Bankarsko poslovanje

Bankarsko poslovanje1. Osnovno obeleja finansije?

Pojam finansija potie od latinske rei finantijo koja oznaava bilo koje plaanje. Finansije znae novnanu stranu svako privrednog posla i novanu stranu svih tokova nacionalne i globalne ekonomije. Finansije u irem smislu posmatraju sve poslove koje u svom sastavu imaju novac. Finansije u uem smislu posmatraju nain formiranja prikupljanja i troenja novanih sredstava.Finansijski sistem ima tri funkcije: da obezbedi mehanizme i instrumente za konstantnu mobilizaciju i koncentraciju novanu akumulaciju, da osigura racionalnu i efikasnu alokaciju kapitala u granicama nacinalne ekonomije, da finansira privredu i stranovnito.

2. Zato je novac roba?

Novac je roba kao i svaka druga roba koja ima upotrebnu vrednost i vrednost, a za razliku od druge robe ima i posebnu upotrebnu vrednost-upotrebnu vrednost. Novac se izdvojio iz robe kao opti ekvivalent iz ostalog robnog sveta ime je stvorena osnova za nastanak i razvoj novanog oblika vrednosti. Kada je uloga opteg ekvivalenta pripala jednoj robi i rasla sa njenim prirodnim oblikom specifine robe (zlato i srebro), kada je stekla monopolo kao opti ekvivalent- onda ona postaje novac. Time se razvija novani oblik vrednosti. Dakle, poreklo novca je i same robe.

3. Funkcija novca?

novac kao mera vrednosti i merilo cene

novac kao sredstvo prometa

novac kao blago

novac kao sredstvo plaanja

svetski novac

4. Pojam i karakteristike centralne banke?

Centralna banka zauzima dominantno mesto u organizovanju usmeravanju i regulisanju savremenih monetarnih i bankarskih sistema u svim zemljama. Pravilo je da svaka zemlja ima centralnu banku i da ona neposredno uspostavlja monetarne i kreditne odnose sa ne bankarskim sektorom, sem drave. Prva centralna banka formirana je 1864. godine u Engleskoj. Bitne osobine centralne banke su:

-emisija novanice i kovankog novca i kontrola depozitnog novaca

- regulisanje potencijala banka

- supervizorska funkcija u odnosu na ostale banke i druge finansije instritucije

- garant likvidnosti bankarskog sistema

-neprofitna institucija i slino.

5. Funkcija centralne banke?- emisiona funkcija

-regulisanje kreditnog potencijala banaka

-nadzorna uloga

-uloga garantna likvidnosti

-upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje

-upravljanje deviznim kursom nacionalne valute

6. Organizacija, vlasniki aspekt i upravljanje CB?U poslovima centralne banke spadaju i uspostavljanje veza i odnosa sa medjunarodnim finansijkim institucijama kao to je MMF , svetksa banka i banka za medjunarodne obraune. Oraganizacija CB uglavnom se svodi na tri osnovna modela:

- jedinstvena centralna banka

-sloeni sistem centralne banke

-supranacionalna centralna banka

7. Novanice ili bankota?Novanica predstavlja svaki oblik novca ili surogat novca koji se pojavio u obliku papirne cedulje bez obzira na postanak ekonomsko znaenje i pravnu normu. Novanica nastaje postepeno u toku razvoja novanog sistema kao posledica spontanog saznanja da nominalna vrednost novca u prometu ne mora odgovarati stvarnoj te da od nje moe vie ili manje odstupati.

8. Surogati stvarnog novca?Surogati su zamenici novca koji kao vrednosni papiri (menice, ekovi i sl.) sadre pravo koje imalac tog papira ima na odredjenu koliinu punovrednog novca (zlata). Novani surogat u cirkulaciji zameni pravog novca u funkciji je sredstava prometa i plaanja a rezlutat je stihijskog razvoja roba novanih odnosa i sve razvijenije masovne proizvodnje.

