bajke i priče bliskog istoka

8/12/2019 Bajke i prie bliskog istoka

1/119


2/119

Dragi itaoeDragi itaoeDragi itaoeDragi itaoe, ova e te knjiga, ova e te knjiga, ova e te knjiga, ova e te knjiga

kao arobni kao arobni kao arobni kao arobni ilim, odvesti u udesniilim, odvesti u udesniilim, odvesti u udesniilim, odvesti u udesni

svet najlepih pria i bajkisvet najlepih pria i bajkisvet najlepih pria i bajkisvet najlepih pria i bajki LevantaLevantaLevantaLevanta

Za izdavaa: Nataa JankeliPrevod s Bonjakog: Zoran BukurLikovna i tehnika obrada: Predrag Milovanovi


3/119

PRIA O CARU AHRIJARU I NJEGOVOMPRIA O CARU AHRIJARU I NJEGOVOMPRIA O CARU AHRIJARU I NJEGOVOMPRIA O CARU AHRIJARU I NJEGOVOMBRATU AHZAMANUBRATU AHZAMANUBRATU AHZAMANUBRATU AHZAMANU

Pria se da je u stara vremena, Alah svemoni i plemeniti to najboljezna, na otocima Indije i Kine vladao car iz dinastije Sasanida, koji je imaoveliku vojsku, pomonike, sluge i svitu, dva sina, jednog odraslog, a drugogjo mladog, i da su obojica bili vitezovi i junaci, ali je stariji ipak nadmaivaomlaeg u junatvu. On je nasledio oca i vladao zemljom i podanicima,pravedno i mudro. Narod ga je voleo, a stanovnici njegovog carstva nazivalisu ga ahrijar. Njegov brat, kome je bilo ime ahzaman, vladao je

Samarkandom. Obojica su vladali svojim zemljama mudro i pravedno punihdvadeset godina u zadovoljstvu i srei. I to je trajalo sve dok stariji car nezaele da vidi svog mlaeg brata, pa naredi veziru da ode do njega i da gadovede. Vezir pokorno poslua i krenu na put. I putovao je sve dok ne stiesreno do cara ahzamana. Urui mu pozdrav i saopti bratovu elju da gavidi. ahzaman rado pristade i spremi se na put da ispuni bratovu elju.Naredi da se pripreme atori, deve, mazge, sluge i svita i sve ono to mu jebilo potrebno, postavi vezira da vlada zemljom dok je odsutan, i uputi se u

zemlju svoga brata.Ali u pono, seti se da je neto zaboravio u dvorcu, pa se vrati i zatee

svoju enu kako lei u zagrljaju jednog crnog roba. Kad vide tog roba sasvojom enom, ahzamanu se smrai pred oima i on ree u sebi:

- Ako se to desilo dok ja nisam jo ni iziao iz grada, kako li e se taprokletnica ponaati kad odem bratu na due vrijeme?

I on isuka ma i pogubi oboje, pa se vrati sviti i naredi da krenu dalje,putujui sve dok ne stigoe do grada u kome je iveo njegov brat.

Stariji brat se veoma obradovao njegovom dolasku. Iziao mu je u susreti zaeleo mu dobrodolicu. Grad je bio sav iskien u njegovu ast, a oni sudugo sedeli zajedno veselo razgovarajui. Ali car ahzaman se odjednom setita se desilo s njegovom enom, veoma se rastui, lice mu poblede, a teloklonu. Kad ga takvog vide brat, pomisli da je to zbog rastanka sa zemljom icarstvom, pa ga ostavi na miru, nita ga ne zapitkujui. Jednog dana ipak muse obrati ovim reima:


4/119

- O, brate, vidim da ti je telo klonulo i da si pobledeo u licu!Ovaj mu odgovori:- Brate moj, dubokou sebi nosim ranu.Ali ne ispria nita to je doiveo sa enom. Brat mu predloi da pou

zajedno u lov ne bi li ga oraspoloio. ahzaman to odbi i njegov brat ode sam

u lov.U carskom dvoru prozori su bili okrenuti prema vrtu i ahzamanpogleda kroz prozor i odjednom ugleda kako se kapije dvora otvaraju i otudizlazi dvadeset robinja i dvadeset robova, a zajedno s njima i ena njegovogbrata, izuzetne lepote i privlanosti. Oni stigoe do fontane, svukoe odela isvi zajedno sedoe.

U tom asu careva ena povika:- O, Masude!

I crni rob joj prie, zagrli je, a i ona njega, a onda lee s njom. To uinie iostali robovi s robinjama. Ljubili su se i grlili, milovali sve do sumraka. Kad jeto vidio carev brat, ree u sebi:

- Tako mi Alaha, moja je nesrea manja od ove. I njegova tuga iljubomora odjednom iezoe i on navali na jelo i pie.

Uto se vrati njegov brat iz lova. Oni se pozdravie i car ahrijar pogledasvoga brata, cara ahzamana, i vide da mu se povratila boja u licu, da jeponovo poeo jesti i piti. On se zaudi i ree mu:

- O, brate, video sam te bledog, a sada ti se povratila rumen u licu.Ispriaj mi ta se desilo!

- Ispriau ti zato sam bio bled, ali mi dopusti da ti ne priam o tomezato mi se povratila rumen.

- Ispriaj mi prvo zato si se bio promenio i oslabio, a ja u te sluati.- O, moj brate - poe da kazuje ahzamah - kad si mi poslao vezira s

porukom da te posetim, ja se spremim na put i ve sam izlazio iz grada kadse setih da mi je u dvoru ostalo zrno bisera koje sam tebi bio namenio. Vratihse i zatekoh svoju enu kako lei s crnim robom u mom krevetu i ja ih obojepogubili. Dooh tebi, razmiljajui sve vrijeme o tome. Eto zato sam se biopromenio i oslabio. A zato mi se povratila rumen, o tome me, molim te, nepitaj.

Kad u rijei svoga brata, ahrijar povika:- Tako ti Alaha, ispriaj mi zato ti se povratila rumen!ahzaman mu tada ispria sve to je video, a brat mu ree:- eleo bih da vidim sve to svojim oima.


5/119

ahzaman ga ovako posavetova:- Pretvaraj se da ide u lov, a sakrij se kod mene, i sve e videti i uveriti

se svojim oima.Car odmah naredi da se razglasi da ide u lov. I vojska sa atorima izae

iz grada, i car takoe izae, ali sede pod ator i ree slugama da mu niko ne

ulazi unutra. Zatim se prerui i kriom doe do dvora gde mu je bio brat.Sedeo je neko vreme kraj prozora koji je gledao na vrt, kad odjednom spazirobinje i s njima njihovu gospodaricu kako se pojavie skupa s robivima, i svese zbi onako kako mu je brat ispriao.

Kad car ahrijar to vide, izbezumi se i ree bratu ahzamanu:- Ustani, odmah emo krenuti u svijet. Ne treba nam nikakvo bogatstvo i

carstvo sve dok ne otkrijemo je li se tako to desilo i nekom drugom. Inaenam je bolje smrt nego ivot.

Njegov brat pristade i oni izioe iz dvora na tajna vrata. Putovali sudanima i noima, sve dok ne stigoe do jednog drveta to je raslo usred nekepoljane, gde je bio izvor vode pored morske obale. Napie se vode sa izvora isedoe da se odmore.

Posle jednog sata more se odjednom uzburka, iz njega se podie crn stubsve do neba i taj stub se ustremi na poljanu gde su sedeli. Oni se uplaie ipopee na drvo koje je bilo veoma visoko, oekujui ta e dalje biti.Odjednom ugledae ogromnog duha sa kovegom na glavi. On izie naobalu, prie drvetu na kome su oni bili, sede pod njega i otvori koveg izkoga izvadi krinju, otvori je, a iz nje izae jedna prekrasna mlada ena, kaoblistavo sunce. Kad je duh ugleda, ree joj:

- O, vladarice svih ena koje nisu robinje, o ti koju sam ukrao nasvadbenu no, elim da malo odspavam.

I duh stavi tad svoju glavu na njena kolena i zaspa, a ona podie glavuprema drvetu i ugleda dvojicu careva na njemu. Tad spusti glavu duha sasvojih kolena na zemlju, stade pod drvo i dade znak carevima da siu i da sene boje duha. Oni joj rekoe:

- Tako ti Alaha, zatiti nas od njega!- Tako mi Alaha, ako ne siete, probudiu duha i on e vas ubiti na

najsvirepiji nain - odgovori ona.Njih dvojica se preplaie i spustie s drveta, a ona stade pred njih i ree:- Ljubite me i grlite me to jae, inae u probuditi duha!Od straha car ahrijar ree svom bratu ahzamanu:- O, brate, uini to to ti nareuje!


6/119

Ali on odgovori:- Neu uiniti pre nego to ti to ne uini!I oni se poee utke nagaati oko toga ko e joj prvi prii, ali ona

uzviknu:- Kako vidim, namigujete jedan drugom, ali ako mi ne priete i ne

uinite ta sam vam rekla, probudiu duha!Iz straha od duha, uinie to im je naredila, i kad svrie, ona im ree:- Priberite se! - Pa izvadi iz depa vreicu, a iz nje ogrlicu od pet stotina

sedamdeset prstenova, pa ih upita:- Znate li ta je ovo?- Ne znamo - odgovorie oni, a ona im tada ree:- Vlasnici ovih prstenova ljubili su me na samim rogovima ovoga avola.

Dajte mi i vi po jedan prsten!

I braa dadoe eni svoja dva prstena s ruku, a ona im ree:- Ovaj avo me oteo na moju svadbenu no i stavio me u krinju, akrinju stavio u koveg, a na koveg je stavio sedam sjajnih katanaca i spustiome na dno uzburkanog mora koje se bori sa valovima, ali nije znao da enu,ako neto zaeli, ne moe niko spreiti u tome.

Kad ue te njene rei, oba cara se naoe u udu i rekoe jedandrugome:

- Eto, ovom duhu desilo se neto gore nego nama!I odmah odoe od nje i uputie se prema gradu cara ahrijara, dooe

pred dvorac, i uoe, a car ahrijar odmah odsee glave svojoj eni, robovimai robinjama.

Od tada je ahrijar uzimao svake noi po jednu nevinu djevojku, a ujutroje ubijao. To potraja tako tri godine.

Ljudi se preplaie i izbegoe sa svojim kerima, i u gradu ne ostanijedna devojka.

Car onda naredi svom veziru da mu po obiaju dovede neku devojku.Vezir izae i stade traiti i ne nae nijednu devojku, pa se vrati kui ljut ipotiten, strahujui od cara.

Vezir je imao dve keri, obe veoma lepe i draesne. Starija se zvalaeherzada, a mlaa Dun'jazada. Starija je ve itala knjige, letopise i ivotestarih careva i predanja o drevnim narodima. Pria se da je sakupila hiljadeknjiga iz istorije u kojima se govori o starim narodima, kraljevima ipesnicima.

Ona ree ocu:


7/119

- Vidim da si zabrinut i tuan. Posluaj kako jedna pesma kae:Reci onom koga brige moreda bol vjeno ne trajeko i veselje to brzo proetako i brige brzo prolaze.

Kad vezir u re svoje keri, ispria joj sve od poetka do kraja to sedesilo njemu i caru, a eherzada uzviknu:

- Tako ti Alaha, oe, udaj me za tog cara, a ja u, ili ostati u ivotu, ili uiskupiti sve muslimanske devojke i izbaviti ih od cara.

- Tako ti Alaha - odgovori joj otac - ne izlai se nikad opasnosti!Ona mu na to odgovori:- Tako mora biti!- Ali ja se bojim za tebe, bojim se da ti se ne desi ono to se desilo

magarcu i biku.- A ta im se to desilo? - upita eherzada.

PRIA O MAGARCU I BIKUPRIA O MAGARCU I BIKUPRIA O MAGARCU I BIKUPRIA O MAGARCU I BIKU- Znaj, keri - poe vezir - da je jedan trgovac imao veliko bogatstvo i

mnogu stoku i da je imao enu i decu, a da ga je uzvieni Alah obdario

znanjem govora ivotinja i ptica. Taj trgovac ivljae u selu i izmeu ostalogimao je jednog magarca i bika. Jednog dana doe bik u magarevu talu ivide da je tala dobro pometena i oprana i da mu je u koritu istucan jeam, aon sam lei i odmara se na slami. Njihov gospodar ga je samo ponekad jahao,kad bi mu zatrebalo, i odmah ga vraao.

- Blago tebi, ja sam umoran, a ti se odmara jedui jeam - ree bikmagarcu. - Tebe slue i samo ponekad te gospodar jae, a ja moram stalno daorem i okreem mlinski kamen.

Magarac mu odgovori:- Kad izae u polje i kad ti stave jaram oko vrata, ti lezi i ne dii se, ak i

ako te budu tukli, pa i ako se digne, opet odmah lezi. Kad te dovedu nazad idadnu ti bob, ti ga nemoj jesti, kao da si bolestan odbijaj hranu i pie, dan ilidva, pa ak i tri, i tako e se odmoriti od rada.

