bank

arst

vo

-

Spiegel Wissen - 18.09.2008.

iz stranih meda

Commerz banka preuzima Dresdner banku

Poelo je preuzimanjem Dresdner banke od veitog konkurenta Commerz banke krajem avgusta 2008, koja je sama ve godinama vaila kao kanditat broj jedan za preuzimanje. Commerz banka je morala da plati u dve rate 9,8 milardi evra vlasniku, Allianzi. Planirano je da Dresdner banka ve u aprilu 2000. bude progutana od vodee nemake banke - Deutsche banke. inilo se da je sve zavreno, ali u poslednjem trenutku fuza je propala zbog monih investicionih banaka obe banke, koje su umesto toga rade htele da sve stave na lukrativne meunarodne trgovinske poslove. Umesto toga Dresdner banka je u leto 2001. dola pod okrilje osiguravajueg koncerna Allianz koji je hteo da se uzdigne u osiguravajueg dina i da poslovnice banke koristi kao prodajna mesta za osiguranja.

Meutim bankari Dresdner banke su se pre svega postarali da upiu u poslovanje crvene brojke i stoga su u Centrali u Minhenu ve dosta

dugo bili u potrazi za podesnim izlazom iz ove prie. Izlaz su sada nali u Commerz banci, koja oekuje da e se ovim rastom pomeriti na skali velikih banaka i pre svega u efektima sinerge. To ide na teret radnih mesta. Mnogobrojne ekspoziture koje su bile blizu jedna drugoj bie ugaene, blizu 9.000 radnih mesta - pre svega u upravi - treba da bude dugorono izbrisano. Zajedno obe banke imaju bilansnu sumu od 1.117 milardi evra i preko 60.000 zaposlenih. Skoro 12 miliona klenata - graana opsluivae 1.540 filala, a neke od njih e svakako biti zatvorene.

Deutsche banka preuzima Postbanku

I Postbanka ve dugo vai kao kandidat za preuzimanje: 2004. Deutsche banka ohrabrena podrkom tadanjeg saveznog kancelara Gerharda Schrdera ve je bila neposredno pred kupovinom Postbanke. I ovaj nemaki bankarski dil je propao zbog veta investicionih bankara. Oblast poslova sa stanovnitvom trebala da bude neto rane potpuno izmetena.

KONSOLIDACA BANAKA U NEMAKOJKonsolidaca bankarskog pejzaa Nemake se poslednjih 10 godina stalno pominje i najavljuje. Nemake banke su po meunarodnim standardima premale, pretila su im preuzimanja od inostranih kreditnih kompana. Da bi bile konkurentne morale su da se fuzioniu. Nakon viegodinjeg zatija nemako bankarstvo je u roku od tri nedelje istovremeno imalo dve fuze meu najveim bankama zemlje a stranci su ostali iskljueni iz tog procesa.

bank

arst

vo

-

Ovoga puta je Savezna vlada bila zainteresovana da nae nemakog partnera za Postbanku. ef Deutsche banke Josef Ackermann je, nakon preuzimanja Dresdner banke od strane Commerz banke pod pristiskom, jer je postojala opasnost da izgubi vodeu ulogu u poslovima sa stanovnitvom.

Postbanka je interesantan partner pre svega zbog svojih 14 miliona klenata meu graanima i svojih 855 filala. Zajedno sa svojih 10 miliona klenata Deutsche banka je mogla da brani svoje mesto najvane nemake kreditne instuituce. Pota i njen nekadanji ef Klaus Zumwinkel dugo su se opirala prodaji Postbanke, gde je Pota glavni vlasnik i koja kao erka donosi dobit. Njegov naslednik Frank Appel je oigledno imao manje nedoumica: jedan od razloga su bili veliki gubici u poslovima sa SAD i zbog toga je Pota bila sklona da dobro unovi Postbanku.

Mala koncentraca trita i model tri stuba

Glavni argument za neophodnost fuza je mali udeo na tritu etiri velike banke.

Poslovi sa stanovnitvom. Ni u jednoj evropskoj zemlji njen udeo na tritu ne tako mali kao ovde. Nemaka je, kako se kae u brani, overbanked. To znai da u odnosu na

broj klenata ima previe banka sa prevelikim brojem filala. Dok prvih pet u Velikoj Britani, mereno po bilansnoj sumi, deli meu sobom polovinu trita, to je u Nemakoj po studi DB Research upravo samo 10 %. to je vei poslovni volumen to su nii fiksni trokovi, u Back-Office ili u IT-oblasti, u odnosu na zaradu. Uz to samo su velike banke u mogunosti da izvre zbilja velike tkz. Big-Ticket transakce.

