b) Počeci EU od Rimskog sporazuma, tok i ishod, prednosti i mane

Evropska Unija je veoma složen skup pravila, koja važe za 27 zemalja. Komunikacija počiva na 170 000 stranica pravila komunitarnog prava – koje se uobičajeno zove acquis communitare – a njegov sastavni deo čini i nekoliko ugovora. Među važnijim su Pariski ugovor 1951, Rimski ugovor 1957, Jedinstveni evropski zakon 1986, ugovor iz Mastrihta 1992, ugovor iz Nice. To su ugovori među zemljama članicama i oni se u strogom smislu ne mogu smatrati ustavom. U osnovne dokumente spadaju i svi ugovori o ulasku novih članica u Uniju. Osnovni akteri zbivanja jesu vlade zemalja članica.Ideja nije nastala odmah posle II sv.rata. Velikim delovima Evrope posle ratnih razaranja bila je potrebna ekonomska obnova, a problemi obnove nisu se ticali samo jedne, već većeg broja zemalja, i smatralo se da je za to potrebna institucionalna infrastruktura međunarodnih razmera. Postojala je želja da se učvrste bezbednosni, politički i ekonomski interesi zapada, u mirnodobskom periodu koji je sledio u odnosu na sovjetsku opasnost. II sv.rat još nije ni bio završen, kada su 1944 u Breton-Vudsu osnivani MMF i Svetska Banka. MMF je trebalo da predupredi nestabilnost valuta, osiguravajući pristup kreditima zemljama poremećenog bilansa plaćanja, dok je SB bila namenjena uloga obnove razorenih zemalja i nerazvijenog sveta putem dugoročnih kredita za razvojnu pomoć. Maršalov plan je pokrenut 1947, sa idejom da bude okvir za privrednu obnovu zapadne i južne Evrope. Program su prihvatile kapitalističke zemlje, ali su ga odbile sve zemlje iz sovjetske intersne zone. Osnivači EFTA bili su Austrija, Danska, Norveška, Portugal, Švajcarska, Švedska i VB. Zemlje EFTA vremenom su odlazile u Evropsku Zajednicu – Uniju. Današnja EFTA ima samo 4 člana – Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Od 1.1.1994. nastala je Evropska Ekonomska zona (EEA), u kojoj su posle ulaska Austrije, Finske i Švedske u EU, ostali Island, Lihtenštajn i Norevška. Švajcarska nije član EEA, što je zapravo sporazum EU i EFTA o zajedničkom tržištu, bez zajedničke carinske unije, poljoprivrede i ribolova. Belgija, Holandija i Luksemburg formirali su Benelux kao carinsku uniju 1.1.1948. a ideja je bila da ona kasnije preraste u ekonomsku uniju. Odbrambeni ugovor iz Brisela 1948 trebalo je da objedini neke bivše saveznike (VB, Francuska, i 3 zemlje Beneluxa) protiv nove sovjetske opasnosti. Osnivanje NATO-a 1949 proširiće broj zemalja u ovom savezu koji je imao sličnu funkciju. NATO će uspeti da postane i opstane prava zapadna odbrambena zajednica koja će na kraju izaći kao pobednik iz hladnog rata. Kao zamena za nekadšnju Ligu naroda 1945 osnovane su Ujedinjene nacije. Povelja UN doneta je 1945, a Opšta deklaracija UN 1948. Prva evropska ustanova šireg obuhvata koja je osnovana posle II sv.rata, bio je Savet Evrope. Savet je ustanovljen maja 1949 i trebalo je da bude začetak Evropske federacije sa poveljom prava, sudom, zajedničkim tržištem i valutom i nizom sektorskih politika. Savet je postao organizacija čiji su ciljevi bili zaštita političko – kulturnog nasleđa zasnovanog na ličnoj slobodi, individualnim pravima, vladavini prava, demokratiji i evropskim kulturnim vrednostima. Savet Evrope nije ustanova EEZ i Unije, mada su sve članice Unije ujedno i članice Saveta. Članice Saveta Evrope su i sve ostale evropske zemlje, sem Belorusije. Pariskim ugovorom iz 1951 osnovana je Evropska Zajednica za ugalj i čelik (EZUČ). Rimskim ugovorom iz 1957 osnovan je Evroatom (Evropska zajednica za atomsku energiju) i Evropska ekonomska zajednica koja je bila zamišljena da obavlja sve ostale zajedničke poslove, osim onih koji su vršili EZUČ i Evroatom. EZUČ i Evroatom i EEZ jesu nezavisna tela – iako su se njihovi organi spojili ugovorom o spajanju 1965, što je operativno izvedeno jula 1967. Osnovni cilj EZUČ bio je da uspostavi zajedničko tržište za ugalj i čelik. Moglo bi se reći da je nastanak prvih ustanova onoga što je danas izraslo u Uniju bio rezultat delovanja bar 3grupe faktora. Prvi su međunarodne okolnosti koje su iziskivale uspostavljanje nove mreže ustanova u skladu sa novim odnosom snaga. Drugi su interesi pojedinih zemalja.

Treći faktor su integrativni impulsi. Izvorna šestorka zemalja osnivača lansiraće dva velika projekta – carinska unija i program za poljoprivredu – i nekoliko manjih pre nego što će EEZ prvi put biti proširena novim članicama. EEZ12 biće od 1992 preimenovana u EU, a posle pristupanja Austrije, Finske i Švedske 1995 postaje EU15. 2004 pristupilo je još 10 država. Mastriht je bio velika prekretnica u postupku integracija. U njemu su svi integracioni procesi grupisani oko 3 stuba. Prvi stub čine EZUČ,EEZ i Evroatom. Drugi stub je zamišljen da obuhvati zajedničku spoljnu politiku i politiku bezbednosti. Treći stub se odnosi na sardnju u pitanjima pravde i unutrašnjih poslova. Stubna struktura se ukida Lisabonskim ugovorom, što znači da ona nije prošla test vremena.