Trgovac je uo itav njihov razgovor i kad obanin donese biku veernjiobrok, on pojede sasvim malo, a ujutro, kad doe obanin da ga potera naoranje, nae ga bolesnog. Kad obanin to ispria trgovcu, ovaj mu ree:


8/119

- Uzmi magarca i ori s njim itav dan umesto s bikom.ovjek ode i uze magarca i orao je s njim itav dan. A kad se magarac

pred kraj dana vrati, bik mu se zahvali na tome to je radio umesto njega takoda je on mogao da se odmori. Magarac mu na to nita ne odgovori veoma sekajui to ga je onako savetovao. I sutradan doe obanin i uze magarca.

Orao je s njim itav dan. Magarac se vrati ranjenog vrata, sav iznemogao. Kadmu se bik opet zahvali i pohvali ga, magarac mu odgovori:- Leao sam opruen odmarajui se, ali mi je brbljivost nakodila. Znaj

da sam ti ja iskren prijatelj i zato poveruj ono to u ti rei. uo sam kad jena gazda rekao: Ako bik smesta ne ustane, dau ga mesaru da ga zakolje ida mu isee kou na komade. Ja sam se pobojao za tebe i zato teupozoravam.

Kad bik u magareve rei, zahvali mu se i ree:

- Sutra u poi na njivu! - pa pojede svu krmu, ak i jasle oliza.Gospodar je uo njihov razgovor, pa kad svanu, doe sa svojom enompred talu, a malo zatim doe obanin, uze bika, izvede ga, a kad bik ugledasvoga gospodara, podie rep, pusti vetar i poe skakati, a trgovac se poeprevijati od smijeha.

- Zato se tako smije? - upita ga ena.- Zbog onoga to sam video i uo, ali ti ne mogu rei jer bih odmah umro

- odgovori joj on.- Mora mi ispriati zbog ega se smeje, pa makar i umro - ree mu

ena, a on joj odgovori:- Ne mogu ti odati tajnu, jer se bojim smrti.ena mu tad ree:- Ti se zacelo smeje meni.I toliko ga je napadala i dosaivala mu, sve dok se on nije pokorio i sav

van sebe pozvao svoju decu, poslao po suce i svedoke, elei napisatioporuku, i onda rei eni tajnu pa umreti. A on je veoma voleo svoju enu jerje bila erka njegovog ujaka i majka njegove dece, a s njom je ve bio proiveosto dvadeset godina ivota. Potom trgovac naredi jo da mu dovedu svurodbinu i sve susede da bi im ispriao ta je bilo i onda umro. Tad svi poeezaklinjati Alahom njegovu enu da se mani svoje namere jer e joj umretimu i otac njene dece, ali ena uzviknu:

- Neu odustati od toga sve dok ne saznam tajnu, pa makar on i umro.Tad svi zautae, a trgovac ustade i izae da uzme abdest i obavi

molitvu i onda da se vrati i ispria svoju tajnu pa da umre.


9/119

A trgovac je imao i jednog petla sa pedeset kokoiju i jednog psa.Odjednom u kako pas zove petla i kako mu prebacuje:

- Ti si radostan, a na gospodar mora da umre.- Kako to? - upita petao.I pas mu sve ispria, a petao povika:

- Tako mi Alaha, na gospodar je male pameti! Ja, eto, imam pedesetena, s jednom se mirim, s drugom se svaam, a gazda ima samo jednu enui ne zna kako da izae s njom na kraj. Treba samo da uzme prutove od duda,da ue u izbu i da je tue sve dok ne umre ili se ne zarekne da ga vie nikadnee ni o emu pitati.

Kad u tu re, trgovac doe pameti i ode da istue enu. Uao je u sobu,poto je nabrao dudove prutove i sakrio ih u izbu, a onda doveo enu i rekaojoj:

- Hodi ovamo, rei u ti sve i umreti, ali da nas niko ne vidi!Ona ue s njim u izbu, a on zatvori vrata i osu po njoj udarcima, sve dokjoj se ne zanesvesti i dok ne povika:

- Kajem se!Zatim mu pokajniki poljubi ruke i noge i oni izioe, a svi okupljeni se

obradovae.Trgovac i ena proivee sreno sve do smrti.

Kad vezirova ki u rei svoga oca, ree mu:- Mora biti ono to sam naumila!I tada je vezir spremi da je odvede caru ahrijaru. eherzada ree svojoj

mlaoj sestri:- Kad odem caru, obrati u mu se i zatraiti da poalju po tebe, a kad

doe i vidi da je car udovoljio svojoj elji sa mnom, reci mi ovako: O,sestro, priaj mi neku neobinu priu da bi nam bre prola no, a ja u ti tadispriati priu koja e nas spasiti ako Alah dadne.

Tada je njen otac, vezir, odvede caru, a car, ugledavi ga, veoma seobradova pa mu ree:

- Jesi li mi doveo ono to mi treba?Da, odgovori vezir.I kad car htede da uzme eherzadu, ona zaplaka.- ta ti je ? - upita car. Ona mu odgovori:- O, care, ja imam mlau sestru i voleia bih da se s njom oprostim.Car tada posla po Dun'jazadu. Ona doe sestri, zagrli je, sede kraj njene


10/119

postelje, a car uradi ono to je naumio sa eherzadom. Onda svi zajednosedoe da priaju. Dun'jazada ree eherzai:

- O, sestro, ispriaj nam neku priu, ne bi li nam to pre istekli besaniasovi ove noi!

- Drage volje - odgovori eherzaa - samo ako mi car to dozvoli.

Poto je i cara morila nesanica, on se obradova da uje priu i dopusti jojda pripovijeda.I eherzada je tako priala caru iz noi u no udesne prie, zaustavljajui se na

najzanimlivijim mestima i car je, da bi uo priu do kraja, odgaao njeno pogubljenjedo sledeeg jutra. Tako je eherzada priala caru bajke ravno hiljadu i jednu no.Posle hiljadu i jedne noi, ona je cara umilostivila, zadobila njegovu ljubav i on joj jepoklonio ivot. eherzada je postala careva ena, a ceo narod je slavio njenu ljepotu imudrost. Car je naredio da se zapisu sve eherzadine prie i tako sauvaju odzaborava.


11/119

PRIAPRIAPRIAPRIA OOOO TRGOVCUTRGOVCUTRGOVCUTRGOVCU IIII DUHDUHDUHDUHUUUU

O, sreni vladaru, pria se da je nekad iveo jedan veoma bogat trgovackoji je imao mnogo robe i dunika u raznim zemljama. Jednog dana onuzjaha svog konja i poe u potragu za dugovima. Poto je vruina bilanesnosna, sede pod jedno drvo, zavue ruku u bisage i izvue iz njih krikuhleba i urme pa poe jesti. Kad pojede urmu, baci kopicu na zemlju. U tomasu pred njega stade ogroman duh s isukanim maem u rukama i zamahnunjime na trgovca.

- Ustaj - povika - da te ubijem kao to si ti ubio moje dete!Trgovac ga zapita:- Kako sam ti ja ubio dete?Kad si pojeo urmu, bacio si kopicu dole. Kopica je pogodila u grudi

mog sina, probola ga, i on je od tog odmah umro.Tad ree trgovac duhu:- O, due, znam da sam postupio protiv vere, ali ja imam veliko

bogatstvo, decu i enu i obaveze prema njima. Pusti me da odem kui i damsvakom ono to mu pripada. Zatim u se vratiti ovde. Obeavam ti i kunem tise da u se vratiti pa radi onda sa mnom to god hoe. Alah mi je svedok dagovorim istinu.

Duh mu poverava i pusti ga da ode. Trgovac se vrati u svoju zemlju darazdeli imetak. Kad je ispriao eni i deci ta mu se desilo, svi su uglaszaplakali. On uzme mrtvaki pokrov pod miku, oprosti se sa itavomporodicom i susedima i poe i protiv svoje volje, ogluujui se na kuknjavuza njim. Iao je sve dok ne stie do onog drveta. Tu sede i poe da eka duha.

Dok je tako sedeo, naie neki starac koji je sa sobom na lancu vodio srnu.Starac pozdravi trgovca i upita ga zato tu sedi kad se tu sastaju duhovi.

Trgovac mu ispria ta mu se dogodilo s onim duhom i zato se vratio ovde.Starac se silno zaudi i ree:

- Tako mi Alaha, ti si ovek vrste vere, a tvoja pria je veoma neobina.Kad bi se napisala, bila bi pouka svakom ko hoe neto da naui.

Starac tad sede pored njega i zakle mu se da ga nee napustiti dok nevidi ta e se desiti s njim i s duhom. Trgovac je oseao veliki strah i bilo muje drago to je starac pored njega.


12/119

Odjednom se pred njima pojavi jo jedan starac koji je sa sobom vodiodva crna psa. On ih pozdravi i upita ih zato tu sede kad je to mesto gde sesastaju duhovi, a oni mu ispriae priu od poetka do kraja. Samo to im se idrugi starac pridrui, naie trei starac vodei sa sobom arenu mazgu. On ihpozdravi i upita zato tu sede. Odjednom se nasred pustinje podie vihor i

zakovitla silnu prainu i ukaza se onaj isti duh s isukanim maem. Iz oiju sumu vrcale iskre. On im prie, zgrabi trgovca i ree mu:- Dii se da te ubijem kao to si ti ubio moga sina!Zaplaka trgovac, zaplakae i zakukae i ona tri starca skupa s njim. Prvo

se pribra starac koji je vodio srnu. On poljubi ruku duhu i ree mu:- O, due, kruno kraljeva svih duhova! Ako ti ispriam priu o ovoj srni i

ako ti se uini udesnom, hoe li mi pokloniti treinu ivota ovog trgovca?- Dobro, stare, ako mi ispria priu i ako mi se ona uini udesnom,

pokloniu ti treinu njegovog ivota - ree duh i starac poe da pria:

O, due, znaj da je ova srna bila nekada ena od krvi i mesa i da sam se jaoenio njome jo dok je bila vrlo mlada i proiveo s njom tridesetak godina.Nije moglaimatidece, pa sam uzeo jednu robinju koja mi je rodila sina, lepogi zdravog. Kad je mom sinu bilo petnaest godina, morao sam poi na nekidalek put. Za vreme mog odsustva, moja ena, ova srna, naui sevradbinama i arolijama i pretvori mog sina u tele a moju robinju, njegovumajku, u kravu, i oboje predade pastiru da ih uva sa ostalom stokom. Kadsam se posle dugog vremena vratio i upitao za sina i njegovu majku, ena miree da je robinja umrla, a da mi je sin pobegao, ali da ne zna kuda.

itavu godinu dana sam tugovao, srca prepunog jada, uplakanih oiju.Onda doe praznik rtava i ja poruih pastiru da mi izabere jednu debelukravu. On dovede ba onu koju je moja ena, evo ova srna bila zaarala. Kakosam zasukao rukave i uzeo no u ruke, spreman da ponem s klanjem, kravapoe tuno mukati i suze roniti. To me rastui i ja naredih svom pastiru da jeodvede i sam zakolje. On je zakla i odra, a na njoj nije bilo ni loja ni mesa,samo kost i koa. Ja se veoma pokajah to smo je zaklali, dadoh je pastiru irekoh mu:

- Donesi mi jedno debelo tele! On mi dovede ono moje omaijano detepretvoreno u tele. Kad me tele ugleda, otkide se s uzice, prie mi i poe da seumiljava, tuno mue i plae. Mene to silno dirnu i rekoh pastiru da miizabere neku drugu kravu, a tele odvede i dobro uva. Kad to vide moja ena,ova srna, poe da me nagovara da ipak zakoljem tele jer je debelo. Obeah joj


13/119

da u ga zaklati druge godine, i tek tad ona dopusti da ga pastir odvede.Sutradan, dok sam sedeo, doe mi pastir i ree:- Gospodaru, ako ti kaem radosnu vest, hoe li me nagraditi?- Hou - rekoh ja.- O, trgove, ja imam kerku koja je nauila vradbine od jedne starice.

Kada sam jue doao kui s teletom koje si ti vratio, moja kerka se zagleda unjega, pa onda poe da plae i da se smeje. Ja je upitah zato plae i smeje se,a ona mi odgovori: Ovo tele je sin naeg gospodara. Omaijala ga je maeha, injega i njegovu majku. Zbog toga sam se nasmejala, a zaplakala sam zbog njegovemajke koju je zaklao njegov otac. Mene njene rei jako zaudie. Jedva samdoekao zoru da doem tebi i da ti ovo ispriam.

Kad uh ovo, o due, pooh s njim njegovoj kui, pijan od radosti. Priemi pastirova kerka, a ja joj poljubih ruku. Prie mi i tele i poe da se

umiljava. Ja upitah devojku da li je istina ono to sam uo, a ona mi ree:- Da, gospodaru, ovo je tvoj sin!Ja joj tad rekoh:- Ako ga oslobodi maije, pokloniu ti svu svoju stoku i imetak.Ona se nasmei i ree:- O, gospodaru, ja ne elim tvoj imetak i stoku. Oslobodiu ti sina maije

pod dva uslova. Prvi je da me vena, za njega, a drugi je da omaijam onukoja je njega omaijala, da bih bila sigurna od njene osvete i pakosti.

