avva justin popovic - dostojevski o evropi i slovenstvu

8/14/2019 Avva Justin Popovic - Dostojevski o Evropi i Slovenstvu

1/183

Dr. Justin Sp. Popovi}:

DOSTOJEVSKI O EVROPI I SLOVENSTVU

Predgovor

Od moje petnaeste godine Dostojevski je moj u~iteq.Priznajem: i mu~iteq. Jo{ onda me je zaneo i poneo svojomproblematikom. Pokazalo se, da su wegovi problemi _ ve~itiproblemi qudskog duha. Ako je ~ovek iole ~ovek, mora se bavitiwima. A Dostojevski je sav u wima, zato je na svima putevima svojimistinski ~ovek. Prednost je wegova u tome, {to je u ve~ne problemequdskoga duha uneo nadahnu}e proroka, àr apostola, iskrenostmu~enika, setu filozofa, vidovitost pesnika.

U novije vreme ni kod koga nisu ve~ni problemi ~ove~ijeg

duha do{li do tako {irokog, dubokog i svestranog izraza kao kodDostojevskog. Kroz wega su progovorile muke bi}a qudskog, i svibolovi, i sve ~e`we. Kao retko ko, on je odbolovao problem~ove~ijeg bi}a u svima wegovim strahovitostima. A ~ovek jebeskrajnom sloèno{}u svoga bi}a najstrahovitije bi}e u svimasvetovima u kojima se kre}e qudska misao i kruì qudsko ose}awe.

U Evropi nije bilo ni mislioca, ni filozofa, ni pesnika, koji je kaoDostojevski sna`no i svestrano osetio veli~anstvenu dramati~nost ijezivu tragi~nost evropskog ~oveka i svih wegovih tekovina. Wemu je do tan~ina poznato ne samo evan|eqe nego i apokalipsisevropskog ~oveka. Apokalipsis sa svima svojim ponorima,

~udesima, strahotama, uàsima. Ako na na{oj planeti postoji ne{tostra{nije i od najstra{nijeg, onda je to, nema sumwe, apokalipsisevropskog ~oveka. Dostojevski ga je pesni~ki predosetio i proro~kipretskazao, a mi smo ve} u{li u wega. Jedno je o~igledno: nastao jeapokalipsis evropskog ~oveka; sve wegove tekovine polakozahvataju apokalipti~ke strahote i nevi|eni uàsi.

Potresna je agonija evropske kulture, zidane na>>nepogre{ivosti


2/183

Dostojevski pred ve~nim

problemimaDostojevski nije uvek savremen, ali je uvek save~an.

Save~an je kad misli o ~oveku, kad se mu~i problemom ~oveka, jerstrasno ponire u bezdane ~ovekove i ùdno tra i sve {to jebesmrtno i ve~no u wemu. Save~an je kad mudruje o tvari, ma kojojtvari, jer se spu{ta u tanano prakorewe kojim se svaka tvar koreni utajanstvenim dubinama ve~nosti. Save~an je kad se grozni~avomu~i problemom stradawa, jer se ne zadovoqava wegovimpovr{nim, relativnim, qudskim re{ewem, ve} ~ezne za apsolutnim,ve~nim, boànskim. Save~an je kad burnom du{om svojom prohodiistoriju roda qudskog, kad se probija kroz wen haos, kad preìvqujewenu jezivu tragiku, jer odbacuje prolazni, vremenski,antropocentri~ki smisao istorije, a usvaja besmrtni, ve~ni,bogo~ove~ni. Nema muke duha qudskog kojom se on nije mu~io.On je doìveo i proìveo ~oveka u svima wegovim dimenzijama izato se s ridawem bacio pred noge tajanstvenog Bogo~oveka. Zawega je Bogo~ovek smisao i ciq ~oveka, smisao i ciq istorije. WegovSve~ovek nije drugo do istorijski Bogo~ovek: Isus Nazare}anin.

ôvek je pravi ~ovek kada iskreno i opasno postavi sebiprobleme. Nijedan problem nije istinski postavqen ako nije

postavqen neustra{ivo i opasno, toliko opasno da od wega ugroznicu pada i razum ~ove~iji, i du{a, i srce. Tako postavqajuprobleme samo ~elnici qudske misli: Jov, Solomon, apostol Pavle,[ekspir, Dostojevski. No, za takve qude kona~no re{ewe ma kogproblema zavisi jedino od apsolutnog smisla i boànskog ciqa qudskeistorije.

Zdrave o~i du{e jasno vide: svaki, i najmawi problem, svojimglavnim nervom zalazi u ve~ne probleme, utkiva se u wih, jer sesvaka tvar, tajnom su{tine svoje, otiskuje u beskrajnosti i ve~nosti.Kroz vaseqenu neprekidno struje i bruje bezbrojne tajne ve~nosti. Akad se susretnu, susretnu se u srcu ~ove~ijem. Tu tajna tajnu grli i

zagonetka zagonetku qubi, dok kosmi~ka jeza proìma ~oveka. Tomu~eni~ki ose}a Dostojevski i svojom vidovitom du{om netremicebdi nad tajnom svetova, bdi i tvrdi: sve je tajna, sve je zagonetka, asrce svake tajne i svake zagonetke jeste Bog.

Po Dostojevskom, svi se problemi svode na dva >>ve~naproblemave~nih problema


3/183

Re{ewe >>ve~nih problema>Postojawe Boga jeglavno pitawe, pi{e Dostojevski Majkovu, kojim sam se ja celog svog

ìvota mu~io, svesno i nesvesnoJa ne mogu o drugom, _ ispoveda se Kirilov _, ja samceloga ìvota mislio o jednome. Mene je Bog mu~io celog ìvotaMeneBog mu~i. Jedino to i mu~iTraèwe Boga


4/183


5/183

biblioteka koja se da pro~itati ili problem koji se da kwi{ki re{iti, ve} je to ìvi @ivot koji se mora doìveti, stradawe koje se moraotstradati, bol koji se mora preboleti.

Psiholo{ka analiza Dostojevskovih heroja potsti~e nas da ihsvrstamo u dve grupe. Prvu grupu sa~iwavaju negativni heroji _

>>antiherojiùtokqunog


6/183

Antiheroji ostaju pri faktu: stradawa je mnogo u svetu, ono jebesmisleno i besciqno, ali mu to ne smeta da bude svuda prisutno.Izme|u ~ove~anstva i Boga stoji odvratno ~udovi{te kome je imestradawe. Antiheroji ne mogu da ga uklone, ne mogu da ga }utkeobi|u i zato ne primaju svet koji >>na apsurdima po~iva presvetli lik Bogo~ovekaHristapresvetlilik Bogo~oveka, wegova moralna nedose`nost, wegova ~udesna i~udotvorna krasotaGalilej~e, ti si pobedio!


7/183


8/183

istina iskqu~ivala Hrista, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom,a ne sa istinom Credo quia absurdumjedino na potrebu


9/183

bogo~ove~ansku istinu Hristovu neprekidno pretvaraju u svojusvakodnevnu stvarnost, u svoj svakodnevni ìvot. U wimaDostojevski doìvquje najvi{u sintezu ìvota, u kojoj se ve~ne istine ive~ne radosti grle zagrqajem kome nema kraja.

** *

Pada u o~i: i negativni i pozitivni heroji Dostojevskoga su presvega i vi{e svega neustra{ivi borci za li~nost. Bore}i se za slobodu,za pravdu, za istinu, za besmrtnost, za ve~nost ~ove~ije li~nosti,oni mu~eni~ki traè odgonetku te prastare zagonetke ovoga sveta.Strahote ìvota i smrti udaraju na wih i oni mira nemaju u kostimasvojim akamoli u mislima svojim. Kroz wih Dostojevski pronosi svojuvihornu du{u i kazuje sebe potresno i strasno.

Beskrajnu tajnu svoje neobi~ne li~nosti Dostojevskiovaplo}uje u svojim herojima. Poàrom ve~nih problema on paliwihove savesti, sagoreva wihovu krv, pusto{i wihove du{e. Kroz wihzadaje i re{ava prokleta pitawa, stvaraju}i tako svoju jezivu |avodiceju i sjajnu teodiceju.

U svemu tome Dostojevski projavquje nevi|enu genijalnost. Imnogi se sabla`wavaju o wega, jer ne mogu da shvate gde ima vi{ewega samog, da li u wegovim pozitivnim ili u wegovim negativnimherojima. Ali, to i nije ~udnovato, jer se obi~no o najve}e li~nostisabla`wava najve}i broj qudi. One su zaista kamen spoticawa isablazni za mnoge. Najboqi primer za to jeste li~nost Hristova.

Nema sumwe, Dostojevski je najzagonetnije iks u vrlokomplikovanoj jedna~ini slovenske kulturi. Mnogo je truda uloènoda se prona|e prava vrednost toga iks. Pa i na{i nemo}ni naporineka posluè tome, ako mogu. Da pi{emo o Dostojevskom, daje namsmelost sam Dostojevski, jer je neizmerno milostiv, iako stra{anveli~inom svojom. Svaki moè na}i sebe u wemu. Jer ako ste tu`ni,on svesrdno tuguje va{om tugom. Ako ste o~ajni, on je va{ drug,va{ brat, va{ blizanac, ali i ute{iteq. Ako ste ateist, on i sam pati savama, mu~i se va{om mukom, apologira ateizam genijalno, miniravas bogobornim buntom i bezumnim o~ajawem, da se najzadobojica s krikom bacite pred noge blagoga Isusa. Ako ste prestupnik,

on vas milostivo prima pod krov svoje mnogonapa}ene du{e, va{udu{u pretvara u svoju, zajedno sa vama preboqeva va{u bolest,postavqa ta~nu dijagnozu va{e bolesti i ozdravquje vas sigurnimlekom, jer je bolnik i vi~an bolestima. Ako vas mu~e >>prokletapitawa


10/183

Dostojevski se ne moè studirati bez muke i suza. Wega moèuspe{no prostudirati samo ~ovek koji se iskreno i svesrdno mu~iwegovom glavnom mukom: re{avawem ve~nih problema. Bez toga,wega je dosadno ~itati. Qude, koji ne vole da se bave opasnimproblemima, spopada trepet i uàs pri ~itawu Dostojevskog, i oni mu

~esto bacaju u o~i o~ajno pitawe: reci nam, dokle }e{ mu~iti na{edu{e? _ Dok ne re{ite ve~ne probleme, glasi wegov odgovor.

Iako u svemu atomski mali, samo u qubavi premaDostojevskom veliki, mi u ovoj studiji poku{avamo da prona|emoosnovne psihi~ke zakone i glavne stvarala~ke principe koji sustvorili pozitivne i negativne heroje Dostojevskoga. I osposobili ih dadadu rodu qudskome takvu demonsku |avodiceju i takvu heruvimskuteodiceju, kakve svet nije video.

Ko je zaraèn povr{nim optimizmom mnogih savremenihpreporoditeqa i usre}iteqa ~ove~anstva, neka ne ulazi u pakaopravoslavnog Dantea, jer }e u ogwenim ponorima wegove |avodicejeispariti sav leptirski optimizam i sagoreti svi planovi o preobraàjusveta i ~oveka na osnovu ~ovekomanijskih principa >>~istograzuma


11/183

Ali, Ni~e je u mnogome oklevetan. On ni iz daleka nijesamostalan mislilac. Proanalizirate li ga, u wemu }ete na}i i Kanta, iTomu Akvinskog, i Protagoru, i [openhauera, i Darvina. No wegova jetragedija u tome, {to je izvesne apstraktne i anemi~ne ideje ovihmislilaca pretvorio u svoje strasti i krstio u svojoj krvi. Izvla~e}i

smelo krajwe konsekvence iz posledwih rezultata filosofije i nauke,on je zavr{io ludilom. Wegova du{a, burna i vulkanska, nije moglada u sebi ne doìvi i na sebi ne oproba neke ubistvene filosofsketeorije i smrtonosne nau~ne hipoteze. U svome strasnom srcu on jeven~ao [openhauerov voluntarizam sa Darvinovim selekcionizmom,i iz toga se braka rodio nad~ovek, koji je detiwski naivno prokazaosvetu stra{nu tajnu svojih roditeqa.

Svojim nad~ovekom, Ni~e nije uprostio problem ~oveka, ve}ga je jo{ vi{e komplikovao. Po svojoj mrtvosti nad~ovek podse}a narobota, a ne na ìvo qudsko bi}e. I daqe problem ~oveka mu~isvakog misaonog ~oveka. I niè se pitawe za pitawem: {ta je~ovek? U ~emu je su{tina ~oveka? Postoji li >>~ist>prokleti


12/183

Kako }u da umirim sebe? Gde su mi prvobitni uzroci na koje }u seosloniti; gde su mi temeqi? Odakle da ih nabavim?

U samim po~ecima svoje mislila~ke delatnosti Dostojevskipredose}a da temeq ~ovekova bi}a nije u stvarima oko ~oveka ve}u samom ~oveku. Pritom intuitivno ose}a da je taj temeq pretrpan i

zatrpan masom raznorodnih empiriskih naslaga. Da se do|e dotemeqa, treba ukloniti sve naslage. Zato Dostojevski odvodi svogheroja u podzemqe, asketski ga usamquje i posve}ujesamoposmatrawu. U podzemqu heroj misli, sav pripada sebi i svomeproblemu. Ni qudi ni stvari ne rasejavaju wegov um. On iskreno ismelo vr{i svoju du`nost: mu~eni~ki se ve`ba u mi{qewu i upornotra`i temeq i prvobitni uzrok svoga bi}a. Tra`i ih u misli, u svesti, usaznawu, ali u tome dolazi do gorkog zakqu~ka: Kod mene svakiprvobitni uzrok odmah povla~i za sobom jo{ prvobitniji, i tako u _beskona~nost.

