Avatar prema tri Vilijamsove definicije analize kulture

Uvod Rejmond Vilijams ( Raymond Williams1), jedan od respektabilnijih teoreti ara, profesora i javnih radnika Engleske u XX veku, u svoje vreme, radom Analiza kulture dao je novo vi enje kulture. Taj rad se danas smatra osniva kim tekstom definicije kulture. Na snovu sada ve univerzalnog koncepta analize kulture uradi emo analizu popularne 3 D fantazije D ejmsona Kamerona Avatar. Izme u ostalog, osvrnu emo se na osobenosti Vilijamsovog pristupa analizi kulture, po emu je svojstvena i da li ona daje relevantnu analizu aktuelnih umetni kih ostvarenja, poput Avatara. Od pojave Vilijamsovog rada Analiza kuture2 koja je usvojena kao klasi na definicijia, inicirala je pojavu novog pravca kulturalizam. Od ovog revolucionarnog dela kojim Vilijams uvodi nove stadarde u prou avanju kulture, karakteri e ga uvo enje antropolo kog pristupa u razuevanje i tuma enje kulture. Ovo novo vi enje nam otkriva da kulturu mo emo posmatrati kao na in ivota. U svom prethodnom delu Kultura i dru tvo, Vilijams je isticao injenicu da je kultura obi na i da je kao takva dostupna svima i da je sastavni deo ivota svih klasa i dru tvenih grupa. Da je Vilijamsov pristup druga iji i po mnogo emu revolucionaran u odnosu na rad njegovih prethodnika, govori i to da u okviru analize kulture uvdi potpuno nov pojam strukturu ose anja. Njime Vilijams nastoji da objasni ivljeno iskustvo odre enih grupa u posebnim istorijskim periodima. Kulturu do ivljava kao slo eni organizam, odnosno poseban1

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Raymond_Williams_At_Saffron_Walden.jpg Biografija Rejmonda Vilijamsa, Wikipedia ( 20.01.2012.) 2 Tekst iz reader-a '' Analiza kulture'' preuzet sa e-learnning sistema FMK

na in ivljenja. Kultura kroz ivot zajednice ili iskustva neke dru tvene grupe, pokazuje primere mnogobrojnih praksi. Vilijams isti e, da su svaki na in ivljenja i struktura ose anja promenljivi ukoliko se posmatraju u razli itim generacijskim i istorijskim okvirima. Tada se vr i selekcija tradicije uzimaju i razli ite elemente tradicije koji se postavljaju u funkciji sada njosti ili budu nosti. Autor ovog teksta isti e da treba razlikovati tri op te kategorije u definiciji kulture. Idealna, po kojoj je kutura stanje ili proces ljudskog usavr avanja pri emu se uzimaju odre ene apsolutne ili univerzalne vrednosti. U tom smislu analiza kulture je u ulozi otkrivanja ili opisivanja onih vrednosti za koje se smatra da su deo jednog vanvremenskog poretka ili se radi o vrednostima koje su od trajne va nosti za univerzalnu ljudsku sudbinu. Dokumentarna op ta kategorija u definiciji kulture daje prikaz skupa dela uma ma te pri emu se na detaljan i razli it na in bele i ljudska misao ili iskustvo. Na osnovu ove definicije, ovaj pristup kritike kulture daje prikaz najboljeg to je smi ljeno ili napisano na svetu gde se akcenat stavlja na konkretno delo ako dok kriti ki prilaz kulturi pokazuje izvesno interesovanje za tradiciju. . Socijalna definicija kulture je takva da daje opis odre enog na ina ivota koji ima neko posebno zna enje i vrednost, ne samo u umetnosti ve i u institucijama i svakodnevnom ivotu. Analiza kulture u ovom segmentu nastoji da razjasni zna enje, kako implicitnih, tako i eksplicitnih vrednosti odre enog na ina ivljenja u nekoj odre enoj kulturi. Ukoliko se analiza kulture posmatra sa ovog stanovi ta, ona podrazumeva istorijsku kritiku kojom se dela uma i ma te analiziraju u odnosu na analizu elemenata svakodnevnog ivljenja konkretne tradijicije i dru tva. Vilijams nastoji da uokviru sve tri op te kategorije definicije kulture uvidi odre ene