9. Papirni novac i isto papirno vaenje?(pretvaranje bankote u papirni novac) Bankota kojoj je u toku vremena potpuno ukinuta mogunost konverzije u zlato prestaje biti surogat zlatnog novca dobija prisilni teaj i pretvara se u pravi papirni novac.

10. Osnovne karakteristike papirnog novaca?Papirni novac sam po sebi nema gotovo nikakve vrednosti njegova vrednost je posredna i to samo tolika koliko taj novac predstavlja zlato i druge robe. Ima vrednost samo zato to funkcionoe u opticaju koliina papirnog novca odredjena je koliinom stvarnog (zlatnog novca). Moderni novani sistem papirnog novca pokazuje da je to definitivan dravni novac koji obavlja funkcije prometa i plaanja.To je papir u utvrdjenoj formi i nominal bez svoje unutarnje vrednosti lien bilo kakvog metalnog pokria a danas i bilo kakve veze sa zlatom.Drava ga je proglasila definitivnim zakonskim sredstvom prometa i plaanja.11. Paprini novani sistem ili slobodna valuta?Kako predstaje obaveza konverzije novanica u zlato ili pravi novac novanice u prometu postaju praktino isti papirni novac-zbog ega se i ovo vaenje naziva papirno vaenje.Ukidanjem slobodne zamene papirnog novca za zlato stvoren je novani sistem s papirnim novcem u opticjaju, ekovima komercijalnim bankama, kvazi novac, (tednja i oroeni depozit).12. Paprini novac i zlato danas?Paprini novac danas kao i ostali predstavnici stvarnog novca nije zamenljiv zlato. Istina i dalje papirni novac u prometnim funkcijama zamenjuje stvarni novac, on predstavlja zlato koje bi se normalno nalazilo u prometnim kanalima reprodukcije.Medjutim evolutivni proces u razvoju novanog oblika iao je tako daleko da je veza paprinog novca s jedne i zlata s druge strane prestala.

13. Likvidnost?Princip likvidnosti je tako naelo u poslovanju banaka koja predstavlja obavezu banke da u svakom momentu bude u stanju da blagovremeno izvrava sve dospele obaveze prema svojim komitentima u rokovima dospea.

14. Poslovnost i efikasnost?Princip poslovnosti proizilazi iz osnovnog naela reprodukcije svakog subjekta-postizanje maksimalnih rezlutata minimalnim ulaganjem sredstava.Princip poslovnosti treba da banku osigura od eventualnih iznenadjenja koja su mogua u savremenim vrlo dinaminim promenama finansijske strukture u privredi.Stabilnost i efikasnost poslovanja banke gotovo da nije mogue danas postii bez stalno prisutnog naunog razradjenog metoda praenja i predvidjanja svih relevantnih finansijsko materjalnih tokova u banci i privredi.15. Sigurnost?Predstavlja odredjeni stepen sigurnosti banke da e komitent ili poslovni partner u odredjenom roku uredno izvravati sve svoje ugovorm preuzete obaveze.Ovaj princip se posebno odnosi na sigurnost povraaja uloenih sredstava a sprovodi se ocenom finansijkog poloaja partnera i njegovre kreditne sposobnosti.16. Rentabilnost-profitabilnost?Princip rentabilnosti poslovanja banaka nekad je bio osnovni a esto je bio i motiv osnivanja i rada banka.Ostvariti visoku rentabilnost po svaku cenu ostaje i dalje kao princip u savremenom kapitalizmu dok je u socijalizmu to ve prestalo da postoji.Maksimiranje vlastitog dohotka postao je osnovni cilj rada i poslovne politike banke. To je pre svega efikasno usmeravanje sredstava reprodukcije optimalno korienje i izgradnja novih kapaciteta privrede specifine finansijske institucije u privrednom sistemu.Osnovni cilj je optimalizacija uslova poslovanja i maksimalizacija dohotka akcionara banke.

