· banka je u toku godine izvršila pove ćanje osnovnog kapitala po rešenju komisije za hartije...

MARFIN BANK A.D. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2008

MARFIN BANK A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završen u 31. decembra 2008. Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Sadržaj: 1. Osnovne informacije o banci .............................................................................................. 1 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika ..................................................................... 2 3. Upravljanje finansijskim rizicima ...................................................................................... 19 4. Ključne računovodstvene procene i prosuñivanja ............................................................ 34 5. Prihodi i rashodi od kamata ........................................................................................... 36 6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija ............................................................................ 36 7. Neto prihodi / rashodi od kursnih razlika .......................................................................... 37 8. Ostali poslovni prihodi ...................................................................................................... 37 9. Prihodi i rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja ............................................. 38 10. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi ................................................. 39 11. Troškovi amortizacije ................................................................................................... 39 12. Operativni i ostali poslovni rashodi ............................................................................... 40 13. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza ......................................................... 40 14. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza ..................................................... 41 15. Porez na dobit .............................................................................................................. 41 16. Zarada po akciji ........................................................................................................... 41 17. Gotovina i gotovinski ekvivalenti ........................................................................................ 42 18. Opozivi depoziti i krediti u dinarima ................................................................................... 42 19. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja ............................................................................................................................. 43 20. Dati krediti i depoziti .......................................................................................................... 44 22. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ............................... 46 23. Ostali plasmani .................................................................................................................. 47 24. Nematerijalna ulaganja ...................................................................................................... 47 25. Osnovna sredstva ........................................................................................................ 48 26. Ostala sredstva ............................................................................................................ 49 27. Odložena poreska sredstva i obaveze ......................................................................... 50 28. Transakcioni depoziti ................................................................................................... 51 29. Ostali depoziti .................................................................................................................... 51 30. Primljeni krediti ................................................................................................................. 53 31. Rezervisanja ...................................................................................................................... 53 32. Obaveze za poreze ........................................................................................................... 54 33. Obaveze iz dobitka ............................................................................................................ 54 34. Ostale obaveze.................................................................................................................. 55 35. Kapital .......................................................................................................................... 56 36. Vanbilansne pozicije .................................................................................................... 59 (b) Sudski sporovi ............................................................................................................. 59 (c ) Ostale potencijalne obaveze ....................................................................................... 59 37. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije ................................................. 60 38. Odnosi sa povezanim stranama ................................................................................... 60 39. Usaglašenost potraživanja i obaveza ........................................................................ 62 40. Devizni kursevi ......................................................................................................... 62 41. Dogañaji nakon datuma bilansa stanja ........................................................................ 62

MARFIN BANK A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završen u 31. decembra 2008 Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

1

1. Osnovne informacije o banci Marfin Bank a.d. Beograd osnovana je 28. decembra 1990. godine. Banka je u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama registrovana za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji.

Sedište banke je u Beogradu, Dalmatinska 22, gde je locirana i Centrala Banke Poslovnu mrežu filijala, poslovnih jedinica i drugih punktova na dan 31.12.2008. čini 31 organizacionih delova.

Na dan 31.12.2008. banka ima 455 zaposlena, a 31.12.2007. 373 zaposlenog. Prosečan broj zaposlenih u toku 2008. bio je 427.

Matični broj banke je 07534183, a poreski identifikacioni broj 100003148.

Banka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-6249/7-08 od 25.12.2008. kojim je odobrena XV emisija akcija i to 2.220.000 komada običnih akcija nominalne vrednosti 500,00 dinara. Emisiona cena iznosila je 600,00 dinara, odnosno ukupna emisiona vrednost akcija XV emisije je RSD 1.332.000 hiljada. Kupac je Marfin Popular Bank Public CO LTD.

Na Skupštini akcionara Marfin Bank a.d. održanoj 14.12.2007. godine doneta je Odluka o promeni poslovnog imena i grafičkog amblema Marfin Bank a.d. broj 241/07. Došlo je do promene punog poslovnog imena, skraćenog poslovnog imena i na srpskom i na stranom jeziku, te sada glasi:

- poslovno ime na srpskom jeziku: Marfin Bank akcionarsko društvo Beograd, Dalmatinska 22,

- poslovno ime na engleskom jeziku: Marfin Bank Joint Stock Company Belgrade, 22 Dalmatinska Street,

- skraćeno poslovno ime na srpskom jeziku: Marfin Bank a.d. Beograd

- skraćeno poslovno ime na engleskom jeziku: Marfin Bank JSC Belgrade

Odluka stupa na snagu danom donošenja, a primenjuje se danom dobijanja prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije. Saglasnost NBS dobijena je rešenjem G2890 od 21.03.2008., na osnovu čega je Agencija za privredne registre izdala rešenje o upisu promena u Registar privrednih subjekata broj BD22384/2008 od 28.03.2008. s tim što je rešenje stupilo na snagu 31.03.2008.

Rešenjem Agencije za privredne registre BD 124883/2008 od 12.08.2008. godine imenuje se Borislav Strugarević za Člana Izvršnog odbora Marfin bank a.d.

Članovi Izvršnog odbora su Panicos Eracleous, Vladan Manić i Borislav Strugarević.


2

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih utvrñenih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno. 2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja i koncept nastavka poslovanja Izuzev kako je navedeno niže, finansijski izveštaji Banke sastavljeni su u skladu sa Meñunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptu istorijskih troškova, modifikovanom za revalorizaciju zemljišta, gradjevinskih objekata, finansijskih ulaganja raspoloživih za prodaju, finansijskih sredstava i finansijskih obaveza iskazanih po fer vrednosti kroz dobitak i gubitak, i svih derivativnih ugovora. Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Imajući u vidu razlike izmeñu ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:

1. Vanbilansna sredstva i obaveze su prikazana na obrascu bilansa stanja (Napomena 36). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

2. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu koji se u odreñenim aspektima razlikuje od prezentacije zahtevane u skladu sa MRS 1- Prikazivanje finansijskih izveštaja, budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

a) Tumačenja važeća za 2008. godinu • IFRIC 14, IAS 19 – “Ograničenje definisanih naknada, minimalni zahtevi finansiranja i

njihovo uzajamno delovanje“, daje smernice za procenu ograničenja u IAS-u 19 koje se odnosi na iznos viška koji se može priznati kao sredstvo. Takoñe objašnjava na koji način zakonom ili ugovorom propisani minimalni doprinosi utiču na penzijska sredstva odnosno obaveze.

• IFRIC 11, MSFI 2 – ”Transakcije sa akcijama Preduzeća i sa otkupljenim sopstvenim

akcijama” daje smernice u pogledu pitanja da li transakcije na bazi plaćanja akcijama, koje uključuju otkupljene sopstvene akcije, ili akcije Banke unutar grupe (npr. opcija plaćanja akcijama matičnog preduzeća), treba računovodstveno obuhvatiti u pojedinačnim finansijskim izveštajima matične Banke i njenih zavisnih banka/preduzeća kao plaćanje instrumentima kapitala ili kao gotovinsko plaćanje. Ovo tumačenje nema uticaja na finansijske izveštaje Banke.


3

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika 2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak)

b) Tumačenja važeća u 2008. godini ali nisu relevantna za Banku

IFRIC 12 - „Ugovori o koncesiji za pružanje usluga“ - primena obavezna za obračunske periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2008. godine, ali nije relevantna za poslovanje Banci:

c) Standardi, dopune i tumačenja postojećih standarda koji nisu stupili na snagu i koji nisu ranije usvojeni od strane Banke Niže navedeni standardi i dopune postojećih standarda čija je primena obavezna za obračunske periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2009. godine ili kasnije, a koji nisu ranije usvojeni od strane Banke: • MRS 23 (Dopuna) - „Troškovi pozajmljivanja” (stupa na snagu 1. januara 2009. godine).

Dopuna zahteva da se troškovi pozajmljivanja koji se neposredno mogu pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstva kvalifikovanog za pripisivanje troškova pozajmljivanja (sredstvo za koje je potrebno značajno vreme da bi se osposobilo za upotrebu ili prodaju) kapitalizuju kao deo nabavne vrednosti tog sredstva. Opcija prema kojoj troškovi pozajmljivanja odmah terete troškove perioda u kojem nastanu biće ukinuta. Banka će primeniti MRS 23 ( Dopunu) retroaktivno od 1. januara 2009. godine.

• MRS 1 (Revidiran) - „Prezentacija finansijskih izveštaja“ (stupa na snagu 1. januara 2009.

godine). Revidirani standard ne dopušta prikazivanje stavki prihoda i troškova (tj. „ne- vlasničkih“ promena na kapitalu) u izveštaju o promenama na kapitalu, i zahteva da se sve ne-vlasničke promene u kapitalu prikažu odvojeno od vlasničkih promena.Zahteva se da se sve ne-vlasničke promene na kapitalu, prikažu u izveštaju o finansijskom rezultatu, ali banka može da izabere ili prezentaciju u Izveštaju o finansijskom rezultatu ili prezentaciju u dva izveštaja (u bilansu uspeha i izveštaju o priznatim prihodima i troškovima). U slučaju korekcije ili reklasifikacije uporednih podataka, biće u obavezi da prikaže, pored postojećih zahteva za prikazivanjem bilansa stanja na kraju tekućeg perioda i uporednog perioda, korigovani bilans stanja na početku uporednog perioda. Banka će primeniti i MRS 1 / Revidiran) od 1. januara 2009. godine. Verovatno je da će bilans uspeha i i izveštaj o priznatim prihodima i troškovima biti prikazani kao izveštaj o finansijskom rezultatu.

• MSFI 8 - „Poslovni segmenti” (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). MSFI 8

zamenjuje MRS 14 „Izveštavanje o segmentima“ i usaglašava izveštavanje o segmentima sa zahtevima US standarda SFAS 131, „Obelodanjivanje informacija o segmentima preduzeća i srodnih informacija.” Novi standard zahteva primenu “pristupa rukovodstva”, prema kom se informacije o segmentima prikazuju na isti način kao i informacije koje se koriste za potrebe internog izveštavanja.

• MSFI 2 (Dopuna) - „Plaćanja akcijama“ (stupa na snagu 1. januara 2009. godine).

Dopunjen standard ureñuje uslove sticanja i poništenja prava na opcije. Standard pojašnjava da su uslovi sticanja, samo pružanje usluga /radni staž/ i izvršenje postavljenih ciljeva. Ostale mogućnosti plaćanja akcijama ne predstavljaju uslove sticanja. Te druge mogućnosti bi trebalo da budu uključene na datum dodeljivanja akcija u fer vrednost transakcija sa zaposlenima i drugima koji pružaju slične usluge, drugim rečima, one ne treba da utiču na broj očekivanih akcija niti na njihovo vrednovanje nakon datuma dodeljivanja. Sva poništenja, bez obzira na to da li su izvršena od strane banke ili od neke druge strane, treba da imaju isti računovodstveni tretman. Banka će primeniti MSFI 2 (Dopunu) od 1. januara 2009. godine, ali se ne očekuje da će to imati materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje banke.


4


• MRS 32 (Dopuna) - „Finansijski instrumenti: Prezentacija“, i MRS 1 (Dopuna), - „Prezentacija finansijskih izveštaja – Finansijski instrumenti sa pravom ponovne prodaje emitentu i obavezama koje proizilaze iz likvidacije“ (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). Dopunjeni standard zahteva da banke ove finanijske instrumente ili komponente ovih instrumenata, koji banci nameću obavezu da drugoj strani da srazmeran deo neto sredstava, iskažu kao deo kapitala samo kod likvidacije, ukoliko finansijski instrumenti imaju posebne karakteristike i ispunjavaju specifične uslove. Banka će primeniti MRS 32 i MRS 1 (Dopunu) od 1. januara 2009. godine ali se ne očekuje da će to imati bilo kakvog uticaja na finansijske izveštaje banke.

• MSFI 1 (Dopuna) - „Prva primena“ MSFI’ i MRS 27 - “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). Dopunjeni standardi dopuštaju bankama koje ih prvi put primenjuju da koriste, zatečenu vrednost , bilo fer vrednosti ili knjigovodstvene vrednosti, utvrdjenih u skladu sa prethodnim računovodstvenim okvirom, za odmeravanje inicijalnog troška ulaganja u zavisna, zajednički kontrolisana i pridružena preduzeća, u njihovim pojedinačnim finansijskim izveštajima. Nadalje, dopuna uklanja iz MRS 27 definiciju metode nabavne vrednosti i zamenjuje je zahtevom da dividende budu prikazane kao prihod u pojedinačnim finansijskim izveštajima investitora.

• MRS 27 (Revidiran) - „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ (stupa na snagu 1. jula 2009). Revidirani standard zahteva da se efekti svih transakcija sa licima koja nemaju upravljački/kontrolni uticaj evidentiraju u kapitalu ukoliko nema promene u kontroli i ukoliko pomenute transakcije neće više rezultirati goodwillom ili dobicima i gubicima. Nadalje, standard specificira računovodstveni tretman u situaciji kada je kontrola izgubljena. Svaki preostali interes u banci ponovo se odmerava po fer vrednosti, dobici ili gubitci priznaju se u bilansu uspeha. Banka će primeniti MRS 27 (Revidiran) prospektivno na transakcije sa licima koja nemaju upravljački/kontrolni uticaj od 1. januara 2010. godine.

• MSFI 3 (Revidiran) - „Poslovne kombinacije“ (stupa na snagu 1. jula 2009). Revidirani standard nastavlja sa primenom metoda sticanja kod poslovnih kombinacija, uz značajne izmene. Primera radi, sva plaćanja kupoljenog poslovanja evidentiraju se po fer vrednosti na datum sticanja, sa potencijalnim plaćanjem klasifikovanim kao dug, naknadno preračunatim, sa efektima priznatim u bilansu uspeha. Prilikom svakog pojedinačnog sticanja, sticalac ima mogućnost izbora na bazi sticanje-pomoću-sticanja za odmeravanje nekontrolnog uticaja u stečenom entitetu bilo po fer vrednosti bilo po proporcionalnom udelu lica bez upravljačkog/kontrolnog uticaja u neto sredstvima stečenog entiteta. Svi troškovi sticanja terete bilans uspeha. Banka će primeniti IFRS 3 (Revidiran) prospektivno na sve poslovne kombinacije od 1. januara 2010. godine.

• MSFI 5 (Dopuna) - „Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja“ (i adekvatna dopuna MSFI 1- „Prva primena MSFI“) (stupa na snagu 1. jula 2009). Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja standarda od strane Odbora za meñunarodne računovodstvene standarde (IASB), objavljenog u maju 2008. godine. Dopuna pojašnjava da se sva sredstva i obaveze zavisnog preduzeća klasifikuju kao sredstva namenjena prodaji ako je delimični plan otudjenja rezultirao gubitkom kontrole. Za ova zavisna preduzeća potrebno je izvršiti relevantna obelodanjivanja ukoliko je zadovoljena definicija poslovanja koje se obustavlja. Shodna dopuna MSFI 1 navodi da će pomenute izmene i dopune biti primenjene prospektivno od datuma prelaska na MSFI. Banka će primeniti MSFI 5 (Dopunu) prospektivno na sva delimična otuñenja zavisnih preduzeća od 1. januara 2010. godine.


5


• MRS 23 (Dopuna) - „Troškovi pozajmljivanja“ (stupa na snagu 1. jula 2009). Dopuna je

deo godišnjeg projekta poboljšanja standarda od strane IASB, objavljenog maja 2008. godine. Definicija troškova pozajmljivanja promenjena je tako da se rashodi kamate obračunavaju primenom metode efektivne kamatne stope koji je definisan u MRS 39 – „Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje“. Ovim se uklanja nekonzistentnost u pojmovima izmedju MRS 39 i MRS 23. Banka će primeniti MRS 23 (Dopunu) prospektivno na kapitalizaciju troškova pozajmljivanja na sredstva koja se budu kvalifikovala za kapitalisanje troškova pozajmljivanja od 1. januara 2009. godine.

• MRS 28 (Dopuna) - „Ulaganja u pridružena preduzeća“ (i adekvatne dopune MRS 32-

„Finansijski instrumenti: Prezentacija“ i MSFI 7 - „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“) (stupa na snagu 1. jula 2009). Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja standarda od strane IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Za svrhe testiranja na umanjenje vrednosti, ulaganje u pridruženo preduzeće se tretira kao pojedinačno sredstvo.Gubitak po osnovu umanjenja vrednosti ne raspodeljuje se na pojedinačna sredstva uključena u ulaganje, npr. na goodwill. Ukidanje efekata umanjenja vrednosti iskazuje se kao korekcija iskazanog iznosa ulaganja do visine nadoknadivog iznosa za koji je ulaganje u pridruženo preduzeće bilo povećano. Banka će primeniti MRS 28 (Dopunu) prilikom testiranja umanjenja vrednosti ulaganja u zavisna preduzeća kao i na sve gubitke po osnovu umanjenja vrednosti od 1. januara 2009. godine.

• MRS 36 (Dopuna) - „Umanjenje vrednosti sredstava“ (stupa na snagu 1. jula 2009).

Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja standarda od strane IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Kada se fer vrednost umanjena za troškove prodaje izračunava na osnovu diskontovanih tokova gotovine, potrebno je obelodaniti kao ekvivalent tome i obračun upotrebne vrednosti sredstva. Banka će primeniti MRS 28 (Dopunu) i obezbediti zahtevano obelodanjivanje za testiranje umanjenja vrednosti, gde god je primenjivo, od 1. januara 2009. godine.

• MRS 38 (Dopuna) - „Nematerijalna ulaganja“ (stupa na snagu 1. jula 2009). Dopuna je

deo godišnjeg projekta poboljšanja standarda od strane IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Avansno plaćanje priznaje se samo u slučaju kada je plaćanje izvršeno unapred za sticanje prava pristupa robi ili prijemu usluga. Banka će primeniti MRS 38 (Dopunu) od 1. januara 2009. godine.

• MRS 19 (Dopuna) - „Primanja zaposlenih“ (stupa na snagu 1. jula 2009). Dopuna je deo

godišnjeg projekta poboljšanja standarda od strane IASB, objavljenog u maju 2008. godine.

- Dopuna pojašnjava da izmena plana koja rezultira promenom u obimu u kome buduća

povećanja zarada utiču na obećane naknade zaposlenima predstavlja smanjenje obaveza za doprinose, dok izmena plana kojom se naknada po osnovu minulog rada menja dovodi do negativnog troška minulog rada ukoliko rezultira smanjenjem sadašnje vrednosti definisane obaveze po osnovu naknada zaposlenima.

