b i l t e n strucna... · 2012-03-23 · sportska takmi~ewa, na odbitak pdv obra~unatog od strane...

Broj 10 oktobar 2010.

godina LISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

BEOGRAD

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfin.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~adr Diana Dragutinovi}, ministar finansija

Ure|iva~ki odborVuk \okovi}, mr Nata{a Kova~evi},

Vesna Hreqac-Ivanovi}, mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikVuk \okovi}

dràvni sekretar

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2010 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadràna.

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. Poreski tretman ~lanarine koju Udruèwe privrednih subjekata „GS1Srbija“ napla}uje za izdavawe bar kodova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2. Poreski tretman uzimawa opreme za vr{ewe delatnosti od straneosniva~a nakon zavr{enog postupka likvidacije privrednog subjekta –obveznika PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

3. Poreski tretman prihoda koji ostvari stranac – fizi~ko lice iz dràve~lanice Evropske unije po osnovu radnog angaòvawa kao stru~wakukqu~en u poslove izvr{avawa ugovora koji je finansiran iz IPAfondova Evropske komisije, kao i poreski tretman privremenog uvozali~nih stvari i predmeta za doma}instvo koji vr{e to lice . . . . . . . . . . . 21

4. Kori{}ewe poreskih olak{ica kod uplata doprinosa u dobrovoqnipenzijski fond . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

5. Poreski tretman prometa udela u kapitalu pravnih lica . . . . . . . . . . . . . . 276. Poreski tretman uvoza dobara, kao i mogu}nost nabavke akciznih

proizvoda bez akcize, za li~ne potrebe stranog osobqa Regionalnekancelarije EIB u Beogradu, kao i ~lanova wihovih porodica . . . . . . . . 29

7. Poreski tretman prometa usluge prenosa prava na ìg koji obveznikPDV vr{i stranom licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

8. Poreski tretman prenosa prava kori{}ewa ra~unarskog programa kojiinostrano pravno lice vr{i rezidentnom obvezniku, a ovaj mu po tomosnovu pla}a odre|enu naknadu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

9. Poreski tretman prometa usluge prenosa prava prodaje dobara stranogproizvo|a~a na teritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gorekoji izvr{i obveznik PDV drugom obvezniku PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

POREZ NA DODATU VREDNOST1. Utvr|ivawe osnovice za obra~unavawe PDV za promet dobara – vozila na

hibridni pogon u slu~aju kada je deo naknade za promet ovih dobarasubvencionisan od strane Fonda za za{titu ìvotne sredine . . . . . . . . . . 41

2. Poreski tretman prometa semene loè paprike i sirovih iliosu{enih ko{tica vi{we. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

3. Poreski tretman prometa usluga sprovo|ewa kontinuirane medicinskeedukacije zdravstvenih radnika i edukativnih programa za zaposlene ulokalnoj zajednici koji sprovode primarnu prevenciju, a kojiSpecijalna bolnica za bolesti zavisnosti napla}uje u vidu kotizacija . . 43

4. Pravo privrednog dru{tva – obveznika PDV koji se ugovorom osponzorstvu zakqu~enim sa sportskim savezom obavezao da organizujesportska takmi~ewa, na odbitak PDV obra~unatog od strane prethodnihu~esnika u prometu za promet dobara i usluga koje nabavqa u ciquorganizacije sportskih takmi~ewa (npr. ishrana u~esnika takmi~ewa,dresovi za sudije, ure|ivawe bine i terena, angaòvawe hostesa i dr) . . 44

5. Poreski tretman prometa dobara koji se vr{i na osnovu ugovoranazvanog ugovorom o zajedni~koj izgradwi objekta ~ija je izgradwazapo~eta pre 1. januara 2005. godine, pri ~emu su obe ugovorne strane,tj. lice koje finansira izgradwu predmetnog objekta i investitor,obveznici PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

6. Poreski tretman prometa usluga koje AKUD „Branko Krsmanovi}“napla}uje putem ulaznica za pozori{ne predstave i koncerte. . . . . . . . . . 51

7. Poreski tretman prenosa dela imovine (baza za proizvodwu betona)koji vr{i obveznik PDV u postupku likvidacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

8. Pravo obveznika PDV – investitora da PDV obra~unat od straneprethodnih u~esnika u prometu odbije kao prethodni porez po osnovuizgradwe objekta za vr{ewe delatnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

9. Poreski tretman izgradwe komunalnog objekta ako investitor – javnokomunalno preduze}e gradi objekat sopstvenim sredstvima, kao isredstvima gra|ana, mesne zajednice i grada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

10. Pravo na odbitak PDV pla}enog pri uvozu tepiha koji sluì zaopremawe izlo`beno-prodajnog salona automobila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

11. Poreski tretman prometa usluga call centra koji obveznik PDV vr{ituristi~koj agenciji iz [vajcarske, tj. usluga davawa informacijatelefonskim putem i izvr{avawa rezervacija za letove raznih avionskihkompanija potencijalnim putnicima ove turisti~ke agencije . . . . . . . . . . 58

12. Poreski tretman naplate godi{we ~lanarine od redovnih korisnikausluga hemijskog ~i{}ewa i prawa koju vr{i obveznik PDV – pruàlactih usluga na ime vi{eg kvaliteta usluga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

13. Poreski tretman prometa {pediterskih usluga koje su neposrednopovezane sa uvozom dobara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

14. Poreski tretman prometa dobara koja obveznik PDV sa teritorijeRepublike van APKM otprema ogranku privrednog dru{tva sateritorije Republike van APKM koji je registrovan na teritorijiAPKM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

15. Poreski tretman prodaje nov~anih vau~era, koju vr{i obveznik PDV,kojima donosioci vau~era pla}aju naknadu za promet dobara . . . . . . . . . . . 65

16. Poreski tretman mawka dobara nastalog usled kra|e. . . . . . . . . . . . . . . . . . 6717. Poreski tretman prometa usluge pripremawa i podno{ewa

dokumentacije Narodnoj banci Srbije za evidentirawe kreditnogposla sa inostranstvom koji vr{i obveznik PDV – banka . . . . . . . . . . . . . . 69

18. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvoza dobara kojise vr{i u okviru sprovo|ewa projekta „Istraìvawe i razvoj u javnomsektoru“, finansiranog iz sredstava kredita Evropske investicionebanke, sredstava IPA Programa i sredstava koja obezbe|uje RepublikaSrbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

19. Poreski tretman prometa usluge izrade projektno-tehni~ke dokumentacijeza obezbe|ivawe objekta koji se nalazi na teritoriji Republike CrneGore, koji vr{i obveznik PDV drugom obvezniku PDV, kao i u slu~aju kadaistu uslugu pruà strano lice doma}em privrednom dru{tvu – obveznikuPDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

20. Poreski tretman uklawawa sme}a sa tzv. divqih deponija . . . . . . . . . . . . . 7321. Utvr|ivawe osnovice za obra~unavawe PDV za promet usluga koji vr{e

omladinske i studentske zadruge. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7522. Poreski tretman prometa usluge davawa u zakup stana fizi~kom licu, za

stambene potrebe, koji vr{i obveznik PDV, kao i potraìvawa nov~anihsredstava na ime tro{kova podno{ewa tu`be zbog ka{wewa sa pla}awemzakupnine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

23. Poreski tretman mawka nastalog kao posledica bespravne se~estabala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

24. Poreski tretman prometa usluge stavqawa na raspolagawe digitalnihkodova za video igre elektronskim putem koji vr{i strano licedoma}em privrednom dru{tvu – obvezniku PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

25. Pravo na odbitak PDV obra~unatog za uvoz dobara koji je izvr{ioobveznik PDV, a koji je pla}en konverzijom potraìvawa Republikepo osnovu obra~unatog PDV u trajni ulog Republike u kapitalu togobveznika PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

26. Obaveza obra~unavawa i isplate PDV nadoknade u slu~aju kada obveznikPDV otkupquje drvnu gra|u od poqoprivrednika, kao i u slu~aju kadaotkup vr{i od fizi~kog lica koje se ne smatra poqoprivrednikom . . . . 83

27. Poreski tretman uklawawa i uni{tavawa uginulih ìvotiwa iz

seoskih doma}instava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8628. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvoza dobara, koji

se vr{i u okviru sprovo|ewa projekta finansiranog iz sredstava zajmadobijenog na osnovu Okvirnog ugovora o zajmu Banke za razvoj SavetaEvrope i Republike Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

29. Utvr|ivawe rashoda na koji se ne pla}a PDV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8930. Poreski tretman prometa usluga prevoza koje su u neposrednoj vezi

sa izvozom dobara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9131. Poreski tretman prometa usluga montaè, ispitivawa i antikorozivne

za{tite sfernih rezervoara za te~ni gas u rafineriji nafte u Pan~evukoji doma}e privredno dru{tvo – obveznik PDV vr{i stranomprivrednom dru{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

32. Obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV na nov~ana sredstva kojaobveznik PDV potraùje od inopartnera na ime pokri}a tro{kovadobijawa atesta i dozvola potrebnih za stavqawe u promet leka . . . . . . . 94

33. Poreski tretman prometa usluge prevoza dobara sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

34. Poreski tretman nov~anih sredstava koja Filozofski fakultet dobijaod Fonda za otvoreno dru{tvo za pokri}e tro{kova realizacije projekta„Razvoj kapaciteta mladih istraìva~a za kvalitativnu analizusocijalne interakcije“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

35. Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV koji nabavqenadobra i primqene usluge – kompjuter, kancelarijski materijal, uslugetelefona i interneta, koristi iskqu~ivo za pruàwe usluga obradepodataka stranom licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

36. Ostvarivawe prava na poresko oslobo|ewe obveznika PDV sa teritorijeRepublike van APKM koji vr{i promet dobara na teritoriju APKM,a koji do isteka roka za podno{ewe poreske prijave za poreski period ukojem je izvr{io otpremawe dobara ne pribavi dokaze o otpremawudobara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

37. Obaveza evidentirawa za pla}awe PDV fizi~kog lica – vlasnikazemqi{ta na kojem se gradi stambeni objekat i na ~ije ime glasigra|evinska dozvola za izgradwu tog objekta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

38. Oslobo|ewe od pla}awa PDV uvoza aparata za prepoznavawe boja zaslepa lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

39. Ispravka iznosa dugovanog PDV u slu~aju kada obveznik PDV u ra~unuza izvr{eni promet dobra licu koje nije obveznik PDV iska`e ve}iPDV od onog koji duguje po osnovu predmetnog prometa . . . . . . . . . . . . . . . 106

40. Pravo na odbitak prethodnog poreza u slu~aju kada obveznik PDV naosnovu ugovora nazvanog ugovorom o komisionoj kupovini dobara,zakqu~enog sa licem sa teritorije Republike Srbije, nabavipredmetna dobra u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

41. Poreski tretman naknade za promet usluga koji vr{i obveznik PDV –veterinarska stanica Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

42. Utvr|ivawe osnovice za obra~unavawe PDV na promet usluga izvo|ewaradova u okviru sprovo|ewa mera za{tite i razvoja za{ti}enogprirodnog dobra „Kosmaj“, kao predela izuzetnih odlika, koji obveznikPDV – JP „Srbija{ume“ vr{i gradu Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

43. Poreski tretman nabavke putni~kog automobila kao opreme zavr{ewe delatnosti (osnovno sredstvo) koju vr{i obveznik PDV – lizingku}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

44. Poreski tretman prometa usluga radova na pokretnim dobrimastavqenim u postupak aktivnog oplemewivawa koji vr{i vi{eobveznika PDV stranom licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

45. Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV u slu~aju kada jeu periodu u kojem nije bio evidentiran za obavezu pla}awa PDVvr{io avansna pla}awa dobavqa~ima i po tom osnovu dobijao avansnera~une . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

46. Pravo na odbitak prethodnog poreza u slu~aju kada obveznik PDVnabavi stan za potrebe obavqawa delatnosti iznajmqivawanepokretnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

47. Pravo obveznika PDV da PDV koji mu je obra~unat od strane prethodnogu~esnika u prometu za promet dizel goriva odbije kao prethodni porez uslu~aju kada predmetno dizel gorivo nabavqa za potrebe sopstvenihmotornih (teretnih i putni~kih) vozila, kao i u ciqu prometapredmetnog goriva tre}im licima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

48. Pravo na odbitak PDV obra~unatog od strane prethodnog u~esnika uprometu – obveznika PDV za promet izvr{en dru{tvu koje prestajepripajawem u slu~aju statusne promene spajawa uz pripajawe dvaprivredna dru{tva, pri ~emu je utvr|eno da }e se poslovne promenenastale izme|u dana bilansa i dana upisa u registar privrednihsubjekata obuhvatiti u poslovnim kwigama dru{tva sticaoca. . . . . . . . . 123

49. Poreski tretman preuzimawa opasnog otpada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12650. Obaveza izdavawa ra~una za prvi prenos prava raspolagawa na ekonomski

deqivoj celini u okviru novoizgra|enog gra|evinskog objekta – stanukoji obveznik PDV – investitor vr{i fizi~kom licu koje nijeobveznik PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

51. Poreski tretman rashoda nastalog zbog proteka roka trajawasadnica – rasada jednogodi{wih biqaka (povr}a). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

52. Obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV na nov~ana sredstva kojaobveznik PDV potra`uje od zavisnog pravnog lica na ime pokri}atro{kova osnivawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

53. Uslovi za sticawe svojstva obveznika PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13354. Poreski tretman prometa usluga izrade animacionih video klipova za

potrebe predizborne kampawe za parlamentarne izbore u RepubliciCrnoj Gori, ukqu~uju}i usluge tehni~ke pomo}i u vezi sa prikazivawemmaterijala na konvencijama u Republici Crnoj Gori, koji obveznik PDVvr{i doma}em privrednom dru{tvu – licu koje ima zakqu~en ugovor oposlovnoj saradwi sa stranim licem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

55. Poreski tretman prometa konsultantskih usluga koji vr{i strano licedoma}em licu – obvezniku PDV koji se iskqu~ivo bavi prometomnovca i kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

56. Da li postoji obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV na promet uslugadavawa kredita ili nov~anih pozajmica koji vr{i obveznik PDV?. . . . 140

POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA1. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik pla}a

nerezidentnom pravnom licu po osnovu prava kori{}ewa ra~unarskogprograma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

2. Na~in priznavawa rashoda u poreskom bilansu obveznika po osnovuispravke vrednosti pojedina~nih potra`ivawa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

3. Poreski tretman prihoda koji nerezidentni obveznik ostvari odrezidentnog obveznika prodajom udela u rezidentnom pravnom licu(na teritoriji Republike). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

4. Da li se na prihod od kamate koji nerezidentno pravno lice, Evropskainvesticiona banka, ostvaruje po osnovu kredita odobrenog rezidentnompravnom licu – banci obra~unava i pla}a porez po odbitku?. . . . . . . . . . 145

5. Da li obveznik – malo pravno lice ima pravo na poreski kredit iz~lana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica u slu~aju kada jeizvr{io ulagawa u adaptaciju postoje}eg objekta u svom vlasni{tvu? . . 146

6. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik ispla}uje nerezidentnompravnom licu, proizvo|a~u videograma i emisija, poosnovu ustupqenog prava prikazivawa TV emisija odnosnokinematografskih filmova na teritoriji Republike . . . . . . . . . . . . . . . . 148

7. Na~in utvr|ivawa nabavne vrednosti prilikom prodaje hartija odvrednosti – osniva~kog uloga, a za svrhu odre|ivawa kapitalnogdobitka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

8. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik – pravno licepla}a nerezidentnom obvezniku – pravnom licu za pravo TV prenosasportskog doga|aja koji se odigrava u inostranstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

9. Na~in priznavawa rashoda u poreskom bilansu banke po osnovuispravke vrednosti pojedina~nih potra`ivawa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

10. Poreski tretman prihoda – likvidacionog ostatka koji je ostvarionerezidentni obveznik nad kojim je sproveden postupak likvidacije,koji je vlasnik udela u rezidentnom pravnom licu, u slu~aju kada jedrugi nerezidentni obveznik (vlasnik nerezidenta nad kojim je sprovedenpostupak likvidacije) stekao udeo u tom rezidentnom pravnom licu . . 153

11. Poreski tretman sredstava koje fakultet dobija za projekte povereneod strane Evropske komisije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

12. Pravo na kori{}ewe poreskog kredita iz ~lana 52. Zakona o porezu nadobit pravnih lica u situaciji kada je rezidentni obveznik, koji je poosnovu (ve}inskog) u~e{}a u kapitalu nerezidentne filijale (uprethodnom periodu) i po osnovu ispla}ene dividende od nerezidentnefilijale ostvario pravo na poreski kredit iz ~lana 52. Zakona,prestao da postoji usled izvr{ene statusne promene spajawa uzpripajawe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

13. Podno{ewe poreske prijave i poreskog bilansa u slu~aju kada jeobveznik dobio saglasnost da sastavqa i prikazuje finansijskeizve{taje sa stawem na posledwi dan poslovne godine koja jerazli~ita od kalendarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

14. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik – novinska agencijapla}a nerezidentnom pravnom licu na ime prava kori{}ewa opreme(zakupa pokretnih stvari), softvera, kao i prava kori{}ewa servisaodnosno vesti u pisanoj, fono i foto formi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

15. Poreski tretmana prihoda koji stambena zgrada ostvaruje izdavawemprostora u zakup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Gubitak prava na oslobo|ewa od obaveze pla}awa poreza na dohodakgra|ana i doprinosa za obavezno socijalno osigurawe za lica starijaod 50 godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

2. Poreski tretman prihoda po osnovu kapitalnog dobitka ostvarenogprodajom akcija koje je obveznik stekao po osnovu radnog staà uprocesu privatizacije pravnog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

3. Poreski tretman prihoda po osnovu kapitalnog dobitka koji fizi~kolice ostvari prenosom uz naknadu prava svojine na nepokretnostiste~enoj po osnovu ugovora o deobi (1/2 idealnog dela nepokretnosti)i ugovora o doìvotnom izdràvawu (1/2 idealnog dela nepokretnosti),koju je prometovalo pre 8. maja 2009. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

4. Poreski tretman prihoda po osnovu ostvarenog kapitalnog dobitka odprodaje akcija koje je akcionar stekao po osnovu ugovora o poklonuu~iwenog u prvom naslednom redu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170

5. Poreski tretman {tedwe u slu~aju kada banka za dane {tedwe nudifizi~kim licima da svoju efektivu i/ili devize sa ra~una prevedu nadinarsku {tedwu prodajom deviza banci po sredwem kursu Narodnebanke Srbije koji vaì na dan prodaje i izvr{e oro~avawe dinarske{tedwe na odre|eni period sa odre|enom kamatom, uz istovremenoostavqawe mogu}nosti {tedi{ama da istekom roka oro~ewa dinarske{tedwe mogu od banke da kupe isti iznos efektive i/ili deviza koje susvojevremeno (prethodno) prodali banci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

6. Poreski tretman i iskazivawe u poslovnim kwigama prihoda kojeostvari fizi~ko lice kao preduzetnik – advokat, koji je oporezovanpau{alno, u slu~aju kad se isplata parni~nih tro{kova za advokatskeusluge pruène u toku dugogodi{weg sudskog postupka, a dosu|enihodlukom suda, vr{i po okon~awu sudskog postupka u vidu jednokratnihisplata u toku jedne godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

7. Poreski tretman naknade tro{kova prevoza zaposlenima za dolazak naposao i odlazak sa posla putem pretplatnih markica . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

POREZI NA IMOVINU

1. Da li je lice kome je pravosna`nom sudskom presudom utvr|enopravo svojine u srazmernom delu na nepokretnoj imovini ste~enoj uvanbra~noj zajednici u obavezi da plati porez na prenos apsolutnihprava po osnovu navedene presude?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

2. Da li se pla}a porez na poklon po osnovu ugovora o poklonuzakqu~enim izme|u dva „ro|ena“ brata, dana 23.9.2010. godine, pri ~emupoklonodavac i poklonoprimac ne ìve u zajedni~kom doma}instvu od23.2.2007. godine?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

3. Da li pla}awu poreza na prenos apsolutnih prava podleè prenosakcija u akcionarskom dru{tvu, koje predstavqaju jedinu imovinuprivrednog dru{tva, nad kojim je sprovedena likvidacija, koja je tomprivrednom dru{tvu preostala po namirewu poverilaca, koji (prenos)se vr{i osniva~u tog privrednog dru{tva (na ime raspodelelikvidacionog ostatka)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

4. Da li se na poklon nov~anih sredstava za realizaciju istraìvawa~iji je poklonodavac [vajcarska Agencija za razvoj pla}a porez nadodatu vrednost ili porez na poklon? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

5. Da li se pla}a porez na nasle|e i poklon u slu~aju kada se nasle|a izaostavioca, koji iza sebe nije ostavio testament, prihvate svi zakonskinaslednici prvog naslednog reda (supruga, k}erka i dve unuke – po pravupredstavqawa svoje majke kao druge k}erke ostavioca), a potom k}erkai obe unuke ostavioca ustupe svoj nasledni deo supruzi ostavioca – kaosvojoj majci, odnosno baki? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

6. Da li preduzetnik koji je u bilansu uspeha prekwiìo, odnosnoprihodovao pozajmicu osniva~a sa konta 42 na kontu 67, pla}a porez napoklon na taj prihod i da li, ukoliko se te pozajmice nije odrekao, unarednom periodu tako prihodovanu pozajmicu moè da podigne? . . . . . 190

POREZI NA UPOTREBU, DR@AWE I NO[EWE DOBARA

1. Da li postoji mogu}nost otpisa obra~unate kamate po osnovuneizmirenog poreza na registrovano oru`je? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

PORESKI POSTUPAK I PORESKA ADMINISTRACIJA

1. Da li jedinice lokalne samouprave svojom odlukom mogu da uredeuslove i na~in odlagawa, pla}awa i otpisa kamate na poreski dug poosnovu wihovih izvornih javnih prihoda? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

2. Elektronsko vo|ewe poslovnih kwiga i evidencija poreskogobveznika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

3. Da li je, na osnovu ~lana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskojadministraciji, zastarelo pravo na naplatu poreza na imovinuutvr|enog za 2003. i 2004. godinu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURAWE

1. Da li se na neizmirene obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko iinvalidsko osigurawe, utvr|ene re{ewem Poreske uprave, obra~unavakamata u periodu od datuma sticawa prava na penziju do datumadono{ewa re{ewa o penzionisawu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

CARINE

1. Uvoz opreme po osnovu uloga stranog lica u skladu sa novimCarinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

2. Stavqawe u slobodan promet robe koja je ocariwena, a za koju nijepla}en carinski dug, koji je sastavni deo ukupnog iznosa duga koji }ebiti konvertovan u kapital Republike Srbije u HIP–Petrohemija a.d.Pan~evo u restrukturirawu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

3. Pravo na povra}aj pla}ene carine i PDV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

I Z B E G A V A W E D V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Oporezivawe kapitalnog dobitka koji fizi~ko lice – rezidentRepublike Srbije ostvari prodajom pravnom licu – rezidentuRepublike Slovenije udela u privrednom dru{tvu registrovanom uRepublici Sloveniji, kao i prodaje prava industrijske svojine(`iga) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

2. Oporezivawe kapitalnog dobitka koji fizi~ko lice – rezident Bugarskeostvari prodajom pravnom licu, tako|e rezidentu Bugarske, udela udoma}em pravnom licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

3. Poreski tretman kapitalnog dobitka koji je nerezidentno pravno lice,rezident Francuske, ostvarilo od prodaje drugom nerezidentnompravnom licu akcija u srpskom privrednom dru{tvu, ~ija se (dru{tva)imovina sastoji prete`no od pokretnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

F I S K A L N E K A S E1. Obaveza evidentirawa prometa preko fiskalne kase prilikom vr{ewa

sporednih usluga, kao {to je usluga dostavqawa ulaznica na ku}nuadrasu posetiocima teatra, u okviru registrovane delatnosti izoblasti delatnosti 90 (Stvarala~ke, umetni~ke i zabavnedelatnosti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227

F I N A N S I R A W E L O K A L N E S A M O U P R A V E

1. Status Mesne zajednice Surduk i weno finansirawe u uslovimaokon~awa perioda za koji je raspisan mesni samodoprinos iz ~ijihsredstava se finansirao rad Mesne zajednice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

2. Da li se akontativna zadu`ewa privrednih subjekata koji su u postupkulikvidacije, po osnovu lokalne komunalne takse za isticawe firme naposlovnom prostoru, vr{e do datuma ogla{avawa likvidacije ili dodatuma brisawa iz registra privrednih subjekata?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230

3. Status zaposlenih u mesnoj zajednici, s obzirom da samodoprinos, iz~ijih sredstava su se do tada finansirale plate zaposlenih u toj mesnojzajednici, nije ponovo izglasan. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

4. Da li osnov za obra~un samodoprinosa treba da bude samo redovnazarada zaposlenog ili u osnov za obra~un treba da se ukqu~i i nov~ananaknada po sporazumnom raskidu radnog odnosa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u oktobru mesecu 2010. godine . . . . . . . . 235

Bilten � godina L � br. 10/2010

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. Poreski tretman ~lanarine koju Udruèwe privrednihsubjekata „GS1 Srbija“ napla}uje za izdavawe bar kodova

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-03087/2010-04 od26.10.2010. god.)

1. Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDV isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Prema odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. Zakona.

Odredbom ~lana 8. stav 1. Zakona propisano je da jeporeski obveznik (u daqem tekstu: obveznik) lice kojesamostalno obavqa promet dobara i usluga, u okviru obavqawadelatnosti.

Delatnost iz stava 1. ovog ~lana je trajna aktivnostproizvo|a~a, trgovca ili pruàoca usluga u ciqu ostvarivawaprihoda, ukqu~uju}i i delatnosti eksploatacije prirodnih

bogatstava, poqoprivrede, {umarstva i samostalnih zanimawa(stav 2. istog ~lana Zakona).

Saglasno stavu 3. istog ~lana Zakona, smatra se daobveznik obavqa delatnost i kada je vr{i u okviru poslovnejedinice.

Obveznik je lice u ~ije ime i za ~iji ra~un se vr{iisporuka dobara ili pruàwe usluga, kao i lice koje vr{iisporuku dobara, odnosno pruàwe usluga u svoje ime, a za ra~undrugog lica (~lan 8. st. 4. i 5. Zakona).

Odredbom ~lana 38. stav 1. Zakona propisano je da jeobveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan prometve}i od 4.000.000 dinara duàn da, najkasnije do isteka prvog rokaza predaju periodi~ne poreske prijave, podnese evidencionuprijavu nadle`nom poreskom organu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, lice(ukqu~uju}i i lice koje je u skladu sa pozitivnim propisimaregistrovano kao udruèwe) koje samostalno vr{i promet dobarai usluga u okviru obavqawa delatnosti kao trajne aktivnosti kojase vr{i u ciqu ostvarivawa prihoda, a koje je u prethodnih 12meseci ostvarilo ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, du`no jeda do isteka prvog roka za predaju periodi~ne poreske prijavepodnese evidencionu prijavu nadle`nom poreskom organu.Ukupnim prometom, prema odredbi ~lana 33. stav 1. Zakona,smatra se ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme iobjekata za vr{ewe delatnosti.

S tim u vezi, udruèwe koje vr{i promet usluga izdavawabar kodova i koje po tom osnovu napla}uje naknadu nazvanu~lanarina, a koje je u prethodnih 12 meseci ostvarilo ukupanpromet ve}i od 4.000.000 dinara, smatra se obveznikom PDV kojije duàn da do isteka prvog roka za predaju periodi~ne poreskeprijave podnese evidencionu prijavu nadle`nom poreskom organu.Pored obaveze podno{ewa evidencione prijave, ovaj obveznikPDV je duàn da, po~ev od dana koji sledi danu u kojem je ostvarioukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, ispuwava i druge obaveze

BILTEN/POREZI 16

Bilten � godina L � br.10/2010

propisane Zakonom – da obra~unava PDV za promet uslugaizdavawa bar kodova po poreskoj stopi od 18%, da obra~unavaPDV za drugi oporezivi promet po propisanoj poreskoj stopi, daizdaje ra~une, vodi evidenciju, podnosi poreske prijave, pla}aPDV i dr.

Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje da akonov~ana sredstva nazvana pristupninom koja obveznik PDV –udruèwe napla}uje od budu}ih ~lanova prilikom pristupawaudruèwu predstavqaju naknadu za promet dobara ili usluga kojije oporeziv PDV, obveznik PDV – udruèwe je du`no da po tomosnovu obra~una PDV i da obra~unati PDV plati u skladu saZakonom.

Ministarstvo napomiwe da ~iwenice od zna~aja zaoporezivawe utvr|uje nadle`ni poreski organ u skladu sana~elima utvr|enim propisima kojima se ure|uju poreskipostupak i poreska administracija.

2. Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Odredbom ~lana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04 i 18/10,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da je obveznik poreza nadobit pravnih lica i drugo pravno lice, koje nije organizovanokao privredno dru{tvo ili zadruga, ako ostvaruje prihodeprodajom proizvoda na trì{tu ili vr{ewem usluga uz naknadu.

Prema Pravilniku o sadràju poreskog bilansa za drugapravna lica (nedobitne organizacije) – obveznike poreza na dobitpreduze}a („Sl. glasnik RS“, br. 19/05, 15/06 i 20/08, u daqemtekstu: Pravilnik), obveznici koji primewuju kontni okvir zaprivredna dru{tva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike,podatke o prihodima ostvarenim na trì{tu iskazuju na ObrascuPBN 1, pri ~emu se prihodima ostvarenim na trì{tu, u skladusa ovim pravilnikom, smatraju prihodi od prodaje roba odnosnoproizvoda, vr{ewa usluga, zakupnina i kamata.

17BILTEN/POREZI


Udruèwe privrednih subjekata, kao drugo pravno lice –nedobitna organizacija (koja primewuje kontni okvir zaprivredna dru{tva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike),nije obveznik poreza na dobit pravnih lica ukoliko ostvarujeprihode od donacija, dotacija, poklona, ~lanarina ~lanovaudruèwa i sl.

Me|utim, ukoliko Udruèwe ostvari prihod od naknadasvojih ~lanova, po kom osnovu ima obavezu ~iwewa protivusluge(izdavawe bar kodova) svojim ~lanovima, Ministarstvo finansijasmatra da se u tom slu~aju radi o prihodu Udruèwa ostvarenom natrì{tu (od pruàwa usluga uz naknadu), koji se oporezujeporezom na dobit u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.

2. Poreski tretman uzimawa opreme za vr{ewe delatnosti odstrane osniva~a nakon zavr{enog postupka likvidacijeprivrednog subjekta – obveznika PDV


1. Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa natelesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrimamoè raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

BILTEN/POREZI 18


19


Prema odredbama ~lana 4. stav 4. ta~. 1) i 2) Zakona, saprometom dobara uz naknadu izjedna~ava se uzimawe dobara koja sudeo poslovne imovine poreskog obveznika za li~ne potrebeosniva~a, zaposlenih ili drugih lica, kao i svaki drugi prometdobara bez naknade.

Uzimawe dobara, odnosno svaki drugi promet dobara izstava 4. ovog ~lana smatra se prometom dobara uz naknadu poduslovom da se PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa na tadobra ili wihove sastavne delove mo`e odbiti u potpunosti ilisrazmerno (stav 5. istog ~lana Zakona).

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Pravilnika o utvr|ivawu{ta se smatra uzimawem i upotrebom dobara koja su deo poslovneimovine poreskog obveznika, pru`awem usluga i svakim drugimprometom bez naknade i o utvr|ivawu uobi~ajenih koli~inaposlovnih uzoraka i poklona mawe vrednosti („Sl. glasnik RS“,br. 114/04), uzimawem dobara, u smislu ~lana 4. stav 4. ta~ka 1)Zakona, smatra se uzimawe dobara koja su deo poslovne imovineporeskog obveznika za sopstvenu potro{wu poreskog obveznika,za li~ne potrebe osniva~a, zaposlenih ili drugih lica (u daqemtekstu: sopstvena potro{wa).

Sopstvenom potro{wom, u smislu stava 1. ovog ~lana,smatra se naro~ito: davawe dobara na ime naknade za rad, odnosnozarade licu zaposlenom kod poreskog obveznika, odnosno drugomlicu koje za poreskog obveznika obavi odre|ene poslove po bilokom pravnom osnovu, uzimawe dobara za sopstvene potrebeporeskog obveznika koje nisu povezane sa wegovom poslovnomdelatno{}u, uzimawe dobara za li~ne potrebe osniva~a, ~lanovawegove porodice i drugih lica i svako drugo uzimawe dobara kojasu deo poslovne imovine poreskog obveznika u neposlovne svrhe(stav 2. istog ~lana Pravilnika).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, kao i odredbom ~lana 62. stav 1. Zakona kojom jepropisano da se odredbe ovog zakona primewuju na sav prometdobara i usluga i uvoz dobara koji se vr{i od 1. januara 2005.godine, uzimawe dobara, u konkretnom slu~aju opreme za vr{ewedelatnosti, od strane osniva~a nakon zavr{enog postupka

BILTEN/POREZI

likvidacije privrednog subjekta – obveznika PDV, a koja jenabavqena zakqu~no sa 31. decembrom 2004. godine ({to zna~i dapo osnovu nabavke predmetne opreme obveznik PDV nije ni mogaoda ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza), sa aspektaprimene ovog zakona smatra se prometom za koji je obveznik PDVkoji prestaje likvidacijom duàn da obra~una i plati PDV. Uovom slu~aju, osnovica za obra~unavawe PDV utvr|uje se u skladusa odredbama ~lana 18. st. 1. i 2. Zakona.

Prenos nov~anih sredstva od strane obveznika PDV –privrednog subjekta koji prestaje likvidacijom osniva~u, na imevlasni{tva u kapitalu, nije predmet oporezivawa PDV.

2. Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

^lanom 34. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnihlica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da dobit utvr|ena u postupku likvidacije, kaopozitivna razlika imovine obveznika sa kraja i sa po~etkalikvidacionog postupka, podleè oporezivawu.

Period za koji se utvr|uje osnovica iz stava 2. ovog ~lanaodgovara stvarnom trajawu postupka likvidacije, ali ne moèbiti duì od jedne godine, s tim {to, ukoliko se postupak preneseu narednu godinu, obveznik sastavqa i poreski bilans sa stawemna dan 31. decembra teku}e godine, koji se podnosi u roku od 10dana od dana isteka roka propisanog za podno{ewe finansijskihizve{taja (~lan 34. stav 4.).

Obveznik nad kojim se otvara postupak likvidacije duànje da nadle`nom poreskom organu podnese prijavu i poreskibilans, i to:

1) sa stawem na dan otvarawa postupka likvidacije – u rokuod 15 dana od dana dostavqawa finansijskih izve{taja u skladu sapropisima kojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija;

2) sa stawem na dan okon~awa postupka likvidacije – uroku od 15 dana od dana dostavqawa finansijskih izve{taja uskladu sa propisima kojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija.

BILTEN/POREZI


20

21


BILTEN/POREZI

Prema odredbi ~lana 35. Zakona, ostatak imovinelikvidacione mase posle podmirewa poverilaca (likvidacionivi{ak) iznad vrednosti uloènog kapitala, smatra se kapitalnimdobitkom.

S tim u vezi, u slu~aju kada je imovina koja preostaneposle podmirewa poverilaca iznad vrednosti uloènog kapitala,smatra se da je ostvaren kapitalni dobitak dru{tva u postupkulikvidacije, pri ~emu se prilikom utvr|ivawa kapitalnogdobitka (u skladu sa ~lanom 35. Zakona) imovina koja preostaneposle podmirewa poverilaca, prema mi{qewu Ministarstvafinansija, stavqa u odnos sa ukupnim kapitalom obveznika, {tozna~i da se (za potrebe utvr|ivawa kapitalnog dobitka) uzimaju uobzir sve promene na kapitalu (u smislu pove}awa, odnosnosmawewa osnovnog kapitala) obveznika, izvr{ene (na na~inpropisan zakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva) odmomenta osnivawa privrednog dru{tva do momenta otvarawapostupka likvidacije.

3. Poreski tretman prihoda koji ostvari stranac – fizi~ko liceiz dràve ~lanice Evropske unije po osnovu radnog angaòvawakao stru~wak ukqu~en u poslove izvr{avawa ugovora koji jefinansiran iz IPA fondova Evropske komisije, kao i poreskitretman privremenog uvoza li~nih stvari i predmeta zadoma}instvo koji vr{e to lice


• Sa aspekta Zakona o porezu na dohodak gra|ana

Kako se navodi u zahtevu za mi{qewe, fizi~ko lice –dràvqanin dràve ~lanice Evropske unije (dràvqanin Gr~ke)angaòvan je za potrebe realizacije projekta „Podr{kainfrastrukturnim projektima – tehni~ka pomo} (EuropeAid128073/C/SER/MULTI)“, u svojstvu vo|e tima projekta. Predmetniprojekat finansira se iz IPA fondova Evropske komisije, aodvija se u saradwi sa Nacionalnim IPA koordinatorom pri

Kancelariji za pridruìvawe EU i zapo~et je u januaru 2010.godine, a traja}e do decembra 2013. godine. Daqe se ukazuje da je u~lanu 10. Ugovora o pruàwu usluga broj 2009/224-490 za eksterneaktivnosti evropske zajednice finansirane od strane op{tegbuxeta Evropske zajednice navedeno da }e Ugovor biti oslobo|ensvih da`bina i poreza, {to }e biti dopuweno dogovorom izme|uEvropske zajednice i zemqe korisnika.

Okvirni sporazum izme|u Vlade Republike Srbije iKomisije evropskih zajednica o pravilima za saradwu koja seodnose na finansijsku pomo} Evropske zajednice RepubliciSrbiji u okviru sprovo|ewa pomo}i prema pravilima instru -menta pretpristupne pomo}i – IPA („Sl. glasnik RS“, br.124/2007, u daqem tekstu: Okvirni sporazum o IPA), koji jeratifikovan 26. decembra 2007. godine, predstavqa pravni osnovza sprovo|ewe saradwe koja se odnosi na finansijsku pomo} Ev -rop ske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovo|ewa pomo}iprema pravilima instrumenta pretpristupne pomo}i (IPA).

Odredbom ~lana 26. stav 2. ta~ka v) Okvirnog sporazuma oIPA propisano je da }e dobit i/ili prihod ostvaren na osnovuugovora EZ podlegati oporezivawu u Republici Srbiji, u skladusa nacionalnim/lokalnim poreskim sistemom, s tim da }efizi~ka i pravna lica, ukqu~uju}i i strano osobqe, iz dràva~lanica Evropske unije ili iz drugih dràva prihvatqivih naosnovu IPA, koja izvr{avaju ugovore koje finansira Zajednica,biti izuzeta od pla}awa tih poreza u Republici Srbiji.

Imaju}i u vidu navedenu odredbu Okvirnog sporazuma oIPA iz koje proizilazi da je u konkretnom slu~aju poreskitretman prihoda koje ostvaruju strana fizi~ka lica kojaizvr{avaju ugovore koje finansira Evropska zajednica, ure|enme|unarodnim sporazumom – Okvirnim sporazumom o IPA,Ministarstvo finansija ukazuje da su prema ~lanu 16. stav 2.Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06)op{teprihva}ena pravila me|unarodnog prava i potvr|enime|unarodni sporazumi sastavni deo pravnog poretka RepublikeSrbije i da se neposredno primewuju.

BILTEN/POREZI


22

23


BILTEN/POREZI

Dakle, saglasno navedenoj odredbi pomenutog me|u narod -nog sporazuma, u slu~aju kad stranac – fizi~ko lice iz dràve~lanice Evropske unije (u konkretnom slu~aju, iz Gr~ke),privremeno radi na teritoriji Republike Srbije i ostvariprihod po osnovu radnog angaòvawa kao stru~wak ukqu~en uposlove izvr{avawa ugovora koji je finansiran iz IPA fondovaEvropske komisije radi realizacije projekta „Podr{kainfrastrukturnim projektima – tehni~ka pomo}(EuropeAid/128073/C/SER/MULTI)“ i koji, saglasno navedenojodredbi ~lana 26. stav 2. ta~ka v) Okvirnog sporazuma o IPA,izvr{ava ugovore koje finansira Zajednica, tako ostvareniprihod ne podleè obavezi pla}awa poreza na dohodak gra|ana uRepublici Srbiji.

Imaju}i u vidu da se odredba ~lana 26. stav 2. ta~ka v)Okvirnog sporazuma o IPA odnosi iskqu~ivo na fizi~ka licaiz dràva ~lanica Evropske unije ili iz drugih dràvaprihvatqivih na osnovu IPA, koja izvr{avaju ugovore kojefinansira Zajednica, shodno tome prihodi koje fizi~ka lica –dràvqani Republike Srbije ostvare po osnovu radnogangaòvawa na navedenom projektu podleù obavezi pla}awaporeza na dohodak gra|ana saglasno odredbama Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10).

• Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Prema odredbi ~lana 26. stav 2. ta~ka g) Okvirnogsporazuma o IPA, li~ne stvari i predmeti za doma}instvo kojelica (i ~lanovi wihove uè porodice) privremeno uvoze za li~nuupotrebu, izuzev onih lica koja su angaòvana lokalno, a koja suangaòvana na izvo|ewu radnih zadataka definisanih uugovorima o tehni~koj saradwi, bi}e izuzeti od pla}awacarinskih da`bina, uvoznih taksi, poreza i drugih fiskalnihtro{kova koji imaju istovetno dejstvo, s tim {to }e navedeneli~ne stvari i predmeti za doma}instvo biti ponovo izvezeni

ili prodati u dràvi, u skladu sa propisima koji }e biti na snaziu Republici Srbiji nakon isteka ugovora.

Odredbom ~lana 26. ta~ka 2) Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da se PDV ne pla}a na uvozdobara koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvoze iponovo izvoze, kao i stavqaju u carinski postupak aktivnogoplemewivawa sa sistemom odlagawa.

Saglasno navedenom, na privremeni uvoz dobara (izvr{enu skladu sa carinskim propisima), nezavisno od toga koje licevr{i privremeni uvoz, PDV se ne obra~unava i ne pla}a.

Prema tome, kada privremeni uvoz li~nih stvari ipredmeta za doma}instvo vr{e lica koja su angaòvana naizvo|ewu radnih zadataka definisanih u ugovorima o tehni~kojsaradwi zakqu~enih u ciqu realizacije Okvirnog sporazuma oIPA (koja nisu lokalno angaòvana) i ~lanovi wihove uèporodice, odnosno lokalno angaòvana lica, ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV.

4. Kori{}ewe poreskih olak{ica kod uplata doprinosa udobrovoqni penzijski fond


Normativna ure|enost sa stanovi{ta poreza nadohodak fizi~kih lica

Odredbom ~lana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodakgra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da se pod zaradom, u smislu ovog zakona, smatrazarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisanazakonom kojim se ure|uju radni odnosi i druga primawazaposlenog.

BILTEN/POREZI


24

25


Zaradom, u smislu ~l. 13. i 14. Zakona, smatraju se ipremije svih vidova dobrovoqnog osigurawa, kao i penzijskidoprinos u dobrovoqni penzijski fond, koje poslodavac pla}a,odnosno upla}uje za zaposlene – osiguranike ukqu~ene udobrovoqno osigurawe, odnosno za zaposlene – ~lanovedobrovoqnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji ure|ujedobrovoqno osigurawe, odnosno dobrovoqne penzijske fondove ipenzijske planove (~lan 14b stav 1. Zakona).

Izuzetno od stava 1. navedenog ~lana Zakona, zaradom usmislu ~l. 13. i 14. Zakona ne smatra se:

1) premija koju poslodavac pla}a za sve zaposlene kodkolektivnog osigurawa od posledica nezgode, ukqu~uju}iosigurawe od povreda na radu i profesionalnih oboqewa ikolektivnog osigurawa za slu~aj te`ih bolesti i hirur{kihintervencija;

2) premija za dobrovoqno dodatno penzijsko osigurawe,odnosno penzijski doprinos u dobrovoqni penzijski fond, kojeposlodavac pla}a za zaposlene – osiguranike ukqu~ene udobrovoqno osigurawe, odnosno za zaposlene – ~lanovedobrovoqnog penzijskog fonda, do iznosa koji je oslobo|en odpla}awa doprinosa saglasno zakonu koji ure|uje obaveznosocijalno osigurawe (~lan 14b stav 2. ta~. 1) i 2) Zakona).

Odredbom ~lana 21a st. 1. i 2. Zakona propisano je da se nepla}a porez na zarade na premiju dobrovoqnog dodatnogpenzijskog i invalidskog osigurawa koju poslodavac obustavqa ipla}a iz zarade zaposlenog – osiguranika ukqu~enog udobrovoqno penzijsko i invalidsko osigurawe, u skladu sazakonom koji ure|uje dobrovoqno penzijsko i invalidskoosigurawe, odnosno na penzijski doprinos u dobrovoqni penzijskifond koji poslodavac obustavqa i pla}a iz zarade zaposlenog –~lana dobrovoqnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom kojiure|uje dobrovoqne penzijske fondove i penzijske planove,ukupno najvi{e do 3.894 dinara mese~no (iznos va`i od 1.februara 2010. godine do 31. januara 2011. godine; uskla|ivaweiznosa vr{i se godi{we rastom cena na malo).

BILTEN/POREZI

Normativna ure|enost sa stanovi{ta doprinosa zaobavezno socijalno osigurawe

Prema odredbi ~lana 13. stav 1. Zakona o doprinosima zaobavezno socijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 61/05,62/06 i 5/09), osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce jezarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sazakonom koji ure|uje radne odnose, op{tim aktom i ugovorom oradu, odnosno re{ewem nadle`nog organa.

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je ipremija za dobrovoqno dodatno penzijsko osigurawe kojuposlodavac pla}a za zaposlene – osiguranike ukqu~ene udobrovoqno osigurawe u skladu sa zakonom koji ure|ujedobrovoqno penzijsko osigurawe, odnosno penzijski doprinos udobrovoqni penzijski fond koji poslodavac pla}a na teretsopstvenih sredstava za zaposlene – ~lanove dobrovoqnogpenzijskog fonda, po zakonu koji ure|uje dobrovoqne penzijskefondove i penzijske planove, iznad iznosa od 3.894 dinaramese~no.

• Dakle, imaju}i u vidu navedene zakonske odredbe,premija dobrovoqnog dodatnog penzijskog osigurawa i penzijskidoprinos u dobrovoqni penzijski fond koje poslodavacobustavqa i pla}a iz zarade zaposlenog (zna~i na teretzaposlenog) do iznosa od 3.894 dinara mese~no (za period od 1.februara 2010. godine do 1. februara 2011. godine) ne podle`epla}awu poreza na dohodak gra|ana na. zaradu. Na premiju,odnosno doprinos koji se pla}a u iznosu vi{em od propisanogneoporezivog iznosa, na deo koji je vi{i od tog neoporezivogiznosa obra~unava se i pla}a porez na zaradu.