17. Centralna banka Srbije?

Osnovne funkcije NBS su da utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku vodi politiku kursa dinara, uva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novanice i kovani novac, i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finasijskog sistema.Rukovodstvo ine: guverner, zamenik guvernera, viceguverneri.18. Definisanje finansijkog trita?Finansijsko trite se moe definisati kao skup svih finansijksih transtakcija u oblasti nacionalne ekonomije kojima dolazi do uspostavljanja i realizacije drutveno proizvodnih odnosa iz kuporodajnih finansijskih dokumenta. Pod tritem se u nairem smislu rei podrazumeva mesto na kome se sueljavaju ponuda i tranja za robama, uslugama, novanim sredstvima.

19. Podela i vrste finansijkih trita?Finansijsko trite se deli na: novaano, devizno ili internacionalno trite, trite kapitala.

20. Trite kapitala?

Na ovom tritu se prodaju i kupuju dugorona novana sredstva odnosno kapital i dugorone hartije od vrednosti takozvani efekti. Uesnicima na ovom tritu se prua mogunost da brzo menjaju strukturu i smer svojih investicionih plasmana da brzo prelaze iz uloge tednje u ulogu zajmotraioca a da pri tom slobodna sredstava budu usmerena u najrentabilnije investicione projekte.

21. Utvrdjivanje likvidnosti?Optimalna likvidnost banaka se postie efikasnim uskladjivanjem tokova priliva i odliva novanih sredstava klijenata na raunima banka, dranje stope odredjene likvidnosti i pridravanje monetarno kreditne politike centralne banke.

22. Obveznice?Su hartije od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da e licu naznaenom u obveznici ili po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu obveznivce isplatiti na odredjeni dan iznos naveden u obveznici odnosno iznos anuitetskog kupona.Obveznice su dugorone, neotkazive i lako prenosive hartije od vrednosti.Elementi: oznaka, firma i sedite izdavaoca, firma i naziv kupca, oznaka da glasi na donosioca, iznos na koji glasi, visina kamatne stope, procenat uea u dobiti, rokovi otplate kamate i glavnice, mesto i datum izdavanja, serijski i kontrolni broj, faksimil potpisa izdavaoca obveznice.

23. Fikskalna ili monetarna politika?

Monetarna politika treba da osigura ostvarivanje osnovnih ciljeva makroekonomske politike: stabilnost vrednosti novca (monetarna stabilnost), optimalni rasta, uravnoteen platni bilans,optimalnu likvidnost privrede.Navedeni ciljevi su esto medjusobno suprostavljeni, posebno u kraem vremenskom periodu, tako da se monetarna vlast odluuje i bira jedan od prioritetnih ciljeva.

24.Akcije?

To je vlasniki i finansijski instrument ijom kupovinom vlasnik akcije postaje nosilac vlasnitva nad kapitalom. Akcija omoguava ostavarivanje trajnog kapitala u imovini akcionarskog drutva.Akcija kao hartija od vrednosti omoguava pravo na deo dobiti (dividendu) iz poslovnih rezlutata akcionarskog drutva.Odredjeni oblik akcije omoguava odnosno daje pravo na upravljanje akcionarskog preduzea.Akcije omoguava izdavaocu (emitentu) osiguranje trajnog kapitala preduzea.

25.Tranja za novcem?

Zavisi od transakcija robama i uslugama u privredi. Drava, preduzee i stanovnito dre novac da bi njim mogli kupovati robu opremu, plaati radnike, usluge i dr. to zavisi od neelastinosti potreba i stanja na tritu novca (ponude, tranje, kamate, inflacije). Jedan deo tranje novca zavrava kao likvidni oblik to se odnosi na visoko likvidna sredstva kojima se osigurava stalna tekua likvidnost.26.Valutni rizik?