- Definicija povraćaja na sredstva plana /fonda/ je izmenjena tako da ističe da se

troškovi upravljanja planom /fondom/ oduzimaju u obračunu povraćaja na sredstva fonda samo do visine do koje su pomenuti troškovi bili isključeni iz vrednovanja definisanih obaveza po osnovu naknada zaposlenima.


6


- Razlika izmeñu kratkoročnih i dugoročnih primanja zaposlenih zasniva se na tome da li

primanja zaposlenih treba da budu izmirena u roku od ili nakon 12 meseci od dana pružanja usluga zaposlenih.

• MRS 37 - „Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva“, zahteva da potencijalne obaveze budu obelodanjene, a ne priznate. MRS 19 je izmenjen u cilju postizanja konzistentnosti. Banka će primeniti MRS 19 (Dopunu) od 1. januara 2009. godine.

• MRS 39 (Dopuna) - „Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje“ (stupa na snagu 1. jula 2009). Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja standarda od strane IASB, objavljenog u maju 2008. godine.

- Dopuna pojašnjava da je moguća reklasifkacija u ili, izvan kategorije finansijskih sredstava po fer vrednosti čiji se efekti odražavaju kroz bilans uspeha, kada derivatni instrument započinje ili prestaje da se kvalifikuje kao instrument zaštite tokova gotovine ili zaštite neto ulaganja.

- Izmenjena je i definicija finansijskog sredstva ili finansijske obaveze po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju kroz bilans uspeha, koje se odnosi na stavke koje se drže radi trgovanja. Ovim se pojašnjava i to da finansijsko sredstvo ili obaveza koje je deo portfolija finansijskih instrumenata kojima se upravlja na osnovu dokaza o stvarnom nedavnom kratkoročnom ostvarenju dobiti, su kao takvi uključeni u pomenuti portfolio prilikom inicijalnog priznavanja.

- Postojeće smernice o odreñivanju i dokumentovanju zaštite od rizika navode stav da

instrument zaštite treba da uključi stranu koja je eksterna u odnosu na izveštajnu banku, i navodi segment kao primer izveštajne banke. To znači da bi se računovodstvo zaštite moglo primeniti na nivou segmenta, segment treba da ispuni važeće zahteve zaštite koji se mogu primeniti na segment. Dopunom standarda se ukida ovaj zahtev tako da je MRS 39 usaglašen sa MSFI 8, ‘Poslovni segmenti ’ koji zahteva da obelodanjivanje o segmentima bude zasnovano na informacijama koje se koriste u izveštajima za glavnog donosioca poslovnih odluka. Prema postojećim zahtevima, za potrebe izveštavanja o segmentima, svako zavisno preduzeće treba da zaključi ugovor sa Službom finansija u pogledu zaštite fer vrednosti ili tokova gotovine od rizika tako da se o zaštiti izveštava u segmentu na koji se zaštićena stavke odnose. Ovo je u skladu sa informacijama koje se dostavljaju glavnom donosiocu poslovnih odluka

- Kod ponovnog odmeravanja knjigovodstvene vrednosti dužničkog instrumenta na dan

prestanka računovodstva zaštite od rizika promena u fer vrednosti, dopuna pojašnjava da se primenjuje revidirana efektivna kamatna stopa (obračunata na dan prestanka računovodstva zaštite od rizika).

• MRS 1 (Dopuna) - „Prezentacija finansijskih izveštaja“ (stupa na snagu 1. januara 2009). Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja standarda od strane IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Dopuna pojašnjava da neka, a ne sva, finansijska sredstva i obaveze klasifikovana kao namenjena trgovanju u skladu sa MRS 39, 'Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje’ predstavljaju primere kratkoročmih sredstava, odnosno obaveza. Banka će primeniti MRS 39 (Dopunu) od 1. januara 2009. godine ali se ne očekuje da će to imati uticaja na finansijske izveštaje Banke.


7


• Postoji izvestan broj manjih dopuna MSFI 7 - „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“, MRS 8 - „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške“, MRS 10 - „Dogañaji nakon datuma bilansa stanja“, MRS 18 - „Prihodi“ i MRS 34 - „Periodično finansijsko izveštavanje“, koje su deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB, objavljenog u maju 2008. godine (o kojima nije bilo reči u tekstu gore). Pomenute dopune verovatno neće imati uticaja na izveštaje banke te stoga nisu bile predmet detaljne analize.

d) Tumačenja i dopune postojećih standarda koje nisu stupile na snagu i koje nisu relevantne za

poslovanja Banke Objavljena su sledeća tumačenja i dopune postojećih standarda čija je primena obavezna za obračunske periode Banke koji počinju na dan ili posle 1. januara 2009. godine ili kasnije, ali nisu relevantna za poslovanje Banke:

• MRS 16 (Dopuna) – „Nekretnine, postrojenja i oprema“ (i konsekventna dopuna MRS 7 - „Izveštaj o tokovima gotovine“) (stupa na snagu 1. januara 2009). Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Banke u čije redovne aktivnosti spadaju davanje sredstava u zakup i njihova kasnija prodaja prikazuju prihode od prodaje pomenutih sredstava kao prihod i dužna su da izvrše prenos knjigovodstvenog iznosa sredstva u zalihe onda kada sredstvo postane namenjeno prodaji. Konsekventna dopuna MRS 7 navodi da se tokovi gotovine od aktivnosti kupovine, najma i prodaje pomenutih sredstava klasifikuju kao tokovi gotovine iz aktivnosti poslovanja. Dopuna neće imati uticaja na poslovanje Banke budući da redovne aktivnosti banke ne uključuju zakup i kasniju prodaju sredstava

• MRS 27 (Dopuna) – „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ (stupa na snagu 1. januara 2009). Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Kada se ulaganje u zavisno preduzeće koje se računovodstveno obuhvata u skladu sa MRS 39 – „Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje“ klasifikuje kao namenjeno prodaji u skladu sa MSFI 5 – „Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja“, MRS 39 se i dalje primenjuje. Dopuna neće imati uticaja na poslovanje Banke budući da je politika p Banke da se ulaganje u zavisno preduzeće knjiži po nabavnoj vrednosti u pojedinačnim izveštajima svakog preduzeća.

• MRS 28 (Dopuna) - „Ulaganja u pridružena preduzeća“ (i adekvatne dopune MRS 32 - „Finansijski instrumenti: Prikazivanje“ i MSFI 7 - “Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“) (stupa na snagu 1. januara 2009). Dopuna predstavlja deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Kada se ulaganje u pridruženo preduzeće računovodstveno obuhvata u skladu sa MRS 39 - „Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje“, potrebno je izvršiti samo pojedina a ne sva obelodanjivanja koja zahteva MRS 28 pored obelodanjivanja koja zahtevaju MRS 32 - „Finansijski instrumenti: Prikazivanje“ i MSFI 7 - „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“. Dopuna neće imati uticaja na poslovanje Banke budući da je politika Banke da se ulaganje u pridruženo preduzeće iskazuje na bazi metoda učešća u kapitalu u konsolidovanim finansijskim izveštajima Banke.

• MRS 29 (Dopuna) - „Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama“ (stupa na

snagu 1. januara 2009). Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Standard je dopunjen tako da odražava činjenicu da se sredstva i obaveze, uglavnom, odmeravaju po fer vrednosti, a ne po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Dopuna neće imati uticaja na poslovanje Banke budući da ista ne posluje u hiperinflatornoj privredi.


8


• IAS 31 (Dopuna) - „Učešća u zajedničkim poduhvatima“ (i adekvatne dopune MRS 32 i

MSFI 7) (stupa na snagu 1. januara 2009). Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB,objavljenog u maju 2008. godine. Kada se učešće u zajedničkom poduhvatu računovodstveno obuhvata u skladu sa MRS 39, potrebno je izvršiti samo pojedina a ne sva obelodanjivanja koja zahteva MRS 31 pored obelodanjivanja koja zahtevaju MRS 32 - „Finansijski instrumenti: Prikazivanje“ i MSFI 7 - „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje“. Dopuna neće imati uticaja na poslovanje Banke budući da nema učešća u zajedničkim poduhvatima.

• MRS 38 (Dopuna) - „Nematerijalna ulaganja“, (stupa na snagu 1. januara 2009). Dopuna

je deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Dopuna briše deo teksta u kome se navodi da 'retko, ako i ikada' postoji podrška za korišćenje metode amortizacije koja rezultira nižim iznosom amortizacije u odnosu na proporcionalnu metodu. Dopuna trenutno neće imati uticaja na poslovanje Banke budući da se sva nematerijalna ulaganja amortizuju primenom proporcionalne metode.

• MRS 40 (Dopuna) - „Investicione nekretnine“ (i adekvatne dopune MRS 16) (stupa na

snagu 1. januara 2009). Dopuna je deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Nekretnina koja je u izgradnji ili u razvoju za potrebe budućeg korišćenja u svojstvu investicione nekretnine spada u delokrug MRS 40. Kada se primenjuje model fer vrednosti, takva nekretnina se, prema tome, i odmerava po fer vrednosti. Meñutim, kada se fer vrednost investicione nekretnine u izgradnji ne može pouzdano odmeriti, nekretnina se odmerava po nabavnoj vrednosti, i to do isteka datuma završetka izgradnje ili do datuma na koji se fer vrednost može pouzdano utvrditi, u zavisnosti od toga koji je raniji. Dopuna neće imati uticaja na poslovanje Banke budući da Banke ima nameru da proda investicione nekretnine.

• MRS 41 (Dopuna) - „Poljoprivreda“ (stupa na snagu 1. januara 2009). Dopuna predstavlja

deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB, objavljenog u maju 2008. godine. Dopuna zahteva primenu tržišne diskontne stope onda kada se obračun fer vrednosti zasniva na diskontovanim tokovima gotovine, kao i ukidanje zabrane na uzimanje u obzir biološke prerade sredstva prilikom obračuna fer vrednosti.

• IAS 20 (Dopuna) - „Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja i obelodanjivanje

državne pomoći“ (stupa na snagu 1. januara 2009). Korist od državnog zajma odobrenog po kamatnoj stopi nižoj od tržišne odmerava se kao razlika izmeñu knjigovodstvenog iznosa u skladu sa MRS 39 – „Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje“ i dobijene novčane koristi računovodstveno obuhvaćene u skladu sa MRS 20. Dopuna neće imati uticaja na poslovanje Banke budući da Banke nema kredita niti drugih državnih davanja.

• Manje dopune MRS 20 – „Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja i

obelodanjivanje državne pomoći“ i MRS 29 - „Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama“, MRS 40 - „Investicione nekretnine“ i MRS 41 – „Poljoprivreda“, su deo godišnjeg projekta poboljšanja IASB, objavljenog u maju 2008. godine (o kojima nije bilo reči u tekstu gore).


9


• IFRIC 15 – „Ugovori o izgradnji nekretnina“ (stupa na snagu 1. januara 2009.). Tumačenje pojašnjava da li na pojedine transakcije treba primeniti MRS 18 - „Prihodi“, ili MRS 11 - „Ugovori o izgradnji“. Verovatno će MRS 18 biti primenjen na širi spektar poslovnih promena tj. transakcija. IFRIC 15 nije relevantan za poslovanje Banke budući da se sav prihod od transakcija računovodstveno obuhvata u skladu sa MRS 18.

e) Koncept nastavka poslovanja Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom nastavka poslovanja, koji podrazumeva da će Banka nastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidivoj budućnosti. Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MFSI zahteva primenu odreñenih kritičkih računovodstvenih procena. To zahteva od rukovodstva da vrši prosudjivanje u procesu primene računovodstvenih politika. Ključne računovodstvene procene i prosuñivanja prikazane su u Napomeni 4. Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Medunardnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa racunovodstvenim principima opšteprihvacenim izvan jurisdikcije Republike Srbije. 2.2. Uporedni podaci (a) Reklasifikacije Sledeće reklasifikacije su izvršene sa ciljem obezbeñenja podataka u skladu s važećim propisima: 1. Iz pozicije Neto prihodi i rashodi od kursnih razlika za 2007. godinu isključeni su pozitivni i negativni efekti kursnih razlika na dinarskim plasmanima sa valutnom klauzulom, što je dovelo do povećanja Prihoda od promene vrednosti imovine i obaveza za iznos od RSD 417.855 hiljada (Napomena 13). Negativne kursne razlike su umanjene za iznos od RSD 417.026 hiljada što je reklasifikovano na poziciju Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza (Napomena 14). 2. U toku 2007. godine utvrdjeno je da preferencijalne akcije ne ispunjavaju kriterijume MRS 32 za priznavanje kapitala, već ispunjavaju kriterijume za priznavanje obaveza. U skladu sa navedenim izvršena je njihova reklasifikacija u obe posmatrane godine na poziciju Ostale obaveze (Napomena 34).


10

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika 2.3. Preračunavanje stranih valuta (a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje se odmeravaju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje (’’funkcionalna valuta’’). Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja.

(b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kome su ostvareni, kao neto prihodi ili neto rashodi od kursnih razlika.

Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama koje su klasifikovane kao hartije od vrednosti namenjene prodaji se tretiraju kao kursne razlike po osnovu promena u amortizovanoj vrednosti hartija od vrednosti kao i ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti se priznaju u bilansu uspeha, a ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti se iskazuju u okviru kapitala. Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama se iskazuju kao deo gubitka ili dobitka po fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama, ukoliko se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Ako se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje su klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju uključuju se u revalorizacione rezerve u okviru kapitala.

2.4. Finansijska ulaganja Banka je klasifikovala finansijska ulaganja u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja; i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih ulaganja pri inicijalnom priznavanju. a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrži dve podkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivativne hartije od vrednosti su takoñe klasifikovane kao one koje se drže radi prodaje osim ako su odreñene kao instrumenti zaštite od rizika. Dobici i gubici proistekli iz promena u fer vrednosti derivata koji se vode zajedno sa odreñenim finansijskim sredstvima ili finansijskim obavezama se uključuju u neto prihod od finansijskih instrumenata označenih po fer vrednosti.


11

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika (b) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koji nisu kotirana na aktivnom tržištu. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Svi krediti i pozajmice priznaju se kada se sredstva prenesu korisniku. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna odmeravanja se vrše po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. (c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Ulaganja raspoloživa za prodaju su ona za koja postoji namera da se drže neodreñeni vremenski period koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala. Redovna kupovina i prodaja ulaganja se priznaje na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha se nakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti. Kada se hartije od vrednosti klasifikovane kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuñe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala knjiže se u bilansu uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti. Fer vrednosti hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrñuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija izmeñu nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta. Hartije od vrednosti sastoje se od instrumenta kapitala koji nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu. Prema tome, takva ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju, izuzeta su od merenja po tržišnoj vrednosti i vrednuju se po nabavnoj ceni (učešća u kapitalu). (d) Ulaganja u kapital zavisnih pravnih lica Ulaganja u kapital zavisnih lica iskazuje se po nabavnoj vrednosti. 2.5. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a razlika izmeñu njihovih suma se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza. Značajne računovodstvene politike primenjene tokom pripreme finansijskih izveštaja opisane su u nastavku:


12

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika 2.6. Derivati Banka ne koristi računovodstvo hedžing transakcija i jedini derivati koje koristi su valutni i kamatni ugovori u cilju zaštite od promene kurseva stranih valuta i rizika promene kamatnih stopa. Navedeni derivati ne ispunjavaju kriterijume da budu evidentirani primenom specijalnog računovodstva hedžing transakcija, pa su dobici i gubici od promena tržišne vrednosti derivata evidentirani direktno u bilansu uspeha. Valutna klauzula predstavlja ugrañeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora. Dobici / gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilasu uspeha kao prihodi / rashodi od promene sredstava i obaveza.

2.7. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su odreñeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda plaćenih kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u odreñenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene izmeñu dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvreñenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvreñenja. 2.8. Prihodi i rashodi od provizija i nak nada Prihodi i rashodi od naknada priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa. 2.9. Prihodi od dividendi Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se ustanovi pravo da se dividenda primi. 2.10. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovin i Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine (’repo’), predstavljaju hartije od vrednosti po ugovorima o ponovnoj prodaji (obrnuti repo) te se shodno tome evidentiraju kao krediti i pozajmice drugim bankama. Razlika izmeñu prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora koristeći se metodom efektivne kamatne stope.


13

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika 2.11. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nominalnoj vrednosti) Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja (obezvreñena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvreñena i gubici po osnovu obezvreñenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvreñenju kao rezultat jednog ili više dogañaja koji su nastali nakon početnog procenjivanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvreñenju uključuju: • Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate, • Da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (na primer, pokazatelj adekvatnosti kapitala,

pokazatelj neto dobiti i prihoda od prodaje), • Kršenje ugovornih obaveza, • Započinjanje postupka stečaja, • Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika, • Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeñenja. Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvreñenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o obezvreñenju pojedinačno za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, uključuje sredstvo u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno ih procenjuje za obezvreñnje. Sredstva koja se pojedinačno procenjuju za obezvreñenje i za koja se gubitak pri obezvreñenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvreñenja. Iznos gubitka je odmeren kao razlika izmeñu knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanje bilo kog gubitka zbog obezvreñenja je trenutna efektivna kamatna stopa odreñena prema ugovoru. Kao korisnu pomoć, Banka može odmeriti obezvreñenje na bazi fer vrednosti instrumenta koristeći se cenom koja se može naći na tržištu. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeñena finansijskim sredstvom kao instrumentom obezbeñenja, odražava novčani tok koji može proisteći poništenjem prava umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeñenja, bez obzira na to da li je ili nije to poništenje verovatno. Za 50% NPL (non performing loans) portfolia urañen je test obezvreñenja tj. individualna procena rezervisasnja na osnovu diskontovanja budućih neto novčanih tokova i na osnovu toga izvršena isravka vrednosti. Za potrebe grupne procene obezvreñenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu procesa ocenjivanja Banke koji uzima u obzir vrstu sredstva, status dospelih a ne naplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova za grupe takvih sredstava koja ukazuju na sposobnost poverioca da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje. Internom metodologijom obuhvaćeni su svi plasmani sa docnjom preko 90 dana (NPL portfolio) i ispravka je izvršena za neobezbeñeni deo plasmana.