Ovakav zakqu~ak mogao bi biti tragi~an samo za podzemnogheroja. Ali, wegova je muka u tome {to je on do{ao do ube|ewa da je takva ne samo priroda wegovog saznawa li~no, ve} qudskogsaznawa uop{te. On se gorko jada: Takva je nesumwivo su{tinasvakog saznawa i mi{qewa.

Svojom glavnom tajnom qudska misao, qudsko saznawe,otiskuje se u beskona~nost. Mi mi{qu mislimo i saznawemsaznajemo, a ne znamo ni su{tinu misli ni su{tinu saznawa. To jeve~na solomonovska muka na{a. >>Sve je muka duhujediniuzrok saznawasmatrasebe za mi{a, a ne za ~ovekausilenno soznaju{~aja mi{misle}i mi{prvobitnagadostuspeo da natrpa oko sebe, u obliku pitawa i sumwi, jo{toliko drugih gadosti; pod jedno pitawe podveo je toliko nere{enih


13/183

pitawa, da se i nehotice stvara oko wega neka kobna popara, nekosmrdqivo blato, koje se sastoji iz wegovih sumwi, nemira i,naposletku, iz otpquvakas prezrivim osmehom>neki dvadeseti deo>na{e sopstveno, voqno islobodno htewe, na{a vlastita, pa makar i najapsurdnija }ud, na{afantazija, ponekad razdra`ena do ludila _ to ba{ i jeste onapropu{tena, najkorisnija korist koja ne ulazi ni u kakvu klasifikaciju, ikoja sve sisteme i teorije stalno razbija i {aqe do |avola^oveku treba _ samojedno samostalno htewe, pa ma {ta stajala ta samostalnost, i ma

~emu odvela


14/183

Upore|ena sa ~ovekovim razumom, sloboda je ne{to bitnije,neposrednije, ogromnije i neodoqivije. U woj se ìvot izraàva sasvima svojim bezbrojnim paradoksima i jezivim protivre~nostima.ôvekomi{ filosofira: >>Htewe je ispoqavawe celokupnog ìvota, tojest, celog ~ove~ijeg ìvota, i sa razumom i sa svim oko toga. I ma

da ìvot na{, u ovom svom ispoqavawu i ispada ~esto tri~arija, ipakje ìvot, a ne samo izvla~ewe kvadratnog korenakorisnije od svega {to postoji na zemqi~uva ono {to je najglavnije i najdragocenije, a to je: na{u li~nosti na{u individualnostPriroda vas ne pita, s o~ajawem priznaje ~ovekomi{; we sene ti~u va{e èqe, ni da li vam se svi|aju weni zakoni ili ne. Vi jemorate primiti onakvu kakva je, razume se, i sve wene rezultate.ôvek je ~ovek voqom. Sve {to smeta voqi, smeta postojawu

~oveka kao specifi~nog bi}a. Priroda i weni zakoni sputavaju, aponekad i onemogu}avaju, ispoqavawe ~ove~je voqe. Stoga~ovekomi{ {krgutom zuba protestuje protiv prirodnih zakona. Oniga bezdu{no vre|aju i ucvequju. >>Prirodni zakoni su me stalno,celog ìvota najvi{e vre|alinemogu}no je pra{tati prirodnim zakonima


15/183

Ali, prirodni zakoni sa~iwavaju neprobojni i neuklowiv zid,kobni >>posledwi zidZid je dakle zidletzte Wande


16/183

ne moè osloboditi. Zakqu~an je u wima kao u ve~noj tamnici izkoje nema izlaza.

Komi~an po samoj strukturi svoje svesti i svoga ose}awa,~ovek je komi~an i svojim saznawem i svojim ose}awem sveta.>>Jednom re~ju, ~ovek je komi~no sazdan; u svemu se zakqu~uje

neki kalamburprokleti zakoni>Rezultat je: sapunskimehur i inercijaTa direktni,zakonski, neposredni plod saznawa jeste inercija, to jest, svesnosedewe skr{tenih rukuU o~ajawu i bivajunajvatrenija uìvawa, naro~ito kada si vrlo svestan svog bezizlaznogpoloàjagotov da po|e protiv svih zakona, to jest, protiv razuma, ~asti, mira, blagostawa, _ jednom re~ju, protiv svih divnih i korisnih stvaricivilizacija izgra|uje u

~oveku samo mnogostranost ose}awa i . . . apsolutno ni{ta vi{e. Arazvitkom te mnogostranosti ~ovek }e do}i mo`da i dotle: da }e


17/183

prona}i nasladu i u prolivawu krvi. I toga je bilo! Jeste li primetili, dasu najutan~aniji krvoloci bili skoro svi od reda najcivilizovanijagospoda. . . U svakom slu~aju, kroz civilizaciju je ~ovek postao, akone vi{e krvo`edan, a ono sigurno gore i odvratnije krvo`edan nego{to je bio ranije~ovek uvek i svugde, ma ko on bio, voli da radi onakokako on ho}e, a ne onako kako mu nare|uje razum i korisnost


18/183

ne ~ep na orguqama. Ma i svojim le|ima, ali da dokazuje; ma itrogloditstvom, ali da dokazuje. Ako pak upitate podzemnog filosofa:u ~emu se sastoji su{tina voqe, su{tina htewa, kao stoèra li~nosti iosovine individualnosti? On }e vam odgovoriti: ta, |avo bi ga znao u~emu se sastoji i od ~ega zavisi! Zagonetno{}u svoje su{tine i voqa

se otiskuje u neku tamnu beskona~nost. Zato je i ona muka duhuqudskom, muka kojoj jedva ima ravne.

** *

Podzemni filosof je zavr{io svoju smelu i nemilosrdnu analizu~oveka. Obnaìo do korena i prakorena wegove osnovne sile ipotencije. Prona{ao u voqi su{tinu wegove li~nosti, i podredio jojsve vrednosti i sva merila. U neustra{ivoj borbi za li~nost, on se juna~ki borio protiv svih sila koje obezli~avaju ~oveka, a to su:priroda, razum, saznawe, civilizacija, nauka.

Podzemni filosof je antiheroj, s pravom veli sam Dostojevski,jer su u wemu skupqene sve crte antiheroja. U wemu je Dostojevskidoveo do kraja ono {to se drugi nisu usudili da dovedu ni dopolovine. [to je najnovije, to je, da je Dostojevski doveo u wemu dokraja i samo o~ajawe. Antiheroj je novina u svetskoj literaturi i kaoanaliti~ar qudskoga duha i kao o~ajnik. Jer niko nikada nije do{aodo apokalipti~ki uàsnijeg zakqu~ka o prirodi qudskog saznawa isvesti uop{te. >>Saznawe je bolestnajve}a nesre}aza ~oveka


19/183

beskona~nost, koja je uro|ena wegovoj svesti, i beskona~nostspoqweg, transsubjektivnog sveta, koja je imanentna svetu.

U saznawu podzemnog filosofa ove su dve beskona~nostinepomirqive. Mu~e}i ga, one se takmi~e zagonetno{}u. No, on jeodlu~no protiv spoqne beskona~nosti koja se do uvredqivosti osiono

ispoqava kroz prirodu i wene zakone. A unutra{wa beskona~nost,iako bolno zagonetna, wemu je mila i draga, jer je nosilac ~ove~ijeli~nosti. Bore}i se neumorno za ~ove~iju li~nost, on se ustvari boriza wenu beskona~nost, za wenu neprolaznu vrednost, za wenuapsolutnost. Li~nost je ono {to treba da raste, a sve {to je protiv wemora da se smawuje. Priroda ne zna za li~nost i za wene te`we, zatoje priroda ne{to {to treba savladati. Ako je to nemogu}no, onda _priroda je ne{to {to ne treba primiti, ne{to sa ~im se ne trebapomiriti.

Posredno i neposredno, problem li~nosti sadrì u sebi svevekove~ne probleme. U samoj stvari, problem li~nosti, Boga i sveta,jesu tri aspekta, tri vida jednog istog problema. U problem li~nostise kao u ì u sti~u svi problemi, jer je li~nost popri{te svihsuprotnosti. êsto puta, zbog svoje nerazmrsive sloènosti, li~nostizgleda kao neki tragikomi~an poku{aj, kojim neko nepoznato bi}eèli da pomiri nepomirqive suprotnosti.

Problem li~nosti duboko zaseca u problem sveta, jer je li~nost~ove~ija svim bi}em svojim uvreèna u bi}u sveta. Re{ewe jednogproblema povla~i za sobom re{ewe drugog. Geneti~ku srodnost iontolo{ku zavisnost ovih problema Dostojevski nenadma{noprikazuje u svima svojim herojima. Naro~ito u Ivanu Karamazovu

koji, u izvesnom smislu, pretstavqa najpotpunije ovaplo}eweDostojevskovih mu~ewa oko re{ewa vekove~nih, prokletihproblema.

Ako je problem ~oveka postavqen ozbiqno, on se po nekojunutra{woj neophodnosti grana u problem Boga i problem sveta. Tonam pokazuje Ivan Karamazov. Da bi {to jasnije izrazio i {to vernijepretstavio su{tinu svoje li~nosti, on izlaè svome bratu Aqo{i svojstav prema Bogu i svetu. >>Nama je pre svega potrebno da re{imove~na pitawa. To je na{a brigasamo sa pojmom o trimadimenzijama prostranstva


20/183

~ak usu|uju ma{tati da se dve paralelne linije, koje se po Evklidunipo{to ne mogu sastati na zemqi, mo`da i sastaju negde ubeskona~nosti. Ja sam, golube moj, izjavquje Ivan Aqo{i, re{io ondaovako: kada ja ni to ne mogu da pojmim, onda otkud Boga dapojmim! Ja smireno priznajem da nemam nikakvih sposobnosti za

re{avawe takvih pitawa; ja imam um evklidovski, zemaqski, i stoga _kako da re{avam o onom {to nije od ovoga sveta? Sve su to pitawanesvojstvena na{em umu, koji je stvoren sa shvatawem samo trijudimenzija.

Zna~i, po samoj prirodi svojoj um qudski je nesposoban zapoznawe Boga. On je kao neka hermeti~ki zatvorena monada,nimalo otvorena prema Bogu. Ali, i pored svega toga, nekaneodoqiva unutra{wa sila goni Ivana na re{avawe ve~nih pitawa. Ion govori Aqo{i: Tako, dakle, ja primam Boga, i ne samo to, nego jo{i vi{e: primam premudrost wegovu i ciq wegov, koji su nam potpunonepoznati; verujem u poredak, u smisao `ivota, verujem u ve~nuharmoniju u kojoj kao da }emo se svi mi sliti, verujem u Re~, kojojte`i sva vasiona i koja sama >>be{e u Boga


21/183

argumentacije, Ivan se zadràva samo na stradawu dece. On ~ak i ode~acima ne èli da govori, jer su oni >>pojeli jabukukao bogovipojeli jabukuzverskoj>Ja mislim, ako |avo ne postoji, a stvorioga je ~ovek, onda ga je stvorio po svome liku i podobijuôve~e, ti si car zverova (re delle bestie), jer je zaista zverstvotvoje najve}e~ovek od prirodedespot i voli da bude mu~iteq


22/183

Mu~enik i mudrac Paskal rekao je bolnu istinu: >>Nikada qudi ne~ine zla tako mnogo i tako rado kao kad ga ~ine svesnovrlo uva`eniqudi, ~inovnici, obrazovani i vaspitaniBogiBogigornija mudrstvovati i gornih iskati


23/183

Qudskom bi}u nedostaje organ poznawa kojim bi bio u stawu dashvati misteriju sveta.

Misaon ~ovek, ako je iole iskren, mora se pridruìti Ivanovompriznawu: Ja priznajem da ni{ta ne mogu da shvatim, za{to je svetako stvoreno i ude{eno. . . O, po mom umu _ po mom jadnom,

zemaqskom, evklidovskom umu, znam samo to: da stradawa ima, dakrivaca nema, da sve jedno iz drugog proizilazi neposredno i prosto,da sve te~e i uravnoteàva se; _ ali to je samo evklidovskabesmislica; ja to znam, no eto ne mogu pristati da po woj ìvim! [taimam ja od toga {to krivaca nema, i {to sve neposredno i prostojedno iz drugog proizilazi, i {to ja to znam? _ Meni treba odmazda,jer }u ina~e uni{titi sebe. I to odmazda ne negde tamo u dalekojbeskona~nosti _ gde bilo, i kad bilo, nego jo{ ovde na zemqi, i da jeja sam vidim! Ja sam verovao, i ho}u sam da vidim; ako u to vremebudem mrtav, onda neka me vaskrsnu iz mrtvih, jer ako se sve bezmene svr{i, to }e za mene biti i suvi{e velika uvreda. Nisam vaqdazato patio, da sobom, zlo~instvima i patwama svojim, nekome na|ubrim zemqi{te za budu}u harmoniju! Ho}u da vidim svojim o~imakako }e jelen~e le}i pored lava, i kako }e onaj {to je zaklan, ustati izagrliti se sa onim koji ga je zaklao. Ho}u da budem tu, kada svinajedared doznadu zbog ~ega je sve tako bilo. . . Me|utim, tu su jo{ iona mu~ena de~ica, i {ta }u s wima tada da ~inim? To je pitawekoje ne mogu da re{im. Po stotiniti put ponavqam: pitawa ima vrlomnogo, a ja sam naveo samo decu zato, {to je tu kao dan jasno ono{to je meni potrebno da kaèm. ûj: ako svi moraju patiti, da bistradawem kupili ve~nu harmoniju, {ta }e onda tu deca? Kaì mi

molim te! Sasvim je nepojmqivo za{to su morala da stradaju i ona,de~ica; za{to da ona svojim patwama kupuju harmoniju? [to li su iona dospela u materijal, i sobom na|ubrila za nekoga budu}uharmoniju? Solidarnost u grehu me|u qudima, _ to razumem;razumem i solidarnost u odmazdi; ali vaqda ne}emo s de~icomizvoditi solidarnost u grehu! A ako je pravda u tome, da su i onasolidarna sa ocevima svojim u svima zlo~instvima oceva, onda,naravno, ta pravda nije od ovoga sveta, i meni je ona nepojmqiva.

