B I B L I O T E K A „N A D A”

UrednikRISTO TRIFKOVIĆ

JOVICA ĐURĐIĆ

USNULA DEVOJKA

„Svjetlost”, izdavačko preduzeće, Sarajevo

KUTIJA TIŠINE

7

KUTIJA MOJE TIŠINE

Ta kutija carstvo moje ledene tišineTa kutija zatvorena tamna jazbinaTa kutija mesto gde zaboravih stvari i plemeTa kutija sazdana od sivila i gorčine

Ona je moj suhi bol jurnjava posnih mirisaAtmosfera gde pletu mreže pauciI gde kroz pukotinu mukom uskače sunceOna je mesto gde mogu sam da vladam

Ta kutija carstvo moje samoćeTa kutija tiranija mog uma tvornica mojih pticaTa kutija kad se vratim sa ulice zlato tišineKojom merom iskazati lepotu mirnoće

8

9

NEVINIH OČIJU

10

11

BEJAH LI TO JA

Bejah li to svetlost u tvojim očimaŽeđ u reci tvog smeha nepresušnaBejah li to kapljica leta majušnaŠto zelenkasto sja na dlanovima

Bejah li to vatra žednih nepacaDah vetra među tvojim nagim rukamaIli sam se rastočio sa senkamaPa te tajno uhodim iz svih pravaca

Možda sam to ja voda tiha i modraVoštano veče što na usni dogorevažPutujem: tvoje koleno i noć vedra

Možda vrteška sunca jutra plavaTamo gde spavaš stražar sanja i pevaStižem: pojavljuješ se nežna iza trava

12

VIDEO SAM U SNU

Video sam u tvojim stopalimaŽeđ leta zelenilo livadaU tvojim mišicama malo hladaDah vetra u tankim prstima

Video sam u tvojim očima rekuGovor prirode u tvom teluVideo sam žedan dan u čeluOsetio miris ko plimu i oseku

Gorelo ti u kosi avgustovsko večeKo da gasi požar voda ne tečeRuke su male za taj plamen

Video sam te ženo peno gazeloJednog dana kad sve beše beloAli ostade lepota nemi kamen

13

S ONU STRANU SUNCA

Na visoravni smo: iza nas šumaMami nas vatra na domak vinogradaGde umiru leta gde noć naga padaU snu smo: s druge strane huma

Čujem: voda na obalama tvog telaTi si već moja pesma lepa metaforaI iz tvojih ruku ja čujem zvuk govoraKao što osećam miris grožđa zrela

Ljubim: pijem mlado vino s usanaTvoje mi čelo daje obilje suncaAli ima jedna prepreka teška rana

Pred nama široka reka nedogledaNećemo je preći nema nam čamcaOstanimo: lepa su i dva pogleda

14

DOLAZIŠ S MIRISOM BILJA

Dolaziš: u stopalima ti miris biljaU kolenima krunica ljiljana rumenaNebo ti u očima jato zvezda pratiljaMokra ti haljina razbuktava ramena

Žedan sam umoran od duge besaniceMoje se misli odmaraju na cvetuTebe ljube ptice tebe ljube bele kruniceJa nesrećni jelen umro sam u davnom letu

Dolaziš: na mojim ćeš rukama usnutiSan je opasna prevara san je pola istinaJa sam zora ja ću ti na usnama svanuti

Ja sam to nemoguće pesma voda travaNa svemu stara zelenkasta patinaJa sam stražar tvog nagog tela dok spava

15

BELEŠKA O LARISI I PROLEĆU

Klečeći sam molio pticu da kaže LarisaNešto malo od njenog daha i uvojakaDa mi ispeva majušno jezero njenog pasaDubinu očiju tišinu gazelinih koraka

U krvi mi se budila poezija zapisanaZa ljiljane njenog tela tek procvetalaGradilištima sam lutao pun velikih ranaKraj mora mi palma o njoj šaputala