14

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika Budući novčani tokovi u grupi finansijskih sredstava koja se grupno procenjuju za obezvreñivanje su procenjeni na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva u Banci i iskustva u ostvarivanju gubitaka za sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika sličnim onim koje ima Banka. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka je prilagoñeno na bazi tekućih podataka koji se mogu uočiti da bi odrazilo efekte tekućeg stanja koje nije uticalo na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i da bi otklonilo efekte uslova u prethodnom periodu koji trenutno ne postoje. Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno saglasni sa promenama posmatranim od perioda do perioda (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama imovine, status naplate, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova Banka su redovno kritički preispitivane da bi se smanjile bilo kakve razlike izmeñu procenjenih gubitaka i stvarnog iskustva u ostvarivanju gubitaka. Kada je kredit nenaplativ, otpisuje se preko računa ispravke vrednosti za obezvreñenje kredita. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog obezvreñenja smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim dogañajem nakon što je obezvreñenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), prethodno priznati gubitak zbog obezvreñenja se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja. Rezerva za potencijalne gubitke finansijskih sredst ava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije

Rezerva za procenjene potencijalne gubitke u skadu sa zahtevima Narodne banke Srbije obračunava se prema odredbama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik RS“, br. 57/2006 i 116/2006). Odredbama ove Odluke propisani su uslovi pod kojim je Banka dužna da obrazuje posebnu rezervu iz dobiti za procenjene gubitke, koja se obračunava kao zbir:

� 1 – 2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A ; � 5 – 15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B ; � 20 -30 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju V ; � 40 -75% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G ; � 100 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju D ;

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen rok dospeća glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeñenja.

Banka koristi klasifikaciju NBS kao internu klasifikaciju i Odlukom Izvršnog odbora primenjuju se najniže stope ispravke vrednosti za pojedinačne kategorije.

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrdjene internom metodologijom, koja obuhvata primenu MRS 39, pri čemu se utvrdjena razlika evidentira na posebnom računu u okviru rezervi iz dobiti. Do donošenja odluke o raspodeli dobiti ova razlika se evidentira na računu Nedostajući iznos rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, a posle donošenja odluke o raspodeli dobiti na računu Rezerve iz dobiti u okviru kapitala. U slučaju da je Banka ostvarila gubitak, navedena razlika ostaje na računu Nedostajući iznos rezerve iz dobiti.


15

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika

Pokriće obračunate posebne rezerve vrši se na teret nerasporedjene dobiti na osnovu Odluke Skupštine Banke.

Otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana ili na bazi odluka Upravnog Odbora, a uz saglasnost Skupštine akcionara.

2.12. Nematerijalna ulaganja Licence Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence Imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (5 godina). 2.13. Osnovna sredstva Osnovna sredstva redovno podležu revalorizaciji. Učestalost revalorizacije zavisi od kretanja fer vrednosti sredstava koja se revalorizuju. Povećanje knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava po osnovu revalorizacije iskazuje se na računu revalorizacione rezerve. Smanjena knjigovodstvene vrednosti kojima se umanjuju prethodna povećanja vrednosti istih sredstava terete direktno revalorizacione rezerve; sva ostala smanjenja terete bilans uspeha. Revalorizacione rezerve se prenose direktno u nerasporeñenu dobit kada je ostvaren dobitak po osnovu povlačenja iz upotrebe ili otuñenja sredstva ili ako se sredstvo koristi od strane Banke; u poslednjem slučaju, iznos ostvarenog dobitka je razlika izmeñu amortizacije obračunate na revalorizovanu knjigovodstvenu vrednost i amortizacije obračunate na inicijalnu nabavnu vrednosti sredstva. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, ukoliko je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

• zgrade 1% do 4% • računarska oprema 20% do 30% • vozila 15% do 25% • nameštaj i oprema 6% do 20% • ulaganja u tuñe grañevinske objekte 20%

Dobici i gubici po osnovu otuñenja sredstva utvrñuju se iz razlike izmeñu novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda/troškova. Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje, ukoliko je sredstvo već staro i u stanju u kojem se očekuje da će biti na kraju njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Kada se revalorizovana sredstva prodaju, iznos revalorizacije uključen u revalorizacionu rezervu prenosi se na nerasporeñenu dobit.


16

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika Fer vrednost zemlje i grañevinskih objekata vrednovanih upotrebom modela revalorizacije u skladu sa MRS 16 se redovno ažurira sa ciljem da se osigura da knjigovodstveni iznos ne bude materijalno značajno različit od onog koji bi bio utvrñen korišćenjem fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda. Ukoliko nema dokaza o tržišnoj fer vrednosti, fer vrednost se procenjuje korišćenjem prinosnog pristupa (odnosno korišćenjem pristupa depresiranog troška zamene).

2.14. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji i provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou i kada dogañaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada dogañaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti. 2.15. Lizing Banka kao zakupac Lizing koji uzima Banka je prevashodno poslovni lizing. Ukupne isplate učinjene po osnovu poslovnog lizinga se pripisuju proporcionalno ostalim poslovnim rashodima u bilansu uspeha za vreme trajanja lizinga. Kada se poslovni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, bilo koja isplata koju zahteva zakupodavac zbog kazne se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa. 2.16. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale pogodne hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti. 2.17. Rezervisanja Rezervisanja za troškove restrukturiranja i odštetne zahteve po sudskim sporovima se priznaju kada: Banka ima postojeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih dogañaja; kada je u većoj meri verovatno da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Kada postoji veći broj sličnih obaveza, verovatnoća da se zahteva odliv resursa da bi se namirila obaveza se utvrñuje razmatranjem vrste obaveza kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i kad je mala verovatnoća odliva sredstava u odnosu na stavku uključenu u istu vrstu obaveza.


17

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika Rezervisanja se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdatka potrebnih za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i specifične rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog proteka vremena se priznaje kao trošak kamata. 2.18. Primanja zaposlenih (a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade, naknade zarada poreze i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja poreza i doprinose za socijalno osiguranje u skladu sa važećim zakonskim propisima. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje su obaveza Fonda. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose (b) Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno obavezno da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost. (c) Učešće u dobiti i bonusi Banka može isplatiti deo zarade po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrñenih rezultata poslovanja po godišnjem računu. Zaposlenima pripada zarada po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrñenih rezultata poslovanja po godišnjem računu, linearno, u istom iznosu svim zaposlenima. 2.19. Porez na dobit i odloženi porezi Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji, na osnovu dobiti iskazane u propisanim finansijskim izveštajima. Poreski organi utvrñuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit. Porez na dobit u iznosu od 10%, koji je na snazi od 1. januara 2005. godine, plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u propisanom bilansu uspeha. U skladu sa tim, ne postoje privremene razlike izmeñu oporezive dobiti i računovodstvene dobiti. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklañuje za odreñene trajne razlike i umanjuje za odreñena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine. Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike izmeñu poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike izmeñu poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka.


18

2. Pregled zna čajnih ra čunovodstvenih politika Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda. Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret dobiti. 2.20. Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po nominalnoj vrednosti (amortizovanoj vrednosti); sve razlike izmeñu priliva sredstava umanjenog za transakcione troškove i otkupne vrednosti se priznaje u bilansu uspeha i razgraničavaju se na period korišćenja kredita primenom metoda efektivne kamatne stope. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. 2.21. Akcijski kapital (a) Troškovi emisija akcija Dodatni troškovi koji se mogu direktno pripisati izdavanju novih akcija ili sticanju pravnog lica se prikazuju u kapitalu kao odbitak, umanjen za porez, od priliva sredstava. (b) Dividende od akcija Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o dogañajima nakon datuma bilansa stanja.


19

3. Upravljanje finansijskim rizicima

Poslovanje Banke je izloženo različitim finansijskim rizicima i to poslovanje zahteva identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika kojim je Banka izložena kao i upravljanje tim rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke.

Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema.

Vrste rizika Banka je po prirodi svoje delatnosti izložena raznim vrstama rizika kao na primer:

3.1. rizik likvidnosti;

3.2. kreditni rizik;

3.3. rizik od promene kamatnih stopa;

3.4. devizni rizik – rizik od promene kurseva valuta;

3.5. fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza;

3.6. rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica,

3.7. rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva;

3.8. rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena;

3.9. operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke.

3.1 Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeñuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

- depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;

- depozite sa tržišta novca;

- kredite stranih banaka i finansijskih institucija;

- akcijski kapital.

Banka kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima sredstava koja su potrebna za ostvarivanje poslovnih ciljeva pod uslovima iz poslovne strategije Banke. Politike upravljanja rizikom likvidnosti imaju za cilj obezbeñenje dovoljno sredstava za isplatu svih obaveza o rokovima dospeća i zadovoljenje tražnje komitenata za novim kreditima.

Banka upravlja rizikom likvidnosti putem konstantnog praćenja ročne (ne)usklañenosti potraživanja i obaveza, i analizom očekivanih novčanih tokova kako bi se obezbedilo da Banka u svakom momentu može da ispuni svoje obaveze.

Pored toga, Banka izdvaja sredstva u obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije, kao zaštitu od iznenadnih i značajnih povlačenja dinarskih depozita.


20

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

Tabela u daljem tekstu prikazuje sredstva i obaveze grupisane u odgovarajuće grupe prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja.

Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci

Preko 1 godine

Ukupno

Na dan 31.decembra 2008.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.334.474 - - - 2.334.474

Opozivi depoziti i krediti 3.795.278 - - - 3.795.278

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 280.570 - - - 280.570

Dati krediti i depoziti 3.727.071 241.590 804.526 4.082.559 8.855.746

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) - - 35.919 - 35.919

Udeli (učešća) - - - 2.966 2.966

Ostali plasmani 351.991 5.061 408.687 3.146 768.885

Nematerijalna ulaganja - - - 25.226 25.226

Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - 641.251 641.251

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - 155.711 155.711

Ostala sredstva 84.808 4.578 50.705 81.724 221.815

Gubitak iznad iznosa kapitala - - - - -

Ukupno aktiva 10.574.192 251.229 1.299.837 4.992.583 17.117.841

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 2.503.916 - - - 2.503.916

Ostali depoziti 3.189.472 4.682.713 822.024 20.370 8.714.579

Primljeni krediti 286.331 - - 1.268.927 1.555.258

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - - -

Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promene vrednosti derivata 4.251 - - - 4.251

Rezervisanja - - - 445.611 445.611

Obaveze za poreze 3.958 - - - 3.958

Obaveze iz dobitka 7.651 - - - 7.651

Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - -

Ostale obaveze 35.260 138.119 123.306 296.685

Ukupno obaveze 6.030.839 4.682.713 960.143 1.858.214 13.531.909

Ročna neuskla ñenost 4.543.353 (4.431.484) 339.694 3.134.369 3.585 .932

Na dan 31. decembra 2007.

-Ukupno aktiva 8.428.995 663.516 1.783.122 4.457.498 15.333.131

-Ukupno obaveze 6.673.328 2.411.023 2.122.856 724.597 11.931.804

Ročna neuskla ñenost 1.755.667 (1.747.507) (339.734) 3.732.901 3.4 01.327


21


Ročna usklañenost aktive i pasive i sposobnost Banke da pojedine pozicije zameni o dospeću, po prihvatljivim troškovima, kamatonosnom pasivom na dan dospeća, su važni faktori u proceni likvidnosti Banke i njene izloženosti riziku od promena kamatnih stopa i promena kurseva valuta.

Ročna neusklañenost aktive i pasive na dan 31. decembra 2008. godine proizilazi sa jedne strane od veoma visokog nivoa obavezne rezerve i klasifikovanjem stednih i depozita po vidjenju u kategoriju koja dospeva do mesec dana, sa druge strane. Na bazi postojece ročne strukture bilansa stanja može se zaključiti da je banka u mogućnosti da u potpunosti izmiruje svoje dospele obaveze.

Rocna neuskladjenost u drugom periodu je posledica finansiranja od strane maticne banke koji dospevaju u tom periodu, ali im se kontinuirano produzava rok dospeca.

3.2. Kreditni rizik

Banka je izložena kreditnom riziku i mogućnosti da dužnik ne izvrši svoje obaveze prema banci u ugovorenom iznosu i na dan dospeća. Izloženost kreditnom riziku prevashodno proizilazi iz poslova kreditiranja.

Da bi održala kreditni rizik na prihvatljivom nivou, Banka:

- pregleda kreditnu sposobnost dužnika po kreditima, garancijama i drugim proizvodima;

- utvrñuje limite kreditnih zaduženja na bazi procene rizika;

posluje sa kreditno sposobnim komitentima i pribavlja odgovarajuće instrumente obezbeñenja.

Komitenti su pod kontinuiranim nadzorom, a ograničenja u izloženosti riziku se po potrebi koriguju. Ograničenja rizika se odreñuju u zavisnosti od raznih vrsta instrumenata obezbeñenja.

Koncentracija rizika po privrednim delatnostima je takoñe pod stalnim praćenjem iako ograničenja nisu postavljena.

Izloženost riziku prema jednom dužniku uključujući i banke je pod ograničenjima i obuhvata kako bilansnu tako i vanbilansnu izloženost riziku. Ukupna izloženost riziku po pojedinom komitentu u odnosu na ograničenja se razmatra pre nastanka transakcije.

Preuzete obaveze po kreditima

Primarni cilj ovog instrumenta je da se obezbede i komitentu stave na raspolaganje sredstva po njegovom zahtevu. Garancije i akreditivi predstavljaju neopozive obaveze Banke da izvrši plaćanja u slučaju da komitent ne može da izmiri svoju obavezu prema trećem licu i nose isti rizik kao i krediti.


22

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak) Maksimalna kreditna izlozenost pre umanjenja za iznose koleterala: 2008 2007

Plasmani bankama 9,753 1,078,201

Krediti i plasmani klijentima

Krediti I ostali plasmani stanovništvu stanovnistu 1,544,971 1,472,959

Krediti I ostali plasmani privredi

- Velika preduzeca 5,209,911 4,930,759

- Mala i srednja preduzeca 1,022,171 663,751

Ukupno neto krediti i plasmani klijentima 7,777,053 7,067,469

Ispravka vrednosti kredita i plasmana klijentima 2,320,231 1,682,237

Ukupno bruto krediti i plasmani klijentima 10,097,284 8,749,706

Ukupna bilansna rizi čna aktiva – bruto 10,107,037 9,827,907

Iznosi ukupne bilansne rizične aktive od RSD 10.107.037 hiljada (2007: RSD 9.827.907 hiljada) predstavljaju pozicije bilansne aktive koja je predmet klasifikacije u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije. Obelodanjeni iznosi stoga ne sadrže bilansne stavke koje se u skladu sa propisima Narodne banke Srbije ne smatraju rizičnom aktivom i nisu predmet klasifikacije i stoga nisu usaglašeni sa iznosima pozicija Plasmani bankama i Plasmani komitentima iz bilansa stanja. Stoga, iz pozicije Plasmani bankama za potrebe obelodanjivanja maksimalne izloženosti kreditnom riziku isključene su stavke koje se ne smatraju rizičnom u skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Pozicija krediti i plasmani klijentima uključuje pozicije plasmani komitentima, potraživanja po osnovu kamata i naknada, učešća u kapitalu i po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti, kao i deo ostale aktive po osnovu koje postoji izloženost riziku (ostala rizična aktiva).

U kredite stanovnistvu, ukljuceni su preduzetnici. Rizična vanbilansna aktiva – Vanbilansne stavke koje se klasifikuju 2008 2007 Plative garancije 1,820,129 1,456,484 Činidbene garancije 975,952 631,485 Avali i akcepti menica 131,141 203,960 Nepokriveni akreditivi 69,087 80,597

Neiskorišćene preuzete obaveze 1,005,908 976,716 Druge vanbilansne stavke po kojima može doći do plaćanja 295 294

Ukupno 4,002,513 3,349,536

Plasmani stanovništvu po vrstama kreditnih proizvoda: Plasmani klijentima Ispravka vrednosti Neto

Kartice 203,819 57,112 146,707

Potrošački krediti 1,060,951 325,562 735,389

Stambeni 580,882 41,096 539,786

Dozvoljeni minusi po tekućim računima 37,170 17,587 19,583

1,882,821 441,356 1,441,465

Preduzetnici 158,922 55,416 103,506

Ukupno plasmani stanovnistvu: 2,041,743 496,772 1,544,971


23


Politika utvrñivanja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom Banke opisana je u Napomeni 2.11, kao i metodologija propisana od strane Narodne banke Srbije. Rukovodstvo koristi klasifikaciju u skladu sa propisima Narodne banke Srbije za utvrñivanje i praćenje internog rejtinga plasmana komitentima i drugih finansijskih sredstava odnosno za praćenje kreditnog kvaliteta potraživanja.