Realnost stradawa je neposrednija, dubqa, {ira i beskrajnija odrealnosti uma. Po svima svojim glavnim osobinama stradawe jenepojamno za bedni um qudski. I ~ovek sa bolom mora pitati: nije li

stradawe neophodnost ne samo vremena i prostora nego ibeskona~nosti i ve~nosti? Ukoliko ~ovek ose}a, zna i vidi qudske izemaqske stvarnosti, ose}a ih, zna ih, vidi ih u kategoriji stradawa.Po samoj prirodi svojoj, stradawe ili onemogu}uje ili iskqu~uje svakuracionalnu harmoniju. Jer je stradawe stvorilo bezbrojne stvarnostikoje se ne mogu uni{titi. Si}u{ni um qudski mora priznati da nije ustawu osmisliti i opravdati stradawe. Kada je tako, onda jenemogu}na neka vi{a harmonija u ìvotu.

Pretpostavimo li da je takva harmonija i mogu}na u nekojdalekoj budu}nosti, {ta }emo onda sa poniènim i uvre|enim umom

qudskim? Moè li on oprostiti uvrede koje su mu naneseneneshvatqivo{}u sveta i ìvota? Moè li zaboraviti stradawe koje se


24/183

uvuklo u same praosnove ìvota i daje pravo ~oveku da protestvujeprotiv tako tragi~ne harmonije? Ivan smatra da je takva harmonijamogu}na. Ali to }e biti harmonija koju ne moè usvojiti um qudski, jer je stradawe qudsko ostalo neobja{weno, neiskupqeno,neopravdano.

No i pored svega toga Ivan ne huli na Boga. On razumekakav }e morati biti potres vasione, kad se sve na nebu i podzemqom slije u jedan pohvalni glas, i sve {to ìvi i {to je ìvelousklikne: >>Ti si u pravu, Gospode, jer se otkri{e putevi Tvoji!>Bogipla}ena, i ona ne vredi te cene! I, najzad, ja ne}u da se mati grli samu~iteqem, koji je natutkao pse da rastrgnu wenog sina! Ne smeona wemu oprostiti! Ako ho}e, neka pra{ta za svoj ra~un _ nekaoprosti mu~itequ za svoju materinsku neizmernu patwu; ali mu~ewesvoga rastrgnutog deteta ona nema pravo da oprosti, niti smeoprostiti mu~itequ, pa ba{ da mu ih dete samo oprosti! . . . A kad jetako, kad oni ne smeju oprostiti, gde je onda harmonija? Postoji li ucelome svetu bi}e, koje bi moglo i imalo prava oprostiti? Ja ne}uharmoniju! _ iz qubavi prema ~ove~anstvu je ne}u! Boqe onda da jaostanem sa patwama neosve}enim. Boqe da ja ostanem prineosve}enoj patwi svojoj, i pri svom neutoqenom negodovawu, pa

makar i ne bio u pravu. Suvi{e je skupa ta harmonija! _ ne moèna{ xep ni u kom slu~aju da plati toliko za ulaznicu. I stoga se jaùrim da svoju ulaznicu natrag vratim. Ako sam po{ten ~ovek, jasam i obavezan da je vratim {to pre. To i ~inim. Nije to da Boga neprimam, Aqo{a, ja mu samo ulaznicu naju~tivije vra}am natrag.

Mu~eni~ki se trude}i da tajnu ìvota i sveta objasnievklidovskim umom svojim, Ivan je izgubio veru u poredak iharmoniju stvari. Za wega je svet >>prokleti |avolski haos


25/183

odmah izneverim fakat, napustim ga; ali sad sam odlu~io daostanem pri faktu. . . Ja ni{ta ne mogu da razumem, za{to je svetako stvoreno i ude{eno.

Ma s koje strane pristupili svetu, svet je neshvatqiva tajna, jer~ovek ne poseduje umne sposobnosti kojom bi mogao osvetliti tu

tajnu u svima wenim dubinama i visinama i prona}i wen pravismisao. Tu je glavni uzrok tragike za qudsko saznawe. Tu poreklo svihanatema koje zemqa {aqe nebu. Svi buntovi protiv Boga ni~u iztoga. Iz toga je nikao i Ivanov bunt. Jer svi mu~eni~ki napori qudski,da tragi~nu tajnu sveta utisnu u kategorije evklidovskog umaqudskog, zavr{avaju se buntom.

Bunt je logi~na posledica ~ovekove vere u razum, jer razumjedva moè {to shvatiti od beskona~ne tajne koja prohodi svetove.Samo naivan ~ovek moè verovati da razum qudski moèodgonetnuti zagonetku sveta i re{iti problem ìvota. To je kaoverovati da komarac moè smestiti u svoju utrobu _ Mle~ni put. Inajgenijalniji um qudski beskrajno je mali prema beskrajno ogromnojtajni sveta. Ivan je re~it primer za to. On je nepo{tedno naprezaosvoj um da wime re{i jezivi problem sveta. Pri tome je li~nimiskustvom do{ao do grozni~avog saznawa i mu~nog priznawa da jeatomski, zemaqski, evklidovski um qudski apsolutno nesposoban dare{i problem sveta.

Racionalizam je otac nihilizma. Kada se racionalizam, ma kojeboje, razvije do svog zavr{nog stupwa, on se, po prirodi svoje logike,zavr{ava nihilisti~kim buntom i anarhisti~kim neprimawem sveta.>>Vera u kategorije razuma je uzrok nihilizma


26/183

sve zami{qamo ve~nost kao neku ideju koja se ne moè shvatiti,kao ne{to ogromnom ogromno! A za{to ba{ neminovno ogromno? Inajedared mesto svega toga, pomislite samo, a ta va{a ve~nost nijeni{ta drugo nego samo jedna mala sobica, ne ve}a od seoskogdoma}eg kupatila, po~a|avela, i po svima uglovima pauci, i eto to

vam je ve~nost!Neprimawe sveta izvija se neminovno u neprimawe ve~nosti.

Jezivi uàs prohodi i vreme i ve~nost. Dostojevskovi antiheroji imajuu sebi neku nesre}nu magnetsku silu kojom privla~e sve {to jetragi~no i uàsno u svetu i ve~nosti. Iz prirode i ve~nosti, kao i izzakona wihovih, bije neki neuklowivi uàs koji Dostojevskoveantiheroje dovodi do ru{ila~kog i samoubila~kog o~ajawa.

Izmu~en nemilosrdno{}u i tiranijom prirode i wenih zakona,Ipolit se povla~i u samoubila~ko raspoloèwe. On to otvorenopriznaje. Wemu priroda li~i na nekakvog ogromnog, neumoqivog inemu{tog zvera, ili ta~nije, na nekakvu ogromnu ma{inunajmodernije konstrukcije, koja besmisleno, bezose}ajno i potmulozahvata, smrvquje i guta sve.

Iako je priroda nekakvo bezobli~no ~udovi{te, ipak se privi|aIpolitu u izvesnim oblicima. Ponekad mi se ~inilo, pri~a Ipolit, davidim tu beskona~nu silu, to potmulo, mra~no i nemo bi}e. Se}amse, neko me je kao poveo za ruku, sa sve}om u ruci, pokazao mineku ogromnu i odvratnu skorpiju i stao me uveravati da je to onomra~no, potmulo i svemo}no bi}e, i smejao se mome negodovawu.

Pri ovakvoj viziji ~oveku se od uàsa smrzava misao u glavi iose}awe u srcu; nerastopqiv led opkoqava mu du{u i ~ovek gubi

svoje ime. Boqe bi bilo da se zove o~ajnik, a ne ~ovek. Nemasmisla, izjavquje Ipolit, ostajati i daqe u ìvotu, kad on uzima na sebetako ~udne oblike koji vre|aju. To privi|ewe me je unizilo. Ja nisam ustawu da se pot~iwavam sili koja uzima na sebe obli~je skorpije.

Izgleda, ~oveku je dato saznawe da bi mogao saznati kako jeo~ajno nemo}an i bespomo}an pred besmislenom tiranijom ìvota.Nije li onda saznawe najpodrugqivija privilegija koju ~ovek ima?Obamiru}i od uàsa, Ipolit pribegava pretpostavci da je ni{tavniìvot, ìvot atoma, prosto potreban zbog popuwavawa nekakvekosmi~ke harmonije, zbog nekakvog plusa i minusa, zbog nekakvogkontrasta, isto onako kao {to su svakodnevno potrebne `rtve ìvota

nekoliko miliona bi}a, bez ~ije smrti svet ne moè opstati. . . Alineka! Nastavqa Ipolit. Ja se slaèm s tim da se druga~ije, to jest bezneprekidnog me|usobnog pro`dirawa, svet nikako nije mogao dovestiu red; ja pristajem da se sloìm i sa tim da ja u celom tom ure|ewuni{ta ne razumem; ali evo {ta ja, zato, pouzdano, nasigurno znam:kad je meni ve} jednom dato da sam svestan da >>ja postojim


27/183

wegovih zakona. Ali kad je ve} tako te{ko i skoro savr{enonemogu}no da se to razume, zar ja onda da odgovaram {to nisambio u stawu da shvatim ono {to je neshvatqivo? . . . Ja }u umretigledaju}i pravo na izvor snage i ìvota, i ne}u poèleti taj ìvot! Dasam imao vlast ne roditi se, sigurno ne bih pristao da postojim pod

tako podrugqivim uslovima. Ali bar imam vlast da svr{im sa ìvotom.Nije velika vlast, pa nije veliki ni bunt!

Bunt Dostojevskovih antiheroja je ne{to izuzetno u sferiqudske misli. Buntovno raspoloèwe se pewe do vrtoglave visine, nakojoj se duh qudski rasipa u divqem uàsu i nemom o~ajawu. Za wih je metafizi~ki uàs posledwa su{tina ìvota i sveta. Zahva}eni~udovi{nom silom te metafizi~ke svireposti, oni nam s bolom io~ajawem pri~aju o uàsu ìvota kao {to nam niko nikada nijepri~ao. >>U delima Dostojevskoga, pi{e jedan engleski kriti~ar, imavi{e uàsa i svireposti nego u svima literaturama svih vremena kojasu mu prethodila. Nije to {to je on >>surov talenat


28/183

ôveku, uèm po duhovnim sposobnostima, vaqda bi i uàsìvota bio uì, prostiji, sno{qiviji. Ovako, u beskrajnom haosu ìvota,~ovek, {irok duhom, mu~i se neizmerno, kida i pati, ali ne moè daprona|e smisao i opravdawe ovom ~udovi{nom sazdawu {to se svetzove. Sve je zagonetka svemu, a najpre sebi samom. Maju{na re~ca

>>za{toZa{to?>Moja svest, _ pi{e Dostojevski u svome Dnevniku, pripisuju}i torasu|ivawe materijalistu _ , u samoj stvari nije harmonija ve},naprotiv, disharmonija, jer sam sa wom nesre}anU samoj stvari, kakvo je pravo imalapriroda da me zbog nekakvih svojih ve~nih zakona proizvede nasvet? Ja sam stvoren sa sve{}u, i te sam prirode svestan. Kakvo jepravo imala priroda da me stvori svesnim, bez moga pristanka nato? Ona me je stvorila svesnim, to jest stradaju}im. Ali, ja ne}ustradawe, jer ~ega radi bih pristao na stradawe?

Strahotna tragika postojawa uop{te, stvara u ~ovekuneizdr`qive misli: A {ta, ako je ~ovek bio spu{ten na zemqu radi

neke bestidne probe, da bi se samo videlo, da li }e se takvo bi}euìveti u uslove ìvota na zemqi ili ne? Seta te misli je, pre svega, utome {to ipak nema krivca, {to niko nije vr{io probu, {to nemanikoga koga bi prokleli, i {to se sve desilo prosto po mrtvimzakonima prirode, koji su mi savr{eno neshvatqivi, i na koje mojasvest ne moè nipo{to pristati. Ergo: po{to na svoja pitawa o sre}i, japreko svoje svesti dobijam od prirode samo odgovor da mogu bitisre}an jedino u harmoniji celine, koju ne razumem i, o~igledno je zamene, nikada ne}u ni biti u stawu da je razumem; _ po{to mi prirodane samo ne priznaje pravo da traìm od we ra~un, nego mi nikako ine odgovara, i to ne zato {to ne}e, nego zato {to ne moè da

odgovori; _ po{to sam se uverio da je priroda, da bi mi odgovorila napitawa, predodredila meni (nesvesno) mene samog, i meniodgovara mojom sve{}u (jer sve to ja sam govorim sebi); _ po{to,najzad, pri takvom stawu stvari, ja uzimam na sebe u jedno istovreme ulogu islednika i branioca, optuènika i sudije, i nalazim da jeova komedija od strane prirode potpuno glupa, a sa svoje stranesmatram da je poniàvaju}e podnositi ovu komediju, _ to ja, kaonesumwivi islednik i branilac, sudija i optuènik, zajedno sa sobomosu|ujem na smrt ovu prirodu koja me je tako bezobzirno i drskostvorila za patwu . . . Ali po{to nisam u stawu da uni{tim prirodu,

to }u uni{titi samo sebe, jedino od dosadno nesnosne tiranije, ukojoj nema krivca.


