Црква манастира Бањска, посвећена Св. Стефану, постојала је још у време владавине Краља Уроша I, као епископско седиште. Крајем 1312. год. највећи ктитор међу српским владарима, Краљ Стефан Урош II Милутин је започео обнову, наменивши је за своју гробну цркву и претворивши је у игуманију. Бригу око подизања манастира краљ је поверио свом духовном саветнику, Архиепископу Данилу II, позвавши га да се врати из Хиландара, чији је игуман био дуго година.

Црква (сл. 1) је зидана у стилу рашке традиције и разликује се од свих задужбина краља Милутина, које су подигнуте у стилу византиске ренесансе Палеолога. Разлог томе јесте краљева жеља да се у изградњи опонаша Студеница, гробна црква родоначелника династије, Стефана Немање, истичући на тај начин директну крвну везу са родоначелником династије Немањића и самим тим своје пуно право на престо.

Архитектуру цркве Св. Стефана чине, једнобродни средишни простор, Изнад кога се уздизала широка купола, која је у XVII веку срушена, када је грађевина слижила као џамија, добила је плитку куполу у виду слепе калоте. Северно и јужно од средишњег дела цркве, изграђене су певнице, иза којих следе бочне капеле, првобитно наткривене једноводним кровом, укомпоноване у целину цркве као њени бочни бродови. На западној страни грађевине налази се припрата са двема кулама звоницима, чија је вертикалност давала против тежу наглашеној хоризонталности у распореду маса која је карактеристична за споменике рашке стилске групе.1

Архитектура цркве Св. Стефана опонаша Богородичину цркву у Студеници, само у најопштијим цртама. Главни елементи сличности ове две грађевине исказани су у обради фасаде, скулптури и каменој пластици.

Фасада(сл.2) је изведена од мермерних плоча, у три боје(белог, плавичастог и црвенкастог квадра) ређаних водоравно, са задивљујућом сменом боја, постижући ритмику шаховског поља. Оваква обрада фасаде указује на рад мајстора са приморја, који су радили под утицајем Италијанске романике.

Скулптура манастира Бањске је јако оштећена, а неки њени делови заувек уништени, или коришћени као секундарни грађевински материјал. Уништавање и скрнављење је почело још у време Турака када је грађевина претворена у 1 М. Шупут; Манастир Бањска; Београд 2003.год. ( даље: М. Шупут Манастир Бањска)

џамију. Данас, само на основу фрагмената можемо делимично реконструисати и претпоставити првобитни изглед архитектонске пластике и скулптуре цркве.

На западној страни налазио се степенасто увучен портал са колонетама у угловима. На архиволти портала налазила се иста представа као и у Студеници, сцене лова уплетене у вреже са темама борбе између двеју животиња, вука и јагњета, која је једина сачувана у Бањској. Претпоставља се да су остале сцене, које сада недостају преузете такође са Студеничког портала, а то су: - птица, срна, вук са јагњетом у зубима, лав, кентаур стрелац, кентаур трубач, полупас-полузмија, птица са змијом, кентаур са штитом. Ови мотиви, познати су и историји уметности још из Антике и Орјента, усвојени још у ранохришћанској уметности, а у доба романике постају обавезни саставни део хришћанске тематике. Они су симбол борбе добра и зла, борбе са демонима.

Изнад улаза између припрате и наоса налази се унутрашњи портал, израђен и декорисан такође по узору на Студенички, који се налази између припрате краља Радослава и наоса. Остаци архиволте, указују на то да су мајстори Бањске дословно понављали мотиве који се налазе на Студеничкој архиволти.

Овом порталу припада и најочуванији и најѕначајнији део Бањске скулптуре, фигура Богородице(сл.3) на престолу тзв. „Богородица Соколичка“. Према усменом предању, у манастир Соколица су је као светињу пренели монаси бежећи од Турака. Скулптуру је 1920. год. открио песник Растко Петривић, посветивши јој затим, поетски запис „Света сељенка на Косову“.2