U slu~aju kada poslodavac, na teret svojih sredstava, pla}apremiju za dobrovoqno dodatno penzijsko osigurawe, odnosnopenzijski doprinos u dobrovoqni penzijski fond, za zaposlene– osiguranike ukqu~ene u dobrovoqno osigurawe, odnosno zazaposlene – ~lanove dobrovoqnog penzijskog fonda, do iznosa od


26 BILTEN/POREZI

27


3.894 dinara mese~no (za period od 1. februara 2010. godine do 1.februara 2011. godine), ne pla}aju se porez na zaradu, kao nidoprinosi za obavezno socijalno osigurawe. Me|utim, na premiju,odnosno doprinos koji poslodavac pla}a u iznosu vi{em odpropisanog neoporezivog iznosa, na deo koji je vi{i od togneoporezivog iznosa obra~unava se i pla}a porez na zaradu idoprinosi za obavezno socijalno osigurawe.

5. Poreski tretman prometa udela u kapitalu pravnih lica


Sa stanovi{ta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

U skladu sa odredbom ~lana 27. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznikostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu imovinenavedene u stavu 1. ovog ~lana, izme|u ostalog, i udela u kapitalupravnih lica. Kapitalni dobitak predstavqa razliku izme|uprodajne cene imovine i wene nabavne cene, utvr|ene premaodredbama ovog zakona (~lan 27. stav 2. Zakona).

Odredbom ~lana 29. stav 1. Zakona propisano je da se zasvrhu odre|ivawa kapitalnog dobitka nabavnom cenom smatracena po kojoj je obveznik stekao imovinu, umawena po osnovuamortizacije utvr|ene u skladu sa ovim zakonom.

Nabavna cena udela u kapitalu pravnih lica ste~enihputem osniva~kog uloga ili pove}awem osniva~kog uloga jestetr`i{na cena na dan unosa uloga (~lan 29. stav 9. Zakona).

Prema propisima kojima se ure|uju privredna dru{tva,~lan dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u sti~e udeo uosnovnom kapitalu dru{tva srazmerno vrednosti uloga. Tako|e(a u skladu sa odredbama istog zakona), osnovni kapitalprivrednog dru{tva mo`e se pove}avati, odnosno smawivati, nana~in koji je propisan tim zakonom.

BILTEN/POREZI

Obveznik – pravno lice, kao osniva~ i jedini vlasnikdru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u (~iji osnovni kapital~ini zakonom propisana minimalna nov~ana vrednost osnovnogkapitala u momentu osnivawa), pove}ava osnovni kapital (u svomzavisnom privrednom dru{tvu) i to uno{ewem nenov~anog uloga~iju procenu vrednosti (kako proizilazi iz sadrìne podnetogzahteva za mi{qewe) vr{i ovla{}eni procewiva~.

U slu~aju kada obveznik unosi nenov~ani ulog(nepokretnost, u konkretnom slu~aju) u svoje zavisno pravno licei po tom osnovu (srazmerno vrednosti unete nepokretnosti)pove}ava udeo u kapitalu (zavisnog) dru{tva, Ministarstvofinansija smatra da se, u tom slu~aju, radi o prenosu imovine uznaknadu, u smislu ~lana 27. Zakona. S tim u vezi, (pozitivna)razlika izme|u vrednosti po kojoj je predmetna nepokretnostuneta u zavisno privredno dru{tvo i wene nabavne vrednosti,utvr|ene u skladu sa ~lanom 29. stav 1. Zakona, prema mi{qewuMinistarstva finansija, predstavqa kapitalni dobitak, koji seukqu~uje u oporezivu dobit obveznika prilikom izrade godi{wegporeskog bilansa na Obrascu PB 1 koji je propisan Pravilnikomo sadràju poreskog bilansa i drugim pitawima od zna~aja zana~in utvr|ivawa poreza na dobit preduze}a („Sl. glasnik RS“,br. 139/2004).

Tako|e, u slu~aju kada obveznik prodajom udela u kapitalu(zavisnog) privrednog dru{tva ostvari kapitalni dobitak, kaorazliku izme|u prodajne cene udela i wene nabavne cene, pri~emu nabavnu cenu udela ~ini trì{na cena na dan unosa uloga(osnovni kapital i pove}awe osnovnog kapitala), tako ostvarenkapitalni dobitak oporezuje se u skladu sa Zakonom.

Sa stanovi{ta Zakona o porezima na imovinu

Odredbom ~lana 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakonao porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 5/09, u daqem tekstu:Zakon), koji je u primeni od 30. januara 2009. godine, prenos uz


28 BILTEN/POREZI

29


naknadu udela u pravnom licu i hartija od vrednosti izuzet je izpredmeta oporezivawa porezom na prenos apsolutnih prava.

Odredbom ~lana 24. Zakona propisano je da }e se porez nanasle|e i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, zaprenos hartija od vrednosti i udela u pravnom licu po osnovuugovora ili drugog akta zakqu~enog do dana stupawa na snagu togzakona, odnosno po osnovu odluke suda koja je postalapravnosna`na do dana stupawa na snagu tog zakona, utvrditi iplatiti primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnikRS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04 i 61/07).

Dakle, prenos uz naknadu udela u pravnom licu po osnovuugovora ili drugog akta zakqu~enog do 29.1.2009. godine, odnosnopo osnovu odluke suda koja je postala pravnosna`na do 29.1.2009.godine, predmet je oporezivawa porezom na prenos apsolutnihprava. Na prenos udela u pravnom licu po osnovu ugovora ilidrugog akta zakqu~enog od 30.1.2009. godine, odnosno po osnovuodluke suda koja je postala pravnosna`na od 30.1.2009. godine, nepla}a se ni porez na prenos apsolutnih prava.

6. Poreski tretman uvoza dobara, kao i mogu}nost nabavkeakciznih proizvoda bez akcize, za li~ne potrebe stranog osobqaRegionalne kancelarije EIB u Beogradu, kao i ~lanova wihovihporodica


Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“,br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem tekstu: Zakon),odredbama ~lana 24. stav 1. ta~ka 16) podta~. (2) i (4) propisano jeda se PDV ne pla}a na dobra i usluge namewene za slu`benepotrebe me|unarodnih organizacija i za li~ne potrebe stranog

BILTEN/POREZI

osobqa me|unarodnih organizacija, ukqu~uju}i ~lanove wihovihporodica, ako je to predvi|eno me|unarodnim ugovorom.

Prema odredbi ~lana 6. stav 1. Sporazuma izme|uRepublike Srbije i Evropske investicione banke o osnivawu iaktivnostima Regionalne kancelarije Evropske investicionebanke u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS – Me|unarodniugovori“, br. 105/09, u daqem tekstu: Sporazum), EIB, Regionalnakancelarija, wena dobra, imovina, prihod, kao i weno poslovawei transakcije sprovedene u ciqu razvoja aktivnosti Banke uregionu Zapadnog Balkana, u skladu sa Statutom Banke ipropisima Evropske unije, u skladu sa ovim sporazumom, bi}eoslobo|ene obaveze pla}awa poreza i carina ustanovqenihzakonom.

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. ta~ka 1) podta~ka (2)Pravilnika o na~inu i postupku ostvarivawa poreskihoslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnogporeza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06,112/06 i 63/07, u daqem tekstu: Pravilnik), poresko oslobo|ewe iz~lana 24. stav 1. ta~ka 16) podta~ka (2) Zakona, obveznik mo`e daostvari za promet dobara i usluga koji vr{i me|unarodnimorganizacijama, i to za slu`bene potrebe me|unarodnih orga -nizacija, odnosno predstavni{tava me|unarodnih organizacija uRepublici, ako je to predvi|eno me|unarodnim ugovorom.

Prema odredbi ~lana 18. stav 1. Pravilnika, poreskooslobo|ewe iz ~lana 17. ta~ka 1) ovog pravilnika obveznik mo`eda ostvari ako poseduje:

1) fotokopiju potvrde o reciprocitetu, odnosnodokumenta kojim se potvr|uje da je poresko oslobo|ewepredvi|eno me|unarodnim ugovorom, izdatog od straneministarstva nadle`nog za inostrane poslove (u daqem tekstu:osnovna potvrda);

2) original slu`benog naloga za nabavku dobara i uslugai uvoz dobara, bez PDV, koji izdaje ovla{}eno lice nosiocaprava.

Slu`beni nalog iz stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana izdaje se naObrascu SNPDV – Slu`beni nalog za nabavku dobara i usluga i


30 BILTEN/POREZI

31


uvoz dobara, bez PDV, koji ~ini sastavni deo ovog pravilnika, iizdaje se u tri primerka, od kojih se dva daju obvezniku, a tre}izadràva nosilac prava za svoje potrebe (st. 2. i 3. ~lana 18.Pravilnika).

Odgovorni predstavnik nosioca prava ({ef misije,stalni predstavnik i dr) duàn je da, pre izdavawa prvogslu`benog naloga, Centrali Poreske uprave (u daqem tekstu:Centrala) dostavi podatke o licima ovla{}enim za izdavaweslu`benih naloga sa deponovanim potpisima tih lica, kao i dadostavi obave{tewe o promenama lica kojima je dato ovoovla{}ewe u roku od 15 dana od dana nastanka promene (stav 4.~lana 18. Pravilnika).

Odredbom ~lana 7. Pravilnika o izmenama i dopunamaPravilnika o na~inu i postupku ostvarivawa poreskihoslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez prava na odbitakprethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 68/05) propisano je daako se slu`beni nalog na Obrascu SNPDV izdaje za nabavkudobara za koja se PDV pla}a pri uvozu dobara u Republiku, dvaprimerka izdatih naloga daju se nadle`nom carinskom organu, atre}i primerak zadràva nosilac prava iz ~lana 17. ta~ka 1) ovogpravilnika za svoje potrebe.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona, Sporazuma iPravilnika, a uz ispuwewe svih propisanih uslova, na prometdobara i usluga, kao i na uvoz dobara, namewenih za slu`benepotrebe Regionalne kancelarije EIB u Beogradu, PDV se neobra~unava i ne pla}a, a obveznik PDV koji vr{i predmetnipromet ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu uskladu sa Zakonom.

Me|utim, oslobo|ewe od PDV sa pravom na odbitakprethodnog poreza ne moè se ostvariti za promet dobara iusluga, kao i uvoz dobara za li~ne potrebe ~lanova osobqaRegionalne kancelarije EIB u Beogradu, kao i ~lanova wihovihporodica, s obzirom da je odredbama ~lana 5. Sporazuma, izme|uostalog, predvi|eno da }e rukovodioci kancelarije i ~lanovikancelarije, kao i ~lanovi wihovih porodica, pod uslovom danisu dràvqani Republike Srbije i da nemaju odobreno stalno

BILTEN/POREZI

BILTEN/POREZI 32


nastawewe u Republici Srbiji, imati prava, povlastice iizuze}a predvi|ena Be~kom konvencijom od 18. aprila 1961.godine o diplomatskim odnosima koje vaè za diplomatske misijeakreditovane u Republici Srbiji, za wihove ~elnike i ~lanovetih misija, kao i ~lanove wihovih porodica koje ~ine wihovadoma}instva, a da navedenom konvencijom nisu predvi|enaporeska oslobo|ewa od posrednih poreza koji su, po svojojprirodi, obi~no ukqu~eni u cenu robe ili usluga.

Sa aspekta Zakona o akcizama

Odredbom ~lana 19. stav 1. ta~ka 2) podta~. (2) i (4) Zakonao akcizama („Sl. glasnik RS“, br. 22/01 … 31/09) propisano je da seakciza ne pla}a na proizvode koje proizvo|a~, odnosno uvoznikprodaje za slu`bene potrebe me|unarodnih organizacija, ako je topredvi|eno me|unarodnim ugovorima i li~ne potrebe stranogosobqa me|unarodnih organizacija, ukqu~uju}i i ~lanovewihovih porodica, ako je to predvi|eno me|unarodnimugovorima.

Bliì uslovi, na~in i postupak ostvarivawa oslobo|ewaod pla}awa akcize propisani su Pravilnikom o bliìmuslovima, na~inu i postupku ostvarivawa oslobo|ewa od pla}awaakcize na proizvode koje proizvo|a~, odnosno uvoznik prodajediplomatskim i konzularnim predstavni{tvima i me|unarodnimorganizacijama, kao i na derivate nafte koji se prodaju na osnovume|unarodnog ugovora („Sl. glasnik RS“, br. 41/09, u daqem tekstu:Pravilnik o oslobo|ewu od pla}awa akcize).

U skladu sa ~lanom 2. Pravilnika o oslobo|ewu odpla}awa akcize, obveznik akcize–proizvo|a~, odnosno uvoznikakciznih proizvoda, moè da ostvari oslobo|ewe od pla}awaakcize na proizvode koje prodaje, i to:

– za slu`bene potrebe me|unarodnih organizacija,odnosno predstavni{tava me|unarodnih organizacija uRepublici Srbiji;

– za li~ne potrebe ~lanova osobqa me|unarodnihorganizacija, odnosno predstavni{tava me|unarodnih

organizacija i ~lanova wihovih porodica koji sa wima ìve uzajedni~kom doma}instvu, ako nisu dràvqani Republike Srbijeili nemaju u Republici Srbiji prebivali{te i ~lanovaadministrativnog i tehni~kog osobqa me|unarodnih orga -nizacija, odnosno predstavni{tava me|unarodnih organizacija,ako nisu dràvqani Republike Srbije ili nemaju u RepubliciSrbiji prebivali{te, pod uslovom da je oslobo|ewe predvi|enome|unarodnim ugovorom.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, na promet akciznih proizvoda namewenih za slu`benepotrebe Regionalne kancelarije Evropske investicione banke,kao me|unarodne organizacija, ne obra~unava se i ne pla}a akcizaod strane proizvo|a~a, odnosno uvoznika akciznih proizvoda, sobzirom da je odredbom ~lana 6. stav 1. Sporazuma propisano,izme|u ostalog, da }e EIB, Regionalna kancelarija, wena dobra,imovina, prihod, kao i weno poslovawe i transakcije bitioslobo|ewe obaveze pla}awa poreza ustanovqenih zakonom.

Me|utim, kada je re~ o nabavci akciznih proizvoda bezakcize za li~ne potrebe stranog osobqa me|unarodnihorganizacija, ukqu~uju}i i ~lanove wihovih porodica, premami{qewu Ministarstva finansija, ne postoji osnov zaostvarivawe prava na oslobo|ewe od pla}awa akcize, s obziromda, uzimaju}i u obzir odredbu ~lana 5. Sporazuma, navedenooslobo|ewe nije predvi|eno ovim sporazumom.

7. Poreski tretman prometa usluge prenosa prava na ìg kojiobveznik PDV vr{i stranom licu


1. Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i


33BILTEN/POREZI

u Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i prenosi ustupawe autorskih prava, kao i prenos, ustupawe i stavqawe naraspolagawe patenata, licenci, za{titnih znakova, kao i drugihprava intelektualne svojine (stav 3. ta~ka 1) istog ~lana Zakona).

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pruàlac usluge obavqadelatnost, a ako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga se smatra mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometa uslugasmatra se mesto u kojem primalac usluga obavqa delatnost iliima poslovnu jedinicu za koju se pruà usluga, odnosno mesto ukojem primalac usluge ima sedi{te ili prebivali{te, ako seradi o uslugama prenosa, ustupawa i stavqawa na raspolagaweautorskih prava, prava na patente, licence, za{titnih znakova idrugih prava intelektualne svojine (~lan 12. stav 3. ta~ka 4)podta~ka (5) Zakona).

U skladu sa odredbom ~lana 1. stav 2. Zakona o ìgovima(„Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, u daqem tekstu: Zakon oìgovima), ̀ ig je pravo kojim se {titi znak koji u prometu sluìza razlikovawe robe, odnosno usluga jednog fizi~kog ili pravnoglica od iste ili sli~ne robe, odnosno usluga drugog fizi~kog ilipravnog lica.

Prema odredbi ~lana 50. stav 1. Zakona o ìgovima,prenos ìga, odnosno prava iz prijave moè biti posledicaugovora o prenosu prava, statusne promene nosioca ìga, odnosnopodnosioca prijave, sudske ili administrativne odluke.

Ugovorom o prenosu prava iz ~lana 50. stav 1. ovog zakonanosilac ìga, odnosno podnosilac prijave moè preneti ìg,odnosno pravo iz prijave, i to za sve ili samo za neke robe,odnosno usluge (~lan 51. stav 1. Zakona o ìgovima).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada doma}eprivredno dru{tvo – obveznik PDV vr{i prenos ìga stranom


34 BILTEN/POREZI


licu, tj. licu koje na teritoriji Republike Srbije nema sedi{teni stalnu poslovnu jedinicu za koju se pruà usluga, odnosnoprebivali{te ili boravi{te, radi se o prometu usluge koji nijepredmet oporezivawa PDV, s obzirom da se mestom prometa oveusluge smatra mesto primaoca usluge, u konkretnom slu~ajuinostranstvo. Po osnovu prometa predmetne usluge ne postojiobaveza obra~unavawa i pla}awa PDV, a obveznik PDV ima pravona odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom.

2. Odredbom ~lana 23. stav 1. ta~ka 2) Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07 i5/09, u daqem tekstu: ZPI) propisano je da se porez na prenosapsolutnih prava pla}a kod prenosa uz naknadu pravaintelektualne svojine.

Prema odredbi ~lana 24a stav 1. ZPI, prenosom uznaknadu, u smislu ZPI, ne smatra se prenos apsolutnog prava nakoji se pla}a porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje porez na dodatu vrednost.

Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac,odnosno prenosilac prava iz ~l. 23. i 24. ZPI (~lan 25. stav 1.ZPI).

Lice – rezident Republike Srbije obveznik je poreza naprenos apsolutnih prava iz ~lana 23. ta~ka 2) ZPI za prenosostvaren u Republici Srbiji i van wene teritorije (~lan 26. stav1. ZPI).

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. ta~ka 1) Zakona o posebnimovla{}ewima radi efikasne za{tite prava intelektualnesvojine („Sl. glasnik RS“, br. 46/06 i 104/09–dr. zakon), u smislutog zakona prava intelektualne svojine jesu autorsko i srodnaprava, ìg, geografska oznaka porekla, dizajn, patent, malipatent i topografija integrisanih kola, u skladu sa zakonom.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a imaju}i uvidu da se na prenos uz naknadu prava svojine na ìgu, koji doma}eprivredno dru{tvo – obveznik PDV vr{i stranom licu ne pla}aporez na dodatu vrednost, na taj prenos se pla}a porez na prenosapsolutnih prava.

35BILTEN/POREZI

Ministarstvo finansija napomiwe da je obveznik porezana prenos apsolutnih prava du`an da podnese poresku prijavu, sata~nim podacima, u roku od 10 dana od dana nastanka poreskeobaveze, sa odgovaraju}om dokumentacijom potrebnom zautvr|ivawe poreske obaveze (~lan 36. stav 1. ZPI).

8. Poreski tretman prenosa prava kori{}ewa ra~unarskogprograma koji inostrano pravno lice vr{i rezidentnomobvezniku, a ovaj mu po tom osnovu pla}a odre|enu naknadu


Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (u daqem tekstu: autorska naknada),kamata i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnihstvari, na teritoriji Republike, obra~unava se i pla}a porez poodbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa odredbom ~lana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez poodbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovog zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ostvareni, odnosno ispla}eniprihod isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje napropisane ra~une u momentu kada je prihod ostvaren, odnosnoispla}en, pri ~emu prihod iz stava 1. ovog ~lana predstavqabruto prihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku daporez nije odbijen od ostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda.

Odredbom ~lana 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima(„Sl. glasnik RS“, br. 104/09) propisano je da se autorskim delom,izme|u ostalog, smatraju i ra~unarski programi.


36 BILTEN/POREZI

37


S tim u vezi, u slu~aju kada prava na ra~unarskomprogramu pripadaju nerezidentnom obvezniku (inostranompravnom licu), koji rezidentnom obvezniku prenosi pravo nakori{}ewe tog ra~unarskog programa, a ovaj mu po tom osnovupla}a odre|enu naknadu (kao u konkretnom slu~aju),Ministarstvo finansija smatra da ta naknada, u smislu Zakona,predstavqa autorsku naknadu koja se oporezuje porezom poodbitku u skladu sa ~lanom 40. Zakona, pri ~emu na~inpreuzimawa ra~unarskog programa (u ovom slu~aju online) nije oduticaja na poreski tretman predmetne naknade.

Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona (odredba ~lana 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pruàlac usluge obavqadelatnost, a ako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mesto prometa uslugaprenosa, ustupawa i stavqawa na raspolagawe autorskih prava,prava na patente, licence, za{titnih znakova i drugih pravaintelektualne svojine, u skladu sa odredbom ~lana 12. stav 3.ta~ka 4) podta~ka (5) Zakona, je mesto u kojem primalac uslugeobavqa delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruàusluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedi{te iliprebivali{te.

BILTEN/POREZI

Shodno navedenim zakonskim odredbama, mestom prometausluga prenosa, ustupawa i stavqawa na raspolagawe autorskihprava, prava na patente, licence, za{titnih znakova i drugihprava intelektualne svojine, smatra se mesto u kojem primalacusluge obavqa delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju sepru`a usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedi{teili prebivali{te. Prema tome, kada obveznik PDV stekne pravokori{}ewa softvera od stranog lica (lica koje na teritorijiRepublike Srbije nema sedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu,odnosno prebivali{te), obveznik PDV du`an je da, ukolikostrano lice nema poreskog punomo}nika, kao poreski du`nik uskladu sa odredbom ~lana 10. stav 1. ta~ka 3) Zakona, po tom osnovuobra~una i plati PDV po propisanoj poreskoj stopi, u skladu saZakonom.

9. Poreski tretman prometa usluge prenosa prava prodaje dobarastranog proizvo|a~a na teritoriji Republike Srbije iRepublike Crne Gore koji izvr{i obveznik PDV drugomobvezniku PDV


• Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost


Promet usluga, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 5. stav 1. Zakona, su svi poslovi i radwe u okviruobavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovogzakona.


38 BILTEN/POREZI

39


Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poresku osnovicukod prometa dobara i usluga ~ini iznos naknade (u novcu,stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pru`ene usluge, ukqu~uju}i subvencije kojesu neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Prema odredbi ~lana 23. stav. 1. Zakona, op{ta stopa PDVza oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, za prometusluge prenosa prava prodaje dobara stranog proizvo|a~a nateritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gore, kojiizvr{i obveznik PDV drugom obvezniku PDV, PDV seobra~unava po poreskoj stopi od 18% i pla}a u skladu sa Zakonom.U ovom slu~aju, osnovicu za obra~un PDV ~ini naknada kojuobveznik PDV – prenosilac prava prima ili treba da primi zaizvr{eni promet usluge, u koju nije ukqu~en PDV.

• Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), za utvr|ivawe oporezive dobiti priznaju se prihodi uiznosima utvr|enim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosnoMSFI i propisima kojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija,osim prihoda za koje je ovim zakonom propisan drugi na~inutvr|ivawa.

U skladu sa odredbama ~lana 40. stav 1. Zakona, na prihodekoje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika,izme|u ostalog, od naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (autorska naknada), obra~unava se ipla}a porez po odbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnimugovorom o izbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ijeure|eno.

BILTEN/POREZI

S tim u vezi, u slu~aju kada rezidentni obveznik (pravnolice) prodaje ekskluzivno pravo na uvoz i distribuciju proizvodastrane robne marke, drugom rezidentnom pravnom licu, prihodkoji rezidentni obveznik (prodavac) ostvari po tom osnovu (iiska`e u svojim poslovnim kwigama) ulazi u poresku osnovicuporeza na dobit i oporezuje se u skladu sa Zakonom.

U slu~aju kada rezidentni obveznik pla}a nerezidentnomobvezniku naknadu po osnovu kori{}ewa ekskluzivnog prava zauvoz i distribuciju proizvoda strane robne marke na teritorijiSrbije i Crne Gore, ta naknada, prema mi{qewu Ministarstvafinansija, ima karakter autorske naknade na koju se, saglasno~lanu 40. stav 1. Zakona, obra~unava i pla}a porez po odbitku, pri~emu porez po odbitku isplatilac obra~unava, obustavqa iupla}uje na propisani ra~un u momentu kada je prihod ostvaren,odnosno ispla}en, a osnovicu za obra~un poreza po odbitku ~inibruto prihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku daporez nije odbijen od ostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda(~lan 71. Zakona).


40 BILTEN/POREZI


POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Utvr|ivawe osnovice za obra~unavawe PDV za promet dobara –vozila na hibridni pogon u slu~aju kada je deo naknade za prometovih dobara subvencionisan od strane Fonda za za{titu ìvotnesredine


Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica(u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznosnaknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ilitreba da primi za isporu~ena dobra ili pruène usluge,

ukqu~uju}i subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tihdobara ili usluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonomnije druk~ije propisano.

Saglasno odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, uosnovicu se ura~unavaju i akcize, carina i druge uvozne da`bine,kao i ostali javni prihodi, osim PDV, i svi sporedni tro{kovikoje obveznik zara~unava primaocu dobara i usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, poreskuosnovicu za obra~unavawe PDV kod prometa dobara – vozila nahibridni pogon, koji vr{i obveznik PDV, ~ini ukupna naknadakoju obveznik PDV – prodavac predmetnih dobara prima ilitreba da primi za navedeni promet, a u koju se ura~unava i iznosnov~anih sredstava koji obvezniku PDV na ime predmetnogprometa prenosi Fond za za{titu `ivotne sredine, bez PDV.

2. Poreski tretman prometa semene lo`e paprike i sirovih iliosu{enih ko{tica vi{we




Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona, op{ta stopa PDVza oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.


42 BILTEN/POREZI

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 43


Odredbom ~lana 23. stav 2. ta~ka 2) Zakona propisano je dase po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje promet sveèg,rashla|enog i smrznutog vo}a, povr}a, mesa, ukqu~uju}i iiznutrice i druge klani~ne proizvode, ribe i jaja.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na prometsveè, rashla|ene i smrznute paprike, odnosno sveè, rashla|enei smrznute vi{we, PDV se obra~unava i pla}a po posebnoj stopiPDV od 8%.

Me|utim, na promet semene loè paprike, koje se dobijakao sporedan proizvod prilikom prerade paprike, kao i napromet sirovih ili osu{enih ko{tica vi{we, koje se dobijaju kaosporedan proizvod kod prerade vi{we, PDV se obra~unava ipla}a po op{toj stopi PDV od 18%, imaju}i u vidu da za prometovih dobara nije propisano oporezivawe po posebnoj stopi PDV.

3. Poreski tretman prometa usluga sprovo|ewa kontinuiranemedicinske edukacije zdravstvenih radnika i edukativnihprograma za zaposlene u lokalnoj zajednici koji sprovodeprimarnu prevenciju, a koji Specijalna bolnica za bolestizavisnosti napla}uje u vidu kotizacija




Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovicakod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarimaili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pruène usluge, ukqu~uju}i subvencije kojesu neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, na naknadu, ukonkretnom slu~aju iznos kotizacije, bez PDV, za promet uslugasprovo|ewa kontinuirane medicinske edukacije zdravstvenihradnika i edukativnih programa za zaposlene u lokalnojzajednici, koji sprovode primarnu prevenciju, PDV se obra~unavapo op{toj stopi od 18%, a obveznik PDV ima pravo na odbitakprethodnog poreza po osnovu pruàwa ovih usluga u skladu saZakonom.

4. Pravo privrednog dru{tva – obveznika PDV koji se ugovorom osponzorstvu zakqu~enim sa sportskim savezom obavezao daorganizuje sportska takmi~ewa, na odbitak PDV obra~unatog odstrane prethodnih u~esnika u prometu za promet dobara i uslugakoje nabavqa u ciqu organizacije sportskih takmi~ewa (npr.ishrana u~esnika takmi~ewa, dresovi za sudije, ure|ivawe bine iterena, angaòvawe hostesa i dr)


Saglasno odredbi ~lana 27. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), prethodni porez je iznos PDV obra~unatu prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno pla}en priuvozu dobara, a koji obveznik moè da odbije od PDV koji duguje.

Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobra


44 BILTEN/POREZI



nabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;2) za koji u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona postoji

oslobo|ewe od pla}awa PDV;3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj promet

postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{en uRepublici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik mo`e da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog ~lana. Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik mo`e da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:

1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara i uslugakoji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugog obveznika uprometu;

2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Saglasno odredbi stava 4. istog ~lana Zakona, pravo na

odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispuwewa uslova iz st.1–3. ovog ~lana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, privrednodru{tvo – obveznik PDV koji se ugovorom o sponzorstvuzakqu~enim sa sportskim savezom obavezao, izme|u ostalog, daorganizuje sportska takmi~ewa, ima pravo na odbitak PDVobra~unatog od strane obveznika PDV – prethodnih u~esnika uprometu za promet dobara i usluga koje nabavqa u ciqu

organizacije sportskih takmi~ewa (npr. ishrana u~esnikatakmi~ewa, dresovi za sudije, ure|ivawe bine i terena,angaòvawe hostesa i dr) kao prethodnog poreza, uz ispuwewedrugih Zakonom propisanih uslova.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da, sobzirom da se mestom prometa usluga organizacije sportskihtakmi~ewa, u skladu sa odredbom ~lana 12. stav 3. ta~ka 3)podta~ka (1) Zakona, smatra mesto gde je usluga stvarno pruèna,obveznik PDV – organizator sportskih takmi~ewa duàn je da zapromet usluga organizovawa sportskih takmi~ewa na teritorijiRepublike Srbije obra~una PDV i da obra~unati PDV plati uskladu sa Zakonom, dok po osnovu organizacije sportskihtakmi~ewa u inostranstvu ne postoji obaveza obra~unavawa ipla}awa PDV. Po osnovu prometa predmetnih usluga obveznikPDV – organizator sportskih takmi~ewa ima pravo na odbitakprethodnog poreza u skladu sa Zakonom.

5. Poreski tretman prometa dobara koji se vr{i na osnovuugovora nazvanog ugovorom o zajedni~koj izgradwi objekta ~ija jeizgradwa zapo~eta pre 1. januara 2005. godine, pri ~emu su obeugovorne strane, tj. lice koje finansira izgradwu predmetnogobjekta i investitor, obveznici PDV


Prema odredbi ~lana 62. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), odredbe ovog zakona primewuju se na savpromet dobara i usluga i uvoz dobara koji se vr{e od 1. januara2005. godine.

Odredbama ~lana 3. Zakona propisano je da su predmetoporezivawa PDV isporuka dobara i pruàwe usluga koje


46 BILTEN/POREZI



poreski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviruobavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.


U skladu sa odredbom stava 3. ta~ka 6) istog ~lana Zakona,prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i isporukadobara proizvedenih ili sastavqenih po nalogu naru~ioca, odmaterijala isporu~ioca, ako se ne radi samo o dodacima ilidrugim sporednim materijalima.

Prema odredbi stava 3. ta~ka 7) Zakona, prometom dobara,u smislu ovog zakona, smatra se i prvi prenos prava raspolagawana novoizgra|enim gra|evinskim objektima ili ekonomskideqivim celinama u okviru tih objekata.

Odredbom ~lana 65. st. 1. i 5. Zakona propisano je da sulica koja su obveznici PDV u skladu sa ovim zakonom bila du`nada na dan 31. decembra 2004. godine izvr{e popis novoizgra|enihgra|evinskih objekata i gra|evinskih objekata ~ija je izgradwa utoku i da popisne liste dostave nadle`nom poreskom organunajkasnije do 15. januara 2005. godine.

Saglasno odredbama st. 3. i 4. istog ~lana Zakona, zagra|evinski objekat ~ija je izgradwa u toku, a koji se isporu~ujeod 1. januara 2005. godine, utvr|uje se vrednost na dan 31.12.2004.godine koja se oporezuje u skladu sa zakonom kojim se ure|ujuporezi na imovinu, dok se vrednost objekta nastala od 1. januara2005. godine oporezuje u skladu sa ovim zakonom.

U skladu sa odredbama ~lana 2. Pravilnika o utvr|ivawunovoizgra|enih gra|evinskih objekata i ekonomski deqivihcelina u okviru tih objekata ~iji je prvi prenos pravaraspolagawa predmet oporezivawa PDV („Sl. glasnik RS“, br.105/04, u daqem tekstu: Pravilnik), novoizgra|enimgra|evinskim objektima, u smislu ~lana 4. stav 1. ta~ka 7) Zakona,

smatraju se objekti u svim stepenima izgra|enosti koji kao takvimogu biti predmet prenosa prava raspolagawa, a ~ija je izgradwazapo~eta od 1. januara 2005. godine, dok se ekonomski deqivimcelinama (stan, poslovni prostor, garaà i dr) smatraju delovinovoizgra|enih gra|evinskih objekata koji se isporu~uju kaoposebna gra|evinska celina i za koje se ugovara posebna naknada.

Novoizgra|enim gra|evinskim objektima ili ekonomskideqivim celinama u okviru tih objekata, u smislu ~lana 4. stav 1.ta~ka 7) Zakona, a prema odredbi ~lana 3. stav 1. Pravilnika,smatraju se i objekti ~ija je izgradwa zapo~eta do 31. decembra2004. godine, u delu koji je izgra|en od 1. januara 2005. godine,nezavisno od stepena izgra|enosti, a koji kao takvi mogu bitipredmet prenosa prava raspolagawa.

Prema odredbi ~lana 2. ta~ka 21) Zakona o planirawu iizgradwi („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 i 64/10), investitorjeste lice za ~ije potrebe se gradi objekat i na ~ije ime glasigra|evinska dozvola.

U smislu navedenih zakonskih odredaba, a imaju}i u viduda originarno pravo svojine na gra|evinskom objektu ima lice nakoje glasi gra|evinska dozvola i za ~ije potrebe se gradi objekat,prvi prenos prava raspolagawa na novoizgra|enom gra|evinskomobjektu ili ekonomski deqivoj celini u okviru tog objekta kodugovora o zajedni~koj izgradwi vr{i investitor.

Odredbom ~lana 4. stav 3. ta~ka 8) Zakona propisano je dase prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra i razmenadobara za druga dobra ili usluge.

Saglasno odredbi ~lana 17. stav 4. Zakona, ako naknada ilideo naknade nije izraèn u novcu, ve} u obliku prometa dobara iusluga, osnovicom se smatra trì{na vrednost tih dobara iusluga na dan wihove isporuke u koju nije ukqu~en PDV.

Sa stanovi{ta ovog zakona, a prema mi{qewuMinistarstva finansija, trì{nom vredno{}u dobara, odnosnousluga smatra se cena po kojoj se takva ili sli~na dobra, odnosno


48 BILTEN/POREZI



usluge u momentu prometa mogu prodati, odnosno pruìti licu sakojim isporu~ilac dobara, odnosno pruàlac usluga nije u odnosukoji bi mogao dovesti do utvr|ivawa vrednosti dobara, odnosnousluga na osnovu subjektivnih kriterijuma.

Prema odredbi ~lana 3. stav 2. Pravilnika, osnovica zaobra~un PDV za prvi prenos prava raspolagawa na objektima ~ijaje izgradwa zapo~eta do 31. decembra 2004. godine utvr|uje se tako{to se na ukupan iznos naknade za objekat ostvaren prilikomprvog prenosa prava raspolagawa primeni procenat koji se dobijapo slede}oj formuli:

Vrednost objektana dan 31.12.2004. godine

100% minus ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ( %)Ukupna vrednost objekta u momentuprvog prenosa prava raspolagawa

Shodno navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama,kada obveznik PDV – investitor, na osnovu ugovora nazvanogugovorom o zajedni~koj izgradwi, vr{i finansijeru prvi prenosprava raspolagawa na novoizgra|enom gra|evinskom objektu,odnosno ekonomski deqivim celinama u okviru novoizgra|enoggra|evinskog objekta, ~ija je izgradwa zapo~eta do 31. decembra2004. godine, a nastavqena od 1. januara 2005. godine, obveznikPDV – investitor je duàn da za izvr{eni promet, u delu objektakoji je izgra|en od 1. januara 2005. godine, obra~una i plati PDVu skladu sa Zakonom. Osnovica za obra~un PDV u ovom slu~ajuutvr|uje se tako {to se na trì{nu vrednost gra|evinskogobjekta koji finansijer isporu~uje investitoru (bez PDV),primeni procenat izra~unat po formuli iz ~lana 3. stav 2.Pravilnika. Kada finansijer u toku izgradwe objekta nijeispostavqao investitoru privremene situacije, vrednost

predmetnog objekta na dan 31. decembra 2004. godine, premami{qewu Ministarstva finansija, a u skladu sa na~elomfakticiteta propisanog ~lanom 9. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ... 53/10),utvr|uje se kao vrednost gra|evinskih radova na osnovu podatakaiz gra|evinskog dnevnika koji je izvo|a~ radova du`an da vodi uskladu sa propisima kojima se ure|uje planirawe i izgradwa,ukqu~uju}i vrednost zavisnih tro{kova gradwe (npr. naknada zakori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta, naknada za ure|ewegradskog gra|evinskog zemqi{ta, naknada za elektroenergetskusaglasnost, takse i dr).

Na prenos prava svojine na objektu, odnosno ekonomskideqivim celinama u okviru objekta ~ija je izgradwa zapo~eta do31. decembra 2004. godine, a nastavqena od 1. januara 2005. godine,u delu koji je izgra|en do 31. decembra 2004. godine, pla}a se porezu skladu sa Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04, 61/07 i 5/09).

Za isporuku dela gra|evinskog objekta izgra|enog od 1.januara 2005. godine koji obveznik PDV – finansijer, na osnovuugovora nazvanog ugovorom o zajedni~koj izgradwi, vr{iobvezniku PDV – investitoru, PDV se obra~unava i pla}a shodnoodredbi ~lana 4. stav 3. ta~ka 6) Zakona, a osnovicu za obra~unPDV ~ini tr`i{na vrednost prvog prenosa prava raspolagawa nanovoizgra|enom gra|evinskom objektu, odnosno ekonomskideqivim celinama u okviru novoizgra|enog gra|evinskogobjekta, u delu izgra|enom od 1. januara 2005. godine (koji jeutvr|en primenom procenta iz ~lana 3. stav 2. Pravilnika), a kojiobveznik PDV – investitor vr{i finansijeru, u koju nijeukqu~en PDV.

Za radove na izgradwi gra|evinskog objekta zakqu~no sa31. decembrom 2004. godine nije postojala obaveza obra~unavawa ipla}awa poreza na promet, prema odredbama Zakona o porezu napromet („Sl. glasnik RS“, br. 22/01 ... 84/04).


50 BILTEN/POREZI



6. Poreski tretman prometa usluga koje AKUD „BrankoKrsmanovi}“ napla}uje putem ulaznica za pozori{ne predstave ikoncerte(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-1999/2010-04 od26.10.2010. god.)

Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04 ... 61/07, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da su predmet oporezivawa PDV isporuka dobara ipru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{i u Republici uznaknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara uRepubliku.

Prema odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Op{ta stopa PDV za oporezivi promet dobara i uslugaili uvoz dobara iznosi 18% (~lan 23. stav 1. Zakona).

Saglasno odredbi stava 2. ta~ka 12a) istog ~lana Zakona,po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet usluga koje senapla}uju putem ulaznica za bioskopske i pozori{ne predstave,sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muzi~ke doga|aje),izlo`be, sportske doga|aje, muzeje i galerije, botani~ke ba{te izoolo{ke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobo|en PDV.

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 14) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza zapromet usluga iz oblasti kulture i sa wima neposredno povezanogprometa dobara i usluga, od strane lica ~ija delatnost nijeusmerena ka ostvarivawu dobiti, a koja su registrovana za tudelatnost.

Prema odredbi ~lana 25. Pravilnika o na~inu i postupkuostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez pravana odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04 ... 63/07,u daqem tekstu: Pravilnik), poresko oslobo|ewe iz ~lana 25. stav2. ta~ka 14) Zakona odnosi se na usluge iz oblasti kulture koje

pruàju lica registrovana za obavqawe ove delatnosti u skladusa propisima koji ure|uju oblast kulture, kao i na sa wimaneposredno povezani promet dobara i usluga od strane lica ~ijadelatnost nije usmerena ka ostvarivawu dobiti, a kojima sesmatraju: pozori{na i muzi~ka delatnost, delatnost muzeja igalerija, delatnost arhiva, delatnost za{tite kulturnih dobara,delatnost za{tite istorijskih spomenika, delatnost bibliotekai delatnost botani~kih ba{ti i zoolo{kih vrtova.

Odredbom ~lana 72. stav 1. Zakona o kulturi („Sl. glasnikRS“, br. 72/09) propisano je da amatersko kulturno i umetni~kostvarala{tvo obuhvata aktivnosti lica ili grupe lica koja se bezmaterijalne nadoknade bave stvarawem ili izvo|ewem dela izoblasti kulturne i umetni~ke delatnosti.

Prema odredbi stava 2. istog ~lana Zakona o kulturi,lica i grupe lica iz stava 1. ovog ~lana mogu se udruìvati uamaterska kulturno-umetni~ka dru{tva i wihove saveze saglasnopropisima o udruìvawu gra|ana.

Udruèwa iz stava 2. ovog ~lana imaju status subjekta ukulturi (stav 3. istog ~lana Zakona o kulturi).

Prema odredbi ~lana 72. stav 4. Zakona o kulturi,jedinica lokalne samouprave obezbe|uje prostorne uslove za radamaterskih kulturno-umetni~kih dru{tava, odnosno saveza iamaterskih grupa koji realizuju amaterske kulturne programe iobezbe|uju sredstva za realizovawe programa koji su od lokalnogi regionalnog zna~aja.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, ako je AKUD „Branko Krsmanovi}“ iz Beogradaobveznik PDV (koji se opredelio za obavezu pla}awa PDV ili jezbog iznosa ostvarenog ukupnog prometa ex lege postao obveznikPDV), u tom slu~aju za promet usluga koje napla}uje putemulaznica za pozori{ne predstave i koncerte duàn je da obra~unaPDV po posebnoj poreskoj stopi od 8% i da obra~unati PDVplati u skladu sa Zakonom, s obzirom da, prema mi{qewu


52 BILTEN/POREZI



Ministarstva finansija, promet predmetnih usluga vr{i licekoje se ne smatra licem iz ~lana 25. stav 2. ta~ka 14) Zakona.

7. Poreski tretman prenosa dela imovine (baza za proizvodwubetona) koji vr{i obveznik PDV u postupku likvidacije



Prema odredbi ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona, prometomdobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenoscelokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, akoje sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreskiobveznik i ako produ`i da obavqa istu delatnost.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. ta~ka1) ovog ~lana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca(stav 2. ~lana 6. Zakona).

Saglasno odredbama ~lana 3. Pravilnika o utvr|ivawuprenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kaoulog, koji se ne smatra prometom dobara i usluga u smislu Zakonao porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 67/05, u daqemtekstu: Pravilnik), prometom dobara i usluga koji, u smislu~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona, ne podle`e PDV smatra se prenosdela imovine:

1) kod statusne promene privrednog dru{tva, u skladu sazakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva;

2) u postupku redovnog prometa, likvidacije i ste~aja, akoji ~ini tehni~ko-tehnolo{ku celinu (proizvodni pogon,proizvodna linija i sl).

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, naprenos dela imovine koji vr{i obveznik PDV u postupkulikvidacije, a koji ~ini tehni~ko-tehnolo{ku celinu (baza zaproizvodwu betona), PDV se ne obra~unava i ne pla}a, poduslovima da je sticalac dela imovine obveznik PDV ili da timprenosom postaje obveznik PDV i da produ`ava da obavqa istudelatnost koju je obavqao prenosilac.

8. Pravo obveznika PDV – investitora da PDV obra~unat odstrane prethodnih u~esnika u prometu odbije kao prethodni porezpo osnovu izgradwe objekta za vr{ewe delatnosti


Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), pravo na odbitak prethodnogporeza obveznik mo`e da ostvari ako dobra nabavqena uRepublici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao iobjekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski deqivih celina uokviru tih objekata, odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:





54 BILTEN/POREZI




Odredbama stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik mo`e da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:




U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV – investitor (lice za ~ije potrebe se gradi objekat i na ~ijeime glasi gra|evinska dozvola) koji obavqa delatnost u okvirukoje vr{i promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnogporeza i koji gradi objekat za vr{ewe te delatnosti, a koji ~inekancelarije i stanovi koji }e se, prema navodima iz zahteva,koristiti za preno}i{te radnika (npr. tokom obuke, lekarskihpregleda, pre i posle putovawa u inostranstvo ...), ukqu~uju}i ipreno}i{te poslovnih partnera, ima pravo da, u toku izgradwepredmetnog objekta, PDV obra~unat od strane prethodnogu~esnika u prometu – obveznika PDV za promet dobara i usluga,odnosno PDV pla}en pri uvozu dobara, odbije kao prethodniporez, uz ispuwewe drugih Zakonom propisanih uslova.

9. Poreski tretman izgradwe komunalnog objekta ako investitor– javno komunalno preduze}e gradi objekat sopstvenimsredstvima, kao i sredstvima gra|ana, mesne zajednice i grada



Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licukoje tim dobrima mo`e raspolagati kao vlasnik, ako ovimzakonom nije druk~ije odre|eno (~lan 4. stav 1. Zakona).


Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica(u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznosnaknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ilitreba da primi za isporu~ena dobra ili pru`ene usluge,ukqu~uju}i subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tihdobara ili usluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonomnije druk~ije propisano.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, akoinvestitor (lice za ~ije potrebe se gradi objekat i na ~ije imeglasi gra|evinska dozvola), u konkretnom slu~aju JKP „Vodovod–[abac“, gradi komunalni objekat sopstvenim sredstvima, kao isredstvima gra|ana, mesne zajednice i grada [apca, pri ~emu senov~ana sredstva gra|ana, mesne zajednice i grada [apca upla}uju


56 BILTEN/POREZI



iskqu~ivo na ime finansirawa izgradwe komunalnog objekta,predmetna nov~ana sredstva ne smatraju se naknadom za prometusluga koji vr{i obveznik PDV – JKP „Vodovod – [abac“.Me|utim, ako nov~ana sredstva koja, tokom izgradwe komunalnogobjekta, gra|ani, mesna zajednica i grad [abac upla}uju obveznikuPDV – JKP „Vodovod – [abac“ kao naknadu, odnosno deo naknadeza promet usluge prikqu~ewa na mreù, odnosno promet nekedruge usluge, u tom slu~aju obveznik PDV – JKP „Vodovod –[abac“ duàn je da po tom osnovu obra~una PDV i da obra~unatiPDV plati u skladu sa Zakonom.