U Plasmane klijentima i ostalu rizičnu aktivu u sledećoj tabeli ukljucena je ukupna rizična aktiva, sa izuzetkom plasmana bankama. Pored plasmana komitentima, uključena su i potrazivanja za kamatu i naknadu, ostala rizična aktiva, kao i izoženost riziku po osnovu učešća u kapitalu i po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti. Rangiranje klijenata 2008 2007

Bruto plasmani

klijentima Ispravka

vrednosti Bruto plasmani

klijentima Ispravka vrednosti Rang: A 3,373,899 40,068 1,886,395 5,443 B 1,619,627 43,244 2,032,525 9,375 V 1,399,135 16,913 1,644,981 22,379 G 924,388 60,956 149,461 41,200 D 2,780,235 2,159,050 3,036,344 1,603,840

10,097,284 2,320,231 8,749,706 1,682,237

2008 2007

Rangiranje banaka Bruto plasmani

bankama Ispravka

vrednosti Bruto plasmani

bankama Ispravka vrednosti Rang: A 4,022 - 1,073,219 - B - - - - V - - - - G - - - - D 5,730 - 4,982 -

9,753 - 1,078,201 -

Razlika izmeñu navedenog iznosa bruto plasmana bankama u odnosu na iznos ukupnih plasmana bankama se odnosi na bilansne stavke koje ne spadaju u aktivu koja se ne klasifikuje. Kreditni kvalitet portfolija (ukupna bilansna rizična aktiva) – procentualno učešće 2008 2007

Učešće grupe u

ukupnom portfoliju Stvarna stopa

rezervisanja

Učešće grupe u ukupnom portfoliju

Stvarna stopa rezervisanja

Rang: A 33% 1.19% 30% 0.18% B 16% 2.67% 20% 0.46% V 14% 1.21% 17% 1.36% G 9% 6.59% 2% 27.57% D 28% 77.50% 31% 52.73%

100% 100%


24

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak) Pregled plasmana: 2008 2007

Plasmani klijentima Plasmani bankama Plasmani klijentima

Plasmani bankama

Plasmani bez docnje i ispravke vrednosti (1) 1,197,462 4,018 4,588,034 1,078,201 Plasmani sa docnjom, ali bez ispravke vrednosti (2) 2,334,963 5,734 2,311,276 - Plasmani sa ili bez docnje, sa grupnom ispravkom (3) 3,122,973 - - Individualno obezvreñeni plasmani (4) 3,441,885 1,850,396 -

Bruto plasmani 10,097,284 9,753 8,749,706 1,078,201 Ispravka vrednosti (2,320,231) - (1,682,237) -

Neto plasmani 7,777,053 9,753 7,067,469 1,078,201

Objašnjenje kategorija: 1. Plasmani koji nemaju dane docnje 2. Plasmani koji imaju dane docnje, ali predstavljaju naplative plasmane tj. nisu obezvrñeni 3. Ispravka na grupnom nivou utvrdjuje su primenjujući odgovarajuće pd% (% mogućnosti neizvršenja obaveza) na neobezbedjeni deo plasmana 4. Plasmani koji se tretiraju kao nenaplativi tj. obezvreñeni krediti (krediti sa docnjom preko 90 dana i individualno obezvreñeni krediti)

Plasmani bez docnje i bez obezvreñenja: 2008 2007

Stanovnistvo Privreda

Ukupni plasmani klijentima

Plasmani bankama Stanovnistvo Privreda

Ukupni plasmani klijentima

Plasmani bankama

Rang A 156,284 485,012 641,296 4,018 1,089,943 673,030 1,762,973 1,073,219 B 19,791 40,617 60,408 9,168 1,533,752 1,542,920 0 V 248 430,230 430,478 3,916 1,128,356 1,132,272 0 G 35 65,199 65,234 15,656 30,473 46,129 0 D 46 0 46 13,697 90,043 103,740 4,982

Ukupno 176,403 1,021,059 1,197,462 4,018 1,132,380 3,455,654 4,588,034 1,078,201

U ukupne plasmane ukljucena su i potrazivanja za kamate i naknade i ostala rizicna aktiva koja se klasifikuje. U gornjoj tabeli prikazani su plasmani klasifikovani kao rizična aktiva (NPL), a koji su u celosti pokriveni kolateralom (depozit ili hipoteka) i nisu obezvreñeni. Plasmani sa danima docnje koji nisu obezvreñeni (100% obezbeñeni plasmani): 2008 2007 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Dani docnje do 30 dana 13,471 761,591 775,062 225,691 470,043 695,734 Dani docnje 30-60 dana 6,757 1,238,341 1,245,098 94,587 253,646 348,233 Dani docnje 60-90 dana 139 103,228 103,367 80,666 1,186,643 1,267,309 Dani docnje preko 90 dana 8,006 203,429 211,435 - - -

Ukupno 28,374 2,306,589 2,334,963 400,944 1,910,332 2,311,276

Fer vrednost koleterala 28,374 2,306,589 2,334,963 111,198 1,172,952 1,284,150


25

Za plasmane sa danima docnje koji nisu obezvreñeni, struktura kolaterala u 2008. je bila sledeća: 2008 2007 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Depoziti 3,123 27,599 30,722 76,494 113,343 189,837 Hipoteka 25,251 2,278,990 2,304,241 34,704 1,059,609 1,094,312

Fer vrednost kolaterala 28,374 2,306,589 2,334,963 111,198 1,172,952 1,284,149

Obezvreñeni plasmani koji podlezu individualnoj proceni: 2008 2007 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Krediti koji podlezu individualnoj ispravci 99,800 3,342,086 3,441,885 0 1,358,542 1,358,542 Fer vrednost koleterala 16,505 2,226,828 2,243,333 0 453,163 453,163

Podaci u tabeli obezvreñeni plasmani predstavljaju idividualno obezvreñene plasmane preko RSD 2.500 hiljada kod kojih je procenjeno povećanje kreditnog rizika. Podaci u tabeli obezvreñeni plasmani dobijeni su na osnovu testa obezvreñenja budućih neto novčanih tokova. Banka je prvi put radila ovaj test u 2007. Za plasmane koji podlezu individualnoj proceni i ispravci struktura kolaterala u 2008. je bila sledeća: 2008 2007 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Depoziti 3,330 17,647 20,976 0 6,990 6,990 Hipoteka 13,176 2,209,181 2,222,357 0 446,173 446,173

Fer vrednost kolaterala 16,505 2,226,828 2,243,333 0 453,163 453,163

Ispravka vrednosti 70,765 1,706,988 1,777,754 0 657,779 657,779

Neosigurano 83,294 1,115,258 1,198,552 0 905,380 905,380

Osigurano 16,505 2,226,828 2,243,333 0 453,163 453,163

Ukupno plasmani 99,800 3,342,086 3,441,885 0 1,358,542 1,358,542

Stečeni koleterali:

Nije bilo stečenih koleterala u toku 2008. u odnosu na 2007. Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja sadržale su sledeće: voćnjak u Knjaževcu u iznosu od RSD 187 hiljada u čiji smo posed stupili pre 2006., kuća i dve njive stečene u toku 2007. u ukupnom iznosu od RSD 1.288 hiljada od strane dužnika SUR Galija, Pančevo.

Obezvreñeni plasmani koji podležu grupnoj proceni:

2008 Stanovništvo Privreda Ukupno Krediti koji podlezu grupnoj ispravci 1,737,166 1,385,807 3,122,973 Fer vrednost koleterala 259,083 348,766 607,849


26


Za plasmane koji podlezu grupnoj proceni i ispravci struktura kolaterala u 2008. je bila sledeća:

2008 Stanovništvo Privreda Ukupno Depoziti 259,083 87,445 346,528 Hipoteka 0 261,321 261,321

Fer vrednost kolaterala 259,083 348,766 607,849

Ispravka vrednosti 426,006 116,471 542,477

Neosigurano 1,478,083 1,037,041 2,515,125

Osigurano 259,083 348,766 607,849

Ukupno plasmani 1,737,166 1,385,807 3,122,973

Promenom metodologije obračuna ispravke vrednosti u 2008. prikazani su podaci samo za 2008., jer ne postoje uporedni podaci.

Koncentracija kreditnog portfolija po industrijama je data u Napomeni 20.

3.3. Rizik od promene kamatnih stopa

Banka je izložena promenama u preovlañujućem nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća, smanji, ili da prouzrokuje gubitke u slučaju neočekivanih promena. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklañuje.

Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom uslañenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviñanja, predviñanja uslova za postizanje likvidnosti i predviñanja trendova kamatnih stopa.

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene kredita u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike izmeñu prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.


27


Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela sadrži sredstva i obaveze prikazane po datumu ponovnog odreñivanja kamate ili datumu dospeća, u zavisnosti koji je raniji.

Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci Preko 1 godine

Nekamatonosno

Ukupno

Na dan 31.decembra 2008. godine AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2,032,723 - - - 301,751 2,334,474

Opozivi depoziti i krediti 1,440,000 - - - 2,355,278 3,795,278

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 280,570 - - - - 280,570

Dati krediti i depoziti 5,762,048 144,720 1,510,305 1,436,191 2,482 8,855,746

Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) - - 35,919 - - 35,919

Udeli (učešća) - - - - 2,966 2,966

Ostali plasmani 762,551 4,635 1,699 768,885

Nematerijalna ulaganja - - - - 25,226 25,226

Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 641,251 641,251

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - 155,711 155,711

Ostala sredstva 17,850 1,275 795 5,078 196,817 221,815

Gubitak iznad iznosa kapitala - - - - - -

Ukupno aktiva 10,295,742 150,630 1,548,718 1,441,269 3,681,482 17,117,841

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 1,233,601 16,568 - - 1,253,747 2,503,916

Ostali depoziti 2,583,563 4,679,585 815,399 234,184 401,848 8,714,579

Primljeni krediti 277,064 - - 1,268,928 9,266 1,555,258

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - - - -

Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promene vrednosti derivata 4,251 - - - - 4,251

Rezervisanja - - - - 445,611 445,611

Obaveze za poreze - - - - 3,958 3,958

Obaveze iz dobitka - - - - 7,651 7,651

Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - - -

Ostale obaveze 110,904 11,633 2,327 14,006 157,815 296,685

Ukupno obaveze 4,209,383 4,707,786 817,726 1,517,118 2,279,896 13,531,909

Ročna neuskla ñenost 6,086,359 (4,557,156) 730,992 (75,849) 1,401,586 3,585,932

Na dan 31. decembra 2007. godine

-Ukupno aktiva 9,124,632 221,192 1,072,633 3,819,165 1,095,509 15,333,131

-Ukupno obaveze 8,910,617 872,637 1,195,455 354,710 598,385 11,931,804

Ročna neuskla ñenost 214,015 (651,445) (122,822) 3,464,455 497,124 3,401,327


28


Plasmani komitentima i obaveze prema komitentima sa varijabilnom kamatnom stopom se usklañuju na mesečnom nivou.

Po politici Banke za upravljanje ovim rizikom, razlika izmeñu fiksne kamatne stope za kredite i fiksne kamatne stope za depozite treba da bude u okviru interno utvrñenih limita. Stoga Banka može da primenjuje promenljivu aktivnu i pasivnu kamatnu stopu i na taj način menja kamatne stope prema promenama na tržištu.Takoñe, Banka svojim odlukama uredjuje kamatnu politiku i kontinuriano prati razvoj tržista i uticaj na propisane kamate u Odluci banke o visini kamatnih stopa.

Uticaj promene kamatne stope za 1% na prihod banke:

2008 2007 Prosecni period promene kamatne stope za dati interval, iskazan u mesecima 1/30 0.5 2 4.5 9 1/30 0.5 2 4.5 9 Prosecni period promene kamatne stope za dati inteval na godisnjem nivou 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 Uticaj promene kamatne stope +/- 1% na Bilans uspeha na godisnjem nivou -16,398 49,389 -34,923 3,756 -82 -14,447 41,524 -3,324 -3,414 -2,394

Ukupna promena -16,398 32,991 -1,932 1,824 1,742 -14,447 27,077 23,753 20,339 17,945

EUR Prosecni period promene kamatne stope za dati intervali, iskazan u mesecima 1/30 0.5 2 4.5 9 0 0.5 2 4.5 9 Prosecni period proemene kamatne stope za dati inteval na godisnjem nivou 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 0.4 0 0.2 0.4 0.8 Uticaj promene kamatne stope +/- 1% na Bilans uspeha na godisnjem nivou 1,744 -7,500 -6,065 -1,477 -1,009 -208.6 -550.1

-1,055.40

-2,552.00 -743.9

Ukupna promena 1,744 -5,756 -11,821 -13,299 -

14,308 -208.6 -758.7 -

1,814.10 -

4,366.10 -

5,110.00

RSD Prosecni period promene kamatne stope za dati intervali, iskazan u mesecima 1/30 0.5 2 4.5 9 0 0.5 2 4.5 9 Prosecni period proemene kamatne stope za dati inteval na godisnjem nivou 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 0.4 0 0.2 0.4 0.8 Uticaj promene kamatne stope +/- 1% na Bilans uspeha na godisnjem nivou -15,135 20,709 -4,380 43 2,545 -14,030 42,294 -1,465 -881 -1,471

Ukupna promena -15,135 5,573 1,193 1,236 3,781 -14,030 28,264 26,799 25,917 24,445

3.4. Devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa propisanim limitima od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takoñe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije primenom valutnih swop-ova i pridržavanjem ograničenja rizika propisanim od strane NBS kao i ograničenjima sadržanim u internim aktima donesenim od strane rukovodstva i komisije za upravljanje rizicima.

Banka je na dan 31.12.2008. uskladjena sa zahtevima NBS u pogledu deviznog rizika.


29

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak) Tabela u daljem tekstu prikazuje sumiranu izloženost deviznom riziku na dan 31. decembra 2008. godine. U tabelu su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima po valutama. Na dan 31.decembra 2008. USD EUR Ostale

valute Ukupno RSD Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 94,884 245,081 45,409 385,374 1,949,100 2,334,474

Opozivi depoziti i krediti - 2,355,278 - 2,355,278 1,440,000 3,795,278

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 3,795 122,439 34 126,268 154,302 280,570 Dati krediti i depoziti 25,978 6,835,228 53,806 6,915,012 1,940,734 8,855,746

Hartije od vrednosti(bez sopstvenih akcija) - 35,919 - 35,919 - 35,919

Udeli (učešća) - - - - 2,966 2,966

Ostali plasmani - 639,761 - 639,761 129,124 768,885

Nematerijalna ulaganja - - - - 25,226 25,226

Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 641,251 641,251

Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - 155,711 155,711

Ostala sredstva 8,060 83,057 91 91,208 130,607 221,815

Gubitak iznad iznosa kapitala - - - - - -

Ukupno aktiva 132,717 10,316,763 99,340 10,548,820 6,569,021 17,117,841

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 18,107 1,481,344 842 1,500,293 1,003,623 2,503,916

Ostali depoziti 24,478 7,250,020 54,412 7,328,910 1,385,669 8,714,579

Primljeni krediti 88,532 1,257,960 28,513 1,375,005 180,253 1,555,258

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - - - -

Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promene vrednosti derivata - - - - 4,251 4,251

Rezervisanja - - - - 445,611 445,611

Obaveze za poreze - - - - 3,958 3,958

Obaveze iz dobitka - - - - 7,651 7,651

Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - - -

Ostale obaveze 43 52,348 94 52,485 244,200 296,685

Ukupno obaveze 131,160 10,041,672 83,861 10,256,693 3,275,216 13,531,909

Neto devizna pozicija 1,557 275,091 15,479 292,127 3,293,805 3,585,932

Na dan 31. decembra 2007.

-Ukupno aktiva 181,519 6,861,594 47,413 7,090,526 8,242,605 15,333,131

-Ukupno obaveze 175,192 6,628,878 122,542 6,926,612 5,005,192 11,931,804

Neto devizna pozicija 6,327 232,716 (75,129) 163,914 3,237,413 3,401,327


30

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak) Uticaj pada / rasta deviznog kursa na rezultat banke za 2%:

Stanje otvorene devizne

pozicije na 31.12. Efekat depresijacije RSD

za 2% Efekat apresijacije

RSD za 2%

2008 2007 2008 2007 2008 2007

EUR 440,812 232,716 8,816 4,654 -8,816 -4,654

USD -14,953 6,327 -299 127 299 -127

Ostale valute 54,007 -75,129 1,080 -1,503 -1,080 1,503

3.5. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost je iznos po kome finansijski instrument može biti razmenjen u indirektnoj transakciji izmeñu voljnih strana, osim u slučaju prinudne prodaje i likvidacije i najbolje odražava tekuću tržišnu cenu. Procenjene fer vrednosti finansijskih instrumenata odreñene su od strane Banke na bazi postojećih raspoloživih tržišnih informacija, odgovarajuće metodologije procene i neophodnog prosuñivanja za tumačenje podataka kod utvrñivanja fer vrednosti. Rukovodstvo Banke veruje da je razlika izmeñu fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti nematerijalna, obzirom da je ročnost najvećeg dela finansijskih sredstava i finansijskih obaveza do šest meseci, a maksimalno do godinu dana (u slučaju obaveza prema komitentima), sa izuzetkom pozicije plasmani komitentima. Rukovodstvo veruje da je razlika izmeñu fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti pozicije plasmani komitentima nematerijalna usled toga što Banka odobrava kredite po varijabilnim kamatnim stopama ili po fiksnim kamatnim stopama, ali uz zadržavanje prava da promeni kamatnu stopu usled promene tržišnih uslova, a usklañivanje sa tržišnim uslovima se sprovodi u praksi. 3.6. Rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica

Izloženost Banke prema jednom licu predstavlja ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koje se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl). Rizik izloženosti, odnosno koncentracija izloženosti, predstavlja izloženost plasmana Banke prema:

• jednom licu ili prema grupi povezanih lica (dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na osnovu učešća);

• dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih tako da se pogoršanjem ili poboljšanjem finansijskog položaja jednog pogoršava ili poboljšava finansijski položaj drugog;

• fizičko lice punomoćnik pravnog lica; • dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na osnovu članstva u organima upravljanja

pravnih lica, uključujući istu vrstu povezanosti i članova porodica tih lica; • članovi porodica fizičkog lica koji su članovi organa upravljanja jednog pravnog lica

istovremeno i članovi organa upravljanja drugog pravnog lica • prema licu povezanom sa Bankom ( članovi bankarske grupe u kojoj je Banka, članovi organa

upravljanja Bankom i bankarskom grupom kao i članovi njihovih porodica, lica sa učešćem u Banci, ili bankarskoj grupi, kao i članovi njihovih porodica, pravna lica u kojima sva napred navedena lica imaju kontrolno učešće)


31

3. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak) Osnovni cilj upravljanja rizikom izloženosti je eliminacija rizične izloženosti aktive Banke prema jednom licu, grupi povezanih lica ili licima povezanim sa Bankom. Ovaj cilj ostvariv je strogim pridržavanjem i korišćenjem kreditne politike Banke u domenu prijema i odobravanja zahteva klijenata radi identifikacije povezanih lica i praćenja limita izloženosti Banke prema njima. Izloženost Banke

• Velika izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala Banke

• Prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala Banke • licu povezanom sa Bankom ne sme preći 5% kapitala Banke • ukupna izloženost banke prema licima povezanim sa Bankom ne sme preći 20% kapitala

Banke Zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke. Banka usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima (Sl. glasnik 56/2006) i posluje u skladu s njima. 3.7. Rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva

Rizik ulaganja Banke predstavlja rizik ulaganja Banke u jedno pravno / fizičko lice koje nije lice u finansijskom sektoru, kao i ulaganja Banke u osnovna sredstva.