Disao april ko njene male grudi zaobljeneDok sam je tražio prolećem u BudviUčini mi se: evo je tu je u trešnjinoj grudvi

Izlišan bejah govoreći Pasternaka u kišuU svakom listu njeni prsti ko pluća dišuAli ja još i danas tražim te oči izgubljene

16

BELEŠKA O DEVOJČICI

Telo ti more devojčice a ruke valoviOči boja vode iz kojih nevinost zračiČitav maj u kosi spava cvetni krugoviOd tvog daha meni se u svesti mrači

Gledam: iz dlanova ti izleću galeboviU tvojim mišicama oboreno sunce dremaMiruju srne u polju tvojih rečiZa tobom procvetavaju stabla bagrema

Telo ti more devojčice a u tvom stasuDiše mala košuta dalekih predelaIma nešto u pesku ima nešto u talasu

Od tvojih koraka i od tvoje nemirnoćeTi bi sad odjednom mala moja biti htelaZrela ko narandža ko južno voće

17

KASNO LETO

Fenjerčić prstiju u lepu se svetlost izvijaRano se pali sred srebra i bakra u raniAko se uz moje srce kasno leto privijaNeka izgore ove oči kao najlepši tamjani

Kako da pređemo reku ogromnu šumu dušeI vode su dozrele u mudrost naših rečiMala moja vidi kako se kule snova rušeA kamenje rastočeno niz našu krv ječi

Ritovi su opusteli zelene obale godinaTišina je obavila ruke i takvog meneI poezija je klonula niz leđa padina

Nemoguće je stići ako se nikuda ne kreneIma još puteva sakrivenih do vrha ciljaĆutimo koračajući kroz korenje bilja

18

TRAŽEĆI SIRENU

Duboko ronih tražeći je među školjkamaMeđu ribama u pesku zavirujući u amforeSlušao sam podvodnu muziku beležio metaforePitao ježeve pitao rakove i stare galije

Sirena - zvao je na sav glas pod moremSkupljao belutke na dnu kao malo deteGledao sunce kako se lomi o moje epoleteOd biserja i zvezda onda želeo da umrem

Dugo je tražio po svuda u svim vodamaOdlazio u sve okeane sva mora sve rekeIgrao se životom igrao se dragim ranama

Tražio sam moju sirenu u svim pećinamaU svim pesmama čekajući plime i osekePosle nemoćan i tužan ćutao na stenama

19

POLJUBAC

Vatra koju želim iz mirisa i nežnosti ženeIz najdivnije rane koja se uz mene privijaNa vrhovima prstiju ko na talasima peneMala se žiška na usnama ko rumen cvet razvija

Trešnja raspolućena pa mekoća pa slatkoćaKako je nevino to lice u velikoj letnjoj noćiDok ljubim i u poljupcima ubirem slatka voćaDišu male ptice u njenim grudima ko u samoći

Svete kako si lep kad smo u toplom poljupcuI ova reka i ovo drvo i ova izmišljena pticaU vazduhu iznad ruku u ružičastom nepcu

Dok to traje zaboravljamo na bol i neki metakLjubavi moja nevinosti očiju i plavih viticaAko me voliš ne znamo poljupcu kraj i početak

20

POVRATAK

Ova reka i dalje teče između brda žutihI šuma na severu ista je ili malo većaSve je isto samo čini mi se manje cvećaRaste na obalama između staza utrtih

Na jugu sam ostavio srce i nevine oči, rečiIzmeđu noževa oštrih stena i moraDraga moja sad sam bez glasa bez govoraNa ovom bregu iznad zavičaja duša kleči

Da li da se vratim ili da odem među kućeDa potražim nešto zaboravljeno davnoIli da zauvek legnem u ovo bilje i pruće

Gori ružičasta svetlost tiha i zlatnaPut vodi dole u nizinu pravo i ravnoAli meni se ne ide draga noć je blatna