Pri tome, Ministarstvo finansija napomiwe da~iweni~no stawe od uticaja na postojawe i visinu poreskihobaveza u svakom konkretnom slu~aju utvr|uje i ceni nadle`niporeski organ, u skladu sa na~elom fakticiteta i drugimna~elima utvr|enim propisima kojima se ure|uje poreskipostupak i poreska administracija.

10. Pravo na odbitak PDV pla}enog pri uvozu tepiha koji sluìza opremawe izlo`beno-prodajnog salona automobila


Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), pravo na odbitak prethodnogporeza obveznik moè da ostvari ako dobra nabavqena uRepublici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao iobjekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski deqivih celina uokviru tih objekata (u daqem tekstu: objekti za vr{ewedelatnosti), odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:









U skladu sa navedenim odredbama Zakona, a uz ispuwewepropisanih uslova, obveznik PDV koji uvozi tepih za potrebeopremawa izlo`beno-prodajnog salona automobila ima pravo daPDV pla}en pri uvozu predmetnog dobra odbije kao prethodniporez, s obzirom da se izlo`beno-prodajni salon ne smatraadministrativnom prostorijom iz ~lana 29. stav 1. ta~ka 3)Zakona.

11. Poreski tretman prometa usluga call centra koji obveznik PDVvr{i turisti~koj agenciji iz [vajcarske, tj. usluga davawa


58 BILTEN/POREZI



informacija telefonskim putem i izvr{avawa rezervacija zaletove raznih avionskih kompanija potencijalnim putnicima oveturisti~ke agencije



Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona.

Saglasno odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pru`alac usluga obavqa svojudelatnost, a ako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Odredbom ~lana 17. stav 1. Zakona propisano je da poreskuosnovicu kod prometa dobara i usluga ~ini iznos naknade (unovcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba daprimi za isporu~ena dobra ili pru`ene usluge, ukqu~uju}isubvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara iliusluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ijepropisano.

Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona, op{ta stopa PDVza oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV koji vr{i promet usluga call centra turisti~koj agenciji iz

[vajcarske, tj. usluga davawa informacija telefonskim putem iizvr{avawa rezervacija za letove raznih avionskih kompanijapotencijalnim putnicima ove turisti~ke agencije, du`an je da nanaknadu, bez PDV, za promet predmetnih usluga obra~una PDV poporeskoj stopi od 18% i da obra~unati PDV plati u skladu saZakonom.

12. Poreski tretman naplate godi{we ~lanarine od redovnihkorisnika usluga hemijskog ~i{}ewa i prawa koju vr{i obveznikPDV – pru`alac tih usluga na ime vi{eg kvaliteta usluga



Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koje nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV, koji vr{i promet usluga hemijskog ~i{}ewa iprawa, napla}uje jednom godi{we nov~ana sredstva nazvana~lanarinom od redovnih korisnika usluga, na ime vi{egkvaliteta usluga koji se, primera radi, odnosi na prioritet kodpredaje i preuzimawa stvari, ku}nu dostavu, kvalitetnijeve{alice itd, re~ je o naknadi za promet usluge za koji postojiobaveza obra~unavawa i pla}awa PDV.


60 BILTEN/POREZI



13. Poreski tretman prometa {pediterskih usluga koje suneposredno povezane sa uvozom dobara




U skladu sa odredbom ~lana 7. Zakona, uvoz je svaki unosdobara u carinsko podru~je Republike.

Prema odredbi ~lana 19. stav 1. Zakona, osnovica koduvoza dobara je vrednost uvezenog dobra utvr|ena po carinskimpropisima.

Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Zakona, u osnovicuiz stava 1. ovog ~lana ura~unava se i:

1) akciza, carina i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni tro{kovi koji su nastali do prvogodredi{ta u Republici.

Prvim odredi{tem, u smislu stava 2. ta~ka 2) ovog ~lana,smatra se mesto koje je nazna~eno u otpremnici ili drugomprevoznom dokumentu, a ako nije nazna~eno, mesto prvog pretovaradobara u Republici (~lan 19. stav 3. Zakona).

Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 1) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza zaprevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara, ako jevrednost tih usluga sadr`ana u osnovici iz ~lana 19. stav 2. ovogzakona.

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravomi bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06 i 63/07, u daqemtekstu: Pravilnik), poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1.ta~ka 1) Zakona za prevozne i ostale usluge koje su povezane sauvozom dobara (utovar, istovar, pretovar, skladi{tewe i sl),obveznik moè da ostvari ako ima dokaz da je vrednost tih usluga(u daqem tekstu: sporedni tro{kovi) sadràna u osnovici zaobra~un PDV pri uvozu dobara.

Dokaz iz stava 1. ovog ~lana je dokument o vrsti usluge iiznosu sporednih tro{kova (ra~un ili drugi dokument kojisluì kao ra~un, izdat u skladu sa Zakonom) ili prevoznidokument za izvr{ene usluge prevoza (stav 2. istog ~lanaPravilnika).

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika,na promet {pediterskih usluga koje su neposredno povezane sauvozom dobara, PDV se ne obra~unava i ne pla}a ako je vrednosttih usluga sadràna u osnovici za obra~un PDV pri uvozudobara. Kao dokaz da je vrednost predmetnih usluga sadràna uosnovici za obra~un PDV kod uvoza dobra sluì dokument ovrsti usluge i iznosu sporednih tro{kova (ra~un ili drugidokument koji sluì kao ra~un, izdat u skladu sa Zakonom) iliprevozni dokument za izvr{ene usluge prevoza.

Ako vrednost {pediterskih usluga povezanih sa uvozomdobara nije sadràna u osnovici za obra~un PDV pri uvozudobara, PDV se obra~unava i pla}a u skladu sa Zakonom.

Ministarstvo finansija napomiwe da se u osnovicu za{pediterske usluge pri uvozu dobara ne ukqu~uje iznos naknadekoji {pediter pla}a u ime i za ra~un uvoznika (npr. iznoscarine, drugih uvoznih da`bina, PDV itd).

Pored toga, Ministarstvo ukazuje da ra~un za{pediterske usluge koji obveznik PDV izdaje stranom licutreba, izme|u ostalog, da sadrì i podatke o vrsti i obimu usluga.


62 BILTEN/POREZI



Kao podatak o vrsti usluga navodi se da je re~ o {pediterskimuslugama, uz specificirawe pojedina~nih usluga, dok se u okvirupodatka o obimu usluga bliè defini{u pojedina~ne usluge (npr.za uslugu prevoza relacija puta na kojoj se vr{i prevoz).

14. Poreski tretman prometa dobara koja obveznik PDV sateritorije Republike van APKM otprema ogranku privrednogdru{tva sa teritorije Republike van APKM koji je registrovanna teritoriji APKM




Odredbom ~lana 61. Zakona propisano je da }e VladaRepublike Srbije urediti izvr{avawe ovog zakona na teritorijiAutonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme vaèwaRezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Prema odredbi ~lana 2. Uredbe o izvr{avawu Zakona oporezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme vaèwa Rezolucije Savetabezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS“, br. 15/05, u daqemtekstu: Uredba), na promet dobara i usluga koji obveznici PDV

vr{e sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM (udaqem tekstu: Republika van APKM) na teritoriju APKM,odnosno sa teritorije APKM na teritoriju Republike vanAPKM, primewuje se Zakon, propisi doneti na osnovu Zakona iova uredba.

Odredbama ~lana 10. st. 1. i 2. Uredbe propisano je da se napromet doma}ih dobara (dobra doma}eg porekla i dobra stranogporekla koja su stavqena u slobodan promet na teritorijiRepublike van APKM) koji izvr{e obveznici PDV sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, PDV ne pla}a, aobveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza uskladu sa Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremqena nateritoriju APKM uz obrazac EL – Evidencioni list kojipopuwava Posebno odeqewe.

Stavom 3. istog ~lana Uredbe predvi|eno je da je, prepopuwavawa Evidencionog lista iz stava 2. ovog ~lana, obveznikPDV duàn da Posebnom odeqewu dostavi ra~un, odnosno drugidokument o prometu dobara, koji sadrì:

– naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;– mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;– naziv i adresu primaoca ra~una;– vrstu, koli~inu, cenu po jedinici mere i vrednost

dobara.Kao dokazi da su dobra iz stava 1. ovog ~lana otpremqena

na teritoriju APKM, u skladu sa stavom 4. istog ~lana Uredbe,sluè:

– Evidencioni list overen od strane Posebnog odeqewa;– izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV da je za promet

dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava sa poslovnog ra~unaprimaoca dobara na poslovni ra~un obveznika PDV –isporu~ioca dobara;

– dokaz o izvr{enoj prodaji deviza Narodnoj banci Srbije,odnosno ostvarenoj dinarskoj protivvrednosti od prodaje tihdeviza, ako je za isporu~ena dobra izvr{eno pla}awe u devizama.


64 BILTEN/POREZI



Saglasno navedenim odredbama Zakona i Uredbe, napromet dobara koja obveznik PDV otprema sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, nezavisno od toga dali se otpremawe vr{i pravnom ili fizi~kom licu sa teritorijeAPKM, ukqu~uju}i i ogranak privrednog dru{tva sa teritorijeRepublike van APKM koji je registrovan na teritoriji APKM,PDV se ne obra~unava i ne pla}a, a obveznik PDV ima pravo naodbitak prethodnog poreza, pod uslovom da poseduje dokaze da sudobra otpremqena na teritoriju APKM, i to: Evidencioni listoveren od strane Posebnog odeqewa, izvod iz poslovnog ra~unaobveznika PDV da je za promet dobara izvr{en prenos nov~anihsredstava sa poslovnog ra~una primaoca dobara na poslovni ra~unobveznika PDV – isporu~ioca dobara, kao i dokaz o izvr{enojprodaji deviza Narodnoj banci Srbije, odnosno ostvarenojdinarskoj protivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je zaisporu~ena dobra izvr{eno pla}awe u devizama. Navedenoporesko oslobo|ewe obveznik PDV mo`e da ostvari u poreskomperiodu u kojem je izvr{eno otpremawe dobara na teritorijuAPKM, ako do isteka roka za podno{ewe poreske prijave za tajporeski period poseduje propisane dokaze o izvr{enomotpremawu, odnosno u poreskom periodu u kojem posedujepropisane dokaze.

15. Poreski tretman prodaje nov~anih vau~era, koju vr{iobveznik PDV, kojima donosioci vau~era pla}aju naknadu zapromet dobara


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{i

u Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.



Vreme prometa dobara i usluga ure|eno je odredbama ~l.14. i 15. Zakona.

Odredbama ~lana 16. Zakona propisano je da poreskaobaveza nastaje danom kada se najranije izvr{i jedna od slede}ihradwi:

1) promet dobara i usluga;2) naplata ako je naknada ili deo naknade napla}en pre

prometa dobara i usluga;3) nastanak obaveze pla}awa carinskog duga, kod uvoza

dobara, a ako te obaveze nema, danom u kojem bi nastala obavezapla}awa tog duga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, za izvr{enipromet dobara i usluga za koji Zakonom nije propisano poreskooslobo|ewe, odnosno za napla}enu naknadu ako je naknada ili deonaknade napla}en pre tog prometa, obveznik PDV du`an je daobra~una PDV i da obra~unati PDV plati u skladu sa Zakonom.

Me|utim, obveznik PDV koji prodaje nov~ane vau~ere(vrednosni vau~eri za nabavku dobara kod odre|enog obveznikaPDV) po utvr|enoj vrednosti, a kojima donosioci vau~era pla}ajunaknadu za promet dobara, nema obavezu da po osnovu prodajevau~era obra~una i plati PDV, s obzirom da prilikom wihoveprodaje ne dolazi do nastanka poreske obaveze (prilikom prodajevau~era nije poznat kupac dobara, nije poznato koja }e dobra bitiisporu~ena, po kojoj }e se poreskoj stopi oporezovati). U ovom


66 BILTEN/POREZI



slu~aju, poreska obaveza nastaje danom izvr{enog prometa (danomisporuke dobara), a obra~unati PDV pla}a se u skladu sa Zakonom.

Ministarstvo finansija napomiwe da ako prodavacnov~anih vau~era prilikom wihove prodaje obra~una PDV iobra~unati PDV iska`e u ra~unu ili nekom drugom dokumentu,du`an je da tako iskazani PDV plati u skladu sa odredbom ~lana44. stav 3. Zakona, dok kupac nov~anih vau~era nema pravo da PDViskazan u tom ra~unu, odnosno drugom dokumentu odbije kaoprethodni porez.

16. Poreski tretman mawka dobara nastalog usled kra|e



Prema odredbi ~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, saprometom dobara uz naknadu izjedna~ava se uzimawe dobara koja sudeo poslovne imovine poreskog obveznika za li~ne potrebeosniva~a, zaposlenih ili drugih lica.


Odredbom ~lana 2. stav 1. Pravilnika o utvr|ivawu {ta sesmatra uzimawem i upotrebom dobara koja su deo poslovne

imovine poreskog obveznika, pru`awem usluga i svakim drugimprometom bez naknade i o utvr|ivawu uobi~ajenih koli~inaposlovnih uzoraka i poklona mawe vrednosti („Sl. glasnik RS“,br. 114/04, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da seuzimawem dobara, u smislu ~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, smatrauzimawe dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznikaza sopstvenu potro{wu poreskog obveznika, za li~ne potrebeosniva~a, zaposlenih ili drugih lica (u daqem tekstu: sopstvenapotro{wa).

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Pravilnika, sopstvenompotro{wom smatra se i mawak dobara.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, sopstvenom potro{wom nesmatra se mawak dobara koji se mo`e pravdati vi{om silom ilina drugi propisani na~in (elementarna nepogoda, kra|a,saobra}ajni udes i sl), utvr|en na osnovu akta nadle`nog organa,odnosno organizacije, kao i poreski priznat rashod utvr|en uskladu sa propisom kojim se ure|uje koli~ina rashoda (kalo,rastur, kvar i lom) na koji se ne pla}a PDV (stav 2. istog ~lanaPravilnika),

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, mawak dobara nastao usled kra|e, a koji je utvr|en naosnovu akta nadle`nog organa, ne smatra se uzimawem dobara iz~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, tj. sopstvenom potro{womobveznika PDV.

Prema tome, na mawak dobara nastao usled kra|e, a koji jeutvr|en na osnovu akta Ministarstva unutra{wih poslova, nepostoji obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV.

Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje da, sa aspektaprimene propisa kojima se ure|uje oporezivawe potro{weporezom na dodatu vrednost, ne postoji zakonski osnov da seobveznik PDV oslobodi obaveze pla}awa PDV za oporezivipromet dobara, odnosno usluga.


68 BILTEN/POREZI



17. Poreski tretman prometa usluge pripremawa i podno{ewadokumentacije Narodnoj banci Srbije za evidentirawe kreditnogposla sa inostranstvom koji vr{i obveznik PDV – banka



Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovicakod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarimaili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pru`ene usluge, ukqu~uju}i subvencije kojesu neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da op{tastopa za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi18%.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, na naknadu, bezPDV, za promet usluge pripremawa i podno{ewa dokumentacijeNarodnoj banci Srbije za evidentirawe kreditnog posla sainostranstvom (provera ugovora i ostale dokumentacije, obrada ipopuwavawe obrazaca, kao i podno{ewe dokumentacije) kojivr{i obveznik PDV – banka, PDV se obra~unava po poreskojstopi od 18% i pla}a u skladu sa Zakonom, s obzirom da za prometpredmetne usluge Zakonom nije propisano poresko oslobo|ewe.

18. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvozadobara koji se vr{i u okviru sprovo|ewa projekta „Istraìvawei razvoj u javnom sektoru“, finansiranog iz sredstava kreditaEvropske investicione banke, sredstava IPA Programa isredstava koja obezbe|uje Republika Srbija


Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05i 61/07) propisano je poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitakprethodnog poreza, tj. da se PDV ne pla}a na promet dobara iusluga koji se vr{i u skladu sa ugovorima o donaciji zakqu~enimsa dràvnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom,a tim ugovorom je predvi|eno da se iz dobijenih nov~anihsredstava ne}e pla}ati tro{kovi poreza.

Odredbom ~lana 26. Okvirnog sporazuma izme|u VladeRepublike Srbije i Komisije evropskih zajednica o pravilima zasaradwu koja se odnose na finansijsku pomo} Evropske zajedniceRepublici Srbiji u okviru sprovo|ewa pomo}i prema pravilimainstrumenta pretpristupne pomo}i (IPA) – „Sl. glasnik RS“, br.124/2007 (u daqem tekstu: Okvirni sporazum) propisano je da,izuzev ako nije druga~ije predvi|eno u sektorskom ilifinansijskom sporazumu, porezi, carinske i uvozne da`bine ilidrugi tro{kovi koji imaju istovetno dejstvo nisu prihvatqivi naosnovu IPA.

Saglasno odredbi ~lana 24. stav 1. ta~ka 16b) Zakona, PDVse ne pla}a na promet dobara i usluga koji se vr{i u skladu saugovorima o kreditu, odnosno zajmu, zakqu~enim izme|u dràvnezajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike i me|unarodnefinansijske organizacije, odnosno druge dràve, kao i izme|utre}e strane i me|unarodne finansijske organizacije, odnosno


70 BILTEN/POREZI



druge dràve u kojem se Republika Srbija pojavquje kao garant,odnosno kontragarant, ako je tim ugovorima predvi|eno da se izdobijenih nov~anih sredstava ne}e pla}ati tro{kovi poreza.

Odredbom ~lana 6. odeqak 6.01 stav 3. Finansijskogugovora izme|u Republike Srbije i Evropske investicione bankekoji je potpisan 4. marta 2010. godine u Beogradu, a koji jepotvr|en Zakonom o potvr|ivawu Finansijskog ugovora(Istraìvawe i razvoj u javnom sektoru) izme|u RepublikeSrbije i Evropske investicione banke („Sl. glasnik RS –Me|unarodni ugovori“, br. 5/2010, u daqem tekstu: Finansijskisporazum), predvi|eno je da se sredstva zajma ne mogu koristiti zapla}awe poreza na dodatu vrednost za promet dobara i usluga iuvoz dobara i usluga, tro{kove carine i drugih uvoznih da`bina,poreza i drugih nameta koji nastaju u realizaciji i sprovo|ewuProjekta.

Prema odredbi ~lana 26. ta~ka 1) Zakona, PDV se ne pla}ana uvoz dobara ~iji je promet u skladu sa ~lanom 24. stav 1. ta~. 5),10), 11) i 13)–16v) i ~lanom 25. stav 1. ta~. 1) i 2) i stav 2. ta~. 5) i10) ovog zakona oslobo|en PDV.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona, Okvirnogsporazuma i Finansijskog sporazuma, na promet dobara i usluga,odnosno na uvoz dobara koji se vr{i u okviru sprovo|ewa projekta„Istraìvawe i razvoj u javnom sektoru“, finansiranog izsredstava kredita Evropske investicione banke, sredstava IPAPrograma i sredstava koja obezbe|uje Republika Srbija, PDV sene obra~unava i ne pla}a, a obveznik PDV ima pravo na odbitakprethodnog poreza po tom osnovu.

Predmetna poreska oslobo|ewa ostvaruju se na na~in i popostupku koji su predvi|eni Pravilnikom o na~inu i postupkuostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez pravana odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04,27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06 i 63/07), kao i odredbama ~l. 8. i 9.

Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom ibez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.68/05).

19. Poreski tretman prometa usluge izrade projektno-tehni~kedokumentacije za obezbe|ivawe objekta koji se nalazi nateritoriji Republike Crne Gore, koji vr{i obveznik PDVdrugom obvezniku PDV, kao i u slu~aju kada istu uslugu pru`astrano lice doma}em privrednom dru{tvu – obvezniku PDV




Saglasno odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pru`alac usluge obavqa svojudelatnost, a ako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometa uslugasmatra se mesto u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi oprometu usluge koja je neposredno povezana sa tomnepokretno{}u, ukqu~uju}i delatnost posredovawa i procene uvezi nepokretnosti, kao i projektovawe, pripremu i izvo|ewegra|evinskih radova i nadzor nad wima (~lan 12. stav 3. ta~ka 1)Zakona).


72 BILTEN/POREZI



U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV – privredno dru{tvo vr{i drugom obvezniku PDVpromet usluge izrade projektno-tehni~ke dokumentacije zaobezbe|ivawe objekta koji se nalazi na teritoriji RepublikeCrne Gore, odnosno kada strano lice (lice koje na teritorijiRepublike Srbije nema sedi{te, stalnu poslovnu jedinicu,odnosno prebivali{te) vr{i promet predmetne usluge obveznikuPDV – doma}em privrednom dru{tvu, mestom prometa te uslugesmatra se Republika Crna Gora. U ovom slu~aju, s obzirom dausluga izrade projektno-tehni~ke dokumentacije za obezbe|ivaweobjekta koji se nalazi na teritoriji Republike Crne Gore nijepredmet oporezivawa PDV, obveznik PDV – privredno dru{tvonema obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV ni za promet uslugekoji mu je izvr{ilo strano lice (kao poreski du`nik) niti zapromet usluge koji ovaj obveznik PDV vr{i drugom obveznikuPDV.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da, premaodredbi ~lana 11. stav 7. Pravilnika o obliku i sadr`ini prijaveza evidentirawe obveznika PDV, postupku evidentirawa ibrisawa iz evidencije i o obliku i sadr`ini poreske prijavePDV („Sl. glasnik RS“, br. 94/04, 108/05 i 120/08), podaci o iznosunaknade za promet usluge koja nije predmet oporezivawa PDV neiskazuju se u delu I Obrasca PPPDV.

20. Poreski tretman uklawawa sme}a sa tzv. divqih deponija




Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da op{tastopa za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi18%.

Prema odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 12) Zakona, poposebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet komunalnihusluga.

Odredbom ~lana 12. stav 1. ta~ka 5) Pravilnika outvr|ivawu dobara i usluga ~iji se promet oporezuje po posebnojstopi PDV („Sl. glasnik RS“, br. 108/04, 130/04–ispravka, 140/04,65/05 i 63/07, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da sekomunalnim uslugama, u smislu ~lana 23. stav 2. ta~ka 12) Zakona,a u skladu sa zakonom kojim se ure|uju komunalne delatnosti,smatraju usluge odràvawa ~isto}e u gradovima i naseqima uop{tini.

Odràvawe ~isto}e u gradovima i naseqima u op{tini, uskladu sa odredbom ~lana 5. stav 1. ta~ka 5) Zakona o komunalnimdelatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98, u daqem tekstu:Zakon o komunalnim delatnostima), je sakupqawe sme}a i drugihprirodnih i ve{ta~kih otpadaka iz stambenih, poslovnih idrugih objekata, osim industrijskog otpada i opasnih materija,wihovo odvoèwe i odlagawe, uklawawe otpada iz posuda zaotpatke na javnim mestima, kao i sme}a i drugog otpada sa ulica ijavnih povr{ina, ~i{}ewe i prawe ulica, trgova, parkirali{tai drugih javnih povr{ina.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, promet usluga sakupqawa sme}a i drugih prirodnih ive{ta~kih otpadaka (osim industrijskog otpada i opasnihmaterija) iz stambenih, poslovnih i drugih objekata, wihovoodvoèwe i odlagawe, uklawawe otpada iz posuda za otpatke najavnim mestima, kao i sme}a i drugog otpada sa ulica i javnihpovr{ina, nezavisno od toga da li se promet vr{i fizi~kim ili


74 BILTEN/POREZI



pravnim licima i nezavisno od toga da li promet vr{i obveznikPDV – javno komunalno preduze}e ili drugo lice, oporezuje se poposebnoj stopi PDV od 8%.

Promet usluge uklawawa sme}a sa tzv. divqih deponijaoporezuje se po op{toj stopi PDV od 18%.

21. Utvr|ivawe osnovice za obra~unavawe PDV za promet uslugakoji vr{e omladinske i studentske zadruge




Odredbom ~lana 17. stav 1. Zakona propisano je daporeska osnovica (u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobarai usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) kojuobveznik prima ili treba da primi za isporu~ena dobra ilipru`ene usluge, ukqu~uju}i subvencije koje su neposrednopovezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije ukqu~en PDV,ako ovim zakonom nije druga~ije propisano.

U skladu sa odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, uosnovicu se ura~unavaju i:

1) akcize, carina i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni tro{kovi koje obveznik zara~unavaprimaocu dobara i usluga.

Prema odredbama stava 3. ~lana 17. Zakona, osnovica nesadr`i:

1) popuste i druga umawewa cene koji se primaocu dobaraili usluga odobravaju u momentu vr{ewa prometa dobara iliusluga;

2) iznose koje obveznik napla}uje u ime i za ra~un drugog,ako taj iznos prenosi licu u ~ije ime i za ~iji ra~un je izvr{ionaplatu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, za oporezivipromet usluga koji vr{i obveznik PDV – omladinska ilistudentska zadruga, PDV se obra~unava po propisanoj poreskojstopi i pla}a u skladu sa Zakonom. Kada obveznik PDV –omladinska ili studentska zadruga napla}uje u ime i za ra~unzadrugara nov~ana sredstva na ime naknade za rad zadrugara i tanov~ana sredstva prenosi zadrugaru, predmetna nov~ana sredstvane ura~unavaju se u osnovicu za obra~unavawe PDV za prometusluga obveznika PDV – omladinske ili studentske zadruge.

Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje dasankcionisawe postupawa omladinske, odnosno studentskezadruge protivno propisima iz oblasti zadrugarstva nije predmetpropisa kojima se ure|uje oporezivawe potro{we PDV.

22. Poreski tretman prometa usluge davawa u zakup stanafizi~kom licu, za stambene potrebe, koji vr{i obveznik PDV,kao i potra`ivawa nov~anih sredstava na ime tro{kovapodno{ewa tu`be zbog ka{wewa sa pla}awem zakupnine


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqem


76 BILTEN/POREZI



tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Odredbom ~lana 17. stav 1. Zakona propisano je da poreskaosnovica (u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i uslugajeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznikprima ili treba da primi za isporu~ena dobra ili pruèneusluge, ukqu~uju}i subvencije koje su neposredno povezane sacenom tih dobara ili usluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovimzakonom nije druga~ije propisano.

U skladu sa odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, uosnovicu se ura~unavaju i:

1) akcize, carina i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni tro{kovi koje obveznik zara~unavaprimaocu dobara i usluga.

Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 4) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza zausluge zakupa stanova, ako se koriste za stambene potrebe.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na naknadu zapromet usluge davawa u zakup stana fizi~kom licu, za stambenepotrebe, PDV se ne obra~unava i ne pla}a, a obveznik PDV kojivr{i predmetni promet nema pravo na odbitak prethodnog porezapo osnovu prometa ove usluge. Tako|e, kada obveznik PDV -zakupodavac potraùje od zakupca stana – fizi~kog lica, koje jestan zakupilo za stambene potrebe, nov~ana sredstva na imetro{kova podno{ewa tu`be zbog ka{wewa sa pla}awemzakupnine, a koja se, sa aspekta ovog zakona, ura~unavaju u naknaduza promet usluge davawa u zakup stana, ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV.

78


23. Poreski tretman mawka nastalog kao posledica bespravnese~e stabala



Prema odredbi ~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, saprometom dobara uz naknadu izjedna~ava se uzimawe dobara koja sudeo poslovne imovine poreskog obveznika za li~ne potrebeosniva~a, zaposlenih ili drugih lica.


Odredbom ~lana 2. stav 1. Pravilnika o utvr|ivawu {ta sesmatra uzimawem i upotrebom dobara koja su deo poslovneimovine poreskog obveznika, pru`awem usluga i svakim drugimprometom bez naknade i o utvr|ivawu uobi~ajenih koli~inaposlovnih uzoraka i poklona mawe vrednosti („Sl. glasnik RS“,br. 114/04, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da seuzimawem dobara, u smislu ~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, smatrauzimawe dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznikaza sopstvenu potro{wu poreskog obveznika, za li~ne potrebeosniva~a, zaposlenih ili drugih lica (u daqem tekstu: sopstvenapotro{wa).

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Pravilnika, sopstvenompotro{wom smatra se i mawak dobara.

BILTEN/POREZI



Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, sopstvenom potro{wom nesmatra se mawak dobara koji se mo`e pravdati vi{om silom ilina drugi propisani na~in (elementarna nepogoda, kra|a,saobra}ajni udes i sl), utvr|en na osnovu akta nadle`nog organa,odnosno organizacije, kao i poreski priznat rashod utvr|en uskladu sa propisom kojim se ure|uje koli~ina rashoda (kalo,rastur, kvar i lom) na koji se ne pla}a PDV (stav 2. istog ~lanaPravilnika).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, mawak dobara nastao usled kra|e, tj. kao posledicabespravne se~e stabala, a koji je utvr|en na osnovu akta nadle`nogorgana, ne smatra se uzimawem dobara iz ~lana 4. stav 4. ta~ka 1)Zakona, tj. sopstvenom potro{wom obveznika PDV.

Prema tome, na mawak dobara nastao usled kra|e, tj. kaoposledica bespravne se~e stabala, a koji je utvr|en na osnovu aktaMinistarstva unutra{wih poslova, ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV.

24. Poreski tretman prometa usluge stavqawa na raspolagawedigitalnih kodova za video igre elektronskim putem koji vr{istrano lice doma}em privrednom dru{tvu – obvezniku PDV




BILTEN/POREZI 80


Prema odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 3) Zakona, poreskidu`nik, u smislu ovog zakona, je primalac dobara i usluga, akostrano lice iz ta~ke 2) ovog stava ne odredi poreskogpunomo}nika.

Mesto prometa usluga je mesto u kojem pruàlac uslugaobavqa svoju delatnost, a ako se promet usluga vr{i prekoposlovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mestoposlovne jedinice (~lan 12. st. 1. i 2. Zakona).

Prema odredbi ~lana 12. stav 3. ta~ka 4) podta~ka (10)Zakona, izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometa uslugasmatra se mesto u kojem primalac usluge obavqa delatnost iliima poslovnu jedinicu za koju se pruà usluga, odnosno mesto ukojem primalac usluge ima sedi{te ili prebivali{te, ako seradi o uslugama pruènim elektronskim putem, kao i radio-televizijskim uslugama.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada stranolice, tj. lice koje na teritoriji Republike Srbije nema sedi{teni stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivali{te, vr{idoma}em privrednom dru{tvu – obvezniku PDV elektronskimputem promet usluga stavqawa na raspolagawe digitalnih kodovaza video igre, u tom slu~aju, a pod uslovom da strano lice –pruàlac usluga nema poreskog punomo}nika, obveznik PDV imaobavezu da, kao poreski du`nik – primalac usluga iz ~lana 10. stav1. ta~ka 3) Zakona, obra~una PDV na naknadu za izvr{eni prometstranog lica (na ra~unu stranog lica ili na posebnom dokumentusa~iwenom na osnovu podataka iz ra~una stranog lica) i daobra~unati PDV plati u skladu sa Zakonom, s obzirom da semestom prometa ovih usluga smatra mesto primaoca usluga, ukonkretnom slu~aju teritorija Republike Srbije. Kada doma}eprivredno dru{tvo – obveznik PDV vr{i elektronskim putempromet usluga stavqawa na raspolagawe digitalnih kodova zavideo igre licu koje na teritoriji Republike Srbije ima sedi{teili stalnu poslovnu jedinicu (za koju se pruà usluga), odnosnoprebivali{te, mesto prometa tih usluga je Republika Srbija, a



kada se predmetne usluge pruàju stranom licu, tj. licu koje nateritoriji Republike Srbije nema sedi{te, stalnu poslovnujedinicu (za koju se pruà usluga), odnosno prebivali{te, mestomprometa usluga smatra se inostranstvo. Na naknadu za prometpredmetnih usluga, bez PDV, koje su izvr{ene na teritorijiRepublike Srbije, doma}e privredno dru{tvo – obveznik PDV jeduàn da obra~una PDV i da obra~unati PDV plati u skladu saZakonom, dok se na naknadu za promet ovih usluga koje su izvr{eneu inostranstvu PDV ne obra~unava i ne pla}a. Po osnovu prometausluga stavqawa na raspolagawe digitalnih kodova za video igrepruènih elektronskim putem, nezavisno od toga da li je promettih usluga izvr{en na teritoriji Republike Srbije ili uinostranstvu, doma}e privredno dru{tvo – obveznik PDV imapravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom (npr.PDV koji je obra~unat za promet usluga stavqawa na raspolagawedigitalnih kodova za video igre koje je doma}em privrednomdru{tvu – obvezniku PDV elektronskim putem pruìlo stranolice).

25. Pravo na odbitak PDV obra~unatog za uvoz dobara koji jeizvr{io obveznik PDV, a koji je pla}en konverzijompotraìvawa Republike po osnovu obra~unatog PDV u trajniulog Republike u kapitalu tog obveznika PDV


Odredbom ~lana 27. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da je prethodni porez iznos PDVobra~unat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosnopla}en pri uvozu dobara, a koji obveznik moè da odbije od PDVkoji duguje.

BILTEN/POREZI 82


Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik mo`e da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:





Odredbama stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ~lana 28.Zakona, obveznik mo`e da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:




Shodno navedenim zakonskim odredbama, obveznik PDVkoji uvezena dobra koristi ili }e ih koristiti za potrebeobavqawa delatnosti u okviru koje vr{i promet sa pravom naodbitak prethodnog poreza, tj. oporezivi promet, promet za koji je



propisano poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnogporeza, odnosno promet koji se vr{i u inostranstvu ako bi za tajpromet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da jeizvr{en u Republici, ima pravo da PDV obra~unat od stranenadle`nog carinskog organa za izvr{eni uvoz tih dobara, a koji jepla}en konverzijom potra`ivawa Republike po osnovuobra~unatog PDV u trajni ulog Republike u kapitalu togobveznika PDV, a koja je izvr{ena u skladu sa pozitivnimpropisima, odbije kao prethodni porez.

26. Obaveza obra~unavawa i isplate PDV nadoknade u slu~aju kadaobveznik PDV otkupquje drvnu gra|u od poqoprivrednika, kao iu slu~aju kada otkup vr{i od fizi~kog lica koje se ne smatrapoqoprivrednikom


Odredbom ~lana 34. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04 ... 61/07, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da poqoprivrednici, tj. obveznici poreza nadohodak gra|ana na prihode od poqoprivrede i {umarstva naosnovu katastarskog prihoda, imaju pravo na nadoknadu po osnovuPDV (u daqem tekstu: PDV nadoknada), pod uslovima i na na~inodre|en ovim zakonom.

PDV nadoknada priznaje se poqoprivrednicima kojiizvr{e promet poqoprivrednih i {umskih proizvoda, odnosnopoqoprivrednih usluga, obveznicima (stav 2. istog ~lana Zakona).

Prema odredbi ~lana 34. stav 3. Zakona, akopoqoprivrednici izvr{e promet dobara i usluga iz stava 2. ovog~lana, obveznik je du`an da obra~una PDV nadoknadu u iznosu od5% na vrednost primqenih dobara i usluga, o ~emu izdajedokument za obra~un (u daqem tekstu: priznanica), kao i daobra~unatu PDV nadoknadu isplati poqoprivrednicima u novcu(uplatom na teku}i ra~un, ra~un {tedwe ili u gotovom).

BILTEN/POREZI 84


Saglasno odredbi ~lana 34. stav 4. Zakona, obveznici izstava 3. ovog ~lana imaju pravo da odbiju iznos PDV nadoknade kaoprethodni porez, pod uslovom da su PDV nadoknadu i vrednostprimqenih dobara i usluga platili poqoprivredniku.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV koji otkupquje drvnu gra|u od poqoprivrednika iz ~lana 34.Zakona (obveznik poreza na dohodak gra|ana na prihode odpoqoprivrede i {umarstva na osnovu katastarskog prihoda),duàn je da obra~una PDV nadoknadu u iznosu od 5% na vrednostprimqenih dobara, o ~emu izdaje priznanicu koja, saglasno ~lanu9. stav 2. Pravilnika o odre|ivawu slu~ajeva u kojima nemaobaveze izdavawa ra~una i o ra~unima kod kojih se moguizostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS“, br. 105/04 ... 67/05),sadrì naro~ito slede}e podatke: naziv, adresu i PIB obveznika– izdavaoca priznanice; mesto i datum izdavawa i redni brojpriznanice; ime, prezime i adresu i PIB poqoprivrednika; vrstui koli~inu isporu~enih dobara; datum prometa dobara; vrednostprimqenih dobara i iznos PDV nadoknade obra~unatepoqoprivredniku.

Poqoprivrednikom iz ~lana 34. Zakona, koji ima pravona PDV nadoknadu po osnovu prometa poqoprivrednih i {umskihproizvoda, odnosno poqoprivrednih usluga, koji vr{i obveznikuPDV, smatra se fizi~ko lice koje nije obveznik PDV, a koje je,shodno odredbama Zakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl.glasnik RS“, br. 24/01 ... 18/10, u daqem tekstu: Zakon o porezu nadohodak), obveznik poreza na dohodak gra|ana na prihode odpoqoprivrede i {umarstva na osnovu katastarskog prihoda kaovlasnik, imalac prava kori{}ewa ili plodouìvalac zemqi{taupisano u katastru zemqi{ta, prema stawu na dan 31. decembragodine koja prethodi godini za koju se utvr|uje porez; kojem jevlasnik, imalac prava kori{}ewa ili plodouìvalac zemqi{taupisan u katastru zemqi{ta, prema stawu na dan 31. decembragodine koja prethodi godini za koju se utvr|uje porez, izdao



zemqi{te u dugoro~ni zakup, ako uz saglasnost zakupodavcadostavi prijavu nadle`nom poreskom organu u roku od 15 dana oddana zakqu~ewa ugovora o zakupu; jedan od punoletnih suvlasnika,suimaoca prava kori{}ewa ili prava plodouìvawa, ako dva ilivi{e suvlasnika, suimaoca prava kori{}ewa ili pravaplodouìvawa ìve u jednom doma}instvu, a nisu izvr{ili deobuimovine; kao i fizi~ko lice koje je, shodno propisima kojima seure|uje registracija poqoprivrednih gazdinstava, upisano uRegistar poqoprivrednih gazdinstava kao nosilac ili ~lanpoqoprivrednog gazdinstva.

Obra~unatu PDV nadoknadu obveznik PDV ispla}ujepoqoprivredniku u novcu (uplatom na teku}i ra~un, ra~un{tedwe ili u gotovom). U ovom slu~aju, a uz ispuwewe uslovapropisanih odredbama ~lana 28. Zakona, obveznik PDV ima pravoda PDV nadoknadu pla}enu poqoprivredniku odbije kaoprethodni porez od PDV koji duguje.

Ako obveznik PDV vr{i otkup drvne gra|e od fizi~koglica koje se, u smislu ovog zakona, ne smatra poqoprivrednikom,u tom slu~aju obveznik PDV nije duàn da obra~una PDVnadoknadu u iznosu od 5% na vrednost primqenih dobara. Naime,naknada koju obveznik PDV obra~una u odre|enom procentu navrednost primqenih dobara i plati licu koje nijepoqoprivrednik u smislu ovog zakona, ne smatra se PDVnadoknadom iz ~lana 34. Zakona, pa u ovom slu~aju obveznik PDVnema pravo da tako pla}enu naknadu odbije od PDV koji dugujeshodno odredbama ~lana 28. Zakona.

Ministarstvo finansija napomiwe da, prema odredbamaZakona o porezu na dohodak, fizi~ko lice koje ostvaruje prihodeod poqoprivrede i {umarstva, a koje je po tom osnovu obveznikporeza na dodatu vrednost (nezavisno od toga da li je imao obavezupodno{ewa evidencione prijave ili se opredelio za obavezupla}awa PDV), smatra se preduzetnikom koji je obveznik porezana prihode od samostalne delatnosti.

BILTEN/POREZI 86


Pored toga, Ministarstvo ukazuje da nadle`ni poreskiorgan u svakom konkretnom slu~aju utvr|uje sve ~iwenice koje suod zna~aja za oporezivawe u skladu sa na~elom fakticiteta idrugim na~elima propisanim Zakonom o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ... 53/10).

27. Poreski tretman uklawawa i uni{tavawa uginulih ìvotiwaiz seoskih doma}instava




Ako se uz uslugu vr{i sporedno pruàwe usluga ilisporedna isporuka dobara, smatra se da je pruèna jedna usluga(stav 6. ~lana 5. Zakona).

Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da op{tastopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobaraiznosi 18%.

Prema odredbi ~lana 23. stav 2. ta~ka 12) Zakona, poposebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet komunalnihusluga.

Odredbom ~lana 12. stav 1. ta~ka 5) Pravilnika outvr|ivawu dobara i usluga ~iji se promet oporezuje po posebnojstopi PDV („Sl. glasnik RS“, br. 108/04, 130/04–ispravka, 140/04,



65/05 i 63/07, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da sekomunalnim uslugama, u smislu ~lana 23. stav 2. ta~ka 12) Zakona,a u skladu sa zakonom kojim se ure|uju komunalne delatnosti,smatraju odràvawe ~isto}e u gradovima i naseqima u op{tini.

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. ta~ka 5) Zakona okomunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98, udaqem tekstu: Zakon o komunalnim delatnostima), odràvawe~isto}e u gradovima i naseqima u op{tini je sakupqawe sme}a idrugih prirodnih i ve{ta~kih otpadaka iz stambenih, poslovnihi drugih objekata, osim industrijskog otpada i opasnih materija,wihovo odvoèwe i odlagawe, uklawawe otpada iz posuda zaotpatke na javnim mestima, kao i sme}a i drugog otpada sa ulica ijavnih povr{ina, ~i{}ewe i prawe ulica, trgova, parkirali{tai drugih javnih povr{ina.

Shodno navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama,promet usluga uklawawa uginulih ìvotiwa sa ulica i javnihpovr{ina oporezuje se po posebnoj stopi PDV od 8%, s obzirom dase, prema mi{qewu Ministarstva finansija, ove usluge smatrajukomunalnim uslugama iz ~lana 23. stav 2. ta~ka 12) Zakona i ~lana12. stav 1. ta~ka 5) Pravilnika, dok se promet usluga uklawawauginulih ìvotiwa sa mesta koja nisu ulice ili javne povr{ine(npr. seoska doma}instva) oporezuje po op{toj stopi PDV od 18%.

Kada se uz uslugu uklawawa uginulih ìvotiwa vr{i iuni{tavawe tih ìvotiwa, smatra se da je izvr{ena uslugauklawawa uginulih ìvotiwa koja se oporezuje po propisanojporeskoj stopi.

Kada se usluga uni{tavawa uginulih ìvotiwa pruà kaoposebna usluga, promet ove usluge oporezuje se po op{toj stopiPDV od 18%.

28. Poreski tretman prometa dobara i usluga, odnosno uvozadobara, koji se vr{i u okviru sprovo|ewa projekta finansiranog

BILTEN/POREZI 88


iz sredstava zajma dobijenog na osnovu Okvirnog ugovora o zajmuBanke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije


Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br.84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07), u ~lanu 24. stav 1. ta~ka 16b),propisano je da se PDV ne pla}a na promet dobara i usluga koji sevr{i u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosno zajmu, zakqu~enimizme|u dràvne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republikei me|unarodne finansijske organizacije, odnosno druge dràve,kao i izme|u tre}e strane i me|unarodne finansijskeorganizacije, odnosno druge dràve u kojem se Republika Srbijapojavquje kao garant, odnosno kontragarant, ako je tim ugovorimapredvi|eno da se iz dobijenih nov~anih sredstava ne}e pla}atitro{kovi poreza.

PDV se ne pla}a na uvoz dobara ~iji promet je u skladu sa~lanom 24. stav 1. ta~. 5), 10), 11) i 13)–16b) i ~lanom 25. stav 1. ta~.1) i 2) i stav 2. ta~. 5) i 10) ovog zakona oslobo|en PDV (~lan 26.ta~ka 1) Zakona).

Okvirnim ugovorom o zajmu izme|u Banke za razvoj SavetaEvrope i Republike Srbije F/P 1593 (2007), koji je potvr|enZakonom o potvr|ivawu Okvirnog ugovora o zajmu izme|u Bankeza razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br.38/09), u Dodatku 1 – Opis projekta, prikazana je, izme|u ostalog,indikativna analiza tro{kova sprovo|ewa projekta po stavkamabez PDV.

Shodno navedenom, na promet dobara i usluga, odnosnouvoz dobara, koji se vr{i u okviru sprovo|ewa projektafinansiranog iz sredstava zajma dobijenog na osnovu Okvirnogugovora o zajmu izme|u Banke za razvoj Saveta Evrope i RepublikeSrbije F/P 1593 (2007), PDV se ne obra~unava i ne pla}a, aobveznik PDV koji vr{i predmetni promet ima pravo na odbitakprethodnog poreza po tom osnovu u skladu sa Zakonom.



Ministarstvo finansija napomiwe da se predmetnoporesko oslobo|ewe ostvaruje na na~in i po postupku koji supredvi|eni odredbama ~l. 21d i 21| Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom ibez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06 i 63/07), kao iodredbama ~lana 8. Pravilnika o izmenama i dopunamaPravilnika o na~inu i postupku ostvarivawa poreskihoslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnogporeza („Sl. glasnik RS“, br. 68/05).

29. Utvr|ivawe rashoda na koji se ne pla}a PDV


Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Prema odredbi ~lana 4. stav 4. ta~ka 3) Zakona, saprometom dobara uz naknadu izjedna~ava se i iskazani rashod(kalo, rastur, kvar i lom) iznad koli~ine utvr|ene aktom kojidonosi Vlada Republike Srbije.

Saglasno odredbi ~lana 2. Uredbe o koli~ini rashoda(kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne pla}a porez na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 12/04, u daqem tekstu: Uredba),

BILTEN/POREZI 90


rashodom se smatraju gubici koji nastaju pri manipulacijidobrima, kao posledica prirodnih uticaja, tehnolo{kog procesaili kao posledica preduzimawa neophodnih radwi u postupkuproizvodwe i prometa dobara.

Obveznik poreza na dodatu vrednost (u daqem tekstu:obveznik) utvr|uje rashod neposredno po{to je odre|eni rashodnastao, ili redovnim ili vanrednim popisom robe u skladi{tu,stovari{tu, magacinu, prodavnici ili drugom sli~nom objektu(~lan 3. stav 1. Uredbe).

Prema odredbi ~lana 3. stav 2. Uredbe, utvr|ivawerashoda vr{i ovla{}eno lice ili popisna komisija obveznika, ao izvr{enom popisu obavezno se sastavqaju zapisnik i popisnalista.

U skladu sa odredbama ~lana 4. st. 1. i 2. Uredbe, porez nadodatu vrednost ne pla}a se na rashod iz ~l. 2. i 3. ove uredbe dokoli~ine utvr|ene prema Normativu za utvr|ivawe rashoda nakoji se ne pla}a porez na dodatu vrednost (u daqem tekstu:Normativ rashoda), koji je od{tampan uz ovu uredbu i ~ini wensastavni deo, a za dobra koja nisu obuhva}ena Normativomrashoda, koli~ina rashoda se utvr|uje prema normativuobveznika, ako nadle`ni poreski organ ne utvrdi drugu koli~inu.

