bc(;&qoj/u1:/j ·datt..,r~ (!j · fpyna pa-iyaa, n03111wll1j.a payyh 1 2 nac iiiba a....

0:;(;00.213MaTI1'1HI16poj

nonYlbaBa npaaao naue - npe,QY3eTHI1K,24J-iLf 1010'.2 Lf5'6'3

n~6WI1Q>pa ,QenaTHOCTI1

nonYlbaBa AreHLll1ja aa npaapenae peracrpe

2 3 19 20 21 22 23 24 25 26

Bpcra nocna

HA3I11B: BC( ;&QOJ/U1:/J ·datt..,r~ C(?fpoJII (!J /lc2CE,QIIIWTE: Ce ~(/IItO

y neplo1OAY OA

'"oNC.ro>-J:.!l1,Cl:coc.oCl>LC

fpynapa-ryxa, n03V1L\V1Jpa4yH

1 2

A. np~xOA~ ~ PACXOA~ ~3 PnOCllOBAIbA

I. nOCllOBH~ np~XOA~(202 + 203 + 204 - 205 + 20'

601.161 1. npV1xOAV1OAnpoziaje

62 2. npV1XOAV1OAaKTV1BV1patba

630 3. nOBenatbe BpeAHocTV1sa

631 4. CMatbetbe BpeAHocH1 aa,

641.165 5. Ocranu nocnOBHV1npaxoz

11. nOCllOBH~ PACXOA~ (2C

50 1. Ha6aBHa apensocr npoae

51 2. TPOWKOBV1MarepV1Jana

52 3. TPOWKOBV1sapana, HaKHa1.1ocranu nW·1HV1pacxoaa

54 4. TPOWKOBV1aMoprV13a4V1je

531.155 5. Ocrann nocnOBHV1pacxor

Ill. nOCllOBH~ A06~TAK (20

IV. nOCllOBH~ ry6~TAK (20,

66 V. <l>~HAHC~JCK~ np~XOAlA

56 VI. <l>~HAHC~JCK~ PACXOA~

67, 68 VII. OCTAll~ np~XOA~

57, 58 VIII. OCTAll~ PACXOA~

IX. A06~TAK ~3 PEAOBHornPE onOPE3~BAIbA(213 - 214 + 215 - 216 + 21

X. ry6~TAK ~3 PEAOBHor rnPE onOPE3~BAIbA(214 - 213 - 215 + 216 - 21

69 - 59 XI. HETO A06~TAK nOCllOB06YCTABlbA

6l-1flAHC YCnEXA

of. 01 Ao31. 1c2.

V13HOC

y xIMbaAaMa AI1Hapa

Hano-\ Aon MeHa

6poj Tekyha r

3 4 5

EAOBHor

) 201 9{202 ~1g)p ~,

{'1V1HaKa1.1po6e 203 [C21gJ/;V1xaY'lV1HaKa 204 (.z.19)/JV1xaY'lV1HaKa 205 {2101C;1.1 206 (1.1g~08 AO 212) 207 sre po6e 208 ~),1 ,

r-209 !2JZl,J (;

ia aapaaaIJ.22) 1(210

1peaepaaca-sa 2 1 1 i2~J!J,z)"

" 212 (222)g"

1 - 207) 21317

- 201) 214

215 (21'3}?O I,<

216 (~,J2J'1f ,"

217 'J.1g}12 I218 (222}re

lOCllOBAIbA

- 218) 219

OCllOBAIbA

+ 218) 220

ibA KOJE CE221

)AI1Ha npeTxOAHa roAI1Ha

6

A

rpynapa-ryua, n03V1L\V1Jpa4yH

1 2

59 - 69 XII. HETO rY6~TAK nOCJlOBA06YCTABIbA

5. ,Q06~TAK nPE OnOPE3~B(219 - 220 + 221- 222)

B. rY6~TAK nPE OnOPE3~BA(220 - 219 + 222 - 221)

r. nOPE3 HA ,Q06~TAK

721 1. nOpeCKI1 pacxoa nepl1oA<

722 2. OAllolKeHI1 nOpeCKI1 pacx

722 3. OA11olKeHI1nOpeCKI1 npax

723 ,Q. ~CnJlAnEHA Jl~4HA np~nOCJlO,QABUY

n. HETO ,Q06~TAK(223 - 224 - 225 - 226 + 227

E. HETO rY6~TAK(224 - 223 + 225 + 226 - 227

>K. HETO ,Q06~TAK KOJ~ np~MAtb~HCK~M YJlArA4~MA

3. HETO ,Q06~TAK KOJ~ np~BJlACH~U~MA MAT~4HOrnPABHOr Jl~UA

~. 3APA,QA no AKU~J~

1. OCHoBHa aapaaa no aK411

2. YMalbeHa (pa3BoAlbeHa)no aKL\l1jl1

ibA224

225

AI1 nepaona 226 (2.1h~~'114, 0

AI1 nepaona 227

tbA 228

228) 229

+ 228) 230

lA,QA2 3 1

A,QA

232

Hano-AOn MeHa

6poJ Texyha r

3 4 5

'"bA KOJE CE222

tbA223

y ~oo';tJ~ O~ 2011f.roP,ViHep,aHa

233

234

JlVi e oP,roBoPH~lr~EaCTaBJbalbe~""a"l~teW,"ja

V13HOC

Jp,ViHa flperxonaa rop,ViHa

6

3 JO!) 1~O11J Sh1 33b3g

12020 2Sg OOj

S gLj1-(

2J5 t;C/-I

06PA3ALl nponMCAH:npaBl1nHI1KOM 0 CallP>KI1HI111cjJOPMI1osoeseu, cjJl1HaHcl1jcKI1X113BelllTaja sa npl1BpellHa llPYlllTBa 3allPyre. llPyra npeeue nl1l.ja 11npellY3eTHI1Ke ("CnY>K6eHI1 rnaCHI1KPC", 6p. 1 412006,512007, 11912008,212010, 1011201211 1182012).