Postoje tri vrste izloenosti valutnom riziku: ekonomska, transtakciona, konverziona. Karakteristike ekonomske izloenosti valutnom riziku su: da nastaje pre ekonomske transtakcije i obino odredjuje da li e do nje doi, da je vezana za realne a ne nominalne promene kurseva, da se generalno moe rei da se ne pojavljuje u finansijksim izvetajima da moe da utie na domau prodaju u domaoj valuti da tei da ima razliite vremenste raspone.

27.Finansijki mehanizam privrede?Pri istraivanju procesa finansiranja i kreditiranja privrede traba poi od finansijkih tokova, posebno u trinoj privredi sa razvijenim finansijskim tritem. Znamo da u svakoj privredi postoje odredjeni sektori izmedju kojih se vri cirkulacija novca i tednje. Sektori sa vikom tednje u odnosu na investicije odredjenim mehanizmom prenose viak tednje na sektore kod kojih se javlja manjak tednje u odnosu na investicije. Finansijski posrednici na taj nain posreduju u prenoenju novca i tednje sa suficitarnih na deficitarne sekore. Pri tome je i monetarni sistem esto diretno povezan sa sektorima sa deficitima i finansijskim posrednicima. Imamo dva naina finansiranja privrede: mehanizam samo finansiranja, finansijsko trite, fiskalni sistem finansiranja ali on ima druge zakonitosti i vezan je za dravnu, finansijsku i ekonomsku politiku.

28. Upravljanje pasivom banka?

Pasiva banke komponovana od: pod bilansa sopstvenih izvora sredstava, pod bilans tudjih (pozajmljenih) sredstava, pod bilansa komisionih (neutralnih) poslova i sredstava.

29.Efekti menadmenta aktive i pasive banaka?

Upravljanje pasivom ima veliki uticaj na razvoj finansijkog trita. Menedment pasivom ini banku ranjivom za svaki objavljeni gubitak, lo novinski lanak, nepovoljnu vest koji utiu na poloaj banke na tritu.Dolazi do promene u pristupu upravljanja aktivom. Sve prisutnija ideja da je veina ako ne i cela aktiva utriva. Konaan rezlutat je integracija finansijkog sektora i jo vea raznolikost medju bankarskim aktivama i pasivama. To proizvodi veu potrebu za uspostavljanje efikasnog i pouzdanog sistema monitoringa i kontrole svih bankarskih aktivnosti.

30. Efekti upravljanjem aktivom i pasivom na rizik i profit?

Postiji opta opasnost od menadmenta pasivom o kojoj smo i ranije govorili tj. Rizik kojim je izloena svaka banka od mogunosti gubitka svog poloaja na finansijkom tritu. Kako bi bila u situaciji da ne moe dodji do potrebnih sredstava kroz smanjenju zavisnost od kratkoronog finansiranja,-kroz diversifikaciju izvora uzimanja pozajmica ili korienjem nepozivih kreditnih linija.Prisutan je problem medjuzavisnosti na nacionalnom i medjunarodnom nivou.elja za boljim upravljanjem aktivom i pasivom tj. elja za boljom kontrolom odredjenih rizika bila je vaan faktor kod brzog razvoja finansijkih inovacija poslodnjih godina.31. Efekti upravljanja aktivom i prasivom na efikasnost banaka?Tri kriterijuma efikasnosti:-efikasnost proizvodnje ili cena bankarskog sistema-koje usluge proizovdi po kojim cenama u odnosu na resure koje troi.

-efikasnost alokacija resura u okviru ekonomije i kako na to utiu cena bankarskih usluga, naroito kamatnih stopa koja plaa za depozite i kojem naplauje od kretida koje odobrava

-dinamika efikasnost koliko dobro i koliko brzo bankarski sistem odgovara na promene tranje za bankarskim uslugama.

32.Kratkorone hartnije od vrednosti?