29/183

Svest ~ini ~oveka nesre}nim. Ona ga odvaja od sveta, odvodiu samoìvu usamqenost, dovodi do samoubila~kog o~ajawa, dok gapriroda zatvara sa svih strana i zlo~ina~ki mu~i wegovu slaba~kusvest svojom svirepom tajanstveno{}u. I jadni ~ovek ìvi u prirodikao u nekoj ogromnoj i odvratnoj lobawi mrtva~koj. >>O, prirodo!

Vapije Dostojevski. Qudi su na zemqi sami _ u tome je nesre}a!. . .Kaù, sunce daje ìvot vasioni. Rodi se sunce _ pogledajte ga, zarono nije mrtvac? Sve je mrtvo, i svuda su mrtvaci. Jedino su qudiusamqeni, a oko wih je tajac _ to vam je zemqa!

Ba~en u >>|avolski haoswegova privilegija koja ga najvi{e i odlikuje od drugihìvotiwaMi smo prokleti; ìvot qudski je prokletuop{te~ove~e, budi smeliji i budi gord! Nisi ti kriv!

BUNT

2) NEPRIMAWE HRISTA

Ukoliko um qudski moè pristupiti svetu i zaroniti u wegovusvirepu tajnu, mora priznati da je ovaj svet ne{to {to qudska logikane moè primiti i qudsko saznawe opravdati. Ali u ovom mra~nom iprokletom svetu postoji kao sastavni deo sveta Bi}e koje um qudskiili mora dobrovoqno primiti ili poludeti. To Bi}e je duboko i {irokou{lo u sudbinu ovoga sveta, te ovaj svet sa Wim i stoji i pada. Toneobi~no Bi}e jeste Hristos. Po svojoj neodoqivoj istorijskojstvarnosti On sav pripada ovome svetu, ali po svojoj beskrajnojdobroti i neizmernoj qubavi On kao da nije od ovoga sveta. [ta }emosa Wim? Kuda }emo Ga denuti? Na{ um ga ne moè ni obi}i, niprevideti, ni pore}i, a da se ne odre~e sebe i na~ela po kojima dela.

Hristovo prisustvo u svetu veoma komplikuje problem sveta.Ako se iskreno i nepristrasno prstupi problemu sveta, on se ne moère{iti potpuno i zavr{no, ako se u isto vreme ne re{i i problem

Hrista. To ìvo ose}aju Dostojevskovi antiheroji. Wihova burna du{analazi da problem sveta nije re{en neprimawem sveta. Veomaprobu|eni tragikom sveta, oni ne mogu prevideti Hristovu prisnu io~iglednu vezu sa ovim svetom. Zato i pristupaju problemu Hristasvesno, smelo i iskreno.

Vele: Hristos je Logos sveta, Logika sveta, Razum sveta,Smisao ìvota i Opravdawe ìvota. Ali, evklidovski um qudski tvrdi:svet je algosno, alogi~no i bezumno ~udovi{te, a ìvot jeneopravdiva besmislica, uàs i haos. Razdiran apsurdno{}u ovogasveta, ~ovek se gr~i i pita: je li mogu}no da negde postoji bi}e kojebi moglo pred qudskim saznawem opravdati postojawe ovoga sveta,

zagladiti sva zla sveta i iskupiti sva stradawa sveta? Kaù: Hristos ijeste to bi}e. Ali, ovo tvr|ewe ne spre~ava u duhu qudskom pojavu


30/183

ovakvog pitawa: je li mogu}no zagladiti sva zla i biti iskupiteqovakvog sveta koji svojim ustrojstvom iskqu~uje svaku mogu}nostiskupqewa? No, ako se i ta mogu}nost dopusti, onda nastaje pitawe:moè li maju{ni, evklidovski um qudski priznati i primiti Hrista kaoLogos, Logiku i Razum sveta, i kao Smisao i Opravdawe ìvota, kada

wegova li~nost i wegov plan spasewa sveta ne mogu da se smeste uuske kategorije uma qudskog?

Ivan Karamazov postavqa problem Hrista {iroko i opasno, {ire iopasnije nego ma ko od qudi. Hrista i wegov plan spasewa sveta onpodvrgava kritici, za kakvu qudi znali nisu. Sva takozvana Visokakritika, svi Drevsi i [trausi, Renani i Baueri, sve su to pastirskenaivnosti prema strahotnoj kritici Hrista koju vr{i Ivan Karamazov.On ima sna`no ose}awe i jasno saznawe za bogo~ove~anskuistori~nost Hrista. On u Hristu vidi Bogo~oveka. Veran ~iwenicama,on ne moè a da Hrista ne smatra za Tvorca sveta i za Spasiteqasveta. Od tih ~iwenica on polazi kao od ne~eg najpozitivnijeg uistoriji na{e planete. Ukopan u wih svim svojim bi}em, onnepo{tedno kritikuje Hrista _ Spasiteqa sveta, podvrgavaju}inemilosrdnoj kritici Hrista _ Tvorca sveta. Da bi kritika bila intimnija,iskrenija i realisti~nija, Ivan joj daje karakter poeme. Poema nosinaslov: Veliki inkvizitor.

U Ivanovoj poemi glavne su li~nosti: Hristos i Veliki Inkvizitor.Realizam li~nosti Hristove nosi svu neiskazanu dra` wegove evan|elske uzvi{enosti i bogo~ove~anske savr{enosti, dok realizamVelikog inkvizitora zra~i te{kom tragikom ~ovekovog bi}a, bi}a ~ijakritika odi{e logikom kosmi~kog zla i tugom zemaqskog o~aja.

Susret ovih li~nosti pretstavqa najdramati~niju stranu poeme. Vrloje zna~ajno, i verno evan|elskoj istoriosofiji, da Hristos u poemi negovori ni{ta, nego se samo javqa i prolazi.

Radwa se zbiva u [paniji, u gradu Seviqi, u najstra{nije vremeinkvizicije, kada su, u slavu Boìju, svaki dan gorele loma~e i kad suu velikolepnim autodafeima spaqivali jeretike. I Hristos zaèle da najedan trenutak poseti decu svoju, i to ba{ onde gde su u taj mahspaqivali jeretike. I po neizmernom milosr|u svom, On dolazi jo{jedared me|u qude u onom istom ~ove~anskom liku u kom je i{aotrideset i tri godine me|u qudima. Silazi na vrele ulice Seviqe, u kojojje koliko sino}, u >>velikolepnom autodafeu


31/183

U jedan mah, iz gomile kli~e jedan starac, slep jo{ oddetiwstva: >>Gospode, isceli me, da Te i ja vidim!>Osana!>To je On, to je ba{ On!>to mora biti On, to nije niko drugi nego OnOn }evaskrsnuti tvoje deteAko sito Ti, vaskrsni dete moje!Talita kumi>i usta devojkasveta>na lovor i na limun miri{e


32/183

>>Jesi li to Ti? Jesi li Ti? _ Ali, ne dobiv{i odgovora, brzododaje: >>Ne odgovaraj, }uti! A i {ta bi Ti mogao kazati? I suvi{edobro znam {ta }e{ Ti kazati. No Ti nema{ ni prava da {to dodaje{onome {to si ve} kazao pre. [to si sad do{ao, da nam smeta{? Jer Tisi do{ao da nam smeta{, to i sam zna{. A zna{ li {ta }e biti sutra? Ja

ne znam ko si Ti, niti ho}u da znam: da li si to ba{ Ti, ili samo slikaWegova; ali ja }u Te ve} sutra osuditi i spaliti na loma~i kaonajgoreg jeretika; a ovaj isti narod koji je danas qubio Tvoje noge,ve} sutra }e, samo na jedan znak moje ruke, poleteti da zgr}eèravicu oko Tvoje loma~e.

Niko nikada nije tako smelo govorio Hristu kao Ivanov velikiinkvizitor. Po sholasti~koj logici i kazuisti~koj etici velikoginkvizitora, za stvarno evan|elskog Hrista nema vi{e mesta na ovojplaneti. Sve {to On zasluùje jeste smrt na loma~i. Ideolog iapologet inkvizicije, veliki inkvizitor ustvari vr{i stra{ni sud nadHristom. Ako bi rod qudski, iz ma kojih razloga, ikada zaèleo daizmisli stra{ni sud za Hrista, mogao bi, mirne du{e, uzeti Ivanovogvelikog inkvizitora kao svog nezamenqivog eksponenta. Jer on,stra{nije no iko, nemilosrdnije no iko, logi~nije no iko, osu|uje Hristai wegov plan spasewa sveta.

U svetu koji na apsurdima po~iva ne moè se ostvariti Hristovidealni plan o spasewu sveta. To bi mogao biti prvi tezis inkvizitorovekritike Hrista i wegovog plana o spasewu sveta. A drugi bi bio kao iprvi. I mogao bi glasiti: qudska priroda je daleko nià, prqavija,nesavr{enija, no {to je mislio sawalica Hristos predlaù}i svojfantasti~ni plan za spasewe ~oveka. Istupaju}i sa tako

zanesewa~kim planom o spasewu sveta, Hristos se pokazao>>najgori jeretik


33/183

izgubqena u kwigama, i da ih treba nanovo vaspostaviti, nanovoizmisliti i sa~initi, da se opet unesu u svete kwige, pa zbog togaskupiti sve mudrace zemaqske _ upravqa~e, prvosve{tenike,nau~nike, filosofe, pesnike, i dati im zadatak: smislite, stvorite tripitawa, ali takva koja ne samo da bi odgovarala veli~ini doga|aja,

nego bi osim toga, u tri re~i, samo u tri re~enice ~ove~anske,izraàvala svu budu}u istoriju sveta i ~ove~anstva _ misli{ li Ti da bisva premudrost zemaqska, kad bi se na jedno mesto skupila, moglaizmisliti ma {ta sli~no po sili i dubini onim trima pitawima, koja Ti jetada dao jaki i pravedni duh u pustiwi. Ve} samo po tim pitawima, posamoj ~udnovatosti wihove pojave, mogao si razumeti da ima{posla ne sa teku}im, obi~nim ~ove~anskim umom, nego savekove~nim i apsolutnim. Jer u ta tri pitawa, kao da je skupqena u jednu celinu, i pretskazana, sva potowa istorija ~ove~anstva; uwima kao da su javqena tri obli~ja u kojima }e se sastaviti svenerazre{ive istorijske protivre~nosti ~ove~anske prirode na celojzemqi. Tada se to jo{ nije moglo tako videti, nije bilo tako jasno, jerje budu}nost bila nepoznata, ali sad, kad je pro{lo petnaest vekova,mi vidimo da je u ta tri pitawa sve u tolikoj meri pogo|eno ipretskazano, i tako se pokazalo kao istinito, da se pitawima vi{e nemoè dodati niti {to od wih oduzeti.

Veliki inkvizitor je nesumwivo u pravu kada isti~e izuzetnuva`nost Hristovog ku{awa u pustiwi. On ve{to upore|uje obadvaplana o spasewu sveta: i plan Ku{a~a i plan Ku{anog; ispitujewihovu ostvarqivost u ovakvom svetu, meri wihovu korisnost poqude, i dolazi do poraàvaju}eg zakqu~ka: da bi samo saveti velikog

i stra{nog duha mogli koliko toliko, u nekom sno{qivom poretku,obezbediti slaba~ke buntovnike, qude, ta >>nedovr{ena stvorewa,koja su stvorena tek kao na probu, i za potsmehpametnog i stra{nog duha


34/183

stvorewu, ono {to odgovara potrebama wegove prirode. A Hristos? _Suvi{e idealizira ~oveka. On ne èli da poslu{nost i qubav qudiprema Wemu kupi hlebom, ve} predostavqa wihovoj slobodi da sesami opredequju za ve~ne vrednosti koje im On nudi. Kroz prvi savetKu{a~ kao da govori Hristu: Ti ho}e{ da ide{ u svet, i ide{ golih

{aka, sa nekakvim zavetom slobode, koji qudi, u svojoj prostoti i usvojoj uro|enoj tuposti, ne mogu shvatiti, i kojega se oni boje i stra{e _ jer ni{ta i nikada nije bilo za ~oveka i ~ove~ansko dru{tvonesnosnije od slobode! A vidi{ li ovo kamewe u ovoj goloj i vrelojpustiwi? Pretvori ga u hlebove, i za tobom }e potr~ati ~ove~anstvokao stado, blagodarno i poslu{no, premda ve~no u strahu da }e{povu}i ruku svoju od wih i da }e im nestati Tvojih hlebova. Ali Ti nehtede li{iti ~oveka slobode i odbio si predlog, jer kakva bi to bilasloboda _ presudio si Ti, _ kad bi poslu{nost bila kupqena hlebovima?Ti si odgovorio da ~ovek ne ìvi samo od hleba. Ali zna{ li Ti da }ese ba{ u ime tog istog hleba zemaqskog di}i na Tebe duh zemaqski,i sudari}e se s Tobom, i pobedi}e Te, i svi }e po}i za wim, kli~u}i:>>Ko je sli~an ovome zveru? On nam dade ogaw s neba!Nahrani, pa tada moè{ zahtevati od qudi vrlinu i~estitost!>Nahranite nas, jer oni {to nam obe}a{e ogaw s neba, ne dado{enam gaNahranite nas, pa makar nas izarobili!