21

DEVOJČICA

Njene su grudi kao dve majušne pticeStidljivo skupljene u haljini ko u rosiKao boja bakra svetlost joj u kosiDok prolazi nemirnim korakom devojčice

Ona ima oči pogleda bistrog bez tajniI ruke nevine kao nežne cvetove jutraDok stoji tako na pločniku i posmatraTaj svet koji se miče svet sjajni

Žalim je što će jednom ipak da spoznaDa život nije bajka mladost i ljubavŠto će jednom i za gorčine da dozna

Kad ode dan prvog korza prvog plesaPrvog poljupca koji joj se učinio ubavKad se na sve to iznenada spusti zavesa

22

U TELU I MASTILU

Noćas mi puna mastionica tebeDok stvaram ti lik iz mastilaSoba je moja prepuna plavilaU disanju pera osluškujem sebe

Dolaze nevidljivi konjanici iz šumaDa te odnesu iza julskih poljaMene izdaje snaga mimoilazi voljaVile me odvode lišavaju uma

U mojoj krvi pomešane rečiO tvome telu na plavoj reciSpominju te noćas i moji preci

Iza nekog zida starog manastiraOčima te ljubi četa pastiraDok kroz moje čelo tvoje ime ječi

23

NA MALOM TRGU LOLINIH RUKU

Na malom Trgu Lolinih rukuŽestoko mirišu lipe toplog junaDok rojevi zvezda padaju u lukuUsne je ljube pored cvetnih kruna

Na malom Trgu Lolinih očijuSanjari grade kule nagog letaAli Lola nikoga ne gleda oni pijuOpojni miris lipa iz zlatnog cveta

Jednom kad lipe zamirišu na kišuKad se srebrne kapi na suncu zanjišuLola će da ode s malog trga

Jednom u avgustu kad se veče zgusneNežni će sanjari otvoriti usne:Ko nam to lepu sliku rastrga

24

KAD JE UMIRALO SUNCE U KAPIMA LETA

Za ruke sam te vodio na obalu moraOd pupoljaka sam gradio meku posteljuBila si devojčica video sam porodiljuBežali smo kroz šume ljubili kraj bora

Na dlanu si mi jednom dugo spavalaKrhka i nežna s nekim čudnim bolomRekoh: pokriću te nebeskom kupolomJedna lepa školjka uspavanku ti pevala

Umiralo sunce u kapima letaPenilo se more pored belih stenaTi si ta pena ti si miris cveta

U moru sam te ljubio u snu lepih rečiTi si u sunčano platno bila odevenaPosle nagog jutra ti si tuđa žena

25

SONET NEPOZNATOJ ŽENI

I nemušta su stabla htela za tobom da se okrenuDa te još jednom vide u tvom hodu nežne gazeleTužna behu u svojoj nemoći kad ne mogoše da se prenuDa se ludo opiju od tvoje lepote bele

Ni traga od oblaka ni traga od tople kišeNiz lišće zaprolećenih breza sunce se cediKako je lepo biti u vrtu tvog mirisa kako se lako dišePazi uhvatio sam jednu tajnu: nešto šapuću drvoredi

To nije prvi put: viđam te svake večeri sanjam u zoreJednom sam te u snu vodio u Budvu na moreA jednom sam u nekom tuđem vrtu obrao svo cveće

I u naručju doneo u tvoju ulicu velike buketePa sam posle video samo tvoje nežne pokreteI strašno sam bio umoran a nemiran od sreće

26

27

PETELKKA LJUBAVI

28

29

NEMOST

Nemost je u tvom telu ko ružičasta noćninaU porama tvoje kože ko malo bakra sunce zriNaslonjena na svoju senku ko na mir planinaTi sanjaš poljubac nežan poljubac što vri

Bujnošću opijena ko bilje posle letnjeg pljuskaPtica ti na rukama iz kojih izvire čežnjaSuncu okrenuta lopti užarenoj ko crvena ljuskaU zlato te obavija dan što za breg potanja