Kratkorona hartija od vrednosti je ona kod koje obaveza dospeva u roku od jedne godine od dana emitovanja.

33.Dugorona hartija od vrednosti?

Je ona kod koje obaveza dospeva u roku duem od jedne godine od dana emitovanja.

34.Pojam i vrste banka?Osnovni elementi definicije banke su: banka je samostalni privredni i trini subjekat, banka je preduzee, posluje na prenetim oblaenjima i poverenju, posreduje u finansijkim transakcijama, obavlja depozitne,kretditne i novane transtakcije svojih deponenata, svoje poslove obavlja profesionalno i organizovano. Banka je finansijka institucija koja se bavi posredniko finansijim aktivnostima sa ciljem prikupljanja depozita i davanjem zajmova. Osnovne karakteristike banaka su: transformacija sredstava gde banka transformie kraktoronu likvidniju depozitnu aktivu u dugoronu manje likvidnu depozitnu pasivu stvarajui pri tom jaz to moe dovesti do ne likvidnosti banke. Procenjivanje vrednosti trailaca zajma depozitni potencijal banka je kolekcija u ijoj aktivi i pasivi ulazi razni finansijki instrumenti. Banke su nosioci transakcionih rauna na kojima se nalaze depoziti privrede i stanovnita. One su i dalje nosioci dodatne likvidnosti.Vrste banaka: emisione ili centralne banke, depozitene, poslovne, investicione, univerzalne i ostale vrste banaka.

35. Javna privreda?

Troenje prikupljenih sredstava u javnoj privredi vezano je za obavljanje odreenih javnih funkcija (kolstvo, zdravstvo,..) i nije neposredno vezano za rentabilitet ulaganja. Danas u savremenom svetu javna privreda dobija sve vie elemenata proizvodne funkcije tako da se finansijski odnos javne i privatne privrede razvijaju u svim pravcima, organski se spajajui. 36. Osnove i priroda finansija?Fiansije kao zaokruena finansijska disciplina nastaju pojavom i razvojem robne proizvodnje i ndelovanja zakona vrednosti, odnosno nastajanjem novca kao opteg ekvivalenta. U osnovi finansijskog sistema nalaze se: 1) finansijska tednja kao finansijska osnova ekonomskog i finansijskog sistema, pri emu se tednja javlja i ostvaruje u obluku novca; 2) osnovni tokovi transferisanja tednje; 3) finansijske institucije za transferisanje tednje; 4) finansijska trita koja omoguavaju promet finansijskih instrumenata. U institucionalnom smislu banke predtsvljaju najvanije institucije finansijskog sistema a u funkcionalnom smislu banke se javljaju kao finansijski posrednici izmeu finansijko suficitnih i finansijski deficitnih transaktora i sektora.37. Sasatavni elementi nauke o finansijama?

U sastavne elemente nauke o finansijama ubrajaju se: monetarna I finansijska teorija, monetarna I finansijska politika, finansijska statistika, monetarno i finansijsko pravo, budetsko pravo i td.38. Monetarna analiza?

Zadatak monetarne analize je da objasni promene realnih makroekonomskih promenljivih koje su izazvane promenom monetarnih promenljivih. Zadatak monetarne analize je da kvantifikuje uticaj monetarnih promenljivih na realne promenljive, da izrauna uticaj monetarnih tokova na tobne tokove. Monetarna politika se oslanja na nalaze monetarne analize.

39. Koji faktori presudno utiu na tranju ta novcem?

Postoje dve teorije koje predstavljaju motiv da privrednici i pojedinci dre novac a to su klasina ili kvantitativna teorija novca i kenzijanska teorija novca. Prema klasinoj teoriji motiv za dranje novca jeste njegova funkcija posrednika u razmeni. Ona predstavlja potrebu da se lake odvijaju plaanja i kupovine. U okviru ove teorije razvile su se dve teorije a to su fierova transakciona verzija MxV=PxT(novac puta brzina obrta ista je kao cena puta transakcija) i kembridska jednaina MxV=PxY (novac puta brzina isto je to i cena puta output)i fridmanova verzija ili portfolio teorija i ona izraava realnu koliinu novca.40. Kvantitativna teorija novca?