35/183

slobode i hleba bude dovoqno za sve u isto vreme, jer nikada, nikadaoni ne}e biti kadri pravi~no me|u sobom podeliti ono {to imaju! Auveri}e se i o tom: da ne mogu nikad ni biti slobodni, zato {to suslaba~ki, poro~ni, ni{tavni i buntovni.

Sloboda je najzagonetniji i najstra{niji dar ~oveku od Tvorca.

Da upotrebi, ali ne i zloupotrebi, slobodu svoje savesti, eto to jenajprokletija muka ~ovekova `ivota na zemqi. Hristos je slobodustavio iznad svega, jer sloboda ~ini ~oveka ~ovekom. Zato je On uime slobode odbacio prvi Ku{a~ev predlog. Me|utim, po mi{qewuvelikog inkvizitora, u tom se predlogu sadr`ala velika tajna ovogasveta. Da je Hristos pristao i primio >>hlebovekome da sepokloni?


36/183

data sloboda kada je sa svih strana zatvoren neophodno{}uprirodnih zakona koji qudo`derski upravqaju ovim svetom, najgorimod svih mogu}ih svetova? U slobodi, s kojom se ~ovek ra|a, skrivase glavni uzrok svih wegovih nevoqa i patwi.

Inkvizitorova kritika ovako ustrojenog ~oveka u mnogome li~i

na u~ewe o ~oveku moderne pozitivisti~ke nauke. Po tome u~ewu,~ovek je neminovna rezultanta svih stvarala~kih sila koje deluju uovom svetu po zakonima neke neumitne neophodnosti. Sloboda~ovekova je ili iluzija, ili privid, ili neobja{wivi izuzetak, koji u carstvuneophodnosti nema naro~iti zna~aj. Po logici pozitivisti~ke nauke,sloboda je nemogu}na stvar u svetu neophodnosti. Postojaweslobode u carstvu sveop{te neophodnosti pretstavqa nerazre{ivproblem za nau~nu pozitivisti~ku misao. Lak{e je za nauku sna}i sesa ~ovekom u kome nema slobode. ôvek bez slobode jenesravweno prostije, jednostavnije i obja{wivije bi}e nego ~ovek saslobodom. U tome upro{}avawu ~oveka do{lo se najzad domehani~kog ~oveka: robota. Neophodnost vlada celokupnimmehanizmom sveta; ~ovek je samo deli} toga mehanizma; sve {tose u wemu zbiva _ zbiva se po neophodnosti; sve {to on ~ini _ ~inipo neophodnosti: sloboda je ne samo nezamisliva nego inepotrebna, jer je neophodnost sve i sva. Ako se ovo prevede najezik etike, glasilo bi: nema zlo~ina, nema greha, nema zla; ima lizlo~ina, ima li greha, ima li zla, onda su zlo~ini i greh i zloneophodni; ~ovek nije kriv ni za {ta. Veliki inkvizitor i modernapozitivisti~ka nauka obreli su se u strasnom zagrqaju, dok namwihova kobna logika u bunilu pri~a: sve biva po neophodnosti: i

patwe, i radosti, i smrt, i ìvot, i zlo, i dobro, i greh, i zlo~in. Ali ba{zato {to sve biva po neophodnosti _ ìvot i jeste neizdrìvi uàs, a~ovek _ nepopravima pogre{ka mirozdawa.

Velikog inkvizitora mu~i misao i gu{i ose}awe: ~ovek jepogre{no stvoren, jer je stvoren slobodnim. Ko uve}ava ~ovekovuslobodu, neprijateq je ~oveku. Hristos zasniva sve na slobodi~ovekove voqe, zato veliki inkvizitor ustaje protiv Wega. Ciq drugogpredloga Ku{a~evog je da Hrista nagovori da ~udo ozakoni kao jedino sredstvo za ostvarewe Svoga iskupiteqskog plana. Drugimre~ima: on predlaè Hristu da qude privu~e sebi ne qubavqu negostra{nom silom ~udotvorstva, silom koja bi svojom ogromno{}u

primoravala maju{no qudsko saznawe da Hrista primi ne iz qubavi ine po slobodnom opredeqewu, ve} iz zaprepa{}enosti, iz straha, izneophodnosti. U samoj stvari, Ku{a~ posredno predlaè Hristu da u~oveku uni{ti slobodu voqe i savesti, i na taj na~in pokaè Tvorcuda je On pogre{io stvoriv{i ~oveka slobodnim. A ta Tvor~evapogre{ka je izvor svih ~ovekovih patwi i muka. U woj je i uzrok svihTvor~evih neuspeha sa ~ovekom i svetom.

Kao zaqubqeni dvojnik Ku{a~ev, inkvizitor govori Hristu: KadaTe je stra{ni i premudri duh odveo na vrh hrama, i kazao ti: >>Akoho}e{ da dozna{ jesi li Ti Sin Bo`ji, sko~i dole, jer je re~eno za

Onoga: da }e Ga an|eli prihvatiti i poneti, i ne}e pasti niti }e seugruvati, pa }e{ doznati tada da li si Ti Sin Bo`ji, i dokaza}e{ kakva


37/183

je vera Tvoja u Oca tvoga; _ Ti si saslu{ao to, i odbacio si ponudu;nisi se podao, niti si sko~io dole. O, razume se, Ti si postupioponosito i velikolepno, kao Bog; ali qudi, ali to slabo i buntovni~kopleme, jesu li oni bogovi? . . . Ponavqam, koliko ima takvih kao {to siTi? I zar si Ti zbiqa mogao pomisliti, makar samo za jedan trenutak,

da }e i qudi biti kadri izdràvati takvo isku{ewe? Zar je prirodaqudska tako stvorena, da odbaci ~udo, i da u tako stra{nim ìvotnimmomentima, u momentima najstra{nijih, osnovnih i mu~nihdu{evnih pitawa svojih, ostane samo sa slobodnim re{ewem srca? . .. Ti nisi znao da ~ovek, ~im odbaci ~udo, odmah }e odbaciti iBoga; jer ~ovek traì ne toliko Boga, koliko ~uda. Pa po{to ~oveknije kadar da ostane bez ~uda, on }e ponastvarati sebi mno{tvonovih ~udesa, svojih ro|enih ~udesa, i pokloni}e se vra~arskomduhu, bapskim vraxbinama, makar stoputa bio buntovnik, jeretik ibezbo`nik.

ôvek je nesre}ni deli} nesre}ne evklidovske besmislice {tose zove svet. Hristos je suvi{e visoko mislio o ~oveku. On nije èleoda ~udom poraboti i zarobi ~oveka; ùdeo je za slobodnom verom, ane za >>~udom~ovekoqubqu


38/183

samo toliko, to kao da nisu qudi, nego bogovi. Oni su izdràli i otrpelikrst Tvoj, oni su otrpeli desetine godina gladi i golotiwe u pustiwi,hrane}i se skakavcima i korewem, i, naravna stvar, Ti sad saponosom moè{ ukazati na tu decu slobode, slobodne qubavi,slobodne velikolepne `rtve wihove u ime tvoje. Ali, imaj na umu da je

wih bilo svega nekoliko hiqada, pa i to bogova, a ostali? I ~ime sukrivi ti ostali slabi qudi, {to nisu mogli da izdrè {to i oni jaki? [ta jekriva slaba du{a, {to nije kadra da smesti toliko stra{nih darova? Izar si Ti zbiqa dolazio samo izabranima i za izabrane? A ako je tajna,onda smo i mi bili u pravu propovedati tajnu, i u~iti qude: da nijeva`na slobodna odluka wihovih srdaca, niti qubav, nego tajna, kojojse oni moraju pokoravati slepo, ~ak i protiv svoje savesti. Tako smo iu~inili. Ispravili smo veliki podvig tvoj, i zasnovali smo ga na>>~udu, na tajni i na autoritetusva carstvaovoga sveta


39/183


40/183

mogu}no je prona}i Boga. Tako zvani kosmolo{ki dokaz postojawaBoga, samo je naivna ludorija. >>I stvarno, ~ovek je izmislio Boga,veli Ivan. I ne bi bilo neobi~no, niti bi bilo ~udnovato da Bog zaistapostoji, nego je ~udnovato {to je takva misao _ misao oneophodnosti Boga _ mogla zalutati u glavu tako divqe i zle ìvotiwe

kao {to je ~ovek: toliko je ta misao sveta, toliko je dirqiva, toliko jepremudra, i toliko ona sluì na ~ast ~oveku!

Izmu~en re{avawem vekove~nih problema o postojawu Bogai besmrtnosti du{e, slaba~ak evklidovski um qudski daje najzadjedino mogu}no re{ewe: nema Boga, nema ni besmrtnosti.

- Ivane, govori: ima li Boga, ili ga nema?- Ne, nema Boga.- Ivane, a postoji li besmrtnost; nu, zna{, kakva bilo, makar

mala, maju{na?- Nema ni besmrtnosti.- Ba{ nikakve?- Nikakve.- To jest najsavr{enija nula, ili bar ne{to. Mo`da ima kakvo bilo

ne{to? Vaqda ba{ nije sasvim ni{ta!- Potpuna nula.- Ko se to tako potsmeva ~oveku, Ivane? Posledwi put i to

odlu~no te pitam: ima li Boga ili nema? Posledwi put te pitam!- I posledwi put: nema.- A ko se to smeje qudima, Ivane?- Vaqda, |avo, osmehnu se Ivan.- A ima li |avola?

- Ne, ni |avola nema.

IDEOLOZI I TVORCI NOVOG ÔVEKA

Nema Boga, nema besmrtnosti, nema |avola, ali ima prokletihprirodnih zakona, ima svirepih stradawa, ima jezivih uàsa. [ta daradi sa wima bedan evklidovski um qudski? Ne postoji Bog, alipostoji bol, postoji bolno, nesre}no, ismejano bi}e {to se ~ovekzove, bi}e obdareno atomski malim umom. Sva se priroda wegovog

uma iscrpquje saznawem da je ovaj svet neizdr`qiva besmislica, kojana apsurdima po~iva.

ôveku kao da je namerno dat um koji ne moè ni svet daprimi, ni Boga da shvati. On ne nalazi u sebi sile koje bi gaprilagodila ovakvom svetu i pomirila sa Bogom nad ovakvim svetom.U wemu tako maju{nom i slaba~kom samo je ne{to beskrajno ibezmerno. To je: stradawe od qudo`derskog ~udovi{ta {to se svetzove. Wegova je dilema o~igledna i kobna: on ili mora pobediti svetili biti pobe|en od sveta, tre}ega nema.

Avetiwska uàsnost ovako stvorenog sveta dovodi jadan umqudski do o~ajawa, koje postupno prelazi u ludilo. ôvek se mora ili

potpuno izmeniti fizi~ki i duhovno, ili primiti svet ovakav kakav je. Asve dotle, wegova je sudbina tu`na i tragi~na: neprestano podnositi


41/183

nepodno{qivu tiraniju svemo}nog ~udovi{ta i svesno robovatiodvratnom nasilniku. Da bi ovladao fizisom sveta, ~ovek moraizmeniti svoj sopstveni fizis. A da bi ovladao idejom i planom sveta,~ovek mora izmeniti svoj evklidosvski um.

Ovakav kakav je, ~ovek je rob besmislene tragike i drske

komike. Neki }udqivi uàs mrvi sve {to je qudsko. I kukavni ~ovekima toliko saznawa da se u ovom svetu neprekidno ose}a kaobespomo}ni ~ovekorob. Ali, u takvom slu~aju, saznawe jenajprokletiji dar. Jer na{to mi saznawe koje se sastoji u tome da meu~ini svesnim kobne ~iwenice, ~iwenice: da sam rob nekakvogodvratnog, ali svemo}nog, ~udovi{ta? Da bi se spasao gnusnogropstva, ~ovek mora ili prestati da bude ~ovekorob i da postane~ovekobog, ili _ drugog izlaza nema.

Izme|u ~ovekoroba i ~ovekoboga postoji ogromno rastojawe.Da bi postao ~ovekobog, jadni ~ovekorob mora najpre de idea i defacto da uni{ti sve druge bogove. No ne samo to. On mora daobogotvori sebe, da bi sobom zamenio sve bogove i wihove zakone.Samo na grobqu svih prethodnih bogova ~ovek moè da proglasisebe ~ovekobogom. U novom panteonu ~ovek ima da bude jedinoboànstvo, jedini idol, kome }e se sva tvar klawati i wemu jedinomesluìti.

Qudski um ne moè druga~ije da misli nego: ako Bog postoji,mora biti Apsolut. Ali i kada ~ovek èli da postane bog, on ustvarièli da postane drugi Apsolut. Dva Apsoluta ne mogu da opstanujedan pored drugog u ovom svetu, jer se me}usobno iskqu~uju. Dabi postao apsolutni gospodar ovoga sveta, ~ovekobog mora da

uni{ti svaki drugi Apsolut. Po{to je Bog, ako postoji, jedini Apsolut, to je glavna du`nost ~ovekoboga da uni{ti Boga i da ideju o Boguiskoreni u qudskoj du{i. Sa uni{tewem ideje o Bogu ujedno seuni{tava i ideja o besmrtnosti ~ove~ije du{e. Pred kandidatom za~ovekoboga stoji dvostruki zadatak: uni{tewe ideje o Bogu ibesmrtnosti, i upravqawe svetom po svojoj samodr avnoj voqi isvemo}i.