Kao boginja u čarima leta kad se zrak zgusneNa tvom okruglom kolenu zlatni kuršum mirujeA jedan venac zvezda svetlost ti spušta na usne

Vatre su na bregovima pepeo priziva smrtnikaGasne toplota avgusta vetar lišćem pirujeEvo prozračne jeseni u nedrima ljubavnika

30

TIŠINA

Evo prozračne jeseni u nedrima ljubavnikaPoznate do u koren do nekog srebrnog muljaPritisnute u kostima u čulnim svodovima vidikaU zrelim plodovima ona se zavodnički ljulja

Oslušni: žubore velike vode niz jesen niz bregI sve manje snage imaš da se pomeriš niz pobrđeKao da je već došla starost a u kosi snegPa ti se ne sviđaju nu dunje zrele ko od rđe

Otkidaju se kapi s grana vlažnih ko lepi biseriUramljena u bilje tvoja kosa svetli bojom zlataGledaš kroz tanke prste sunce nad rekom treperi

Kao ogrlica od drage kovine boje starog vinaPred veče jesenje uz zvono i zvuk starog sataPosmatram tvoje grudi zrele - svuda je tišina

31

ZAPALJENE PTICE

Oko tebe prstenje svetlosti tiha svetost patnikaNe možeš da se pomeriš iz tog kruga i tišineVidi draga kako gori obzor šuma dalekih vidikakao da se rađa vatra iz taloga ružičaste prašine

Osvetljena je skrivena unutrašnjost tvoje dušeĆutiš zatvorena u jesen u svetlost golih granaI vidiš samo kako se zapaljene ptice rušeNa veliki bol zelenih reka ko na toplu krv rana

Gledaš pticu u zraku njene čarobne arabeskeNad vodom ružičastom kao nad ogledalomGledaš sve a malo vidiš samo svetle odbleske

Gde se utapaju u oči kao kiša u zemlju i semeda proklija neka bol u grudima ko obalomZatočenički te gledam zaboravivši na vreme

32

PRAZNIK VESELJA

Zatočenički te gledam zaboravivši na vremeNa sve stvari koje mi nekad behu bliskeTi Nepoznata ženo najlepši stih moje poemeTi ćutljiva i nema zagledana u cvetne čaške

Niz dolinu ide čovek ne diže glavu ne govoriNit se obzire nit smera nit ima željaNjegovo će se srce jednom ko raj da otvoriKad u tvojoj duši bude mali praznik veselja

Proleteće nebom zapaljeno koplje mnogo strelaI ptice bez krila bez perja sasvim nemeOkreni se i ne plači reci šta si htela

Sa svojom ćutnjom upornom što se potucaPo unutrašnjim predelima tebe a kroz vremeNežnost u svakoj pukotini tvoje kože svetluca

33

MIRIS JESENI

Nežnost u svakoj pukotini tvoje kože svetlucaPrivija se lepi miris jeseni na raspukle usneOsluškuješ kako biju damari kako vatra kucaU tvojim oblinama dok dan bakaran gasne

Zelen pastuv u kasu prelazi brdo i rekuTi ga ne vidiš Nepoznata u toj lepoti i sjajuTaj korak gipkosti što ne nalazi preprekuTo zeleno telo koje zvezde u pređu odevaju

Da se pomeriš samo korak samo za trenDa progovoriš ljubičastim glasom grliceDa potrčiš zlatokosa da to ponavljaš kao refren

Ako to učiniš nepoznata ženo moje poemeNeću žaliti ako me ubiju neke svirepe pticeAko i krv moja popije svoj izvor teško breme

34

VAN VREMENA

Ako i krv moja popije svoj izvor teško bremeOtići ću da zauvek zaspim u nekom cvetuBledih jagodica bez života bez misli na vremePonovo ću da se rodim da se približim detetu