Фронтална фигура Богородице држи на крилу малог Христа, који десном руком благосиља, а у левој држи ротулус.3 Њихова тела су тешка и рустична, са незграпним удовима. Велике главе, округлих лица са непропорцијално малим очима и великим устима, постављене су на дугачке широке вратове. Драперије су изломљене у наборима који не прате линију тела које обавијају, већ су графички назначене у основним масама облика. Богоридичин престо са широким наслоном и јастуком на седишту, богато је декорисан орнаментима. Читава његова површина украшена је флоралним орнаментима и плетеницама. На фигури видимо остатке полихромије. Скулптура је делимични оштећена, Христу и Богородици недостају стопала као и део Богородичиног престола. Ова

2 М. Шушут; Манастир Бањска.3 Ј. Максимовић; Српске средњовековне минијатуре; Београд 1983,

фигура, делује као рад приморских мајстора са примесама византиског духа. Из ове синтезе романичко-византиских елемената, настала је сатична фигура, пуне пластике са извесним детаљима који јој ближе одређују порекло.

Представа Богородице на престолу, у гробним црквама тог доба је била јако честа. Оне су истиснуле апокалиптичну представу Христа, и постале симбол заступништва човечанства на Страшном Божјем Суду.

Бањска је имала и рељефима украшене прозоре. Једино је, делимично, очуван један на јужној фасади трансепта. Током истраживања пронађени су делови (сл. 4,5) за које се може претпоставити да су припадали рељефима који су красили прозоре. Флорална орнаментика је карактеристична за ове орнаменте.

Првобитна апсида цркве је уништена, а са њом и олтарска трифора. Апсида је касније дозидана али без скулптуре. Олтарска трифора је по својој прилици декориусана према Студеничкој (сл.6).

Трифора на апсиди Студенице имала је две фигуре монаха, за које се претпоставља да претстављају ктитора Стефана Немању (Св. Симеона) и његовог сина Св. Саву. Ту су и представе митских животиња, змај на тимпанону, на северној страни аспида (комбинација петла и змије), сирена итд. Богато развијени флорални мотиви у виду врежа и лозица се налазе на јужном и доњем делу трифоре.

Предлог стручњака за реконструкцију скулптуре на трифори источне апсиде Бањске је да се уради дословна копија Студеничке источне трифоре.

Међу остацима скулптуре су и конзоле у облику животињских глава(сл.7,8) и стилизованих биљака (сл.9,10), које су биле ослонци поткровног венца аркада првобитне куполе. Веома су сличне конзолама на порталу Милутиновог Хиландара, што нам указује да је једна група мајстора била доминантна на простору Милутинове државе.

Као и већина средњевековних, мајстори скулптуре манастира Бањске, били су вешти у извођењу геометриских, орнаменталних, флоралних и зооморфних мотива, док су људску фигуру обрађивали јако стилизовано и невешто. Они имају изузетну вештину у градацији пластике, стилизацији реалистичних форми и ритмичном компоновању које ствара динамику и покрет врежа и лозица.

Скулптура Бањске, иако је настала по узору на студеничку, има сопствене стилске одлике, које следе законитости рашко-приморског начина изражавања. Она је архаичније и тврђе моделована од студенчке, али ипак одликује лепотом цртежа, богатством садржаја и начину њихове обраде.

Литература

1. М. Шупут; Манастир Бањска; Београд 2003.год. 2. Ј. Максимовић; Српске средњовековне минијатуре; Београд 19833. Р.Петровић; „Скулптура манастира Бањске из 14века-могућност

конструкције и ревитализације“ Манастир Бањска и доба краља Милутина ; зборник са научног скупа одржаног од 22 до 24 септембра 2005.год. у Косовској Митровици

4. Б.Иванчић; „ Богородица Соколичка или Богородица Бањска?“ Ниш и Византија 6; зборник са нучног скупа оржаног од 3 до 5 јуна 2007год. У Нишу

Сл.1 Манастир Бањска

Сл.2 Поглед са југо-истока на фасаду манастира Бањска

Сл.3 Богородица на престолу са унутрашњег портала

Сл.4 Део рељефног украса са прозора

Сл.5 Део рељефног украса са прозора

Сл.6 Трифора на олтарској апсиди у Сдуденици

Сл. 7 Конзола са подкуполног венца Сл. 8 Конзола са под куполног венца

У виду лавље главе у виду лавље главе

Сл. 7 Конзола са подкуполног венца Сл. 8 Конзола са под куполног венца

у виду биљне орнаментике у виду биљне орнаментике