vrednosti, tragaju i za za zna enjima i vrednostima kreativne ljudske delatnosti i to ne samo u u umetni kim i intelektualnim delima, ve i u institucijama i pona anjima. Vilijams prema nojop tijoj definiciji razlikuje tri nivoa kulture. Ka e da postoji iva kultura detog vremena i prostora koja je jedino dostupa onima koji ive u tom konkretnom vremenu na odre enom mestu. Zabele ena kultura svojstvena za sve umetnosti, satkane od svakodnevnih injenica. Ukratko re eno to je kultura jednog perioda. Njena uloga je da pravi sponu izme u ive kulture i kulture jednog perioda. Razlikuje jo jedan nivo, kulturu selektivne tradicije. Da bi se bezbedio opstanak kulture, to nije u njenoj vlasti, koliko u vlasti novih perioda koji imaju zadatak da postepeno kreiraju tradiciju. Selekciju ukupnih dru tvenih inilaca Vilijams posmatra kao zna ajan proces u kreirnju kulture jednog vremena, jer u prilog ovoj konstataciji je injenica da nijedan, ak i najve i stru njak ne mo e da zna sve zapise jednoj datog perioda. Tu se odmah uo ava nu no selektivan proces koji je po priodi drasti an i karakteristi an za sve delatnosti. U teoretskom smislu jedan period mo e da se zabele i, u praksi on je utopljen u jednu selektivnu tradiciju dok je za oboje zajedni ko to to se razlikuju od ive kulture. Vilijams uo ava da u analizi savremene kulture, postojanje selektivne tradicije je od neprocenjive va nosti, tim pre to uvo enje nekih promena u tradiciji predstavlja dodatno uspostavljanje novih veza sa pro lo u. Povla enje novih linija predstavljaju radikalnu savremenu promenu. U tom smislu ono to je svojstveno ovoj analizi kuture je to to ona predstavlja svesno vra anje dela u doba kada je nastalo, uz nastojanje da tuma enje postane svesno ukazivanje na istorijske alternative, to ima za cilj da tuma enje dovede u vezu sa konkretnim vrednostima na kojima ono po iva. U obja njenju svaki od tri nivoa kulture, Vilijams uo ava vrednost svake zasebno a koje zajedno ine jednu savr enu celinu jer svaki od predstavljenih nivoa u kulturi jednog vremena

uo ava zna ajne svojstvenosti koje bez ovih vidova anaiize ne bi bili uo ljivi. Zato Vilijams ka e da to se delo kulture vi e dovodi u vezu sa celom organizacijom u kojoj je nastalo, jasnije se sagledavaju prave vrednosti. Zato dokumentarna analiza vodi ka socijalnoj u ivoj kulturi ili ka selektivnoj tradiciji koja je sama po sebi jeda socijalna organizacija. U cilju otkrivanja trajnih doprinosa neophodna je op ta analiza koju ako prihvatimo kao takvu ona nije samo proces ljudskog usavr avanja ve op te evolucije kojoj doprinose pojedinci ili grupe. Zato je filmsko ostvarenje D ejmsa Kamerona3, 3D fantazija Avatar kulturni momenat savremenog doba koje zaslu uje da se analizira kroz tri Vilijamsove definicije kulture. Pri a o Avataru4 sme tena je u dalekoj budu nost na planeti Pandori koja je udaljena 44 svetlosne godine od Zemlje. U to vreme, zemlja je u te kom stanju energetski istro ena usled ega velike korporacije ula u na milione dolara u razvoj projekta kopanja rude kristala koji mo e da re i energetski deficit na zemlji. Na Pandoru se naseljava rudarska kolonija sa zemlje, nju ine nau nici, radnici kao i vojska koja mora da obezbedi prilaz rudi tako to e ukloniti pripadnike plemena sa Pandore. Jedan od na ina da se postigne cilj i dodje do rude je pribli avanje plemenu uz pomo humanoida Avatara koji predstavljaju spoj ljudskog i DNK stanovni tva sa Pandore. Glavni junak filma je biv i marinac D ejk koji je godinama prikovan za invalidska kolica. On je jedan od onih koji e mentalno u i u telo Avatara i tako pribli iti doma em stanovni tvu. Ovaj momenat je bitan za D ejka kome se ponovo pru a mogu nost da hoda. Kasnije upoznaje princezu Navi u koju se zaljubljuje. Tada dolazi do obrta u pri i. D ejk shvata koju tetu ljudi