Kad sam uo, o, due, rei pastirove kerke, rekoh joj:- Pristajem na sve, a dau ti povrh toga, tebi i tvome ocu, kao nagradu

svoj imetak. to se tie moje ene, radi od nje ta ti je drago.Tad ona uze jedan sud, napuni ga vodom, izgovori neke arobne rei, pa

zatim pokropi tele i ree:- Ako te je Alah stvorio kao tele, ne menjaj se, ali ako si omaijan, vrati se

u svoj prvobitni lik!Tele se odjednom strese i onda naglo pretvori u oveka. Ja se pribrah i

zamolih ga da mi ispria ta je uinila s njim i njegovom majkom moja ena i

on mi tad sve potanko ispria.- Sine - rekoh mu - ipak si spaen i bie osveen.Predadoh zatim svoju enu pastirovoj keri i ona je pretvori u ovu srnu.- Eto, due, prolazio sam ovuda i video trgovca kako tu sedi. On mi je

ispriao ta mu se desilo i ja ostadoh da vidim ta e dalje biti.Duh na to ree:- Tvoja pria je veoma udna. Poklanjam ti treinu trgovevog ivota.


14/119

Tad progovori starac koji je vodio sa sobom dva crna psa:- O, znaj, svemoni i hrabri kralju svih duhova, da su ova dva psa moja

roena braa. Kad nam je umro otac, ostalo nam je u naslee tri hiljadedukata. Ja obnovili duan i poeh da trgujem, a moj stariji brat ode u svet i

vrati se za godinu dana bez igde iega. Ja ga tad upitah sta je uradio sa svojimimetkom, a on mi plaui ispria da je ostao bez i jedne pare. Ja ga tadodveoh u hamam, odenih ga u nove haljine, a onda odoh s njim u svojduan. Kad sam izraunao prihod od duana, uvideo sam da se udvostruioza godinu dana. Ja se tome silno obradovah i dadoh polovinu dobiti starijembratu.

Neko vrijeme smo iveli u miru i slozi. Ali jednog dana moja braapoelee da putuju i zatraie da i ja poem s njima, no ja ne pristadoh i

rekoh im.- ta ste vi zaradili na putovanju pa da se i ja tome ponadam?Njihovo navaljivanje je bilo uzaludno i mi smo ostali u naim duanima,

trgujui jo itavu godinu dana. Ali oni su i dalje bili uporni u elji zaputovanjem kao i ja u odbijanju, dok ne proe est godina i tek tada japristadoh na put i rekoh im:

- U redu, pristajem, ali da prvo vidimo koliki nam je imetak.I mi izbrojasmo i videsmo da imamo est hiljada zlatnika. Predloih da

pola od te sume zakopamo u zemlju, da ne bismo ostali bez iega kad sevratimo, a da svaki od nas uzme po hiljadu dukata. Oni pristadoe na to i jauinih kako sam rekao. Onda pripremismo ta je bilo potrebno za put.Iznajmismo jednu lau i krenusmo. Putovali smo itav mesec dana dok nestigosmo u neki grad. Tu smo iskrcali robu i prodali je tako dobro da smo nasvaki zlatnik zaradili jo deset. I kad smo ve eleli da krenemo dalje,presretne nas na obali mora jedna robinja sva u ritama. Ona mi poljubi ruku iree:

- Gospodaru, ako ima samilosti u tebi, uini mi dobroinstvo, a ja u ti touzvratiti.

Ja joj rekoh:- Uiniu ti dobroinstvo makar mi ti to i ne uzvratila.Ona na to ree:- Uzmi me za enu i odeni me, i ne plai se mojih rita. Budi prema meni

dobar i za to e biti nagraen.Kad sam uo te njene rei, saalih se na nju, uzeh je za enu i povedoh na


15/119

lau. Zavoleo sam je iz sveg srca i nisam se odvajao od nje ni nou ni danju.Radi nje sam zanemario brau i oni poee da mi zavide na srei. Polakomiese na moje bogatstvo i dogovorie se tada da me ubiju i prisvoje sve to samimao. Jedne noi se priunjae meni i mojoj eni dok smo spavali i bacie nasu more. Moja ena se odmah pretvori u duha i iznese me na jedno ostrvo i

tako me spasi. Kad je svanulo, ona mi ree:- Ja sam tvoja ena, koja te je spasila od smrti. Znaj da sam dobar isvemoan duh. Kad sam te videla, odmah sam te zavolela iz sveg srca. Prilasam ti kao siromana devojka, a ti si me prihvatio i uzeo za enu. Zato sam tisad spasla ivot, ali tvoju brau moram da ubijem. Kad sam uo te njene rei,ja se jako zaudih i zahvalih joj se to me spasla, ali je zamolih da ne ubijamoju brau i ispriah joj sve to sam sa njima doiveo od poetka do kraja.Ona se na to jo vie rasrdi i htede odmah da ode, da im potopi lau i uniti

ih. Ja sam je zaklinjao da to ne uradi. Kazah joj jednu poslovicu koja veli:Onaj ko ini zlo, dovoljno je kanjen svojim delom. Kakvi su da su, to su mojabraa.

Ali, ona ree da ih mora ubiti, iako sam je ja i dalje molio da to ne ini.Ona me onda ponese visoko u vazduh i spusti na vrh moje kue. Ja sioh

i otkopah dukate koje sam bio zakopao. Poto sam se u gradu pozdravio sasvojim prijateljima, kupio sam robu i ponovo otvorio duan. Uvee se vratihkui i naoh ova dva psa privezana za kuu. im me ugledae, poee dacvile i da se umiljavaju. Meni je sve ovo bilo nerazumljivo, ali se odnekudstvori moja ena i ree mi:

- Ovo su tvoja braa, gospodaru. Ja sam ih pretvorila u pse, a oslobodiuih tek kad proe deset godina.

Sada je upravo prolo deset godina kako se to desilo, pa sam poaosvojoj eni da ih oslobodi. Prolazei ovuda zatekao sam trgovca i starca sasrnom i poto sam saznao ta se dogodilo, odluio sam da ostanem dok nevidim ta e gospodar duhova s trgovcem uiniti. I eto, to je moja pria.

Duh ree:- Zaista je tvoja pria neobina i zato ti poklanjam treinu ivota ovog

trgovca.Tada ustade i trei starac s mazgom i ree:- O, due, ja u ti ispriati priu udesniju od ove dve koje si uo, a ti mi

pokloni ostatak ivota ovog trgovca.Duh pristade i starac poe priu:


16/119

O, vladaru svih duhova, ova mazga je bila moja ena. Jednog dana poaosam na put na kome sam proveo itavu godinu dana. Jedne noi kad samstigao s puta kui, zatekao sam svoju enu u drutvu s nekim veticama kakoizvode arolije. im me ugleda, ena mi poe u susret s loncem punim vode.Neto promrmlja nad loncem, pokropi me i ree:

- Izai iz ovog lika i pretvori se u psa.Ja se odmah pretvorili u psa, a ona me istera iz kue. Izleteo sam na vratai trao sve dok nisam stigao do jedne kasapnice. Sakrio sam se pod tezgu ipoeo da gloem kosti. Gazda me nae, uze me i povede svojoj kui. Kad mevide njegova kerka, pokri lice rukama i ree:

- Zato nam dovodi nepoznatog oveka u kuu?Otac se zaudi njenim reima i ree:- Pobogu, keri, gde je tu ovek?

Ona tad uze jedan sud s vodom, izgovori neke rei nad njim, pokropime i ree:- Izii iz ovog lika i postani ono to si uvek bio.Ja se pretvorili u svoj prvobitni lik, poljubih devojku u ruku i rekoh joj:- elim da baci magije na moju enu, kao to ih je ona na mene bacila.Devojka mi dade malo one vode i ree:- Kad ti ena zaspi, pokropi je ovom vodom i nazovi je kojim hoe

imenom, ona e poprimiti lik koji ti bude eleo.Ja odoh eni i zatekoh je kako spava, pokropih je vodom i rekoh:- Izii iz ovog lika i postani mazga.Ona se istog asa pretvori u mazgu, a to je ova mazga koju vidi pred

sobom, o, kruno svih duhova.Zatim se starac okrenu mazgi i upita je da li je sve to istina, a ona

klimanjem glave to potvrdi. Ova pria raspoloi duha i on pokloni starcupreostalu treinu trgovevog ivota.

Trgovac onda svima zahvali na dobroti, a oni mu estitae na spasenju,oprostie se i svaki poe svojim putem.


17/119

PRIA O RIBARU I DUHUPRIA O RIBARU I DUHUPRIA O RIBARU I DUHUPRIA O RIBARU I DUHU

ula sam, o sreni care, da je nekada iveo jedan stari ribar koji je imao

enu i troje dece. Bio je siromaan, i imao obiaj da svakog dana baca rnreupo etiri puta u more. Tako jednog dana u podne, na nekoj obali mora, ribarzagazi u vodu i baci svoju mreu. Saekao je da mrea potone i odstoji uvodi, pa onda poe da je skuplja. Odjednom oseti da je mrea veoma teka.Kako nije imao snage da je izvue, izae na obalu, zaveza kraj mree za jedankolac, a zatim se svue i zaroni u more. Kad je najzad izvukao mreu, nae unjoj uginulog magarca.

On se veoma rastui, izbaci magarca iz mree, zatim razmrsi mreu,

dobro je ocedi pa opet zagazi u more i baci je po drugi put. Saeka da mreapotone, pa je onda povue.

Ovaj put mu se uini jo teom nego prvi put. Pomisli da je to zbog ribe,zaveza jedan kraj mree za obalu i zaroni da je izvue. Muio se dugo dok jenije izvukao, a kad je izvukao, naao je u njoj veliki zemljani up, pun peska imulja. Zaplakao je ribar od jada, ali je opet iscedio mreu, oistio je i bacio potrei put. Priekao je isto kao i prvi put, a kad je izvukao, mrea je bila punapolomljenog crepa, stakla i drugih otpadaka.

Ribar podie glavu prema nebu i ree:- Tako mi Alaha, ja ne bacam svoju mreu vie od etiri puta, a ova tri

puta su bila uzaludna.On pokua jo jednom i baci mreu u more, seeka da se smiri pa onda

potegnu. Ni ovaj put nije mogao da izvue, jer se mrea bila zaplela na dnu.On opet skide odelo, zaroni u more, i dugo se muio da mreu oslobodi.Najzad je izvue, otvori i nae u njoj jedan bakreni up, zapeaen olovom, ukom je bio utisnut Solomonov peat. Ribar se tome veoma obradova i

pomisli.- Prodau ovaj up na pazaru nekom kujundiji za deset zlatnika!Zatim prodrma up i uini mu se teak pa ree:- Moram ga otvoriti i videti ta je u njemu pa u ga onda prodati.Iz torbe izvadi no, probui olovo, izvrnu up, izbui poklopac, zatim

protrese up, ali iz njega ne ispade nita ve pokulja dim koji poe da se iri


18/119

po nebu i zemlji. Ribar se nae u velikom udu. Kad je sav dim izaao izupa, poeo je da se skuplja i zgunjava dok se ne pretvori u ogromnog duha.Glava mu je bila u oblacima, noge u praini.

Kad ribar ugleda ovog duha, zadrhta celim telom, zubi mu zacvokotae izamrai mu se pred oima. Duh mu prozbori:

- O, proroe Solomone, nemoj me ubiti, ja ti se vie nikad neu protiviti iogluiti o tvoja nareenja!Ribar mu na to ree:- O, due, zato pominje proroka Solomona kad je on umro pre hiljadu

osamsto godina, a mi ivimo u drugom vremenu. Kakva je tvoja povijest, tati se desilo i kako si dospeo u ovaj up?

Kad u ribareve rei, duh uzviknu:- Raduj se, o, ribare!

- A emu da se radujem? - upita ribar, a duh mu odgovori:- Tome to u te usmrtiti sad odmah najgorom smru.Ribar e na to:- Ti za ovakvu vest, o gospodaru svih duhova, zasluuje kaznu. Zato ti

je potrebna moja smrt kad sam te oslobodio iz upa, izbavio sa dna mora iizneo na obalu?

A duh mu odgovori:- Izaberi kojom smru eli da umre!Ribar mu odgovori:- ta sam skrivio i zar time da me nagrauje?- Posluaj moju priu, ribare - ree duh.- Priaj, samo ukratko, jer mi je dua ve sila u pete!

I duh poe:- Znaj da sam ja jedan od duhova otpadnika koji se nisu pokorili

Solomonu, sinu Davidovu. Ja sam Sahr. Solomon je poslao svoga veziraAsafa, sina Baruhova, i on me silom poveo, poniavajui me, i doveo predSolomona. Kad me ovaj ugledao, ponudio mi je da primim veru i dapotpadnem pod njegovu vlast. Poto sam ja to odbio, on naredi da donesuup i zatvori me u njega, udari olovni peat i utisnu na njemu najvee od svihimena. Odnesoe me i bacie u more. Tamo provedoh stotinu godina izarekoh se: svakog ko me spasi, obogatiu za sva vremena. I proe stotinugodina i niko me ne izbavi. Proe i druga stotina godina, a ja rekoh: svakomeko me oslobodi, otkriu sva blaga na zemlji. Ali me niko ne oslobodi. I


19/119

prooe jo etiri stotine godina i ja rekoh: svakome ko me oslobodi, ispuniutri elje. Poto me ni tad niko ne oslobodi, ja se estoko razgnevih i pomislih:svakog ko me oslobodi, istog asa u ubiti, a dau mu da izabere nain na kojie umreti. i eto, ti si me oslobodio i ja ti nudim da izabere kako e umreti.