Zakopčaću ovaj ranjeni dan peteljkom od ružeZamoliću grlice da pevaju tvojim glasomNa brestu dok liju zvezde obesiću užeSrebrna svetlost nek postane tvojim pasom

Ne mogu drugačije Nepoznata idem van vremenaOtiću na Trg toplog bakra da vičem:Ona neće da se pomeri ona je od bela kamena

Ali ne draga sačekaću zoru i rađanje suncaDa krenem ko jelen kroz rosu da ričemTreba stići do cilja do mogućeg puta i vrhunca

35

NA DNU ZDENCA

Treba stići do cilja do mogućeg puta i vrhuncaProbudi se o Nepoznata iz ćutnje iz svog bolaIma života i u jesenjem lišću na dnu zdencaGde mulj davi zelenilo u krugu zvezdanog oreola

Propupila si u mom mastilu u najlepšu metaforuSamo kako da te predam nepoznatu ovom papiruReci mi svoje ime makar bio i nevešt tvom govoruNemušt ne mogu da budem u svetkovini i piru

Približi se o košuto mekog tela nevinih očijuDo višnjastih usana rumene pukotine kožeOve noći do tvog dolaska mogu i da me ubiju

A ja želim tvoju ruku od duge da me tiho uzmeDa me odvede ispod brezine kore tamo se možeOtići negde daleko od bola čak i od pesme

36

U HLOROFILU

Otići negde daleko od bola čak i od pesmeOtići od sebe pa stići u šume brezove naći seU lišću zelenom u hlorofilu u košutinom okuOtvoriti jedno stablo i videti se iza zavese

Od soka videti se kao nežnog i belog spavačaKoji umesto očiju ima dva sveža cveta ljiljanaKoji umesto da spava stihove u duše ispraćaKome umesto srca ispod kože kuca žuta rana

Otići tako daleko da nas niko ne pronađeMeđ žile stoletne međ zveri pitomeOtići među ribe u grla ptica u tanke veđe

Visokih gora do sunca od sunca do goraOtići daleko ne govoriti ništa više o tomeJoš dalje i od krpica od zvuka svog mora

37

UVALA TIŠINE

Žeđ da ugasim pod suncem kraj neke česmeDa nacrtam tvoj lik na mom belom dlanuDa pretvorim tvoje velike oči u lepe pesmeDa me probude iz nežnosti da mi izleče rane

Hajde da te odvedem u vrt pun narcisa i ružaDa te odvedem u predele sunca i čistoteNa neku reku u nizinu gde se vidik pružaNa veliku vodu i vatre na večernje lepote

Hajde da te odvedem u neku uvalu tišineU noć nama nepoznatu među vatre zvezdaKroz brezove šume puteljkom mesečine

Hajde da te odvedem u April u prolećePa da kažem (obradovan toplinom gnezda):Eto - krv je izmenjena rascvetana u cveće

38

KRUG PLAVETNILA

Eto - krv je izmenjena rascvetana u cvećeU topli dah bilja u krug plavetnilaPa ti se čini sve je lepše dok gore svećeJužno od tvog srca u duši aprila

Uđi u ovaj san tiho kao da otvaraš vrataZaboravi na sve gorčine na sve boliZaboravi reč teško zaboravi puteve blataNa obzoru piše sunce: voli voli voli

Još si uvek tu nema gledaš u nepoznatoMiruju ti ruke miruju ti damariČini mi se Nepoznata da si kao zlato

I da si beskonačno zagledana u boju moraHajde da odemo negde iz ćutnje i mirnoćeNe mogu više da te izmišljam u osvit zora

39

PETELJKA LJUBAVI

Ne mogu više da te izmišljam u osvit zoraSanjari s odriču sna ko plivači vodeSpava umorna noć s pticama u krošnji boraZnaš li šta sanjaju zatvoreni - malo slobode

Bude se spavači iz divnih snova iz posteljaOd trava bude se i oni koji nisu spavaliProbudi se i ti uz zvuk mora prijateljaČeka te dan od srebra na morskoj obali