IVAN KARAMAZOV

Po mome shvatawu, rezonuje Ivan Karamazov, nema {ta da seru{i, treba samo uni{titi u ~ove~anstvu ideju o Bogu, eto s ~imtreba po~eti! îm se celo ~ove~anstvo odre~e Boga, (a ja verujemda }e se taj period, paralela geolo{kim periodima, ispuniti), onda }esami od sebe, bez qudo`derstva, pasti i svi pre|a{wi pogledi na svet,i, {to je glavno, sav pre|a{wi moral, i nasta}e sve novo. Qudi }e seudruìti da uzmu od ìvota sve {to im on moè dati, ali neizostavnoza sre}u i za radost jedino u ovom ovda{wem svetu. ôvek }e seuveli~ati duhom boànske, titanske gordosti, i pojavi}e se kao~ovekobog. Svakog ~asa bezgrani~no pobe|uju}i prirodu svojomvoqom i naukom, ~ovek }e samim tim svakog trenutka ose}ati

uìvawe toliko visoko, da }e mu ono zameniti sve pre|a{we nade nau ivawa nebeska. Svaki }e doznati da je on ceo smrtan, bez


42/183

vaskrsewa, i primi}e smrt gordo i spokojno, kao bog. On }e iz samegordosti pojmiti da ne treba da rop}e na to {to je ìvot trenutak, izavole}e brata svoga bez ikakve nagrade. Qubav }e zadovoqavatisamo trenutak ìvota, ali ba{ ta svesnost o trenutnosti wenojpoja~a}e wen ogaw za onoliko koliko se pre rasipao i topio u

nadama na qubav s onu stranu groba i beskona~nu.U ~ovekovoj gordosti ima neke tamne beskona~nosti.

Ponesen wome, ~ovek smatra da sve moè, jer kontrola savestiprestaje ~im bogovawe gordosti nastane. Na nedoli~an na~ingordost potisne iz du{e ~ove~ije sva zdravija merila istine inametne sebe za vrhovno merilo. Ivanova filosofija ~ovekobo{tvapretstavqala bi samo teorisku vrednost, ako ~ovek i ~ove~anstvone raspolaù stvarala~kom silom, koja je u stawu da osnovnuzamisao ove filosofije ostvari. Ali, ako ~ovek i ~ove~anstvoraspolaù in nuce tom silom, pitawe je, da li moè ikada nastupitiperiod, u kome }e ideja ~ovekobo{tva ovladati celim~ove~anstvom i ovaplotiti se u wemu potpuno i apsolutno.

Moè li ~ovek, moè li ~ove~anstvo ikada uspeti da u svojojdu{i potpuno uni{ti ideju o Bogu? Moè li ikada nastati takav period?Ako nastane, onda je sve re{eno, misli Ivan, i ~ove~anstvo }ekona~no udesiti svoj ìvot. Ali po{to se to, zbog ukorewene gluposti~ove~anske, jama~no jo{ ni za hiqadu godina ne}e udesiti, to jesvakome onome koji ve} sad saznaje istinu, dozvoqeno da svoj ìvotudesi potpuno onako kako se wemu svi|a, na novim na~elima. U tomsmislu wemu je >>sve dozvoqenosve jedozvoqeno


43/183

dozvoliti sebi~nost koja ide do zlo~ina, nego se ona ~ak morapriznati kao neophodan, najplemenitiji i najblagorodniji izlaz izwegovog poloàja. >>Zlo~in ne samo da se mora dozvoliti, nego se~ak mora priznati kao najneophodniji i najpametniji izlaz iz poloàjasvakoga bezbo`nikasve jedozvoqenoSavest! [ta je savest? Pita Ivan. Ja je sam pravim. [to se jamu~im? Iz navike. Po op{toj ~ove~anskoj navici, za sedam hiqadagodina. Pa kad je tako _ odviknimo se od savesti i bi}emo bogovi!>Ja ne mogu o drugom, velion, ja celoga ìvota mislim samo jedno. Mene je Bog celoga ìvotamu~ioBog je bol, u strahu od smrti. Kopobedi bol i strah, taj }e sam postati bog. Tada }e biti nov ìvot, inov ~ovek, sve novo. Tada }e se istorija deliti na dva dela: od gorilado uni{tewa Boga, i od uni{tewa Boga do . . .

- Do gorila.- do fizi~ke promene zemqe i ~oveka. Bi}e ~ovek bogom, i

promeni}e se fizi~ki. I svet }e se promeniti, i rad }e se promeniti, imisli, i sva ose}awa


44/183

- Svaki ko ho}e {to je prvo i glavno, slobodu, taj mora smeti daubije sebe. Ko sme sebe ubiti, taj saznaje tajnu obmane. Daqe nemaslobode; tu je sve, a daqe nema ni{ta. Ko sme sebe ubiti, taj je bog.Sada svaki moè u~initi da Boga ne bude, i ni{ta ne bude. Ali nikojo{ ni jedanput nije u~inio.

- Bilo je samoubica na milione.- No svi ne zbog toga, nego svi sa strahom, a ne radi toga. Ne

radi toga da ubiju strah. Ko se ubije samo radi toga da strah ubije,taj }e odmah postati bog.

Sloboda, ma kakva bila, pretstavqa ~ovekovo veli~anstvo, bilou pozitivnom ili u negativnom smislu. Slobodom ~ovek najvi{e li~ina svoga taoca, ma ko on bio i ma kakav bio. Ona ga najvi{e vezujesa Apsolutnim. Ako u ~oveku ima ne~eg apsolutnog, onda je tosloboda. Bi}em svojim ~ovek je najvi{e prisutan u slobodi svojoj.Vrhunac je slobode _ u~initi ono {to je iznad svih zakona i protiv svihzakona. A to je: slobodno i svesno li{iti sebe slobode, u kojoj je~ovekova li~nost i samosvest. Sve to zna~i: izvr{iti samoubistvo.

Po dijalekti~koj aritmetici Kirilova, vrhovna du`nost prvog~ovekoboga jeste: izvr{iti samoubistvo, i kroz samoubistvo _bogoubistvo. Gr~evito i uporno traè}i svojstvo koje bi izrazilosu{tinu novog boànstva, Kirilov ga nalazi u slobodnoj voqi,neograni~enoj i apsolutnoj. >>Ako Boga ima, veli on, onda je svavoqa Wegova, i ja ne mogu izvan Wegove voqe. Ako Boga nema,onda je sva voqa moja, i duàn sam obznaniti svoju voqu.

- Slobodnu voqu? A za{to da ste to du`ni?- Zato {to je sva voqa postala moja. Zar niko na ~itavoj

planeti, kad svr{i s Bogom i uveri se o svojoj voqi, ne}e smeti, bezstraha, u glavnoj ta~ki, pokazati slobodnu voqu? To je kao kadsiroma{ak dobije nasle|e, i upla{i se, i ne sme da pri|e kesi, smatrasebe nemo}nim da to ima. Ja ho}u da obznanim slobodnu voqu.Neka sam jedan, ali u~ini}u.

- I u~inite.- Ja sam duàn da se ubijem, jer najglavnija ta~ka moje

slobodne voqe jeste: ubiti sam sebe.- Dodu{e, niste vi jedini {to se ubijate, ima mnogo samoubica.- Sa uzrokom. Ali bez ikakva uzroka, nego jedino od svoje

slobodne voqe _ samo ja.

Pored apsolutno slobodnog Boga ne moè postojati apsolutnoslobodan ~ovekobog. Kada ~ovek raste, Bog mora da se smawuje,dok Ga ~ovek ne satera u nebi}e. Apsolutna svevlast i savr{enstvo~ovekoboga moè nastati samo na grobu ubijenog Boga i uni{tenevere u Wega.

- Ja sam duàn objaviti neverovawe u Boga, izjavquje Kirilov.Za mene uzvi{enije ideje nema do da Boga nema. Uz mene je svaqudska istorija. ôvek je samo to i radio {to je izmi{qao Boga, da biìveo ne ubijaju}i sebe; u tome je cela svetska istorija do danas. Ja jedini u svetskoj istoriji nisam hteo izmi{qati Boga. Neka saznadu

jednom za svagda.


45/183

Nema Boga. >>Ako nema Boga, onda sam ja bog


46/183

- Bogo~ovek?- ^ovekobog; u tome je razlika.

STAVROGIN

Stavrogin je, izgleda mi, najjezovitija li~nost u svetskojliteraturi. Ni svirepijeg uma, ni ledenijeg srca. Po drskosti misli icini~nosti postupaka, niko mu nije sli~an, ~ak ni Ni~eov nad~ovek.Bodlerovo >>cve}e zlagord kao bog~ikawe zdravog smisla _ vizov zdravom

smislu


47/183

Stavrogin je ledeno i jezivo Nicht-Sagung ovome svetu; iz wegase jedino odricawe emanira. Zlo}a je wegova hladna, mirna, i, ako setako moè re}i, razumna, dakle najodvratnija i najstra{nija zlo}a{to moè biti. On je kao neki ovaplo}eni demon ironije koji sav svettretira na ne~uveno ironi~an na~in. Ponekad se wegov demon

ironije projavi tako naglo, tako cini~ki, tako odvratno, da se od uàsasledi sve u ~oveku, naro~ito ono {to se zove um i razum.

Neki Stavroginovi poznanici uspeli su da donekle defini{uwegovu li~nost kada su ga nazvali >>mudra zmija


48/183


49/183

~ovekovo bi}e potapaju u nebi}e. Tamo, u tim nedoglednimdubinama, ~ovekova tama se tajanstveno preliva u nekumetafizi~ku tamu koja ima sve odlike apsolutnog i beskona~nog. Titamni ponori i jesu laboratorije u kojoj zlodusi, ti qubomorni ideolozi~ovekobo{tva, neumorno pronalaze sredstva pomo}u kojih }e

ostvariti svoj plan na na{oj planeti. Osnovno pravilo wihovecelokupne delatnosti jeste: sve je dozvoqeno kada je u pitawuostvarewe ciqa. Smelo kao bogovi oni prekora~uju sve granice ipreska~u sve prepone. Za sve i sva oni su sebi i najvi{a vrednost ivrhovno merilo. Upotrebqavaju}i sva sredstva, wima nije potrebnani~ija dozvola i sankcija. Sam zlo~in, za wih >>nije vi{e ludilo, negopravi i zdravi smisao, gotovo du`nost, u krajwem slu~aju _ plemenitiprotestsvet kao voqaSve je u rukama ~oveka


50/183

svoj jedini i apsolutni gospodar. Ako to nije, sam je kriv. Jer je ogradiosebe baucima i bajkama, zakonima i du`nostima. Uhva}en u svojevlastite mre`e, ~ovek se pla{i svakog novog koraka, nove re~i,novog dela. Takav ~ovek je obi~an ~ovek; takvi qudi su obi~ni qudi.Ali osim wih postoje novi qudi, neobi~ni qudi.

Sve qude Raskoqnikov deli na >>obi~ne>neobi~ne


51/183

da se, naposletku, usled nekog naprezawa, nekim sve do danastajanstvenim procesom, posredstvom nekakvog ukr{tawa rodova irasa, _ napregne, i da rodi najzad na svet, no . . . makar iz hiqade jednog koliko-toliko samostalnog ~oveka. Sa jo{ {iromsamostalno{}u ra|a se, mo`da, iz deset hiqada jedan. A sa jo{ {irom

_ iz sto hiqada jedan. Genijalni qudi iz miliona, a veliki geniji,zavr{ioci ~ove~anstva, mo`da tek po{to mnogo hiqada miliona qudipro`ive svoj vek i nestane ih sa zemqe.

Neobi~nom ~oveku >>sve se dozvoqava _ vsjorazrje{aetsjasve jedozvoqenopo ~istoj savesti>Sila, sila je potrebna; bez sile ni{ta ne}e{ izvojevati; asilu treba dobijati opet silomDaqe sa privi|ewima, uzvikujeRaskoqnikov, daqe sa izmi{qenim strahom, daqe sa avetima! . . .Sad _ carstvo razuma i svetlosti! I . . . i voqe, i sile!>Uzeti slobodu i vlast, kli~e Raskoqnikov, a {toje glavno: vlast! Nad svim slabim drhte}im stvorewima i nad ~itavimovim mraviwakom: to je ciq!>sve je u rukama ~ovekasve je

uslovno, sve je relativno


52/183

Sav pod neodoqivim uticajem osnovnog na~ela svoga bi}a:>>sve je u rukama ~ovekanije zlo~inGospode! Da li ja ovo silazim s uma?>Gospode, {ta da radim!>Bo`e moj,{ta je ovo meni? O~igledno, mene razum ostavqa


53/183

Ova razdvojenost li~nosti je centar Raskoqnikovqeve tragedije.Dok s jedne strane svojom kazuisti~kom argumentacijom on upornouverava sebe da ubistvo babe nije zlo~in nego prirodan postupakneobi~nog ~oveka, dotle s druge strane ne{to praosnovno uwegovom bi}u silno protestvuje protiv takve argumentacije i ru{i mu

temeqe du{e. To ne{to, to praosnovno razraslo se brzo u svimadimenzijama i uobli~ilo u jedno odre|eno, sveobuhvatno idominantno ose}awe, u jednu ìvu, nepobitnu i neuklonqivupsiholo{ku silu. I to ose}awe i ta sila svedo~ili su Raskoqnikovunepobitno i jasno: ubistvo je zlo~in, ubistvo je neprirodan postupak,ubistvo je greh za koji se ~ovek mora pokajati, jer qudska priroda nemoè da izdrì zlo~in i podnese greh kao ne{to prirodno i logi~no.Niti ih opravdati kao neophodnost ~ovekova ìvota u ovakvomsvetu.