Normativ rashoda iz stava 1. ovog ~lana izra`ava se uprocentu od koli~ine robe koja je u odre|enom poreskom periodunabavqena, prera|ena, proizvedena ili prodata (stav 3. istog~lana Uredbe).

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Uredbe, kada seradi o utvr|ivawu rashoda neposredno po{to je odre|eni rashodnastao ili redovnim ili vanrednim popisom robe u skladi{tu,stovari{tu, magacinu, prodavnici ili drugom sli~nom objektu,obveznik PDV utvr|uje rashod za svaki poreski period(kalendarski mesec ili kalendarsko tromese~je), primenomprocenta predvi|enog Normativom rashoda, odnosno normativomobveznika, na koli~inu robe (dobara) koja je u tom poreskomperiodu nabavqena, prera|ena, proizvedena ili prodata.



Na rashod (kalo, rastur, kvar i lom) nastao u konkretnomporeskom periodu PDV se ne obra~unava i ne pla}a do koli~ineutvr|ene u skladu sa Normativom rashoda, odnosno normativomobveznika, dok se na iznos rashoda iznad koli~ine utvr|ene uskladu sa Normativom rashoda, odnosno normativom obveznika,PDV obra~unava i pla}a.

Prema tome, a u konkretnom slu~aju, obveznik PDV koji sebavi veleprodajom kerami~kih plo~ica (razli~itih vrsti), a kojise opredelio da }e rashod za koji ne postoji obaveza obra~unavawai pla}awa PDV utvr|ivati na osnovu nabavqene koli~ine dobarau odre|enom poreskom periodu, nije du`an da obra~una i platiPDV na rashod odre|ene vrste kerami~kih plo~ica, koji jestvarno i nastao kod te vrste kerami~kih plo~ica u odre|enomporeskom periodu, do koli~ine koju utvr|uje primenom procentapropisanog Normativom rashoda (0,5%). Ministarstvo finansijanapomiwe da ako je koli~ina stvarno nastalog rashoda odre|enevrste kerami~kih plo~ica mawa od koli~ine utvr|ene primenompropisanog procenta, obveznik PDV nema obavezu obra~unavawai pla}awa PDV na stvarno nastali rashod te vrste kerami~kihplo~ica.

30. Poreski tretman prometa usluga prevoza koje su u neposrednojvezi sa izvozom dobara



BILTEN/POREZI 92



Odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona propisano je da jemesto prometa usluga mesto u kojem pru`alac usluga obavqa svojudelatnost, a ako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ~lana 12. Zakona, mestom prometausluga smatra se mesto gde se obavqa prevoz, a ako se prevozobavqa i u Republici i u inostranstvu (u daqem tekstu:me|unarodni transport), odredbe ovog zakona primewuju se samona deo prevoza izvr{en u Republici (stav 3. ta~ka 2) ~lana 12.Zakona).

Op{ta stopa PDV za oporezivi promet dobara i uslugaili uvoz dobara, saglasno odredbi stava 1. ~lana 23. Zakona,iznosi 18%.

Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 8) Zakona propisano je dase PDV ne pla}a na prevozne i ostale usluge koje su u neposrednojvezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osimusluga koje su oslobo|ene od PDV bez prava na poreski odbitak uskladu sa ovim zakonom.

Prema odredbama ~lana 10. stav 1. Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravomi bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06 i 63/07, u daqemtekstu: Pravilnik), poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1.ta~ka 8) Zakona, za prevozne i ostale usluge koje su u neposrednojvezi sa izvozom dobara, obveznik mo`e da ostvari ako poseduje:

1) dokument na osnovu kojeg se vr{i usluga prevoza,odnosno dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih tro{kova(ugovor, ra~un i dr);

2) dokument o izvr{enoj usluzi prevoza (CMR, CIM,manifest i dr).

Saglasno navedenom, a uz posedovawe dokumentacije iz~lana 10. stav 1. Pravilnika, na promet usluga prevoza koje su u



neposrednoj vezi sa izvozom dobara, u konkretnom slu~aju uslugaprevoza brodom od luke Novi Sad do dràvne granice, PDV se neobra~unava i ne pla}a. Tako|e, PDV se ne obra~unava i ne pla}ani za uslugu prevoza brodom od dràvne granice do odredi{ta uinostranstvu, s obzirom da je re~ o usluzi koja nije predmetoporezivawa PDV. Me|utim, na prevoz dobara (koja }e bitiizvezena) od odredi{ta na teritoriji Republike do drugogodredi{ta na teritoriji Republike, u konkretnom slu~aju do lukeNovi Sad od koje }e se vr{iti usluga prevoza koja je u neposrednojvezi sa izvozom dobara, PDV se obra~unava po poreskoj stopi od18% i pla}a u skladu sa Zakonom.

31. Poreski tretman prometa usluga montaè, ispitivawa iantikorozivne za{tite sfernih rezervoara za te~ni gas urafineriji nafte u Pan~evu koji doma}e privredno dru{tvo –obveznik PDV vr{i stranom privrednom dru{tvu




Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pruàlac usluge obavqadelatnost, a ako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

BILTEN/POREZI 94


Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometa uslugasmatra se mesto u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi oprometu usluge koja je neposredno povezana sa tomnepokretno{}u, ukqu~uju}i delatnost posredovawa i procene uvezi nepokretnosti, kao i projektovawe, pripremu i izvo|ewegra|evinskih radova i nadzor nad wima (stav 3. ta~ka 1) istog~lana Zakona).

Prema odredbi ~lana 12. stav 3. ta~ka 3) podta~ka (4)Zakona, izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometa uslugasmatra se mesto gde je usluga stvarno pruèna ako se radi oradovima na pokretnim stvarima.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na prometusluga montaè, ispitivawa i antikorozivne za{tite sfernihrezervoara za te~ni gas zapremine 1000m3 u rafineriji nafte uPan~evu, koji doma}e privredno dru{tvo – obveznik PDV vr{istranom privrednom dru{tvu, tj. dru{tvu koje na teritorijiRepublike Srbije nema sedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu zakoju se pruàju predmetne usluge, PDV se obra~unava i pla}a uskladu sa Zakonom, imaju}i u vidu da se, u konkretnom slu~aju,mestom prometa predmetnih usluga smatra Republika Srbija.

32. Obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV na nov~ana sredstvakoja obveznik PDV potraùje od inopartnera na ime pokri}atro{kova dobijawa atesta i dozvola potrebnih za stavqawe upromet leka





Saglasno odredbi ~lana 4. stav 1. Zakona, promet dobara, usmislu ovog zakona, je prenos prava raspolagawa na telesnimstvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima moèraspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Prema odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, nov~ana sredstvakoja obveznik PDV potraùje od inopartnera na ime pokri}atro{kova dobijawa atesta i dozvola potrebnih za stavqawe upromet leka, nisu predmet oporezivawa PDV, s obzirom da se neradi o naknadi za promet dobara, odnosno usluga, koji vr{i ovajobveznik PDV. U ovom slu~aju, za nov~ano potraìvawepredmetnih tro{kova obveznik PDV ne izdaje ra~un niti drugidokument koji sluì kao ra~un iz ~lana 42. Zakona.

33. Poreski tretman prometa usluge prevoza dobara sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM



Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. 3akona).

Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 8) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj.

BILTEN/POREZI 96


da se PDV ne pla}a na prevozne i ostale usluge koje su uneposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozomdobara, osim usluga koje su oslobo|ene od PDV bez prava naporeski odbitak u skladu sa ovim zakonom.

Poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 8) Zakona, au skladu sa odredbom ~lana 10. stav 1. Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom ibez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.124/04 ... 63/07), obveznik moè da ostvari ako poseduje:

1) dokument na osnovu kojeg se vr{i usluga prevoza,odnosno dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih tro{kova(ugovor, ra~un i dr);

2) dokument o izvr{enoj usluzi prevoza (CMR, CIM,manifest i dr).

Odredbom ~lana 61. Zakona propisano je da }e VladaRepublike Srbije urediti izvr{avawe ovog zakona na teritorijiAutonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme vaèwaRezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Prema odredbi ~lana 2. Uredbe o izvr{avawu Zakona oporezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme vaèwa Rezolucije Savetabezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS“, br. 15/05, u daqemtekstu: Uredba), na promet dobara i usluga koji obveznici PDVvr{e sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM (udaqem tekstu: Republika van APKM) na teritoriju APKM,odnosno sa teritorije APKM na teritoriju Republike vanAPKM, primewuje se Zakon, propisi doneti na osnovu Zakona iova uredba.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, a uzimaju}i u obzir odredbu ~lana 12. stav 3. ta~ka 2)Zakona, kada obveznik PDV vr{i uslugu prevoza dobara koja seotpremaju sa teritorije Republike van APKM na teritorijuAPKM, {to zna~i da se predmetna usluga delom pruà nateritoriji Republike van APKM, a delom na teritoriji APKM,



obveznik PDV moè da ostvari poresko oslobo|ewe sa pravom naodbitak prethodnog poreza za deo usluge prevoza pruène nateritoriji Republike van APKM, pod uslovom da posedujedokumenta iz ~lana 10. stav 1. Pravilnika, dok deo usluge prevozapruène na teritoriji APKM nije predmet oporezivawa PDV.

34. Poreski tretman nov~anih sredstava koja Filozofskifakultet dobija od Fonda za otvoreno dru{tvo za pokri}etro{kova realizacije projekta „Razvoj kapaciteta mladihistraìva~a za kvalitativnu analizu socijalne interakcije“





Primawe nov~anih sredstava bez obaveze primaocanov~anih sredstava da izvr{i protiv~inidbu (promet dobara iliusluga) davaocu nov~anih sredstava, ne smatra se predmetomoporezivawa PDV.

Prema tome, na nov~ana sredstva koja je Filozofskifakultet Univerziteta u Beogradu dobio od Fonda za otvorenodru{tvo za pokri}e tro{kova realizacije projekta „Razvoj

BILTEN/POREZI 98


kapaciteta mladih istraìva~a za kvalitativnu analizusocijalne interakcije“ PDV se ne obra~unava i ne pla}a, sobzirom da ova nov~ana sredstva, prema mi{qewu Ministarstvafinansija, ne predstavqaju naknadu za promet dobara i usluga kojivr{i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.Predmetna nov~ana sredstva, sa aspekta Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07 i5/09), smatraju se poklonom i oporezuju porezom na poklon.

Kada Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu izdobijenih nov~anih sredstava vr{i nabavku dobara ili usluga uRepublici Srbiji, isporu~ilac dobara, odnosno pruàlac usluga,ako je obveznik PDV i ako vr{i oporezivi promet, duàn je da zaizvr{eni promet obra~una PDV i da obra~unati PDV plati uskladu sa Zakonom.

35. Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV kojinabavqena dobra i primqene usluge – kompjuter, kancelarijskimaterijal, usluge telefona i interneta, koristi iskqu~ivo zapruàwe usluga obrade podataka stranom licu



Prema odredbama ~lana 28. Zakona, pravo na odbitakprethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobra nabavqenau Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao iobjekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski deqivih celina uokviru tih objekata (u daqem tekstu: objekti za vr{ewe



delatnosti), odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:





Odredbom stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik mo`e da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:


2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom

ispuwewa uslova iz st. 1–3. ovog ~lana (stav 4. istog ~lanaZakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a ukonkretnom slu~aju, obveznik PDV koji nabavqena dobra iprimqene usluge – kompjuter, kancelarijski materijal, uslugetelefona i interneta, koristi iskqu~ivo za pru`awe uslugaobrade podataka stranom licu, tj. licu koje na teritorijiRepublike Srbije nema sedi{te, odnosno prebivali{te, imapravo da PDV obra~unat od strane prethodnog u~esnika u prometu– obveznika PDV za promet tih dobara i usluga odbije kao

BILTEN/POREZI 100


prethodni porez, s obzirom da se promet usluga obrade podatakapru`enih stranom licu smatra prometom iz ~lana 28. stav 1. ta~ka3) Zakona. Za ostvarivawe prava na odbitak prethodnog porezaobveznik PDV mora da poseduje ra~un prethodnog u~esnika uprometu – obveznika PDV koji je izdat u skladu sa Zakonom.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da se uukupan promet dobara i usluga iz ~l. 33. i 38. Zakona, na osnovukojeg se lice evidentira za obavezu pla}awa PDV, ne ura~unavapromet za koji se, u skladu sa odredbama ~l. 11. i 12. Zakona, smatrada je izvr{en u inostranstvu.

36. Ostvarivawe prava na poresko oslobo|ewe obveznika PDV sateritorije Republike van APKM koji vr{i promet dobara nateritoriju APKM, a koji do isteka roka za podno{ewe poreskeprijave za poreski period u kojem je izvr{io otpremawe dobarane pribavi dokaze o otpremawu dobara




Odredbom ~lana 61. Zakona propisano je da }e VladaRepublike Srbije urediti izvr{avawe ovog zakona na teritoriji



Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme vaèwaRezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Prema odredbi ~lana 2. Uredbe o izvr{avawu Zakona oporezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme vaèwa Rezolucije Savetabezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS“, br. 15/05, u daqemtekstu: Uredba), na promet dobara i usluga koji obveznici PDVvr{e sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM (udaqem tekstu: Republika van APKM) na teritoriju APKM,odnosno sa teritorije APKM na teritoriju Republike vanAPKM, primewuje se Zakon, propisi doneti na osnovu Zakona iova uredba.

Odredbama ~lana 10. st. 1. i 2. Uredbe propisano je da se napromet doma}ih dobara (dobra doma}eg porekla i dobra stranogporekla koja su stavqena u slobodan promet na teritorijiRepublike van APKM) koji izvr{e obveznici PDV sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, PDV ne pla}a, aobveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza uskladu sa Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremqena nateritoriju APKM uz obrazac EL – Evidencioni list kojipopuwava Posebno odeqewe.

Stavom 3. istog ~lana Uredbe predvi|eno je da je, prepopuwavawa Evidencionog lista iz stava 2. ovog ~lana, obveznikPDV duàn da Posebnom odeqewu dostavi ra~un, odnosno drugidokument o prometu dobara, koji sadrì:

– naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;– mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;– naziv i adresu primaoca ra~una;– vrstu, koli~inu, cenu po jedinici mere i vrednost

dobara.Kao dokaz da su dobra iz stava 1. ovog ~lana otpremqena na

teritoriju APKM, u skladu sa stavom 4. istog ~lana Uredbe,sluè:

BILTEN/POREZI 102


– Evidencioni list overen od strane Posebnog odeqewa;– izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV da je za

promet dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava sa poslovnogra~una primaoca dobara na poslovni ra~un obveznika PDV –isporu~ioca dobara;

– dokaz o izvr{enoj prodaji deviza Narodnoj banciSrbije, odnosno ostvarenoj dinarskoj protivvrednosti od prodajetih deviza, ako je za isporu~ena dobra izvr{eno pla}awe udevizama.

Saglasno navedenim odredbama Zakona i Uredbe, napromet dobara koji vr{i obveznik PDV sa teritorije Republikevan APKM na teritoriju APKM, PDV se ne obra~unava i nepla}a, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza,pod uslovom da poseduje dokaze da su dobra otpremqena nateritoriju APKM, i to: Evidencioni list overen od stranePosebnog odeqewa, izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV daje za promet dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava saposlovnog ra~una primaoca dobara na poslovni ra~un obveznikaPDV – isporu~ioca dobara, kao i dokaz o izvr{enoj prodajideviza Narodnoj banci Srbije, odnosno ostvarenoj dinarskojprotivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je za isporu~ena dobraizvr{eno pla}awe u devizama.

Prema tome, obveznik PDV mo`e da ostvari navedenoporesko oslobo|ewe u poreskom periodu u kojem je izvr{enootpremawe dobara na teritoriju APKM, ako do isteka roka zapodno{ewe poreske prijave za taj poreski period posedujepropisane dokaze o izvr{enom otpremawu, odnosno u poreskomperiodu u kojem poseduje propisane dokaze. Naime, Ministarstvofinansija je mi{qewa da obveznik PDV koji u jednom poreskomperiodu otprema dobra sa teritorije Republike van APKM nateritoriju APKM uz posedovawe Evidencionog lista overenogod strane Posebnog odeqewa (poreski period u kojem su dobraistupila sa teritorije Republike van APKM na teritoriju



APKM), a koji do isteka roka za podno{ewe poreske prijave za tajporeski period pribavi dokaze iz ~lana 10. stav 4. al. 2 i 3 Uredbe,moè da ostvari predmetno poresko oslobo|ewe u poreskomperiodu u kojem su dobra otpremqena uz posedovawe Evidencionoglista. Ako obveznik PDV do isteka roka za podno{ewe poreskeprijave za poreski period u kojem je otpremio dobra na teritorijuAPKM, uz Evidencioni list overen od strane Posebnog odeqewa,ne pribavi dokaze iz ~lana 10. stav 4. al. 2 i 3 Uredbe, u tom slu~ajuobveznik PDV je duàn da za izvr{eni promet obra~una i platiPDV, kao i da podatke o tom prometu iskaè u poreskoj prijavikoju podnosi za poreski period u kojem su dobra otpremqena, uskladu sa odredbama Pravilnika o obliku i sadrìni prijave zaevidentirawe obveznika PDV, postupku evidentirawa i brisawaiz evidencije i o obliku i sadrìni poreske prijave PDV („Sl.glasnik RS“, br. 94/045, 108/05 i 120/08, u daqem tekstu:Pravilnik). U poreskoj prijavi za poreski period u kojemobveznik PDV obezbedi i dokaze iz ~lana 10. stav 4. al. 2 i 3Uredbe, obveznik PDV, shodno odredbi ~lana 11. stav 3. ta~ka 1) iodredbama ~lana 11v Pravilnika, iskazuje podatke o iznosunaknade za izvr{eni promet za koji je propisano poreskooslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza, smawewuporeske osnovice i iznosu obra~unatog PDV.

37. Obaveza evidentirawa za pla}awe PDV fizi~kog lica –vlasnika zemqi{ta na kojem se gradi stambeni objekat i na ~ijeime glasi gra|evinska dozvola za izgradwu tog objekta


Odredbom ~lana 8. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,

BILTEN/POREZI 104


u daqem tekstu: Zakon) propisano je da je poreski obveznik (udaqem tekstu: obveznik) lice koje samostalno obavqa prometdobara i usluga, u okviru obavqawa delatnosti.

Delatnost iz stava 1. ovog ~lana je trajna aktivnostproizvo|a~a, trgovca ili pru`aoca usluga u ciqu ostvarivawaprihoda, ukqu~uju}i i delatnosti eksploatacije prirodnihbogatstava, poqoprivrede, {umarstva i samostalnih zanimawa(stav 2. istog ~lana Zakona).


U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obavezupodno{ewa evidencione prijave nadle`nom poreskom organu, upropisanom roku, ima lice koje samostalno vr{i promet dobara iusluga u okviru obavqawa delatnosti kao trajne aktivnosti kojase vr{i u ciqu ostvarivawa prihoda, a koje je u prethodnih 12meseci ostvarilo ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara. Licekoje ne vr{i samostalno promet dobara i usluga u okviruobavqawa delatnosti, odnosno koje ne obavqa delatnost kaotrajnu aktivnost koja se vr{i u ciqu ostvarivawa prihoda, nemaobavezu podno{ewa evidencione prijave nezavisno od visineiznosa ostvarenog prometa.

S tim u vezi, izgradwa gra|evinskog objekta na sopstvenomzemqi{tu od strane fizi~kog lica na ~ije ime glasi gra|evinskadozvola u ciqu zadr`avawa dela tog objekta za sopstvene potrebei prodaje stanova u okviru drugog dela objekta tre}im licima,prema mi{qewu Ministarstva finansija, ne smatra se trajnomaktivno{}u tog fizi~kog lica. Prema tome, u ovom slu~ajufizi~ko lice nema obavezu podno{ewa evidencione prijavenadle`nom poreskom organu, nezavisno od visine prometaostvarenog prodajom stanova tre}im licima.



38. Oslobo|ewe od pla}awa PDV uvoza aparata za prepoznavaweboja za slepa lica



Uvoz je svaki unos dobara u carinsko podru~je Republike(~lan 7. Zakona).

Odredbom ~lana 26. ta~ka 7) Zakona propisano je da sePDV ne pla}a na uvoz dobara za koja je u skladu sa ~lanom 192. i~lanom 193. stav 1. ta~ka 6) Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“,br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06) propisano oslobo|ewe od carine,osim na uvoz motornih vozila.

Prema odredbi ~lana 192. ta~ka 13) Carinskog zakona(„Sl. glasnik RS“, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06), oslobo|eni su odpla}awa uvoznih da`bina organizacije lica sa posebnimpotrebama (gluvi i nagluvi, slepi i slabovidni, distrofi~ari,paraplegi~ari, oboleli od neuromi{i}nih bolesti i dr),odnosno ~lanovi tih organizacija – na specifi~nu opremu,ure|aje i instrumente i na wihove rezervne delove i na potro{nimaterijal za kori{}ewe te opreme koji se ne proizvode u Srbiji.

Oslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina na predmetnadobra propisano je i odredbom ~lana 216. ta~ka 15) Carinskogzakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/10), koji je stupio na snagu 3. maja2010. godine.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na uvozaparata za prepoznavawe boja za slepa lica PDV se ne obra~unavai ne pla}a, pod uslovom da se navedeni aparati smatraju dobrimaiz ~lana 216. ta~ka 15) Carinskog zakona za potrebe slepih i

BILTEN/POREZI 106


slabovidnih osoba koji se ne proizvode u zemqi, a za ~iji uvoz jepropisano oslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina.

Ministarstvo finansija napomiwe da nadle`ni carinskiorgan u svakom konkretnom slu~aju utvr|uje da li su ispuweniuslovi za oslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina shodnocarinskim propisima, kao i PDV pri uvozu dobara.

39. Ispravka iznosa dugovanog PDV u slu~aju kada obveznik PDVu ra~unu za izvr{eni promet dobra licu koje nije obveznik PDViskaè ve}i PDV od onog koji duguje po osnovu predmetnogprometa


Prema odredbi ~lana 44. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), ako obveznik u ra~unu za isporu~enadobra i usluge iskaè ve}i PDV od onog koji u skladu sa ovimzakonom duguje, duàn je da tako iskazan PDV plati, dok u novomra~unu ne ispravi iznos PDV.

Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Zakona, kodispravke ra~una, u skladu sa ovim zakonom, primewuje se ~lan 21.stav 7. ovog zakona.

Prema odredbi ~lana 49. stav 1. Zakona, obveznik je duànda obra~unava PDV za odgovaraju}i poreski period na osnovuprometa dobara i usluga u tom periodu, ako je za wih, u skladu sa~lanom 16. ovog zakona nastala poreska obaveza, a obveznik jeistovremeno i poreski du`nik.

Pri obra~unu PDV uzimaju se u obzir i ispravke iz ~lana21. i ~lana 44. stav 1. ovog zakona (stav 2. istog ~lana Zakona).

Shodno navedenim zakonskim odredbama, obveznik PDVkoji je u ra~unu za izvr{eni promet dobra licu koje nije obveznikPDV iskazao ve}i PDV od PDV koji, u skladu sa Zakonom, duguje



po osnovu predmetnog prometa, duàn je da tako iskazani PDVplati. Kada obveznik PDV izvr{i ispravku ra~una u kojem jeiskazao ve}i PDV za izvr{eni promet dobra od PDV koji je, uskladu sa Zakonom, dugovao za taj promet tako {to, primera radi,izda kwi`no odobrewe primaocu dobra kojim se vr{i ispravkaiznosa iskazanog PDV, pri ~emu je, pored toga, primaocu dobraizvr{io i povra}aj nov~anih sredstava na ime vi{e pla}enogiznosa PDV, obveznik PDV moè da izvr{i ispravku iznosadugovanog PDV u poreskoj prijavi PDV koju podnosi za poreskiperiod u kojem je izvr{io ispravku predmetnog ra~una ili za nekinaredni poreski period.

40. Pravo na odbitak prethodnog poreza u slu~aju kada obveznikPDV na osnovu ugovora nazvanog ugovorom o komisionoj kupovinidobara, zakqu~enog sa licem sa teritorije Republike Srbije,nabavi predmetna dobra u inostranstvu


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga (u daqem tekstu: promet dobarai usluga) koje poreski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, uokviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Uvoz je svaki unos dobara u carinsko podru~je Republike(~lan 7. Zakona).

Prema odredbi ~lana 10. stav 1. ta~ka 5) Zakona, poreskidu`nik, u smislu ovog zakona, je lice koje uvozi dobro.

Na PDV pri uvozu dobara primewuju se carinski propisi,a za obra~un i naplatu PDV pri uvozu dobara nadleàn jecarinski organ koji sprovodi carinski postupak, ako ovimzakonom nije druk~ije odre|eno (odredbe ~l. 58. i 59. Zakona).

BILTEN/POREZI 108


U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na uvozdobara PDV se obra~unava po propisanoj poreskoj stopi i pla}au skladu sa Zakonom, osim kada je re~ o uvozu dobara za koji jeodredbama ~lana 26. Zakona propisano poresko oslobo|ewe.

Odredbom ~lana 27. Zakona propisano je da je prethodniporez iznos PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa dobara iusluga, odnosno pla}en pri uvozu dobara, a koji obveznik moè daodbije od PDV koji duguje.





Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi~lana 28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari ako posedujera~un izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosuprethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument oizvr{enom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez,odnosno kojim se potvr|uje da je primalac ili uvoznik takoiskazani PDV platio prilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da, uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ~lana28. Zakona, obveznik moè da odbije prethodni porez oddugovanog PDV, i to:






Shodno navedenim zakonskim odredbama, kada je re~ opravu na odbitak PDV pri uvozu dobara, Ministarstvo finansijaje mi{qewa da ovo pravo ima iskqu~ivo obveznik PDV – stvarnivlasnik dobara koja se uvoze, pod slede}im uslovima: da posedujedokument o izvr{enom uvozu dobara u kojem je iskazan PDVobra~unat od strane nadle`nog carinskog organa, dokument kojimse potvr|uje da je obra~unati PDV pla}en, kao i da uvezena dobrakoristi ili }e koristiti za promet sa pravom na odbitakprethodnog poreza, tj. za oporezivi promet, za promet za koji jepropisano poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnogporeza, odnosno za promet koji se vr{i u inostranstvu ako bi zataj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da jeizvr{en u Republici.

Obveznik PDV koji vr{i uvoz dobara za stvarnogvlasnika nema pravo da PDV pla}en pri uvozu dobara odbije kaoprethodni porez. Naime, sa aspekta primene Zakona, u ovomslu~aju re~ je o usluzi uvoza dobara za koju, ako je vr{i obveznikPDV, postoji obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV u skladu saZakonom.

S tim u vezi, kada obveznik PDV na osnovu ugovoranazvanog ugovorom o komisionoj kupovini dobara zakqu~enog salicem sa teritorije Republike Srbije, nabavi predmetna dobra uinostranstvu, ista uveze i isporu~i u Republici Srbiji, u kojemslu~aju se smatra da su sa aspekta primene Zakona izvr{ena dvaprometa dobara – promet dobara od strane inostranog dobavqa~aobvezniku PDV (koja su uvezena) i od strane tog obveznika PDVlicu sa kojim je zakqu~en tzv. ugovor o komisionoj kupovini, pri~emu je pla}awe iznosa carine, drugih uvoznih da`bina i PDVobra~unatog pri uvozu predmetnih dobara izvr{io obveznik PDVkoji je kupio dobra od inostranog dobavqa~a, Ministarstvo

BILTEN/POREZI 110


finansija je mi{qewa da u tom slu~aju obveznik PDV – kupacdobara od inostranog dobavqa~a ima pravo da PDV pla}en priuvozu predmetnih dobara odbije kao prethodni porez, ali iobavezu da za izvr{eni promet tih dobara licu sa kojim imazakqu~en tzv. ugovor o komisionoj kupovini obra~una PDV i daobra~unati PDV plati u skladu sa Zakonom.

41. Poreski tretman naknade za promet usluga koji vr{i obveznikPDV – veterinarska stanica Ministarstvu poqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pru`awe usluga (u daqem tekstu: promet dobarai usluga) koje poreski obveznik izvr{i u Republici uz naknadu, uokviru obavqawa delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koje nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovicakod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu,stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pru`ene usluge, ukqu~uju}i subvencije kojesu neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.


U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na naknadu,bez PDV, za promet usluga koji vr{i obveznik PDV –



veterinarska stanica Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede, na osnovu zakqu~enog ugovora o obavqawu merasprovo|ewa odgajiva~kog programa za 2010. godinu kod malih ivelikih pre`ivara, PDV se obra~unava po poreskoj stopi od 18%i pla}a u skladu sa Zakonom, pri ~emu Ministarstvo finansijanapomiwe da za opredeqivawe poreskog tretmana navedenihusluga nije od zna~aja kako su ugovorne strane nazvale predmetnunaknadu.

42. Utvr|ivawe osnovice za obra~unavawe PDV na promet uslugaizvo|ewa radova u okviru sprovo|ewa mera za{tite i razvojaza{ti}enog prirodnog dobra „Kosmaj“, kao predela izuzetnihodlika, koji obveznik PDV – JP „Srbija{ume“ vr{i graduBeogradu




Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovica(u daqem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznosnaknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ilitreba da primi za isporu~ena dobra ili pru`ene usluge,ukqu~uju}i subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tihdobara ili usluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nijedruk~ije propisano.

BILTEN/POREZI 112


Saglasno odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, uosnovicu se ura~unavaju i akcize, carina i druge uvozne da`bine,kao i ostali javni prihodi, osim PDV, i svi sporedni tro{kovikoje obveznik zara~unava primaocu dobara i usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a ukonkretnom slu~aju, na promet usluga izvo|ewa radova u okvirusprovo|ewa mera za{tite i razvoja predela izuzetnih odlika„Kosmaj“, koji obveznik PDV – JP „Srbija{ume“ vr{i graduBeogradu, PDV se obra~unava i pla}a po propisanoj poreskojstopi, na osnovicu koju ~ini ukupan iznos naknade koji obveznikPDV – JP „Srbija{ume“ prima ili treba da primi od gradaBeograda za izvr{eni promet, bez PDV.

43. Poreski tretman nabavke putni~kog automobila kao opreme zavr{ewe delatnosti (osnovno sredstvo) koju vr{i obveznik PDV –lizing ku}a


Prema odredbi ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pru`awe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se ipredaja dobara po osnovu ugovora o lizingu, u skladu sa zakonom,ili na osnovu ugovora o prodaji sa odlo`enim pla}awem kojim je



utvr|eno da se pravo raspolagawa prenosi najkasnije otplatomposledwe rate (stav 3. ta~ka 2) istog ~lana Zakona).

Saglasno odredbi ~lana 6. stav 1. ta~ka 2) Zakona,prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra sepromet putni~kih automobila, motocikala, plovnih objekata ivazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravona odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno.

Odredbom ~lana 29. stav 1. ta~ka 1) Zakona propisano je,izme|u ostalog, da obveznik nema pravo na odbitak prethodnogporeza po osnovu nabavke, proizvodwe i uvoza putni~kihautomobila.

Izuzetno od stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana, a prema odredbamastava 2. istog ~lana Zakona, obveznik ima pravo na odbitakprethodnog poreza ako prevozna sredstva koristi iskqu~ivo zaobavqawe delatnosti prometa i iznajmqivawa prevoznihsredstava, prevoza lica i dobara ili obuku voza~a za upravqawenavedenim prevoznim sredstvima.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada obveznikPDV koji vr{i predaju dobara po osnovu ugovora o lizingu, uskladu sa zakonom, kojim je utvr|eno da se pravo raspolagawaprenosi najkasnije otplatom posledwe rate (u daqem tekstu:lizing ku}a), nabavqa putni~ki automobil kao opremu za vr{ewedelatnosti (osnovno sredstvo), u tom slu~aju obveznik PDV –lizing ku}a nema pravo da PDV obra~unat i iskazan u ra~unuprethodnog u~esnika u prometu – obveznika PDV (prodavcaputni~kog automobila), odnosno PDV pla}en pri uvozu putni~kogautomobila, odbije kao prethodni porez. Ako obveznik PDV –lizing ku}a izvr{i promet (npr. prodaju, predaju po osnovuugovora o lizingu iz ~lana 4. stav 3. ta~ka 2) Zakona ...) putni~kogautomobila po osnovu ~ije nabavke nije imala pravo na odbitakprethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno, taj promet nijepredmet oporezivawa PDV.

Tako|e, predmetom oporezivawa PDV ne smatra se nipredaja putni~kog automobila po osnovu ugovora o lizingu iz

BILTEN/POREZI 114


~lana 4. stav 3. ta~ka 2) Zakona u slu~aju kada lizing ku}a izvr{iispravku odbitka prethodnog poreza po osnovu nabavke togputni~kog automobila iz razloga {to je do{lo do prestankaprethodno zakqu~enog ugovora o lizingu, a lizing ku}a donelaodluku da predmetni putni~ki automobil koristi kao opremu zavr{ewe delatnosti (osnovno sredstvo).

U navedenim slu~ajevim pla}a se porez na prenosapsolutnih prava u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu(„Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2002, 80/2002, 135/2004, 61/2007 i5/09).

44. Poreski tretman prometa usluga radova na pokretnim dobrimastavqenim u postupak aktivnog oplemewivawa koji vr{i vi{eobveznika PDV stranom licu





Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza, tj.



da se PDV ne pla}a na usluge radova na pokretnim dobrimanabavqenim od strane inostranog primaoca usluge u Republici,ili koja su uvezena radi oplemewivawa, opravke ili ugradwe, akoja posle oplemewivawa, opravke ili ugradwe, isporu~ilacusluge, inostrani primalac ili tre}e lice, po wihovom nalogu,prevozi ili otprema u inostranstvo.

Poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona, au skladu sa odredbom ~lana 9. stav 1. Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom ibez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06 i 63/07), za uslugeradova na pokretnim dobrima koja su uvezena radi oplemewivawa,opravke ili ugradwe, a koja posle oplemewivawa, opravke iliugradwe, isporu~ilac usluge, inostrani primalac ili tre}e lice,po wihovom nalogu, prevozi ili otprema u inostranstvo, obveznikmo`e da ostvari ako poseduje:

1) deklaraciju o stavqawu dobara u postupakoplemewivawa, opravke ili ugradwe, u skladu sa carinskimpropisima;

2) ugovor o obimu, vrsti i vrednosti izvr{enih radova;3) dokaz o obimu, vrsti i vrednosti izvr{enih radova u

skladu sa normativom, koji utvr|uje nadle`ni carinski organ, zadobra dobijena iz odre|ene koli~ine uvezenih dobara;

4) original ili overenu kopiju izvozne deklaracije, uskladu sa carinskim propisima, za dobra koja se posle izvr{eneusluge oplemewivawa, opravke ili ugradwe prevoze ili otpremajuu inostranstvo.

Odredbom stava 2. istog ~lana Pravilnika, ako je naknada(ili deo naknade) napla}ena pre prevoza ili otpreme dobara uinostranstvo, do dobijawa izvozne deklaracije obveznik mo`e daostvari poresko oslobo|ewe ako poseduje:

1) deklaraciju o stavqawu dobara u postupakoplemewivawa, opravke ili ugradwe, u skladu sa carinskimpropisima;

BILTEN/POREZI 116


2) ugovor o obimu, vrsti i vrednosti izvr{enih radova.Prema odredbi ~lana 26. ta~ka 2) Zakona, PDV se ne pla}a

na uvoz dobara koja se, u okviru carinskog postupka, privremenouvoze, kao i stavqaju u carinski postupak aktivnogoplemewivawa sa sistemom odlagawa.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika,obveznik PDV koji, na osnovu ugovora zakqu~enog sa stranimlicem, pruà uslugu oplemewivawa dobara (oplemewivawe,obrada, dorada ili prerada) inostranom naru~iocu, nema obavezuda na naknadu za pruènu uslugu obra~una i plati PDV, a imapravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom, poduslovom da poseduje dokaze propisane odredbama ~lana 9.Pravilnika. Dokazom iz ~lana 9. stav 1. ta~ka 1) Pravilnikasmatra se Jedinstvena carinska isprava za stavqawe robe upostupak aktivnog oplemewivawa izdata u skladu sa carinskimpropisima (u daqem tekstu: JCI za aktivno oplemewivawe) ukojoj je obveznik PDV naveden kao primalac robe, odnosno dobara.

U slu~aju kada strano lice zakqu~i ugovor sa vi{eobveznika PDV, iz kojeg za sve obveznike PDV proizilaziobaveza pruàwa usluga tom stranom licu, tj. obaveza radova napokretnim dobrima stavqenim u postupak aktivnogoplemewivawa, pri ~emu je u JCI za aktivno oplemewivawe, kaoprimalac robe naveden jedan od potpisnika ugovora, poreskooslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 7) Zakona mogu da ostvare sviobveznici PDV koji su zakqu~ili ugovor sa stranim licem, podslede}im uslovima: da poseduju kopiju JCI za aktivnooplemewivawe, ugovor o obimu, vrsti i vrednosti izvr{enihradova, dokaz o obimu, vrsti i vrednosti izvr{enih radova uskladu sa normativom, koji utvr|uje nadle`ni carinski organ, zadobra dobijena iz odre|ene koli~ine uvezenih dobara, kao ioverenu kopiju izvozne deklaracije, u skladu sa carinskimpropisima, za dobra koja se posle izvr{ene usluge oplemewivawaprevoze ili otpremaju u inostranstvo, a u kojoj su ovi obveznici



PDV navedeni kao u~esnici u izvoznom poslu (u rubrici B –detaqi obra~una Jedinstvene carinske isprave za izvoz dobara).

Tako|e, poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 7)Zakona, a uz ispuwewe navedenih uslova, mogu da ostvare iobveznici PDV koji su, kao u~esnici u izvoznom poslu, navedeniu ugovoru zakqu~enom izme|u stranog lica i obveznika PDV nakojeg, kao primaoca robe (dobara), glasi JCI za aktivnooplemewivawe.

45. Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV u slu~ajukada je u periodu u kojem nije bio evidentiran za obavezu pla}awaPDV vr{io avansna pla}awa dobavqa~ima i po tom osnovudobijao avansne ra~une



Prema odredbama ~lana 28. Zakona, pravo na odbitakprethodnog poreza obveznik mo`e da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvo.za, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata (u daqem tekstu: objekti zavr{ewe delatnosti), odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:


oslobo|ewe od pla}awa PDV;

BILTEN/POREZI 118


3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj prometpostojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{en uRepublici.




2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom

ispuwewa uslova iz st. 1–3. ovog ~lana (stav 4. istog ~lanaZakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavkedobara i usluga u Republici koje koristi, odnosno koje }ekoristiti za obavqawe delatnosti u okviru koje vr{i promet sapravom na odbitak prethodnog poreza (oporeziv promet, promet zakoji je propisano poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitakprethodnog poreza, odnosno promet izvr{en u inostranstvu ako biza taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da sevr{i u Republici), pod uslovom da poseduje ra~un obveznika PDV– prethodnog u~esnika u prometu koji je za izvr{eni promet izdatu skladu sa Zakonom, nezavisno od toga {to je, u periodu u kojemnije bio evidentiran za obavezu pla}awa PDV, vr{io avansnapla}awa dobavqa~ima i po tom osnovu od dobavqa~a dobijaoavansne ra~une.



46. Pravo na odbitak prethodnog poreza u slu~aju kada obveznikPDV nabavi stan za potrebe obavqawa delatnosti iznajmqivawanepokretnosti




Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 4) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza zapromet usluga zakupa stanova, ako se koriste za stambene potrebe.

Prema odredbi ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo na odbitakprethodnog poreza obveznik mo`e da ostvari ako dobra nabavqenau Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao iobjekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski deqivih celina uokviru tih objekata, odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:



postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza daje izvr{en uRepublici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik mo`e da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvr{enom uvozu

BILTEN/POREZI 120


dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje daje primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.

Odredbom stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik mo`e da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:




U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na. prometusluge davawa u zakup stana koji vr{i obveznik PDV fizi~komlicu za potrebe stanovawa, PDV se ne obra~unava i ne pla}a, aobveznik PDV koji vr{i promet predmetne usluge nema pravo naodbitak prethodnog poreza po tom osnovu.

Me|utim, na promet usluge davawa u zakup stana koji vr{iobveznik PDV pravnom licu, PDV se obra~unava i pla}a u skladusa Zakonom, a obveznik PDV koji vr{i predmetni promet imapravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu, u skladu saZakonom. Ministarstvo finansija napomiwe da za opredeqivaweporeskog tretmana navedene usluge nije od zna~aja za koju namenupravno lice zakupquje stan (za davawe u zakup ili na kori{}ewesvom zaposlenom ili drugom fizi~kom licu ili za druge potrebe).

Kada obveznik PDV nabavi stan za potrebe obavqawadelatnosti iznajmqivawa nepokretnosti i pri nabavcipredmetnog stana opredeli da }e stan koristiti za davawe u zakupfizi~kim licima (po kojem osnovu nema pravo na odbitakprethodnog poreza), donese odluku da }e predmetni stan koristitiza davawe u zakup pravnim licima, u tom slu~aju, obveznik PDVsti~e pravo da, u poreskom periodu u kojem je doneo odluku da }estan koristiti za davawe u zakup pravnim licima, PDV koji mu je



obra~unat od strane obveznika PDV – prethodnog u~esnika uprometu za prvi prenos prava raspolagawa na stanu odbije kaoprethodni porez, pod uslovom da poseduje ra~un obveznika PDV –prethodnog u~esnika u prometu koji je izdat u skladu sa Zakonom.Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da ako obveznikPDV prestane da ispuwava uslove za ostvarivawe prava naodbitak prethodnog poreza za predmetni stan u roku od desetgodina od momenta prve upotrebe tog stana, du`an je da izvr{iispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama ~lana32. Zakona i odredbama Pravilnika o utvr|ivawu opreme iobjekata za vr{ewe delatnosti i o na~inu sprovo|ewa ispravkeodbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vr{ewedelatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 67/05).

47. Pravo obveznika PDV da PDV koji mu je obra~unat od straneprethodnog u~esnika u prometu za promet dizel goriva odbije kaoprethodni porez u slu~aju kada predmetno dizel gorivo nabavqaza potrebe sopstvenih motornih (teretnih i putni~kih) vozila,kao i u ciqu prometa predmetnog goriva tre}im licima


Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), pravo na odbitak prethodnogporeza obveznik mo`e da ostvari ako dobra nabavqena uRepublici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao iobjekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski deqivih celina uokviru tih objekata, odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:


oslobo|ewe od pla}awa PDV;

BILTEN/POREZI 122


3) koji je izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj prometpostojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{en uRepublici.






Odredbom ~lana 29. stav 1. ta~ka 1) Zakona propisano je daobveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovunabavke, proizvodwe i uvoza putni~kih automobila, motocikala,plovnih objekata i vazduhoplova, rezervnih delova, goriva ipotro{nog materijala za wihove potrebe, kao i iznajmqivawa,odr`avawa, popravki i drugih usluga, koje su povezane sakori{}ewem ovih prevoznih sredstava.

Prema odredbama ~lana 29. stav 2. Zakona, izuzetno odstava 1. ta~ka 1) ovog ~lana, obveznik ima pravo na odbitakprethodnog poreza ako prevozna sredstva i druga dobra koristiiskqu~ivo za obavqawe delatnosti:

1) prometa i iznajmqivawa navedenih prevoznihsredstava i drugih dobara;



2) prevoza lica i dobara ili obuku voza~a za upravqawenavedenim prevoznim sredstvima.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a uzispuwewe ostalih uslova propisanih odredbama ~lana 28. Zakona,obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovunabavke dizel goriva za potrebe teretnih motornih vozila kojakoristi za obavqawe delatnosti u okviru koje vr{i prometdobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza (prometkoji je oporeziv PDV, promet za koji u skladu sa ~lanom 24. Zakonapostoji oslobo|ewe od pla}awa PDV ili promet koji je izvr{enu inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitakprethodnog poreza da je izvr{en u Republici), kao i po osnovunabavke dizel goriva koje nabavqa u ciqu prometa predmetnoggoriva tre}im licima. Obveznik PDV sti~e pravo na odbitakprethodnog poreza u poreskom periodu u kojem su se stekli sviuslovi za ostvarivawe ovog prava propisani odredbama ~lana 28.Zakona.

Me|utim, obveznik PDV nema pravo na odbitakprethodnog poreza po osnovu nabavke dizel goriva koje koristiili }e koristiti za potrebe putni~kih automobila, osim akopredmetne putni~ke automobile koristi iskqu~ivo za obavqawedelatnosti iz ~lana 29. stav 2. Zakona.

Obveznik PDV koji upotrebi dizel gorivo po osnovu ~ijenabavke je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza zapotrebe putni~kih automobila koje ne koristi iskqu~ivo zaobavqawe delatnosti iz ~lana 29. stav 2. Zakona du`an je daizvr{i ispravku odbitka prethodnog poreza za iznos PDV koji seodnosi na nabavqeno dizel gorivo upotrebqeno za te putni~keautomobile.

48. Pravo na odbitak PDV obra~unatog od strane prethodnogu~esnika u prometu – obveznika PDV za promet izvr{en dru{tvukoje prestaje pripajawem u slu~aju statusne promene spajawa uz

BILTEN/POREZI 124


pripajawe dva privredna dru{tva, pri ~emu je utvr|eno da }e seposlovne promene nastale izme|u dana bilansa i dana upisa uregistar privrednih subjekata obuhvatiti u poslovnim kwigamadru{tva sticaoca


Saglasno odredbi ~lana 27. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), prethodni porez je iznos PDV obra~unatu prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno pla}en priuvozu dobara, a koji obveznik mo`e da odbije od PDV koji duguje.






Odredbama stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog



~lana obveznik mo`e da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:




U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavkedobara i usluga u Republici koje koristi, odnosno koje }ekoristiti za obavqawe delatnosti u okviru koje vr{i promet sapravom na odbitak prethodnog poreza (oporeziv promet, promet zakoji je propisano poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitakprethodnog poreza, odnosno promet izvr{en u inostranstvu akobi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza dase vr{i u Republici), pod uslovom da poseduje ra~un obveznikaPDV – prethodnog u~esnika u prometu koji je izdat u skladu saZakonom.