Kad u ove rijei, ribar povika:

- O uda boijeg! I ja ba sad naoh da te spaavam! Nemoj me ubiti, pae i tebe Alah spasiti! Ne unitavaj me, da i tebe Alah ne bi unitio!Ali duh ree:- Ti mora umreti! Izaberi samo kakvom smru.Kad je ribar uvideo da je duh neumoljiv, on mu se obrati:- Imaj milosti prema meni jer ja sam te oslobodio!- Pa ja u te ubiti ba zato to si me oslobodio! - odgovori mu duh.- O, vladaru svih duhova, zar sam ti uinio dobro da bi mi vratio zlim.

Ne lae poslovica kad kae:Uinismo im dobro, uzvratie zlim tako mi ivota, to dela su bestidnih uini lidobro nedostojnom nekom, uzvratie ti kao da hijenu primi pod krov!

Kad u ove rei, duh mu ree:- Ne odugovlai, svakako mora umreti!Ribar pomisli: Ovo je duh, a ja sam ovek. Alah mi je dao savren razum.

Smisliu kako da ga ubijem lukavstvom i umom, dok on to radi svojom podmuklou inevaljalstvom. Pa se onda obrati duhu:

- Moram li zbilja umreti?- Mora - odgovori duh, a ribar mu tad ree:- Tako ti najveeg imena urezanog u Solomonov peat, odgovori mi

iskreno na ovo to u te upitati.- Dobro - ree duh, i zadrhta pri pomenu najvieg imena. - Pitaj, ali samo

kratko!Ribar ree:- Kako si ti mogao stati u ovaj up? Tu ti ne mogu stati ni ruke ni noge, a

kamoli ti itav!

- Zar mi ne vjeruje da sam bio u njemu? upita duh.- Neu poverovati sve dok te ne vidim vlastitim oima u njemu -

odgovori ribar.Duh se strese, pretvori se u dim koji se die uvis, pa se zatim skupi i

polako poe ulaziti u up dok sav ne ue u njega. Tad ribar naglo i hitro uzeolovni poklopac sa peatom i njime zatvori otvor na upu pa do viknu duhu:


20/119

- Izaberi smrt kojom e umrijeti! Baciu te u more, sagradiu ovde kuui upozoravau svakog ko ovuda proe da ne lovi ribu jer je tu duh koji esvakog ko ga izbavi ubiti! Jedino e mu dati da izabere nain na koji eumreti.

Kad je uo te rijei, duh je pokuao da izae, ali nije mogao, jer je bio

zatvoren Solomonovim peatom. On shvati da ga je ribar nadmudrio.Ribar ponese up prema moru, a duh povika:- Ne, nemoj me bacati!- Hou - odgovori ribar.- Ne, nemoj!- Hou, hou - odgovarao je ribar.Duh tada poe mekim glasom:- ta hoe da uini sa mnom, o ribaru!

- Da te bacim u more. Kad si ve u njemu proveo hiljadu osamsto godina,uiniu da u njemu ostane doveka. Nisam li ti govorio: potedi me pa e i tibiti poteen, ne ubijaj me jer e i tebe Alah ubiti. Ali ti me nisi usliio i Alahte baci meni u ruke i ja te prevarih.

- Otvori mi pa u te obasuti najveim dobroinstvima - ree duh.Ali ribar povika:- Lae, prokletnie, ja i ti smo kao onaj vezir cara Junana i mudrac

Rujan.- A ko je taj vezir cara Junana i mudrac Rujan i kakva je pria o njima? -

upita duh.

PRIA O CARU JUNANU I MUDRACU RUJANUPRIA O CARU JUNANU I MUDRACU RUJANUPRIA O CARU JUNANU I MUDRACU RUJANUPRIA O CARU JUNANU I MUDRACU RUJANUZnaj, due, da je u stara vremena i minule vekove u jednom persijskom

gradu, u zemlji Bizant iveo car po imenu Junan. Imao je veliko bogatstvo ivojsku i bio okruen jakom straom. Ali je bolovao od neke teke konebolesti. Leili su ga mnogi lenici i mudraci, ali mu nisu pomogli. Car je piolekove i ajeve, mazao se raznim mastima, ali je sve bilo uzalud. Jednog danadoe u grad cara Junana veliki mudrac po imenu Rujan. On je poznavaomnoge grke, persijske, bizantijske, arapske i sirijske knjige, poznavaomedicinu, astronomiju, njihove zakone, dobrobiti i tete, a poznavao je i bilje itrave, korisne i tetne, svee i osuene, znao je filozofiju i savladao sve drugeznanosti. Kad je stigao u grad i proboravio u njemu nekoliko dana, mudrac


21/119

u za cara i njegovu bolest koju nisu mogli izleiti nikakvi uenjaci i lenici.On provede tada itavu no radei, a kad je svanulo jutro i zasjalo svetlou ibljeskom, obue svoje najlepe odelo i ode do cara Junana. Poljubivi zemljupred njim, poele mu slavu i sreu biranim reima, objasni mu ko je i ta je iree:

- O, care, saznao sam o bolesti koja ti je napala telo i da mnogi lenici neznaju kako da te izlee. Ali ja u te izleiti bez lekova i melema.Kad car ovo u, zaudi se i ree:- A kako e to uiniti bez lekova i melema? Tako mi Alaha, ako me

izlei, nainiu bogatim i tebe i tvoju decu, obasuu te dobroinstvima i sveto zaeli bie tvoje i bie moj ljubimac i pratilac.

Zatim car Junan dade mudracu poasno odelo, ukaza mu milost i zapita:- Izleie me, znai, bez lekova i melema?

- Da, odgovori mudrac.Car se udom zaudi i ree:- O, mudrae, reci mi u koje vreme i kojeg dana e uiniti to to kae.- Sutra - odgovori mudrac.Zatim ode u grad, iznajmi kuu, smesti u nju svoje knjige, lekove i

lekovite trave. Onda izvadi sve svoje lekarije, naini od njih jednu vrstuuplje palice i jednu loptu. Kad sve to obavi, ode sledeeg dana caru i kaddoe, poljubi zemlju pred njim, pa mu ree da odjae do mejdana i da se igraonom loptom i palicom. Uz cara su bili emiri, dvorjani i veziri i svi velikaicarstva. Samo to je stigao do mejdana, caru prie mudrac Rujan, prui mupalicu i ree:

- Uzmi ovu palicu, tri po mejdanu i teraj njome ovu loptu, udaraj je izsve snage, dok ti se ne oznoje ruke i telo i lek iz palice ne pree iz ruke u telo ine razlije se po njemu. Tad se vrati u svoj dvorac, otii u hamam da seokupa pa lezi da spava. Tako e ozdraviti.

Tada car Junan uze u ruke palicu od mudraca, uzjaha konja, baci loptu ipojuri za njom da je stigne i snano izudara. Nije prestao da udara po loptidok se nije sav preznojao i dok lek nije izaao iz palice.

Mudrac Rujan vide da mu se lek razlio po telu i ree mu da se vrati udvorac i da istog asa ode u oien hamam. Sluge pourie, robovi se sjatieoko cara, pripremi se za njega novo svee rublje, car ue u hamam, dobro seokupa, obue, a zatim krenu prema dvorcu da legne i spava. Primetio je damu je telo postalo isto poput belog srebra. Car se tome silno obradova i savsrean se isprsi. Kad je svanulo, car doe na divan, sede na svoj presto, a


22/119

dvorjani i velikai carstva okruie ga. Doe i mudrac Rujan, car se die prednjim, posadi ga pored sebe, postavie se raskoni stolovi puni jela i pia i takoprovedoe svi u jelu i razgovoru itav dan. Kad pade no, car dade mudracuhiljadu dukata, pored sveanog odela i darova, i jo mu dade da uzjae injegovog konja.

I Rujan ode svojoj kui, a car Junan se neprestano udio njegovomumeu govorei:- Ovaj mi je izleio tijelo a da me nije namazao nikakvim melemom.

Alaha mi, to je prava mudrost, i ja treba da iskaem ovom oveku potovanjei milost i da ga nainim svojim sagovornikom i drugom za sva vremena.

Car Junan provede tu no radostan i srean zbog zdravlja svog tela, akad svanu, sede na presto i njegovi dostojanstvenici se poklonie pred njim, aemiri i veziri sedoe desno i levo od njega. Car zatrai da mu dovedu

mudraca Rujana, a kad ovaj doe, poljubi zemlju pred carem. Car ustade iposadi ga pored sebe. Opet je bila gozba, opet mu je car predao darove iodela i priao s njim sve dok nije pala no. A onda je naredio da mu daju jopet poasnih odela i hiljadu dukata. Tad mudrac ode opet kui, zahvalivi se.

Sledeeg dana car ue u divan, okruen dvorjanima, vezirima i emirima.Car je imao jednoga vezira, odvratnog izgleda, porona i zavidljivca.

Kad vezir vide da se car zbliio sa mudracem Rujanom i da mu je odaoonolike poasti, pozavide mu, ali prikri svoju zlobu. A tano je to kau:

Zlo tinja u srcu, snaga mu se vidi, a slabost mu je skrivena.Ovaj vezir doe caru Junanu, poljubi zemlju pred njim i ree:- O, care ovog veka i vremena, ti si onaj u ijoj sam milosti odrastao.

Imam za tebe jedan veliki savet. Ako ga sakrijem od tebe, biu nitkov, a akonaredi da ti ga kaem, ja u ti ga rei.

Cara uzbudie vezirove rei.- Kakav savet ima da mi da - upita car. Vezir odgovori:- estiti care, stari su kazali: Onome ko ne misli naposledice, sudbina nije

prijatelj.A ja sam video da car ne postupa kako treba obasipajui poastimaonoga ko eli da mu uniti carstvo. Car je milostiv prema njemu, iskazao muje najvee poasti, isuvie se pribliio njemu, pa se ja bojim za cara.

Car probledi i upita ga o kome govori, a vezir mu ree:- O, care, ako spava, probudi se, ja mislim na mudraca Rujana.- Ali on je moj prijatelj - odgovori car. - On mi je drai od svih ljudi jer

me je izleio od bolesti od koje me niko nije mogao izleiti. Takvog kao to jeon nema nigde u ovom svetu i vremenu, ni na Istoku ni na Zapadu, i kako ti


23/119

moe o njemu tako govoriti? Od danas, ja u mu davati nagradu i platu, ameseno sam mu odredio hiljadu dukata. ak i da svoje carstvo podelim snjim, bilo bi malo. Tebe je obuzela zavist na mudraca i eli da ga ubijem i dase kajem kao to se kajao Sindibad kad je ubio svog sokola.

- A kako je to bilo ? - upita vezir. I car poe:

PRIA O CARU SINDIBADUPRIA O CARU SINDIBADUPRIA O CARU SINDIBADUPRIA O CARU SINDIBADU

- Pria se da je nekad iveo car careva Persijanaca, koji je mnogo voleoveselje, lov i hajku. Imao je sokola od kog se nije odvajao ni nou ni danju, akad je iao u lov, nosio bi ga sa sobom. Car je za sokola napravio zlatnuzdelicu koju je nosio sebi o vratu i iz koje ga je hranio. Dok je jednom car tako

sedeo, prie mu glavni sokolar i ree:- O, care, dolo je vreme da se ide u lov.Car naredi da se krene u lov. Uze svog sokola na ruku i ili su sve dok ne

stigoe u jednu dolinu. Tamo postavie mree za lov i odjednom jedna srnaupade u tu mreu. Car povika:

- Ubiu svakog onog kome srna umakne.Lovci zategnue mreu oko srne, a srna prie caru i kleknu na zadnje

noge, a prednje noge stavi na grudi. Izgledalo je kao da hoe da poljubizemlju pred carem. Car se nagnu prema srni, a srna preskoi preko njegoveglave i pobee. Car se okrenu prema pratnji i ugleda kako se oni netodoaptavaju, pa se obrati svom veziru:

- Reci mi ta to oni govore:Vezir mu odgovori:- Kau da si rekao da e biti ubijen svaki onaj kome srna umakne.Tada car ree:- Kunem se da u je goniti sve dok je ne ulovim.I car poe tragom srne, dugo je pratei, a kad ju je sustigao, pusti svog

sokola, koji je poeo udarati krilima po oima dok je nije oslepeo i onesvestio.Car zamahnu tapom i poe udarati po srni dok je ne dotue. Zatim sjaha,zakla srnu i obesi je o sedlo. Bila je velika ega, a nigde nije bilo vode. Caroedni, kao i njegov konj. On se osvrnu oko sebe i ugleda jedno drvo iz kogaje tekla neka tenost, gusta poput ulja. Car rukama, na kojima su bile konerukavice, uze sokolovu zdelu i napuni je tom tenou. Zatim je stavi predsebe, ali soko udari krilom i prevrnu zdelu. Car po drugi put uze zdelu,


24/119

mislei da je soko edan, i stavi je pred njega, ali soko opet udari krilom iprevrnu sud. Car se naljuti na sokola, po trei put napuni zdelu i stavi je predkonja, ali je soko ponovo obori krilom. Tad car povika:

- Ubio te Alah, prokleta ptico, ostavila si i mene i sebe i moga konja bezpia, - pa udari sokola maem, odsee mu krila, a soko tad die glavu da bi

upozorio cara ta je na drvetu. Car podie pogled i vide na vrh drveta zmijuotrovnicu iji je otrov bila, u stvari, ova tenost. Car se pokaja to je odsekaokrila sokolu, die se, uzjaha svog konja i poe skupa sa svojim plenom natragdo dvora. Predade srnu kuvaru i ree mu:

- Uzmi je i pripremi za jelo.Zatim sede na presto sa sokolom na ruci, ali soko odjednom kriknu i

izdahnu. Car zakuka od tuge i alosti to je ubio svog sokola, koji ga je spasaosmrti.