Upravljanje ovim rizikom podrazumeva merenje, praćenje i kontrolu:

1. iznosa ulaganja Banke (Banka stiče pravo na udeo ili akcije) u bilo koje pravno / fizičko lice izvan finansijskog sektora koje ne može biti veće od 10% kapitala Banke

2. iznosa ulaganja Banke u sopstvena osnovna sredstva

3. iznosa ukupnog ulaganja Banke (zbir ulaganja pod 1. i 2.) koja ne mogu biti veća od 60% kapitala Banke.

4. Kvartalno izveštavanje Upravnog odbora Banke o kretanju pokazatelja od 1 –3

5. predlog korektivnih mera Upravnog odbora Banke u cilju održavanja rizika ulaganja u propisanim okvirima

Limiti ulaganja Banke:

• Plasmani Banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru, ne sme preći 10% kapitala banke; Limit se odnosi na ulaganje na osnovu koga Banka stiče udeo ili stiče akcije lica koje nije lice u finansijkom sektoru.

• Ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke mogu iznositi maksimalno 60% kapitala banke.

Banka usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima (Sl. glasnik 56/2006) i posluje u skladu s njima.


32


3.8. Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica p rema kome je banka izložena

Rizik vezan za zemlju porekla osobe kome je Banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti Banke da naplati svoja potraživanja od lica koja potiču van naše zemlje, iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u toj zemlji. Razlozi koji dovode do pojave izloženosti neke zemlje riziku su:

• politički razlozi - značajne političke promene u okviru neke zemlje zbog kojih je odreñeni dužnik sprečen da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci ( promene vlade i značajne promene zvanične politike u zemlji, politički neredi, ratovi, katastrofe itd. ),

• ekonomski razlozi - izrazito nepovoljna privredna kretanja u okviru neke zemlje zbog kojih je dovedeno u pitanje ili sasvim onemogućeno servisiranje spoljnih dugova.

Rizik zemlje se manifestuje kroz: • rizik neplaćanja obuhvata slučajeve u kojima zbog političkih i ekonomskih razloga dužnik nije u

mogućnosti da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci; • rizik transfera - predstavlja verovatnoću da solventan dužnik iz neke zemlje nije u mogućnosti

da dug otplati Banci u odgovarajućoj valuti usled odreñenih poremaćaja u toj zemlji; • rizik garancija - rizik Banke nastao zbog izdate garancije licu van teritorije naše zemlje za

plaćanje u trećoj zemlji.

Osnovni cilj upravljanja rizikom zemlje je zaštita kompletnog portfolia Banke od mogućnosti pojave rizičnih i nenaplativih potraživanja, a koja potiču od dužnika iz rizičnih zemalja.

3.9. Operativni rizik, uklju čujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovaraju ćeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama zna čajnim za poslovanje banke

Operativni rizik se definiše kao rizik negativnih efekata na finansijske rezultate i osnovni kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, protivpravnih radnji, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nepredvidivih spoljnih dogañaja.

Banka je u obavezi da identifikuje postojeće izvore operativnog rizika, kao i potencijalne izvore takvog rizika koji može da proistekne kao posledice uvoñenjem novih poslovnih proizvoda, sistema ili aktivnosti.

Metodologija upravljanja operativnim rizikom u smislu njegove identifikacije i evidentiranja gubitaka nastalih na osnovu dejstva ovog rizika sastoji se od:

I Definisanje linija poslovanja u Banci – svaki organizacioni deo Banke mora biti jasno definisan uključujući sve aktivnosti i konkretne radnje.

II Definisanja uzroka koji dovode do operativnog rizika, a mogu se pojaviti ili biti:

1. ljudski faktor 2. procesi 3. sistemske prirode 4. eksterni faktor


33


III Identifikacije dogañaja koji mogu prouzrokovati operativne rizike i gubitke po tom osnovu:

1. interne greške i zloupotreba zaposlenih,

2. eksterna kršenja propisa,

3. propusti u sistemu zapošljavanja i zaštite na radu,

4. problemi u odnosima sa klijentima,

5. spoljni faktori,

6. organizacija Banke i funkcionisanje njenog sistema,

7. sprovoñenje poslovnih procedura i odluka u Banci.

IV Kategorija gubitka 1. gubitak 2. operativna dobit 3. izbegnuti gubitak 4. propuštena dobit Informacioni rizici Arhitektura informacionog sistema ima dve funkcije: -obrada transakcija banke -izveštaji upravi i organima upravljanja Bankom. Jedna od najvažnijih karika upravljanja rizicima je adekvatnost informacionog sistema koji treba da ispunjava sledeće zahteve: -pravovremenost -tačnost -sigurnost i integritet -doslednost -potpunost -relevantnost. Knjigovodstveni sistemi sastoje se od izveštaja poslovnih operacija, finansiranja, upravljanja rizicima i saglasnosti što omogućava upravi i organima upravljanja da rukovode Bankom. Sistemi komunikacije povezuju informacije unutar Banke i eksterne korisnike ( zakonodavna tela, revizore, akcionare i klijente). 3.10. Upravljanje rizikom kapitala

Prilikom upravljanja kapitalom Banka ima za cilj da zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti kako bi akcionarima obezbedila profit, a ostalim interesnim stranama povoljnosti, kao i da očuva optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala.

Da bi očuvala odnosno korigovala strukturu kapitala, Banka može da izvrši korekciju isplata dividendi akcionarima, vrati kapital akcionarima, izda nove akcije ili proda sredstva kako bi smanjila dugovanje.

U skladu sa propisima Narodne banke Srbije od Banke se zahteva :

• da održava propisani minimalni novčani deo kapitala u iznosu od EUR 10 miliona u dinarskoj protuvrednosti izračunatoj po srednjem kursu NBS na dan uplate;


34

• da odžava koeficijent adekvatnosti kapitala u odnosu na rizičnu aktivu najmanje 12%;

Sektor finansijske kontrole Banke vrši kontrolu kapitala na osnovu koeficijenta adekvatnosti kapitala. Koeficijenti su dati u tabeli:

2008 2007

Osnovni kapital 3,405,008 3,179,303

Dopunski kapital 279,003 279,004

Ukupni osnovni i dopunski kapital 3,684,011 3,458,307

Odbitne stavke od kapitala 1,763,374 1,459,153

Kapital 1,920,638 1,999,154

Ukupna rizična aktiva 10,224,828 8,199,598

Adekvatnost kapitala (min 12%) 17,56 24,38

4. Klju čne računovodstvene procene i prosu ñivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koja će iznosi sredstava i obaveza sadržani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuñivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih dogañaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. (a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrdjivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosudjuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike izmedju procenjenih i ostvarenih gubitaka. (b) Umanjenje vrednosti vlasničkih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Banaka utvrdjuje da su vlasničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obezvredjene kada postoji značajno ili prolongirano opadanje njihove vrednosti ispod nabavne vrednosti. Odluka o tome šta je značajno a šta prolongirano zahteva prosudjivanje. U procesu prosudjivanja Banka vrednuje, izmedju ostalih faktora, normalnu promenljivost u cenama akcija. Obezvredjenje može nastati kada postoje dokazi o narušavanju finansijskog stanja primaoca ulaganja, poslovni učinci u privrednoj delatnosti, promene u tehnologiji kao i novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti i aktivnosti finansiranja. (c) Rezervisanja Rezervisanja su, u velikoj meri, stvar prosudjivanja, posebno kad su u pitanju sudski sporovi ili druge potencijalne obaveze. Banka procenjuje verovatnoću nastanka nepovoljnog dogadjaja koji je rezultat prošlog dogadjaja, i ako je procenjeno da će dogadjaj nastati sa više od pedeset procenata verovatnoće, Banka vrši rezervisanje ukupnog iznosa obaveze. Banka je prilično


35

konzervativna u procenama, ali zbog visokog stepena neizvesnosti, u nekim slučajevima, procena može da ne da bude u skladu sa eventualnim ishodom spora. (d) Finansijska kriza Tekuća kriza likvidnosti u svetu koja je počela sredinom 2007. godine je, izmeñu ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sistema, povećanjem meñubankarskih kamatnih stopa i velikim kolebanjima na tržištu hartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima je takoñe dovela do bankrotstva banaka kao i pružanja hitne državne pomoći ugroženim banakama u Sjedinjenim Američkim Državama, Zapadnoj Evropi, Rusiji i drugim delovima sveta. Nije moguće s preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite protiv njih. Dužnici (zajmoprimci) Banke mogu doći u situaciju smanjene likvidnost što posledično može uticati na njihovu sposobnost da otplaćuju pozajmljene iznose. Pogoršanje uslova poslovanja dužnika takoñe može uticati na tokove gotovine planirane od strane rukovodstva kao i na našu procenu umanjenja vrednosti finansijskih i nefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne, rukovodstvo je pravilno iskazalo revidirane procene očekivanih budućih tokova gotovine u našim procenama umanjenja vrednosti. Iznos rezervisanja za zajmove kojima je vrednost umanjena, zasniva se na vrednovanju ovih sredstava datih u zalog od strane rukovodstva na datum bilansa stanja nakon uzimanja u obzir tokova gotovine koji mogu proisteći iz zaplene i prodaje imovine date u zalog umanjenih za troškove pribavljanja i prodaje zaloga. Tržište sredstava datih u zalog u Srbiji, posebno tržište nekretnina, pretrpelo je ozbiljne posledice zbog nedavnih kolebanja na globalnim finansijskim tržištima, što je dovelo do pada likvidnosti odreñene vrste sredstava. Shodno tome, stvarna prodajna vrednost imovine pri zapleni i prodaji može se razlikovati od vrednosti koja joj je pripisana prilikom procene iznosa rezervisanja po osnovu umanjenja vrednosti. Masovno kreditiranje je u značajnoj meri redukovano počev od avgusta 2007. godine. Ovakve okolnosti bi mogle da se odraze na mogućnost Banke da obezbedi nove kredite i re-finansira postojeće pod kreditnim uslovima koji su primenjivani za slične transakcije u bližoj prošlosti Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih tržišta i povećane nestabilnosti valuta i tržišta i kapitala na finansijski položaj Banke. Rukovodstvo smatra da preduzima sve neophodne mere kako bi podržalo opstanak i razvoj poslovanja Banke u tekućim okolnostima.


36

5. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi od kamata 2008 2007

Po osnovu kredita 1,015,430 727,412

Po osnovu depozita 15,514 11,455

Po osnovu hartija od vrednosti 189,029 226,380

Po osnovu ostalih plasmana 70,482 63,965

Po osnovu kredita u stranoj valuti 3,483 3,087

Po osnovu depozita u stranoj valuti 2,383 14,828

Po osnovu ostalih plasmana u stranoj valuti 20,758 6,562

Ukupno 1,317,079 1,053,689

Rashodi od kamata

Po osnovu depozita 218,541 200,289

Po osnovu ostalih obaveza 124 148

Po osnovu kredita u stranoj valuti 56,062 -

Po osnovu depozita u stranoj valuti 281,705 225,919

Ukupno 556,432 426,356

Neto prihodi od kamata 760,647 627,333

6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija 2008 2007

Prihodi od naknada i provizija

Prihodi od naknada i provizija u dinarima 234,199 340,203

Prihodi od naknada i provizija u stranoj valuti 4,353 1,385

Ukupno: 238,552 341,588

Rashodi od naknada i provizija

Rashodi naknada i provizija u dinarima 29,141 28,264

Rashodi naknada i provizija u stranoj valuti 13,828 67,414

Ukupno: 42,969 95,677

Neto prihodi od naknada: 195,583 245,911

Prihodi od naknada i provizija u dinarima u iznosu od RSD 234.199 hiljada (2007: 340.203 hiljade) najvećim delom se odnose na naknade za bankarske usluge od preduzeća u iznosu od RSD 121.055 hiljada (2007: RSD 68.544 hiljada), naknade za obavljanje bankarskih usluga od stanovništva u iznosu od RSD 32.047 hiljada (2007: RSD 36.323 hiljade) i naknade za obavljanje bankarskih usluga po osnovu deviznog poslovanja u iznosu od RSD 77.754 hiljada (2007: RSD 21.690 hiljada). Rashodi od naknada i provizija u dinarima se najvećim delom odnose na rashode naknada i provizija vezanih za platne kartice u iznosu od RSD 14.587 hiljada (2007: RSD 12.390 hiljada) i naknade za usluge platnog prometa RSD 10.539 hiljada (2007:RSD 10.668).


37

7. Neto prihodi / rashodi od kursnih razlika 2008 2007

Pozitivne kursne razlike po osnovu:

Preračuna kredita sa deviznom klauzulom

Dinarski depozit 1,259 5,242

Po deviznim depozitima i kreditima 1,233,755 1,786,427

Kupoprodaja deviza 343 34

Trgovine devizama 549,647 12,635

Blagajničkih poslova 73,082 17,070

Ostalo 880,651 482,161

Ukupno 2,738,736 2,303,569

Negativne kursne razlike po osnovu:

Preračun kredita sa deviznom klauzulom

Dinarski depoziti 12,949 3,933

Po deviznim depozitima i kreditima 2,174,163 1,487,650

Kupoprodaja deviza 264 135

Trgovine devizama 576,818 -

Blagajničkih poslova 26,046 -

Ostalo 507,026 789,739

Ukupno 3,297,266 2,281,457

Pozitivne/negativne kursne razlike, neto (558,530) 22,112

8. Ostali poslovni prihodi 2008 2007

Prihodi operativnog poslovanja 768 24

Prihodi od naplaćenih otpisannih potraživanja 421 3,364

Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 573 80

Prihodi od smanjenja obaveza 1,518 589

Viškovi

Ostali prihodi 2,565 3,398

Ukupno 5,844 7,456


38

9. Prihodi i rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

2008 2007

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa p lasmana, rezervisanja i naplaćene suspendovane kamate

Od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 1,652,646 534,930

Od ukidanja rezervisanja vanbilansne pozicije 6,750 -

Od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze 889 -

Od ukidanja neiskorišćenih ostalih rezervisanja 6,494 -

Ukupno 1,666,778 534,930

Rashodi indirektnih otpisa plasmana, rashodi rezerv isanja i rashodi po osnovu suspenzije kamate Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 2,487,048 1,215,352

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije 175,239 -

Rashodi po osnovu rezervisanja za obaveze 29,478 227,350

Rashodi ostalih rezervisanja 6,620 7,334

Ukupno 2,698,385 1,450,036

Neto prihodi / (rashodi) po osnovu indirektnih otpi sa plasmana i rezervisanja (1,031,607) (915,106)

Prihodi od ukidanja neiskorišćenih ostalih rezervisanja u iznosu od RSD 6.494 hiljada odnose se na efekat smanjenja rezervisanja za otpremnine u iznosu od RSD 10.272 hiljada (2007: RSD 16.766 hiljada) izvršena su u skladu sa MRS 19 (Napomena 31). Rashodi po osnovu rezervisanja za obaveze u iznosu od RSD 29.478 hiljade (2007:RSD 227.350 hiljada) odnosi se na rezervisanja koja je Banka sprovela u toku 2007. po osnovu potencijalnih obaveza prema Euroaxis banci. Banka po ovom osnovu očekuje gubitke, te je stoga formirano rezervisanje u celokupnom iznosu obaveze (Napomena 31). Na teret rashoda tekućeg perioda knjižilo se samo svoñenje iznosa obaveza u EUR na kurs na dan 31.12.2008. u iznosu od RSD 26.221 hiljada. Preostali iznos salda ovog konta u iznosu od RSD 3.257 hiljada (2007: RSD 5.489 hiljada) odnosi se na rezervisanja za potencijalne sudske sporove koje bi Banka mogla da izgubi u budućem periodu. Rashodi ostalih rezervisanja odnose se na rashode rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore za 2008. u iznosu od RSD 6.620 hiljada (2007: RSD 1.793 hiljada). U prethodnom periodu formirane su i obaveze po ovom osnovu (Napomena 31). Prihodi i rashodi indireknih otpisa plasmana po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama uključuju rashode po osnovu formiranja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom Banke na dan 31. decembra 2008. godine.


39

9. Prihodi i rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (nastavak) Kretanje na ra čunima ispravke vrednosti bilansne aktive

Plasmani komitentima

Potraživanja za kamate i ostala

aktiva

Hartije od vrednosti kojima se

trguje

Učešća u kapitalu i

ostale HOV raspoložive za prodaju

Ostala aktiva i AVR

Ukupno

Stanje na početku godine 1,130,084 267,151 126 1,153 286,630 1,685,144 Ispravke u toku godine (Napomena 9) 1,724,067 527,516 235,465 2,487,048

Kursne razlike - 2,837 2,837

Otpisi (145,207) (53,707) (198,914)

Prenosi - - Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa (Napomena 9) (1,223,305) (258,256) (126) (1,142) (169,816) (1,652,646)

1,485,639 482,704 - 11 355,116 2,323,470

10. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali li čni rashodi 2008 2007

Troškovi zarada 293,321 179,899

Troškovi naknada zarada 74,586 36,709

Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 57,903 33,899

Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 84,256 50,397

Troškovi nakanada za privremene i povremene poslove 1,833 979

Ostali lični rashodi 5,160 3,519

Ukupno 517,059 305,402

Na dan 31.12.2008. banka ima 455 zaposlena, a 31.12.2007. 373 zaposlenog. U skladu s povećanjem broja zaposlenih došlo je do povećanja iznosa neto zarada, naknada zarada, poreza i doprinosa na zarade u 2008. u odnosu na 2007. 10.1 Podaci o zaradama rukovodstva

U toku 2008. godine članovi Izvršnog odbora su ostvarili bruto zarade u iznosu od RSD 29.649 hiljada (2007: RSD 19.055 hiljada).

11. Troškovi amortizacije

2008 2007

Troškovi amortizacije 63,702 44,530

Ukupno 63,702 44,530

Troškovi amortizacije odnose se na amortizaciju osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (Napomene 24 i 25).


40

12. Operativni i ostali poslovni rashodi 2008 2007

Troškovi materijala 40,808 24,979

Troškovi proizvodnih usluga 297,565 146,726

Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 120,099 99,621

Troškovi poreza 49,446 29,197

Troškovi doprinosa 97,029 56,795

Ostali troškovi

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja 10,151 994

Gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 3

Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 1,701 8,014

Manjkovi i štete 9 40

Ostali rashodi 7,620 13,565

Ukupno 624,428 379,933

Troškovi proizvodnih usluga u iznosu od RSD 297.565 hiljada (2007: 146.726 hiljada) najvećim delom, u iznosu od RSD 114.830 hiljada (2007:RSD 146.725 hiljada), se odnose na troškove zakupa poslovnog prostora, a Troškovi marketinga su u iznosu od RSD 128.968 hiljada (2007: RSD 66.489 hiljada).