Pojavljuju se školjke biseri i lepe sireneTi to ne vidiš Nepoznata ptica krilaTi ne vidiš ni talase ni belilo pene

U luci brodovi kreću na duge plovidbeSunce u jarbolima izvodi čarolijeIdem da uberem peteljku ljubavi kroz proleće

40

41

USNULA DEVOJKA

42

43

ŽELJA

Ped veče na livadi u nizini pojavi se ženaDugokosa i vitka kao gazelaU travi se zabelasaše lepa kolenaZanemesmo gledajući raskoš njenog tela

O kako je bilo rumeneo sunce iza te glaveDok je dolazila željena u našim očimaNestajao je umor iza reke iza krošnje plavePoželesmo da doskakuće gazelinim skokovima

Molili smo visoke trave da se pognu zemljida nam otvore vidike kako bi joj videli grudiŽeleli smo tada da budemo cvet što beljiDa nas ubere sve skupa i stavi na usnu koja rudi

Pred veče na livadi u nizini pojavi se ženaDugokosa i vitka kao gazelaPojavi se nežna i izgubikao bela penaBar jednom bar jednom da nas je pogledati htela

44

DEVOJKA MOJIH SNOVA

Danonoćno sanjah jednu devojku zlatastih obrazaDanonoćno je sanjah u maloj haljini od svileNem i zanesen na mansardi čudih se lepoti vileNišta za nju nije bio moj život pun padova i poraza

Vraćajući se kasno u kuću knjiga jednom telo njeno zamirisaAli kada se ironično nasmeja sijalica i spiker javi: sonataVideh: nikoga nema samo prašina i stvari pune inataGodine godine mrak i svetlo - licem se sreća izbrisa

45

BESKUĆNICI

Mišljasmo: iza ovog aprila modre kišeIza ovog stabla bola mladog lišćaMišljasmo: tu pod suncem dok se pišePojaviće se velike vode zavičajna ušća

Očekivali smo zelen krov majku na praguNeku ruku koja bi nam mahnulaNeko minulo leto pesmu i lepu draguTihu vatru koja bi nam na usni planula

Mišljasmo: iza ove breze ovog letaIza ove velike planine i polja ljiljanaMišljasmo: stigli smo sada je dostaEvo te sreće i suđenih vatri usana

A nije bilo tako: večito smo koračaliNismo našli usta ni svojih kućaBili smo umorni od života već smo paliBeskućnici sred parka klupe i pruća

46

LETO

Nad svelom dolinom zlatnim nitima obešeno sunce se njišeZatvorena čela zasunčan ide daleki putnik posrćućiŽestina vatre iz zemlje izvire u tromo će telo ućiOnemuštali od vrućine sanjamo pljuskove hladne kiše

Zapaljeno zrnevlje neba pronosi bela ptica u kljunuIžarene suncem breze s obale u reku će da skočeProžima nas vrelina zraka stopala pesku i vodi kročeU nizini ništavna pšeničišta kao baklje će da buknu

Nizdol prolaze žene tihe kao da će u svetilišteU pozlaćenim uvojcima kose pronose po jedno sunceUmorne od žeđi i puta teške su im prazne kotariceČini nam se svela dolina će preći u pepeilište

47

ŽEĐ

Sunčeva ogrlica pali nebo uvoštenoNebo se izjednačilo čestar bukti šutomSpaljeno podneblje zgaslo u žeđ ilovačeUmor i žeđ telo mi rastaču

Ćilibar neba suncokretom se topi curiZemlja u jari rasplinuto sijaU žezi vatre suše žestina hvataNedohvatom drvo kraj puta će da izgori

Krišom na moja ramena sletela je prepelicaOganj neba da je ne primetiKrilima da ugasi lice zapaljeno

Srkom ćemo prvo jezero da isušimoSušilo jezika žeđ da utolimoRasporeno nebo buknuće po mojim jagodicama