- Eto ta se desilo sa carem Sindibadom.Kad je vezir uo rijei cara Junana ree:- O, moni care, nikakvo zlo mi nije naneo mudrac da bih mu se svetio. Ja

te, care, samo alim i elim ti zdravlje, inae e stradati kao to je stradaovezir koji je pleo zamku sinu nekog cara.

- A kako je to bilo ? - upita car.

PRIA O VEZIRUPRIA O VEZIRUPRIA O VEZIRUPRIA O VEZIRUBio jedan car i imao sina koji je uivao u lovu. Jednog dana car naredi

svom veziru da bude sa njegovim sinom ma kuda ovaj poao. I krenu takojednom mladi a s njim i vezir njegovog oca. Idui zajedno ugledae nekuveliku zver i vezir ree careviu:

- Evo ti prilike, uhvati ovu zver.Carevi polete za njom, ali se zver izgubi iz njegovog vida i nestade u

pustinji. Carevi je zalutao. Nije znao kud ide, kad odjednom ugleda nekudevojku na putu kako plae.

- Ko si ti? - upita je on, a ona ree:- Ja sam ki cara careva Indije. Bila sam ietala s pratnjom, ali me san

savladao, pa sam pala s konja, ni sama ne znam kako. Izgubila sam svoje izalutala.


25/119

Kad carevi u rei devojine, saali se na nju, stavi je iza sebe na konja ikrenue. Kad su prolazili pored nekih zidina, ree mu djevojka:

- Morala bih da siem, nuda mi je.On je spusti kraj zidina, a ona se zadra neto due tamo, a carevi ue

neprimetno za njom. On ugleda devojku pretvorenu u veticu kako govori

svojoj deci:- O, deco, dovela sam danas jednog ugojenog mladia.Djeca odgovorie:- Majko, dovedi ga da napunimo svoje trbuhe!Kad to carevi u, shvati da e poginuti i noge mu se odsekoe od straha.

On se vrati, a vetica izae i vide ga zaplaenog kako dre, pa mu ree:- ega si se uplaio?- Imam neprijatelja i bojim ga se - odgovori carevi. Vetica mu tad ree:

- Rekao si mi da si carev sin.- Da - potvrdi on.- Zato onda ne da svom neprijatelju neto od svog blaga da bi ga

udobrovoljio.- On ne eli blago, nego duu i ja ga se zato bojim - odgovori carevi.- Ako se boji, kao to kae, pozovi Alaha u pomo i on e te izbaviti od

mrnje neprijatelja i od zla od kojeg strepi - ree mu vetica.Carevi podie glavu prema nebu i uzviknu:- Ti koji usliava molbe onih koji su u nevolji i koji otklanja zlo, odbrani

me od neprijatelja i spasi me! Ti moe sve to hoe!Kad je ula njegovu molitvu, vetica se udalji od njega, a carevi ode

svom ocu i ispria mu ta je uradio vezir.I car ubi vezira.

- I ako ti, o, care, poveruje ovom mudracu, on e te ubiti najgoromsmru. Ti si ga obasuo dobroinstvom i sprijateljio se s njim, a on nastoji da teuniti. Zar ne vidi da te je izleio neim to ti je dao u ruke i ne moe bitisiguran da te nee isto tako unititi neim to e ti dati u ruke.

- Pravo zbori - ree mu car Junan - bie onako kao to kae, o, estitiveziru. Stvarno je ovaj mudrac doao kao uhoda i eli da me uniti. Jer akome izleio neim to mi je samo dao u ruke, on me moe i ubiti neim to usamo pomirisati.

Zatim upita car Junan vezira:- O, vezire, ta da radim s njim?


26/119

A vezir mu odgovori:- Poalji odmah po njega i naredi mu da dode, a kad doe, odseci mu

glavu. Spasie se zla i biti miran. Prevari ga pre nego to on prevari tebe.- Pravo zbori, o vezire - ree car Junan i posla po mudraca. Ovaj doe

sav radostan, ne znajui ta mu smeramilostivicar.

- Zna li zato sam te pozvao! - upita car.- Tajne ne zna niko osim uzvienog Alaha - odgovori mudrac, a car muree:

- Pozvao sam te da te ubijem.Mudrac Rujan se veoma zaudi tim reima i ree:- O, care, zato da me ubije, ta sam ti zgreio?- Rekli su mi - ree car - da si uhoda i da si doao da me ubije i zato u ja

ubiti tebe pre nego to ti ubije mene.

Tad car pozva krvnika i ree mu:- Odrubi glavu ovom varalici i oslobodi me zla.A mudrac povika:- Potedi me i Alah e tebe potedeti, ne ubijaj me jer e i tebe Alah ubiti.Car Junan ree mudracu Rujanu:- Neu biti siguran sve dok te ne ubijem jer ti si me izleio neim to si mi

samo dao u ruke i nisam siguran da me nee ubiti neim to u samopomirisati.

Mudrac mu odgovori:- O, care, zar je to nagrada za moje dobro?Car mu ree:- Ja te moram ubiti!Kad se mudrac uveri u to da car ozbiljno smera da ga pogubi, zaplaka i

pokaja se to je uinio dobro onom ko to nije zasluio.Tad krvnik stade pred njega, zaveza mu oi, isuka ma i ree:- Dozvoli!A mudrac je plakao govorei caru Junanu:- Potedi me, jer e i tebe Alah potedeti! Ne ubijaj me, jer e te Alah

ubiti! Zar je to nagrada za ono to sam ti uinio? Uzvraa mi onako kao to jeto uinio krokodil.

- A ta je bilo s krokodilom? - upita car.A mudrac mu ree:- Ne mogu ti to ispriati u ovakvom stanju, nego, tako ti Alaha, potedi

me i Alah e tebe potedeti!


27/119

Mudrac gorko zaplaka, a neki koji su sedeli blizu cara, digoe se i rekoe:- O, care, pokloni nam ivot ovog mudraca, jer nismo videli da ti je hteo

uiniti zlo! Videli smo samo da te je izleio od bolesti od koje te nisu mogliizleiti svi lenici i mudraci.

Car im se obrati:

- Zar vi ne znate zato hou da ubijem ovog mudraca? Ako ga potedim,on e mene ubiti. On me je izleio neim to mi je samo dao u ruke, a on memoe ubiti isto tako neim to e mi dati samo da pomiriem. Ja se bojim dame on ne ubije jer je moda plaeni uhoda.

- Potedi me i Alah e tebe potedeti, ne ubijaj me jer e i Alah tebe ubiti -ponovo viknu mudrac.

Ali kad je najzad bio potpuno siguran da car ne odustaje od svojenamjere, mudrac mu ree:

- O, care, ako zaista moram umreti, odgodi to da bih mogao otii svojojkui i ostaviti svojoj porodici i susedima u amanet da me sahrane. Oistiu odsvega svoju duu i podeliu svoje medicinske knjige. Imam jednu posebnuknjigu koju u pokloniti tebi na dar, a ti je uvaj u svojoj riznici.

- Kakva je to knjiga? - upita car mudraca.- U njoj je neto neprocenjivo, a najmanja tajna je to to e, kad mi

odrubi glavu, otvoriti knjigu, izbrojati tri reda na treoj strani levo od tebe, amoja glava e tada poeti da razgovara s tobom i odgovorie ti na sve to jebude pitao.

Car se silno zaudi, strese se od uzbuenja, pa upita:- Zar e zaista glava koju ti odseem, o, mudrace, moi razgovarati?- Da, care - odgovori mudrac. A car uzviknu:- O, kakvo je to udo!Zatim car posla mudraca pod straom kui. Mudrac doe kui i zavri

svoje poslove istog dana, a sledeeg dana doe car na divan i dooe sviemiri, dvorjani, veziri, namesnici i velikai carstva, tako da divan postade kaovrt pun cvea. Uto stie i mudrac, stade pred cara, drei u ruci jednu staruknjigu i loni sa prakom. On sede i ree:

- Donesite mi jednu zdelu!Kad mu donesoe zdelu, on usu u nju praak, promea ga i ree:- O, care, uzmi ovu knjigu i ne otvaraj je sve dok mi ne odsee glavu, a

kad to uini, stavi je na zdelu i naredi da se ovim prakom pospe moja glava.A kad i to uini, krv e prestati da tee iz glave. Tek tada otvori knjigu.


28/119

Kad sve bi gotovo, car otvori knjigu i vide da su se listovi zalepili, papokvasi prst pljuvakom i otvori prvi list, drugi i trei, ali listovi su se jedvaodvajali. Car prevrnu i esti list, pogleda sve te listove, ali ne vide da ita piepa ree:

- O, mudrae, u njoj nema nita napisano!

A glava mu odgovori:- Listaj dalje!Car prevrnu jo listova i ne proe mnogo vremena kad se razli otrov po

njegovom telu, jer je knjiga bila otrovana. Car tada zadrhta i povika:- Otrovan sam, - a glava mudraca izgovori ove stihove:

Zemljom svojom vladali su okrutnoal' ubrzo vlast njihova padeda asni bijahu i sudbina bi im asna bila

bolom i bedom ne bi im uzvratilajezik sudbine im sad prorie:jedan za drugog budite, na vreme ne hulite!

U tom trenutku car pade mrtav.

- Znaj, o, due, da je car Junan potedeo mudraca Rujana, i njega bi Alahpotedeo, ali on to nije uinio, nego je traio njegovu smrt, pa je i Alah njegaubio. Da si ti, o, due, mene potedeo, i Alah bi tebe potedeo. Ali ti si traio

samo moju smrt, pa u i ja tebe ubiti i baciti u more zatvorenog u ovaj up.Duh povika:- Tako ti Alaha, ribare, ne ini to! Potedi me i ne kanjavaj me zbog mog

postupka jer ako sam ja bio zloinac, ti budi dobrotvor. Postoji poslovica kojakae: O, ti, koji uzvraa zlo dobrim, znaj, zlotvor je dovoljno kanjen svojimzlodelom.Ne ini ono to je uinila Urnama s Atikom.

- A ta je bilo s njima ? - upita ribar. Duh ree:- Nije vreme za priu dok sam u zatvora. Ako me pusti, ispriau ti.

Ribar mu ree:- Ja u te svakako baciti u more i niko te otud nee moi izbaviti. Ja samte molio i preklinjao, a ti si hteo samo moju smrt iako ti nita nisam bioskrivio ni naneo zlo. Uinio sam ti samo dobro jer sam te izbavio iz ovetamnice, a kad si ti ve tako postupio, bilo mi je jasno da si zao i zato u tebaciti u more, a svakome ko htedne da te izbavi, ja u ispriati kakav si iopomenuti ga da to ne ini. I ti e ostati u ovom moru za sva vremena.

Duh mu tad ree:


29/119

- Pusti me, jer prua ti se prilika da bude velikoduan, a ja ti obeavamda neu nikad loe postupiti prema tebi, da u ti biti pokoran u svemu i da ute uiniti bogatim.

Tad ribar zatrai obeanje od duha da mu nee nikakvo zlo uiniti ako gapusti i da e initi samo dobro, a kad ga duh uveri u to, zaklevi se alahovim

imenom, ribar mu otvori up. Dim pokulja uvis, dok sav ne izae i nepretvori se opet u duha. Duh gurnu nogom up, baci ga u more, a kad to videribar, uplai se i uzviknu:

- To je lo znak!Zatim se malo ohrabri i ree:- O, due, uzvieni Alah je rekao: Izvravajte obeanje, o tome ete polagati

rauna. Ti si mi dao re i zakleo se da me nee prevariti, pa zato ni Alahtebe nee prevariti, jer je on spor, ali dostian. A ja ti rekoh ono isto to i

mudrac Rujan caru Junanu: Potedi me, pa e i Alah tebe potedeti.Duh se nasmeja, stade pred ribara i ree:- Poi sa mnom, ribare!I ribar poe za duhom, ne verujui u spasenje sve dok ne izioe iz

grada i ne popee se na jedan breg, a zatim se spustie u neku uvalu u kojoj senalazilo jezero. Duh sie u jezero i naredi ribaru da baci mreu i da lovi. Tu jebilo ribe raznih boja: bele, crvene, plave i ute. Ribar se tome veoma zaudi,ali baci mreu, izvue je i nae unjoj etiri ribe u sve etiri boje. On se tomeobradova, a duh mu ree:

- Odnesi ih caru i pokloni mu ih, a on e te nagraditi i postae bogat.Tako ti Alaha, primi moje izvinjenje. Ja sada ne znam drugog naina da ti sezahvalim, jer sam bio u moru punih hiljadu osamsto godina i tek sad ugledahsvet oko sebe. A ti lovi ovde ribe samo jednom dnevno.