Nematerijalni troškovi se najvećim delom RSD 18.874 hiljada (2007: RSD 22.259 hiljada) odnose na intelektualne usluge; RSD 25.380 hiljada (2007: RSD 15.856 hiljada) su troškovi obezbeñenja; RSD 15.953 hiljada (2007: RSD 7.865 hiljada) se odnosi na troškove premije osiguranja. Iznos od 7.182 (2007:RSD 4.718 hiljada) se odnosi na troškove prevoza zaposlenih, a RSD 9.977 hiljada (2007: RSD 6.972 hiljada) su troškovi servisa računara i štampača.

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja u iznosu od RSD 10.151 hiljada (2007: RSD 994 hiljada) odnose se na otpis nenaplativih potraživanja koji je knjižen po godišnjem popisu, a prema Odluci Upravnog odbora.

13. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 2008 2007

Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja 1,106,273 532,266

Prihodi od promene vrednosti derivata 11,604 -

Ukupno 1,117,877 532,266

Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja su nastali revalorizacijom kredita stopom rasta cena na malo na mesečnoj osnovi. Do povećanja ovih prihoda u 2008. došlo je usled više stope inflacije tokom 2008. godine u odnosu na 2007. godinu kao i zbog velike fluktuacije kursa u toku godine. Iznosi za 2007. godinu su reklasifikovani sa pozicije Neto pozitivne kursne razlike, Napomena 2.2a. Prihodi od promene vrednosti derivata u iznosu od RSD 11.604 hiljade (2007: 0) odnose se na revalorizaciju opcije i njeno svoñnje na fer vrednost. Opcija je objašnjena pod Napomenom 21.


41

14. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 2008 2007

Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja 463,934 417,026

Rashodi od promene vrednosti osnovnih sredstava, investicionih nekretnina i nematerijalnih ulaganja 1,845

Rashodi od promene vrednosti derivata 3,372 -

Ukupno 467,306 418,871

Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja nastali su po osnovu kursiranja plasmana u dinarima sa valutnom klauzulom. Iznosi za 2007. godinu su reklasifikovani sa pozicije Neto negativne kursne razlike, Napomena 2.2a. 15. Porez na dobit Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza: 2008 2007

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza

Tekući porez-potraživanja po osnovu plaćenog poreza na dobit

Odloženi porez (Napomena 27) (35,085) (59,930)

Ukupno poreski rashod (35,085) (59,930)

Detaljniji podaci o odloženim porezima dati su u Napomeni 27. Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi: 2008 2007

Dobitak / (Gubitak) pre oporezivanja (1,182,480) (628,679)

Prihodi koji ne podležu oporezivanju - -

Rashodi koji se ne priznaju u poreske svrhe 63,342 318,440

Poreska osnovica (1,119,138) (310,239)

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha - -

16. Zarada po akciji (a) Osnovna zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se tako što se dobit/(gubitak) koji pripada akcionarima Banke (matičnog pravnog lica) podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju za period isključujući obične akcije koje je Banka otkupila i koje se drže kao otkupljene sopstvene akcije. Banka u 2008. kao i u 2007. ne iskazuje dobit po akciji, obzirom da obe posmatrane godine posluje sa gubitkom.


42

17. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2008 2007

Žiro račun 1,813,838 370,261

Gotovina u blagajni:

- u RSD 135,262 89,094

- u stranoj valuti 166,489 123,743

Devizni račun kod:

- kod drugih banaka - 7,940

- kod inostranih banaka 218,885 81,766

Ukupno 2,334,474 672,804

Obaveznu rezervu u dinarima, saglasno Odluci o obaveznoj rezervi banaka kod NBS (Sl. glasnik RS br. 48/2004) Banka od 10. maja 2004. izdvaja na svoj žiro račun, pa je stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2008. godine obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 1.678.464 hiljada (2007: RSD 231.854 hiljade) i bila je usklañena sa navedenom Odlukom. Obavezna rezerva kod NBS predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom NBS i može se po potrebi koristiti za likvidnost. 18. Opozivi depoziti i krediti u dinarima 2008 2007

Opozivi depoziti i krediti u dinarima

Depoziti viškova likvidnih sredstava 90,000 -

Krediti po repo transakcijama 1,350,000 4,205,056

Ispravka vrednosti opozivih depozita i kredita

Opozivi depoziti i krediti u stranoj valuti

Obavezna rezerva kod NBS u stranoj valuti 2,355,278 803,225

Ukupno 3,795,278 5,008,281

Banke su dužne da obračunavaju i izdvajaju obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije u visini i na nacin koji je utvrden Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Sl. Glasnik RS br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008 , 107/2008, 110/2008 и 112/2008. Obaveznu rezervu banke obračunavaju na obaveze po dinarskim depozitima i na obaveze po deviznim depozitima i drugim deviznim obavezama. Osnovicu za obaračun obavezne rezerve čini: prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih sredstava u predhodnom kalendarskom mesecu i prosečno dnevno knjigovodstveno stanje deviznih sredstava u predhodnom kalendarskom mesecu. Obaveznu rezervu banke obračunavaju : -po stopi od 10%- na dinarsku osnovicu; -po stopi od 45%- na deviznu osnovicu. Po stopi od 5%-na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita oročenih preko jednog meseca; po stopi od 45% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima indeksirane deviznom klauzulom; po stopi od 45%-na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita i kredita primlljenih iz inostranstva i to do nivoa te osnovice iz septembra 2008.godine; po stopi od 0%-na pozitivnu razliku izmeñu dela dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva iz predhodnog kalendarskog meseca i tog dela osnovice iz septembra 2008. godine.


43

18. Opozivi depoziti i krediti u dinarima (nastava k) Po stopi od 40%-na deo devizne osnovice koju čine obaveze po osnovu devizne štednje položene kod banaka; po stopi od 20%-na deo osnovice koju čine subordinirane obaveze, do nivoa tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine; po stopi od 100% -na deo devizne osnovice koju čine devizna sredstva koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod banke; po stopi od 0%-na pozitivnu razliku izmeñu dela devizne osnovice koju čine obaveze u devizama po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva iz predhodnog kalendarskog meseca i tog dela devizne osnovice iz septembra 2008.godine; po stopi od 0% - na pozitivnu razliku izmeñu dela devizne osnovice koju čine subordinirane obaveze iz predhodnog kalendarskog meseca i tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine. Na iznos ostvarenog prosecnog stanja devizne rezerve, koji ne prelazi iznos obracunate obavezne rezerve, Narodna banka Srbije placa kamatu po kamatnim stopama predvidenim odlukom kojom se utvrduju kamatne stope Narodne banke Srbije. Od 01. jula 2005. godine Narodna banka Srbije ne placa više kamatu. Plasmani NBS po REPO transakcijama imaju rok dospeća14 dana i kamatnu stopu od 10%-17.75% (2007: rok dospeća 14 dana uz kamatnu stopu 9.5%). 19. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje , promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 2008 2007

Potraživanja za kamatu i za naknadu, potraživanja p o osnovu prodaje, potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i druga po traživanja u dinarima Potraživanja za kamatu 736,928 500,657

Potraživanja za naknadu 24,055 24,010

Potraživanja po osnovu prodaje - 96

Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu, naknadu, prodaje, promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja (481,787) (265,640)

Potraživanja za kamatu i za naknadu, potraživanja p o osnovu prodaje, potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i druga po traživanja u stranoj valuti

Potraživanja za kamatu u stranoj valuti 2,210 1,745

Potraživanja za naknadu u stranoj valuti 81 23

Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu, naknadu, prodaje, promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja u stranoj valuti (917) (1,511)

Ukupno 280,570 259,380


44

20. Dati krediti i depoziti 2008 2007

Krediti dati u dinarima

Krediti po transakcionim računima 60,977 33,444

Krediti koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnight) - 400,000

Potrošački krediti 279,677 136,017

Krediti za obrtna sredstva 2,951,681 1,891,152

Investicioni krediti 1,585,555 1,534,431

Stambeni krediti 578,714 564,541

Ostali krediti 2,721,135 3,220,684

Istravka vrednosti datih kredita (1,369,320) (1,035,514)

Depoziti dati u dinarima

Ostali namenski depoziti 2,482 7,053

Krediti dati u stranoj valuti

Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti 44,301

Krediti koji se odobravaju i dospevaju u roku od jednog dana (overnight) u stranoj valuti - 673,508

Ostali krediti u stranoj valuti 1,263 46,159

Depoziti dati u stranoj valuti

Depoziti dati radi odobravanja kredita u stranoj valuti

Ostali dati depoziti u stranoj valuti 1,993,523 -

Ostali namenski depoziti u stranoj valuti 5,759 5,150

Ukupno 8,855,746 7,476,625

Ostali depoziti u stranoj valuti u iznosu od RSD 1.993.523 hiljade (2007: 0), odnosno EUR 12.500 hiljada odnose se na sredstva kod Marfin Egnatia banke kao noćno pokriće. Promene na plasmanima komitentima u toku godine bile su sledeće: Kratkoro čni krediti Dugoro čni krediti Ukupno

U RSD U stranoj

valuti U RSD U stranoj

valuti

Plasmani komitentima na dan

1. januara 2,156,958 719,667 4,594,850 5,150 7,476,625

Novi plasmani 98,102,330 25,979,060 4,357,031 55,953 128,494,374

Kursne razlike 0

Revalorizacija 48,121 13,573 61,694

Otplate (98,082,845) (24,703,941) (3,009,798) (11,043) (125,807,627)

Plasmani komitentima na dan

31. decembra 2,224,564 1,994,786 5,955,656 50,060 10,225,066

Minus:

Ispravka vrednosti i rezervisanja (958,544) (410,776) (1,369,320)

Neto plasmani 1,266,020 1,994,786 5,544,880 50,060 8,855,746


45

20. Dati krediti i depoziti (nastavak)

Podela kredita i depozita po sektorima u toku godine bile je sledeća:

Preduzeća Javni sektor

Stanovni-štvo Strana lica

Ukupno 2008

Ukupno 2007

Kratkoročni krediti i plasmani

-u RSD 2,818,912 73,757 89,194 2,981,863 2,962,379

-u stranoj valuti 1,263 1,263 719,667

0

Dugoročni krediti i plasmani 0

-u RSD 3,615,383 61,629 1,518,863 5,195,875 4,817,889

-u stranoj valuti 44,301 44,301 -devizna 0 Tekuća dospeća dugoročnih kredita i plasmana u RSD 0

Ostali finansijski plasmani 0

-u RSD 2,482 2,482 7,053

-u stranoj valuti 5,759 1,993,523 1,999,282 5,150

Ukupno bruto 6,488,100 135,386 1,608,057 1,993,523 10,225,066 8,512,138

Minus: Rezervisanja (1,001,171) (36,325) (331,824) (1,369,320) (1,035,513)

Ukupno- neto 5,486,929 99,061 1,276,233 1,993,523 8,855,746 7,476,625

Ročna struktura kredita i depozita je sledeća:

2008 2007

Dospeli krediti 1,516,842 1,654,574

Do jedne godine 3,813,389 2,720,220

Preko jedne godine 4,894,835 3,412,027

Dati krediti I depoziti, bruto 10,225,066 7,786,821

Dospeli krediti i depoziti:

2008 2007

Do jednog meseca 153,240 77,512

Izmedju jednog i šest meseci 149,279 179,608

Izmedju šest meseci i jedne godine 474,852 317,982

Preko jedne godine 739,471 1,079,472

Ukupno dospeli krediti 1,516,842 1,654,574

Koncentracija izloženosti kreditnom riziku (uključujući ukupne plasmane komitentima i ostalu bilansnu aktivu koja se klasifikuje u skladu sa NBS propisima, kao i rizičnu vanbilansnu aktivu) po sektorima data je u narednoj tabeli:

2008 2007

Poljoprivreda, lov, šumarstvo, vodoprivreda i ribarstvo 276,139 727,911

Vadjenje rude, kamena i prerañivačka industrija 2,912,449 3,411,895

Proizvodnja i snabdevanje elektricnom energijom, gasom i vodom - 3,104,314

Gradjevinarstvo 847,925 762,108

Trgovina na veliko i malo 3,275,202 243,202

Hoteli, restorani saobraćaj skladištenje i veze 1,233,015 1,811,364

Bankarski sektor 1,111,332 -

Državna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje - -

Ostale komunalne, društvene i licne uslužne aktivnosti 2,092,676 1,238,061

Ostalo 2,360,811 1,878,589

Plasmani komitentima-bruto 14,109,549 13,177,443


46

21. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)

2008 2007

Hartije od vrednosti u dinarima

Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha 126

Ispravka vrednosti hartija od vrednosti (126)

Hartije od vrednosti u stranoj valuti

Plasmani po osnovu kupovine derivata za zaštitu u stranoj valuti 35,919 -

Ukupno 35,919 -

Plasmani po osnovu kupovine derivata za zaštitu u stranoj valuti u iznosu od RSD 35.919 hiljada (2007: 0), odnosno EUR 405.400,00 odnose se na fer vrednost opcije koju je banka realizovala u toku 2008. Opcija realizovana na dan 10.10.2008. u tri lega po EUR 12.500 hiljada koje su prikazane u okviru vanbilansnih pozicija Potraživanja po derivatima i Obaveze po derivatima (Napomena 36). Dospeće opcije je 08.04.2009. Prodavac opcije je Marfin Egnatia Bank SA. 22. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspolož ive za prodaju

2008 2007

Druge banake

-u RSD 1.513 2.763

Preduzeća

-u RSD 1.464 2.498

Minus ispravka vrednosti (11) (1.153)

Ukupno 2.966 4.108

Iznos od RSD 2.966 hiljada (2007: 4.108 hiljada) je neto iznos učešća u kapitalu od RSD 2.977 hiljada umanjen za ispravku vrednosti učešća u kapitalu od RSD 11 hiljada.

Tabela učešća Banke u kapitalu drugih pravnih lica u %: 2008 %učešća 2007 % učešća

Centroagent doo - - 1,142 100,00

Tamiševo doo 204 27,77 204 27,77

Centrobroker ad 774 11,67 774 11,67

Tržište novca ad 374 0,91 374 0,85

Beogradska berza ad 102 0,24 102 0,24

Poštanska štedionica - Banka 690 0,99 690 0,99

Agrobanka ad 590 0,00473 590 0,00473

Hypo Alpe Adria Banka ad 232 0,00171 232 0,00171 Ukupno 2,966 4,108

U toku 2008. godine nije bilo značajnijeg povećanja učešća u kapitalu Banke drugih pravnih lica. Krajem 2007. godine Banka je došla u posed sopstvenih akcija u iznosu od RSD 253 hiljade po osnovu likvidacije Centroagenta kome je Banka bila osnivač (Napomena 35). Konačna likvidacija Centroagenta i njegovo brisanje iz Registra privrednih subjekata odrañeno je u 2008, tako da je Banka po tom osnovu isknjižila učešće u kapitalu kod ovog pravnog lica i došla u posed sopstvenih akcija (Napomena 35). Po Odluci Upravnog odbora broj 330/08 od 16.12.2008. pokrenuta je procedura za poništenje akcija na teret sopstvenog kapitala. Odluka je registrovana u Agenciji za privredne registre


47

po rešenju broj 148711/2008 od 30.12.2008. U skladu s zakonom pokrenuta je procedura za objavljivanje smanjenja kapitala i pozivanje poverioca banke da prijave svoja potraživanja. 23. Ostali plasmani 2008 2007

Ostali plasmani u dinarima

Ostali plasmani 617,186 754,965

Ispravka vrednosti ostalih plasmana (116,319) (94,570)

Ostali plasmani u stranoj valuti

Pokriveni akreditivi i druga jemstva u stranoj valuti 2,215 1,981

Ostali plasmani u stranoj valuti 265,803 396,181

Ukupno 768,885 1,058,557

Ostali plasmani u dinarima u iznosu od RSD 617.186 hiljada (2007: RSD 754.965 hiljada) odnose se najvećim delom na plasmane po kreditnim karticama (Master, Visa Dina). Ukupan iznos ovih plasmana je RSD 222.268 hiljada. Preostali iznos odnosi se na dugoročni kredit sa valutnom klauzulom klijentu Fond Inex Interexport ad u restrukturiranju u iznosu od RSD 363.662 hiljade (4.104.489,54 EUR) koji dospeva 30.09.2009. uz kamatnu stopu 11,44% godišnje i klijentu Matico doo u iznosu od RSD 4.635 hiljada (52.310,00 EUR) koji je otplaćen 06.02.2009. uz kamatnu stopu od 5% godišnje. Kamatna stopa je niža, jer je plasman bio obezbeñen depozitom. Ostali plasmani u stranoj valuti u iznosu od RSD 265.803 hiljade (2007: RSD 396.181 hiljada) odnose se na spot transakcije sa Narodnom bankom Srbije u iznosu od RSD 177.202 hiljade (EUR 2.000.000) i sa Marfin Popular Bank u iznosu od RSD 88.601 hiljada (EUR 1.000.000), a koje Banka priznaje po datumu ugovaranja kao finansijska sredstva i finansijske obaveze. 24. Nematerijalna ulaganja Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2007. 9,812

Nove nabavke 13,621

Stanje na dan 31.12.2007. 23,433

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2007. 2,127

Amortizacija 3,424

Stanje na dan 31.12.2007. 5,551

Neto sadašnja vrednost 01.01.2007. 7,685


Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2008. 23,433

Nove nabavke 13,413

Stanje na dan 31.12.2008. 36,846

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2008. 5,551

Amortizacija 6,069

Stanje na dan 31.12.2008. 11,620




48

24. Nematerijalna ulaganja (nastavak) Amortizacija u iznosu od RSD 6.069 hiljade (2006. RSD 3.424 hiljada) uključena je u troškove poslovanja u bilansu uspeha. Povećanja nematerijalnih ulaganja u 2008. godini u iznosu od RSD 13.413 hiljada najvećim delom su se odnosila na nabavku licence za Lotus Notes u iznosu od RSD 4.916 hiljada, antivirus programe u iznosu od RSD 3.100 hiljada i licence za Viop telefone u iznosu od RSD 2.800 hiljada. 25. Osnovna sredstva

Grañevinski

objekti Oprema i ostala

osn.sred. Avansi za

osnovna sredstva Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2007. 521,829 197,449 - 719,278

Nove nabavke 68,028 16,144 84,172

Prenosi sa avansa (7,770) (7,770)

Otuñenja (prodaja) (812) (812)

Rashodovanja (16,744) (16,744)

Procena (Napomena 35b) (35,455) (35,455)

Stanje na dan 31.12.2007. 486,374 247,921 8,374 742,669

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2007. 117,022 69,128 - 186,150

Amortizacija 6,784 34,322 41,106

Prenosi -

Otuñenja (prodaja) (385) (385)


Stanje na dan 31.12.2007. 123,806 94,335 - 218,141

Neto sadašnja vrednost 01.01.2007. 404,807 128,321 - 533,128

Neto sadašnja vrednost 31.12.2007. 362,568 153,586 8,374 524,528

Nabavna vrednost

Stanje na dan 01.01.2008. 486,374 247,921 8,374 742,669

Nove nabavke 167,304 61,829 229,133

Prenosi sa avansa (52,478) (52,478)

Otuñenja (prodaja) (2,121) (2,121)


Procena -

Stanje na dan 31.12.2008. 486,374 401,830 17,725 905,929

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2008. 123,806 94,335 - 218,141

Amortizacija 6,323 51,310 57,633

Prenosi -

Otuñenja (prodaja) (1,524) (1,524)


Stanje na dan 31.12.2008. 130,129 134,549 - 264,678



Amortizacija u iznosu od RSD 57.633 hiljada (2007: RSD 41.106 hiljada) iskazana je u okviru troškova poslovanja u bilansu uspeha.