U slu~aju kada je doneta odluka o sprovo|ewu statusnepromene spajawa uz pripajawe dva privredna dru{tva, shodnopropisima kojima se ure|uju privredna dru{tva, a koji suobveznici PDV, i tom odlukom, prema propisima kojima seure|uje ra~unovodstvo i revizija, utvr|eno da }e se poslovnepromene nastale izme|u dana bilansa i dana upisa u registarprivrednih subjekata obuhvatiti u poslovnim kwigama dru{tvasticaoca, pravo na odbitak PDV obra~unatog od straneprethodnog u~esnika u prometu – obveznika PDV za prometizvr{en do dana odluke, a za koji je izdat ra~un dru{tvu kojeprestaje pripajawem zakqu~no sa danom upisa u registarprivrednih subjekata, mo`e da ostvari obveznik PDV dru{tvo –sticalac, uz ispuwewe drugih uslova propisanih Zakonom, sobzirom da u pogledu prava i obaveza, sa poreskog aspekta,dru{tvo sticalac stupa na mesto dru{tva prestalog pripajawem.

BILTEN/POREZI 126


49. Poreski tretman preuzimawa opasnog otpada


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br, 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Sa prometom dobara uz naknadu, prema odredbama stava 4.ta~ka 2) i stava 5. istog ~lana Zakona, izjedna~ava se svaki drugipromet dobara bez naknade, pod uslovom da se PDV obra~unat uprethodnoj fazi prometa na ta dobra ili wihove sastavne delovemoè odbiti u potpunosti ili srazmerno.

Odredbama ~lana 18. st. 1. i 2. Zakona propisano je da seosnovicom kod prometa dobara i usluga iz ~lana 4. stav 4. i ~lana5. stav 4. ovog zakona smatra nabavna cena, odnosno cena ko{tawatih ili sli~nih dobara i usluga, u momentu prometa, bez PDV.

Saglasno odredbama ~lana 5. ta~. 18) i 37) Zakona oupravqawu otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09), opasan otpadjeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentracijiopasnih materija moè prouzrokovati opasnost po ìvotnusredinu i zdravqe qudi i ima najmawe jednu od opasnihkarakteristika utvr|enih posebnim propisima, ukqu~uju}i iambalaù u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan, dok jevlasnik otpada proizvo|a~ otpada, lice koje u~estvuje u prometu



otpada kao posredni dràlac otpada ili pravno ili fizi~kolice koje poseduje otpad.

Prema odredbama ~lana 25. st. 2. i 3. Zakona o upravqawuotpadom, proizvo|a~ ili uvoznik ~iji proizvod posle upotrebepostaje opasan otpad duàn je da taj otpad preuzme posle upotrebe,bez naknade tro{kova i sa tim otpadom postupi u skladu sa ovimzakonom i drugim propisima, a moè i da ovlasti drugo pravnolice da u wegovo ime i za wegov ra~un preuzima proizvode posleupotrebe.

Promet otpadom se moè vr{iti samo izme|u fizi~kih ipravnih lica koja vode dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom(~lan 27. stav 5. Zakona o upravqawu otpadom).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, predmetomoporezivawa PDV ne smatra se prenos prava raspolagawa nadobrima koja se smatraju opasnim otpadom u skladu sa Zakonom oupravqawu otpadom, bez naknade, pod uslovom da se PDVobra~unat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili wihovesastavne delove (koji su posle upotrebe postali opasan otpad) nemoè odbiti kao prethodni porez. Prenos prava raspolagawa nadobrima koja se smatraju opasnim otpadom, bez naknade, smatra sepredmetom oporezivawa PDV, pod uslovom da se PDV obra~unatu prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili wihove sastavnedelove (koji su posle upotrebe postali opasan otpad) moèodbiti u potpunosti ili srazmerno kao prethodni porez.Me|utim, s obzirom da u momentu preuzimawa opasnog otpada, tj.prenosa prava raspolagawa na dobrima koja se smatraju opasnimotpadom, predmetna dobra nemaju vrednost, obveznik PDV kojivr{i ovaj promet nema obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV potom osnovu.

50. Obaveza izdavawa ra~una za prvi prenos prava raspolagawa naekonomski deqivoj celini u okviru novoizgra|enog gra|evinskog

BILTEN/POREZI 128


objekta – stanu koji obveznik PDV – investitor vr{i fizi~komlicu koje nije obveznik PDV


Odredbom ~lana 42. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07, daqemtekstu: Zakon) propisano je da je obveznik duàn da izda ra~un ilidrugi dokument koji sluì kao ra~un (u daqem tekstu: ra~un) zasvaki promet dobara i usluga drugim obveznicima.

Prema odredbama stava 3. istog ~lana Zakona, ra~unnaro~ito sadrì slede}e podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;2) mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca ra~una;4) vrstu i koli~inu isporu~enih dobara ili vrstu i obim

usluga;5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih

pla}awa;6) iznos osnovice;7) poresku stopu koja se primewuje;8) iznos PDV koji je obra~unat na osnovicu;9) napomenu o poreskom oslobo|ewu.Prema odredbi ~lana 2. Pravilnika o odre|ivawu

slu~ajeva u kojima nema obaveze izdavawa ra~una i o ra~unima kodkojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. glasnik RS“, br.105/04, 140/04 i 67/05), obaveza izdavawa ra~una iz ~lana 42. Zakonane odnosi se na obveznike PDV za promet dobara i usluga kojivr{e licima koja nisu obveznici PDV, kao i na obveznike PDVkoji vr{e promet dobara i usluga za koji je Zakonom propisanoporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, kada obveznik PDV – investitor vr{i prvi prenosprava raspolagawa na ekonomski deqivoj celini u okviru



novoizgra|enog gra|evinskog objekta – stanu fizi~kom licu kojenije obveznik PDV, nema obavezu da po osnovu predmetnogprometa izda ra~un u smislu ~lana 42. Zakona.

Ministarstvo finansija napomiwe da ugovor okupoprodaji stana koji, izme|u ostalog, sadrì broj i datum overeugovora, kao i podatke o ceni stana bez PDV i iznosu obra~unatogPDV za promet tog stana, a koji je zakqu~en izme|u obveznikaPDV – investitora (prodavca stana) i fizi~kog lica koje nijeobveznik PDV (kupca stana), smatra se drugim dokumentom kojisluì kao ra~un iz ~lana 10a stav 5. ta~ka 5) Pravilnika opostupku ostvarivawa prava na povra}aj PDV i o na~inu ipostupku refakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS“, br.107/04, 65/05 i 63/07, u daqem tekstu: Pravilnik), na osnovu kojeg se,uz ispuwewe svih Zakonom i Pravilnikom propisanih uslova,moè ostvariti pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvogstana.

51. Poreski tretman rashoda nastalog zbog proteka roka trajawasadnica – rasada jednogodi{wih biqaka (povr}a)




BILTEN/POREZI 130


Saglasno odredbama ~lana 4. stav 4. ta~ka 3) i ~lana 4. stav5. Zakona, sa prometom dobara uz naknadu izjedna~ava se iskazanirashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad koli~ine utvr|ene aktomkoji donosi Vlada Republike Srbije, pod uslovom da se PDVobra~unat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili wihovesastavne delove mo`e odbiti u potpunosti ili srazmerno.

Odredbom ~lana 2. Uredbe o koli~ini rashoda (kalo,rastur, kvar i lom) na koji se ne pla}a porez na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 124/04, u daqem tekstu: Uredba) propisanoje da se rashodom smatraju gubici koji nastaju pri manipulacijidobrima, kao posledica prirodnih uticaja, tehnolo{kog procesaili kao posledica preduzimawa neophodnih radwi u postupkuproizvodwe i prometa dobara.

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Uredbe, obveznik poreza nadodatu vrednost (u daqem tekstu: obveznik) utvr|uje rashodneposredno po{to je odre|eni rashod nastao, ili redovnim ilivanrednim popisom robe u skladi{tu, stovari{tu, magacinu,prodavnici ili drugom sli~nom objektu.

Utvr|ivawe rashoda vr{i ovla{}eno lice ili popisnakomisija obveznika, a o izvr{enom popisu obavezno se sastavqajuzapisnik i popisna lista (stav 2. istog ~lana Uredbe).

Saglasno odredbama ~lana 4. st. 1. i 2. Uredbe, porez nadodatu vrednost ne pla}a se na rashod iz ~l. 2. i 3. ove uredbe dokoli~ine utvr|ene prema Normativu za utvr|ivawe rashoda nakoji se ne pla}a porez na dodatu vrednost (u daqem tekstu:Normativ rashoda), koji je od{tampan uz ovu uredbu i ~ini wensastavni deo, a za dobra koja nisu obuhva}ena Normativomrashoda, koli~ina rashoda se utvr|uje prema normativuobveznika, ako nadle`ni poreski organ ne utvrdi drugu koli~inu.

Izuzetno od ~lana 4. ove uredbe, na rashod nastao zbogproteka roka trajawa proizvoda ne pla}a se porez na dodatuvrednost, pod uslovom da je rok trajawa utisnut od{tampavawemna proizvodu ili je na drugi na~in odre|en od strane proizvo|a~ai ako je pri utvr|ivawu rashoda bio prisutan predstavnik



Poreske uprave. Ako se predstavnik Poreske uprave u roku od petdana od dana podno{ewa zahteva ne odazove pozivu obveznika,priznaju se utvr|ene koli~ine iskazane u zapisniku obveznika(~lan 5. stav 2. Uredbe).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, na rashod nastao zbog proteka roka trajawa dobraPDV se ne obra~unava i ne pla}a, pod uslovom da je rok trajawapredmetnog dobra utisnut od{tampavawem na dobru, odnosno akoje na drugi na~in odre|en od strane proizvo|a~a. Obveznik PDVje duàn da pozove predstavnika Poreske uprave da prisustvujeutvr|ivawu rashoda koji je nastao zbog proteka roka trajawadobra, a ako se predstavnik Poreske uprave ne odazove pozivuobveznika PDV u roku od pet dana od dana podno{ewa zahteva,priznaju se utvr|ene koli~ine rashoda iskazane u zapisnikuobveznika PDV.

Prema tome, na rashod sadnica – rasada jednogodi{wihbiqaka (povr}e) zbog proteka roka trajawa PDV se ne obra~unavai ne pla}a, pod uslovom da je rok trajawa predmetnih dobaraodre|en od strane proizvo|a~a (npr. na deklaraciji koja se nalazina ambalaì sadnica, a koja sadrì podatak na osnovu kojeg senedvosmisleno moè utvrditi kada isti~e rok trajawa sadnica) iako je pri utvr|ivawu rashoda bio prisutan predstavnik Poreskeuprave. Ako se predstavnik Poreske uprave nije odazvao pozivuobveznika PDV u roku od pet dana od dana podno{ewa zahteva (o~emu obveznik PDV mora da poseduje dokaz), u tom slu~ajupriznaju se utvr|ene koli~ine rashoda iskazane u zapisnikuobveznika PDV.

Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje da obveznikPDV koji proizvodi sadnice – rasad jednogodi{wih biqaka(povr}e) duàn je da, u skladu sa odredbama 46. Zakona i odredbamaPravilnika o obliku, sadrìni i na~inu vo|ewa evidencije oPDV („Sl. glasnik RS“, br. 107/04 i 67/05), radi pravilnogobra~unavawa i pla}awa PDV, vodi evidenciju o prometu dobarai usluga na na~in koji omogu}ava kontrolu obra~unavawa i

BILTEN/POREZI 132


pla}awa PDV u svakom poreskom periodu. S tim u vezi,Ministarstvo finansija je mi{qewa da u konkretnom slu~ajuobveznik PDV – proizvo|a~ treba u svojoj evidenciji da obezbedi,izme|u ostalog, i podatke o datumu proizvodwe dobara (datum odkojeg se biqke mogu koristiti kao sadnice), roku trajawa ikoli~ini proizvedenih dobara.

52. Obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV na nov~ana sredstvakoja obveznik PDV potraùje od zavisnog pravnog lica na imepokri}a tro{kova osnivawa





Shodno navedenim zakonskim odredbama, nov~ana sredstvakoja obveznik PDV potraùje od zavisnog pravnog lica po osnovutro{kova osnivawa, nisu predmet oporezivawa PDV. U ovomslu~aju, za nov~ano potraìvawe predmetnih tro{kova obveznikPDV ne izdaje ra~un niti drugi dokument koji sluì kao ra~un iz~lana 42. Zakona.

Me|utim, ako se potraìvawe nov~anih sredstava odnosina pokri}e tro{kova nabavke dobara koja obveznik PDV nije uneo



kao ulog u zavisno pravno lice, ve} ih, posle osnivawa, prenosizavisnom pravnom licu, re~ je o naknadi za promet dobara za kojipostoji obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV.

Ministarstvo finansija ukazuje da se na promet dobarakoja obveznik PDV unosi kao ulog u zavisno pravno lice, PDVobra~unava i pla}a u skladu sa Zakonom. U tom slu~aju, osnovicuza obra~unavawe PDV za oporezivi promet, saglasno odredbi~lana 17. stav 5. Zakona, ~ini trì{na vrednost tih dobara na danwihove isporuke u koju nije ukqu~en PDV.

53. Uslovi za sticawe svojstva obveznika PDV


• Odredbom ~lana 8. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da je poreski obveznik (udaqem tekstu: obveznik) lice koje samostalno obavqa prometdobara i usluga, u okviru obavqawa delatnosti.

Delatnost iz stava 1. ovog ~lana je trajna aktivnostproizvo|a~a, trgovca ili pruàoca usluga u ciqu ostvarivawaprihoda, ukqu~uju}i i delatnosti eksploatacije prirodnihbogatstava, poqoprivrede, {umarstva i samostalnih zanimawa(stav 2. istog ~lana Zakona).

Saglasno stavu 3. istog ~lana Zakona, smatra se daobveznik obavqa delatnost i kada je vr{i u okviru poslovnejedinice.

Obveznik je lice u ~ije ime i za ~iji ra~un se vr{iisporuka dobara ili pruàwe usluga, kao i lice koje vr{iisporuku dobara, odnosno pruàwe usluga u svoje ime, a za ra~undrugog lica (~lan 8. st. 4. i 5. Zakona).

Saglasno odredbi ~lana 33. stav 3. Zakona, mali obveznik,koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procewuje da }e unarednih 12 meseci ostvariti ukupan promet ve}i od 2.000.000

BILTEN/POREZI 134


dinara, moè se opredeliti za obavezu pla}awa PDV na po~etkukalendarske godine podno{ewem prijave za PDV (u daqem tekstu:evidenciona prijava), propisane u skladu sa ovim zakonom,nadle`nom poreskom organu najkasnije do 15. januara teku}egodine.


Evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji priotpo~iwawu obavqawa delatnosti proceni da }e u narednih 12meseci ostvariti ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, u rokuiz stava 1. ovog ~lana (stav 2. istog ~lana Zakona).

Nadle`ni poreski organ obvezniku izdaje potvrdu oizvr{enom evidentirawu za PDV (stav 3. istog ~lana Zakona).

Odredbom ~lana 2. stav 1. Pravilnika o obliku isadrìni prijave za evidentirawe obveznika PDV, postupkuevidentirawa i brisawa iz evidencije i o obliku i sadrìniporeske prijave PDV („Sl. glasnik RS“, br. 94/04, 108/05 i 120/08,u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da se evidencionaprijava podnosi nadle`noj organizacionoj jedinici Poreskeuprave (u daqem tekstu: nadle`ni poreski organ).

Prema odredbama stava 2. istog ~lana Pravilnika,nadle`ni poreski organ iz stava 1. ovog ~lana je:

1) za obveznika – pravno lice ili preduzetnika –organizaciona jedinica na ~ijem podru~ju ima sedi{te;

2) za obveznika – poqoprivrednika koji se opredelio zaobavezu pla}awa PDV i drugo fizi~ko lice – organizacionajedinica na ~ijem podru~ju ima prebivali{te;

3) za obveznika – pravno lice koje je, prema obimu svojihporeskih obaveza, svrstano u velikog poreskog obveznika –Centar za velike poreske obveznike;

4) za obveznika – stalnu poslovnu jedinicu stranog lica(ogranak i dr) – organizaciona jedinica na ~ijem podru~ju imamesto poslovawa ili sedi{te.



Prema odredbi stava 3. istog ~lana Pravilnika,sedi{tem, u smislu stava 2. ta~ka 4) ovog ~lana, smatra se i mestoposlovawa stalne poslovne jedinice stranog lica.

Spisak organizacionih jedinica Poreske uprave iz stava2. ovog ~lana od{tampan je uz ovaj pravilnik i ~ini wegovsastavni deo (~lan 2. stav 4. Pravilnika).

Saglasno navedenom, obveznik (pravno lice, preduzetnikili fizi~ko lice) koji samostalno vr{i promet dobara i uslugau okviru obavqawa delatnosti kao trajne aktivnosti koja sevr{i u ciqu ostvarivawa prihoda, a koji je u prethodnih 12meseci ostvario ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, du`an jeda do isteka prvog roka za predaju periodi~ne poreske prijavepodnese evidencionu prijavu nadle`nom poreskom organu.Evidencionu prijavu podnosi i lice koje samostalno vr{ipromet dobara i usluga u okviru obavqawa delatnosti kao trajneaktivnosti koja se vr{i u ciqu ostvarivawa prihoda, a koje priotpo~iwawu obavqawa delatnosti proceni da }e u narednih 12meseci ostvariti ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, kao imali obveznik koji se opredelio za obavezu pla}awa PDV uskladu sa odredbama ~lana 33. stav 3. Zakona.

Me|utim, lice koje ne vr{i samostalno promet dobara iusluga u okviru obavqawa delatnosti, odnosno koje ne obavqadelatnost kao trajnu aktivnost koja se vr{i u ciqu ostvarivawaprihoda, nije obveznik PDV.

To zna~i da prilikom evidentirawa za obavezu pla}awaPDV svakog lica, a ne samo fizi~kog, nadle`ni poreski organtreba da proveri ispuwenost uslova za sticawe svojstvaobveznika PDV (da li to lice samostalno vr{i promet dobara iusluga u okviru obavqawa delatnosti, da li obavqa ili }eobavqati delatnost kao trajnu aktivnost u ciqu ostvarivawaprihoda ...). Kada utvrdi da su ispuweni svi propisani uslovi,nadle`ni poreski organ izdaje obvezniku potvrdu o izvr{enomevidentirawu za PDV.

Me|utim, ako nadle`ni poreski organ utvrdi da lice kojeje podnelo evidencionu prijavu ne ispuwava uslove za sticawesvojstva obveznika PDV (npr. ne obavqa delatnost kao trajnu

BILTEN/POREZI 136


aktivnost), u tom slu~aju ne izdaje potvrdu iz ~lana 38. stav 3.Zakona.

• Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik mo`e da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:









U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV – investitor koji obavqa delatnost izgradwe gra|evinskog



objekta u ciqu prodaje, tj. prvog prenosa prava raspolagawa naekonomski deqivim celinama u okviru tog objekta, ima pravo daPDV koji mu je obra~unat od strane prethodnih u~esnika uprometu za promet dobara i usluga koje pribavqa u ciqu izgradwepredmetnog objekta, odbije kao prethodni porez, uz ispuweweostalih uslova predvi|enih odredbama ~lana 28. Zakona. Prematome, obveznik PDV – investitor koji je u 2009. godini obavqaonavedenu delatnost u ciqu ostvarivawa prihoda, kao fizi~kolice, a kome je nadle`ni poreski organ, nakon sprovedenogpostupka provere ispuwenosti uslova za sticawe svojstvaobveznika PDV, izdao potvrdu o izvr{enom evidentirawu zaPDV, ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu uskladu sa Zakonom.

54. Poreski tretman prometa usluga izrade animacionih videoklipova za potrebe predizborne kampawe za parlamentarneizbore u Republici Crnoj Gori, ukqu~uju}i usluge tehni~kepomo}i u vezi sa prikazivawem materijala na konvencijama uRepublici Crnoj Gori, koji obveznik PDV vr{i doma}emprivrednom dru{tvu – licu koje ima zakqu~en ugovor o poslovnojsaradwi sa stranim licem



Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona (~lan 5. stav 1. Zakona).

BILTEN/POREZI 138


Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mesto prometausluga je mesto u kojem pru`alac usluge obavqa svoju delatnost, aako se promet usluga vr{i preko poslovne jedinice, mestomprometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.


U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na prometusluga izrade animacionih video klipova za potrebe predizbornekampawe za parlamentarne izbore u Republici Crnoj Gori,ukqu~uju}i usluge tehni~ke pomo}i u vezi sa prikazivawemmaterijala na konvencijama u Republici Crnoj Gori, kojiobveznik PDV vr{i doma}em privrednom dru{tvu – licu koje imazakqu~en ugovor o poslovnoj saradwi sa stranim licem, tj. licemkoje na teritoriji Republike Srbije nema sedi{te ni stalnuposlovnu jedinicu, odnosno prebivali{te, PDV se obra~unava poporeskoj stopi od 18% i pla}a u skladu sa Zakonom. Po osnovuprometa predmetnih usluga, obveznik PDV ima pravo na odbitakprethodnog poreza uz ispuwewe uslova propisanih odredbama~lana 28. Zakona.

55. Poreski tretman prometa konsultantskih usluga koji vr{istrano lice doma}em licu – obvezniku PDV koji se iskqu~ivobavi prometom novca i kapitala






Odredbama ~lana 10. stav 1. ta~. 2) i 3) Zakona propisanoje da je poreski du`nik, u smislu ovog zakona, poreski punomo}nikkoga odredi strano lice koje u Republici nema sedi{te ni stalnuposlovnu jedinicu, a koje obavqa promet dobara i usluga uRepublici, odnosno primalac dobara i usluga, ako strano lice neodredi poreskog punomo}nika.

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pruàlac usluge obavqa svojudelatnost, a ako se promet obavqa preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Odredbom ~lana 12. stav 3. ta~ka 4) podta~ka (7) Zakonapropisano je da se, izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestomprometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluge obavqadelatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruà usluga,odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedi{te iliprebivali{te, ako se radi o uslugama savetnika, inèwera,advokata, revizora i sli~nih usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mestomprometa usluga savetnika, inèwera, advokata, revizora isli~nih usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga imasedi{te ili prebivali{te.

Prema tome, kada obveznik PDV koji se, prema navodima izzahteva za mi{qewe, iskqu~ivo bavi prometom novca i kapitala,angaùje strano lice, tj. lice koje na teritoriji Republike nemasedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivali{te, zapruàwe konsultantskih usluga, pri ~emu to strano lice –pruàlac usluga nije odredilo poreskog punomo}nika uRepublici, u tom slu~aju obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV,kao poreski du`nik, ima primalac usluga. Pored toga,Ministarstvo finansija napomiwe da obveznik PDV nema pravoda obra~unati PDV (za promet konsultantskih usluga stranog

BILTEN/POREZI 140


lica) odbije kao prethodni porez, s obzirom da predmetne uslugene koristi za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza, ve}za promet za koji je odredbama ~lana 25. stav 1. Zakona propisanoporesko oslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza.

56. Da li postoji obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV na prometusluga davawa kredita ili nov~anih pozajmica koji vr{iobveznik PDV?




^lanom 25. stav 1. ta~ka 3) Zakona propisano je da se PDVne pla}a u prometu novca i kapitala, i to kod kreditnih poslova,ukqu~uju}i posredovawe, kao i nov~anih pozajmica.

Saglasno navedenom, na promet usluga davawa kredita ilinov~anih pozajmica, koji vr{i obveznik PDV, ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV, ali ni pravo obveznika PDV da potom osnovu ostvari odbitak prethodnog poreza.


POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

1. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik pla}anerezidentnom pravnom licu po osnovu prava kori{}ewara~unarskog programa


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (u daqem tekstu: autorska naknada),kamata i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnihstvari, na teritoriji Republike, obra~unava se i pla}a porez poodbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa odredbom ~lana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez poodbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovog zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ostvareni, odnosno ispla}eniprihod isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje na propisanera~une u momentu kada je prihod ostvaren, odnosno ispla}en, pri~emu prihod iz stava 1. ovog ~lana predstavqa bruto prihod kojibi se isplatio nerezidentnom obvezniku da porez nije odbijen odostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda.

BILTEN/POREZI 142


Odredbom ~lana 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima(„Sl. glasnik RS“, br. 104/09) propisano je da se autorskim delom,izme|u ostalog, smatraju i ra~unarski programi.

S tim u vezi, ukoliko se, u konkretnom slu~aju, radi onaknadi koju rezidentni obveznik pla}a nerezidentnom pravnomlicu (regionalnom distributeru softvera) po osnovu pravakori{}ewa ra~unarskog programa (koje zatim prenosi na drugognerezidentnog ili rezidentnog obveznika kao korisnike prava),ta naknada, prema mi{qewu Ministarstva finansija, imakarakter prihoda nerezidentnog obveznika koji se oporezujeporezom po odbitku, saglasno ~lanu 40. stav 1. Zakona.

Ministarstvo posebno napomiwe da }e nadle`ni poreskiorgan, u svakom konkretnom slu~aju, a na osnovu zakona kojim seure|uje poreski postupak i poreska administracija, detaqnoutvrditi ~iweni~no stawe koje opredequje postojawe poreskeobaveze.

2. Na~in priznavawa rashoda u poreskom bilansu obveznika poosnovu ispravke vrednosti pojedina~nih potraìvawa


Odredbom ~lana 16. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da se na teret rashoda priznaje otpisvrednosti pojedina~nih potraìvawa, osim potraìvawa iz~lana 7a ta~ka 2) ovog zakona, pod uslovom: 1) da se nesumwivodokaè da su ta potraìvawa prethodno bila ukqu~ena u prihodeobveznika; 2) da je to potraìvawe u kwigama obveznika otpisanokao nenaplativo; 3) da poreski obveznik pruì dokaze o neuspelojnaplati tih potraìvawa sudskim putem.

143


Prema odredbi ~lana 16. stav 2. Zakona, na teret rashodapriznaje se ispravka vrednosti pojedina~nih potraìvawa ako jeod roka za wihovu naplatu pro{lo najmawe 60 dana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obvezniku sepriznaje rashod po osnovu ispravke vrednosti pojedina~nogpotraìvawa ukoliko je od roka za wegovu naplatu pro{lonajmawe 60 dana (indirektan otpis), {to je jedan od uslova kojiobveznik treba da ispuni prilikom (direktnog) otpisapotraìvawa (~lan 16. stav 1. ta~ka 2) Zakona).

Me|utim, za iznos rashoda po osnovu ispravke vrednostipojedina~nih potraìvawa iz stava 2. ovog ~lana, koji su bilipriznati u poreskom bilansu, uve}avaju se prihodi u poreskombilansu u poreskom periodu u kome obveznik izvr{i (direktan)otpis vrednosti istih potraìvawa, ako nije kumulativnoispunio uslove iz ~lana 16. stav 1. ta~. 1) do 3) Zakona.

Sva otpisana, ispravqena i druga potraìvawa koja supriznata kao rashod, a koja se kasnije naplate, u momentu naplateulaze u prihode poreskog obveznika, saglasno ~lanu 16. stav 4.Zakona.

3. Poreski tretman prihoda koji nerezidentni obveznik ostvariod rezidentnog obveznika prodajom udela u rezidentnom pravnomlicu (na teritoriji Republike)


U skladu sa ~lanom 40. stav 3. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, drugog nerezidentnog obveznika,fizi~kog lica, nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenoginvesticionog fonda, na teritoriji Republike, po osnovu

BILTEN/Porez na dobit pravnih lica

BILTEN/POREZI 144


kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama ~l. 27. do 29.ovog zakona, obra~unava se i pla}a porez po stopi od 20%, akome|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukog oporezivawanije druk~ije ure|eno.

Nerezidentni obveznik – primalac prihoda duàn je daporeskom organu u op{tini na ~ijoj teritoriji je ostvarenprihod, preko poreskog punomo}nika odre|enog u skladu sapropisima kojima se ure|uje poreski postupak i poreskaadministracija, podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od danaostvarivawa prihoda iz stava 3. ovog ~lana, na osnovu kojenadle`ni poreski organ donosi re{ewe (stav 4. ~lana 40. Zakona).

Pravilnikom o sadràju poreske prijave za obra~unporeza na dobit na prihode koje po osnovu kapitalnih dobitakaostvaruju nerezidentni obveznici – pravna lica („Sl. glasnikRS“, br. 20/10, u daqem tekstu: Pravilnik) propisan je sadràjporeske prijave za obra~un poreza na dobit na prihode koje poosnovu kapitalnih dobitaka ostvaruju nerezidentni obveznici –pravna lica na teritoriji Republike.

U skladu sa Pravilnikom, poreska prijava na ObrascuPPKD – Poreska prijava za obra~un poreza na prihode koje poosnovu kapitalnih dobitaka ostvaruje nerezidentni obveznik,koji je od{tampan uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sastavni deo,podnosi se organizacionoj jedinici Poreske uprave u op{tinina ~ijoj teritoriji je ostvaren prihod.

S tim u vezi, u slu~aju kada je nerezidentni obveznikprodajom udela u rezidentnom pravnom licu (na teritorijiRepublike) ostvario prihod po osnovu kapitalnih dobitaka (uskladu sa odredbama ~l. 27. do 29. Zakona), duàn je da poreskuprijavu na Obrascu PPKD podnese organizacionoj jediniciPoreske uprave u op{tini na ~ijoj teritoriji je ostvarenprihod, odnosno na ~ijoj teritoriji se nalazi sedi{terezidentnog pravnog lica u kome je nerezidentni obveznik imaoudeo ~ijom prodajom je ostvario prihod koji je oporeziv u skladusa ~lanom 40. stav 3. Zakona.

145


4. Da li se na prihod od kamate koji nerezidentno pravno lice,Evropska investiciona banka, ostvaruje po osnovu kreditaodobrenog rezidentnom pravnom licu – banci obra~unava i pla}aporez po odbitku?


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, autorskih naknada, kamata i naknada po osnovuzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, obra~unava se i pla}aporez po odbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

Porez po odbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovogzakona za svakog obveznika i za svaki pojedina~no ostvareni,odnosno ispla}eni prihod isplatilac obra~unava, obustavqa iupla}uje na propisane ra~une u momentu kada je prihod ostvaren,odnosno ispla}en, pri ~emu osnovicu za obra~un poreza poodbitku na kamatu (u slu~aju da se radi o prihodu nerezidenta poosnovu kamata) ~ini bruto iznos kamate za isplatu koji jeobra~unat u skladu sa zakonom i ugovorom o kreditu.

Odredbom ~lana 3. Zakona o ratifikaciji Okvirnogsporazuma izme|u Republike Srbije i Evropske investicionebanke kojim se reguli{u aktivnosti EIB u Republici Srbiji(„Sl. glasnik RS – Me|unarodni ugovori“, br. 105/09, u daqemtekstu: Okvirni sporazum), propisano je da „kamata i sva ostalapla}awa prema Banci koja proisti~u iz aktivnosti predvi|enihovim sporazumom, kao i sredstva i prihodi Banke u vezi sanavedenim aktivnostima, bi}e oslobo|eni poreza“.

Tako|e, ~lanom 13. Okvirnog sporazuma propisano je da }enakon stupawa na snagu ovaj sporazum zameniti Okvirni sporazumkojim se reguli{u aktivnosti Evropske investicione banke u


BILTEN/POREZI 146


Saveznoj Republici Jugoslaviji koji je potpisan 13. decembra2001. godine (ratifikovan zakonom objavqenim u „Sl. listu SRJ –Me|unarodni ugovori“, br. 2/02), kao i da }e se primewivati i naprojekte koji su ranije bili predmet prethodno pomenutogOkvirnog sporazuma (iz 2001. godine).

U konkretnom slu~aju, rezidentno pravno lice – bankazakqu~ila je, na osnovu Okvirnog sporazuma kojim se reguli{uaktivnosti Evropske investicione banke u Saveznoj RepubliciJugoslaviji koji je potpisan 13. decembra 2001. godine, ugovor okreditu sa Evropskom investicionom bankom.

S obzirom da se predmetni ugovor o kreditu (u smisluodredbe ~lana 13. Okvirnog sporazuma) smatra projektom koji jebio predmet prethodno va`e}eg sporazuma iz 2001. godine (a nakoji se, s tim u vezi, primewuju odredbe Okvirnog sporazuma),Ministarstvo finansija je mi{qewa da se na prihod od kamatekoji obveznik – nerezidentno pravno lice (Evropskainvesticiona banka) ostvaruje po osnovu kredita odobrenogrezidentnom pravnom licu – banci, u skladu sa odredbom ~lana 3.Okvirnog sporazuma, ne obra~unava i ne pla}a porez po odbitku.

5. Da li obveznik – malo pravno lice ima pravo na poreski kreditiz ~lana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica u slu~aju kadaje izvr{io ulagawa u adaptaciju postoje}eg objekta u svomvlasni{tvu?


Odredbom ~lana 48. stav 1. Zakona porezu na dobit pravnihlica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04 i 18/10, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da se obvezniku koji izvr{i ulagawau nekretnine, postrojewa, opremu ili biolo{ka sredstva(osnovna sredstva) u sopstvenom vlasni{tvu za obavqaweprete`ne delatnosti i delatnosti upisanih u osniva~ki akt

147


obveznika, odnosno navedenih u drugom aktu obveznika kojim seodre|uju delatnosti koje obveznik obavqa, priznaje pravo naporeski kredit u visini od 20% izvr{enog ulagawa, s tim {to nemoè biti ve}i od 50% obra~unatog poreza u godini u kojoj jeizvr{eno ulagawe.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, obvezniku koji je premazakonu kojim se ure|uje ra~unovodstvo i revizija razvrstan u malopravno lice priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40%izvr{enog ulagawa u osnovna sredstva za obavqawe prete`nedelatnosti i delatnosti upisanih u osniva~ki akt obveznika,odnosno navedenih u drugom aktu obveznika kojim se odre|ujudelatnosti koje obveznik obavqa, s tim {to ne moè biti ve}i od70% obra~unatog poreza u godini u kojoj je izvr{eno ulagawe(~lan 48. stav 2. Zakona).

U konkretnom slu~aju (a kako proizilazi iz dopisa),obveznik – malo pravno lice izvr{io je zna~ajna ulagawa uadaptaciju postoje}e nekretnine (u svom vlasni{tvu, a koja musluì za obavqawe delatnosti), pri ~emu je u svojim poslovnimkwigama za iznos tih ulagawa (izvr{enih u zamenu krovnogpokriva~a, stolarije, popravku o{te}ene fasade) iskazaopove}awe nabavne vrednosti te nekretnine.

Prema propisima kojima se ure|uju planirawe i izgradwa,adaptacija predstavqa izvo|ewe gra|evinskih i drugih radova napostoje}em objektu kojima se (izme|u ostalog) ne uti~e nastabilnost i sigurnost objekta, ne mewaju se konstruktivnielementi, ne mewa se spoqni izgled i ne uti~e se na bezbednostsusednih objekata, saobra}aja, za{tite od poàra i ìvotnesredine.

Ulagawa obveznika izvr{ena u adaptaciju postoje}egobjekta u wegovom vlasni{tvu (zamena krovnog pokriva~a,stolarije, popravka o{te}ene fasade) ne smatraju se, premami{qewu Ministarstva finansija, ulagawima izvr{enim usmislu ~lana 48. st. 1. i 2. Zakona, pa, s tim u vezi, obveznik poosnovu tih ulagawa ne ostvaruje pravo na poreski kredit u skladusa Zakonom.


BILTEN/POREZI 148


U svakom konkretnom slu~aju, Poreska uprava u postupkuporeske kontrole utvr|uje sve neophodne ~iwenice (na osnovupodataka iz poslovnih kwiga i evidencija poreskog obveznika,kao i drugih isprava i dokaza), u skladu sa zakonom kojim seure|uje poreski postupak i poreska administracija, koje su odzna~aja za priznavawe poreskog kredita iz ~lana 48. Zakona.

6. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik ispla}ujenerezidentnom pravnom licu, proizvo|a~u videograma i emisija,po osnovu ustupqenog prava prikazivawa TV emisija odnosnokinematografskih filmova na teritoriji Republike


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (autorska naknada), kamata i naknadapo osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, nateritoriji Republike, obra~unava se i pla}a porez po odbitku postopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom o izbegavawudvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa odredbom ~lana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez poodbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovog zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ostvareni, odnosno ispla}eniprihod isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje napropisane ra~une u momentu kada je prihod ostvaren, odnosnoispla}en, pri ~emu prihod iz stava 1. ovog ~lana predstavqabruto prihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku daporez nije odbijen od ostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda.

149


Zakonom kojim se ure|uju autorsko pravo i prava srodnaautorskom pravu propisano je da se srodnim pravima smatraju,izme|u ostalog, prava proizvo|a~a videograma (pravo filmskogproducenta) i prava proizvo|a~a emisija.

Prema tome, u slu~aju kada rezidentni obveznik ispla}ujenerezidentnom pravnom licu (proizvo|a~u videograma i emisija)naknadu po osnovu (ustupqenog) prava prikazivawa TV emisijaodnosno kinematografskih filmova (na teritoriji Republike),ta naknada oporeziva je porezom po odbitku, u skladu sa ~lanom 40.stav 1. Zakona, pa je, s tim u vezi, rezidentno pravno lice du`noda prilikom isplate naknade (nerezidentnom obvezniku)obra~una, obustavi i plati porez po odbitku.

7. Na~in utvr|ivawa nabavne vrednosti prilikom prodaje hartijaod vrednosti – osniva~kog uloga, a za svrhu odre|ivawakapitalnog dobitka


U skladu sa odredbom ~lana 27. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznikostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu imovinenavedene u stavu 1. ovog ~lana, izme|u ostalog, i akcija. Kapitalnidobitak predstavqa razliku izme|u prodajne cene imovine i wenenabavne cene, utvr|ene prema odredbama ovog zakona (~lan 27. stav2. Zakona).

Prema odredbi ~lana 29. stav 8. Zakona, za svrhuodre|ivawa kapitalnog dobitka kod hartija od vrednostipribavqenih putem osniva~kog uloga ili pove}awem osniva~koguloga, nabavnu cenu ~ini trì{na cena koja je vaìla naorganizovanom trì{tu na dan unosa uloga ili ukoliko takvacena nije bila formirana, nominalna vrednost hartije odvrednosti na dan unosa uloga.


BILTEN/POREZI 150


Saglasno propisima koji ure|uju privredna dru{tva,zatvoreno akcionarsko dru{tvo je dru{tvo ~ije se akcije izdajusamo wegovim osniva~ima ili ograni~enom broju drugih lica, uskladu sa zakonom, pri ~emu takvo dru{tvo ne mo`e vr{iti upisakcija javnom ponudom ili na drugi na~in nuditi svoje akcijejavnim putem.

U slu~aju kada osniva~ zatvorenog akcionarskog dru{tvavr{i prodaju akcija (iz osniva~ke, odnosno dodatne emisije), zasvrhu odre|ivawa kapitalnog dobitka, nabavnu cenu navedenihakcija (upla}enih u evrima) ~ini wihova nominalna vrednostizra`ena u dinarima (po sredwem kursu Narodne banke Srbije) nadan unosa osniva~kog uloga, odnosno na dan pove}awa osniva~koguloga.

8. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik – pravnolice pla}a nerezidentnom obvezniku – pravnom licu za pravo TVprenosa sportskog doga|aja koji se odigrava u inostranstvu


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (autorska naknada), kamata i naknadapo osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, nateritoriji Republike, obra~unava se i pla}a porez po odbitkupo stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom o izbegavawudvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa odredbom ~lana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez poodbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovog zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ostvareni, odnosno ispla}eniprihod isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje na

151


propisane ra~une u momentu kada je prihod ostvaren, odnosnoispla}en, pri ~emu prihod iz stava 1. ovog ~lana predstavqabruto prihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku daporez nije odbijen od ostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda.

Saglasno propisima koji ure|uju autorsko pravo i pravasrodna autorskom, proizvo|a~ emisije (fizi~ko ili pravno liceu ~ijoj organizaciji i ~ijim je sredstvima emisija proizvedena)ima iskqu~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:reemitovawe svoje emisije; snimawe svoje emisije na nosa~ zvukaili slike, odnosno zvuka i slike; umnoàvawe i stavqawe upromet tog snimka; davawe primeraka snimaka emisije u zakup;javno saop{tavawe svojih emisija na mestima dostupnim publicii sl. pri ~emu je emisija u elektri~ni, elektromagnetni ili drugisignal pretvoren zvu~ni, vizuelni, odnosno zvu~no-vizuelnisadràj koji se emituje radi saop{tavawa javnosti.

U skladu sa prethodno navedenim, u slu~aju kadarezidentni obveznik – pravno lice pla}a nerezidentnomobvezniku – pravnom licu naknadu za pravo TV prenosa (u zemqi)sportskog doga|aja koji se odigrava u inostranstvu, ta naknada,prema mi{qewu Ministarstva finansija, ima karakter prihodakoji se oporezuje porezom po odbitku, saglasno ~lanu 40. stav 1.Zakona, nezavisno od toga da li se naknada pla}a direktnome|unarodnoj sportskoj organizaciji ili nerezidentnom pravnomlicu koje prava ste~ena od me|unarodne sportske organizacijeprenosi na rezidentno pravno lice.

9. Na~in priznavawa rashoda u poreskom bilansu banke po osnovuispravke vrednosti pojedina~nih potraìvawa


Odredbom ~lana 16. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:


BILTEN/POREZI 152


Zakon) propisano je da se na teret rashoda priznaje otpisvrednosti pojedina~nih potraìvawa, osim potraìvawa iz~lana 7a ta~ka 2) ovog zakona, pod uslovom:

1) da se nesumwivo dokaè da su ta potraìvawaprethodno bila ukqu~ena u prihode obveznika;

2) da je to potraìvawe u kwigama obveznika otpisano kaonenaplativo;

3) da poreski obveznik pruì dokaze o neuspeloj naplatitih potraìvawa sudskim putem.

Prema stavu 2. istog ~lana, na teret rashoda priznaje seispravka vrednosti pojedina~nih potraìvawa ako je od roka zawihovu naplatu pro{lo najmawe 60 dana.

Za iznos rashoda po osnovu ispravke vrednostipojedina~nih potraìvawa iz stava 2. ovog ~lana, koji su bilipriznati u poreskom bilansu, uve}avaju se prihodi u poreskombilansu u poreskom periodu u kome obveznik izvr{i otpisvrednosti istih potraìvawa, ako nije kumulativno ispuniouslove iz stava 1. ovog ~lana (~lan 16. stav 3. Zakona).

U skladu sa odredbom ~lana 22a stav 1. Zakona, na teretrashoda u poreskom bilansu banke priznaje se uve}awe ispravkevrednosti potraìvawa bilansne aktive i rezervisawa zagubitke po vanbilansnim stavkama, koja su u skladu saunutra{wim aktima banke iskazana u bilansu uspeha na teretrashoda u poreskom periodu, do visine odre|ene u skladu sapropisima Narodne banke Srbije.

Prema tome, na~in priznavawa rashoda po osnovu ispravkevrednosti pojedina~nih potraìvawa za obveznike iz ~lana 1.stav 1. ovog zakona (osim, izme|u ostalog, za banke) propisan je~lanom 16. stav 2. Zakona, dok je na~in priznavawa rashoda poosnovu ispravke vrednosti pojedina~nih potraìvawa za bankepropisan ~lanom 22a stav 1. Zakona.

U slu~aju kada obveznik (ukqu~uju}i i banku), vr{idirektan otpis vrednosti pojedina~nih potraìvawa primewujese odredba ~lana 16. stav 1. Zakona. S tim u vezi, obveznik je duàn

153


da prilikom direktnog otpisa vrednosti pojedina~nihpotraìvawa kumulativno ispuni uslove propisane ~lanom 16.stav 1. ta~. 1) do 3) Zakona.

Naime, da bi se otpis vrednosti pojedina~nogpotraìvawa priznao kao rashod u poreskom bilansu obveznika –banke, neophodno je:

1) da se nesumwivo dokaè da je to potraìvawe prethodnobilo ukqu~eno u prihode obveznika, uz napomenu da plasman,prema mi{qewu Ministarstva finansija, ne predstavqa prihodbanke, pa se, s tim u vezi, stav 1. ~lana 16. Zakona ne primewuje naplasmane banaka;

2) da je to potraìvawe u kwigama poreskog obveznika(indirektno) otpisano kao nenaplativo, odnosno da je u kwigamaporeskog obveznika izvr{ena ispravka vrednosti togpotraìvawa (saglasno ~lanu 22a Zakona i pozitivnim propisimakoji ure|uju poslovawe banaka), kao i

3) da poreski obveznik pruì dokaze o neuspeloj naplatitih potraìvawa sudskim putem, {to zna~i da je obveznik, prednadle`nim sudom, u ciqu namirewa svog potraìvawa, pokrenuoodgovaraju}i (npr. izvr{ni) postupak, shodno propisimakojima se ure|uje ta vrsta postupaka, odnosno da je obveznik (ukonkretnom slu~aju, banka) sproveo, u skladu sa zakonom kojim seure|uje hipoteka, vansudski postupak namirewa potraìvawa(obezbe|enog hipotekom), ~iji osnov predstavqa izvr{na ispravatj. ugovor o hipoteci, odnosno zalo`na izjava sa~iwena u skladu satim zakonom, pri ~emu se, ukoliko ugovor o hipoteci, odnosnozalo`na izjava nije sa~iwena u skladu sa zakonom (kojim se ure|ujehipoteka), sprovodi izvr{ni postupak.

10. Poreski tretman prihoda – likvidacionog ostatka koji jeostvario nerezidentni obveznik nad kojim je sproveden postupaklikvidacije, koji je vlasnik udela u rezidentnom pravnom licu, uslu~aju kada je drugi nerezidentni obveznik (vlasnik nerezidenta


BILTEN/POREZI 154


nad kojim je sproveden postupak likvidacije) stekao udeo u tomrezidentnom pravnom licu


U skladu sa ~lanom 40. stav 3. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, drugog nerezidentnog obveznika,fizi~kog lica, nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenoginvesticionog fonda, na teritoriji Republike, po osnovukapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama ~l. 27. do 29.ovog zakona, obra~unava se i pla}a porez po stopi od 20%, akome|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukog oporezivawanije druk~ije ure|eno.

Odredbom ~lana 27. stav 1. Zakona propisano je da sekapitalnim dobitkom smatra prihod koji obveznik ostvariprodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine navedeneu ovom stavu, izme|u ostalog, i udela u kapitalu pravnih lica iakcija i ostalih hartija od vrednosti, osim obveznica izdatih uskladu sa propisima kojima se ure|uje izmirewe obavezeRepublike po osnovu zajma za privredni razvoj, devizne {tedwegra|ana i du`ni~kih hartija od vrednosti ~iji je izdavalac, uskladu sa zakonom, Republika, autonomna pokrajina, jedinicalokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

Kapitalni dobitak predstavqa razliku izme|u prodajnecene imovine i wene nabavne cene, uskla|ene prema odredbamaovog zakona, s tim {to, ukoliko je razlika negativna, u pitawu jekapitalni gubitak (~lan 27. st. 2. i 3).