Motiv za dranje novca jeste njegova funkcija posrednika u razmeni. Nju su razvili ekonomisti klasine kole pre svega Milton Fridman. Verzije kvantitativne teorije su: 1) Fierova transakcijska verzija MxV=PxT (novac x brzina obrta = cena x broj transakcija) Kvantitativna teorija je identitet i ona je korisna zato to pokazuje ako se jedna varijabla menja, jedna ili vie drugih takoe moraju da se menjaju da bi se ouvao identitet. Novca treba onoliko koliko je nuno da se pokrije robni promet; 2) kembridska jednaina MxV=PxY (novac x brzina=cena x output). Ona polazi od toga da novac omoguava razdvajanje procesa razmene na dva ina: in prodaje i in kupovine; 3)fridmanova verzija ova teorija poprima karakter teorija svakog trajnog potroaa dobra i izraava realnu koliinu novca M/P kao funkciju: a) dohotka bilo od rada ili imovine, b) stok dohotka od imovine, c) ostalih faktora. 41. Fridmanova verzija?Realna novana masa M/P predstavlja skup roba i usluga koje sa novcem mogu kupiti ili koliko za iznos robe P treba novac M. U modernoj verziji ova teorija poprima karakter teorije tranje svakog trajnog potroaa dobra. Izraava realnu koliinu novca M/P kao funkciju: a) dohotka bilo od rada ili imovine, b) stok dohotka od imovine, c) ostalih faktora.

42. Dolarizacija?

Dolarizacija je rezultat nestabilnih makroekonomskih uslova i racionalan odgovor na domau valutnu krizu. Ona se moe posmatrati kao: zvanina i nezvanina. Nezvanina pored domae valute obino cirkulie vrsta strana valuta koja nije zakonsko sredstvo plaanja, ali koja obavlja bazine monetarne transakcije. Nezvanina dolarizazija se odnosi na kada se usled nepoverenja u domau valutu koristi strana valuta kao sredstvo plaanja, sredstvo obrauna ili sredstvo uvanja vrednosti kada strana valuta nije zvanino plateno sredstvo.43. Valutni odbor?Valutni odbor je monetarno-devizna institucija koje emituje banknote i kovani novac koji je u potpunosti konvertibilan za stranu, odnosno rezervnu valutu. Valutni odbor automatski emituje ili povlai banknote i kovani novac samo u meri u kojoj postoji ekvivalentan priliv ili odliv deviza rezervne valute. Kvalitet valutnog odbora se ogleda u: 1) garantuje konvertibilnost domae valute; 2) garantuje cenovnu i monetarnu stabilnost; 3) pospeuje spoljnu trgovinu sa konvertibilnim deviznim podrujima; 4) stimulie strane direktne investicije; 5) stimulie portfolio investicije u domau privredu.

44. Stepen autonomije Centralnih banaka?

Autonomija centralnih banaka meri se stepenom slobode odluivanja u oblasti kreditno-monetarne i devizne politike. CB se razvrstavaju u dve kategorije: 1) zavisne CB odluke su pod jakim uticajem drave, odnosno vlade, i CB su obino instrument nadlenih ministarstava; 2) nezavisne CB imaju vei stepen samostalnosti prilikom voenja kreditno-monetarne i devizne politike, ali ni one nisu potpuno nezavisne od vladine politike.45. Finansijske organizacije?