48

APRILSKO VEČE

Pred veče miriše beli april u parku kasarneI vojnici lepi mladići piju pivo uz smehPa u horu pevaju zavičajne pesme o devpjkamaDa vreme izgubi smisao i zaplavi novi dan

Vojnici bi voleli da umesto karabina drže rukeNežne devpjačke mišice nabrekle od beline i nagoteOni bi voleli da su vetar da se u kose zapletuNeprimetno da koračaju s njima kroz drvorede

Pred veče vazduh miriše na cvetove i zemljuNad Tisom zvezde s mesecom naprave vatrometPred veče lepa muzika i glasovi ptica -I april u kosi pronose zaprolećene devojčice

49

VOJNIČKI VRT

U tom vrtu ruže govoreSunce šapućeZvezde se u zlatnu penu pene

U tom vrtuAko se lepo sanjaZa jednu noć može se otićiKući iVideti devojka

(Tu vojnici misle na zavičajZalevaju cveće iU belim laticamaVide drage likove)

Vojnici ovako misle:Biće jednom jedan danUz karabine će da rastu PuzaviceTiopovske cevi postaćeRužičaste fontane

50

Umesto opasačaNosiće se mirišljavi venciUmesto na levo krugPisaće se pisma(Vojnici vole duga pisma)Slušaće se lepe pesmeVoleti nežne devojkeJednom će trubač oglasitiZadnje: Voljno vojnici vojničine

51

LJUBAV DEVOJČICE

U južnoj bašti meseca u kom trešnje cvetajuNemuštim jezikom govore ptice o tvojoj lepoti

Na nežnim stablima breza plavooki dečaci Oštrim noževima urezuju tvoje lepo ime devojčice

I dok ti u dolini berem bele cvetove trešnjeLežiš gledajući kako iza jasenova dolaze oblaci

Vojnici koji prolaze pored bašte pune mirisaLuduju za tvojim očima i mekom prolećnom haljinom

U južnoj bašti meseca u kom trešnje cvetajuVolim te nežno iza stabala slatka devojčice

52

USNULA DEVOJKA

Vesni Parun

I

Ona leži među travama nepomična u snuMirisi je uspavljuju a leto kradom obnažuje

Usne joj ljubi jedan cvet rumen u licuDok na kolenima kleči sunce nežnobledih jagodica

Jedna vlat slomljena u pasu slatka u sokuPuzi kradom uz bedra u tajne haljine šuštave

U san joj dolazi sanjač mekanih ruku i plavih očijuNa konju propetu s mačem srebrnim o boku

Ona leži u travi nepomična i zagonetono osmehnutaDevojka nežna i tiha ko boginja s freske

53

II

Ona dalje leži u hladu zrelog voćaGrudi ispupčenih žudnjom velikom optočena

Očiju sklopljenih i prstiju raširenih u biljuKao da rešava najčudniju tajnu zemlje

Šapuću bube pod mlečnim nebom kožePropinje se jedan ljiljan u rastu da je dosegne

Dolazi vetar obučen u ljubičasto pun nemiraKrijući se za stabla u krošnje lišća utišanog

Mreška joj i pomiče haljinu ko drski mladićZavlačeći se sve dublje ispod bela platna

54

III

Da se otvori lišće njenih očiju bademastihI ptica da se vine iz čarobnih oblina

Videli bi stas košute nešto od srnine glatkoćePogled neviniji od cveta koji se tek otvara

Neka se ne pomeri vazduh ni telo usnuloU krugu vlati stabala i njene slatkoće

Neka se produži san i miris u slapu koseNevinost na usnama mir u tankom pojasu

Odmaknite se: cvetovi su se propeli za krunuNe gazite ih ne budite je ne govorite ništa