U konkretnom slu~aju, nad nerezidentnim pravnim licem,vlasnikom udela u kapitalu rezidentnog pravnog lica, sprovedenje (u skladu sa propisima dr`ave wegovog rezidentstva)likvidacioni postupak, pri ~emu je (kako proizilazi iz sadr`inepodnetog dopisa) likvidacioni ostatak (koji se sastoji iz udela u

155


kapitalu rezidentnog obveznika), prenet na drugog nerezidenta– vlasnika nerezidentnog obveznika nad kojim je sprovedenlikvidacioni postupak.

S tim u vezi, u slu~aju kada je, usled sprovedenog postupkalikvidacije (nad nerezidentnim obveznikom – vlasnikom udela urezidentnom pravnom licu), drugi nerezidentni obveznik(vlasnik nerezidenta nad kojim je sproveden postupaklikvidacije) stekao udeo u rezidentnom pravnom licu,Ministarstvo finansija smatra da nerezidentni obveznik (nadkojim je sproveden postupak likvidacije), nije ostvario prihodkoji je oporeziv u skladu sa ~lanom 40. stav 3. Zakona.

Me|utim, u situaciji kada nerezidentno pravno lice (kaonovi vlasnik udela u rezidentnom pravnom licu) izvr{i prodajuudela u rezidentnom pravnom licu i na taj na~in ostvarikapitalni dobitak (kao razliku izme|u prodajne i nabavne ceneudela), obveznik je poreza u skladu sa ~lanom 40. stav 3. Zakona,pri ~emu nabavnu cena udela, prema mi{qewu Ministarstvafinansija, predstavqa vrednost udela na dan unosa (osniva~kog)uloga prilikom osnivawa rezidentnog pravnog lica.

11. Poreski tretman sredstava koje fakultet dobija za projektepoverene od strane Evropske komisije


Odredbom ~lana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da su obveznici poreza na dobit pravnih licai druga pravna lica (nedobitne organizacije) koja nisuorganizovana kao privredna dru{tva ili zadruge, ako ostvarujuprihode prodajom proizvoda na tr`i{tu ili vr{ewem usluga uznaknadu.


BILTEN/POREZI 156


U skladu sa propisima koji ure|uju visoko obrazovawe,fakultet je visoko{kolska ustanova u sastavu univerziteta, kojaostvaruje akademske studijske programe i razvija nau~no -istraìva~ki, stru~ni, odnosno umetni~ki rad u jednoj ili vi{eoblasti.

Visoko{kolska ustanova sti~e sredstva za obavqawe svojedelatnosti u skladu sa zakonom i statutom od: sredstava kojaobezbe|uje osniva~; {kolarine; donacija, poklona, zave{tawa;sredstava za finansirawe nau~noistraìva~kog rada; projekata iugovora u vezi sa realizacijom nastave, istraìvawa ikonsultantskih usluga; naknada za komercijalne i druge usluge isl. Ova sredstva iskazuju se i evidentiraju u skladu sajedinstvenom buxetskom klasifikacijom.

S tim u vezi, fakultet, sa stanovi{ta Zakona, predstavqanedobitnu organizaciju koja primewuje kontni plan za buxetskisistem i, ukoliko ostvari prihode sa trì{ta (od prodaje dobarai usluga, kao i od kamata), iskazuje ih u Obrascu PBN, koji jepropisan Pravilnikom o sadràju poreskog bilansa za drugapravna lica (nedobitne organizacije) – obveznike poreza nadobit preduze}a („Sl. glasnik RS“, br. 19/05, 15/06 i 20/08, u daqemtekstu: Pravilnik).

U konkretnom slu~aju, fakultet je ostvario prihode poosnovu sredstava odobrenih od strane Evropske komisije,radi realizacije me|unarodnog istraìva~kog projekta koji sefinansira iz tih sredstava. S tim u vezi, ukoliko se sredstvaodobrena od strane Evropske komisije koriste za unapre|ewenau~noistraìva~kog i stru~nog rada kao komponentijedinstvenog procesa visokog obrazovawa, Ministarstvofinansija smatra da prihod po osnovu tih sredstava nepredstavqa prihod sa trì{ta i ne oporezuju se porezom nadobit.

Me|utim, ukoliko se sredstvima odobrenim od straneEvropske komisije vr{i zauzvrat promet dobara i usluga, odnosnoukoliko ta sredstva predstavqaju naknadu za komercijalne i druge

157


usluge, prihodi ostvareni na taj na~in, prema mi{qewuMinistarstva, predstavqaju prihode ostvarene na trì{tu, kojise oporezuju u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.

12. Pravo na kori{}ewe poreskog kredita iz ~lana 52. Zakona oporezu na dobit pravnih lica u situaciji kada je rezidentniobveznik, koji je po osnovu (ve}inskog) u~e{}a u kapitalunerezidentne filijale (u prethodnom periodu) i po osnovuispla}ene dividende od nerezidentne filijale ostvario pravo naporeski kredit iz ~lana 52. Zakona, prestao da postoji usledizvr{ene statusne promene spajawa uz pripajawe


Prema odredbi ~lana 52. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon) mati~no pravno lice – rezidentni obveznik Republikemoè umawiti obra~unati porez na dobit pravnih lica za iznosporeza koji je wegova nerezidentna filijala platila u drugojdràvi na dobit iz koje su ispla}ene dividende, koje se ukqu~ujuu prihode mati~nog pravnog lica, kao i za iznos poreza po odbitkukoji je nerezidentna filijala platila u drugoj dràvi na teispla}ene dividende.

Poreski kredit iz stava 1. ovog ~lana moè se koristitiza umawewe obra~unatog poreza mati~nog pravnog lica u iznosupla}enog poreza u drugoj dràvi, a najvi{e do iznosa poreza kojibi, po stopi propisanoj odredbom ~lana 39. stav 2. Zakona, bioobra~unat na dobit, odnosno na dividendu, pri ~emu seneiskori{}eni deo poreskog kredita moè preneti na ra~unporeza mati~nog pravnog lica iz budu}ih obra~unskih perioda,ali ne duè od pet godina (~lan 52. st. 3. i 4. Zakona).

U skladu sa ~lanom 53. Zakona, pravo na poreski kredit iz~lana 52. ovog zakona ima mati~no pravno lice koje je neprekidno


BILTEN/POREZI 158


u periodu od najmawe godinu dana koji prethodi podno{ewubilansa posedovalo 25% ili vi{e akcija, odnosno udelanerezidentne filijale, pri ~emu je obveznik duàn da nadle`nomporeskom organu podnese odgovaraju}e dokaze o veli~ini svogu~e{}a u kapitalu nerezidentne filijale, duìni trajawa togu~e{}a i porezu koji je filijala platila u drugoj dràvi, zajednosa wenim bilansom uspeha i poreskim bilansom.

U konkretnom slu~aju, nad rezidentnim obveznikom (kojije ostvario pravo na poreski kredit iz ~lana 52. Zakona)izvr{ena je, u skladu sa zakonom koji ure|uje privredna dru{tva,statusna promena spajawe uz pripajawe, po osnovu koje je (taj)rezidentni obveznik prestao da postoji, prenose}i, pri tome,drugom postoje}em dru{tvu (dru{tvo sticalac) celokupnu svojuimovinu.

U skladu sa zakonom koji ure|uje privredna dru{tva,registracijom statusne promene spajawa uz pripajawe, izme|uostalog, dozvole, koncesije, druge povlastice i oslobo|ewa dataili priznata dru{tvu prestalom pripajawem prelaze na dru{tvosticaoca, osim ako je propisima kojim se ure|uje wihovo davawedruk~ije odre|eno.

S tim u vezi, u situaciji kada je rezidentni obveznik, kojije po osnovu (ve}inskog) u~e{}a u kapitalu nerezidentnefilijale (u prethodnom periodu) i po osnovu ispla}ene dividendeod nerezidentne filijale ostvario pravo na poreski kredit (iz~lana 52. Zakona), prestao da postoji (usled izvr{ene statusnepromene), Ministarstvo finansija je mi{qewa da dru{tvosticalac (koje je statusnom promenom steklo u~e{}e u kapitalunerezidentne filijale u visini propisanoj ~lanom 53. Zakona),ima pravo na (nastavak) kori{}ewa poreskog kredita, u skladu sa~lanom 52. Zakona, imaju}i u vidu da izme|u privrednih dru{tava(koja su u~estvovala u statusnoj promeni) postoji kontinuitetpravnog subjektiviteta. Kao dokaz, Ministarstvo smatra da binadle`nom poreskom organu trebalo priloìti celokupnudokumentaciju neophodnu za utvr|ivawe ~iweni~nog stawa na

159


kome se zasniva osnovanost prava na kori{}ewe poreskog kreditaiz ~lana 52. Zakona.

13. Podno{ewe poreske prijave i poreskog bilansa u slu~aju kadaje obveznik dobio saglasnost da sastavqa i prikazuje finansijskeizve{taje sa stawem na posledwi dan poslovne godine koja jerazli~ita od kalendarske


Prema odredbi ~lana 38. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), poreski period za koji se obra~unava porez na dobit jeposlovna godina, pri ~emu je poslovna godina kalendarska godina,osim u slu~aju prestanka ili otpo~iwawa obavqawa delatnosti utoku godine, ukqu~uju}i i statusne promene, kao i u slu~ajupokretawa postupka ste~aja ili likvidacije.

U skladu sa odredbom ~lana 38. stav 3. Zakona, na zahtevporeskog obveznika koji je dobio saglasnost ministra finansija,odnosno guvernera Narodne banke Srbije, da sastavqa i prikazujefinansijske izve{taje sa stawem na posledwi dan poslovnegodine koja je razli~ita od kalendarske, nadleàn poreski organodobrava re{ewem da se poslovna godina i kalendarska godinarazlikuju, s tim da poreski period traje 12 meseci, a tako odobrenporeski period obveznik je duàn da primewuje najmawe petgodina.

Poreski obveznik iz stava 3. ovog ~lana duàn je dapodnese poresku prijavu i poreski bilans za utvr|ivawe kona~neporeske obaveze za period od 1. januara teku}e godine do dana kada,po re{ewu nadle`nog poreskog organa, zapo~iwe poslovnu godinu


BILTEN/POREZI 160


koja se razlikuje od kalendarske, u roku od deset dana od danaisteka roka propisanog za podno{ewe finansijskih izve{taja zaperiod za koji se podnosi poreska prijava i poreski bilans.

Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio maweporeza nego {to je bio duàn da plati po obavezi obra~unatoj uporeskoj prijavi, duàn je da razliku uplati najkasnije dopodno{ewa poreske prijave uz podno{ewe dokaza o uplatirazlike poreza.

Ako je obveznik poreza u vidu akontacije platio vi{eporeza nego {to je bio duàn da plati po obavezi obra~unatoj uporeskoj prijavi, vi{e pla}eni porez ura~unava se kao akontacijaza naredni period ili se obvezniku vra}a na wegov zahtev u rokuod 30 dana od dana prijema zahteva za povra}aj.

S tim u vezi, obvezniku koji je prema propisima kojima seure|uje ra~unovodstvo i revizija dobio saglasnost da sastavqa iprikazuje finansijske izve{taje za poslovnu godinu razli~itu odkalendarske, nadle`ni poreski organ (na wegov zahtev) odobravare{ewem da se poslovna i kalendarska godina razlikuju, odnosnoda poreski period za koji obveznik sastavqa poreski bilansodgovara poslovnoj godini za koju je dobio saglasnost da sastavqai prikazuje finansijske izve{taje.

14. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik – novinskaagencija pla}a nerezidentnom pravnom licu na ime pravakori{}ewa opreme (zakupa pokretnih stvari), softvera, kao iprava kori{}ewa servisa odnosno vesti u pisanoj, fono i fotoformi


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:

161


Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (u daqem tekstu: autorskih naknada),kamata i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnihstvari na teritoriji Republike, obra~unava se i pla}a porez poodbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U konkretnom slu~aju, rezidentni obveznik, na osnovuzakqu~enog ugovora o me|uagencijskoj saradwi sa nerezidentnimpravnim licem, sti~e pravo kori{}ewa servisa nerezidentnogobveznika (koji ~ine vesti, fono i foto materijal), kao i pravokori{}ewe opreme i softvera (koji su u vlasni{tvu nerezidenta)i, s tim u vezi, obavezan je da nerezidentnom pravnom licu pla}augovorenu mese~nu naknadu, pri ~emu je ugovorom, izme|u ostalog,precizirano da nerezidentni obveznik ima pravo intelektualnesvojine nad sadràjem servisa, a da }e rezidentni obveznik (kakoproizilazi iz sadràja podnetog zahteva za mi{qewe) u~initisve da sadràj predmetnih servisa (koje koristi na osnovuzakqu~enog ugovora) ne bude izloèn neovla{}enojredistribuciji, pristupu, ~uvawu ili modifikovawu od stranerezidenta ili neke tre}e strane.

S tim u vezi, naknada koju rezidentni obveznik (na osnovuzakqu~enog ugovora o me|uagencijskoj saradwi) pla}anerezidentnom pravnom licu na ime prava kori{}ewa opreme(zakupa pokretnih stvari), softvera, kao i prava kori{}ewaservisa odnosno vesti u pisanoj, fono i foto formi, premami{qewu Ministarstva finansija, ima karakter prihodanerezidenta, koji je oporeziv porezom po odbitku u skladu sa~lanom 40. stav 1. Zakona po stopi od 20%, ukoliko me|unarodnimugovorom o izbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ijeure|eno.


BILTEN/POREZI 162


15. Poreski tretmana prihoda koji stambena zgrada ostvarujeizdavawem prostora u zakup


Odredbom ~lana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04 i 18/10,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da su obveznici poreza nadobit pravnih lica i druga pravna lica (nedobitne organizacije)koja nisu organizovana kao pravna lica ili zadruge, ako ostvarujuprihode prodajom proizvoda na trì{tu ili vr{ewem usluga uznaknadu.

Prema tome, drugo pravno lice – nedobitna organizacijaobveznik je poreza na dobit pravnih lica ukoliko ostvarujeprihode prodajom proizvoda na trì{tu ili vr{ewem usluga uznaknadu, pri ~emu vi{ak prihoda sa trì{ta nad rashodima(nastali u vezi sa ostvarewem tih prihoda) predstavqa osnovicuza oporezivawe koja se utvr|uje na na~in propisan Pravilnikomo sadràju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitneorganizacije) – obveznike poreza na dobit preduze}a („Sl.glasnik RS“, br. 19/05, 15/06 i 20/08, u daqem tekstu: Pravilnik).

Prema ~lanu 44. stav 1. Zakona, osloba|a se pla}awaporeza na dobit pravnih lica nedobitna organizacija koja ugodini za koju se odobrava pravo na oslobo|ewe ostvari vi{akprihoda nad rashodima do 400.000 dinara, pod slede}im uslovima:da nedobitna organizacija ne raspodequje tako ostvareni vi{aksvojim osniva~ima, ~lanovima, direktorima, zaposlenima ili sawima povezanim licima; da li~na primawa koja nedobitnaorganizacija ispla}uje zaposlenima, direktorima i sa wimapovezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka zadelatnost u kojoj je nedobitna organizacija razvrstana; danedobitna organizacija ne raspodequje imovinu u korist svojih

163


osniva~a, ~lanova, direktora, zaposlenih ili sa wima povezanihlica.

Pravo na oslobo|ewe nema nedobitna organizacija kojaostvari vi{ak prihoda nad rashodima ve}i od 400.000 dinara, kaoni nedobitna organizacija koja ima monopolski ili dominantanpoloàj na trì{tu u smislu zakona kojim se ure|uje suzbijawemonopolskog ili dominantnog poloàja (~lan 44. stav 2. Zakona),pri ~emu Ministarstvo finansija napomiwe da }e se iznos od400.000 dinara primewivati kod utvr|ivawa prava na poreskooslobo|ewe za 2010. godinu, imaju}i u vidu da se do 1. januara 2010.godine primewivala odredba Zakona prema kojoj nedobitnaorganizacija nije imala pravo na oslobo|ewe ukoliko ostvarivi{ak prihoda nad rashodima ve}i od 300.000 dinara.

^lanom 63. Zakona propisano je da je poreski obveznikduàn da nadle`nom poreskom organu podnese (uz poreskibilans) poresku prijavu u kojoj je obra~unat porez za period zakoji se utvr|uje porez. Poreski period za koji se obra~unavaporez na dobit je poslovna godina koja je jednaka kalendarskojgodini, osim u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom.

Kad su u pitawu nedobitne organizacije sadràj poreskeprijave (koja se podnosi na Obrascu PDN – Poreska prijava zaakontaciono-kona~no utvr|ivawe poreza na dobit preduze}a zanedobitne organizacije) propisan je Pravilnikom o sadràjuporeske prijave za obra~un poreza na dobit preduze}a („Sl.glasnik RS“, br. 139/04,19/05 15/06 i 59/06).

U skladu sa ~lanom 11. Zakona o odràvawu stambenihzgrada („Sl. glasnik RS“, br. 44/95 ... 101/05), stambena zgrada imasvojstvo pravnog lica u pravnim poslovima koji se odnose naodràvawe i kori{}ewe stambene zgrade.

U skladu sa navedenim, stambena zgrada (kao nedobitnaorganizacija) obveznik je poreza na dobit pravnih lica, ukolikoje ostvarila prihode prodajom proizvoda na trì{tu ilivr{ewem usluga uz naknadu, pri ~emu prihod stambene. zgrade


BILTEN/POREZI 164


ostvaren po osnovu izdavawa prostora (stambene zgrade) u zakup,prema mi{qewu Ministarstva finansija, predstavqa prihodostvaren na tr`i{tu, koji je oporeziv, u skladu sa odredbamaZakona i Pravilnika.

Imaju}i u vidu da je nedobitna organizacija (stambenazgrada, u konkretnom slu~aju) ostvarila prihode sa tr`i{ta(izdavawem prostora u zakup) i tako postala obveznik poreza nadobit pravnih lica, du`na je da, za period za koji se utvr|ujeporez, nadle`nom poreskom organu podnese poreski bilans naObrascu PBN i poresku prijavu za akontaciono-kona~noutvr|ivawe poreza na dobit pravnih lica na Obrascu PDN i tou roku od 10 dana od isteka roka propisanog za podno{ewefinansijskih izve{taja, saglasno odredbi ~lana 63. stav 3.Zakona.


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Gubitak prava na oslobo|ewa od obaveze pla}awa poreza nadohodak gra|ana i doprinosa za obavezno socijalno osigurawe zalica starija od 50 godina


Odredbom ~lana 21d st. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodakgra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon o porezuna dohodak) propisano je da poslodavac koji zaposli lice koje je nadan zakqu~ivawa ugovora o radu starije od 45 godina i koje kodNacionalne slu`be za zapo{qavawe ima status korisnikanov~ane naknade za vreme nezaposlenosti ili je kod te slu`beprijavqeno kao nezaposleno lice najmawe {est meseci bezprekida, osloba|a se obaveze pla}awa obra~unatog iobustavqenog poreza iz zarade tog novozaposlenog lica, u perioduod dve godine od dana zasnivawa radnog odnosa zaposlenog.

166


U pogledu ostvarivawa prava na oslobo|ewe od obavezepla}awa doprinosa za obavezno socijalno osigurawe na teretsredstava poslodavca koji zaposli lice starije od 50 godina,odredbom ~lana 45. st. 1. i 3. Zakona o doprinosima za obaveznosocijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06 i 5/09,u daqem tekstu: Zakon o doprinosima) propisani su isti uslovi zaoslobo|ewe od pla}awa doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe kao i kod ostvarivawa prava na poresku olak{icu zakategoriju novozaposlenih lica starijih od 45 godina.

Ako zaposlenom prestane radni odnos u toku trajawaolak{ice, kao i u narednom periodu od tri godine posle istekaolak{ice, poslodavac gubi pravo na olak{icu i du`an je da platiporez i doprinose koje bi ina~e platio da nije koristioolak{icu, s tim da, izuzetno, poslodavac nastavqa da koristiolak{icu za preostalo vreme kori{}ewa olak{ice, ukolikozaposlenom prestane radni odnos otkazom ugovora o radu odstrane zaposlenog, a poslodavac umesto wega u roku od najvi{e 15dana od dana prestanka radnog odnosa zaposli drugo lice starijeod 50 godina koje ispuwava uslove iz ~lana 21d stav 1. Zakona oporezu na dohodak i ~lana 45. stav 1. Zakona o doprinosima (~lan21d st. 3. i 5. Zakona o porezu na dohodak i ~lan 45. st. 4. i 5. Zakonao doprinosima).

Imaju}i u vidu navedene zakonske odredbe, kao i navode izdopisa da je poslodavac – pravno lice, koje je koristilo olak{icukod pla}awa poreza na dohodak gra|ana i doprinosa za obaveznosocijalno osigurawe po osnovu zaposlewa lica starijeg od 50godina, zbog promene uslova poslovawa prestao da obavqa jednu odregistrovanih delatnosti, na kojim poslovima je radilonovozaposleno lice za koje je koristio olak{icu, usled ~ega jeposlodavac zaposlenom dao otkaza ugovora o radu, mi{qewe

BILTEN/POREZI

167


Ministarstva finansija je da u tom slu~aju poslodavac gubi pravona olak{icu i duàn je da plati porez i doprinose koje bi ina~eplatio da nije koristio olak{icu, saglasno odredbama ~lana 21dst. 3. do 5. Zakona o porezu na dohodak i ~lana 45. st. 4. do 6. Zakonao doprinosima.

2. Poreski tretman prihoda po osnovu kapitalnog dobitkaostvarenog prodajom akcija koje je obveznik stekao po osnovuradnog staà u procesu privatizacije pravnog lica


Prihod koji fizi~ko lice ostvari prodajom, odnosnodrugim prenosom uz naknadu, izme|u ostalog, akcija u pravnomlicu, podleè pla}awu poreza na kapitalni dobitak u skladu saodredbama ~l. 72. do 78. Zakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl.glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–ispravka, 31/09,44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon).

Kapitalni dobitak predstavqa razliku izme|u prodajnecene akcija i wihove nabavne cene uskla|ene prema odredbamaZakona.

Prodajnom cenom akcija smatra se ugovorena cena, odnosnotrì{na cena koju utvr|uje nadle`ni poreski organ ako oceni daje ugovorena cena nià od trì{ne, saglasno odredbi ~lana 73.stav 1. Zakona.

Nabavnom cenom akcija koje su kotirane na berzi smatra secena koju obveznik dokumentuje kao stvarno pla}enu, odnosno, akoto ne u~ini, najnià zabeleèna cena po kojoj se trgovalo uperiodu od godinu dana koji prethodi wihovoj prodaji (~lan 74.stav 6. Zakona).

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

168


Za akcije koje se ne kotiraju na berzi, nabavnom cenomsmatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno pla}enu,odnosno, ako to ne u~ini, wena nominalna vrednost (~lan 74. stav7. Zakona).

Prema tome, za akcije koje su zaposleni i druga lica steklabez naknade – po osnovu radnog staà u postupku privatizacijepravnog lica, nabavnom cenom se, po mi{qewu Ministarstvafinansija, smatra nominalna vrednost akcija.

Kod utvr|ivawa poreza na kapitalni dobitak, nabavnacena akcija uve}ava se indeksom rasta cena na malo od danasticawa do dana prodaje, prema podacima republi~kog organanadle`nog za poslove statistike (~lan 74. stav 8. Zakona).

Obveznik poreza na kapitalni dobitak je fizi~ko licekoje ostvari kapitalni dobitak.

Porez na kapitalni dobitak pla}a se po stopi od 10% (kojaje u primeni od 27. marta 2010. godine), saglasno odredbi ~lana 77.Zakona.

Imaju}i u vidu navode iz predmetnog zahteva, da je poreskiobveznik svoje akcije prodao u toku 2007. godine i po tom osnovuostvario kapitalni dobitak, a kako se u pogledu poresko-pravnogaspekta oporezivawa prihoda fizi~kih lica primewuju propisikoji su vaìli u momentu ostvarivawa prihoda, to zna~i da seprihod koji je predmet oporezivawa kapitalnim dobitkom, aostvaren je zakqu~no sa 26. martom 2010. godine, oporezuje postopi od 20%.

Obveznik koji u toku godine ostvari ili zapo~neostvarivawe prihoda na kapitalne dobitke duàn je da podneseporesku prijavu (Obrazac PPDG-3) najkasnije u roku od 15 dana odpo~etka ostvarivawa prihoda, poreskom organu na ~ijojteritoriji ima prebivali{te (~l. 95. i 98. Zakona).

Porez na kapitalni dobitak utvr|uje re{ewem nadle`niporeski organ, na osnovu podataka iz poreske prijave, odnosno

BILTEN/POREZI

169


podataka kojima raspolaè nadle`ni poreski organ, a pla}a se uroku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o utvr|ivawu poreza(~l. 115. i 118. Zakona).

Ministarstvo finansija napomiwe da, saglasno na~elufakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~ajuutvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda, prema ~lanu 9. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10).

3. Poreski tretman prihoda po osnovu kapitalnog dobitka kojifizi~ko lice ostvari prenosom uz naknadu prava svojine nanepokretnosti ste~enoj po osnovu ugovora o deobi (1/2 idealnogdela nepokretnosti) i ugovora o doìvotnom izdràvawu (1/2idealnog dela nepokretnosti), koju je prometovalo pre 8. maja2009. godine


Prema navodima u zahtevu za mi{qewe, fizi~ko lice kaovlasnik nepokretnosti, koju je na 1/2 idealnog dela steklo poosnovu ugovora o deobi zakqu~enim sa bra~nim drugom, apreostalu 1/2 idealnog dela steklo je po osnovu ugovora odoìvotnom izdràvawu zakqu~enim sa ocem kao primaocemizdràvawa, ostvarilo je kapitalni dobitak po osnovu prodajepredmetne nepokretnosti, koju je prometovalo pre 8. maja 2009.godine.

Odredbom ~lana 72a stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06 i65/06–ispravka, u daqem tekstu: Zakon), koja je vaìla do 8. maja2009. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunamaZakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 31/09),


170


kojim je brisana predmetna odredba, bilo je propisano da sekapitalni dobitak ne utvr|uje i ne oporezuje kod prenosa prava,udela ili hartija od vrednosti ako su ste~ena nasle|em.

Imaju}i u vidu navedene zakonske odredbe, kao i navode izzahteva za mi{qewe, mi{qewe Ministarstva finansija je da ukonkretnom slu~aju ostvarivawa prihoda na osnovu kapitalnogdobitka od prometa nepokretnosti (izvr{enog pre 8. maja 2009.godine), nezavisno od toga {to je poreski obveznik fizi~ko licekoje je davalac izdràvawa (prema ugovoru o doìvotnomizdràvawu zakqu~enim sa ocem), ali istovremeno i zakonskinaslednik prvog naslednog reda (po osnovu zaostav{tine iza pok.oca), pravni osnov sticawa 1/2 idealnog dela nepokretnostipredstavqa ugovor o doìvotnom izdràvawu (kao teretanpravni posao zakqu~en izme|u davaoca i primaoca izdràvawa),pa, shodno tome, nema osnova za primenu odredbe ~lana 72a stav 1.ta~ka 1) Zakona (koja je vaìla do 8. maja 2009. godine) koja seodnosila na izuzimawe od oporezivawa prihoda od kapitalnogdobitka ostvarenog prenosom prava, udela i hartija od vrednostiako su ste~ena nasle|em, jer pravni osnov sticawa navedenogidealnog dela nepokretnosti predstavqa ugovor o doìvotnomizdràvawu kao teretan pravni posao, a ne nasle|ivawe.

4. Poreski tretman prihoda po osnovu ostvarenog kapitalnogdobitka od prodaje akcija koje je akcionar stekao po osnovuugovora o poklonu u~iwenog u prvom naslednom redu


Prema odredbi ~lana 72. stav 1. ta~ka 4) Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,

BILTEN/POREZI

171


65/06–ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon),porezom na kapitalni dobitak oporezuje se prihod koji, poredostalog, fizi~ko lice – obveznik ostvari prodajom, odnosnodrugim prenosom uz naknadu akcija i ostalih hartija od vrednosti,ako je tom prodajom ostvaren kapitalni dobitak.

Obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti preprodaje drào u svom portfequ pre 24. januara 1994. godine neostvaruje kapitalni dobitak wihovom prodajom.

Kapitalni dobitak predstavqa razliku izme|u prodajnecene prava, udela, odnosno hartija od vrednosti i wihove nabavnecene uskla|ene prema odredbama ovog zakona (~lan 72. stav 5.Zakona).

Prodajnom cenom, u smislu odredbe ~lana 73. stav 1.Zakona, smatra se ugovorena cena, odnosno trì{na cena kojuutvr|uje nadle`ni poreski organ ako oceni da je ugovorena cenanià od trì{ne.

Nabavnom cenom, u smislu odredbe ~lana 74. stav 1. Zakona,za svrhu odre|ivawa kapitalnog dobitka, smatra se cena po kojojje obveznik stekao pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, odnosnocena koju je utvrdio poreski organ u skladu sa Zakonom.

Imaju}i u vidu navedene zakonske odredbe, kao i da se ukonkretnom slu~aju radi o sticawu akcija besteretnim pravnimposlom – ugovorom o poklonu (bez naknade) izme|u krvnihsrodnika u pravoj liniji iz prvog naslednog reda, a da se shodno~lanu 74. stav 1. Zakona nabavnom cenom (za svrhu odre|ivawakapitalnog dobitka) smatra cena po kojoj je poreski obveznik (ukonkretnom slu~aju, poklonoprimac) stekao pravo, udeo ilihartiju od vrednosti, odnosno cena koju je utvrdio poreski organu skladu sa Zakonom, Ministarstvo finansija smatra da jenabavna cena akcija ste~enih ugovorom o poklonu, za svrhuodre|ivawa kapitalnog dobitka, jednaka nuli.


172


Kako se, saglasno na~elu vremenskog va`ewa poreskihzakona, poreska obaveza utvr|uje na osnovu propisa koji su bili nasnazi u vreme wenog nastanka, osim ako je, u skladu sa ustavom izakonom, za pojedine odredbe zakona predvi|eno da imaju povratnodejstvo (~lan 5. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskojadministraciji – „Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10), to zna~i dase po osnovu prometa akcija (prodaja akcija ste~enih poklonom) upredmetnom slu~aju, koji je, kako se navodi, izvr{en 2. oktobra2007. godine, poreska obaveza utvr|uje saglasno odredbama Zakonakoje su bile na snazi u vreme kad je ostvaren prihod, odnosno da seu navedenom slu~aju primewuje odredba ~lana 74. stav 1. Zakonaprema kojoj se nabavnom cenom (za svrhu odre|ivawa kapitalnogdobitka) smatra cena po kojoj je poreski obveznik stekao akcije,odnosno cena koju je utvrdio poreski organ u skladu sa Zakonom,kao i podzakonskim aktom.

Pored toga, poreska stopa koja bi se primenila upredmetnom slu~aju iznosi 20%, kao poreska stopa koja je,saglasno Zakonu, bila na snazi u vreme nastanka poreske obaveze.

Tako|e, Ministarstvo finansija ukazuje da, saglasnona~elu fakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~ajuutvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda koje ostvari fizi~ko lice, saglasno ~lanu 9.Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

5. Poreski tretman {tedwe u slu~aju kada banka za dane {tedwenudi fizi~kim licima da svoju efektivu i/ili devize sa ra~unaprevedu na dinarsku {tedwu prodajom deviza banci po sredwemkursu Narodne banke Srbije koji va`i na dan prodaje i izvr{eoro~avawe dinarske {tedwe na odre|eni period sa odre|enomkamatom, uz istovremeno ostavqawe mogu}nosti {tedi{ama da

BILTEN/POREZI

173


istekom roka oro~ewa dinarske {tedwe mogu od banke da kupeisti iznos efektive i/ili deviza koje su svojevremeno(prethodno) prodali banci


Odredbama ~l. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak gra|ana(„Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–ispravka,31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da porez nadohodak gra|ana pla}aju fizi~ka lica koja ostvaruju dohodak, naprihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Zakona, porezu na dohodakgra|ana podle`u slede}e vrste prihoda:

1) zarade;2) prihodi od poqoprivrede i {umarstva;3) prihodi od samostalne delatnosti;4) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom

pravu i prava industrijske svojine;5) prihodi od kapitala;6) prihodi od nepokretnosti;7) kapitalni dobici;8) ostali prihodi.Navedeni prihodi oporezuju se bilo da su ostvareni u

novcu, u naturi, ~iwewem ili na drugi na~in (~lan 3. stav 2.Zakona).

Odredbom ~lana 65. Zakona propisano je da se ne pla}aporez na prihode od kapitala na kamatu:

1) na dinarska sredstva po osnovu {tednih i drugihdepozita (oro~enih ili po vi|ewu);

2) po osnovu du`ni~kih hartija od vrednosti, u smislupropisa kojima je ure|eno tr`i{te hartija od vrednosti i drugihfinansijskih instrumenata ~iji je izdavalac Republika,


174


autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodnabanka Srbije.

Shodno tome, a imaju}i u vidu da bi, u konkretnom slu~aju,u ciqu pospe{ivawa dinarske {tedwe u okviru akcije „dani{tedwe“, banka u okviru svoje poslovne politike, saglasno svojimunutra{wim pravnim aktima, pod jednakim uslovima za svegra|ane – deponente deviznih {tednih uloga, omogu}ilafizi~kim licima koji svoju efektivu i/ili devize sa ra~unaprevedu na dinarsku {tedwu prodajom deviza banci po sredwemkursu Narodne banke Srbije na dan prodaje i izvr{e oro~avawedinarske {tedwe na odre|eni period sa odre|enom kamatom, s timda bi istovremeno banka ostavila mogu}nost svojim {tedi{amada istekom roka oro~ewa dinarske {tedwe mogu od banke da kupeisti iznos efektive i/ili deviza koje su svojevremeno (prethodno)prodali, odnosno da po istom kursu kupe efektivu i/ili devize odbanke, a na teret svojih sredstava (tj. sredstava banke), premami{qewu Ministarstva finansija to ne predstavqa prihodfizi~kog lica koji podle`e pla}awu poreza na dohodak gra|anapo Zakonu.

6. Poreski tretman i iskazivawe u poslovnim kwigama prihodakoje ostvari fizi~ko lice kao preduzetnik – advokat, koji jeoporezovan pau{alno, u slu~aju kad se isplata parni~nihtro{kova za advokatske usluge pru`ene u toku dugogodi{wegsudskog postupka, a dosu|enih odlukom suda, vr{i po okon~awusudskog postupka u vidu jednokratnih isplata u toku jedne godine


Prema navodima iz dopisa, advokatska kancelarija jezastupala stranke u ve}em broju radnih sporova u periodu od 2000.

BILTEN/POREZI

175


do 2009. godine i kroz kwigu KPO uredno je vodila evidencijusvojih prihoda koji su dosu|eni po sudskim presudama, s obziromda je od klijenata imala pismeno ovla{}ewe da, pored ostalog, zapruène advokatske usluge naplati dosu|ene parni~ne tro{kovepreko svog poslovnog ra~una. Ukazuje se da je advokatskakancelarija, nakon pravnosna`nosti presuda, presu|eneparni~ne tro{kove za advokatske usluge kwiìla kao svoj prihodostvaren na dan presu|ewa (tj. dono{ewa presude), po osnovupresude i po osnovu zakqu~enog ugovora o zastupawu saklijentima. Navodi se da je to bio prihod za izvr{ene advokatskeusluge zadwih 9 godina, po mesecima u periodu od 2000. do 2009.godine, s tim da ukupno ostvareni prihod u tim godinama nije biovi{i od zakonom dozvoqenog limita kao uslova za pau{alnooporezivawe. Daqe se navodi da su du`nici, po izvr{nim sudskimre{ewima, svoj dug po osnovu presuda pla}ali tek u 2010. godini,tako da se isplata ve} kwiènih prihoda za dosu|ene parni~netro{kove na ime advokatskih usluga iz perioda 2000. do 2009.godine vr{ila u 2010. godini sa isplatom glavnog duga ipripadaju}e kamate zbog docwe u isplati.

Odredbom ~lana 43. stav 4. Zakona o porezu na dohodakgra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da preduzetnici koji porez pla}aju na pau{alnoutvr|eni prihod du`ni su da vode samo poslovnu kwigu oostvarenom prometu.

Pravilnikom o poslovnim kwigama i iskazivawufinansijskog rezultata po sistemu prostog kwigovodstva („Sl.glasnik RS“, br. 140/03), odredbom ~lana 7. koja se odnosi nasastavqawe poslovne kwige KPO – Poslovna kwiga o ostvarenomprometu pau{alno oporezovanih obveznika, propisano je da se uposlovnu kwigu KPO kwiè prihodi od prodatih proizvoda iizvr{enih usluga tako {to se u obrazac poslovne kwige podaciunose na slede}i na~in:


176


1) u kolonu 1 – redni broj poslovne promene od po~etkagodine, odnosno od po~etka obavqawa delatnosti, ako je po~etakobavqawa delatnosti u teku}oj godini;

2) u kolonu 2 – datum i opis kwièwa poslovne promene uposlovnoj kwizi;

3) u kol. 3 i 4 – iznos prihoda od prodaje proizvoda,odnosno od izvr{enih usluga;

4) u kolonu 5 – iznos ukupnih prihoda, kao iznosa iz kol. 3.i 4.

Imaju}i u vidu navedeno, promet koji je preduzetnik,obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti napau{alno utvr|en prihod, ostvario po osnovu obavqawadelatnosti tako {to je radio – vr{io poslove iz svoje delatnostiu toku kalendarske godine (poreskog perioda), Ministarstvofinansija smatra da predstavqa promet ostvaren u tojkalendarskoj godini kad je rad fakti~ki obavqen i kad je nastalopotraìvawe od du`nika po tom osnovu, odnosno kad je kwiènaposlovna promena u kwizi ostvarenog prometa, nezavisno odokolnosti kad je realizovana naplata potraìvawa od du`nika.

Ministarstvo finansija napomiwe da se ovakvarealizacija naplate potraìvawa ne}e smatrati prometomizvr{enim za taj poreski period (u kome je realizovana naplata,tj. u 2010. godini) ako je obveznik u svojim poslovnim kwigama(KPO – Poslovna kwiga o ostvarenom prometu pau{alnooporezovanih obveznika) evidentirao navedene promene kaoposlovne promene prethodnog perioda (konkretno, kao poslovnepromene u kalendarskim godinama od 2000. do 2009. godine).

Ina~e, preduzetnik kome je utvr|eno pravo na pau{alnooporezivawe, ovaj na~in oporezivawa koristi dok se ne utvrdi dasu prestali da postoje razlozi za pau{alno oporezivawe, odnosnoda izmeweni uslovi iskqu~uju pravo na pau{alno oporezivawe.Ukoliko se u godini koja prethodi godini za koju se vr{i

BILTEN/POREZI

177


utvr|ivawe poreza zna~ajnije izmeni obim poslovawa, odnosnoprometa i drugi uslovi od uticaja na ostvarivawe pravapreduzetnika na pau{alno oporezivawe i visinu poreske obaveze,preduzetniku koji pla}a porez na pau{alno utvr|eni prihodprestaje svojstvo pau{alno oporezovanog preduzetnika. U tomslu~aju nadle`ni poreski organ }e re{ewem nalo`itipreduzetniku vo|ewe poslovnih kwiga od polovine teku}e godineili od po~etka godine (~lan 42. stav 5. Zakona).

Tako|e, preduzetnik koji je stekao status obveznika porezana dodatu vrednost, u skladu sa zakonom koji ure|uje porez nadodatu vrednost, gubi pravo na pau{alno oporezivawe prihoda odsamostalne delatnosti danom sticawa statusa obveznika porezana dodatu vrednost.

7. Poreski tretman naknade tro{kova prevoza zaposlenima zadolazak na posao i odlazak sa posla putem pretplatnih markica


Kako se navodi u zahtevu za mi{qewe, ustanova(poslodavac) snosi tro{kove prevoza zaposlenih za dolazak naposao i povratak sa posla kupovinom pretplatnih markica, pri~emu ostvaruje popust koji odobrava saobra}ajno preduze}e poosnovu koli~ine kupqenih markica. Na taj na~in, poslodavac prikupovini pretplatnih markica pla}a cenu, sa ostvarenimpopustom, u iznosu od 2.549,80 dinara (stvarno pla}eni iznos), dokpuna cena pretplatne markice (bez ostvarivawa prava na popust)za drugu zonu, iznosi 2.684 dinara.

Odredbom ~lana 18. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09 i 18/10, u daqem tekstu: Zakon)


178


propisano je da se ne pla}a porez na zarade na primawa zaposlenogpo osnovu naknade tro{kova prevoza u javnom saobra}aju (zadolazak na posao i povratak sa posla) – do visine cene mese~nepretplatne karte, odnosno do visine stvarnih tro{kova prevozaako ne postoji mogu}nost da se obezbedi mese~na pretplatnakarta, a najvi{e do 2.596 dinara (navedeni neoporezivi iznos je uprimeni od 1. februara 2010. godine do 31. januara 2011. godine).

Iznos naknade tro{kova prevoza u javnom saobra}aju kojije vi{i od neoporezivog iznosa (2.596 dinara) predstavqaprimawe zaposlenog koje ima poreski tretman zarade i podle`epla}awu poreza na dohodak po stopi od 12%, saglasno odredbama~l. 16. i 18. Zakona.

Imaju}i u vidu pomenute zakonske odredbe, kao i navode izdopisa, Ministarstvo finansija smatra da u slu~aju kadposlodavac snosi tro{kove prevoza zaposlenih za dolazak naposao i povratak sa posla tako {to od saobra}ajnog preduze}akupuje pretplatne markice za prevoz, pri ~emu ostvaruje popustkoji odobrava saobra}ajno preduze}e po osnovu koli~inekupqenih markica, pa cena sa ostvarenim popustom (iznosi2.549,80 dinara) kao stvarno pla}eni iznos je ni`a od propisanogneoporezivog iznosa iz ~lana 18. stav 1. ta~ka 1) Zakona, takvoprimawe zaposlenog (do visine neoporezivog iznosa) jeoslobo|eno od pla}awa poreza na zaradu.

BILTEN/POREZI


POREZI NA IMOVINU

1. Da li je lice kome je pravosna`nom sudskom presudom utvr|enopravo svojine u srazmernom delu na nepokretnoj imoviniste~enoj u vanbra~noj zajednici u obavezi da plati porez naprenos apsolutnih prava po osnovu navedene presude?


Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02, 80/02,135/04, 61/07 ... 5/09, u daqem tekstu: Zakon), porez na prenosapsolutnih prava pla}a se kod prenosa uz naknadu prava svojine nanepokretnosti.

Prema odredbi ~lana 24. ta~ka 1) Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... 5/09, u daqem tekstu:Zakon), prenosom uz naknadu, u smislu ~lana 23. Zakona, smatra sei sticawe prava svojine i drugih prava iz ~lana 23. Zakona naosnovu pravosna`ne sudske odluke ili drugog akta dr`avnogorgana.

180


Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenosapsolutnog prava na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, uskladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatu vrednost (~lan24a stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 191. Porodi~nog zakona („Sl.glasnik RS“, br. 18/05, u daqem tekstu: Porodi~ni zakon), imovinakoju su vanbra~ni partneri stekli radom u toku trajawa zajedniceìvota u vanbra~noj zajednici predstavqa wihovu zajedni~kuimovinu. Na imovinske odnose vanbra~nih partnera shodno seprimewuju odredbe tog zakona o imovinskim odnosimasupru`nika.

Imovina supru`nika moè biti zajedni~ka i posebnaimovina (~lan 29. stav 1. Porodi~nog zakona).

Odredbom ~lana 168. Porodi~nog zakona ure|eno je daimovina koju je supru`nik stekao pre sklapawa brakapredstavqa wegovu posebnu imovinu. Imovina koju je supru`nikstekao u toku trajawa braka deobom zajedni~ke imovine, odnosnonasle|em, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim sepribavqaju iskqu~ivo prava predstavqa wegovu posebnuimovinu.

Svaki supru`nik samostalno upravqa i raspolaèsvojom posebnom imovinom (~lan 169. Porodi~nog zakona).

Prema odredbi ~lana 170. Porodi~nog zakona, ako jetokom trajawa zajedni~kog ìvota u braku do{lo do neznatnoguve}awa vrednosti posebne imovine jednog supru`nika, drugisupru`nik ima pravo na potraìvawe u novcu srazmerno svomdoprinosu. Ako je tokom trajawa zajedni~kog ìvota u brakudo{lo do znatnog uve}awa vrednosti posebne imovine jednogsupru`nika, drugi supru`nik ima pravo na udeo u toj imovinisrazmerno svom doprinosu.

Prema tome, kada sud u sprovedenom postupku, na osnovuraspravqawa i izvedenih dokaza utvrdi da je pravo svojine nanepokretnosti ste~eno zajedni~kim radom vanbra~nih partnera

BILTEN/POREZI

181


u vanbra~noj zajednici, te da je to pravo prema propisimapostojalo kao zajedni~ka svojina vanbra~nih partnera i predono{ewa sudske presude, na deobu te imovine se porez na prenosapsolutnih prava ne pla}a.

Me|utim, kada fizi~ko lice na osnovu pravosna`nesudske presude sti~e pravo svojine na idealnom delunepokretnosti od drugog fizi~kog lica sa kojim je bilo uvanbra~noj zajednici, koje lice nije obveznik poreza na dodatuvrednost, pri ~emu nepokretnost ~iji se idealni deo prenosipredstavqa posebnu imovinu fizi~kog lica – prenosioca prava(tj. nije ste~ena zajedni~kim radom vanbra~nih partnera uvanbra~noj zajednici), porez na prenos apsolutnih prava se pla}a.Tako|e, kada sud nije na osnovu raspravqawa i izvedenih dokazautvrdio da je nepokretnost na kojoj se idealni deo prenosizajedni~ka svojina vanbra~nih partnera ste~ena radom uvanbra~noj zajednici, na sticawe prava svojine na idealnom delute nepokretnosti po osnovu pravosna`ne sudske odluke porez naprenos apsolutnih prava se pla}a.

Nadle`ni poreski organ, u svakom konkretnom slu~aju, naosnovu pru`enih dokaza utvr|uje ~iweni~no stawe od uticaja napostojawe poreske obaveze na prenos apsolutnih prava.

2. Da li se pla}a porez na poklon po osnovu ugovora o poklonuzakqu~enim izme|u dva „ro|ena“ brata, dana 23.9.2010. godine, pri~emu poklonodavac i poklonoprimac ne `ive u zajedni~komdoma}instvu od 23.2.2007. godine?


Prema odredbi ~lana 14. stav 1, u vezi sa ~lanom 2. stav 1.ta~ka 1) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.