49

25. Osnovna sredstva (nastavak) Povećanja osnovnih sredstava u 2008. godini većinom su se odnosila na nabavku nameštaja u iznosu od RSD 20.158 hiljada (2007: RSD 12.628 hiljada), kompjuterske opreme u iznosu od RSD 28.277 hiljada (2007: RSD 17.390 hiljada), opreme za čuvanje i rukovanje novcem u iznosu od RSD 35.063 hiljada (2007: RSD 11.127 hiljada), kamera za nadzor u iznosu od RSD 7.446 hiljada (2007: RSD 5.733 hiljada), brojačica novca u iznosu od RSD 2.990 hiljada (2007: RSD 2.575 hiljada), klima ureñaja u iznosu od RSD 4.052 hiljade (2007: RSD 2.575 hiljada) i telefonske centrale u iznosu od RSD 4.713 hiljade (2007: RSD 2.798 hiljada). U 2008. godini Banka je investirala u adaptaciju filijala uzetih u zakup kako bi ih opremila prema svojim zahtevima i zahtevima Grupe. Ova ulaganja evidentirana su u okviru ulaganja u tuña osnovna sredstva, u okviru ostalih osnovnih sredstava, a iznos ovih ulaganja je bio RSD 50.158 hiljada (2007: RSD 11.676 hiljada). Takodje u 2008. godini otpočelo se sa ulaganjem u opremu i licencu za novi data centar koje se u knjigovodsvu evidentira kao Osnovna sredstva u pripremi u iznosu od RSD 17.726 hiljada. Ova kategorija ne podleže obračunu amortizacije. Po aktiviranju ovih osnovnih sredstava u 2009. godini krenuće obračun amortizacije. Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 114.830 hiljada (2007: RSD 51.210 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina uključeni su u bilans uspeha. Zemljište i grañevinski objekti su poslednji put procenjeni na dan 18.09.2007. od strane nezavisnih procenitelja (firme za procenu). Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena, a knjiženja su obavljena primenom neto principa, odnosno smanjenjem nabavne vrednosti. Procenom je umanjena nabavna vrednost grañevinskih objekata 2007. u neto iznosu od RSD 35.455 hiljada, pri čemu je nabavna vrednost pojedinačnih osnovnih sredstava smanjena za RSD 59.153 hiljada, dok je nabavna vrednost pojedinačnih osnovnih sredstava povećana za RSD 23,697 hiljada. Procena je dovela do smanjenja revalorizacionih rezervi u neto iznosu od RSD 33.611 hiljada. U toku 2008. Banka nije radila ponovnu procenu grañevinskih objekata. 26. Ostala sredstva 2008 2007

Ostala potraživanja u dinarima

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 3,482 336

Potraživanja po osnovu avansa datih za trajna ulaganja 3,033 1,329

Potraživanja od zaposlenih 621 930

Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa - 68

Potraživanja za više plaćen porez na dobit 11,917 11,917

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 440,534 401,565

Potraživanja u obračunu 3,918 5,961

Ispravka vrednosti ostalih potraživanja (336,712) (261,655)

Ostala potraživanja u stranoj valuti

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 12,202 -

Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 77 69

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti 54,196 29,517

Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 978 1,906

Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (15,165) (22,068)

Aktivna vremenska razgrani čenja u dinarima

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 38,798 10,478

Razgraničeni ostali troškovi 2,351 6,443

Ostala aktivna vremenska razgraničenja - 1,937


50

Aktivna vremenska razgrani čenja u stranoj valuti

Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu u stranoj valuti 111 131

Zalihe

Zalihe alata i inventara 2,219 2,020

Zalihe rezervnih delova 787 714

Ostale zalihe 232 174

Sredstva stečena naplatom potraživanja 1,476 1,476

Ispravka vrednosti zaliha (3,238) (2,908)

Ukupno 221,815 190,340

U okviru Ostalih potraživanja iz operativnog poslovanja u iznosu od RSD 440.534 hiljada (2007: RSD 401.565 hiljade) najveći deo odnosi se na potraživanja za plaćanja izvršena po datim avalima u iznosu od RSD 336.439 hiljada (2007: RSD 293.649 hiljada) i potraživanja za obračunatu revalorizaciju po kreditima u iznosu od RSD 93.250 hiljada (2007: RSD 94.120 hiljada). Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti u iznosu od RSD 12.202 hiljade (2007: 0) odnosi se na avans kod Bank Intesa za korišćenje naših Visa i Master kartica. Najveći deo pozicije Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti u iznosu od RSD 54.296 hiljada (2007: RSD 29.517 hiljada) odnose se na potraživanja po osnovu plaćenih obaveza po garancijama i akreditivima u u iznosu od RSD 46.641 hiljada. Ovaj iznos čine sledeći komitenti: BN Bos Company u iznosu od USD 71.420,27 i EUR 211.530,26, Lola Food u iznosu od EUR 129.147,00, DMB doo u iznosu od EUR 124.983,55 i Red Bull doo u iznosu od EUR 10.048,95.

27. Odložena poreska sredstva i obaveze Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike po metodu obaveza koristeći efektivnu poresku stopu od 10%(2007:10%). Odložena poreska sredstva i obaveze se „prebijaju“ kada postoji zakonski izvršivo pravo da se „prebiju“ tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i kada se odloženi porez na dobit odnosi na istu fiskalnu vlast. Banka je primenila ovaj metod prikazivanja u Bilansu stanja, tako da ima prikazane neto pdložena poreska sredstva. 2008 2007

Odložena poreska sredstva 155,711 120,626

Ukupno 155,711 120,626

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima data su u sledećoj tabeli:

Odložena poreska sredstva

Poreski krediti -osnovna sredstva

Poreski krediti po osnovu gubitaka

Poreski krediti-ostalo Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2007. 15,017 69,513 8,933 93,463

U korist (teret) bilansa uspeha 6,226 58,101 (8,933) 55,394

Stanje na dan 31. decembra 2007. 21,243 127,614 - 148,857

U korist (teret) bilansa uspeha 36,144 - - 36,144

Stanje na dan 31. decembra 2008. 57,387 127,614 - 185,001


51

Kretanja na odloženim poreskim obavezama data su u sledećoj tabeli:

Odložene poreske obaveze Ubrzana poreska

amortizacija Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2007. 32,766 32,766

Ukorist bilansa uspeha (4,535) (4,535)

Stanje na dan 31. decembra 2007. 28,231 28,231

U korist (teret) bilansa uspeha 1,059 1,059

Stanje na dan 31. decembra 2008. 29,290 29,290

28. Transakcioni depoziti

Preduzeća Preduzetnici Banke i druge fin.

org.

Javni sektor

Stanovni -štvo

Strana lica

Ostali komitenti

Ukupno 2008

Ukupno 2007

Transakcioni depoziti po vidjenju komitenata - u RSD 752,215 56,882 3,435 4,978 106,735 17,118 62,260 1,003,623 1,728,846

- u stranoj valuti 1,417,162 2,788 1,221 - - 79,099 21 1,500,293 555,867

Ukupno 2,169,377 59,670 4,657 4,978 106,735 96,217 62,282 2,503,916 2,284,713

Najveći deo salda pozicije Transakcioni depoziti u dinarima u iznosu od RSD 1.003.623 hiljade (2007: RSD 1.728.846 hiljada) odnosi se na žiro račune drugih preduzeća u dinarima u iznosu od RSD 748.060 hiljada (2007: RSD 1.327.487 hiljada), a najveći deo salda pozicije Transakcioni depoziti u stranoj valuti u iznosu od RSD 1.500.293 hiljade (2007: RSD 555.867 hiljada) odnosi se na Devizne račune drugih preduzeća čiji je saldo RSD 1.185.483 hiljada, a sastoji se od sledećih komitenata: Robne kuće Beograd doo u iznosu od RSD 1.171.554 hiljada; BN Bos company doo u iznosu od RSD 7.563.657 hiljada i F.K Crvena Zvezda u iznosu od RSD 6.203.504 hiljada. 29. Ostali depoziti

Preduzeća Preduzetnici Banke i druge fin.

org.

Javni sektor

Stanovni -štvo

Strana lica Ostali komitenti

Ukupno 2008

Ukupno 2007

Štedni depoziti

Kratkoročni depoziti:

- u RSD 34,013 34,013 69,060

- u stranoj valuti 1,188,598 22,133 1,210,731 -

Dugoročni depoziti: - -

- u RSD 1,174 1,174 1,533,045

- u stranoj valuti 4,998 4,998 - Depoziti po osnovu datih kredita - -

Kratkoročni depoziti: - -

- u RSD 6,835 200 7,035 49,925

- u stranoj valuti 5,413,521 5,413,521 2,012,599


- u RSD 36,066 36,066 -

- u stranoj valuti - -

Namenski depoziti - -


- u RSD 4,126 6,026 10,152 41,663

- u stranoj valuti 22,297 216,974 239,271 135,628


52


- u RSD - -

- u stranoj valuti 10,579 21,752 47,845 80,175 -

Ostali depoziti - -


- u RSD 540,325 14,000 307,836 445,000 25,219 1,332,380 2,292,980

- u stranoj valuti 66,407 12,284 8,135 86,825 274,145


- u RSD 4,237 4,237 -

- u stranoj valuti 9,031 244,970 254,001 234,026

Ukupno 699,903 200 26,284 307,836 1,718,505 5,936,633 25,219 8,714,579 6,643,072

Obaveze za kamatu - u RSD 3,627 119 38 3,784 12,613

- u stranoj valuti - -

Obaveze za naknadu - -

- u RSD 467 467 -

Ukupno 4,094 - 119 38 - - - 4,251 12,613

Ukupno 703,997 200 26,403 307,874 1,718,505 5,936,633 25,219 8,718,830 6,655,685

Obaveze prema stranim licima u iznosu od RSD 5.413.520 hiljada odnose se na depozite od matične banke, Marfin Popular Bank, u iznosu od EUR 61.100 hiljada i sa sledećim elementima:

Datum ugovora Valuta Iznos u valuti Iznos Rok dospe ća Kamatna stopa %

19.02.2008. EUR 10.000.000 886.010 19.03.2008. 4,0550

19.02.2008. EUR 8.000.000 708.808 19.03.2008. 4,0550

05.12.2008. EUR 5.000.000 443.005 05.01.2009. 4,3160

12.12.2008. EUR 5.000.000 443.005 12.02.2009. 4,1770

10.12.2008. EUR 5.000.000 443.005 10.03.2009. 4,3880

29.12.2008. EUR 5.000.000 443.005 30.03.2009. 3,9190

28.11.2008. EUR 5.000.000 443.005 27.02.2009. 4,8010

28.11.2008. EUR 5.000.000 443.005 27.02.2009. 4,8010

23.10.2008. EUR 5.000.000 443.005 23.01.2009. 5,8680

14.11.2008. EUR 3.100.000 274.663 16.02.2009. 5,1860

31.10.2008. EUR 5.000.000 443.005 30.01.2009. 5,7270

Ukupno 61.100.000 5.413.521

Ugovori sa Marfin Popular Bank ne preciziraju racija kojih Banka mora da se pridržava da se krediti ne bi smatrali dospelim (tzv. debt covenants). Štedni depoziti u sranoj valuti odnose se na kratkoročne depozite fizičkih lica u stranoj valuti i to: Devizni tekući računi fizičkih lica u iznosu od RSD 121.679hiljada (2007: RSD 84.647 hiljada), Kratkoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti do jednog meseca u iznosu od RSD 80.098 hiljada (2007: RSD 29.968 hiljada), Kratkoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti do tri meseca u iznosu od RSD 190.407 hiljada (2007: RSD 177.655 hiljada), Kratkoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti do šest meseci u iznosu od RSD 410.216 hiljada (2007: RSD 76.658 hiljada) i Kratkoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti do godinu dana u iznosu od RSD 185.080 hiljada (2007: 57.827 hiljada). U okviru Namenskih depozita u stranoj valuti stanovništva u iznosu od RSD 216.974 hiljade iznos od RSD 81.922 hiljada (2007: 0) odnosi se na namenske depozite za obezbeñenje kredita stanovništva dok u poziciji preduzeća u iznosu od RSD 22.297 hiljada najveći iznos predstavljaju kratkoročni


53

29. Ostali depoziti (nastavak) depoziti preduzeća na ime pokrića po doznakama u iznosu od RSD 20.959 hiljada (2007: RSD 26.391). Najveći deo salda Ostalih kratkoročnih depozita u RSD odnosi se na dva depozita preduzeća Senzal capital doo u iznosu od RSD 352.500 hiljada (prvi u iznosu od RSD 140.000 hiljada sa rokom otplate šest meseci i kamatom od 16,75% na godišnjem nivou i drugi sa valutnom klauzulom EUR-a u iznosu od RSD 200.000 hiljada sa rokom otplate šest meseci i kamatom od 6% na godišnjem nivou); iznos od RSD 307.836 hiljada na poziciji javnog sektora se najvećim delom, u iznosu od RSD 307.024 hiljada, odnosi na dva kratkoročna depozita Gradske opštine Novi Beograd (prvi u iznosu od RSD 127.024 hiljada je depozit do 7 dana sa kamatom 10% na godišnjem nivou i drugi u iznosu od RSD 180.000 hiljada sa rokom dospeća do tri meseca i kamatom od 14,95% na godišnjem nivou); na poziciji stranih lica u iznosu od RSD 445.000 hiljada nalazi se kratkoročni depozit matične banke Marfin Egnatia Bank s.a. koji je zapravo overnight depozit za period 31.12.2008.-05.01.2009. sa kamatnom stopom 10,5% na godišnjem nivou

30. Primljeni krediti 2008 2007

Primljeni krediti u dinarima

Ostale finansijske obaveze 180,253 398,735

Primljeni krediti u stranoj valuti

Primljeni krediti u stranoj valuti 1,268,928 1,583,917

Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 106,077 412,629

Ukupno 1,555,258 2,395,282

Primljeni krediti u stranoj valuti odnose se na kredite primljene od matične banke, Marfin Popular Bank, u iznosu od EUR 14.000 hiljada i CHF 480 hiljada. Uslovi kredita dati su u tabeli:

Datum ugovora Valuta Iznos u valuti Iznos u RSD Rok dospe ća Kamatna stopa %

3.8.2006 EUR 14,000,000 1,240,414,000 4.10.2010 4,4230

1.11.2006 CHF 480,000 28,513,920 3.1.2011 1,7750

Ukupno 1,268,927,920

Najveći deo salda ostalih finansijskih obaveza u dinarima i ostalih finansijskih obaveza u stranoj valuti u iznosu od RSD 180.253 hiljade (2007: RSD 397.500 hiljada) i RSD 106.077 hiljada (2007: RSD 412.629 hiljada) čine spot transakcije koje Banka priznaje prema datumu ugovaranja. 31. Rezervisanja 2008 2007

Rezervisanja za obaveze 266,783 240,561

Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih 67 67

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 168,489 -

Rezervisanja za penzije i druga rezervisanja 10,272 16,766

Ostala rezervisanja

Ukupno 445,611 257,394


54

31. Rezervisanja (nastavak) Rezervisanja za obaveze sastoje se iz iznosa od RSD 266.783 hiljade (2007:RSD 221.862 hiljade) koji se odnosi na rezervisanja koja je Banka sprovela u toku 2007. po osnovu potencijalnih obaveza prema Euroaxis banci. Banka po ovom osnovu očekuje gubitke, te je stoga formirano rezervisanje u celokupnom iznosu obaveze. Povećanje iznosa rezervisanja u odnosu na 31.12.2007. uzrokovano je svoñenjem iznosa obaveza u EUR na kurs na dan 31.12.2008. kroz bilans uspeha (Napomena 9). Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi nastala su primenom novog kontnog plana NBS u julu 2008. po kome je promenjena šema knjiženja. Sva vanbilansna potraživanja koja imaju dane kašnjenja preko 90 dana knjiže se na teret potraživanja, a u korist Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi. Rezervisanja za otpremnine u iznosu od RSD 10.272 hiljada (2007: RSD 16.766 hiljada) izvršena su u skladu sa MRS 19. Po ovom osnovu došlo je do otpuštanja rezervisanja u korist prihoda prikazanih u Napomeni 9.

32. Obaveze za poreze 2008 2007

Obaveze za porez na dodatnu vrednost 486 610

Obaveze za druge poreze i doprinose 3,472 2,765

Ukupno 3,958 3,375

33. Obaveze iz dobitka 2008 2007

Obaveze iz dobitka 7,651 11,278

Ukupno

7,651 11,278

Obaveze iz dobitka u iznosu od RSD 7.651 hiljada (2007: RSD 11.278 hiljada) su se smanjile u odnosu na prethodnu godinu, jer se u toku 2008. vršila isplata dividendi na preferencijalne akcije. Po ovom osnovu Banka je na dan 31.12.2007. priznala troškove perioda u bilansu uspeha u iznosu od RSD 7.398 hiljada kao iznos dodatnog rezervisanja za preferencijalne akcionare.