Zatim se oprosti od ribara, udari nogom o zemlju i zemlja se otvori iproguta ga.

Ribar poe u grad, udei se svemu to mu se desilo. Onda uze ribe iodnese ih carevom dvoru, pokloni ih caru, a car se zaudi ribama jer u svomivotu nije bio video ribe poput ovih. Car ree:

- Dajte ove ribe kuvarici!Tu kuvaricu mu je bio poklonio kralj Vizantinaca i on jo nije znao kako

ona kuva. Vezir joj naredi da ispri ribe ovim reima:- Djevojko, car ti poruuje da pokae svoju vetinu u kuvanju i da

pripremi ove ribe koje je danas dobio na poklon.


30/119

Posle tih uputstava, vezir se vrati caru, a car mu naredi da da ribaruetiristo zlatnika. Vezir to uini, ribar stavi zlanike u skut i krenu kui savradostan i srean kupivi za svoju porodicu sve to joj je bilo potrebno.

A za to vreme kuvarica je oistila ribe, stavila ih na tavu, prevrtala ih svedok se ne isprie sa obe strane. Kad odjednom, kuhinjski zid se razdvoji i iz

njega izae devojka, prekrasnog stasa, okruglih obraza, savrenih crta lica.Imala je svilenu maramu s plavim resama, u uima naunice, na rukamanarukvice, na prstima prstenje s dragim kamenjem, a u ruci bambusov tap.Devojka stavi tap u tavu i ree:

- O, ribe, pridravate li se ugovora?Kad to vide kuvarica, pade u nesvest. Devojka ponovi iste rei drugi i

trei put i ribe podigoe glave iz tave i rekoe:- Da, da! - I zatim izrecitovae ove stihove:

Ako se vrati, biemo verne,ako nas ostavi, ostaviemo te.Tada devojka prevrnu tavu i ode odakle je i dola, a kuhinjski zid se za

njom sastavi.Kuvarica doe sebi i vide da su ribe izgorele kao ugalj. U tom asu ue

vezir i ree:- Odnesi te ribe caru!Kuvarica zaplaka i ispria veziru ta se desilo, a vezir se jako zaudi i

ree:- To je, zbilja, udno!Zatim posla po ribara, a kad ovaj doe, vezir mu se obrati:- O, ribare, donesi nam neizostavno ponovo etiri ribe, iste onakve kao

to su bile one jutros.Ribar ode do ribnjaka, baci mreu, izvue je i odjednom ugleda etiri ribe

u njoj. On ih uze i odnese veziru, a vezir ih predade kuvarici s ovim reima:- Ustani i ispri ih preda ranom da i sam vidim ta e se desiti!Devojka se die, pripremi ribu, stavi je u tavu na vatra, ali ne proe

mnogo, a zid se otvori, pojavi se ona ista devojka sa tapom od bambusa uruci, zabode tap u tavu i ree:

- O, ribe, ribe, drite li se starog dogovora?Ribe podigoe glave i izgovorie ove stihove:

Ako se vrati, vratiemo se,ako si verna, biemo verne,ako nas ostavi, ostaviemo te.


31/119

Zatim devojka prevrnu tavu tapom i ode tamo odakle je i dola, a zid seponovo sastavi.

Tad se vezir die i ree:- Tako neto je nemogue skriti od cara.On ode caru i ispria mu ta se dogodilo, a car mu odgovori:

- Moram i ja da vidim to svojim oima!I posla po ribara i naredi mu da opet donese etiri ribe i odmah ihodnese cara, a ovaj naredi da ga nagrade sa etiri stotine dukata. Onda se carobrati vezira:

- Ispri ti sam ribu ovde preda mnom!Vezir pokorno donese tavu, baci u nju ribu poto ju je prethodno

pripremio za prenje. Kad se odjednom otvori zid i iz njega izae crni rob,ogroman kao gora, kao jedan od preostalih iz plemena Ada, sa zelenom

granicom u ruci. On razgovetno izgovori ove rijei:- O, ribe, hoete i i odrati stari dogovor?Ribe podigoe glave i rekoe:- Da, da! - I opet izgovorie iste one stihove:

Ako se vrati, vratiemo se,ako si veran, biemo verne,ako nas ostavi, ostaviemo te!

Rob prie tavi, prevrnu je granicom koju je drao u ruci, pa ribe

izgoree kao ugalj, zatim ode odakle je i doao, a zid se zatvori.Car ree:- Mora da se iza ovih riba neto krije!On naredi da dovedu ribara, a kad ovaj doe, car ga upita:- Odakle ti ove ribe?- Iz jezera koje se nalazi pod brdom, iza tvoga grada.- Koliko dana hoda ima do tog jezera? - upita ga car.- Pola sata hoda peice, o care careva odgovori ribar.Car se zaudi, naredi vojsci da odmah izjae s ribarom. Ribar je iao

proklinjui duha. Popee se na planinu, sioe s nje u prostranu ravnicu kojunikad nisu videli u svom ivotu. I car i vojska su se divili jezeru koje suugledali izmeu etiri brda, a u kojem je bilo riba od etiri boje: crvene, ute,bele i plave. Car zastade zadivljen i upita vojnike:

- Da li je neko od vas ve video ovo jezero ovde?Oni odgovorie da nisu, a car ree:


32/119

- Tako rat Alaha, neu se vratiti u grad i sesti na carski presto sve dok nesaznam istinu o ovom jezeru i ribama.

Zatim naredi ljudima da se razapnu atori kraj jezera, pa pozva vezira,iskusnog i mudrog, dobrog znalca stvari, a kad ovaj doe, car mu ree:

- Nameravam da neto uinim, pa sam te pozvao da ti to kaem. Odluio

sam da saznam sve o jezeru i zato u ovde noiti, a ti sedi pred moj ator i recisvim emirima, vezirima i dvorjanima da je car bolestan i da je naredio da muniko ne dolazi. A ti nikom ne odaj moju nameru.

Vezir se nije mogao usprotiviti caru. Car obue svoje odelo, opasa ma ikrenu. Peaio je celu no, sve do jutra, dok ga ne savlada vruina, pa se maloodmori i opet nastavi da peai sledei dan i no do zore. Pred oima mu seukaza neto crno, on se obradova i ree:

- Moda je to neko ko bi mi rekao neto o ovom jezeru i ribama.

Kad se priblii, ugleda da je to dvorac sagraen od crnog kamena iokovan eljezom. Jedno krilo vrata bijae otvoreno, a drugo zatvoreno. Car seobradova, doe do vrata pa pokuca, ali ne u odgovora. Onda zakuca i drugii trei put, ali ni tad ne bi odgovora. Pokuca i etvrti put jo jae, ali nita.

- Mora da je prazan, - ree car, osmeli se i ue na vrata do trema i povika:- O, itelji dvora, ja sam putnik namernik, imate li to za jelo?Nekoliko puta je to ponovio, ali ne bi odgovora.On se jo vie osmeli i pree preko trema u sam dvorac, ali ne nae

nikog unutra. Uputi se kroz dvorac do jedne velike dvorane zastrte svilenimilimima sa puno vezenih jastuka. U sredini dvorane je bio vodoskok sa etirilava od crvenog zlata iz ijih je eljusti prskala voda, blistava kao biserje idrago kamenje. Oko vodoskoka su kruile i leprale ptice, a nad dvorom jebila razapeta mrea koja ih je spreavala da odlete. Car je bio zadivljen, ali ituan to nije naao nikog ko bi mu otkrio tajnu jezera, riba, planina i dvorca.On sede pored vrata, zamiljen, i odjednom zau nekakav bolan jecaj i neijutunu pjesmu:

Skrivah svoju patnju, al'jasno posta sve,svetlost oka moga zamijeni veno bdenjedozivao sam ljubav, a misao ojaao, sudbino, ne okrei mi lice!

Car odmah poe prema mestu otkuda je dopirao taj glas i doe do nekihvrata na kojima je bila sputena zavesa. Podie zavesu i ugleda mladia kojije sedio na seiji. Mladi je bio lep, rumenog lica s mladeom na obrazu,


33/119

odeven u svilu i zlato, ali tunog izraza. Car ga radosno pozdravi, a ovajodgovori:

- Oprosti mi, o gospodaru, to se ne diem pred tobom!A car mu ree:- O, mladiu, reci mi neto o ovom jezeru i arenim ribama, reci mi kakav

je ovo dvorac, zato si sam tu i zato plae?Kad mladi u te rei, potekoe mu suze i opet zajeca. Car ga zauenoupita zato opet plae.

- Kako da ne plaem - ree mladi - kad sam u ovakvom stanju, papodie skut i car ugleda da je mladi samo do pola ovek a da mu je donjideo tela crni kamen. Mladi mu tad ree:

- Posluaj, o, care, udnu priu o ovim ribama:

Moj otac je bio car ovoga grada i zvao se Mahmud.On je vladao ovim Crnim otocima i ovim brdima punih sedamdesetgodina. Kad je otac umro, ja sam postao car. Oenio sam se kerkom svogastrica, koja me je toliko volela da ona, kad bih bio odsutan, nije ni jela ni pilasve dok me ne bi ugledala. Pet godina sam proiveo s njom. Jednog dana onaode u hamam, a ja naredih kuvaru da nam pripremi veeru, zatim uoh udvorac i legoh da se odmorim, naredivi dvema robinjama da mi lepezamahlade lice. Jedna mi sede kraj glave, a druga kraj nogu. Bio sam neraspoloenzbog odsustva ene i nisam mogao da zaspim. Iako sam bio sklopio oi, duami je bila budna. Odjednom ujem kako devojka koja je sedela kraj mojeglave ree onoj drugoj kraj mojih nogu:

- O, Mesuda, jadan na gospodar i njegova mladost! Teko njemu snaom gospoom, tom prokletom bludnicom!

- Da - odgovori druga - proklete bile ene vetice.- Neko ko to je na gospodar ne zasluuje takvu veticu koja svaku no

provodi van kue.Prva devojka ree:- Na je gospodar lud to je nita ne pita.Druga e na to:- Teko tebi ako gospodar sazna neto o njoj. A moda ga ona naputa po

njegovoj volji. Ona mu daje svaku vee au nekog napitka da popije prespavanja. U njega stavlja praak za uspavijivanje i posle toga on ne zna kudona odlazi. A ona se tada obue i odlazi i u zoru se tek vraa, stavljajui mupod nos neki miris od kojeg se on budi.


34/119

Kad uh rei svojih robinja, pade mi mrak na oi, jedva doekah vee kadse moja ena vraa iz hamama. Kad je stigla, prostresmo stolnjak za veeru,pa smo jeli i sedeli kao obino, razgovarajui neko vrijeme. Zatim ona ode popie, koje sam pio uvek pre spavanja, i prui mi au, ali ga ja ne ispih, negose samo napravih da pijem. Prosuh pie u nedra i poeh da hrem, kao da

spavam. Moja ena tad ree:- Spavaj, i nikad se ne probudio! Mrzak si mi i ti i tvoje lice! Toliko si midojadio!

Zatim se die i obue najlepe haljine, namirisa se, pa uze moj ma,otvori vrata dvora i izae. Ja se digoh i pooh za njom, a ona, izaavi izdvora, krenu preko gradskih trgova do kapije grada, a onda izgovori nekerei koje nisam mogao da razumem, a katanci padoe i kapija se sama otvori.Moja ena izae, a ja za njom. Ne znajui da je ja pratim, ona stie do jedne

kolibe, ue na vrata, a ja se popeh na krov i pogledah odozgo i videhodjednom jednog crnog roba kome ona prie. Bio je uasno ruan. Leao jena postelji od eerne trske, a bolovao je od gube. Moja ena poljubi zemljupred njim, a rob podie glavu i ree joj:

- Teko tebi, zato si se dosad zadrala. Ovde su bili moji iz plemena, pilisu, onda otili svaki sa svojom enom, a ja nisam hteo da pijem bez tebe.

Ona mu ree:- O, gospodaru, ljubavi mog srca, zar ne zna da sam udata za sina mog

strica i da mi je mrzak njegov lik i mrska veza s njim. Da se ne bojim za tebe,grad bi ve leao u razvalinama. U njemu bi se ulo samo graktanje galebova,a ja bih kamenje grada prenela iza planine Kal.

Rob joj ree:- Lae, prokletnice! Tako mi hrabrosti i istine crnih, nae junatvo nije

isto to i junatvo belih. Ako se samo jo jedanput toliko zadri, prestau dati budem prijatelj i da pokrivam tvoje telo svojim telom. O, prokletnice, ti meizigrava radi svog zadovoljstva, prljava kuko, najpodlija meu svimbelima.

Kad uh ove rijei i videh vlastitim oima ta se dogaa meu njima,svest mi se zamrai do te mere da vie nisam znao ni gde sam ni ta je samnom. Kerka mog strica je stajala pred robom i plakala, poniavajui se igovorei mu:

- O, dragi moj, ljubavi moja, nikog vie neu imati ako me ti ostavi. O,dragi moj, svetlosti oiju mojih!