55

KAD SU CVETOVI LJUBILI KOLENA

Trava beše ružičasta i malo zelenaTamo gde su cvetovi ljubili kolena

Tamo je sunce ličilo na dojkuA ljiljani nežni na moju devojku

Ispred nas polje reka zelena vodaU nebu ptica oblak zvuk broda

Govorio sam: mladosti ljubim ti ramena(Najlepše od svega cvet su i žena)

Ona je ćutala i gledala me nemoPadalo veče bi vreme da krenemo

56

PESMA ZA NOVOGODIŠNJU NOĆ

Htela si biti sunce a ja oko suncokretaBiti crvena bulka zaboravljeno leto i pesma

Htela si otići na topli jug na daleka sazvežđaBiti brža od srne obala mirišljava u junu

Onda su padale kiše i jesen je ušla u našu kućuTi si dolena vrč vina ja prelomih topli kruh

Kad su zalepršale pahuljice hteli smo moruJa bolesnih pluća ti tužna za Hercegovinom

Na uglu prve ulice plesala su jata zvezda iVozovi su odlazili na sever u snežne predele

Ti stavi vino pa divno zamirisa naša sobaJa okusih kruh i setih se svoje starosti

57

NAKON MNOGO LETA

Vetar mi oči poneo duša se u baklju rasplamsavaPremošćujem rukama plavi ponor daljinaRužičasta polja pod gradom bregove zrelih malinaOtuđen stižem: očeva se ziđevina u belo rascvetava

Prijatelji ogrubeli od vina polja i bolaPrašnjav put kuće zelene: gde to mladost zanoćiOvako pust kud lepim mostom zamišljen poćiHoće li me poznati reka obala i red topola

Deleko u meni još peva toplo malinovo letoO kako je meka i topla ubava majčina rukaBogomoljo sveta kapijo draga prima li me rodna lukaIli sam samo noć tišina i posramljeno pseto

58

DETINJSTVO

Leti smo brali maline i ruke nam behu čivitneVerali smo se po visovima po velikim trnjacimaSkupljajući crne plodove u staro posuđe

Sestre nam i devojke behu isparanih listova do kolenaLepe haljine im jevtine oresane na butinamaSunce otopljeno curi po grudima usta vodu ištu

Jutrom smo rano ranili večerom kasno vraćaliNoseći zaradu veseli s praznim posuđemUmor nam se u telu i očima jezerio

Leti smo brali maline i skupljali novac za vašar o Velikoj GospojiniDa kupimo žute svirale da kupimo nove cipeleLeti smo brali maline i ruke nam behu izbodene

59

S A D R Ž A J

KUTIJA TIŠINE

Kutija moje tišine /7

NEVINIH OČIJU

Bejah li to ja /11Video sam u snu /12S onu stranu sunca /13Dolaziš s mirisom bilja /14Beleška o larisi i proleću /15Kasno leto /17Tražeći sirenu /18Poljubac /19Povratak /20Devojčica /21U telu i mastilu /22Na malom trgu Lolinih ruku /23Kad je umiralo sunce u kapima leta /24Sonet o ženi /25

PETELJKA LJUBAVI

Nemost /29Tišina /30

60

Zapaljene ptice /31Praznik veselja /32Miris jeseni /33van vremena /34Na dnu zdenca /35U hlorofilu /36Uvala tišine /37Krug plavetnila /38Peteljka ljubavi /39

USNULA DEVOJKA

Želja /43Devojka mojih snova /44Beskućnici /45Leto /46Žeđ /47Aprilsko veče /48Vojnički vrt /49Ljubav devojčice /51Usnula devojka I, II i III /52Kad su cvetovi ljubili klena /55Pesma za novogodišnju noć /56Nakon mnogo leta /57Detinjstvo /58

61

Jovica ĐurđićUSNULA DEVOJKA

Izdavač:„Svjetlost”, izdavačko preduzeće, Sarajevo

Za izdavača:Abdulah Jesenković

Tehnički urednik:Ladislav fabijan

Korektor:Risto Trifković

Štampa:IP „Svjetlost” štamparija Trebinje