Mali poslovni udeo velikih banaka je uslovljen, pre svega, strukturom nemakog bankarstva, tkz. modelom tri stuba. Pored privatnih banaka kao to su Deutsche i Dresdner banka, jaku bazu klenata imaju i tedionice i zadrugarske banke. Preko dve treine svih privatnih klenata (graana) veruje tedionicama i lokalnim Volks i Raiffeisen bankama. Fuze van granica sektora su veoma teke, ulasku velikih privatnih banaka u javno - pravne tedionice stoje na putu velike prepreke, kao to je pokazala borba za Bankgesellscha Berlin, ali 2003. i sluaj sa malom tedionicom Stralsund. Tako je dosada dolazilo do fuza samo meu srodnim sektorima bankarstva, kao to je npr. preuzimanje SachsenLb od LBBW poetkom 2008. ili fuza u Sparkasse Kln/Bonn.

Dresdner Bank Frankfurt

Commerzbank Frankfurt

bank

arst

vo

-

Jeine nemake banke

U poreenju sa evropskim i bankama iz SAD nemake banke mereno bilansnom sumom nisu uvek male, ali se na berzi relativno nisko vrednuju: ak ni Deutsche banka ne spada u 20 najskupljih banaka - pa ni u Evropi ne spada u prvih deset banaka. To bi olakalo preuzimanje od strane neke strane banke.

Drugae nego u Nemakoj u veini zemalja poela je koncentraca banaka. Preuzimanje velikih konkurenata van granica sopstvene zemlje, kao to je preizimanje holandske ABN Amro od strane britanske Barclays banke ili Abbey Nationala od strane panske Santander banke, je dovelo do formiranja velikih finansskih grupa. U Nemakoj je to pre izuzetak. Samo je 2005. u sluaju HypoVereinsbank (HVB) jednoj inostranoj bankarskoj grupaci - italanskoj Unicredit - polo za rukom da preuzme neku veliku nemaku banku. HVB je 1998. nastala fuzom Bayerische Vereinsbank i Bayerische Hypothekenbank, pobratimljenje koje je godinima iziskivalo sve kapacitete Uprave. Unicredit banci, koja je sama rezultat brojnih

fuza na nekada rascepkanom bankarskom tritu Itale, je pogodovalo to je na domaem tritu mogla da izdejstvuje ekstremno visoke cene za bankarske usluge. Nigde u nekoj industrskoj zemlji nisu tako visoke provize za voenje tekueg rauna kao u Itali.

Nemako trite je veoma atraktivno za strane banke. Do danas su konstantni prihodi na domaem tritu pomagali nemakim kreditnim instutucama da njima ravnaju oscilirajue prihode iz inostranih poslova na tritima kapitala. Znaaj matinog posla - pruanje usluga firmama i graanima u vlastitoj zemlji - se i u aktuelnoj krizi pokazalo kao vano osiguranje protiv turbulenca na meunarodnim finansskim tritima.

Nakon duple fuze Commerz banke / Dresdner banke i Deutsche banke / Postbanke nema na vidiku velikih kandidata za dalje fuze. U blioj budunosti se rauna sa fuzom zadrugarskih banaka: WGZ i DZ banke. O tome se stalno i iznova pregovara jo od 2004. Za sedam preostalih samostalnih Landesbanken vai dalja koncentraca kao neizbena. Deka banka, koja spada u tedionice, trenutno razmatra spajanje sa naetom WestLB.

Frankfurt

bank

arst

vo

-

Od ovog iznosa izmeu 500 i 700 miliona evra pripada 1.230 Volks i Raiffeisen bankama i drugim kreditnim institucama organizovanim kao zadruge. Dodatnih 300 miliona evra poseduje glavni institut u Frankfurtu DZ-Bank i njena kerka, izvetava Handelsbla.

DZ banka, koja se trenutno nalazi u pregovorima oko fuze sa WGZ bankom iz Dizeldorfa, ne htela da da izjavu povodom ovakvih informaca. WGZ je prema sopstvenim navodima mnogo manje od 50 miliona evra investirala u Lehman papire. Prema procenama Upravnog odbora jedne od pogoenih Volks banaka obim Lehman papira se kod veine zadrugarskih lokalnih banaka kree u jednocifrenim milionskim iznosima.

U Hessenu, Thringenu, Sachsenu i Saarlandu obim Lehman papira, prema informacama iz finansskih krugova, iznosi 50 miliona evra. Ovaj red veliina ipak ne ugroava egzistencu pojedinanih banaka, kako su insajderi izjavili asopisu.

Manager-Magazin.de - 24.09.2008.

BANKROTSTVO LEHMANA UGROAVA I ZADRUGARSKE BANKE U NEMAKOJNelikvidnost investicione banke Lehman Brothers oigledno optereuje i zadrugarske banke (Genossenschasbanken) u Nemakoj. Pria se da one poseduju harte od vrednosti Lehman Brothersa u iznosu od oko jedne milarde evra.