35/119

Plakala je i preklinjala roba dok se on nije smilovao nad njom. Ona seobradova, svue se i ree:

- Gospodaru moj, ima li neto za svoju robinju da pojede?On joj ree:- Otvori tu zdelu, u njoj su kuvane miije kosti, pojedi ih i popij ostatke

pia iz kraga.Ona je ustala, jela i pila, oprala ruke, a zatim je prila robu i legla s njimna trsku, naga, i oni zajedno iezoe pod prnjama.

Kad sam video ta je uradila, bio sam van sebe od besa, siao sam skrova kolibe, uao unutra, uzeo ma svoje ene s namerom da ih obojeubijem. Najpre sam udario roba po vratu i mislio sam da je s njim gotovo. Alimu nisam presekao vratne ile, nego samo kou i meso. On glasno zakrklja, amoja ena zatetura. Ja ostavih ma gde je bio i pooh nazad u grad. Dooh

do dvora, uoh i legoh u krevet. Spavao sam do ujutro. Kad sam se probudio,ugledah kerku svoga strica, odseene kose, u alobnoj odjei. Ona mi ree:- O, sine moga strica, ne spreavaj me u onome to u uiniti. Saznala

sam da mi je majka umrla i da mi je otac poginuo u svetom ratu i da mi jejedan od moja dva brata umro otrovan, a da mi je drugi nestao u provaliji.Imam razloga to plaem i to sam alosna.

Kad sam uo ta kae, utao sam neko vreme, a onda rekoh:- Uini to to mora da uini, ja te neu spreavati.I ona provede itavu godinu dana u tuzi, plau i naricanju. A kad proe

godina dana, ona mi ree:- elim da sagradim u tvom dvorcu turbe sa kupolom i zatvoriu se tu sa

svojom tugom i nazvau ga kuom tuge.- Uini ono to mora - rekoh joj ja i ona sagradi sebi kuu tuge sa

kubetom u sredini, zatim prenese u nju roba. A on je bio veoma slab, nijenita jeo, samo je pio vino i ona od njega nije imala nita. Od onog dana kakosam ga ranio nije nita govorio, ali je jo uvek bio iv. Ona poe svaki dan daide njemu, plakala je i naricala nad njim, napajala ga vinom i travama i ujutrui navee, sve do sledee godine. Ja sam sve to strpljivo podnosio, sve dokjednog dana ne odoh njoj i ne naoh je kako plae i krije lice i izgovara ovestihove:

Posle tebe za mene ivota nema.Ni um ni dua moja drugog zavoleti ne mogu.Uzmi moju ljubav i moje tijelo ma kud krenuo.Gde god se zaustavi, tu u i ja biti


36/119

- I ako se nad grobom seti moga imena, odgovor e biti jecaj mojihkostiju kad ti uju glas.

Kad je prestala, ja uzeh ma i zamahnuh njim da je ubijem, a ona se die,sad uverena da sam to ja ranio roba, izgovori neke nerazumljive rei, a ondame zaara.

- Neka te ova moja arolija uini pola ovekom, a pola kamenom - reeona.I ja postadoh, kao to vidi, ovakav kakav sam. Ne mogu ni ustati ni

sesti, niti sam mrtav, niti iv. A onda jo zaara i itav grad i sve to je unjemu, sve trgove i sve vrtove i sve to je ivo. A u naem gradu su ivelimuslimani, hriani, idovi i magi Ona sve njih pretvori u ribe, muslimane ubele, mage u crvene, hriane u plave, a idove u ute. etiri otoka pretvori uetiri planine koje okruuju jezero. I svakog dana ona me biuje sve dok mi

krv ne potee, zatim oblai moj ivi deo u kostret, a preko toga stavlja svileniogrta.Car mu se tad obrati reima:- Dodao si brige mojim brigama! Gde je ta ena?- U turbetu sa robom - odgovori mladi. - Ona dolazi svaki dan ovamo

kad sunce zalazi, skida mi odeu i biuje me, a ja plaem i viem jer se nemogu ni maknuti ni odgurnuti je od sebe. Kad me istue, odlazi robu s vinomi s napicima.

Car uzviknu:- Tako mi Alaha, neu propustiti da ti pomognem. Po tome e me pamtiti

i potonja vremena.Zatim je car razgovarao s njim sve do veeri, dok nije dolo vreme

dolaska ene. Onda skide svoju odeu, isuka ma i poe u odaju u kojoj bijaerob. Ugledao je svee i kandila, kadionice i dim. Car se priblii robu, udari gamaem i ubi ga. Zatim ga prebaci na lea, baci u bunar koji se nalazi udvorcu, vrati se, obue odelo roba i lee u grobnicu s isukanim maem. Poslejednog sata doe prokleta arobnica muu, skide mu odelo, uze bi i poe daga tue dok je on jaukao i vikao:

- Zar nije dosta to sam ovakav, o keri mog strica, smiluj mi se!Ali ona ree:- Zar si se ti smilovao i ostavio mi moga dragog?!Na kraju ga je opet obukla u odelo od kostreti, a preko toga stavila

svileni ogrta, onda je otila robu sa kragom vina i zdelom trave. Ona ue uturbe i poe da plae i jeca govorei:


37/119

- O, gospodaru, reci mi neto, razgovaraj sa mnom!Car izinenjenim glasom, zapliui jezikom, poe da govori jezikom

crnaca:- Ah, nema moi i sile osim Alahove!Kad ona u njegove rei, ciknu od radosti i pade u nesvest, a kad je dola

sebi, ree:- Gospodaru, je li to istina?Car izmenjenim glasom odgovori:- O, prokletnice, ti ne zasluuje da s tobom govorim!- Zato? - upita ona.- Zato to po ceo dan mui mua dok on doziva u pomo, tako da me

ometa po itavu no da zaspim. Da nije toga, ve bih sigurno ozdravio. Etoto me je spreavalo da ti odgovaram.

- Ako mi dozvoli, ja u ga osloboditi i izbaviti - ree ena. A car jojodgovori:- Oslobodi ga i pusti da se odmorimo!- Sluam i pokoravam se! - odgovori ona. Zatim se die i ode iz turbeta u

dvorac, uze jednu zdelu, napuni je vodom, izgovori neke rei nad njim, aonda pokropi tom vodom mua i ree:

- Zaklinjem te onim to izgovorih, izii iz tog lika i postani ono to si bio!Mladi se odjednom strese, stade na svoje noge, i obradovavi se svom

osloboenju, uzviknu:- Tvrdim da nema boga osim Alaha i da je Muhamed njegov rob i

poslanik!Ona povika na njega:- Izlazi i ne vraaj se ovamo, inae u te ubiti!I mladi ode, a ona se vrati u turbe, sie u grobnicu i ree:- O, gospodara, doi da te vidim!Car joj ree slabim glasom:- Spasila me ti od grane, ali ne i od korena!- A ta je koren, dragi moj? - zapita ona. A car na to uzviknu:- Ribe, stanovnici ovog grada i etiri otoka, svake noi oko ponoi diu

glave i zovu u pomo i mene i tebe. Idi, oslobodi ih, pa doi, prui mi ruku idigni me. Ja u biti zdrav!

Kad je ula careve rei, mislei da je to rob, ona mu ree:- Gospodara moj, bie sve kako ti naredi! Zatim se die i ode sva

radosna, doe o jezera, uze vode iz njega, izgovori neke rei, a ribe se


38/119

pokrenu-e, digoe glave i pretvorie se odmah u ljude. Nestade arolije igrad ponovo oive. Svako se prihvati svog zanata, a brda se opet pretvorie uotoke, kao to su i bili. arobnica se zatim vrati caru mislei da je on rob iree mu:

- O, dragi moj, prui mi svoju plemenitu ruku da je poljubim.

Car joj odgovori tihim glasom:- Prii mi blie!Ona se priblii, a car izvadi ma i probode joj grudi sve do lea. Zatim je

opet udari i presee je na pola. Onda izae i nae mladia kako stoji i eka gada mu zahvali na osloboenju. On poljubi carevu ruku, a car mu ree:

- Hoe li ostati da ivi u svom gradu ili e poi sa mnom u mojecarstvo?

- O, care svih vremena - odgovori mladi - zna li koliko je udaljen tvoj

grad od moga?- Dva i po dana hoda - odgovori car.- O, care, ako spava, probudi se - povika mladi - izmeu naa dva

grada je godinu dana hoda, a ti si doao za dva i po dana samo zato to jegrad bio zaaran. A ja te, care, neu ostavljati ni za tren.

Car se obradova i uzviknu:- Neka je slava Alahu koji te milostivo poslao meni! Budi mi sin jer nisam

u ivotu imao dece.Oni se zagrlie radosni i uputie se prema dvorcu, a kad stigoe, mladi

car naredi dvoranima da ga spreme za daleki put, pa njih dvojica krenue naput, a sa njima pedeset robova sa darovima. Putovali su neprestano, i danju inou, itavu godinu dok ne stigoe u carev grad. Pred njih izie vezir, a svisu ve bili poverovali da se car nee nikad vratiti. Doeka ga i vojska,poljubie zemlju pred njim i zaelee mu dobrodolicu. Car doe i sede napresto, pa se obrati veziru i ispria mu sve to se desilo s mladiem. A kad tovezir u, zaeli i mladiu dobrodolicu. Car obdari mnoge ljude darovima iree veziru:

- Dovedi mi ribara koji nam je doneo one ribe!Poslae po ribara, koji je bio uzrok spasenju stanovnika grada i kad ga

dovedoe, car ga nagradi, raspitavi se o njegovom zdravlju i o tome da li imadece. Ribar mu odgovori da ima sina i dve keri. Car se oeni jednomnjegovom kerkom, mladi drugom, a sina postavi za uvara riznice. Zatimposla vezira u mladiev grad, to jest na Crne otoke, i postavi ga tamo za


39/119

vladara, poslavi s njim pedeset robova i poklone za sve emire. Vezir mu jepoljubio raku i odmah krenuo na put, a car i mladi su ostali zajedno.

to se ribara tie, on postade najbogatiji ovek tog vremena, a njegovekeri bijahu ene careva sve do smrti.


40/119

PRIA O AROBNOM KONJUPRIA O AROBNOM KONJUPRIA O AROBNOM KONJUPRIA O AROBNOM KONJU

Pria se da je u drevna vremena iveo neki veliki i moni car koji jeimao tri keri, lepe kao mesec o utapu i cvetni vrtovi, i isto tako lepog sina.Jednog dana dok je car sedeo na svom prestolu, dooe mu tri mudraca.Jedan mu donese zlatnog pauna, drugi bakrenu trubu, a trei konja odslonovae i ebanovine.

- Kakve su ovo stvari i emu slue ? - upita ih car.- Svakog sata, noi ili dana, ovaj paun zalepra krilima i zakreti -

odgovori vlasnik pauna.Vlasnik trube ree:

- Ako se ova truba postavi na gradsku kapiju, ona e biti kao uvargrada. Ako u grad ue kakav neprijatelj, ona e se oglasiti i neprijatelj e takobiti uhvaen.

A vlasnik konja ree:- Ako neko uzjae ovog konja, on e ga odneti u koju god zaeli zemlju.Car im na to ree:- Neu vas nagraditi sve dok se ne uverim u to to ste mi rekli.Zatim prvo isproba pauna i uveri se da je tano ono to je o njemu rekao

mudrac. To isto uradi sa trubom i vide da je i ona ba onakva kako je rekaonjen vlasnik.

- Poelite neto od mene - ree car ovoj dvojici mudraca.- elimo da svakom od nas da po jednu svoju kerku za enu -

odgovorie mudraci, a car pristade i dade im dve svoje keri.Zatim istupi trei mudrac, vlasnik konja, poljubi zemlju pred carem i

ree:- O, care ovog vremena, nagradi i mene isto onako kao to si nagradio

moja dva prijatelja.- Najprije u isprobati konja - odgovori car.Tad pred cara stupi njegov sin i ree mu:- Oe, ja u uzjahati ovog konja da vidim kakav je.- Isprobaj ga, ako eli, sine - odgovori mu car i sin uzjaha konja,

podbode ga nogama, ali se konj i ne pomae s mesta.- O, mudrae, gde je ta udesna mo konja o kojoj si govorio? - upita


41/119

carevi mudraca.Mudrac mu tad prie, pokaza mu zavrtanj na konju i ree:- Okreni ovaj zavrtanj!Carevi uini kako mu ree mudrac, a konj se pokrenu i poleti s

careviem nebu pod oblake. Videli su ga kako leti sve dok ga ne izgubie iz

vida. Carevi nije znao ta da radi. Pokaja e to je uzjahao konja i ree:- Mudrac se posluio lukavstvom da bi me unitio.On poe paljivo razgledati udove konja i odjednom nae na njegovoj

desnoj i levoj pleki neto slino glavi petla.- Ne vidim nita drugo osim dva zavrtnja - ree pa okrenu zavrtanj i oseti

kako konj jo bre prolete zrakom; zatim okrenu levi zavrtanj i konj uspori leti poe da se sputa, sve dok se polako ne spusti na zemlju. Kad je tako saznaokako se konjem upravlja, srce carevievo se ispuni radou, i zahvalnou

prema Alahu, koji ga je spasio propasti.Carevi se sputao itav dan jer je leteo veoma visoko nad zemljom.Nauio je da upravlja konjem kako je hteo i da ga vodi kud mu se dopada,mogao je mirno da razgleda zemlje i gradove koje nije poznavao ni ranijevideo u ivotu. A najlepi od svih tih gradova bijae jedan grad sav uzelenilu, drveu i rekama.