Rawena i izmu~ena zlo~inom, Raskoqnikovqeva du{a nijemogla da izdrì ogwene muke svoga greha. Ono {to je bogo~e`wivoi boànsko u woj potsticalo je, nagovaralo i vuklo Raskoqnikova daispovedi svoj greh, svoj zlo~in. I zaista, no{en nekom neodoqivomunutra{wom silom, on odlazi sudiji, priznaje svoj zlo~in, ispovedasvoj greh.

Iz celokupne Raskoqnikovqeve drame name}e se kaodominantna stvarnost ova ~iwenica: osnovna aksiomaRaskoqnikovqeve filosofije ìvota: >>sve je u rukama ~oveka>Ja nisam ~oveka ubio, ja sam princip

ubioZar sam ja babu ubio? Ja sam sebe ubio, ane staricu! Prosto sam uzeo i sebe na veki ucmekao!>~ovek kao voqa


54/183

Ivan, genijalni tvorac i ~udesni apologet ~ovekoboga, nijemogao da izdr`i buntovne antinomije svoga evklidovskog uma, i _poludeo je. Stra{na stvarnost koja je nastala kada je primeweno u`ivotu rukovodno na~elo wegove filosofije i etike: >>sve jedozvoqenoViste ga ubili, veli Smer|akov Ivanu, vi ste glavni ubica, a ja sam samova{ pomo}nik bio, verni sluga Li~ard, i po va{oj sam re~i tu stvarizvr{io . . . Vi ste govorili: sve je dozvoqeno . . . Prema samim timva{im re~ima to je bilo u~iweno na najprirodniji na~insedam zagonetki


55/183

Tvorci ~ovekoboga su poku{ali da uproste i suze ~oveka, dabi mogli uprostiti i jezivu zagonetnost sveta. Da bi mogao podnetiuvredqivu tragiku sveta, ~ovek treba da bude prera|en iz sloènog uprosto bi}e, iz dubokog u plitko, iz {irokog u usko. Ali, uprkos svimanaporima, oni nisu uspeli u tome. [tavi{e, dosada{woj zagonetnosti

sveta i ~oveka oni su dodali jo{ jednu veliku tajnu, jo{ jednu stra{nuzagonetku: svoju tajnu i svoju zagonetku. Mo`da nam niko nikada nebi mogao objasniti ovu wihovu tajnu i odgonetnuti ovu wihovuzagonetku, da to nije u~inio vidoviti Dostojevski u romanu Bra}aKaramazovi, u poglavqu koje nosi naslov: \avo. Ko{mar IvanaKaramazova.

Tu nam Dostojevski otvara najskriveniju odaju Ivanove du{e, ukojoj se skriva glavna stvarala~ka sila ~ovekoboga. Iako neobi~noindividualan i zavidno samostalan, Ivan u isto vreme pretstavqasvojevrsnu kolektivnu li~nost, u kojoj su idejno zastupqeni ipodzemni antiheroj, i Raskoqnikov, i Stavrogin, i Kirilov, i Ipolit, iSmer|akov. Tajna wihove misli je u Ivanovoj misli. Ivanova filosofijasveta i ~oveka je i wihova filosofija, samo razra|ena do genijalnogsavr{enstva. Ko otkrije tajnu Ivanove li~nosti, istovremeno otkriva itajnu wihove li~nosti.

U pomenutom poglavqu Dostojevski nam proro~ki vidovitootkriva i pokazuje koliko je Ivan bio samosvojan i samostalan priizgra|ivawu svoje filosofije i etike: neprimawu sveta i Hrista, istvarawu ~ovekoboga. Do ubistva Fjodora Karamazova Ivan jemawe-vi{e teorijski i apstraktno ìveo trostrukom dogmom ateizma:nema Boga, nema besmrtnosti, nema |avola, i kategori~kim

imperativom anarhizma: sve je dozvoqeno. Ali kada je Smer|akov,odu{evqen wegovom filosofijom, primenio u ìvotu wegovkategori~ki imperativ, u Ivanu se desio stra{an unutra{wizemqotres, koji je ispreturao sav wegov duhovni svet i razbudio nanovu javu i novu stvarnost sva wegova ose}awa, sve wegove misli,svu wegovu li~nost.

Iz nesaglednih i za evklidovski um nedose`nih dubina Ivanovedu{e, kroz ru{evine i pukotine wegovog razorenog unutra{wegsveta, pokuqala su neka neslu}ena nova ose}awa i poplavila wegovrazbijeni, nemo}ni um. Osnovni princip anarhizma, prenesen izoblasti ideja u oblast zemaqskih realnosti i ostvaren u krugu qudskog

ìvota, izazvao je poraàvaju}u anarhiju i u Ivanovom srcu, i uIvanovom umu, i u Ivanovoj voqi. I on nikako ne moè da ugu{i usebi anarhi~ni bunt protiv sebe; nikako ne moè da ovlada svojimsrcem, svojim umom, svojom voqom, svojim bi}em. Sve se u wemurazbudilo i uzbudilo, i nasumice krenulo nekud, nekim novimputevima, koji ko zna kuda vode i odvode; sve je kod wega u nekomdivqem pokretu i derilijumu, kao i kod Raskoqnikova posle ubistvastarice. Ukaqana svetost li~nosti i povre|ena neprikosnovenostwenih moralnih osnova protestuje i usplahiruje celokupno Ivanovobi}e, dovodi wegov evklidovski um do ko{marnog bunila, do

halucinacije, do stra{nog unutra{weg poàra u kome sagoreva svawegova ateisti~ka filosofija i anarhisti~ka etika, i on, kao nekad


56/183

Raskoqnikov, odlazi da izda i preda sebe, i da pred sudom izjavi kakoje on stvarno ubio Fjodora Karamazova.

U stra{nim ~asovima ìvota, kada pretrne um i premre srce,~ovek skoro i ne ose}a fizi~ke granice svoje li~nosti, ne ose}a telona sebi. Tada na neki neobja{wiv na~in sav ~ovek postaje duhovniji;

pa i ono {to je najve{tastvenije u wemu, telo wegovo, gubi od svojefizi~ke sirovosti i surovosti i postaje neka vrsta duhovnog tela. Utakvim ~asovima ~ovek je najsposobniji da do|e u dodir sa onim {to je duhovno u svetu oko wega i u svetovima iznad wega, da seoslobodi robovawa vremenskom i prostornom i da se kosne ve~nostii ve~noga. U tim ~asovima ~ovek eksperimentalno saznaje da jewegovo bi}e {ire no {to um wegov zna i dubqe no {to srce wegovosluti, i da on ima ne samo dodirnih ta~aka nego i nesumwivih vezasa ne~im {to prevazilazi prostor i vreme. Jezivost tajne ~ovekovogbi}a ba{ i dolazi otuda {to qudi ne znaju ko sve i {ta sve, i u kolikojmeri, u~estvuje u wihovom ìvotu i sara|uje pri stvarawu iuobli~avawu wihovih misli, ose}awa, planova, èqa.

U najstra{nijem ~asu svoga ìvota Ivan je saznao nanajubedqiviji na~in da je u stvarawu wegove filosofije i etikeu~estvovala nad~ove~anska, nadvremenska i natprostorna sila,koja postaje ko{mar ~im poku{a da u|e u krug qudskih vremensko-prostornih zbivawa. Ivan ose}a prisustvo te neèqene sile, koja svojurealnost pokazuje na tajanstven pa ipak skoro ~ulno opipqiv na~in.Odlika je te tajanstvene sile da se postepeno objektivira i postupnokonkretizira. Kada se ve} dovoqno objektivirala, ona silom svojeneuklonqive konkretnosti primorava izmu~enog Ivana da je prizna

za objektivnu realnost. âk su i Ivanova ~ula prinu|ena da je primeza realnost. Na Ivanove o~i ta se nevidqiva sila postepeno pretvarau vidqivu; od jedva primetne ta~ke ona se razrasta u ne{to ve}e istvarnije, u neko polu-realno bi}e, u neku polu-realnu li~nost, i topolu-realnu u fizi~kom, ali nepobitno realnu u duhovnom,metafizi~kom smislu.

Ivanova muka nad mukama i uàs nad uàsima sastoji senaro~ito u tome {to on svim bi}em ose}a svoje prisno psihi~kosrodstvo sa ovom ko{marnom li~no{}u u kojoj se na wegove o~ivr{i tajanstven prelaz iz ovostranog u onostrano, iz fizi~kog umetafizi~ko, iz vremenskog u ve~no. On, zilotski poklonik

evklidovskog uma qudskog, ogor~eno protestuje svim bi}em svojimprotiv ove ko{marne li~nosti. Drugo mu ni{ta i ne ostaje, jer jesvega sebe ogradio i obzidao zakonima zemaqske qudske logike,koja ne dopu{ta da i{ta nadzemaqsko, nadvremensko,nad~ove~ansko u|e u carstvo qudskih evklidovskih ideja istvarnosti.

Ivanu je dosta muka koje mu svojim zagonetkama i tajnamazadaju prostor i vreme, i niko nema prava da mu name}e nekakvevrednosti sa wihovim ve~nim tajnama i zagonetkama. Ivan ima svojevklidovski svet; on ho}e da wegov svet bude hermeti~ki zatvoren

odasvud, bez ikakvih prozora koji bi gledali u nekakve ve~nosti iwihove beskona~nosti. Ali wegov tajanstveni ko{marni posetilac ne


57/183

obra}a pa`wu na wegove èqe, niti traì od wega dozvolu da uwegov evklidovski svet ubaci {to{ta onostrano, natprirodno ibeskona~no. Na neobja{wiv, ali o~igledan, na~in on u~estvuje uIvanovom duhovnom ìvotu: misli wegovim mislima, sara|uje nawegovim idejama. [tavi{e, on se toliko saovapol}uje Ivanovom duhu,

da dovr{ava misli koje Ivan po~iwe, daje definitivne oblike Ivanovomhaoti~nom psihi~kom stawu, obla~i u re~i Ivanove probleske misli,udvaja Ivanovo saznawe, filosofira Ivanovom filosofijom, do{aptavaIvanu nove misli, nove ideje, nove teorije, genijalno brani Ivanovuateisti~ku filosofiju i anarhisti~ku etiku.

Uspitate li: ko je taj ko{marni, pa ipak stvarni, posetilacIvanov, moè li se okarakterisati i okategorisati? _ Ivan odgovarapravo i prosto: |avo. A Dostojevski odgovara: ko{mar-|avo. I jo{dodaje: sva se tajna Ivanove filosofije i etike sastoji u Ivanovomintelektualnom savezu sa ko{mar-|avolom. Wihovi su se intelektitoliko zbliìli i srodili, da su im i filosofija i etika zajedni~ki. U jednomod najinteresantnijih dijaloga za koje svet zna, Dostojevski izlaè tuwihovu filosofiju i etiku. Ko{mar-|avo je eksponent te filosofije. Onaima ~etiri osnovna dogmata: 1) neprimawe ovog Bo`jeg sveta, 2)neprimawe Hrista, Bo`jeg Logosa, 3) sve je dozvoqeno i 4) stvarawe~ovekoboga.

Prvi dogmat svoje filosofije, neprimawe sveta, ko{mar-|avoobrazlaè i brani na virtuozno lukav i logi~an na~in. On pretstavqaovaj svet kao ne{to na~iweno od najgoreg materijala. Svojimnakaznim ustrojstvom ovaj svet izgoni i uni{tava sve {to je dobro,uzvi{eno, an|elsko, boànsko. Obrete li se u ovom svetu neko dobro

bi}e, ono ne moè da duè ostane dobro, ve} se ranije ili kasnijepreobra}a u r|avo bi}e. Jer je ovaj svet toliko r|av i zao, da u wemu isam an|eo postaje |avo. Opkoqeni uàsima, nepravdama, nasiqima,u ovom stra{nom svetu i an|eli se od o~ajawa i po nekoj fatalnojneophodnosti pretvaraju u |avole.

Obi~no je me|u qudima primqeno kao aksioma, veli ko{marniposetilac Ivanu, da sam ja pali an|eo. Tako mi Boga, ja ne mogu dazamislim, na koji sam to na~in mogao ikada biti an|eo. Ako samnekada i bio, to je bilo tako davno da ne bi bio greh i zaboraviti. Sadse zadovoqavam i uìvam kad me smatraju za uredna i po{tena~oveka, i ìvim kako se moè, trude}i se da budem prijatan. Ja qude

volim iskreno! _ o, ja sam i suvi{e oklevetan! Ovde, kad se na nekovreme me|u vas doselim, moj ìvot proti~e kao ne{to stvarno, i tomi se najvi{e dopada. Jer ja, kao i ti, stradam od fantasti~noga, pastoga i volim va{ zemaqski realizam. Tu kod vas je sve ocrtano, tu jeformula, tu je geometrija, a kod nas sve nekakve neodre|enejedna~ine.

Beskrajna prostranstva opkoqavaju zemqu i zjapenepodno{qivom prazninom. Pritom, u wima je takav mraz, da setamo mora smrznuti i slediti ne samo sve {to se ~ovek zove ve} isve {to se duh zove. >>U tim vasionskim prostranstvima, u tom

etru, u toj vodi >>jaè bje nad tverdju


58/183

pedeset stepeni ispod nule! Poznata je ona zabava seoskih devojaka:na mrazu od trideset stepeni nude nekom, koji to ne zna, da liznesekiru; jezik se u trenutku smrzne i prilepi za gvo`|e, a onaj zvekanzdere koù i okrvavi jezik; i to je na trideset stepeni, a ono jestopedeset! Ta tu samo prst staviti na sekiru, pa bi ga nestalo kao da

ga nije ni bilo, kad bi. . . samo mogla tamo da se desi sekira. . .- A zar se tamo moè desiti sekira? Zapita najedared Ivan

Fjodorovi} rasejano i gadqivo. On se otimao iz sve snage: da nepoveruje svome bunilu i da ne padne kona~no u ludilo.