0:}6 00 fl-J3Manl'lHIII 6poj

2 3

Bpcra nOC11a

nonYlbaBa npaaao 11lIIl..\e- npe.qY3eTHIIIK

/-JjIjLf 1CJ102/fSG3Wlllcppa .qe11aTHOCTIII n~5

nonYlbaBa AreHl..\lIIja aa npaapenae peracrpe

19 20 21 22 23 24 25 26

HA3lo1B: 13ClM Cl0 H1/CSc'1 .(/0 tLr??! Ce.-~j /I 0 /)02

CEAlo1WTE: Ce ~Oc7JI0

C"i~oNQ.co>-I.!l1,

ge-O<1)1.O

ipynapa-ryaa, n03111Wll1JApa4yH

1 2AKTIr1BA

A. CTAIlHA Ir1MOBIr1HA(002+OC

00 I. HEYnnAnEH~ Yn~CAH~

012 11. GOODWILL

01 6e3012 Ill. HEMATEP~JAnHA ynArAfb

IV. HEKPETH~HE, nOCTPOJEIi~ 5~OnOWKA CPEACTBA ((

020, 022, 023,026,027 (Aeo), 1. HeKpeTHIiIHe,nocrpcje-sa •028 (nee), 029024,027 (nee), 2. ~HBeCTIiII..\IiIOHeHeKpeTHIiIHE

028 (nee)021,025,027 3. 51i10nOWK8cpencrsa(Aeo) IiI028 (Aeo)

V. ,QyroPOYH~ <I>~HAHC~JCK(010+011)

030 AO032, 1. Y'leWn8 y xanarany039 (neo)

033 AO038, 039 2. OCTa111iIAyropO'lHIiICPIiIH8Ht(neo) MIiIHyC037

6. 06PTHA Ir1MOBIr1HA (013+

10AO 13, 15 I. 3An~XE

14 11. CTAnHA CPEACTBA HAM EH:~ CPEACTBA nocnOBAfbA05YCTABJbA

Ill. KPATKOPOYHA nOTPA)K~B~ roTOB~HA (016+017+018

20,211i122, 1 . nOTpa>KIiIBafb8OCIiIM223

2232. nOTp8>KIiIB8fb838 Blilwe nn

Ao61i1T8K23 MIiIHyC237 3. KP8TKOPO'lHIiICPIiIH8HCliljCKIiI

24 4. rOTOBIiIHCKIiIeKBIiIBaneHTIiI~

271i128 5. nOpe3 H8AOA8TYspenaocOCIiIM288 BpeMeHcK8p83rp8HIiI'lefb8

288 B. O,lJ,IlO}f{EHAnOPECKA CPE

r. nOCIlOBHA Ir1MOBIr1HA (0

29 ,Q. rY61r1TAK 1r13HA,QBIr1CIr1Hf

D. YKynHA AKTIr1BA (022+023

88 E. BAH61r1IlAHCHA AKTIr1BA

'",:sI

bienCOo:sI

afQ.en:sQ.

C:,TCOenCO

:;fS

5~JlAHC CTAI-bAHa AaH 31 12. 20$3 rOAHHe

Hano-1I13HOC

Aon MeHaTekyha ·OAII1Ha npeTxoAHa roAII1Ha6poj

3 4 E 6

3+004+005+009) 001 1g41 53t et 1Jf3 331n~TAn 002

003

004 (i.sltl~- 11£ 3q~ g1 050A,onPEMA 005 11616g·1 1gM 13~06+007+008) '2,(;116onpeva 006 r.;.~/,1J 11?5} Gg1 ::; 06S~34

007

I008

1nnACMAH~ 009 ~J)11~ 06 lHl; 6"6 '641010 1.J)5

11( , 31 £51 3::; !5i

IiIjCKIiInnaCM8HIiI o 1 1 28),1G 2A 6~1 JAGf~14+015) 012 :3 to! 9'1:;- 1j OJl~J~013 (2.0})1 If 1 t;~i()Jj2 I) Jj!}0,EHA npO,QAJ~<OJE CE 014 I

fbA, nnACMAH~ 015 .2 32iJ t1~ J 53.2 331019+020)

016 /2IJ]~ I?J, 1/ G60 l5"5q 2 022jJG3,'gneH nopes H8 017 1;;60 1100nn8CM8HIiI 018 ()JJ,3r? 21G ~33 139I~roTOBIiIH8 019 (2,11),31'1 J1190.2 /.j2IiI8KTIiIBH8 020 (2,!1,J[. J5LL1% 3d1S(/)j

r·QCTBA 021 {.2..1G),3i J,1 i;?/} t143i1+012+021) 022 11 f31t32 12313 3:;9KAnlr1TAIlA 023

024 ~1Jb1_ t92 12 313 s;}tj025 ~ 12}?f ~ 563 lf5"c I} t21591

Fpynapa-iyaa, n03111Wll1J.ApaYyH

1 2

nAC IIIBA

A. KAnlllTAIl (102+103+104+105+

30 I. OCHOBHV1 KAnV1TAJI

31 11. HEynnAnEHV1 ynV1CAHV1K,

32 Ill. PE3EPBE

330 ~ 331 IV. PEBAJlOPV13Al..jV10HE PE3E

332 V. HEPEAJlV130BAHV1 ,Q05V1l..jv, XAPTV1JA 0.0 BPE,QHOCTV1

333 VI. HEPEAJlV130BAHV1 rY5V1l..jV1XAPTV1JA 0.0 BPE,QHOCTV1

34 VII.HEPACnOPE'DEHV1 ,Q05V1TP

35 Vlll.rY5V1TAK

037 ~ 237 IX. OTKYnIbEHE conCTBEHE

5. ,QyrOP04HA PE3EPBIIIC(112+113+116)

40 I. ,QyroPOYHA PE3EPBV1CAfb

41 11. ,QyroPOYHE 05ABE3E (114

414,415 1. ,QyroPOYH~Kpe,Q~T~

416e3414~415 2. OCTane nyropo-n-e 06aBe3

Ill. KPATKOPOYHE 05ABE3E(117+118+119+120+121 +122

42, OC~M427 1. KpaTKopOYHecp~HaHc~jcKe

2. 06aBe3e no OCHOBYcpenc427 npo,Qaj~~ cpencrasa nocn

otiycraersa

43 ~ 44 3. 06aBe3e ~3 nocnoaa-sa

45 ~ 46 4. OCTane KpaTKopOYHe06aB

47 ~ 48, OC~M 5. 06aBe3e no OCHOBYnopes;481 ~ 49 epensocr ~ ocranax jaBH~OC~M498 nacasaa apeueucxa pasrp