- Kako se zove ovaj grad i u kojem se podneblju nalazi? - zapita secarevi i poe kruiti oko njega i razgledati ga sa svih strana. Dan je bio naizmaku i sunce se klonilo zapadu, pa carevi pomisli:

Nisam naao lepeg konaita od ovoga grada. Prenoiu noas u njemu, aujutro u se vratiti kui, svome carstvu, i ispriau rodbini i ocu ta mi se desilo i tasam sve video.

I poe traiti neko sigurno mesto za sebe i za konja, gde ga niko neevideti, kad odjednom ugleda usred grada neki dvorac koji se dizao u visinu,opasan irokim zidom, s visokim straarnicama.

Ovo je zaista prekrasno mesto, pomisli on i poe okretati zavrtanj zasputanje. Sputao se sve dok ne slete na krov dvorca. Onda sjaha s konja,

oda hvalu milostivom Alahu i poe hodati oko konja zagledajui ga igovorei:

- Tako mi Alaha, zaista je onaj koji te napravio ovakvog vet mudrac iako mi Alah produi vek i vrati me u moju zemlju i rodbini zdrava i itava,uiniu svako dobro tom mudracu i biu mu krajnje naklonjen.

Zatim sede na krov i ostade dok svi ljudi nisu zaspali. Morila ga je glad ie jer od rastanka s ocem nije nita bio okusio. On ree u sebi:


42/119

- U ovakvom dvorcu mora biti neto za jelo.Pa ostavi konja i poe da nae neto da pojede.Tako hodajui naie na neke stepenice, sie niz njih i ugleda jedno

dvorite poploano mramorom. On se zaudi tom mestu i lepoti graevine,ali ne nae ni ive due u dvoru i ne u ni glasa. Stade u udu da se osvre

levo i desno, ne znajui kuda da krene, pa ree u sebi:- Najbolje je da se vratim tamo gde mi je konj i da tamo prenoim, a kadsvane, uzjahau ga i poi. Stojei tako i razmiljajui, odjednom ugleda nekusvetlost koja se pribliavala mestu na kojem je stajao. On se zagleda u tosvetlo i vide mnotvo robinja i meu njima jednu devojku, vitkog stasa,blistave lepote poput sjajnog meseca, kao to pesnik kae:

Doe po nonom mrakuko pun mesec na nebu tamnom.

Vitka, niko joj slian nijepo bljesku lepote i sjaju vanjtine;uzviknuh kad lepotu njenu spazih:hvala onome koji je stvori!

Ta devojka bijae kraljeva ki i otac ju je toliko voleo da je iz ljubaviprema njoj podigao ovaj dvorac. Kad god bi joj bilo teko u dui, dolazila bi utaj dvorac sa robinjama i provodila u njemu dan, dva ili vie, a zatim bi sevraala kui. Dogodilo se da je i te noi dola u ovaj dvorac da bi se

razonodila i razveselila. Ila je okruena robinjama, a s njom je bio i jedansluga, opasan maem. Kad su uli u dvorac, sluge rasprostree ilime izapalie mangale, a devojke poee igrati i veseliti se. I dok su se oni takoveselili, odjednom carevi jurnu na slugu i obori ga jednim udarcem nazemiju, a onda uze ma iz njegove ruke i rastera njime robinje levo i desno.Tad kraljeva ki ugleda njegovu lepotu pa ree:

- Moda si me to ti jue prosio od oca, a on te odbio i rekao mi da siruan. Alaha mi, slagao je kad je to rekao, jer si ti pravi lepotan.

A kraljevu ker bijae zaprosio sin indijskog cara i kralj ga je odbio zbogrunog izgleda, a ona je mislila da je carevi taj prosac. Princeza mu prie,zagrli ga i poljubi, pa lee s njim, a robinje joj rekoe:

- O, gospodarice, to nije onaj to te prosio kod oca, jer je onaj bio ruan, aovaj je lep. Onaj koji te prosio, a tvoj ga otac odbi, ne bi ovome mogao biti nisluga. Ovaj mladi je, gospodarice, na visokom poloaju.

Robinje se uputie do sluge, osvestie ga i on skoi sav preplaen, traeisvoj ma, a kad ga ne nae, robinje mu rekoe:


43/119

- Onaj koji ti je oteo ma i oborio te na zemlju, sedi sad sa kraljevomkerkom.

Kralj bijae naredio tom slugi da dobro pazi na njegovu ker jer se bojaozle sudbine i nesree. Sluga se odmah die, prie zavesi, podie je i videcarevu ker kako sedi i razgovara sa careviem, pa ree:

- O, gospodaru, jesi li ti ovek ili duh?A carevi mu odgovori:- Teko tebi, o najgori meu robovima, kako moe smatrati sinove

careva Kosroja za bezbone avole?Zatim uze ma i ree:- Ja sam carev zet. Kralj mi je dao svoju ker za enu i naredio mi da je

obljubim.Kad je sluga to uo, ree:

- O, gospodaru, ako si ti taj ovek kako tvrdi, onda ona prilii samo tebii ti ima vie prava na nju nego iko drugi.Zatim ode kralju, zapomaui, cepajui na sebi odeu i posipajui se

prahom po glavi.Kad je kralj uo njegovo zapomaganje, upita ga:- ta te je snalo? Uznemirio si mi srce. Brzo mi ispriaj ta se desilo i ne

okoliaj.- O, kralju - odgovori mu sluga - pomozi svojoj keri jer je njome

zagospodario avo u ljudskom obliku, s licem carskih sinova. Udari na njega!Kad je kralj uo te rei, naumi da ubije mladia pa ree slugi:- Kako si to uvao moju kerku pa je snala takva nevolja?I kralj se odmah uputi u dvorac gde mu je bila kerka, a kad stie, ugleda

robinje kako stoje, pa ih upita:- ta se desilo mojoj keri?One odgovorie:- O, kralju, mi smo sedele s njom, nismo se ni osvestile kad je na nas

nasrnuo ovaj mladi koji je slian punom mesecu. Mi nismo nikad videlelepe lice od njegovog. U ruci je imao isukan ma. Upitale smo ga ko je i taje, a on je tvrdio da si mu ti dao svoju ker za enu. Mi nita nismo znale otome i ne znamo da li je on ovek ili duh, ali je dobar i ne ini nita loe.

Kad to u, kralj se malo smiri, poe polako da die zavesu i tako ugledacarevia kako sedi s njegovom kerkom i razgovara. Carevi je bio veoma lep,lica poput punog meseca. Kralj se nije mogao suzdrati zbog ljubavi premakeri, nego ue s isukanim maem u ruci i jumu na njih kao oluja. Kad ga


44/119

vide, carevi upita princezu:- Je li ovo tvoj otac?- Jeste - odgovori ona.On skoi na noge, uze ma u ruku i tako jako viknu na kralja da ga

zaglui, pa poe na njega s maem. Kralj vide da je mladi okretniji od njega i

vrati svoj ma u korice i ljubazno mu se obrati:- O, mladiu, jesi li ti ovek ili duh?Carevi mu odgovori;- Da nemam obzira prema tebi i potovanja prema tvojoj keri, prolio bih

tvoju krv. Kako me moe proglasiti avolom kad sam ja sin careva Kosrojakoji bi mogli uzdrmati i oduzeti ti carstvo i vlast i sve to ima u zemlji?

Kad u njegove rei, kralj se jako uplai pa ree:- Ako si carski sin kao to tvrdi, kako si uao u moj dvorac bez

odobrenja, povredio moju ast i doao do moje keri tvrdei da si njen mu ida sam ti je ja dao za enu? A ja sam ve poubijao tolike careve i carevie kojisu je prosili. Ko e te spasiti od moje jarosti ako sad pozovem robove i sluge, iako im naredim da te ubiju, oni e te smesta ubiti. I ko e te spasiti iz mojihruku?

- Ja se doista udim da si tako malo otrouman. Zar eli za svoju kernekog boljeg od mene, jesi li video nekog odvanijeg od mene, nekog kojedareljiviji od mene i ima veu vlast, vojsku i pomonike od mene? - ree mucarevi.

A kralj na to ree:- Nisam video tako mi Alaha, ali bih elio, mladiu, da je zaprosi pred

svedocima i ja u ti je onda dati za enu. A ako bi ti je dao kriom, osramotiobih se.

- To si lepo rekao - ree mladi, - ali ako se okupe tvoji robovi, sluge ivojnici, pa me ubiju, kao to si rekao, onda e se ti osramotiti, jer ljudi neeznati da li treba da ti veruju ili ne. Nego bolje da uradi ono to ti japredloim.

- Da ujem tvoj predlog! - ree kralj.- Predlaem ti - ree carevi - da mi izae na megdan, pa ko pobedi,

njemu e pripasti vlast. Ili me, pak, ostavi ove noi do jutra, a onda mi dovedivojsku i sluge. Reci mi koliko ih ima.

- etrdeset hiljada konjanika, osim mojih robova i moje pratnje, kojih imaisto toliko - odgovori kralj, a carevi ree:


45/119

- Kad svane dan, dovedi ih meni i reci im: Ovaj mladi je isprosio mojuker i dobie je pod uslovom da podeli megdan s vama svima. Tvrdi da e vassavladati i pokoriti i da mu vi nita neete moi uiniti. Zatim me pusti da seborim s njima, pa ako me ubiju, time e se najbolje sakriti tvoja tajna isauvati tvoj obraz, a ako ih ja pobijedim i pokorim, kralj e zaeljeti da ima

zeta kao to sam ja.Kad kralj u te rijei, on se sloi s mladievim predlogom, iako mu seinilo da preteruje u izjavama, uasavajui se njegove namere da se bori samsa itavom njegovom vojskom.

Oni su tad seli zajedno i razgovarali, a kralj pozva jednoga slugu, naredimu da odmah ode veziru, da ovaj skupi svu vojsku, da se ona naorua ipojae konje. Sluga ode veziru i obavesti ga o onome to je kralj naredio ivezir postupi po kraljevoj naredbi. A kralj je i dalje razgovarao s mladiem jer

su ga zadivile njegove rei, njegova pamet i vaspi-tanje. U razgovoru ihzatee jutro, pa se kralj die, uputi se svom prijestolju, a svojim vojnicimanaredi da uzjau konje. On careviu dovede jednog od svojih najboljih konja,naredi slugama da ga osedlaju i opreme najlepom opremom. Ali careviree:

- O, kralju, ja neu uzjahati tog konja dok ne vidim vojsku i neosvedoim se o njoj.

- Bie onako kako ti eli - odgovori mu kralj, i oni krenue.Mladi je iao ispred kralja. Stigoe do mejdana i mladi ugleda vojsku i

vide da je velika. Kralj povika:- O, ljudi, doao mi je jedan mladi koji prosi od mene moju ker, a ja

nisam video od njega lepeg i odvanijeg. On kae da e vas sam savladati ipobediti, tvrdei da bi vas bilo malo da vas je i sto hiljada. Kad se budeteborili s njim, doekujte ga vrhovima kopalja i maeva jer se on prihvatiokrupne stvari.

Tad se kralj obrati careviu:- Evo vojske pa se pokai Carevi mu ree:

- Ti si nepravedan. Kako u se boriti s njima kad sam ja peak, a onikonjanici.

- Ja sam ti ve govorio da uzjae konja, a ti nisi hteo.- Ne svia mi se nijedan od tvojih konja - odgovori mladi. - Neu

uzjahati ni jednog drugog osim onoga konja na kome sam i stigao ovamo.- A gdje je tvoj konj? - upita kralj.- Na onom dvorcu! - odgovori carevi.


46/119

- Kako na dvorcu? - zaudi se kralj.- Na krovu - ree carevi.Kad u te rei, kralj povika:- To je prvi znak da ti je um poremeen. Teko tebi, kako konj moe biti

na krovu? Odmah reci ta je la, a ta istina.

Zatim se kralj obrati jednom iz svoje pratnje i ree mu:- Idi u dvorac i donesi ono to nae na krovu!Ljudi su se udili mladievim reima i govorili jedan drugome:- Kako e taj konj sii s krova niz stepenice? Nikada nismo uli tako

neto.Kad je ovek, kojeg je kralj poslao, otiao do dvora, popeo se na krov i

ugledao konja kako tamo stoji (a nikad nije video lepeg od njega u svomivotu), on mu prie, poe ga zagledati i vide da je napravljen od slonovae i

ebanovine. Skupa s njim se popeo jo jedan iz pratnje i njih dvojica se poeerugati konju govorei:- I na takvom e konju da se bori sa itavom vojskom! Mora da je luak,

ali uskoro emo znati ta je posredi.- Tad podigoe konja rukama i nosili su ga sve dok n

bajke i priče bliskog istoka

Documents