U okviru finansijskog sistema postoje razni oblici organizacije finansijskih institucija, tj. Posrednika izmeu kreditora i debitora. To su institucije koje su specijalizovane za kreiranje finansijskih instrumenata i aktiviranje odgovarajuih mehanizama. Osnovni zadatak finansijskih institucija je da ostvari kontinuirano poveanje efikasnosti i racionalnosti poslovanja sa makro i mikro stanivita i da se smanje rizici u poslovanju. Postoje tri osnovna tipa finansijskih institucija: kreditne institucije, institucionalni investitori i berzanske firme (investicione banke).46. Kljune postavke monetarizma?Osnovne postavke monetarizma su: 1) postoji skladan ali ne precizno definisan odnos izmeu stope rasta koliine novca i stope rasta nominalnog dohotka; 2) ovaj odnos se ne vidi odmah ve treba da proe izvestan period dok promene u monetarnom rastu ponu da deluju na dohodak, a taj interval je sam po sebi promenljiv; 3) promena u stopi monetarnog rasta izaziva promenu u stopi nominalnog dohotka od prilike od est do devet meseci kasnije; 4) izmenjena stopa rasta nominalnog dohotka se najpre odrava u proizvodnji a gotovo uopte ne ispoljava na nivou cena; 5) dejstvo na nivo cena se javlja tek posle est do devet meseci posle dejstva na dohodak i na proizvodnju; 6) promena u monetarnom rastu deluje na kamatne stope u jednom pravcu u poetnoj fazi. Zakljuujemo da je monetarna politika vana a njena karakteristika se najpre ogleda u koliini novca a kasnije u bankarskom ili ukupnom kreditu ili na kamatne stope.47. Banke u finansiranju reprodukcije i poslovnim finansijama?

U reprodukciji privrede banke imaju posebno mesto i ulogu jes su specijalizovane institicije, ija je osnovna uloga da privredu i njenu reprodukciju snabdevaju potrebnom koliinom novca i kredita. Na razvijanje i jaanje finansijskog mehanizma utiu: 1) efikasno i racionalno organizovane bankarske organizacije i finansijske institucije; 2) funkcionalnost finansijskih instrumenata; 3) formiranje ponuda novanih sredstava; 4) adekvatne mere monetarno-kreditne i bankarske politike.

48. Savremen novac karakteristike i razvoj?

Novac je drutveno ekonomska kytegorija koja je u svom dugom evolucionalnom procesu najdue vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada, odnosno za razvoj drutva u celini. Novac je osnova monetarnog sistema svake privrede. Izdvajanjem robe opteg ekvivalenta iz ostalog robnog sveta stvara se osnova za nastanak i razvoj novanog oblika vrednosti. Ovim izdvajanjem roba dobija karakter opteg ekvivalenta tj. Ona sama postaje novac. Vrste savremenog novca su: papirni novac( novanice i kovanice) i bankarski novac (iralni novac, depozitni novaci kreditni novac).

49. Institucije i mehanizmi finansijskog sistema?

Finansijski sistem je sastavni deo privrednog sistema koji se sastoji iz vie elemenata pomou kojih treba da se omogui nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj drutveno-ekonomskoj zajednici. Najvaniji elementi finansijskog sistema su: 1) finansijsko trite, finansijske institucije i 3) finansijski instrumenti. Podele finansijskih trita: 1) sa aspekta lokacije(lokalna, nacionalna i internacionalna); 2) sa aspekta nacionalne ekonomije (interna i eksterna);

50. Proces dematerijalizacije novca prelazak novca robe na novac znak?

Novanica predstavlja svaki oblik novca ili surogat novca koji se pojavquje u obliku papirne ceduljice bez obzira na postanak, ekonomsko znaenje i papirnu normu. Novanica postaje surogat novca a razvija se zbog potrebe prometa.

51. Principi bankarskog poslovanja?

Principi bankarskog poslovanja su: 1) princip likvidnosti; 2) princip poslovnosti i efikasnosti; 3) princip sigurnosti i efikasnosti ulaganja sredstava u reprodukciji; 4) princip rentabilnosti-profitabilnosti.