55

34. Ostale obaveze 2008 2007

Ostale obaveze u dinarima

Obaveze prema dobavljačima 15,846 21,520

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa 128,785 167,937

Obaveze u obračunu 9,981 10,762

Prolazni i privremeni računi - 52

Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada u dinarim a

Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada - 27

Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada

Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova 338 70

Ostale obaveze prema zaposlenima 738 705

Tekuća dospe ća dugoro čnih obaveza, obaveze koje se drže radi trgovanja i subordinirane obaveze u dinarima

Tekuća dospeća dugoročnih obaveza - 1,747

Pasivna vremenska razgrani čenja u dinarima

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 1,419 2,346

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 39,676 33,670

Razgraničeni prihodi kamata 47,345 31,585

Razgraničeni ostali prihodi 169 124

Ostala pasivna vremenska razgraničenja - 2,648

Ostale obaveze u stranoj valuti

Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 1,459 905

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 1,140 1,025

Obaveze u obračunu u stranoj valuti 42

Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti 237 18

Tekuća dospe ća dugoro čnih obaveza, obaveze koje se drže radi trgovanja i subordinirane obaveze u stranoj valuti

Tekuća dospeća dugoročnih obaveza u stranoj valuti - 8,535

Pasivna vremenska razgrani čenja u stranoj valuti

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti 49,510 40,401

Ukupno 296,685 324,077

Obaveze prema dobavljačima u iznosu od RSD 15.846 hiljada (2007: RSD 21.520 hiljada) najvećim delom odnose se na nezatvorene obaveze prema dobavljačima. Najveće dobavljače u saldu čine Stylos doo u iznosu od RSD 1.953 hiljada, Telekom Srbija doo RSD 1.801hiljada, PricewaterhouseCoopers doo u iznosu od RSD 1.695 hiljada, Pexim doo u iznosu od RSD 1.588, Best Assist doo u iznosu od RSD 1.329 hiljada i SCP International doo u iznosu od RSD 1.284 hiljade. Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u iznosu od RSD 128.785 hiljada (2007: RSD 167.937 hiljada) najvećim delom u iznosu od RSD 123.306 hiljada (2007: RSD 123.306 hiljada) predstavljaju obaveze za preferencijalne akcije. U toku 2007. godine utvrdjeno je da preferencijalne akcije ne ispunjavaju kriterijume MRS 32 za priznavanje kapitala, već ispunjavaju kriterijume za priznavanje finansijskih obaveza, obzirom da Rukovodstvo Banke nema diskreciono pravo da oslobodi Banku od obaveze plaćanja dividendi na preferencijalne akcije ukoliko Banka posluje sa dobitkom. U skladu sa navedenim izvršena je reklasifikacija preferencijalnih akcija na poziciju Ostale obaveze obaveze iz poslovnih odnosa i ove kao i za prethodnu godinu.


56

34. Ostale obaveze (nastavak) Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u iznosu od RSD 36.419 hiljada (2007: RSD 33.670 hiljada) obuhvataju najvećim delom rezervisanja po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora u iznosu od RSD 19.801 hiljada (2007: RSD 13.181 hiljada) kao i rezervisanja po osnovu neidentifikovanih akcionara koje je Banka priznala kao potencijalnu obavezu u 2007. u iznosu od RSD 15.000 hiljada (2007: RSD 15.000 hiljada). Razgraničeni prihodi od kamata u iznosu od RSD 47.345 hiljada (2007: 31.585 hiljada) najvećim delom se odnose na razgraničenje prihoda od naplaćenih naknada za odobrenje kredita koje ulaze u obračun EKS te se u tom smislu, prema uputstvu NBS nalaze na poziciji Razgraničeni prihodi od kamata. Radi se od razgraničenim naknadama za odobrenje kredita preduzećima u iznosu od RSD 37.844 hiljade (2007: RSD 23.339 hiljada), stanovništvu u iznosu od RSD 8.391 hiljada (2007: RSD 6.743 hiljade) i preduzetnicima u iznosu od RSD 807 hiljada (2007: RSD 1.000 hiljada). Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti u iznosu od RSD 49.510 hiljada (2007: 40.401 hiljada) odnose se na obračunatu kamatu po dugoročnim depozitima stanovništva za obezbeñenje kredita sa valutnom klauzulom u iznosu od RSD 9.006 hiljada, obračunatu kamatu po oročenoj deviznoj štednji stanovništva u iznosu od RSD 10.701 hiljada, obračunatu kamatu po depozitima od matične banke u iznosu od RSD 21.919 hiljada i obračunatu kamatu po dugoročnim kreditima od matične banke u iznosu od RSD 4.463 hiljade. 35. Kapital U okviru kapitala banka iskazuje akcijski kapital, rezerve, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak tekuće godine i dobitak iz ranijih godina, umanjen za porez na dobitak. Na dan 31. decembar 2008. kapital Banke obuhvata: 2008 2007

Akcijski kapital – obične akcije (Napomena 35a) 3,143,307 2,033,306

Akcijski kapital – prioritetne akcije (Napomena 34)

Emisiona premija (Napomena 35a) 2,396,436 2,174,437

Revalorizacione rezerve (Napomena 35b) 279,003 279,003

Rezerve iz dobiti (Napomena 35c) 151,673 162,539

Gubitak iz ranijih godina (Napomena 35d) (1,236,839) (682,999)

Gubitak tekuće godine (Napomena 35d) (1,147,395) (568,749)

Nerasporedjeni dobitak ranijih godina (Napomena 35c) - 4,043

Minus sopstvene akcije (Napomena 35e) (253) (253)

Stanje na dan 31. decembra 3,585,932 3,401,327


57

35. Kapital (nastavak) Akcionari Banke koji poseduju više od 1% akcijskog kapitala Banke, predstavljeni su u tabeli koja sledi: 2008 2007

Akcijski kapital % kapitala Akcijski kapital % kapitala

Marfin Popular Bank 3,086,946 94.50 1,976,946 91.67

C market a.d. 38,804 1.19 38,804 1.80

Centroproizvod a.d. 15,927 0.49 15,927 0.74

Centroprom a.d. 14,479 0.44 14,479 0.67

Ukupno 3,156,155 96.62 2,046,156 94.88

Ostali 2,383,589 3.38 2,161,587 5.12

Ukupno akcijski kapital 5,539,743 100.00 4,207,743 100.00

Tabela uključuje i preferencijalne akcije koje su prikazane u okviru Napomene 34, obzirom da predstavljaju finansijske obaveze. a) Akcijski kapital i emisiona premija

Banka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-6249/7-08 od 25.12.2008. kojim je odobrena XV emisija akcija i to 2.220.000 komada običnih akcija nominalne vrednosti 500,00 dinara. Emisiona cena iznosila je 600,00 dinara, odnosno ukupna emisiona vrednost akcija XV emisije je RSD 1.332.000 hiljada. Kupac je Marfin Popular Bank Public CO LTD čime je postala vlasnik 94,50% kapitala Banke. Po osnovu ove emisije nastala je i emisiona premija kao pozitivna razlika izmeñu postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti čije stanje na dan 31.12.2008. iznosi RSD 2.396.437 hiljada (2007: RSD 2.174.437 hiljada).

Gubitak predstavlja negativnu razliku izmeñu ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda. Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa statutom i drugim aktima Banke.

Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku izmedju postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. b) Revalorizacione rezerve Revalorizacione rezerve iskazuju efekte promena poštene vrednisti osnovnih sredstava, nematerijaln ih ulaganja, učešća u kapitalu i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. Banka je poslednji put izvršila procenu grañevinskih objekata 2007. Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena. Procenom je umanjena nabavna vrednost grañevinskih objekata u neto iznosu od RSD 35.455 hiljada (Napomena 25). Revalorizacione rezerve su smanjene za RSD 33.611 hiljada. c) Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti forimirane su u skladu sa zakonom za procenjene gubitke, rezerve za opšte bankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skaldu sa statutom i drugim aktima Banke. Iznosi razlika izmeñu rezervisanja obračunatih u skladu sa propisima Narodne banke Srbije i rezervisanja obračunatih u skladu sa internim pravilima Banke su knjizeni na teret nedostajucih iznosa rezervi za procenjene gubitke po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi, a u korist rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama.


58

35. Kapital (nastavak) Ukupan iznos obracunate posebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama iznosi RSD 4.184.464 hiljada. Ispravka vrednosti bilansne aktive po internim pravilima Banke iznosi RSD 2.320.231 hiljada., Ukupna posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama iznosi RSD 1.763.374 hiljade, pri čemu se na bilansnu aktivu odnosti RSD 1.298.216 hiljada, a na vanbilansu aktivu RSD 465.158 hiljada. U toku 2008. godine Skupština akcionara Banke je donela odluku o delimičnom pokriću gubitka iz ranijih godina. Ovom Odlukom se pokriva deo gubitka iz ranijih godina u iznosu od RSD 14.909 hiljada na teret Nerasporeñene dobiti iz ranijih godina u iznosu od RSD 4.043 hiljade i Drugih rezervi iz dobiti u u iznosu od RSD 10.866 hiljada. d) Nepokriveni gubitak iz tekućeg perioda i akumulirana dobit Gubitak iz tekuće godine u iznosu od RSD 1.147.395 hiljada (2007: RSD 568.749 hiljada) predstavlja negativnu razliku izmedju ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda u iznosu od RSD 1.182.480 hiljada (2007: RSD 628.679 hiljada) umanjenu za dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava (neto) u iznosu od RSD 35.085 hiljada (2007: RSD 59.930 hiljada). Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa Statutom i Ugovorom o osnivanju Banke gde je navedeno da se gubitak u poslovanju Banke pokriva sledećim redom:

1. Iz ostvarenog prihoda tekućeg poslovanja; 2. Iz sredstava rezervi Banke i 3. Iz sredstava akcionarskog kapitala Banke, odnosno uloga akcionara, ako sredstva iz tačke

1. i 2. nisu dovoljna. Akumulirana dobit obuhvata akumulirani nerasporedjeni dobitak iz ranijih godina koja je proizašla iz razlike izmedju prihoda i rashoda, kao i dobitke/gubitke po osnov u ispravki materijalno značajnih grešaka iz ranijih perioda, dobitke po osnovu ukidanja revalorizacionih rezervi, po osnovu otudjenja sopstvenih akcija kao i po drugim osnovama. e) Sopstvene akcije Krajem 2007. godine Banka je došla u posed sopstvenih akcija u iznosu od RSD 253 hiljade po osnovu likvidacije Centroagenta kome je Banka bila osnivač. Konačna likvidacija Centroagenta i njegovo brisanje iz Registra privrednih subjekata odrañeno je u 2008, tako da je Banka po tom osnovu isknjižila učešće u kapitalu kod ovog pravnog lica (Napomena 22). Dana 16.12.2008. godine Skupština akcionara Banke donela je Odluku o poništenju sopstvenih preferencijalnih akcija i smanjenju osnovnog kapitala usled poništenja. Ova Odluka upisana je u Agenciju za privredne registre dana 30.12.2008. pod brojem BD 148711/2008. Banka je prema Zakonu, a u cilju zaštite poverilaca u obavezi da dva puta objavi poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja u razmaku od 30 dana, te je u tom smislu to i učinjeno. Drugi poziv objavljen je 23.02.2009. Nakon isteka propisanog vremena za prijavu potraživanja, dobijanja konačnog rešenja Agencije za privredne registre i upisa smanjenja kapitala u Centralni registar, Banka će sprovesti adekvatnu evidenciju u svojim poslovnim knjigama.


59

36. Vanbilansne pozicije (a ) Garancije, jemstva za obezbedjenje obaveza i neopozive obaveze Na dan 31. decembra 2008. godine potencijalne i preuzete obaveze obuhvataju: 2008 2007

Poslovi u ime i za ra čun tre ćih lica

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica 218 663

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica u stranoj valutu Preuzete budu će obaveze

Date garancije i druga jemstva 2,477,657 1,775,206

Imovina za obezbeñenje

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite kredite i plasmane 534,187 481,367

Ostale preuzete neopozive obaveze 34,191 25,036

Date garancije i druga jemstva u stranoj valuti 826,259 597,319

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite kredite i plasmane u stranoj valuti

Ostale preuzete neopozive obaveze u stranoj valuti

Derivati Potraživanja po derivatima 6,316,288 504,467

Druge vanbilansne pozicije Potraživanje po suspendovanoj kamati Potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini Druga vanbilansna aktiva 5,674,252 1,805,206

Ukupno 15,863,052 5,189,264

(b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2008. godine ukupna vrednost sudskih sporova koje Banka vodi u svojstvu tužioca iznosila je RSD 846.439 hiljada (2007: RSD 533.140 hiljada), dok je vrednost sudskih sporova koji se vode protiv Banke iznosila RSD 17.099 hiljada (2007: RSD 9.724 hiljada. Rezervisanja za sudske sporove po kojim Banka očekuje gubitke iznose RSD 5.489 hiljada (Napomena 31).

(c ) Ostale potencijalne obaveze Kao što je obelodanjeno u Napomenama 9 i 31, Banka je formirala rezervisanja za očekivane gubitke po osnovu potencijalnih obaveza prema Euroaxis Banci, Moskva u iznosu od RSD 266.783 hiljade (2007:RSD 221.862 hiljade).


60

37. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srb ije

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Po godišnjem računu za 2008. godinu, Banka je ostvarila sledeće pokazatelje: Pokazatelji poslovanja Propisano Ostvareno 2008.

Adekvatnost kapitala Min. 12% 17.56%

Ulaganja banke Maks. 60% 33.40%

Zbir velikih izloženosti banke, u tome: Maks 400% 126.28%

-Velika izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica 114.73%

-Izloženost prema licima povezanim sa bankom Maks. 20% 11.01%

Prosečni mesečni pokatatelj likvidnosti:

- u prvom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 1.35

- u drugom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 1.14

- u trećem mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 1.54

Pokazatelj deviznog rizika max 30% 12.40

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31. decembra 2008. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

38. Odnosi sa povezanim stranama

2008 2007

Aktiva Devizni računi 62,449 34,218

Ostali kratkor. fin. plasmani bankama u dinarima - SPOT 88,601 397,550

Potraživanja od ino banke za nedokumentovana zaduženja u stranoj valuti - 4,628

Kratkoročni depoziti kod stranih banaka 1,993,523 -

Ostala AVR po derivatima za kurseve valuta 37

Ostala AVR po derivatima za opcije 11,239

Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa u stranoj valuti -

Ukupno aktiva 2,155,812 436,433

Pasiva

Ostale kratkoročne obaveze prema bankama u stranoj valuti-SPOT 88,532 400,206

Transakcioni depoziti stranih banaka u dinarima 1,302 2,089

Kratkoročni depoziti u stranoj valuti 5,858,521 2,712,599

Dugoročni finansijski krediti od stranih banaka 1,268,928 1,583,917

Obaveze za neizvršene isplate po primljenim naplatama iz inostranstva - -

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti po depozitima banaka 22,030 17,474 Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti po dugoročnim kreditima banaka 4,463 -

Ostala PVR po derivatima za kurseve valuta - 2,198

Ostala PVR po derivatima za opcije 3,373 -

Kapital

Akcijski kapital 3,086,946 1,976,946

Ukupno pasiva 10,334,095 6,695,429


61

38. Odnosi sa povezanim stranama

2008 2007

Vanbilansna aktiva

Potraživanja po drugim derivatima kod stranih banaka -036 - 10,903




Druga vanbilansna aktiva-kratkoročne kreditne linije za likvidnost 886,010 -

Potraživanja po derivatima za opcije u stranoj valuti 3,322,538 -

Potraživanja po derivatima za opcije u dinarima 2,993,750 -

Ukupno vanbilansna aktiva 7,202,298 186,819

Vanbilansna pasiva

Obaveze po drugim derivatima kod stranih banaka -036 - 10,903




Druga vanbilansna pasiva-kratkoročne kreditne linije za likvidnost 886,010 -

Obaveze po derivatima za opcije u stranoj valuti 3,322,538 -

Obaveze po derivatima za opcije u dinarima 2,993,750 -

Ukupno vanbilansna pasiva 7,202,298 186,819

Prihodi i rashodi po osnovu odnosa sa povezanim stranama bili su: Rashodi 2008 2007

Rashodi kamata po osnovu depozita od stranih banaka u stranoj valuti 153,836 88,372

Rashodi kamata po osnovu kredita od stranih banaka u stranoj valuti 56,033 80,120

209,869 168,492

Prihodi Prihodi kamata po osnovu depozita i kredita od stranih banaka u stranoj valuti 974 12,668

974 12,668

U toku 2008. Marfin Popular Bank postao vlasnik 94,50% akcijskog kapitala banke (Napomena 35a). Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka je odobrila kredite direktorima i članovima upravnog odbora: 2008 2007

Krediti direktorima, rukovodstvu i članovima njihovih porodica

Na početku godine 27,303 39,901

Krediti odobreni u toku godine 27,422 6,751

Otplate u toku godine (7,776) (19,349)

Prihod od kamate 1,983 176

Naplaćena kamata (1,983) (176)

Na kraju godine 46,949 27,303

U toku 2008. i 2007. nije bilo potrebe za rezervisanjima po osnovu kredita datim direktorima.


62

39. Usaglašenost potraživanja i obaveza Banka je izvršila usklañivanje meñusobnih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza sa dužnicima i poveriocima, u smislu člana 20. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji.

Banka nema ostalih neusaglašenih potraživanja ili obaveza koje treba obelodaniti u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2008. godinu, u smislu člana 20. stav 4. Zakona o računovodstvu i reviziji.

40. Devizni kursevi Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna pozicija bilansa stanja obuhvataju: 2008 2007

EUR 88,6010 79,2362 USD 62,9000 53,7267 CHF 59,4040 47,8422

41. Dogañaji nakon datuma bilansa stanja Od datuma bilansa stanja zakljucno sa 10.04.2009. godine nije bilo dogadaja koji bi imali znacajan uticaj na finansijski izveštaj za 2008. godinu. Lice odgovorno za sastavljanje Zakonski zastupnik finansijskog izveštaja banke ____________________________ ___________________________

· banka je u toku godine izvršila pove ćanje osnovnog kapitala po rešenju komisije za hartije...

Documents