3

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%8F%D0%B5%D1%98%D0%BC%D1%81_%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%8 0%D0%BE%D0%BD Biografija D . Kamerona (20.01.2012.) 4 Sinopsis filma ''Avatar'' http://www.imdb.com/title/tt0499549/synopsis, (20.01.2012.)

nanose prirodi, ljudima i ivotinjama sa Pandore eksploatacijom rude zbog ega zajedno sa domorocima brani Pandoru od ljudi. Ovo filmsko delo koje je za Kamerona bilo najzahtevnije u njegovj karijeri, analizira e se kroz tri op te kategorije u definiciji kulture, idealna, dokumentarna i socijalna analiza kulture. Prema Vilijamsovoj idealnoj definiciji kulture, Avatar ukazuje na proces ljudskog usavr avanja kroz lik glavnog junaka, D ejka Salija, biv eg marinca koji je godinama prikovan za invalidska kolica. Njemu Pandora daje mogu nost da ponovo bude ro en. Na Pandori je atmosfera otrovna za ljude zato genetskim in enjeringom tim nau nika pravi humanoid koji predstavlja spoj ljudskog i DNK domorodaca sa Pandore. Ponovo ro en u telu avatara D ejk zapo inje novi ivot. Upoznaje planetu Pandoru kao i njene doma e stanovnike. Iz opasnosti nepoznatog divljeg okru enja planete Pandore spa ava ga princeza Navi, Nejtiri. Ona ga prihvata u domoroda ki klan, to jeste bio cilj ljudi koji su a ovu planetu do li sa namerom da eksploati u rudu kristala koja e re iti problem energetskog deficita na zemlji. Idealna analiza culture prepoznaje sebi svojstven element u ovom delu pri e u tom to se izme u pripadnika razli itih planeta iako su u sukobu ra a ljubav koja kako se pri a razvija biva sve ja a uprkos brojnim pote ko ama koje je prate na putu na kome se neprestano dvija sukob ljudi koji se prikazuju kao rasa koja je intelektualno I tehnolo ki daleko iznad doma eg stanovni tva. Me utim pri a predstavlja jo jednu razliku razliku u opho enju prema prirodi I planeti na kojoj ivo Navino pleme. Oni je po tuju, uva avaju njena pravila, ive u skladu sa prirodom. Ovde se prime uje osnovna razlika izme u ljudi I Pandorinog plemena, ljudi su ti koji ne po tuju prirodni poredak, njemu se suprotstavljaju razaranjem usled ega je I planeta Zemlja u budu nosti o kojoj je ovde re energetski ugro ena. Jo jedna idealna kulturna karakteristika ogleda se u tome to