481 6. 06aBe3e no OCHOBYnopeae

498 B. OAflO>KEHE nOPECKE 05A

r. YKYnHA nACIIIBA (101+11

89 ,Q. BAH5111nAHCHA nACIIIBA

y Ce&uj/lJnaua c2cf. 0,2. 2011f.ro,QViHe

Hano-AOn MeHa

6poj Te t<yna

3 4 t

06-107+108- 09-110) 101 .5102 {2j?Jl,2~ 3

nV1TAJI 103- f

104

)BE 105 (2~~ jno OCHOBY 106

IlO OCHOBY 107

K 108 [2,137109 (2,13 )

,Kl..jV1JE 110

I-bA III 05ABE3E 1 1 1 SlI fJ,11 )/,2A )\ 1 1 2 ~4

~}, 2J115) 1 1 3 pg)§3(1 1 4 264~~Ji j1 1 5 (.2tf),{2, 'HJ,

3i,261 1 6 2-

06aBe3e 1 1 7 {2X)/2.~Lt} I}3r2/;;aBa HaMefbeH~X'Bafba xoje ce 1 1 8 I

1 1 9 ')·15),3rZ:f,2-~

'3e 120 (2.1!),3r 0Ha ,Qo,Qarynpuxozia ~ 121

rz1?)r2(H~4efba

Ha ,Q06~TaK 122

BE3E 123 (2.1G)/31+-123) 124 111

125 ~.12)3L 11

A

1I13HOC

npeTXO,QHa ro,QViHa

6

356:J150

J; 1!J()0' s

/J5~JjJ;3gr; 1)9lfY :;'f.5!j 1-f

G{Jj 131 3J:}tJ :}9:;S~ ttJ] e 301 ;;3eS

06PA3Al..l nponUCAH:np8BI1nHI1KOM 0 C8,D,P)f(I1HI1 11cjJOPMI1 06P838l..jE cjJI1H8HCI1jCKI1X 113BewT8j8 38 npl1Bpe,D,H8 ,D,PYWTB8 38,D,pyre, ,D,pyr8 np8BH8 nuue 11

npe,D,Y3eTHI1Ke ("CnY)f(6eHI1 rn8CHI1K PC", 6p. 1 412006,512007 11912008,212010, 1011201211 1182012).

o :; G 0 0 .21 3Manl'1HI1 6poj

nonytt:.aBa npaaao I1114e

:2 4 4 ~Wl1cppa AeI1aTHOCTI1

nonytt:.aBa AreH411ja aa npaapenae peracrpe

!G1G2LfSG3nl>16

2 3 19 20 21

VI BEWTAJ 0 TOKOBVlMA rOTOBVlHEy nepaony 0,(\ 01 oj. ,(\03 J j~. 20 t-~~rO,(\~He

n03V1L\V1J.t

A. TOKOBI>1 roTOBI>1HE 1>13nOCIlOBHI>1X AI{TI>1BHOCTI>1

I. npl1I1I1BI1 roTOBI1He 113 nOCI10BHI1X aKTI1BHO ~TI1 (1 AO 3)

1. flponaja 11npl1MJbeHI1 aBaHCI1

2. npl1MJbeHe KaMaTe 113 nOCI10BHI1X aKTI1 mOCTI1

3. OCTaI111 npl1I1I1BI1 113 peAOBHOr nOCI10Ba-ha

11. OAI1I1BI1 roTOBI1He 113 nOCI10BHI1X aKTI1BHOCrl1 (1 AO 5)

1. VlCnI1aTe Ao6aBJba411Ma 11AaTI1 aBaHCI1

3. nI1aneHe KaMaTe

4. nOpe3 Ha Ao611TaK

5. flnaha-sa no OCHOBY OCTaI1I1X jasuax nr I1XOAa

Ill. Hero npl1I1I1B roTOBI1He 113 nOCI10BHI1X aKT~ BHOCTI1 (1-11)

IV. HeTO OAI1I1B rOTOBI1He 113 nOCI10BHI1X aKTI1BHOCTI1 (11-1)

6. TOKOBI>1 rOTOBI>1HE 1>13AKTI>1BHOCTI>1 1HBECTI>1PAlbA

I. npl1I1I1BI1 roTOBI1He 113 aKTI1BHOCTI1 I1HBeCT pa-sa (1 AO 5)

2. npoAaja HeMaTepl1jaI1HI1X ynara-sa, He peTHI1Ha, nocrpoje-sa,onperae 116110I10WKI1X cpencraaa

4. npl1MJbeHe KaMaTe 113aKTI1BHOCTI1 I1HB' -crwpa-sa

5. npl1MJbeHe AI1BI1AeHAe

11. OAI1I1BI1 rOTOBI1He 113 aKTI1BHOCTI1 I1HBeCTI11afba (1 AO 3)

2. KynoBI1Ha HeMaTepl1jaI1HI1X ynara-sa, H lKpeTHI1Ha, nocrpoje-sa.onpeve 116110I10WKI1X cpencraaa

Ill. HeTO npl1I1I1B roTOBI1He 113aKTI1BHOCTI1 I1HBeCTl1pafba (1-11)

IV. HeTO OAI1I1B roTOBI1He 113 aKTI1BHOCTI1 I1HB€CTl1pafba (11-1)

22 23 24 25 26BpCTa nOCI1a

HA3Io1B: 13a~I!'ut2:/:~ fW?GrVlCe6rJcillO

V13HOC

y xarsaziawa p,IiIHapa

Aon~----------------.-----------------~npeTxop,Ha rop,IiIHaTekyha rop,IiIHa~----------------------------.-------------------+---4---------

CE,QIo1WTE:

2 4

MoNa.co>-I.<.!l,

gE:-oQlic'",SI

icooSI

~a.<Dsa.C,Tro<Dro~S

301

302

303

304

305

306

307

308

309

310

3 1 1

3 1 2

313

314

315

316

3 1 7

318

3 1 9

320

3 2 1

322

323

324

10 11

JS.9

.23)5

1JO SOh

n03V1WV1JA

B. TOKOB~ rOTOB~HE ~3 AKT~BHOCT~ CIl~

I. npvlnv1B101rOTOBIo1He1013aKTIo1BHOCTIo1cj:JIo1HaHCIo1:

1. YBenafbe OCHOBHor xannrana

2. ,[Iyrop04HIo1 101KpaTKopo4HIo1 Kpeglo1TIo1(aero

3. OCTane nyropo-u-e 101KpaTKop04He 06aBe

11. Ognlo1BIo1roroavue 1013aKTIo1BHOCTIo1cj:JIo1HaHClo1p

1. OTKyn conCTBeHIo1X aKL(lo1ja101ygena

2 ,[Iyrop04HIo1 101KpaTKOp04HIo1 Kpeglo1TIo1101OCT

3. CIlIo1HaHclo1jcKIo1nlo13101Hr

4. V1cnnaneHe glo1Blo1geHge

Ill. HeTO npanas roTOBVlHe 1013aKTIo1~HOCTIo1cj:JIo1Ha

IV. HeTO oanas roroanue 1013aKTIo1BHOCTIo1cj:JVlHaH

r. CBErA np~Il~B~ roTOB~HE (301 + 313 +

,[I. CBErA O,[lIl~B~ roTOB~HE (305 + 319 +

D. HETO np~Il~B~ roTOB~HE (336 - 337)

E. HETO OAJl~B rOTOB~HE (337 - 336)

>K. rOTOB~HA HA nO'-lETKY 05PA'-IYHCKOr

3. n03~T~BHE KYPCHE PA3Il~KE no OCHCnPEPA'-IYHA roTOB~HE

~. HErAT~BHE KYPCHE PA3Il~KE no OCHOnPEPA'-IYHA roTOB~HE

J. rOTOB~HA HA KPAJY 05PA'-IYHCKOr ns(338 - 339 + 340 + 341 - 342)

y CerbojllJnaua :2t·02... 20 1L;. ro.o.VlHe

AonTekyha r'

2 3

HAHC~PAtbA

afba (1 go 3) 325 I

326

lplo1nlo1BIo1) 327 I

e 328

fba (1 go 4) 329

330

ne oeaseae (uero ognlo1BIo1) 3 3 1

332

333

jClo1pafba (1-11) 334

;lo1pafba (11-1) 335

325) 336 10J29) 337 10 )

338

339

lEP~O,[lA 340

BY3 4 1

3Y342

)~O,[\A343

V13HOC

npeTxo.o.Ha ronuua).o.VlHa

4

1.3 :;S

13215

111f.L!1t19C):

nVlU ~ O.o.roBOPHO 3~.~~~~aBJbafbel>"HaHC"j1~~,aja

103310

1()3 10

05PA3AU neonncsn.npaBlt1nHIt1KOM 0 Ca,llp>KIt1HIt1It1cjJOPMIt1o6pa3aa cjJlt1HaHclt1jcKlt1xnseeurteie sa nplt1Bpe,llHa ,llpYWTBa, seapyre, ,llpyra ttpeene nnusIt1npe,llY3eTHIt1Ke ("CnY>K6eHIt1 rnaCHIt1K Pt:", 6.' . 11412006,512007, 11912008, 212010, 1011201~ It111812012).

11.6PYTO npOMEHE HEMATEP~JAnH~X ynArAI-bA ~ HEKPETH~HA,nOCTPOJEI-bA OnPEME ~ 6~OnOWK~X CPE,QCTABA ~3HOC~Y 000 A~Hapa

Ipyna 03H. Texyha npeTXOAHapa-ryaa, onVlc 3apa4yH AOn rOA~Ha roA~Ha

1 2 3 4 5

10 1. 3an~xe MaTep~jana 6 1 6 2F! 0~~ 3g1 li5-7-11 2. Henospureaa npoaaaona,a 6 1 7 1

~g?1

~~

gJj~12 3. fOTOB~npO~3BOA~ 618 1-11-f 00313 4.P06a 619 33114 5. Cram-a cpencrsa HaMetbeHa npoaa]« 620

15 6. ,QaT~aBaHC~ 621 JrJ ~3'1 Jf3~fJj$7.CBErA(616+617+618+619+620+621= 13+014) 622 ~ oe 1

0::;00G213MaTI14HI1 6poj

Ilonyasaaa npaaao 1111LIe - npeAY3eTHI1K.z If Lf IfWl1cPpa AellaTHOCTI1

lonytbaBa AreHLll1ja aa npl1BpeAHe peracrpe

2 3 19

BpCTa nocna

HA3~B: 13tJ10t10f//Jt60 cfatC--fCf Ce?6qj)/O A-2Cer$tJ'jrl 0CE,Q~WTE:

CTAT~CT~4K~ AHEKCaa 20 43. ro,q~Hy

I. onurra nO,QALI~ 0 nPABHOM n~LlY, 0 ~HOCHO npE,QY3ETH~KY

03H.onVlc 3a Texyha rOA~Ha flperx

AOn1 2 3

1. 5poj MeCel.1~nocnosa-sa (oasaxa OA 1 AO 12) 601 122. 03HaKa aa Ben~4~Hy (03HaKa OA 1 AO 3) 602 .33. 03HaKa sa BnaCH~WTBO(osxaxa OA 1 AO 5) 603 .2-4. 5poj crpauax (npasuax ~n~ cP~3~4K~X)naua KOa

~Majy y-reuihe y «anurany 604

5. npoce4aH 6poj aanocneaux Ha OCHOBYera-sa K~ajeM 4041csaxor MeCel.1a(ueo 6poj) 605

,Fpyna 03H. VIpa-ryaa, onVlc 3a 5pyropa4YH AOn B~

1 2 3 4

01 1. Hewarepajanaa ynara-sa

3132.2 -1.1. Cra-se Ha n04eTKY roA~He 606

1.2. nOBenatba (Ha6aBKe) y TOKYroA~He 607 33 1J£ x x x x x

1.3. CMatbetba y TOKYrOA~He 608 G ~O!)x x x x )

14. Peaanopuaauaja 609 x x x x )

1.5. Cra-se Ha xpajy roA~He (606+607-608+609) 610 ;11t 63902 2. HeKpeTHI1He, nocrpojeasa, onpessa

116l1011owKa cpeacraa g2.1 Cra-se Ha n04eTKY roA~He 611 201 li312.2. nOBenatba (Ha6aBKe) y TOKYroA~He 612 102 3GJ. x x x x x

2.3. CMatbetba y TOKyroA~He 613 331 k?Oo x x x x x

24. Peaanopaaauaja 614 x x x x x

2.5.CTatbe Ha Kpajy roA~He (611+612-612+614) 615 J~3 ~!tC"i

oNC.