- Sekira?- Pa, da; {ta bi tamo bilo sa sekirom? Povika Ivan Fjodorovi}

najedared sa nekakvom svirepom i energi~nom uporno{}u.- [ta }e biti u prostranstvu sa sekirom? Kakva ideja! Ako dospe

nekud podaqe, onda }e, mislim, za}i pa leteti oko zemqe, kaosaputnik, ni sama ne znaju}i za{to.

Sekira _ satelit, saputnik zemqin! Nije li to najsatanskija idejakoja se mogla za~eti i roditi u na{em ~ove~anskom svetu? Kruè}ioko zemqe, ona bi nemilosrdno sekla i uni{tavala svako qudsko bi}ekoje se usudi da uzleti iznad zemqine sfere i vine u carstvo nebeskihideja i stvarnosti. ôvek je zemqin zarobqenik. U zemqinoj atmosferion je zatvoren kao u ~eli~noj lopti. Granice zemqine atmosfere~uva sekira koja neumoqivo smrvquje sve zemqine begunce.

Svet je tako glupo stvoren i tako odvratno ustrojen, dako{mar-|avo ne nalazi u svome umu nikakve logi~ke razloge zapostojawe ovakvog sveta. On nalazi u sebi i dovoqno logike idovoqno osetqivosti, da ovakav svet odbaci strasno i bezuslovno. On

bi mo`da i mogao podneti nasiqe koje ovaj svet pretstavqa svojimpostojawem, kada bi ono bilo samo neka spoqna, transsubjektivnastvarnost. Ali je wegov najstra{niji uàs u tome {to je samovoqni Tvorac namerno u~inio odricawe svega imanentnim wegovomsamosaznawu, {to je u~inio da za wega: odricati zna~i biti,postojati, ìveti. Tako, da bi ko{mar-|avo mogao re}i za sebe: Jaodri~em, dakle _ postojim. Sa setom, iz koje proviruje nekanezemaqska ironija, on govori Ivanu: >>Nekakvim tamopraiskonskim, prevremenskim nare|ewem, koje ja nikako ne mogu dashvatim, ja sam odre|en da sve >>odri~em


59/183

ga on nije ni stvorio ni uredio. [tavi{e, ko{mar-|avo tvrdi da je on odnasilni~kog Tvorca odre|en i predodre|en za odricawe, jer bezodricawa nema kritike, a bez >>odeqka za kritiku>osana!>osanaosana>Elem, tada izabra{e nesretnika na kojem se kola lome,natera{e ga da pi{e u kriti~kom odeqku ~asopisa, i tako se eto dobiìvot. Mi tu komediju razumemo, produàva svoju misao ko{mar-|avo. Ja, na primer, otvoreno i prosto zahtevam svoje uni{tewe. Ne, timora{ ìveti, kaù oni meni, jer bez tebe ni{ta ne}e biti. Kad bi nazemqi bilo sve blagorazumno, onda se nikad ni{ta ne bi dogodilo.Bez tebe ne bi bilo nikad nikakvih doga|aja, a treba da bude doga|aja. Te tako ja, _ kako mi je, da mi je _, sluìm, stegnuv{i srce, da bimoglo biti doga|aja, i ~inim nerazumne stvari _ po zapovestipo zapovestiJedino po slu`benojdu`nosti, veli on Ivanu, i po svom socijalnom poloàju, primoran samostati pri pakostima. Svu ~ast dobra neko uzima za sebe, a meni supale u deo same pakosti>Sve {to imate vi, veli on Ivanu, imamoi mi, to ti iz prijateqstva odajem, tu na{u tajnu, premda jezabrawenogriè savestiublaèweva{ih naravi


60/183

samoose}awa. Za wega to nije stvar logi~kih dokaza i dijalekti~kihvisprenosti ve} stvar neposredne o~evidne realnosti, koju onnajkonkretnije do`ivquje, vidi, slika, opisuje. Tek ne{to od svega togaon uspeva da utisne u uske ~aure qudskih pojmova i prevede na~ove~anski jezik. O toj ve~noj temi, >>o na{oj temiTo je u suprotnosti smojim ube|ewima>ne}u da idem! Iz na~ela ne}u da idem!>ja`e bje nad tverdju


61/183

- To jest, kako da ti kaèm, ako ti ozbiqno. . .- Ima li Boga, ili nema? Viknu Ivan sa energi~nom uporno{}u.- A, pa ti to ba{ ozbiqno? Sokole moj, ja to, bogami, ne znam;

veliku si re~ kazao.- Ne zna{, a Boga vidi{? Ne, ti ne postoji{ sam po sebi, ti si -

ja, ti sija, i vi{e ni{ta! Ti si _ trice, ti si moja fantazija!- To jest, ako ho}e{, ja i ti se drìmo jedne filosofije, eto to }e

biti istina. Je pense donc je suis. Mislim, dakle postojim _ to znampouzdano, sve pak ostalo {to je oko mene, svi ti svetovi, Bog, pa~ak i sam satana, _ sve to za mene nije dokazano da li postoji samopo sebi, ili je samo moja emanacija, dosledno razvi}e moga ja kojepostoji preiskonski i jednoli~no. . .

>>Ja i ti se drìmo jedne filosofije


62/183

si stra{no glup! . . . Ho}e{ da me pobedi{ realizmom, da me uveri{da ti postoji{, ali ja ne}u da verujem da ti postoji{! Ne}u poverovati!

- Nazadwa~ki je, odvra}a Ivanu ko{marni posetilac, u na{evreme, verovati u Boga, a ja sam |avo, u mene se moè verovati.

Ivan se svim silama trudi da ne poveruje u realnost polu-

fantasti~ne i polu-realne pojave svoga posetioca. Naviknut naqudsko dijalekti~ki i qudsko empiriski metod dokazivawa zemaqskihistinitosti, Ivan ne moè da shvati i primi metod koji wegov posetilacupotrebqava da bi dokazao svoju realnost. Ali mu posetilac priti~e upomo} i otkriva tajnu svoga metoda.

- Ti si san, i ti ne postoji{ dovikuje gnevno Ivan svomeposetiocu.

- Po èstini, sa kojom me odbacuje{, smeju}i se odgovaraposetilac Ivanu, ja dolazim do ube|ewa da ipak u mene veruje{.

- Nimalo! Ni stotiniti deo ne verujem!- Ali hiqaditi veruje{. Ta homeopatski delovi su mo`da najja~i.

Priznaj da veruje{, no, makar na desethiqaditi deo. . .- Ni na trenutak! Jarosno uzvikuje Ivan. Ja bih, uostalom, voleo

da mogu da poverujem u tebe! Dodaje on najedared nekako~udnovato.

- Oho! Gle, pa ti priznaje{! No ja sam dobar, ja }u ti pomo}i.ûj! Ja sam tebe uhvatio, a ne ti mene. Ja sam ti ba{ naro~ito tvojupri~icu ispri~ao, koju si ti zaboravio, da se kona~no u pogledu menerazuveri{.

- Laè{! Ciq je tvoje pojave da me uveri{ da ti postoji{.- To jeste. Ali kolebawa, ali borba vere i neverovawa, _ to je

neki put takva muka za osetqiva i savesna ~oveka, kao eto ti, da jeboqe obesiti se. ja sam ti, znaju}i da mal~ice veruje{ u mene, jasam podmetnuo potpuno neverovawe, ispri~av{i ti onu legendu.Vodim te izme|u vere i nevere naizmence, i tu imam svoj ciq. To jenov metod. Jer kada se u pogledu mene sasvim razuveri{, ti }e{ meu o~i po~eti uveravati da nisam san, nego da u samoj stvaripostojim, ja tebe ve} znam: i eto tada }u posti}i svoj ciq, a ciq jemoj blagorodan. . .

- Ostavi me, udara{ mi po mozgu kao neotstupna mora, bolno jau~e Ivan, nemo}an pred svojim privi|ewem. Dosadno mi je stobom, neizdr`qivo i mu~no. Mnogo bih dao kad bih te mogao

oterati!Nemogu}no je, ontolo{ki nemogu}no, da se ~ovek oslobodi

svoje samosvesti. Ali i kada bi uspeo u tome, on bi prestao biti~ovek, jer ne bi bio u stawu da ose}a sebe kao sebe. Ako bi se me|uuàsima ovoga sveta traìo najve}i i najsvirepiji, onda bi takav uàsbio ovaj: u svojoj samosvesti gledati najstra{niju i naodvratnijurealnost. Ivan bi se mo`da i mogao osloboditi ko{marnog prisustvasvoga posetioca, kada ovaj ne bi na jedan neobja{wiv na~inpro imao wegovo samosaznawe i bio skoro polu-ovaplo}en uwegovom bi}u.

Vijano tragikom sveta, razdraèno uàsom ìvota, Ivanovosamosaznawe se poja~alo do krajwih mogu}nosti i pro{irilo do


63/183

posledwih granica, a ko{marni posetilac ve{to i neprimetno vodiIvana kroz o~ajawe u bezumqe: kroz neprimawe sveta u neprimaweHrista. On to ~ini, jer je na to odre|en i primoran samom prirodomsvog nesre}nog hristoborskog saznawa; kriv je ne on, ko{mar-|avo,ve} svemo}ni Tvorac koji ga je sazdao zlim! Ukoliko ima slobode, on

je dobar i predobar!Kada se Mefistofel javio Faustu, veli on Ivanu, zasvedo~io je o

sebi da ho}e zlo, a ~ini samo dobro. On, neka ~ini kako ho}e, a ja }u sasvim protivno. Ja sam mo`da jedini ~ovek u celoj prirodi koji voliistinu i iskreno `eli dobro. Ja sam bio prisutan kada je, na krstuumrla, Re~ uzletala na nebo, nose}i na grudima svojim du{u sdesne strane raspetog razbojnika; ja sam slu{ao radosnu vriskuheruvima koji pevahu i klicahu: >>osanaosana!>osana


64/183

>>Zdravi smisaoSvekolike gluposti, koliko ih god ima u mojoj prirodi, ikoje sam ja ve} odavna preìveo i premleo u mom umu i odbacio kaonepotrebnu crkotinu, _ ti mi to sad podnosi{ kao nekakvu novost!

Posredi je Ivanova pokajni~ka ispovest: svoje neprimaweHrista Ivan naziva glupo{}u i davno odba~enom nepotrebnomcrkotinom. Razume se, on to ~ini posredno. Ali to niukoliko neumawuje karakter same ~iwenice: Ivan je svim bi}em osetio i nekimprozorqivijim vidom sagledao svu katastrofalnost i ubita~nostneprimawa Hrista od strane qudske prirode. I kada mu |avoobjavquje da je svojom apologijom neprimawa Hrista imao u vidupisca poeme koja nosi naziv >>Veliki inkvizitorVelikom inkvizitoruI ne obra}aju}i pa`wu na Ivanove pretwe, ko{marni gost smeloi podrobno obrazlaè Ivanu Ivanov plan o uni{tewu u ~ove~anstvuideje o Bogu, o razorewu dosada{weg morala, o smrtnosti ~oveka iwegove du{e, o preobra}awu ~oveka u ~ovekoboga, o novommoralu, zasnovanom na principu: sve je dozvoqeno. Sve to gostgovori zanose}i se svojom krasnore~ivo{}u, sve ve}ma podiù}i

glas i podrugqivo pogledaju}i na Ivana. Ali Ivan, ne mogu}i vi{e daizdrì, naglo uzima sa stola ~a{u s ~ajem i baca je na govornika.- Ma to je sasvim glupo! _ uzvikuje ovaj, ska~u}i sa kanabeta i

stresaju}i prstima prosuti ~aj sa sebe, _ setio se ~ovek Luterovemastionice! Ovamo me smatra za san, a baca se ~a{ama na svojsan! To je sasvim ènski!

U tom ~asu dolazi Aqo{a sa ve{}u da se Smer|akov obesio. _Ja sam znao da se on obesio, progovori zami{qeno Ivan.

- A od koga si znao?- Ne znam od koga. Ali sam znao. Da li sam znao? Da, on mi je

kazao. On mi je koliko malo~as govorio.

- Ko on? _ zapita Aqo{a, i nehotice osvrnuv{i se unaokolo.- Strugnuo je. . . Od tebe se upla{io, od tebe, goluba. Ti si

>>~isti heruvim


65/183

snove. . . no to nisu snovi, nego java: ja idem, govorim i vidim. . . aspavam. On je tu sedeo, on je bio tu, eto na tom kanabetu. . . On jestra{no glup, Aqo{a, stra{no glup. . .

- Ko je glup? O kome govori{, brate?- \avo! Navadio se pa mi dolazi. Dvaput mi je dolazio, upravo

triput. On me jedi tvrde}i da se ja qutim {to je on prosto |avo, a nesatana sa oprqenim krilima, sa grohotom, tutwavom, i sjajem. Onnije satana, on la`e. On je samozvanac. On je prosto |avo, _ jedantri~av, neznatan |avo. On i u kupatilo ide. Skini mu haqine pa }e{sigurno na}i rep, duga~ak, gladak. . .

- I ti si ~vrsto uveren da je neko tu sedeo? _ zapita Aqo{aIvana.

- Eto na tom kanabetu, u uglu. Ti bi g

avva justin popovic - dostojevski o evropi i slovenstvu

Documents