pleme po tuje prirodu u kojoj ivi. Priroda je predstavljena kao system, iv organizam u kome svaka jedinka ima sebi svojstvenu ulogu, ulogu od neprocenjive va nosti za postojanje prirode koja je takva kakva jeste. Pobeda dobrog nad zlom je jo jedna poruka koju nosi ova pri a. Pobeda prirode, ljubavi, pra tanja, jedinstva I sloge. To su vanvremenske vrednosti koje, kako ih je Kameron u svom filmskom ostvarenju predstavio bri u sve granice postoje eg I ma te, granice medju pripadnicima razli itih vrsta. Mir I ljubav su univerzalne vrednosti vazne sa pro lost, sada njost I budu nost. Prema dokumentarnoj deiniciji culture ovo filmsko ostvarenje daje prikaz jedne ma tovite predstve budu nosti ljudskog roda, koja nije svetla, predstavlja posledicu aktuenog problema globalnog zagrejavanja zemlje koji je posledica visoke koncentracije tetnih gasova u vazduhu5, ro nije plod ma te nego na a realnost. U pvom problem scenarista i re iser Kameron je na ao jednu od inspiracija za snimanje filma Avatar. Sa dokumentarnog stanovi ta analize culture, ovaj film daje predstavu ru ila ke crte koja je svojstvena ljudskom rodu, to je opet u direktnoj vezi sa prethodno iznetom tezom o globalnom zagrevanju. Ovo delo nedvosmisleno ukazuje I na to da kroz razne istorijske okvire, pa I u ovom zami ljenom u dalekoj budu nosti na nepoznatom mestu korist manje grupe ljudi koja vlada kapitalom podredjuje sopstvenim potrebama ne samo ljude ve I pripadnike nepoznatog naroda sa Pandore. U okviru dokumentane kritike ovog dela isti emo na veliku alost one lo e ljudske karakteristike koje su svojstvene ne jednom delu na eg dru tva, ve stanovnicima cele planete. Ova pri a prati nastavak tehnolo kog napretka stanovnika Zemlje, koji su u tom smislu u prednosti u odnosu na doma e stanovni tvo sa Pandore. Ali kada uzmemo u obzir na in primene te tehnologije postavlja se pitanje koliko smo po Kameronovom5

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%B7%D0%B 0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5 ( 20.01.2012. ) Globalno zagrevanje

vidjenju evoluirali. Da li ta evolucija zapravo predstavlja svoju suprotnost u budu nosti? Kameron je dao odgovor I na ovo pitanje. Ako je energetska situacija na zemlji u katastrofalnom stanju, dolazimo do zaklju ka da bahatim pona anjem prema planeti mo emo da uni timo ne samo planet ve I sopstvene ivote, to je daleko od napretka I evolucije. Sa dokumentrnog aspekta, uzimaju i u obzir prethodna iskustva I ustaljenu lo u tradiciju, neminovno se mo e desiti ono o emu Kameron govori u svom filmskom ostvarenju. Kada je re o socijalnoj definiciji culture posmatranu kroz revolucionarno filmsko ostvarenje Kamerona, a za koju je svojstveno da daje opis jednog odre enog na ina ivota, ovaj film govori I o tome. Daje komparativni prikaz ivota na zemlji, kroz rudarsku koloniju ljudi koja privremeno boravi na Pandori I njenih stanovnika, jednog plemenskog saveza. ini se da nije slu ajno to se Kameron odlu io da stanovni tvo Pandore predstavi kao plemenski savez, kroz dru tvenu organizaciju koja danas postoji na svega nekoliko mesta u svetu. Psmatrano sa stanovi ta modernih ljudskih dru tava ivot me tana Panodore je za pojam savremenog oveka na zemlji davno prevazi en tip ure enja. Pona anje jednih I drugih je tako e u potpunoj suprotnosti. Dok me tani Pandore ive u skladu sa zakonima prirode, ovek I u dalekoj budu nosti u sukobu sa zakonima prirode. On jednako nastoji da ovlada njima ali bezuspe no. U skladu sa pona anjem zemljana I me tana Pandore vidimo razlike u posledicama. Zemlja energetski istro ena I Pandora koja je u rasko i udnovate prirode sastavljena od neobi nih oblika flore I faune. Va an sociolo ki element ovog dela ogleda se u tome to ve ina iz kolonije ljudi koja boravi na Pandori uvi a va nost po tovanja prirodnih zakona zbog ega se ve ina suprotstavlja vojsci sa zemlje I udru enim snagama sa u biti miroljubivim stanovni tvom Pandore bori se za opstanak planete. Kameron je nastojao da u svom delu prika e ono to je u biti

svojstveno ljudima da se okre u ka onim pravim i dugotrajnim vrednostima, da uprkos svemu poseduju saose anje, i solidarnost.