~ Ill. CTPYKTYPA 3An~XA.~qroe-oQ)L.C

JroClro~S

20 21 22 23 24 25 26

)AHa roA~Ha

4

14J.2

1051

.npaaxa HeTOeAHOCT~ (xon. 4-5)

5 6

~cHOCl<1Y 000 Al<1Hapa

IV. CTPYKTYPA OCHOBHOr KAm1TAPA ~3HOC~Y 000 A~Hapa

rpyna 03H. Texyhapa-ryaa, on \11C 3aAon rOA~Hapa4yH

1 2 3 4

300 1. AKI..\~jCK~xarurran 623 J ~I

Y TOMe:CTpaH~ xarurran 624

301 2. YAen~ npyurrsa ca orpaH~4eHoM OAro~OPHowfly 625

Y TOMe:CTpaH~ xanaran 626

302 3. Yn03~ -maaoaa opra-ucor ~ KOMafA~THor npyurrsa 627

Y TOMe:CTpaH~ xanaran 628,303 4. ,ap>KaSH~xamrran 629

t-

304 5. ,apywTseH~ xannran 630

305 6. 3aAPY>KH~YAen~ 6 3 1

309 7. OCTan~ OCHOSH~xanaran 632

30 8. CBErA (623+625+627+629+630+631+632=102) 633 .3l2A

npeTXOAHaroA~Ha

6poj aKI..\~jaxao ueo 6poj~3HOC~y 000 A~HapaV. CTPYKTYPA AKUt.1JCKOr KAnt.1TAfl4

rpyna 03H. Texyhapa-ryaa, on \11C 3a rOA~Hapa4yH Aon

1 2 3 4

1. 06H4He aK4Hje

1.1. Eipoj 06~4H~X aKI..\~ja 634 ri)neo 300 1.2. HOM~HanHa apenuocr 06~4H~ ( axuaja - yKynHo 635 3~'1

2. npHOpHTeTHe aK4Hje ~2.1. Eipoj npaopareruax aKI..\~ja 636

I-

neo 300 2.2. HOM~HanHa spenaocr npvop» ·eTH~XaKI..\~ja- yKynHo 637

300 3. CBErA - HOMHHanHa BpeAHOCT aK4Hja (635+637=623) 638 3 l2,

5

VI. nOTPA>Kt.1BAIbA t.106ABE3E

rpyna 03H. Texyhapa-ryaa, on\l1c 3a roA>1Hapa4yH AOn1 2 3 4

20 1. florpaxaeau,a no OCHOSYnpoa, le (era-se Ha xpajy roA>1He639639 s 016)

43 2. 06aSe3e ~3 nocnosarsa (crarse HoKpajy rDA~He640 s 119) 640

Aeo 228 3. Florpaxasa-sa y TOKYroA~He 0/1npyurrasa aa ocnrypa-seaa HaKHaAYWTeTe (AyroSH~ npover 6e3 no-en-or era-sa) 641

27 4. n,aB - nperxoaaa nopea642(roA~wfb~ ~3HOCno nopecK~M ro~jasaMa)

43 5. 06ase3e ~3 nocnosa-ea643 1(nOTpa>KH~nporaer 6e3 n04eTHO era-sa)

450 6. Ofiaseae sa HeTOaapaae ~ HaKIaae sapana 644(norpaxna npover 6e3 n04eTHO era-sa)

451 7. Otiaseae aa nopes Ha sapane ~ jaKHaAe sapaaa Ha reper645aanocneaor (norpaxsa npover 5e3 no-reruor era-sa)

452 8. Otiaseae sa nonpuaoce Ha sapa.ae ~ HaKHaAesapaaa Ha646reper aanocneuor (noTpa>KH~nf OMeT6e3 no-reruor era-sa)

461. 9. Ofiaseae aa A~S~AeHAe, Y4ewre y A06~TKY ~ n~4Ha462 np~Mafba nocnoaaaua (norpa» j~ nporaer 6e3 no-ten-or 647~ 723 era-sa)

465 10. Otiaseae npeva CP~3~4K~Mnau Ma sa HaKHaAe 648no yroaopawa (norpaxua npcve r 6e3 no-ren-or era-sa)

47 11. Ofiaseae aa nae649(roA~Wfb~ ~3HOCno nopecxuu rJ~jasaMa)

12. KOHTponHH 36HP (OA 639 AO 6 9) 650

~3HOC~Y 000 A>1Hapa

flperxonaaroA~Ha

5

VII. .QPYr~ TPOWKOB~ ~ PACXO.Q~ V13HOCV1Y 000 AV1Hapa

rpyna 03H. TeKyna npeTXOAHapa-iyua. OnV1C 3a roAV1Ha rOAV1HapaYYH AOn

1 2 3 4

513 1. TPOWKOBV1ropaaa V1eHeprV1je 651

520 2. TPOWKOBV1aapaaa III HaKHaAa aa ana (6pYTO) 652

521 3. TPOWKOBIII nopesa IIInonpauoca la aapaae 653V1HaKHaAe aapaaa Ha raper noc OAaB~a

522,523, 4. TPOWKOBV1HaKHaAa cjJV13V1YKIIIMr l~V1Ma (6pYTO) 654524111525 no OCHOSYyrosopa

526 5. TPOWKOBV1HaKHaAa ynaHOSIIIMa npaBHor 655V1HaA30pHor onfiopa (6pYTO)

529 6. OCTanV1 nIllYHV1pacxonu III HaKHa e 656

53 7. TPOWKOBI1 np0l13BOAHI1X ycnyra 657

533,Aeo54011 neo 8. TPOWKOSV13aKynHI1Ha 658

525Aeo 533,neo 540 9. TPOWKOBI1 3aKynHI1Ha 3eMJbl1WT 65911neo 525 ,336,537 10. TPOWKOBIII IIICTpa)f{I1Bafba 11paas lja 660

540 11. TPOWKOBI1 aMopTl13a~l1je 661 :,23 333552 12. TPOWKOBI1 npeMl1ja ocarypa-sa 662 111103553 13. TPOWKOBI1 nnarsor npovera 663 3j:;.r,554 14. TPOWKOBI1 -tnaaapuaa 664