BILTEN/Porezi na imovinu

182


26/01, 80/02, 135/04, 61/07 i 5/09, u daqem tekstu: Zakon), porez nanasle|e i poklon pla}a se i na pravo svojine na nepokretnosti,koje naslednici, odnosno poklonoprimci nasle|uju, odnosnoprime na poklon.

Shodno odredbi ~lana 21. stav 1. ta~ka 3) Zakona, porez napoklon ne pla}a poklonoprimac drugog naslednog reda – na jedanna poklon primqeni stan, ako je sa poklonodavcem neprekidnoìveo u zajedni~kom doma}instvu najmawe godinu dana preprijema poklona.

Doma}instvom se, u smislu Zakona, smatra zajednicaìvota, privre|ivawa i tro{ewa ostvarenih prihoda ~lanova tezajednice (~lan 13. stav 3. Zakona).

Odredbom ~lana 12. stav 1. Zakona o nasle|ivawu („Sl.glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03) propisano je da drugi nasledni red~ine ostavio~ev bra~ni drug i ostavio~evi roditeqi i wihovopotomstvo.

Prema tome, na poklon ½ idealnog dela jednog stana kojifizi~ko lice – poklonodavac u~ini svom „ro|enom bratu“ porezna poklon se ne pla}a – ako su ta lica („ro|ena“ bra}a)neprekidno ìvela u zajedni~kom doma}instvu najmawe godinudana pre prijema poklona.

U konkretnom slu~aju, na prenos prava svojine naidealnom delu stana po osnovu ugovora o poklonu koji je, kako senavodi, zakqu~en 23.9.2010. godine izme|u „ro|ene bra}e“ kaopoklonodavca i poklonoprimca, porez na poklon se pla}aukoliko poklonodavac i poklonoprimac nisu ìvelineprekidno u zajedni~kom doma}instvu najmawe godinu dana preprijema poklona, odnosno najmawe u periodu od 23.9.2009. do23.9.2010. godine.

Na postojawe prava na poresko oslobo|ewe po osnovuodredbe ~lana 21. stav 1. ta~ka 3) Zakona nije od uticaja mesto ukome je zajednica ìvota ostvarena tj. nije neophodno da supoklonodavac i poklonoprimac ìveli u stanu koji je predmetpoklona.

BILTEN/POREZI

183


Nema zakonskog osnova za poresko oslobo|ewe kada za tonisu ispuweni zakonski uslovi – da poklonoprimac drugognaslednog reda prima na poklon jedan stan (ili mawe od wega) ida je sa poklonodavcem neprekidno ìveo u zajedni~komdoma}instvu najmawe godinu dana pre prijema poklona, pa ni uslu~aju kada su poklonodavac i poklonoprimac ìveli uzajedni~kom doma}instvu, kako se navodi, ukupno 22 godine, ali nei u periodu od najmawe godinu dana pre prijema poklona.

îweni~no stawe od uticaja na postojawe i visinuporeske obaveze u svakom konkretnom slu~aju, na osnovupruènih dokaza, ceni nadle`ni poreski organ.

3. Da li pla}awu poreza na prenos apsolutnih prava podleèprenos akcija u akcionarskom dru{tvu, koje predstavqaju jedinuimovinu privrednog dru{tva, nad kojim je sprovedenalikvidacija, koja je tom privrednom dru{tvu preostala ponamirewu poverilaca, koji (prenos) se vr{i osniva~u togprivrednog dru{tva (na ime raspodele likvidacionog ostatka)?


Odredbom ~lana 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 5/09, u daqem tekstu:Zakon o izmenama i dopunama), koji je u primeni od 30. januara2009. godine, prenos uz naknadu udela u pravnom licu i hartija odvrednosti izuzet je iz predmeta oporezivawa porezom na prenosapsolutnih prava.

Odredbom ~lana 24. Zakona o izmenama i dopunamapropisano je da }e se porez na nasle|e i poklon, odnosno porez naprenos apsolutnih prava, za prenos hartija od vrednosti i udela upravnom licu po osnovu ugovora ili drugog akta zakqu~enog do


184


dana stupawa na snagu tog zakona, odnosno po osnovu odluke sudakoja je postala pravnosna`na do dana stupawa na snagu tog zakona,utvrditi i platiti primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl.glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04 i61/07).

Prema odredbi ~lana 23. Zakona o porezima na imovinu(„Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07 i 5/09, udaqem tekstu: Zakon), porez na prenos apsolutnih prava pla}a sekod prenosa uz naknadu: stvarnih prava na nepokretnosti iz ~lana2. stav 1. ta~. 1) do 5) Zakona; prava intelektualne svojine; pravasvojine na upotrebqavanom motornom vozilu, upotrebqavanomplovnom objektu, odnosno upotrebqavanom vazduhoplovu nasopstveni pogon osim dràvnog; prava kori{}ewa gradskogodnosno javnog ili ostalog gra|evinskog zemqi{ta nezavisno odwegove povr{ine; prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako seeksproprijacija vr{i radi izgradwe stambenih ili privrednihobjekata. Porez na prenos apsolutnih prava pla}a se i kod davawagra|evinskog zemqi{ta u dràvnoj svojini u zakup, na periodduì od jedne godine ili na neodre|eno vreme, osim javnoggra|evinskog zemqi{ta.

Prenosom uz naknadu, u smislu ~lana 23. Zakona, smatra sei sticawe prava iz ~lana 23. Zakona iz vi{ka deobne ste~ajnemase pravnog lica u ste~aju, u skladu sa zakonom kojim se ure|ujeste~ajni postupak, odnosno raspodelom likvidacionog ostatka polikvidaciji privrednog dru{tva, u skladu sa zakonom kojim seure|uju privredna dru{tva (~lan 24. ta~ka 4) Zakona).

Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenosapsolutnog prava na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, uskladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatu vrednost (~lan24a stav 1. Zakona).

Odredbom ~lana 359. stav 1. Zakona o privrednimdru{tvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/04, u daqem tekstu: Zakon oprivrednim dru{tvima) propisano je da posle podmirewa dugova

BILTEN/POREZI

185


privrednog dru{tva, likvidacioni upravnik sastavqa izve{taj osprovedenoj likvidaciji, zavr{ni likvidacioni bilans i predlogo podeli likvidacionog ostatka dru{tva.

Imovina privrednog dru{tva u likvidaciji kojapreostane posle izmirewa potraìvawa poverilaca i drugihpotraìvawa raspodequje se od strane likvidacionog upravnikaortacima, ~lanovima i akcionarima (~lan 360. stav 1. Zakona oprivrednim dru{tvima).

Prema tome, na prenos imovine privrednog dru{tva koju~ine samo akcije u (drugom) privrednom dru{tvu – po pravnojformi akcionarskom dru{tvu izvr{en osniva~u privrednogdru{tva nad kojim je sprovedena likvidacija, po osnovu aktalikvidacionog upravnika kojim se vr{i raspodelalikvidacionog ostatka, donetog od 30.1.2009. godine, porez naprenos apsolutnih prava se ne pla}a.

4. Da li se na poklon nov~anih sredstava za realizacijuistraìvawa ~iji je poklonodavac [vajcarska Agencija za razvojpla}a porez na dodatu vrednost ili porez na poklon?


Prema odredbi ~lana 14. st. 3, 4. i 6. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... 5/09, u daqem tekstu: Zakon),porez na nasle|e i poklon pla}a se i na nasle|eni, odnosno napoklon primqeni gotov novac, {tedne uloge, depozite u bankama,nov~ana potraìvawa, prava intelektualne svojine, pravosvojine na upotrebqavanom motornom vozilu, upotrebqavanomplovnom objektu, odnosno upotrebqavanom vazduhoplovu nasopstveni pogon osim dràvnog, i druge pokretne stvari, osimudela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.


186


Porez na poklon pla}a se i u slu~aju prenosa bez naknadeimovine pravnog lica.

Poklonom, u smislu zakona, ne smatra se prenos beznaknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz ~lana14 st. 1. do 4. Zakona na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, uskladu sa propisima kojima se ure|uje porez na dodatu vrednost,nezavisno od postojawa ugovora o poklonu.

Prema odredbi ~lana 15. stav 2. Zakona, obveznik poreza nanasle|e i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmetoporezivawa iz ~lana 14. stav 3. Zakona je rezident RepublikeSrbije za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije,ili u inostranstvu.

Prema odredbi ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04 ... 61/07), predmetoporezivawa porezom na dodatu vrednost su:

1) isporuka dobara i pru`awe usluga koje poreskiobveznik izvr{i u Republici uz naknadu, u okviru obavqawadelatnosti;

2) uvoz dobara u Republiku.Prema tome, na poklon novca koji bez obaveze

protiv~inidbe (u robi, uslugama ...) primi rezident RepublikeSrbije po osnovu ugovora o poklonu, pla}a se porez na poklon,osim u slu~ajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poreskooslobo|ewe. Poreski obveznik je poklonoprimac.

To zna~i da se na poklon novca koji je bez obavezeprotiv~inidbe (u robi, uslugama ...) primio Filozofskifakultet (pri ~emu se davawe poklona ne vr{i u ciqurealizacije me|unarodnog ugovora koji je zakqu~ila Republika)ne pla}a porez na dodatu vrednost ve} porez na poklon, a obveznikporeza je taj fakultet.

Ministarstvo finansija napomiwe da je, saglasno odredbi~lana 35. st 1. i 3. Zakona, u vezi sa ~lanom 17. stav 2. Zakona,poklonoprimac du`an da podnese poresku prijavu (na obrascu

BILTEN/POREZI

187


PPI-3) sa ta~nim podacima, sa odgovaraju}om dokumentacijompotrebnom za utvr|ivawe poreske obaveze, u roku od 10 dana oddana zakqu~ewa ugovora o poklonu, poreskom organu u op{tini na~ijoj teritoriji je obveznik – pravno lice osnovan, odnosno imasedi{te.

Ako ugovor o poklonu nije prijavqen u smislu ~l. 35.Zakona, ili je prijavqen neblagovremeno, smatra}e se da jeporeska obaveza nastala danom saznawa nadle`nog poreskogorgana za poklon (~lan 17. stav 5. Zakona).

Prema odredbi ~lana 54. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ...i 53/10, u daqem tekstu: ZPPPA), u vezi sa ~lanom 39. stav 2.Zakona, utvr|ivawe poreza na poklon je delatnost Poreskeuprave, koja se sastoji u izdavawu upravnih akata, odnosno upreduzimawu zakonom propisanih radwi, kojima se ustanovqavapostojawe pojedina~ne poreske obaveze i odre|uju poreskiobveznik, poreska osnovica i iznos poreske obaveze.

5. Da li se pla}a porez na nasle|e i poklon u slu~aju kada senasle|a iza ostavioca, koji iza sebe nije ostavio testament,prihvate svi zakonski naslednici prvog naslednog reda (supruga,k}erka i dve unuke – po pravu predstavqawa svoje majke kao drugek}erke ostavioca), a potom k}erka i obe unuke ostavioca ustupesvoj nasledni deo supruzi ostavioca – kao svojoj majci, odnosnobaki?


Prema odredbi ~lana 21. stav 1. ta~. 1) do 4) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 80/02, 135/04,61/07 i 5/09, u daqem tekstu: Zakon), porez na nasle|e i poklon nepla}a:


188


– naslednik prvog naslednog reda, bra~ni drug i roditeqostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i bra~nidrug poklonodavca;

– naslednik, odnosno poklonoprimac zemqoradnik drugognaslednog reda koji nasle|uje, odnosno prima na poklon imovinukoja mu sluì za obavqawe poqoprivredne delatnosti, ako je saostaviocem, odnosno poklonodavcem neprekidno ìveo udoma}instvu najmawe jednu godinu pre smrti ostavioca, odnosnopre prijema poklona;

– naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednogreda – na jedan nasle|eni, odnosno na poklon primqeni stan,ako je sa ostaviocem odnosno poklonodavcem neprekidno ìveou zajedni~kom doma}instvu najmawe godinu dana pre smrtiostavioca, odnosno pre prijema poklona;

– poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupqena uostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik –poklonodavac odrekao nasle|a.

Doma}instvom, u smislu Zakona, smatra se zajednicaìvota, privre|ivawa i tro{ewa ostvarenih prihoda ~lanova tezajednice (~lan 13. stav 3. Zakona).

Odredbom ~lana 9. st. 1. i 2. Zakona o nasle|ivawu („Sl.glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03, u daqem tekstu: Zakon onasle|ivawu) propisano je da prvi nasledni red ~ine ostavio~evipotomci i wegov bra~ni drug. Ostavio~eva deca i bra~ni drugnasle|uju na jednake delove.

Ako ostavio~evo dete ne moè ili ne}e da nasledi, wegovdeo na jednake delove nasle|uju wegova deca (unuci ostavio~evi),a kad neki od ostavio~evih unuka ne moè ili ne}e da nasledi,wegov deo na jednake delove nasle|uju wegova deca (praunuciostavio~evi) i tako redom sve dokle ima ostavio~evih potomaka(~lan 10. Zakona o nasle|ivawu).

Prema ~lanu 16. stav 1. Zakona o nasle|ivawu tre}inasledni red ~ine ostavio~evi dedovi i babe i wegova potomstva.

BILTEN/POREZI

189


Prema odredbi ~lana 50. Zakona o nasle|ivawu, poklonomse smatra svako odricawe od prava, pa i odricawe od nasle|a ukorist odre|enog naslednika, otpu{tawe duga, ono {to jeostavilac za ìvota dao nasledniku na ime naslednog dela ilizbog osnivawa ili pro{irewa doma}instva ili obavqawazanimawa, kao i svako drugo besplatno raspolagawe.

Shodno odredbi ~lana 216. Zakona o nasle|ivawuodricawe u korist odre|enog naslednika smatra se izjavom oprijemu nasle|a uz istovremeno ustupawe naslednog dela. Poprijemu ustupqenog dela na odnose izme|u ustupioca iprijemnika primewuju se pravila o poklonu.

Dakle, na imovinu koju u pripadaju}em zakonskom delunasledi supruga ostavioca, porez na poklon se ne pla}a.

U konkretnom slu~aju, ako ostavilac iza sebe nije ostaviotestament i ako je od zakonskih naslednika prvog naslednog redaostavio suprugu, k}erku i dve unuke koje se koriste pravompredstavqawa svoje majke kao druge k}erke ostavioca, na 1/3zaostav{tine koju nasledi supruga ostavioca se ne pla}a porez nanasle|e primenom odredbe ~lana 21. stav 1. ta~ka 1) Zakona.

Tako|e, na imovinu koju su u ostavinskom postupku supruziostavioca ustupile wene (i ostavio~eve) k}erka i unuke, koju bisupruga ostavioca nasledila da su se k}erka i unuke odreklenasle|a, porez na nasle|e se ne pla}a.

Imaju}i u vidu da se majka u odnosu na k}erku nalazi udrugom naslednom redu, na imovinu koju je svojoj majci, a supruziostavioca, ustupila k}erka u ostavinskom postupku koju ona ne bipo zakonu nasledila iza ostavioca da se k}erka odrekla nasle|a(na primer, ako k}erka ima potomke koji mogu i ho}e da naslede),porez na poklon se pla}a, osim:

– na imovinu koja supruzi ostavioca sluì za obavqawepoqoprivredne delatnosti, pod uslovima da je ona zemqoradnik ida je sa k}erkom neprekidno ìvela u doma}instvu najmawe jednugodinu pre ustupawa – prijema poklona, kao i


190


– na jedan stan, ako je sa k}erkom ostavioca neprekidnoìvela u zajedni~kom doma}instvu najmawe godinu dana preustupawa – prijema poklona.

Imaju}i u vidu da se baka u odnosu na unuke nalazi u tre}emnaslednom redu, na imovinu koju su supruzi ostavioca, a svojojbaki, ustupile unuke ostavioca u ostavinskom postupku, kojusupruga ostavioca ne bi po zakonu nasledila da su se unukeostavioca odrekle nasle|a (na primer, ako unuke ostavioca imajupotomke koji mogu i ho}e da naslede) porez na poklon se pla}a.

îweni~no stawe od uticaja na postojawe i visinuporeske obaveze, u svakom konkretnom slu~aju, na osnovupruènih dokaza ceni nadle`ni poreski organ.

6. Da li preduzetnik koji je u bilansu uspeha prekwiìo, odnosnoprihodovao pozajmicu osniva~a sa konta 42 na kontu 67, pla}aporez na poklon na taj prihod i da li, ukoliko se te pozajmicenije odrekao, u narednom periodu tako prihodovanu pozajmicumoè da podigne?


Prema odredbi ~lana 14. st. 3, 4. i 7. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... 5/09, u daqem tekstu:Zakon), porez na nasle|e i poklon pla}a se i na nasle|eni,odnosno na poklon primqeni gotov novac, {tedne uloge, depoziteu bankama, nov~ana potraìvawa, prava intelektualne svojine,pravo svojine na upotrebqavanom motornom vozilu,upotrebqavanom plovnom objektu, odnosno upotrebqavanomvazduhoplovu na sopstveni pogon osim dràvnog i druge pokretnestvari, osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.

BILTEN/POREZI

191


Porez na poklon pla}a se i u slu~aju prenosa bez naknadeimovine pravnog lica.

Poklonom, u smislu zakona, ne smatra se primawe poosnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivawe, odnosno nakoje se pla}a porez na dohodak gra|ana, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje oporezivawe dohotka gra|ana.

Prema odredbi ~lana 30. stav 1. Pravilnika o kontnomokviru i sadr`ini ra~una u kontnom okviru za privrednadru{tva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnikRS“, br. 114/06 ... 4/10, u daqem tekstu: Pravilnik), na ra~unimagrupe 42 – Kratkoro~ne finansijske obaveze, iskazuju se obavezepo kreditima i zajmovima, hartijama od vrednosti i ostalekratkoro~ne obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana od dana~inidbe, odnosno od dana bilansa.

Prema odredbi ~lana 55. stav 1. Pravilnika, na ra~unimagrupe 67 – Ostali prihodi, iskazuju se dobici po osnovu prodajenekretnina, postrojewa i opreme (osnovnih sredstava) inematerijalna ulagawa, dobici od prodaje biolo{kih sredstava,dobici po osnovu prodaje dugoro~nih hartija od vrednosti iu~e{}a u kapitalu, dobici od prodaje materijala, napla}enaotpisana potra`ivawa, vi{kovi, prihodi po osnovu efekataugovorene za{tite od rizika, prihodi od smawewa obaveza,prihodi od ukidawa dugoro~nih rezervisawa i ostali nepomenutiprihodi.

Prema tome, pozajmica nov~anih sredstava koju jedno liceu~ini drugom nije predmet oporezivawa porezom na poklon.

Tako|e, isplata nov~anih sredstava od strane jednog licadrugom na ime naknade (na primer, za isporu~enu robu, zaizvr{ene usluge) nije predmet oporezivawa porezom na poklon.

Po mi{qewu Ministarstva finansija, pozajmicanov~anih sredstava koju preduzetnik – zajmoprimac, u skladu sapropisima kojima se ure|uju ra~unovodstvo i revizija, u svojim


192


poslovnim kwigama evidentira (sa ra~una 42) na ra~un 67 –Ostali prihodi, predstavqa prihod koji ulazi u oporezivu dobitkao osnovicu za obra~un poreza na dohodak gra|ana – na prihodeod samostalne delatnosti i oporezuje se u skladu sa Zakonom oporezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01 ... 18/10, udaqem tekstu: ZPDG). S obzirom da se na taj prihod pla}a porezna dohodak gra|ana, ne pla}a se porez na poklon.

Pored toga, kako se navodi da je predmetna pozajmicaoprihodovana saglasno propisima koji ure|uju ra~unovodstvo ireviziju, Ministarstvo finansija smatra da vra}awe (davawe)nov~anog iznosa (po osnovu prethodno date pozajmice) predstavqanovu poslovnu promenu na koju se odnosi odredba ~lana 37b stav 1.ZPDG.

BILTEN/POREZI


POREZI NA UPOTREBU, DR@AWE I

NO[EWE DOBARA

1. Da li postoji mogu}nost otpisa obra~unate kamate po osnovuneizmirenog poreza na registrovano oru`je?


Prema odredbi ~lana 21. Zakona o porezima na upotrebu,dràwe i no{ewe dobara („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... i 106/09, udaqem tekstu: Zakon), na registrovano oru`je utvr|eno timzakonom pla}a se porez za svaku kalendarsku godinu.

Porez na registrovano oru`je utvr|uje re{ewemnadle`ni poreski organ na osnovu podataka koje mu dostavqarepubli~ki organ uprave zaduèn za unutra{we poslove koji jeizdao oru`ni list za dràwe i no{ewe oru`ja za li~nubezbednost, oru`ni list za dràwe i no{ewe oru`ja odnosnodozvolu za no{ewe oru`ja za li~nu bezbednost (~lan 26. stav 1.Zakona).

Poreski obveznik pla}a porez na registrovano oru`je uroku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa iz ~lana 26. stav 1.(~lan 26. stav 3. Zakona).

194


Odredbom ~lana 27. Zakona propisano je da se u pogledupla}awa poreza, kamate, prinudne naplate i ostalog {to nijeure|eno tim zakonom, primewuju odredbe zakona kojim se ure|ujeporeski postupak i poreska administracija.

Prema odredbi ~lana 75. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09 i 53/10,u daqem tekstu: ZPPPA), u vezi sa odredbom ~lana 52. stav 1.Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 53/10), do 31.decembra 2010. godine se na iznos mawe ili vi{e pla}enog porezai sporednih poreskih davawa obra~unava i pla}a kamata po stopijednakoj godi{woj eskontnoj stopi centralne emisione bankeuve}anoj za 15 procentnih poena, primenom komforne metodeobra~una. Od 1. januara 2011. godine se na iznos mawe ili vi{epla}enog poreza i sporednih poreskih davawa obra~unava i pla}akamata po stopi jednakoj godi{woj referentnoj stopi centralneemisione banke uve}anoj za deset procentnih poena, primenomkomforne metode obra~una.

Na dugovani porez i sporedna poreska davawa kamata seobra~unava po~ev od narednog dana od dana dospelosti (~lan 75.stav 2. ZPPPA).

Prema tome, na dug po osnovu poreza na registrovanooru`je kamata se obra~unava po~ev od 16-og dana od dana kada jere{ewe o utvr|ivawu tog poreza dostavqeno poreskomobvezniku.

S tim u vezi, nema zakonskog osnova da se otpi{eobra~unata kamata po osnovu poreza na registrovano oru`je kojinije pla}en o dospelosti (tj. u roku od 15 dana od dana prijemare{ewa).

BILTEN/POREZI


PORESKI POSTUPAK

I PORESKA ADMINISTRACIJA

1. Da li jedinice lokalne samouprave svojom odlukom mogu daurede uslove i na~in odlagawa, pla}awa i otpisa kamate naporeski dug po osnovu wihovih izvornih javnih prihoda?


Prema odredbi ~lana 52. stav 2. Zakona o izmenama idopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji(„Sl. glasnik RS“, br. 53/10, u daqem tekstu: Zakon), izuzetno ododredaba tog zakona, jedinice lokalne samouprave mogu svojomodlukom u 2010. godini urediti druk~ije uslove i na~in odlagawa,pla}awa i otpisa kamate na poreski dug po osnovu izvornih javnihprihoda dospele do 31. decembra 2009. godine, a koja do kraja 2010.godine nije pla}ena.

Prema tome, odredba ~lana 52. Zakona je pravni osnov dajedinice lokalne samouprave mogu (a ne moraju) odlukom u 2010.godini urediti uslove i na~in odlagawa, pla}awa i otpisa (samo)kamate na poreski dug po osnovu (svih ili samo nekih) wihovih

196


izvornih javnih prihoda, koje su dospele do 31. decembra 2009.godine, a koje do kraja 2010. godine nisu pla}ene.

2. Elektronsko vo|ewe poslovnih kwiga i evidencija poreskogobveznika


Prema odredbi ~lana 37. st. 1. i 6. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 …i 53/10, u daqem tekstu: ZPPPA), poreski obveznici – pravnalica, stalne poslovne jedinice nerezidentnih pravnih lica ipreduzetnici, du`ni su da vode poslovne kwige i evidencije radioporezivawa, u skladu sa poreskim zakonom. Poreski obveznikkoji podatke obra|uje sredstvima za automatsku obradu podatakadu`an je da, na zahtev Poreske uprave, obezbedi izvod podataka namediju koji Poreska uprava nazna~i, kao i da omogu}i Poreskojupravi potpuni uvid u ra~unovodstveni sistem krozdokumentaciju, a kada je neophodno i kroz pristup hardveru isoftveru.

Odredbom ~lana 37a st. 1. do 6. ZPPPA propisano je da suporeski obveznici – pravna lica koji vr{e obradu i unospodataka u poslovne kwige na ra~unaru du`ni da na zahtevporeskog organa obezbede:

1) izvod podataka iz svojih elektronski vo|enihposlovnih kwiga i evidencija, u ure|enim strukturiranimkompjuterskim datotekama, u standardnom obliku koji omogu}avajednostavnu daqu elektronsku obradu podataka;

2) pristup i uvid u podatke u svojim elektronski vo|enimposlovnim kwigama i evidencijama;

3) pristup i uvid u softversku i hardversku opremu, kao ibazu podataka koji se koriste u okviru sistema za elektronsko

BILTEN/PORESKI POSTUPAK

197


vo|ewe poslovnih kwiga i evidencija i omogu}e test pravilnostielektronskih programa i elektronske obrade podataka.

Podaci i na~in uvida u podatke iz stava 1. tog ~lana morajubiti obezbe|eni na jedan od slede}ih na~ina:

1) na elektronskim medijima;2) upotrebom savremenih telekomunikacijskih usluga;3) neposrednim ukqu~ewem poreskog organa u sistem

poreskog obveznika (lokalni prikqu~ak);4) posrednim ukqu~ewem poreskog organa u sistem

poreskog obveznika preko telekomunikacijskih veza (daqinskoprikqu~ewe).

U slu~ajevima iz stava 2. tog ~lana, potrebno jeobezbediti odgovaraju}i stepen za{tite, ~uvawa tajnosti icelovitosti podataka.

Obveznici iz stava 1. tog ~lana koji elektronski obra|ujupodatke du`ni su da:

1) podatke koji su izra|eni ili primqeni u elektronskojformi ~uvaju u elektronskoj formi i omogu}e dostupnost do wihu elektronskoj formi;

2) omogu}e ~itqivost originalnih podataka;3) omogu}e uredno ~uvawe podataka u zakonom propisanom

periodu;4) omogu}e pristup do elektronski vo|enih poslovnih

kwiga i evidencija, ~ak i kada su ~uvane u elektronskom oblikukod drugih lica ili u drugoj dr`avi;

5) ~uvaju podatke u odgovaraju}em obliku koji omogu}avainspekcijski pregled u razumnom vremenu;

6) obezbede autenti~nost izdatih dokumenata i onoga kojiih je izdao, kao i integritet sadr`aja izdatih dokumenata.

Poreski obveznik – pravno lice mora poreskom organu, nawegov zahtev, dati na raspolagawe dokumentaciju iz koje se vidipun opis elektronskog sistema za vo|ewe poslovnih kwiga ievidencija. Dokumentacija mora posedovati slede}e opise:


198


1) elektronska re{ewa (osnova, gra|ewe i delovawe);2) podsistem i datoteku (sadr`aj, struktura, odnosi);3) funkcionalne postupke u okviru elektronskih re{ewa;4) kontrolu koja obezbe|uje pravilno i sigurno delovawe

elektronskih re{ewa;5) kontrolu koja spre~ava neovla{}eno dodavawe, promenu

ili brisawe unetih elektronskih zapisa.Svaka promena elektronskih re{ewa (elektronskih

programa postupaka i datoteka) mora 6iti dokumentovana povremenskom nastanku promene, zajedno sa uzrokom, vrstom,posledicom i datumom promene.

Odredbom ~lana 44. ZPPPA propisano je da Poreskauprava mo`e zahtevati od poreskog obveznika i tre}ih lica da, uroku koji ona odredi, dostave na uvid i proveru poslovne kwige ievidencije, ra~unovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju idruge isprave i dokaze, radi utvr|ivawa ~iweni~nog stawa.Poreska uprava odlu~uje da li }e se isprave iz stava 1. tog ~lanadostaviti na uvid i proveru u wenim slu`benim prostorijama,odnosno elektronskim putem, ili }e se uvid i provera obavitikod lica koje je du`no da ih dostavi.

Pravilnikom o na~inu i postupku obezbe|ivawa izvodapodataka iz elektronski vo|enih poslovnih kwiga i evidencijaporeskih obveznika – pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 6/10, udaqem tekstu: Pravilnik) propisani su na~in i postupakobezbe|ivawa izvoda podataka iz elektronski vo|enih poslovnihkwiga i evidencija poreskih obveznika – pravnih lica.

Poreski obveznici – pravna lica, koji vr{e obradu i unospodataka u poslovne kwige na ra~unaru, du`ni su da na zahtevporeskog organa, u postupku poreske kontrole obezbede izvodpodataka iz svojih elektronski vo|enih poslovnih kwiga ievidencija, u ure|enim strukturiranim kompjuterskimdatotekama, prema opisu koji je dat u Prilogu 1 koji je od{tampanuz Pravilnik i ~ini wegov sastavni deo (~lan 2. Pravilnika).


199


Poreski obveznici – pravna lica koji vr{e obradu i unospodataka u elektronski vo|ene poslovne kwige i evidencije,du`ni su da:

1) na osnovu pismenog zahteva poreskog organa, dostavqajupodatke u postupku poreske kontrole;

2) omogu}e pristup i uvid u podatke iz elektronskivo|enih poslovnih kwiga i evidencija;

3) omogu}e neposredni pristup i uvid u softversku ihardversku opremu, kao i bazu podataka koji se koriste u okvirusistema za elektronsko vo|ewe poslovnih kwiga i evidencija;

4) omogu}e neposredno preuzimawe podataka izelektronski vo|enih poslovnih kwiga i evidencija (~lan 3.Pravilnika).

Poreski obveznici – pravna lica du`ni su da podatke izsvojih elektronski vo|enih poslovnih kwiga i evidencija dostaveu roku koji odredi poreski organ, a koji ne moè biti duì od triradna dana od dana prijema zahteva. Poreski organ moè, naobrazloèn pismeni zahtev poreskog obveznika – pravnog lica zaproduèwe roka za dostavqawe podataka, da produì rok zadostavqawe podataka najvi{e do pet radnih dana, o ~emu se donosizakqu~ak (~lan 4. Pravilnika).

Prema odredbi ~lana 38. stav 10, u vezi sa ~lanom 40. stav6. ZPPPA, od 1. marta 2008. godine veliki poreski obveznici sudu`ni da poresku prijavu, osim izmewene poreske prijave,podnose iskqu~ivo elektronskim putem. Na~in podno{ewaporeske prijave elektronskim putem bliè je ure|enPravilnikom o na~inu podno{ewa poreske prijave elektronskimputem („Sl. glasnik RS“, br. 127/03).

Prema odredbi ~lana 179. stav 1. ta~. 2a) i 2b) ZPPPA,nov~anom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazni}e se zaprekr{aj pravno lice ako na zahtev Poreske uprave ne obezbediizvod podataka iz svojih elektronski vo|enih poslovnih kwiga ievidencija, pristup i uvid u podatke u svojim elektronskivo|enim poslovnim kwigama i evidencijama, pristup i uvid u


200


softversku i hardversku opremu, kao i bazu podataka koji sekoriste u okviru sistema za elektronsko vo|ewe poslovnih kwigai evidencija (~lan 37a stav 1), kao i ako poresku prijavu ne podneseelektronskim putem (~lan 38. stav 10).

3. Da li je, na osnovu ~lana 114. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji, zastarelo pravo na naplatu poreza naimovinu utvr|enog za 2003. i 2004. godinu?


Prema odredbi ~lana 2a Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ... 53/10, udaqem tekstu: Zakon), ovaj zakon primewuje se i na porez isporedna poreska davawa koja na osnovu zakona napla}uje jedinicalokalne samouprave (u daqem tekstu: jedinica lokalnesamouprave).

Kod utvr|ivawa, naplate i kontrole poreza i sporednihporeskih davawa iz stava 1. tog ~lana, kao i kod podno{ewazahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka za poreskeprekr{aje, nadle`ni organ jedinice lokalne samouprave imaprava i obaveze koje po ovom zakonu ima Poreska uprava, osimprava i obaveza koje se odnose na:

– identifikaciju i registraciju poreskih obveznika;– procenu poreske osnovice metodom parifikacije i

metodom unakrsne procene;– otkrivawe poreskih krivi~nih dela;– re{avawe u drugom stepenu u poreskim stvarima;– ostala prava i obaveze Poreske uprave sadr`ane u

odredbama ~lana 160. ta~. 9), 11b) i 12) i ~l. 161, 164. i 167–170.Zakona.

Prema ~lanu 114. st. 1. i 3. Zakona, pravo Poreske upravena utvr|ivawe i naplatu poreza i sporednih poreskih davawa


201


zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost po~ela da te~e.Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskihdavawa po~iwe da te~e od prvog dana naredne godine od godine ukojoj je obaveza poreskog du`nika dospela za pla}awe.

Odredbom ~lana 114d Zakona, koja je u primeni od 8. jula2007. godine, zastarelost se prekida svakom radwom Poreskeuprave preduzetom protiv poreskog du`nika u ciqu utvr|ivawa inaplate poreza i sporednih poreskih davawa. Posle prekidazastarelost po~iwe te}i iznova, a vreme koje je proteklo preprekida ne ra~una se u zakonom odre|eni rok za zastarelost.

Prema odredbi ~lana 114` Zakona, koja je u primeni od 27.marta 2009. godine, pravo na utvr|ivawe, naplatu, povra}aj,refakciju, kao i namirewe dospelih obaveza po drugom osnovuputem prekwi`avawa poreza, uvek zastareva u roku od desetgodina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ilinaplatiti, odnosno u kojoj je izvr{ena pretplata.

Dakle, pravo organa nadle`nog za utvr|ivawe, kontrolu inaplatu poreza na imovinu (u daqem tekstu: nadle`ni organ) nanaplatu poreza na imovinu i sporednih poreskih davawa po tomosnovu, zastareva za pet godina po~ev od prvog dana narednegodine od godine u kojoj je obaveza du`nika dospela na pla}awe,pri ~emu se od 8. jula 2007. godine zastarelost prekida svakomradwom nadle`nog organa preduzetom protiv du`nika u ciqunaplate poreza i sporednih poreskih davawa, a uvek zastareva uroku od deset godina od isteka godine u kojoj je poresku obavezutrebalo naplatiti.

Ako prekida zastarelosti od 8. jula 2007. godine nije bilotj. ako nadle`ni organ nije preduzimao radwe protiv du`nikaradi naplate poreza, pravo nadle`nog organa na naplatu utvr|eneobaveze po osnovu poreza na imovinu i sporednih poreskih davawapo tom osnovu zastareva za pet godina po~ev od prvog dana narednegodine od godine u kojoj je ta obaveza dospela za pla}awe.

Imaju}i u vidu da se, shodno odredbama ~lana 39. st. 3. i 5.Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... 5/09),


202


godi{wi porez na imovinu pla}a tromese~no u roku od 45 dana oddana po~etka tromese~ja, te da je obveznik du`an da razlikuizme|u poreza utvr|enog re{ewem organa jedinice lokalnesamouprave i akontaciono upla}enog poreza na imovinu zatromese~je za koje je poreska obaveza dospela, uplati u roku od 15dana od dana dostavqawa prvostepenog re{ewa o utvr|ivawuporeske obaveze, Ministarstvo finansija smatra da rokzastarelosti prava na naplatu poreza na imovinu utvr|enog za2003. godinu po~iwe da te~e od 1. januara 2004. godine, a poreza naimovinu utvr|enog za 2004. godinu – od 1. januara 2005. godine.

Ukoliko je u konkretnom slu~aju bilo prekidazastarelosti tj. ako je nadle`ni organ posle 8.7.2007. godinepreduzimao radwe protiv du`nika radi naplate poreza naimovinu utvr|enog za 2003. i 2004. godinu i sporednih poreskihdavawa po tim osnovama, pravo nadle`nog organa na naplatuporeza na imovinu za 2003. i 2004. godinu i sporednih poreskihdavawa po tim osnovama zastareva za pet godina po~ev od 1.januara naredne godine od godine u kojoj je do{lo do prekidazastarelosti, a uvek u roku od deset godina od isteka godine u kojojje utvr|eni porez za svaku od tih kalendarskih godina trebalonaplatiti. Ako prekida zastarelosti od 8. jula 2007. godine nijebilo, pravo nadle`nog organa na naplatu poreza na imovinuutvr|enog u 2003. godini za 2003. godinu, odnosno utvr|enog u 2004.godini za 2004. godinu, je zastarelo.

U svakom konkretnom slu~aju nadle`ni organ ceni~iweni~no stawe od uticaja na zastarelost prava na naplatuutvr|enog poreza (kada je svaka konkretna obaveza dospela zapla}awe, da li je bilo prekida zastarelosti …).



DOPRINOSI ZAOBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURAWE

1. Da li se na neizmirene obaveze po osnovu doprinosa zapenzijsko i invalidsko osigurawe, utvr|ene re{ewem Poreskeuprave, obra~unava kamata u periodu od datuma sticawa prava napenziju do datuma dono{ewa re{ewa o penzionisawu?


Odredbom ~lana 65. Zakona o doprinosima za obaveznosocijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 84/04 ... i 3/10, u daqemtekstu: Zakon o doprinosima) propisano je da, u pogleduutvr|ivawa, naplate i povra}aja doprinosa, pravnih lekova,kamate, kaznenih odredbi i drugih pitawa koja nisu ure|ena timzakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobo|ewa,olak{ice i otpis, primewuju se odgovaraju}e odredbe zakona kojiure|uje porez na dohodak gra|ana, odnosno zakona koji ure|ujeporeski postupak i poresku administraciju, ako tim zakonompojedina pitawa nisu druk~ije ure|ena.

Kontrolu obra~unavawa i pla}awa doprinosa vr{iPoreska uprava, u skladu sa propisima koji ure|uju poreskipostupak i poresku administraciju (~lan 69. stav 1. Zakon odoprinosima).

Prema odredbi ~lana 75. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 …

204


i 72/09), koja se primewuje do 31. decembra 2010. godine, na iznosmawe ili vi{e pla}enog poreza i sporednih poreskih davawaobra~unava se i pla}a kamata po stopi jednakoj godi{wojeskontnoj stopi centralne emisione banke uve}anoj za 15procentnih poena, primenom komforne metode obra~una.

Prema odredbi ~lana 75. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 …i 53/10, u daqem tekstu: ZPPPA), koja se primewuje od 1. januara2011. godine, na iznos mawe ili vi{e pla}enog poreza i sporednihporeskih davawa obra~unava se i pla}a kamata po stopi jednakojgodi{woj referentnoj stopi centralne emisione banke uve}anojza deset procentnih poena, primenom komforne metode obra~una.

Na dugovani porez i sporedna poreska davawa kamata seobra~unava po~ev od narednog dana od dana dospelosti. Ako se utoku kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata seobra~unava od dana kada je poresku obavezu poreski obveznik biodu`an da plati (~lan 75. st. 2. i 3. ZPPPA).

Prema tome, na neizmirene obaveze po osnovu doprinosa zaobavezno socijalno osigurawe i sporedna poreska davawa po tomosnovu, kamata se obra~unava od narednog dana od dana dospelostite obaveze do dana prestanka obaveze.

Na obra~unavawe kamate za neizmirene obaveze po osnovuobaveznog socijalnog osigurawa nije od uticaja {to, saglasno~lanu 120. st. 1. i 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu(„Sl. glasnik RS“, br. 34/03... 107/09), osiguranik koji sam pla}adoprinos za penzijsko i invalidsko osigurawe, ako nisu upla}enisvi dospeli iznosi doprinosa, prava iz penzijskog i invalidskogosigurawa ostvaruje i koristi srazmerno periodima osigurawa zakoje su upla}eni doprinosi za penzijsko i invalidsko osigurawe i{to }e Fond izvr{iti obustavu 1/3 mese~nog iznosa penzijeutvr|ene u stavu 1. tog ~lana, sve dok se na taj ili drugi na~in nenamire neupla}eni dospeli iznosi doprinosa, kao ni ~iwenica daje, kako se navodi, proteklo 13 meseci od dana sticawa prava napenziju obveznika doprinosa do dana kada je re{ewem nadle`nogorgana to pravo utvr|eno.

BILTEN/DOPRINOSI


CARINE

1. Uvoz opreme po osnovu uloga stranog lica u skladu sa novimCarinskim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010)


Prema Carinskom zakonu iz 2003. godine uvozne da`binese nisu pla}ale, izme|u ostalog, na opremu po osnovu ulogastranog lica, u skladu sa odredbama zakona kojim se ure|uje stranoulagawe. Radi kori{}ewa ove povlastice, korisnik povlastice jebio du`an da carinskom organu podnese specifikaciju opreme potarifnim brojevima i tarifnim oznakama Carinske tarife, sanazna~enim pojedina~nim vrednostima, koju je overavaloMinistarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (kasnijeMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), po dobijenomobave{tewu od strane registarskog suda o izvr{enojregistraciji stranih ulagawa (~lan 268. Uredbe o carinskidozvoqenom postupawu sa carinskom robom, pu{tawu carinskerobe i naplati carinskog duga – „Sl. glasnik RS“, br. 127/03 …96/09).

Od 3. maja 2010. godine u primeni je novi Carinski zakon(„Sl. glasnik RS“, br. 18/2010) i ostvarivawe prava naoslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina pri uvozu opreme po

206


osnovu uloga stranog lica je druga~ije koncipirano. Naime, naosnovu ~lana 219. ovog novog Carinskog zakona, a u vezi sa ~lanom16. Zakona o stranim ulagawima, doneta je Odluka o izmenama idopunama Odluke o odre|ivawu robe na koju se ne pla}aju uvozneda`bine („Sl. glasnik RS“, br. 48/2010). Ovom odlukom jepropisano da, radi ostvarivawa prava na oslobo|ewe od pla}awauvoznih da`bina na uvoz opreme po osnovu uloga stranog lica, uskladu sa odredbama zakona kojim se ure|uje strano ulagawe,korisnik povlastice carinskom organu podnosi:

1) izvod iz Registra privrednih subjekata o visini ulogastranog ulaga~a u kapitalu privrednog dru{tva, odnosno opromenama na kapitalu privrednog dru{tva sa stranim ulogom poosnovu reinvestirawa dobiti, kao i datumu registracije stranogulagawa;

2) izjavu o izgradwi objekta za kori{}ewe opreme koja jepredmet povlastice, odnosno izjavu o datumu otpo~iwawadelatnosti u koju se vr{i ulagawe, ili ugovor, odnosno odluku oreinvestirawu dobiti, ako se ulagawe vr{i po osnovureinvestirawa dobiti.

Na osnovu podnetog zahteva i prilo`enih dokazacarinski organ donosi re{ewe o osloba|awu od pla}awa uvoznihda`bina na uvoz opreme.

Ministarstvo finansija podse}a da Zakon o stranimulagawima i tuma~ewe {ta se podrazumeva pod pojmom „stranoulagawe“ nije u nadle`nosti ovog ministarstva, ali sa aspektanadle`nosti ovog ministarstva ukazuje se na to da prethodnopomenute izmene propisa koji reguli{u ovu materiju nisusu{tinski, tj. materijalno-pravno uticale na pravo naoslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina na uvoz opreme po osnovuuloga stranog lica, ve} je sam postupak ostvarivawa ovog pravaznatno olak{an. Ukoliko se uporedi na~in ostvarivawa ovecarinske povlastice prema Carinskom zakonu iz 2003. godine iprema Carinskom zakonu iz 2010. godine prime}uje se da jepostupak pojednostavqen i ubrzan. Naime, umesto ranijeg re{ewa

BILTEN/CARINE

207


prema kome je korisnik povlastice morao da se obra}aMinistarstvu ekonomije, a Ministarstvo ekonomije zatimregistarskom sudu, prema novom re{ewu korisnik povlastice sedirektno obra}a Registru za privredne subjekte i, popribavqenom izvodu, svoje pravo ostvaruje direktno kodcarinskog organa.

Ove izmene u pogledu postupka ostvarivawa prava naoslobo|ewe od pla}awa uvoznih da`bina na uvoz opreme po osnovuuloga stranog lica inicirane su od strane privrede u okviruprocesa „Sveobuhvatne reforme propisa“, koji se odvija u skladuStrategijom usvojenom od strane Vlade Republike Srbije.

2. Stavqawe u slobodan promet robe koja je ocariwena, a za kojunije pla}en carinski dug, koji je sastavni deo ukupnog iznosa dugakoji }e biti konvertovan u kapital Republike Srbije uHIP–Petrohemija a.d. Pan~evo u restrukturirawu


Op{tim odredbama Zakona o obligacionim odnosima(„Sl. list SFRJ“, br. 29/78 ... 57/89 i „Sl. list SRJ“, br. 31/93 ...44/99) propisani su na~ini prestanka obaveza (obligacija). Jedanod na~ina prestanka obaveza je i otpu{tawe duga. U skladu sa ovimzakonom, otpu{tawe duga je sporazum izme|u du`nika i poveriocakojim se postiè saglasnost o prestanku du`nikove obaveze.

Isto tako, odredbom ~lana 271. Carinskog zakona („Sl.glasnik RS“, br. 18/10) propisani su na~ini ga{ewa carinskogduga. Shodno odredbama ovog zakona, carinski dug se, izme|uostalog, moè ugasiti otpustom iznosa duga. Otpust duga je odlukao odustajawu od naplate celog duga ili dela duga ili odlukekojima se utvr|uje neosnovanost kwièwa celog duga koji nijepla}en ili wegovog dela.

BILTEN/CARINE

208


Uredbom o postupku i uslovima za pretvarawe obavezaodre|enih pravnih lica u trajni ulog dràve („Sl. glasnik RS“,br. 26/02 ... 23/05) propisani su uslovi i na~in pod kojima se moèvr{iti pretvarawe neizmirenih obaveza prema dràvnimorganima u trajni ulog dràve u kapital pravnog lica. Poodredbama ove uredbe, neizmirene obaveze pravnog lica kojeispuwavaju uslov za konverziju su i obaveze po osnovu poreza,akciza i ostalih javnih prihoda (carine i druge uvozne da`bine).

Tako|e, u Ugovoru o konverziji potraìvawa RepublikeSrbije u kapital Republike Srbije u HIP–Petrohemija a.d.Pan~evo u restrukturirawu (~lan 2) stoji da se potraìvawePoverioca (u koje spada i potraìvawe po osnovu carinskog duga)prema Du`niku konvertuje u kapital Du`nika u vlasni{tvuRepublike Srbije, pri ~emu se za iznos konvertovanogpotraìvawa pove}ava osnovni kapital Du`nika.