555 15. TPOWKOBI1 nopeaa 665

556 16. TPOWKOBI1 nonpnaoca 666

562 17. PacxoAIII KaMaTa 667

neo 560,Aeo 56111 18. PacxoAIII KaMaTa 11neo cjJI1HaHC~CKI1Xpacxoaa 668

562neo 560,neo 561 19. PacxoAIII KaMaTa no KpeAI1TI1Ma A 6aHaKa IIIAcjJO 66911nee 562

20. PacxoAIII aa xYMaHI1TapHe, xyrrr )He, 3ApaBcTBeHe,neo 579 06pa30BHe, HaYYHe 11sepcxe Ha 1eHe,3a 3aWTI1TY

YOSeKOSe CpeAI1He 11aa cnoprc« HaMeHe 670

21. KOHTponH~ 36~p (OA 651 AO 6 0) 6 7 1

"--VIII. .QPYr~ np~xo.Q~ 113HOCI1y 000 AIIIHapa

rpynapa-ryaa, OnV1CpaYyH

1 2

60 1. npl1XOAI1 OA nponaje pofie

640 2. npl1XOAI1 OA npeMl1ja, cy6seH~I1JcKOMneH3a~l1ja 11nospahaja nope

641 3. npl1XOAI1 no OCHOSYycnOSJbeHI1X

neo 650 4. npl1XOAI1 OA 3aKynHI1Ha aa 3eMJb

651 5. npl1XOAI1 OA -rnauapana

neo 660,nee 661, 6. npI1XOAV1OA KaMaTa

662neo 660, 7. npl1xOAI1 OA KaMaTa no paYyHI1Mcneo 661 11OCTanl1M cjJl1HaHcl1jcKI1M opra-n-11neo 662neo 660,aeo 661 8. npl1XOAI1 no OCHOBYAI1BI1AeHAI1 v11neo 669

9. KOHTponH~ 36~p (OA 672 AO 67

03H. Texyha Flperxoaaa3a

AOnroAIIIHa rOAIIIHa

3 4 5

672 SC~gJ6 1~-\ ~'-'AOTa~I1Ja, perpeca, 673<I1XAa)f{611Ha

L\OHa~l1ja 674

J.JTe 675

676

677 J~g9 Lt ~1f311Aen0311TIIIMa y 6aHKaMa 678 qJ3 2 lf5~a~l1jaMa

y-reuiha Y A06V1TKY 679

) 680 511 ~Oq 1.Ji1I~

IX. OCTAIU1 nOAAL..I~03H Te Kyfl ,3a

AOnrogl-lHc

2 3

HyaKl..\1-I3a) 6 8 1

682fbl-lSafba sa 1-13rpagfbYlHI-IX nara-sa 683roxpahe rexyhax rpouixoaa

684

685

fiecnoapan-a cpencrsa y1-131-14KI-IXnaua 686a

687

688

onV1C

1. Otiaseae sa aKI..\1-I3e(npeua rogl-lwfbeM 05pa4

2. 05pa4YHaTe uapuae 1-1npyre ysoaue ga)t(5l-1Hf(YKynaH rogl-lWfbl-l 1-13HOCnpeua 05pa4YHY)

3. Karurranae cy5seHI..\I-IJe 1-1npyra gp)t(asHa gOgE1-1Ha5asKY OCHOSHI-IXcpeacraaa 1-1HeMaTepl-lja

4. ,Qp)t(asHa gogefbl-lsafba sa npeMl-lje perpec '"nocnosa-sa

5. OCTaIla npxasaa gogefbl-lsafba

6. npl;lMfbeHe gOHal..\l-Ije 1-13I-IHOCTpaHCTSa1-1npyrHOSl..\yI-IIlI-I HaTypl-I og I-IHOCTpaHI-IXnpaSHI-IX 1-1(

7 nl-l4Ha npl-IMafba npegY3eTHI-IKa 1-13HeTO g051-1(nony-saeajy CaMO npegY3eTHI-II..\I-I)

8. KOHTPOIlHH 36HP (OA 681 AO 687)

X. PA3rpAH~4EH~ HErAT~BH~ HETO =CI>EKT~yroBOPEHEBAIlYTHE KIlAY3YIlE ~ KYPCH~X PA3Il~KA

03H. TeKyfl,OnV1C 3a

AOnrogl-lH,

1 2 3

1 n04eTHo era-se paarpaua-reuor HeTO etpexra y osopeae sanyrae KIlaY3YIle 689

2. Pa3rpaHI-I4eHI-I HeTO erpexar yroaopexe aanyn e KIlaY3YIle 690 (3. Cpa3MepHI-I neo YKI-IHYTor paarpaaa-reaor HeT' ecpeKTa yrosopeae

sanyn-e KIlaY3YIle 6914. npeOCTaIlI-I 1-13HOCpaarpaaa-reuor HeTO erpexr yrosopeae sanyrae

692 (KIlaY3YIle (peg. 5p. 1 + peg. 5p. 2 - peg. 5p. 3)

5 n04eTHo era-se paarpaan-reuor HeTO ediexra ~fPCHI-IX pa3IlI-IKa 693 126. Pa3rpaHI-I4eHI-I HeTO ediexar KYPCHI-IXpa3IlI-IKa 694

7. Cpa3MepHI-I neo yKI-IHyTor paarpaaa-reaor HeTC ediexra KypCHI-IX pa3IlI-IKa 695 ,"-

8. npeOCTaIlI-I 1-13HOCpaarpaua-reuor HeTO ecpeKT KYPCHI-IXpa3IlI-IKa 696 :t(peg. 5p. 5 + peg. 5p. 6 - peg. 5p. 7)

XI. PA3rpAH~4EH~ n03~T~BH~ HETO ECI>EKT~yroBOPEHEBAIlYTHE KIlAY3YIlE ~ KYPCH~X PA3Il~KA

onV1C03H. TeKyflc3a

AOnrogl-lHc

2 3

osopeue eanyrse KIlaY3YIle 697

e KIlaY3YIle 698erpexra yroaopeae

699yrosopeae sanyrae

700

fPCHI-IX pa3IlI-IKa 701

702

erpexra KYPCHI-IXpa3IlI-IKa 703

KypCHI-IX pa3IlI-IKa 704

1. n04eTHo crarse paarpaua-reuor HeTO etpexra y

2. Pa3rpaHI-I4eHI-I HeTO ediexar yroeopese sanyr-

3. Cpa3MepHI-I nso yKI-IHyTor pasrpasw-eaor HeTCaanyrxe KIlaY3YIle

4. npeOCTaIlI-I 1-13HOCpaarpasavesor HeTO ecpeKT,KIlaY3YIle (peg. 5p. 1 + peg. 5p. 2 - peg. 5p. 3;

5. n04eTHo era-se pa3rpaHI-I4eHOr HeTO erpexra ~

7. Cpa3MepHI-I geo yKI-IHyTor paarpaaa-reaor uerc

8. npeocTaIl'" 1-13HOCpaarpaua-reuor HeTO ecpeKT<(peg. 5p. 5 + peg. 5p. 6 - peg. 5p. 7)

y Ce&C(J'lIdJJ. 0,/. 2011-/ roA~HeAaHa

npeTxogHarogl-lHa

4

11&1- J~35

IJ 1ffl9 3 036

4

flperxonaarogl-lHa

4

06PA3AU neonncsn.npaSvlnHMKOM 0 Ca,[lp)KMHM M cjJOPMM 06pa3aLja pMHaHcMjcKMX nseeurreis sa np"'Spe,[lHa ,[lpywTsa. 3a,[lpyre, ,[lpyra npeene nMLja '"

npe,[lY3eTH"'Ke (..CnY)K6eH'" rnaCHMK PC"', 6p. 11 '/2006, 5/2007, 11912008,212010, 10112012 M 118, ?012).

U:{G 002:;3MaT"'YH'" 6poj

nonYlbaBa npaaao I1"'Lle

Y-Lf4QW"'lPpa AellaTHOCT'"

nonYlbaBa AreHLI"'ja aa np"'BpeAHe per rcrpe

1 a 1

2 3 19 20 21 22 23 24 25 26BpCTa nocna

HA3~B:

CEA~WTE:

13q/roaofu/f2Jeq ciOJ0jlC1 Ce6cJP-O !J.~Cekoil/lO

y nepaony on

~3BEWTAJ 0 I

oloi

OCHOBHI-1xanaran OCTaJll-1 Heynnaheua EMI-1CI-10HaPeA. Onlt1C c (rpyna 30 c Kanl-1TaJl c ynl-1caHI-1 c npeMl-1ja c Pe3epBe

0 6e3 309) 0 (pH 309) ~ Kanl-1TaJl 0 (pH 320) 0 (pH 321,322)6p. <{ <{ (rpyna 31) <{ «

-- f-1 2 3 4 5 6

1. ~!I:,aH 1.01.nperxoaue roAI>He 3l21~Mo 'tgO401 414 427 440 453-t-

2. lt1cnpaBKa MaTepl-1jaJlHO 3HaYajHI-1x rpe LiaKa1-1npoveaa PaYYHOBO,ACTBeHI-1XnOlll>ffi1 :ay nperxoaac] rOAI-1HI-1- noeeha-se 402 415 428 441 454- +

3. lt1cnpaBKa MaTepl-1jaJlHO 3HaYajHI-1x rpe LiaKa1-1npoMeHa PaYYHOBO,ACTBeHI-1Xnonan-cay nperxcnac] rOAl-1HI-1- CMaH>efbe 403 416 429 442 455

+ +

4. KOPl-1roBaHO noyeTH~1~ AaH 1 1. ~tonpeTXOAHe rOAl-1He p. 6p. 1 2-3) 404 3l21& i-!O 417 430 443 456.•. + ...

5. YKYnHa nosehaiea y nperxonaoj roAI-1HI-1 405 418 ~1t431 444 457+ ... , + t

6. YKYnHa CMafbefba y nperxoaac] roA1-111-1 406 419 432 445 458.r, .•. ...... .•. +

7. ~11AaH 31.12.nperxoase roA' HeI

(p. 6p. 4+5-6) 407 3~1GflO 420 ~~gg433 446 459+ t

.•. .•. t

8. lt1cnpaBKa MaTepl-1jaJlHO 3HaYajHI-1x rpe uaxa I

1-1npoMeHa PaYYHOBO,ACTBeHI-1Xn011I-1T1>«a yTeKYlioj rOAl-1HI-1- noeeha-se 408 421 434 447 460~ ... + t- t- +

9. lt1cnpaBKa MaTepl-1jaJlHO 3HaYajHI-1x rpe uaxa1-1npoMeHa PaYYHOBOACTBeHI-1Xnonan «a yTeKYlioj rOAl-1HI-1- CMatbeH>e 409 422 435 448 461

- - - + + +10. KOPl-1roBaHO noym ~afbe Ha AaH . 01. 3l21G lJo 1~ggrexyhe roAI-1He ' 3 (p. 6p. 7+,•...9) 410 423 436 449 462

+ + + t 1- t +

11 YKYnHa noseha-sa y rexyhc] roAI-1HI-1 411 424 437 450 4631- 1- t

12. YKYnHa CMafbefba y TeKYlioj roAI-1HI-1 412 425 438 451 464t t t- t

13. ~?H3AaH 31.12.rexyhe roAI-1He2121G~to 11m(p. 6p. 10+11-12) 413 426 439 452 465

y CdoOjliJnana .,£1·02 20?4 roAIiIHe Jluue OArOBopHO

cpliIHaHcliljcK(

J~06PA3Al.l npOnUCAH:npaBl1flHI1KOM 0 Ca~p)KI1HI1 11 tioo 111 otioeseu« cjJl1HaHCl1jcKI1X 113BeWTaja sa npue; e~Ha upyuitee, 3a~pyre, ~pyra npeeue fll1Lja 11 ru:

L13HOCL1 Y 000 AL1Hapa

{nJbeHe YKynHo r y6L1TaK L13Ha,QCTBeHe

C (KOn. 2+3+4+5+6+7 c BL1CL1Hekarurrana3 L1YAenL1 0 +8--9+10--11-12)~ (rpyna 29)37,237) <!