Istovremeno je odredbom ~lana 4. Uredbe o postupku ina~inu restrukturirawa subjekata privatizacije („Sl. glasnikRS“, br. 38/01 ... 45/05) re~eno da se otpis glavnice duga,pripadaju}e kamate i drugih potraìvawa po osnovu javnihprihoda vr{i u skladu sa zakonom kojim se ure|uje poreskipostupak i poreska administracija. Tako je odredbom ~lana 115.stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji(„Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ... 20/09) propisano da Vlada moèdoneti odluku o delimi~nom ili potpunom otpisu poreza isrodnih poreskih davawa poreskog obveznika koji je postupkurestrukturirawa, a stavom 2. je re~eno da }e Poreska upravare{ewem otpisati dug po osnovu poreza i srodnih poreskihdavawa kad se steknu propisani uslovi. Ovi uslovi }e se ste}i kadse konverzija potraìvawa upi{e u Registar privrednihsubjekata.

Imaju}i u vidu odredbe navedenih propisa, Zakqu~akVlade, kao i ~iwenicu da je potpisan Ugovor o konverziji,mi{qewe Ministarstva finansija je da se predmetna roba, uovom slu~aju, moè staviti u slobodan promet bez obaveze

BILTEN/CARINE

209


pla}awa carinskog duga, kad Du`nik tj. HIP–Petrohemija a.d.Pan~evo u restrukturirawu carinskom organu podnese dokaz oupisu konverzije potraìvawa u Registar privrednih subjekata iCentralni registar depo i kliring hartija od vrednosti. Ovostoga {to je odredbom ~lana 3. navedenog Ugovora propisano da }ese Ugovor smatrati realizovanim kada se, saglasno izvr{enojkonverziji potraìvawa u kapital, izvr{i upis pove}awakapitala Republike Srbije kod Du`nika u Registar privrednihsubjekata i Centralni registar depo i kliring hartija odvrednosti.

O otpustu carinskog duga carinski organ }e, saglasno~lanu 272. Carinskog zakona, doneti odluku odnosno re{ewe.

3. Pravo na povra}aj pla}ene carine i PDV-a


U Carinskom zakonu („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010)povra}aj duga je definisan kao potpun ili delimi~an povra}ajnapla}enog carinskog duga. ^lanom 273. istog zakona propisano jeda ako se dokaè da u trenutku pla}awa carinski dug nije bioutvr|en u skladu sa zakonom ili je ukwièn protivno ~lanu 259.stav 2. zakona, carinski dug se vra}a do tako utvr|enog iznosa.

Carinski organ ne}e odobriti povra}aj kad su ~iwenicekoje su dovele do pla}awa iznosa koji nije zakonski utemeqenposledica postupawa odre|enog lica suprotno propisima. Nazahtev zainteresovanog lica, carinski organ odobrava povra}aj uroku od tri godine od dana kad je o iznosu duga obave{ten du`nik.Ovaj rok }e se produìti ako lice pruì dokaze da je bilospre~eno da zahtev podnese u navedenom roku zbog nepredvi|enihokolnosti ili vi{e sile. Carinski organ odobrava povra}aj po

BILTEN/CARINE

210


slu`benoj du`nosti ako u roku od tri godine od dana kad je oiznosu duga obave{ten du`nik i sam utvrdi nepravilnosti iz~lana 273. Carinskog zakona.

^lanom 5. stav 1. ta~ka 3) Carinskog zakona definisano jeda se pod pojmom „carinski organ“ podrazumeva Uprava carina,carinarnica i wene organizacione jedinice nadle`ne za primenucarinskih i ostalih propisa, kao i ovla{}eni carinskislu`benik.

S tim u vezi, Ministarstvo finansija ukazuje na odredbeZakona o ministarstvima („Sl. glasnik RS“, br. 65/08 i 36/09)kojima je propisano da poslove dràvne uprave i stru~ne poslovekoji se odnose na: cariwewe robe, carinski nadzor i druge poslovekontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom,obavqa Uprava carina, kao organ uprave u sastavu Ministarstvafinansija. Dok je ~lanom 32. Zakona o dràvnoj upravi („Sl.glasnik RS“, br. 79/05 i 101/07) propisano da poslove iz svogdelokruga organ u sastavu vr{i samostalno.

Tako|e, Ministarstvo finansija ukazuje i na odredbe~lana 12. Carinskog zakona kojim je predvi|ena mogu}nost da seprotiv prvostepene odluke koju je u upravnom postupku donelacarinarnica uloì àlba Komisiji za àlbe Uprave carina.

Imaju}i u vidu prethodno citirane zakonske odredbe, kaoi navode iz dopisa, Ministarstvo finansija obave{tava da nijeovla{}eno da odlu~uje o predmetima koji su u nadle`nostiUprave carina i wenih organizacionih jedinica, niti jeovla{}eno da istim daje instrukcije u pogledu postupawa upredmetima.

BILTEN/CARINE


I Z B E G A V A W E D V O S T R U K O G

O P O R E Z I V A W A

1. Oporezivawe kapitalnog dobitka koji fizi~ko lice – rezidentRepublike Srbije ostvari prodajom pravnom licu – rezidentuRepublike Slovenije udela u privrednom dru{tvu registrovanomu Republici Sloveniji, kao i prodaje prava industrijske svojine(ìga)


I. Izme|u Saveta ministara Srbije i Crne Gore i VladeRepublike Slovenije zakqu~en je Ugovor o izbegavawu dvostrukogoporezivawa u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, saProtokolom („Sl. list SCG – Me|unarodni ugovori“, br. 7/03)koji se primewuje od prvog januara 2004. godine. Ugovorproizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskim odnosimaizme|u Republike Srbije i Republike Slovenije.

Ugovor, u ~lanu 13. (Kapitalni dobitak), propisuje:„1. Dobitak koji ostvari rezident dràve ugovornice od

otu|ewa nepokretne imovine navedene u ~lanu 6. ovog ugovora, akoja se nalazi u drugoj dràvi ugovornici, moè se oporezivati utoj drugoj dràvi.

2. Dobitak od otu|ewa pokretne imovine koja ~ini deoimovine namewene za poslovawe stalne jedinice koju preduze}e

212


dràve ugovornice ima u drugoj dràvi ugovornici ili odpokretne imovine koja pripada stalnoj bazi koju koristi rezidentdràve ugovornice u drugoj dràvi ugovornici za obavqawesamostalnih li~nih delatnosti, ukqu~uju}i i prihode od otu|ewate stalne jedinice (same ili zajedno s celim preduze}em) ilistalne baze, oporezuje se u toj drugoj dràvi.

3. Dobitak od otu|ewa pomorskih brodova, vazduhoplovaili drumskih vozila koji se koriste u me|unarodnom saobra}ajuili od pokretne imovine koja sluì za kori{}ewe tih pomorskihbrodova, vazduhoplova ili drumskih vozila, oporezuje se samo udràvi ugovornici u kojoj se nalazi sedi{te stvarne upravepreduze}a.

4. Dobitak od otu|ewa imovine, osim imovine navedene ust. 1, 2. i 3. ovog ~lana, oporezuju se samo u dràvi ugovornici ~ijije rezident lice koje je otu|ilo imovinu.“

Imaju}i u vidu navedeno, u konkretnom slu~aju koji senavodi u dopisu, a shodno navedenom ~lanu 13. stav 4. Ugovora,ukoliko fizi~ko lice, rezident Republike Srbije ostvariprihod (kapitalni dobitak) prodajom (u konkretnom slu~aju,pravnom licu – rezidentu Republike Slovenije) udela u pravnomlicu registrovanom u Republici Sloveniji, pravo oporezivawakapitalnog dobitka koji je ostvaren prodajom udela podleèoporezivawu samo u dràvi rezidentnosti prodavca, odnosno samou Republici Srbiji.

Ovo posebno iz razloga jer se izuzeci navedeni u ~lanu 13.st. 1, 2. i 3. Ugovora (na osnovu kojih bi pravo oporezivawa, poduslovima navedenim u tim stavovima, pripalo RepubliciSloveniji) ne odnose na prodaju udela u kapitalu, nego na druguimovinu.

Ministarstvo finansija posebno ukazuje da je, preprimene prethodno navedenog re{ewa ({to je posebna pogodnostpredvi|ena citiranom odredbom ~lana 13. stav 4. Ugovora),potrebno da fizi~ko lice koje je ostvarilo kapitalni dobitak

BILTEN/IZBEGAVAWE DVOSTRUKOG OPOREZIVAWA

213


nadle`nim poreskim organima Republike Slovenije (ukolikooni to od wega zatraè) pruì dokaz da je, zaista, u smislu ~lana4. Ugovora, rezident Republike Srbije.

Ovo iz razloga jer je, u ~lanu 1. Ugovora (Lica na koja seUgovor primewuje) propisano da se Ugovor primewuje na licakoja su rezidenti jedne ili obe dràve ugovornice (u konkretnomslu~aju, Republike Srbije ili Republike Slovenije), a ~lan 4.(Rezident) stav 1. Ugovora, izme|u ostalog, propisuje:

„Izraz ‘rezident dràve ugovornice‘ (u konkretnomslu~aju, Republike Srbije), za potrebe ovog ugovora, ozna~avalice koje, prema zakonima te dràve, podleè oporezivawu u tojdràvi po osnovu svog prebivali{ta, boravi{ta, sedi{ta upraveili drugog merila sli~ne prirode. Ovaj izraz, me|utim, neobuhvata lice koje u toj dràvi podleè oporezivawu samo zadohodak iz izvora u toj dràvi ili samo za imovinu koja se u wojnalazi.“

Istovremeno, shodno ~lanu 3. (Op{te definicije) stav 1.podstav 6), „izraz ‘lice‘ obuhvata fizi~ko lice, kompaniju idru{tvo lica.“

Potvr|ivawe statusa rezidentnosti Republike Srbije(izdavawem potvrde o rezidentnosti) na osnovu ~lana 3. – Op{tedefinicije, stav 1. podstav 10) prva alineja Ugovora, vr{iMinistarstvo finansija Republike Srbije, odnosno wegovovla{}eni predstavnik (u konkretnom slu~aju, to je Sektor zafiskalni sistem, Grupa za uporedno poresko pravo i izbegavawedvostrukog oporezivawa).

II. A. Zakonom o porezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnikRS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–ispravka, 31/09, 44/09 i18/10, u daqem tekstu: Zakon), odredbom ~lana 72. stav 1. ta~ka 1),propisano je da se kapitalnim dobitkom smatra prihod kojiobveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu


214


udela u imovini pravnih lica, akcija i ostalih hartija odvrednosti, osim du`ni~kih hartija od vrednosti.

Kapitalni dobitak predstavqa razliku izme|u prodajnecene prava, udela odnosno hartija od vrednosti i wihove nabavnecene uskla|ene prema odredbama Zakona (~lan 72. stav 5. Zakona).

Prodajnom cenom, za svrhu odre|ivawa kapitalnogdobitka, u smislu ovog zakona, smatra se ugovorena cena, odnosnotrì{na cena koju utvr|uje nadle`ni poreski organ ako oceni daje ugovorena cena nià od trì{ne, pri ~emu se kao ugovorena,odnosno trì{na cena uzima cena bez poreza na prenosapsolutnih prava (~lan 73. st. 1. i 2. Zakona).

Nabavnom cenom, za svrhu odre|ivawa kapitalnogdobitka, u smislu ovog zakona, smatra se cena po kojoj je obveznikstekao pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, odnosno cena koju jeutvrdio poreski organ u skladu sa Zakonom (~lan 74. stav 1.Zakona).

Prema odredbi ~lana 74. stav 8. Zakona, nabavna cena izstava 1. ovog ~lana uve}ava se indeksom rasta cena na malo od danasticawa do dana prodaje, prema podacima republi~kog organanadle`nog za poslove statistike.

Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 10%, saglasnoodredbi ~lana 77. Zakona (u primeni od 27. marta 2010. godine).

Kada obveznik u toku godine ostvari ili zapo~neostvarivawe prihoda na kapitalne dobitke i ostale prihode nakoje se porez ne pla}a po odbitku, duàn je da podnese poreskuprijavu nadle`nom poreskom organu (na ~ijoj teritoriji obveznikima prebivali{te) u roku od 15 dana od po~etka ostvarivawaprihoda (~lan 95. stav 1. i ~lan 98. stav 1. ta~ka 1) Zakona).

Dakle, imaju}i u vidu navedene odredbe, kao i navode upredmetnom slu~aju, kad fizi~ko lice – strani dràvqanin kojije rezident Republike Srbije, proda svoj udeo u stranomprivrednom dru{tvu, i po tom osnovu ostvari prihod u vidu


215


razlike izme|u prodajne i nabavne cene udela, tako ostvareniprihod predmet je oporezivawa porezom na dohodak gra|ana nakapitalni dobitak.

Ina~e, obveznik je duàn da u zakonom propisanom rokupodnese poresku prijavu i uz wu priloì pravno relevantnudokumentaciju (npr. ugovor o prodaji udela, akt nadle`nog organastrane dràve o registraciji, odgovaraju}a verodostojnadokumenta na osnovu kojih se moè utvrditi visina nabavne ceneudela i sl) na osnovu ~ijih podataka nadle`ni poreski organmoè da utvrdi poresku obavezu.

B. Odredbom ~lana 72. stav 1. ta~ka 3) Zakona propisanoje da se kapitalnim dobitkom smatra prihod koji obveznikostvari prodajom uz naknadu autorskih prava, prava srodnihautorskom pravu i prava industrijske svojine.

U pogledu oporezivawa prihoda koji fizi~ko liceostvari od kapitalnog dobitka po osnovu prometa pravaindustrijske svojine, primewuju se odredbe ~l. 72. do 80, ~lana 95.stav 1. i ~lana 98. stav 1. ta~ka 1) Zakona kojima je ure|enooporezivawe kapitalnog dobitka, podno{ewe prijave za porez nakapitalne dobitke i nadle`nost poreskog organa. To zna~i,imaju}i u vidu postavqeno pitawe, da rok za podno{ewe poreskeprijave za oporezivawe prihoda koji fizi~ko lice ostvari odkapitalnog dobitka po osnovu prometa prava industrijske svojineiznosi 15 dana od po~etka ostvarivawa prihoda, kao i da obveznikuz poresku prijavu treba da dostavi i pravno relevantnudokumentaciju o stvarnim tro{kovima (npr. takse i tro{kovikoji se pla}aju za za{titu, tro{kovi izrade nacrta i tehni~kogopisa i sl) prema ~lanu 57. stav 3. Zakona.

• Ministarstvo finansija ukazuje da, saglasno na~elufakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~aju


216


utvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda koje ostvari fizi~ko lice, saglasno ~lanu 9.Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10).

III. A. Prema odredbi ~lana 8. Zakona o izmenama idopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.5/09, u daqem tekstu: ZPI), koji je u primeni od 30. januara 2009.godine, prenos uz naknadu udela u pravnom licu i hartija odvrednosti izuzet je iz predmeta oporezivawa porezom na prenosapsolutnih prava (koji je bio ure|en odredbom ~lana 23. stav 1.ta~ka 3) Zakona).

Odredbom ~lana 24. ZPI propisano je da }e se porez nanasle|e i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, zaprenos hartija od vrednosti i udela u pravnom licu po osnovuugovora ili drugog akta zakqu~enog do dana stupawa na snagu togzakona, odnosno po osnovu odluke suda koja je postalapravnosna`na do dana stupawa na snagu tog zakona, utvrditi iplatiti primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnikRS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr. zakon, 135/04 i 61/07).

Prema odredbi ~lana 26. stav 1. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr.zakon, 135/04 i 61/07), koja je bila u primeni do 29.1.2009. godine,lice rezident Republike Srbije bilo je obveznik poreza naprenos apsolutnih prava iz ~lana 23. ta~. 2) i 3) tog zakona zaprenos ostvaren u Republici Srbiji i van wene teritorije.

Dakle, na prenos uz naknadu udela u pravnom licu koji jerezident Republike Srbije ostvario u Republici Srbiji i izvanwene teritorije (u konkretnom slu~aju, u Republici Sloveniji),po osnovu ugovora ili drugog akta zakqu~enog do 29.1.2009. godine,odnosno po osnovu odluke suda koja je postala pravnosna`na do29.1.2009. godine, porez na prenos apsolutnih prava se pla}a, osim


217


u slu~ajevima za koje je ~lanom 31. stav 1. ta~. 1), 3), 9a), 13) i 14)Zakona propisano pravo na poresko oslobo|ewe.

Na prenos uz naknadu udela u pravnom licu po osnovuugovora ili drugog akta zakqu~enog od 30.1.2009. godine, odnosnopo osnovu odluke suda koja je postala pravnosna`na od 30.1.2009.godine, porez na prenos apsolutnih prava se ne pla}a.

B. Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 2) Zakona oporezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02, 80/02,135/04, 61/07 i 5/09, u daqem tekstu: Zakon porezima na imovinu),porez na prenos apsolutnih prava pla}a se kod prenosa uz naknaduprava intelektualne svojine.

Prema odredbi ~lana 25. stav 1. Zakona o porezima naimovinu, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac,odnosno prenosilac prava iz ~l. 23. i 24. Zakona o porezima naimovinu.

Lice – rezident Republike Srbije obveznik je poreza naprenos apsolutnih prava iz ~lana 23. ta~ka 2) Zakona o porezimana imovinu za prenos ostvaren u Republici Srbiji i van weneteritorije (~lan 26. stav 1. Zakona o porezima na imovinu).

Prema odredbi ~lana 36. st. 1. i 5. Zakona o porezima naimovinu, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava du`an je dapodnese poresku prijavu, sa ta~nim podacima, u roku od 10 dana oddana nastanka poreske obaveze u smislu ~lana 29. st. 1. do 7. togzakona, sa odgovaraju}om dokumentacijom potrebnom zautvr|ivawe poreske obaveze. U slu~aju prenosa apsolutnih pravakoja nisu konstituisana na nepokretnostima – prijava se podnosiporeskom organu u op{tini na ~ijoj teritoriji obveznik –fizi~ko lice ima prebivali{te, odnosno boravi{te, odnosno uop{tini na ~ijoj je teritoriji obveznik – pravno lice osnovan,odnosno ima sedi{te.

Dakle, na prenos uz naknadu prava svojine na `igu kojiizvr{i rezident Republike Srbije porez na prenos apsolutnih


218


prava se pla}a. S tim u vezi, u roku od deset dana od danazakqu~ewa ugovora o prenosu prava svojine na `igu prenosilacprava – fizi~ko lice rezident Republike Srbije du`an je dapodnese poresku prijavu za utvr|ivawe poreza na prenosapsolutnih prava, na obrascu PPI-4, poreskom organu u op{tinina ~ijoj teritoriji ima prebivali{te, odnosno boravi{te.

U skladu sa odredbom ~lana 39. stav 2. i ~lana 40.Zakona, porez na prenos apsolutnih prava utvr|uje se re{ewemnadle`nog poreskog organa, a pla}a u roku od 15 dana od danadostavqawa re{ewa.

2. Oporezivawe kapitalnog dobitka koji fizi~ko lice – rezidentBugarske ostvari prodajom pravnom licu, tako|e rezidentuBugarske, udela u doma}em pravnom licu


Izme|u Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije iVlade Republike Bugarske zakqu~en je Ugovor o izbegavawudvostrukog oporezivawa u odnosu na poreze na dohodak i naimovinu („Sl. list SRJ – Me|unarodni ugovori“, br. 1/99) koji seprimewuje od prvog januara 2001. godine.

Ugovor se primewuje i u bilateralnim ekonomskimodnosima izme|u Republike Srbije i Republike Bugarske.

Ministarstvo finansija napomiwe da Ustav RepublikeSrbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), u ~lanu 16, pored ostalog,predvi|a da: „Op{te prihva}ena pravila me|unarodnog prava ipotvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretkaRepublike Srbije i neposredno se primewuju.“

Ugovor, u ~lanu 13. (Dobit od imovine – kapitalnidobitak), predvi|a:


219


„1. Dobit koju ostvari rezident dràve ugovornice odotu|ewa nepokretne imovine navedene u ~lanu 6. ovog ugovora, akoja se nalazi u drugoj dràvi ugovornici, moè se oporezivati utoj drugoj dràvi.

2. Dobit od otu|ewa pokretne imovine koja ~ini deoimovine namewene za poslovawe stalne jedinice koju preduze}edràve ugovornice ima u drugoj dràvi ugovornici ili odpokretne imovine koja pripada stalnoj bazi koju koristi rezidentdràve ugovornice u drugoj dràvi ugovornici za obavqawesamostalnih li~nih delatnosti, ukqu~uju}i i prihode od otu|ewate stalne jedinice (same ili zajedno s celim preduze}em) ilistalne baze, oporezuje se u toj drugoj dràvi.

3. Dobit od otu|ewa pomorskih brodova, re~nih brodova,vazduhoplova, èlezni~kih ili drumskih vozila koja preduze}edràve ugovornice koristi u me|unarodnom saobra}aju ili odpokretne imovine koja sluì za kori{}ewe pomenutih prevoznihsredstava, oporezuju se samo u toj dràvi.

4. Dobit od otu|ewa imovine, osim imovine navedene u st.1, 2. i 3. ovog ~lana, oporezuju se samo u dràvi ugovornici ~iji jerezident lice koje je otu|ilo imovinu.“

Imaju}i u vidu navedeno, u konkretnom slu~aju koji senavodi u dopisu, a shodno navedenom ~lanu 13. stav 4. Ugovora,ukoliko fizi~ko lice, rezident Republike Bugarske ostvariprihod (kapitalni dobitak) prodajom (u konkretnom slu~aju,pravnom licu – rezidentu Republike Bugarske) udela u doma}empravnom licu, pravo oporezivawa kapitalnog dobitka koji jeostvaren prodajom udela podleè oporezivawu samo u dràvirezidentnosti prodavca, odnosno u Republici Bugarskoj.

Ovo posebno iz razloga jer se izuzeci navedeni u ~lanu 13.st. 1, 2. i 3. Ugovora (na osnovu kojih bi pravo oporezivawa, poduslovima navedenim u tim stavovima, pripalo Republici Srbiji)ne odnose na prodaju udela u kapitalu, nego na drugu imovinu.


220


Ministarstvo finansija posebno ukazuje da je, preprimene prethodno navedenog re{ewa ({to je posebna pogodnostpredvi|ena citiranom odredbom ~lana 13. stav 4. Ugovora)potrebno da fizi~ko lice koje je ostvarilo kapitalni dobitakpruì dokaz da je, zaista, u smislu ~lana 4. Ugovora, rezidentRepublike Bugarske.

Ovo iz razloga jer je u ~lanu 1. Ugovora (Lica na koja seUgovor primewuje) propisano da se Ugovor primewuje na licakoja su rezidenti jedne ili obe dràve ugovornice (u konkretnomslu~aju, Republike Srbije ili Republike Bugarske), a ~lan 4.(Rezident) stav 1. Ugovora, izme|u ostalog, propisuje:

„Izraz ‘rezident dràve ugovornice‘ (u konkretnomslu~aju, Republike Bugarske), za potrebe ovog ugovora, ozna~avalice koje, prema zakonima te dràve, podleè oporezivawu u tojdràvi po osnovu svog prebivali{ta, boravi{ta, dràvqanstva,mesta osnivawa, sedi{ta stvarne uprave ili drugog merila sli~neprirode. Ovaj izraz ne obuhvata lice koje u toj dràvi podleèoporezivawu samo za dohodak iz izvora u toj dràvi ili samo zaimovinu koja se u woj nalazi.“

Istovremeno, shodno ~lanu 3. (Op{te definicije) stav 1.podstav 6) izraz „lice“ obuhvata fizi~ko lice, kompaniju idru{tvo lica.

Potvr|ivawe statusa rezidentnosti Republike Bugarske,nerezident Republike Srbije dokazuje overom (potpisom ipe~atom) nadle`nog organa mati~ne dràve (na osnovu ~lana 3. –Op{te definicije, stav 1. podstav 10) druga alineja Ugovora, to jeministar finansija Republike Bugarske, odnosno wegovovla{}eni predstavnik), shodno ~lanu 107a Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06 (ispr), 31/09, 44/09 i 18/10), na posebnom obrascu propisanompodzakonskim aktom donetim u skladu sa zakonom kojim se ure|ujeporeski postupak i poreska administracija.


221


Osim toga, nerezidentni obveznik, odnosno wegovporeski punomo}nik, duàn je da nadle`noj organizacionojjedinici Poreske uprave podnese zahtev za izdavawe potvrde da, ukonkretnom slu~aju, nema obavezu pla}awa poreza na kapitalnidobitak, sa priloènom dokumentacijom kojom to dokazuje(potvrda o rezidentnosti, pozivawe na Ugovor – odgovaraju}i~lan Ugovora o izbegavawu dvostrukog oporezivawa na osnovukojeg se porez ne pla}a u Republici), a nadle`ni poreski organ je,shodno ~lanu 107a stav 4. Zakona, duàn da takvu potvrdu izda.

I u ovom slu~aju nerezidentni obveznik je duàn,saglasno odredbi ~lana 96. Zakona o porezu na dohodak gra|ana, danadle`nom poreskom organu na ~ijoj teritoriji je ostvarenprihod, odnosno prema boravi{tu obveznika, podnese poreskuprijavu (Obrazac PPDG-3) uz koju prilaè dokaz o rezidentnostii izjavu o osnovu po kojem se oporezivawe ne vr{i u Republici –poziv na konkretan ~lan Ugovora.

3. Poreski tretman kapitalnog dobitka koji je nerezidentnopravno lice, rezident Francuske, ostvarilo od prodaje drugomnerezidentnom pravnom licu akcija u srpskom privrednomdru{tvu, ~ija se (dru{tva) imovina sastoji prete`no odpokretnosti


U ~lanu 40. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica(„Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04 i 18/10, u daqemtekstu, Zakon), pored ostalog, propisano je da „na prihode kojeostvari nerezidentni obveznik (u konkretnom slu~aju, rezidentFrancuske) od … drugog nerezidentnog obveznika (u konkretnomslu~aju, rezidenta Francuske) …, na teritoriji Republike, poosnovu kapitalnih dobitaka …, obra~unava se i pla}a porez po


222


stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom o izbegavawudvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno“.

Shodno ~lanu 40. stav 4. Zakona, „nerezidentni obveznik– primalac prihoda (u konkretnom slu~aju, kapitalnog dobitka)duàn je da poreskom organu u op{tini na ~ijoj teritoriji jeostvaren prihod, preko poreskog punomo}nika odre|enog u skladusa propisima kojima se ure|uje poreski postupak i poreskaadministracija, podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od danaostvarivawa prihoda iz stava 3. ovog ~lana (u konkretnom slu~aju,kapitalnog dobitka) na osnovu koje nadle`ni poreski organdonosi re{ewe“.

S tim u vezi, izme|u SFR Jugoslavije i RepublikeFrancuske zakqu~en je Sporazum o izbegavawu dvostrukogoporezivawa u oblasti poreza na dohodak, sa Protokolom („Sl.list SFRJ – Me|unarodni ugovori“, br. 28/75, u daqem tekstu:Sporazum) koji se primewuje od prvog januara 1975. godine.

Sporazum se primewuje i u bilateralnim ekonomskimodnosima izme|u Republike Srbije i Republike Francuske.

Ministarstvo finansija napomiwe da Ustav RepublikeSrbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), u ~lanu 16, pored ostalog,predvi|a da: „Op{te prihva}ena pravila me|unarodnog prava ipotvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretkaRepublike Srbije i neposredno se primewuju.“

Sporazum, u ~lanu 1. (Oblast primene Sporazuma),predvi|a da se isti primewuje na lica koja su rezidenti jednedràve ili obe dràve ugovornice (u konkretnom slu~aju,Republike Srbije ili Republike Francuske).

Iz navedenog proizilazi da se ugovori o izbegavawudvostrukog oporezivawa, u principu, primewuju samo na lica kojasu rezidenti jedne ili obe dràve ugovornice, kao i da sve odredbeSporazuma imaju bilateralni karakter.

Ina~e, izraz „lice“, shodno ~lanu 3. (Op{te definicije)stav 1. pod d) Sporazuma, „podrazumeva fizi~ka lica, dru{tva isve druge grupacije lica“.


223


Imaju}i u vidu navedeno, Ministarstvo finansijaukazuje da ~lan 4. (Poreski domicil) stav 1. Sporazuma propisujeda: „izraz ‘rezident jedne dràve ugovornice‘ (Republike Srbije,odnosno Republike Francuske) ozna~ava svako lice koje, naosnovu zakonodavstva pomenute dràve, podleè porezu u tojdràvi, bilo zbog toga {to u woj ima svoje prebivali{te, svojeboravi{te, sedi{te uprave, ili po osnovu nekog drugog merilasli~ne prirode.“

Navedeno podrazumeva da zemqa rezidentnosti vr{ioporezivawe poreskog obveznika na bazi wegovog neto svetskogdohotka, tj. uz uzimawe u obzir svih elemenata wegove konkretnesituacije, odnosno uz primenu standardnih i nestandardnihodbitaka. Ovo je prednost koju poreskom obvezniku moè daobezbedi samo zemqa rezidentnosti, koja je u mogu}nosti da imauvid u wegovu celokupnu ìvotnu i svaku drugu situaciju i, stoga,korektno oporezuje wegov neto svetski dohodak.

Sporazum, u ~lanu 13. (Dohodak od otu|ewa imovine –kapitalni dobitak), predvi|a:

„1. Dohodak koji poti~e od otu|ewa nepokretnih dobara,kako su definisana u ~lanu 6. stav 2. ovog sporazuma, ili odotu|ewa u~e{}a ili sli~nih prava u dru{tvu ~ija se aktivauglavnom sastoji iz nepokretnih dobara, podleè porezu u dràviugovornici gde se ova nepokretna dobra nalaze.

2. Dohodak koji poti~e od otu|ewa pokretnih dobarakoja predstavqaju deo aktive stalnog mesta poslovawa kojepreduze}e jedne dràve ugovornice ima u drugoj dràviugovornici, ili pokretna dobra koja sa~iwavaju stalnu bazu skojom raspolaè rezident jedne dràve ugovornice u drugojdràvi ugovornici u ciqu obavqawa neke nezavisne delatnosti,podrazumevaju}i ovde ovakvu dobit koja poti~e od ukupnogotu|ewa tog stalnog mesta poslovawa (samog ili sa celimpreduze}em) ili te stalne baze, podleù porezu u toj drugojdràvi.


224


3. Dohodak koji poti~e od otu|ewa brodova ilivazduhoplova koji se koriste u me|unarodnom saobra}aju ipokretnih dobara koja sluè eksploataciji pomenutih brodova ivazduhoplova, podleù porezu samo u dràvi ugovornici gde senalazi stvarno sedi{te uprave.“

Istovremeno, Sporazum, u ~lanu 22. (Dohodak koji nijeizri~ito pomenut), predvi|a da „elementi dohotka rezidentajedne dràve ugovornice (u konkretnom slu~aju, RepublikeFrancuske) koji nisu izri~ito pomenuti u prethodnim ~lanovimaovog sporazuma, podleù porezu samo u toj dràvi“ (dràvirezidentnosti ostvarioca kapitalnog dobitka, odnosno samo uRepublici Francuskoj).

Imaju}i u vidu navedeno, u svakom pojedina~nomkonkretnom slu~aju, ukoliko je nerezidentno pravno lice (koje je,u smislu ~lana 4. Sporazuma, rezident Republike Francuske) nateritoriji Republike Srbije ostvarilo kapitalni dobitak odtrgovine akcijama, i to pod uslovima navedenim u ~lanu 13. stav 1.Sporazuma, pravo oporezivawa kapitalnog dobitka imaRepublika Srbija.

Me|utim, ako je, u konkretnom slu~aju koji se navodi udopisu, rezident Republike Francuske ostvario kapitalnidobitak od trgovine akcijama u slu~aju kada nisu ispuweni usloviiz ~lana 13. stav 1. Sporazuma, odnosno da nije re~ o kapitalnomdobitku od otu|ewa u~e{}a (pod kojim, shodno savremenojterminologiji, Ministarstvo finansija podrazumeva udele) ilisli~nih prava (pod kojima, u konkretnom slu~aju, Ministarstvopodrazumeva akcije) u dru{tvu ~ija se aktiva uglavnom (pod ovimMinistarstvo podrazumeva vlasni{tvo nad minimum 51 odstoakcija) sastoji iz nepokretnih dobara (u dana{we vreme,nepokretnosti), pravo oporezivawa kapitalnog dobitka, shodnore{ewu sadrànom u ~lanu 22. (Dohodak koji nije izri~itospomenut) Sporazuma, pripada samo dràvi rezidentnosti


225


ostvarioca kapitalnog dobitka (u konkretnom slu~aju, samoRepublici Francuskoj).

Prilikom utvr|ivawa da li se, u konkretnom slu~aju,radi o kapitalnom dobitku od otu|ewa akcija u rezidentnomprivrednom dru{tvu ~ija se aktiva uglavnom (minimum 51 odstoakcija) sastoji od nepokretnosti, nadle`ni poreski organitrebalo bi da utvrde odnos izme|u nepokretnosti i vrednosticelokupne imovine privrednog dru{tva, i to bez uzimawa u obzirdugova i drugih obaveza odnosnog privrednog dru{tva (kao inezavisno od ~iwenice da li su obezbe|eni hipotekom nanepokretnost o kojoj je, u konkretnom slu~aju, re~).

Ministarstvo finansija posebno ukazuje da je, preprimene prethodno navedenog re{ewa (oporezivawa kapitalnogdobitka samo u Republici Francuskoj), potrebno da pravno licekoje je ostvarilo kapitalni dobitak pruì dokaz da je, zaista, usmislu ~lana 4. stav 1. Sporazuma, rezident Republike Francuske.

Ovo iz razloga jer je u ~lanu 40a stav 5. Zakona propisanoda se na nerezidentnog obveznika – primaoca prihoda iz ~lana 40.stav 3. ovog zakona (u kojem se ~lanu, odnosno stavu, govori ooporezivawu kapitalnog dobitka) primewuju odredbe ugovora oizbegavawu dvostrukog oporezivawa (u konkretnom slu~aju,Sporazuma) u skladu sa odredbama st. 1. do 3. ovog ~lana (40a)Zakona, a u ~lanu 40a st. 1. do 3. Zakona, pored ostalog, propisanoje da:

„... Kod obra~una poreza po odbitku na prihodenerezidenta, isplatilac prihoda primewuje odredbe ugovora oizbegavawu dvostrukog oporezivawa (u konkretnom slu~aju,ugovora o izbegavawu dvostrukog oporezivawa sa RepublikomFrancuskom) pod uslovom da nerezident dokaè status rezidentadràve sa kojom je Republika zakqu~ila ugovor o izbegavawudvostrukog oporezivawa (u konkretnom slu~aju, sa RepublikomFrancuskom) ...“


226


U skladu sa ~lanom 40a stav 2. Zakona, status rezidentadr`ave sa kojom je zakqu~en ugovor o izbegavawu dvostrukogoporezivawa u smislu stava 1. ovog ~lana, nerezident dokazujepotvrdom o rezidentnosti overenom od nadle`nog organa drugedr`ave ugovornice ~iji je rezident, i to na posebnom obrascupropisanom podzakonskim aktom donetim u skladu sa zakonomkojim se ure|uje poreski postupak i poreska administracija.

Ukoliko nije ispuwen navedeni uslov, primewuje sestopa od 20% iz ~lana 40. stav 3. Zakona.



F I S K A L N E K A S E

1. Obaveza evidentirawa prometa preko fiskalne kase prilikomvr{ewa sporednih usluga, kao {to je usluga dostavqawa ulaznicana ku}nu adrasu posetiocima teatra, u okviru registrovanedelatnosti iz oblasti delatnosti 90 (Stvarala~ke, umetni~ke izabavne delatnosti)


U skladu sa odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona o fiskalnimkasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/04), lice koje je upisano uodgovaraju}i registar za promet dobara na malo, odnosno zapru`awe usluga fizi~kim licima, du`no je da vr{ievidentirawe svakog pojedina~no ostvarenog prometa prekofiskalne kase.

Uredbom o odre|ivawu delatnosti kod ~ijeg obavqawa nepostoji obaveza evidentirawa prometa preko fiskalne kase („Sl.glasnik RS“, br. 61/10, u daqem tekstu: Uredba) odre|ena su licana koja se ne odnosi obaveza evidentirawa prometa prekofiskalne kase.

U skladu sa pomenutom Uredbom, lice koje obavqadelatnost iz oblasti 90 (Stvarala~ke, umetni~ke i zabavnedelatnosti) nije u obavezi da evidentira svaki pojedina~noostvareni promet preko fiskalne kase.

Prema tome, s obzirom da, u konkretnom slu~aju, Opera &Theatre Madlenianum obavqa delatnost koja je svrstana u oblastdelatnosti 90 (Stvarala~ke, umetni~ke i zabavne delatnosti) ikao takva je izuzeta od obaveze evidentirawa prometa preko

228


fiskalne kase, navedenom Uredbom, promet koji navedeniprivredni subjekt ostvari prodajom ulaznica za pozori{ne ioperske predstave, nije du`an da evidentira preko fiskalnekase.

Pri tome, Ministarstvo finansija napomiwe da u slu~ajukada navedeni privredni subjekt u okviru svoje osnovnedelatnosti vr{i i sporedne usluge, kao {to je usluga dostavqawaulaznica na ku}nu adresu posetiocima, ne postoji obavezaevidentirawa ovog prometa preko fiskalne kase, s obzirom da jeosnovna delatnost izuzeta od obaveze evidentirawa prometapreko fiskalne kase pomenutom Uredbom.

BILTEN/FISKALNE KASE


F I N A N S I R A W E L O K A L N ES A M O U P R A V E

1. Status Mesne zajednice Surduk i weno finansirawe uuslovima okon~awa perioda za koji je raspisan mesnisamodoprinos iz ~ijih sredstava se finansirao rad Mesnezajednice


1. Zakonom o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br.129/07) ure|eno je da jedinice lokalne samouprave, radizadovoqavawa op{tih, zajedni~kih i svakodnevnih potrebastanovni{tva na odre|enom podru~ju, mogu da obrazuju mesnezajednice ili druge oblike mesne samouprave, u skladu sazakonom i statutom (~lan 8. Zakona). Osnivawe mesnih zajednica uselima je obavezan oblik mesne samouprave (~lan 72. Zakona). Oobrazovawu, podru~ju za koje se obrazuje i ukidawu mesnihzajednica i drugih oblika mesne samouprave, odlu~uje skup{tinaop{tine, odnosno skup{tina grada, uz prethodno pribavqenomi{qewe gra|ana (~lan 73. Zakona). Statutom op{tine, odnosnograda ure|uje se osnivawe i rad mesnih zajednica (~lan 11.Zakona). Sredstva za rad mesne zajednice obezbe|uju se izsredstava utvr|enih odlukom o buxetu op{tine, odnosno grada,ukqu~uju}i i samodoprinos, donacije i prihode koje mesnazajednica ostvari svojom aktivno{}u (~lan 75. Zakona).

2. Dono{ewem Zakona o lokalnoj samoupravi, krajemdecembra 2007. godine, novoizabrane skup{tine jedinica lokalne

samouprave bile su u obavezi da u roku od 90 dana od dana svogkonstituisawa usklade statut sa odredbama Zakona o lokalnojsamoupravi.

Po uskla|ivawu statuta sa novim Zakonom o lokalnojsamoupravi, trebalo je uskladiti i odluke o osnivawu mesnihzajednica.

Uskla|ivawe odluka je posebno bilo va`no za onejedinice lokalne samouprave koje su imale problema ufunkcionisawu mesnih zajednica, tako da je u novim odlukamatrebalo urediti nadle`nost mesnih zajednica, eventualno impoveriti vr{ewe odre|enih poslova iz nadle`nosti op{tine,uz obezbe|ivawe za to potrebnih sredstava, zatim statuszaposlenih u mesnim zajednicama, wihove plate i dr.

3. U skladu sa prethodno navedenim, odre|ivawe statusaMesne zajednice Surduk i weno finansirawe je, prema mi{qewuMinistarstva finansija, predmet regulisawa Statuta op{tineStara Pazova i Odluke o osnivawu Mesne zajednice Surduk.

2. Da li se akontativna zadu`ewa privrednih subjekata koji su upostupku likvidacije, po osnovu lokalne komunalne takse zaisticawe firme na poslovnom prostoru, vr{e do datumaogla{avawa likvidacije ili do datuma brisawa iz registraprivrednih subjekata?


Zakonom o finansirawu lokalne samouprave („Sl.glasnik RS“, br. 62/06), u ~lanu 11, regulisano je da skup{tina

230


BILTEN/FINANSIRAWE LOKALNE SAMOUPRAVE

231


jedinice lokalne samouprave moè uvesti lokalne komunalnetakse za kori{}ewe prava, predmeta i usluga, a u ~lanu 15. jepropisano da se lokalna komunalna taksa moè uvesti, izme|uostalog, za isticawe firme na poslovnom prostoru i vanposlovnog prostora. ^lanom 18. Zakona regulisano je da se aktomskup{tine jedinice lokalne samouprave, kojim se uvodi lokalnakomunalna taksa, utvr|uju obveznici, visina, olak{ice, rokovi ina~in pla}awa lokalne komunalne takse.

Zakonom nije posebno regulisano pla}awe lokalnekomunalne takse za isticawe firme za privredne subjekte koji suu postupku likvidacije, ve} je to prepu{teno lokalnojsamoupravi da to uredi aktom kojim uvodi lokalne komunalnetakse. Naime, olak{icama koje lokalna samouprava moè dapropi{e na osnovu ~lana 18. Zakona o finansirawu lokalnesamouprave, mogu}e je obezbediti da visina lokalne komunalnetakse za isticawe firme bude primerena mogu}nostimaobveznika koji je u postupku likvidacije.

U skladu sa navedenim, Ministarstvo finansija jemi{qewa da na~in pla}awa lokalne komunalne takse zaisticawe firme od strane privrednih subjekata koji su upostupku likvidacije, nije predmet ure|ivawa Zakona, ve} aktasvake jedinice lokalne samouprave.

3. Status zaposlenih u mesnoj zajednici, s obzirom dasamodoprinos, iz ~ijih sredstava su se do tada finansirale platezaposlenih u toj mesnoj zajednici, nije ponovo izglasan

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 430-08-00221/2010-06-1od 27.9.2010. god.)

1. Zakonom o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br.129/07) ure|eno je da jedinice lokalne samouprave, radi


zadovoqavawa op{tih, zajedni~kih i svakodnevnih potrebastanovni{tva na odre|enom podru~ju, mogu da obrazuju mesnezajednice ili druge oblike mesne samouprave, u skladu sazakonom i statutom (~lan 8. Zakona). Osnivawe mesnih zajednica uselima je obavezan oblik mesne samouprave (~lan 72. Zakona). Oobrazovawu, podru~ju za koje se obrazuje i ukidawu mesnihzajednica i drugih oblika mesne samouprave, odlu~uje skup{tinaop{tine, odnosno skup{tina grada, uz prethodno pribavqenomi{qewe gra|ana (~lan 73. Zakona). Statutom op{tine, odnosnograda ure|uje se osnivawe i rad mesnih zajednica (~lan 11.Zakona).

2. Dono{ewem Zakona o lokalnoj samoupravi, krajemdecembra 2007. godine, novoizabrane skup{tine jedinica lokalnesamouprave bile su u obavezi da u roku od 90 dana od dana svogkonstituisawa usklade statut sa odredbama Zakona o lokalnojsamoupravi.

Po uskla|ivawu statuta sa novim Zakonom olokalnoj samoupravi, trebalo je uskladiti i odluke o osnivawumesnih zajednica sa Zakonom i statutom. Ovo je posebno bilova`no za one jedinice lokalne samouprave koje su do tada imaleproblema u funkcionisawu mesnih zajednica, kako bi se novimstatutom re{ile dileme koje su se javqale u radu mesnihzajednica, posebno po pitawu statusa zaposlenih u mesnimzajednicama. Prema tome, kod uskla|ivawa odluka o osnivawumesnih zajednica trebalo je, pre svega, utvrditi nadle`nostmesnih zajednica, status zaposlenih, plate zaposlenih u mesnimzajednicama i dr.

3. U skladu sa prethodno navedenim, mi{qeweMinistarstva finansija je da je pitawe isplate otpremnine iz

232



233


sredstava samodoprinosa, obaveznost preuzimawa radnikazaposlenih u mesnim zajednicama od strane op{tine, kao i pravazaposlenih u mesnim zajednicama, predmet regulisawa Statutaop{tine Ba~ka Palanka, Odluke o osnivawu Mesne zajednice„Centar“, kao i Odluke o uvo|ewu samodoprinosa za teritorijuMesne zajednice „Centar“.

4. Ministarstvo finansija ujedno napomiwe daneizglasavawe samodoprinosa, iz koga su se finansirale platezaposlenih u Mesnoj zajednici, ne zna~i automatski i ukidawe temesne zajednice, kako je navedeno u dopisu. Naime, o obrazovawu iukidawu mesnih zajednica odlu~uje skup{tina op{tine, odnosnoskup{tina grada, uz prethodno pribavqeno mi{qewe gra|ana(~lan 73. Zakona).

4. Da li osnov za obra~un samodoprinosa treba da bude samoredovna zarada zaposlenog ili u osnov za obra~un treba da seukqu~i i nov~ana naknada po sporazumnom raskidu radnogodnosa?

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 430-08-00162/2010-06-1od 21.9.2010. god.)

Prema ~lanu 26. stav 1. Zakona o finansirawu lokalnesamouprave („Sl. glasnik RS“, br. 62/06) osnovica za obra~unsamodoprinosa ure|uje se odlukom o uvo|ewu samodoprinosa.Ukoliko je osnovica ure|ena odlukom, obra~un samodoprinosa sevr{i na na~in kako je to ure|eno odlukom. Ukoliko osnovica nijeure|ena odlukom, samodoprinos se obra~unava na osnovicu koja je


utvr|ena u ~lanu 26. stav 2. Zakona o finansirawu lokalnesamouprave, prema kome osnovicu, izme|u ostalog, ~ine zarade(plate) zaposlenih.

S obzirom da navedenim odredbama Zakona o finansirawulokalne samouprave nije obuhva}ena naknada po sporazumnomraskidu radnog odnosa, mi{qewe Ministarstva finansija je da uosnov za obra~un samodoprinosa ne treba ukqu~iti i tu nov~anunaknadu.

234




P O D S E T N I K

BILTEN/PODSETNIK236


BILTEN/PODSETNIK 237


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Vuk \okovi}. – God.32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

b i l t e n strucna... · 2012-03-23 · sportska takmi~ewa, na odbitak pdv obra~unatog od strane...

Documents