12 13 14

544 1111. lfJ1 557

545 558

546 559

547548549

550

551 564

552 565

553554555

556

MEHAMA HA KAn~TAIlYAO -----2d. 12. 2013. rOAIIIHe

Pesanopa- HepeanL130BaHL1 HepeanL130BaHIo Hepacno- aTK3al.\L10He Ao6L1l.\L1no ry6L1l.\L1no pef]eHL1 ry6L1TaKAO COlc OCHOBYxapnqa c OCHOBYxapraia c c BL1CL1Hexanarana cpe3epBe ~ OA BpeAHOCTL1 ~ OA BPe.QHOCTL1 ~ Ao6L1TaK ~ (rpyna 35) ~ aKl.\L1J

pa'-lyHL1330 L1331) (pa4YH 332) (pa4YH 333) (rpyna 34) (pH (

-7 8 9 10 11

J- JfA 113479 492 505 ;;~~~ 518 ~~ qg~531

480 493 506 519 532r- r- + t + + +

I

481 494 507 520 533+ + f r!-~~ JJ3 :;)I~ ~ ~g~534482 495 I I 508 521

+ + + +~.21:t6B 483 496 I 509 i11Bg 522 ~1~ 535+ j :;~1p3~~ l484 497 510 &3 523 536

+ +

3~S 150 485 498 511 h13(; 524 g6!.~ 537+ - + +

-,I

I486 499 512 525 538

+ t -t-

487 500 513 526 539+ + + +-- +-

j~~ 16( 488 501 514

1~W~(527 ~.~ ~ 540

+ .I- +489 502 515 ~63528 541

~I+ ~

~

~~

M 490 I 503 516 Jt [990 529 542+ t + +

3~j lf9t 491 504 517 I( IXJ 530 g6C 543

rraersarsesurraja

!TH/I1Ke("CnY)f(6eH/I1 rnaCH/I1KPC", 6p. 114/2006, 512'J07, 11912008,212010, 10112012/11 118/2012).

VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD, SEVOJNO

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2013.

VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD, SEVOJNONapomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2013.(Svi iznosi su izraženi u 000 RSD, osim ako nije drugačije naznačeno)

1

1. Opšte informacije

Akcionarsko društvo Valjaonica bakraSevojno (u daljem tekstu „Društvo“) je osnovano u skladu sa Rešenjemno. 3003-50 Generalne direkcije Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 19. juna 1950.godine.

U skladu sa odlukom Agencije za privatizaciju Republike Srbije od 16. januara 2003.godine, društveni kapitalPreduzeća je transformisan u 410.190 akcija nominalne vrednosti RSD 5.000 po akciji. Na osnovu ugovorazaključenog 20.novembra 2003.godine,Konzorcijum koji sačinjavaju EastPointHoldings Ltd. Kipar iAmalcoOverseas Ltd. Kipar je kupio 70% akcijskog kapitala preduzeća za EUR 3 miliona. Akcijski fondRepublike Srbije čini ostale akcionare. Akcionarsko društvo Valjaonica bakra Sevojno je osnovano kaoakcionarsko društvo Odlukom o promeni oblika organizovanja DP Valjaonica bakra Sevojno („Sl.bilten DPValjaonice bakra Sevojno“' broj 256 od 03. februara 2004.godine) u skladu sa Zakonom o privatizaciji,registrovano u Trgovinskom sudu u Užicu pod brojem Fi 89-04 od 17. februara 2004.godine, prevedeno uAgenciju za privredne registre pod brojem Br. 362272005 od 03.marta2005.godine.

Dana 08. oktobra 2009. godine izvršen je prenos vlasništva većinskog dela kapitala Valjaonice bakra SevojnoAD sa East Point Holdings Ltd i Lapka Trading Limited na povezano pravno lice East Point Metals Limited.Akcije East Point Metals Limited su pod zalogom prvog reda (napomena 22).

Pregled akcionara dat je u napomeni 22.

Osnovnu delatnostDruštva čine prerada bakra i bakarnih legura valjanjem, presovanjem i izvlačenjem u širokspektar proizvoda po legurama, vrsti i dimenzionom asortimanu. Osnovni proizvodi su: limovi, trake,rondele, diskovi, ploče (valjani program), cevi, šipke, šine, profil, žice, tankozidne cevi (vučeni program).

Udeo Društva u zajedničkom preduzeću u društvenoj svojini,Standard d.o.o. Sevojno,na osnovu ugovora od29.decembra2004.godine o istupanju osnivača i prenosu osnivačkog dela, iznosi 100%.

Društvo je krajem 1971.godine osnovalo, zajedno sa Valjaonicom aluminijuma, preduzeće u inostranstvuSevojnoOverseasCorporation sa učešćem od 66,67% u garantnom kapitalu.

Odlukama Upravnog odbora Valjaonice bakra Sevojno AD osnovana su nova jednopersonalna društva saograničenom odgovornošću:

- Valjaonica – Bezbednost d.o.o. Sevojno koja je počela sa radom 01. novembra 2006.- Valjaonica – FEMOD d.o.o. Sevojno (počela sa radom 01. januara 2007.)- Valjaonica – Ambalaža d.o.o. Sevojno(počela sa radom 01. januara 2007.)

Odlukama Upravnog odbora Valjaonice bakra Sevojno ad o statusnoj promeni (spajanje uz pripajanje upojednostavljenom postupku) br. 4/6, 4/6-1 i 4/6-2 od 23.maja 2012.godine, zavisna pravna lica Valjaonica–Femodd.o.o.,Valjaonica– Ambalaža d.o.o. i Valjaonica– Standard d.o.o. su se pripojila Valjaonici bakra a.d.kao Društvu sticaocu. Agencija za privredne registre, dana 02.jula2012., donela je rešenja o brisanjunavedenih zavisnih pravnih lica iz registra privrednih subjekata.

U martu 2010.godine počelo je sa radom društvo Slobodna zona Užiced.o.o. (matični broj 20630051, PIB106554104), čiji su osnivači Valjaonica bakra Sevojnoa.d., ImpolSevalSevojnoa.d. i Grad Užice. Osnivačiimaju jednake udele u iznosu odpo 1.000EUR-a. Osnovna delatnost Društva je skladištenje.

U junu 2011.godine, po Ugovoru o kupoprodaji udela zaključenog između Novkabela.d.Novi Sad i Valjaonicebakra Sevojnoa.d., koji je overen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod brojem OV I br. 16474/2011 od21.juna2011.,Valjaonica bakra je postala vlasnik 100% udela u privrednom društvu Novkabel Metalurgijad.o.o Novi Sad.

Sedište Društva je u Sevojnu, ulica Prvomajska bb.

Ovi pojedinačni finansijski izveštaji odobreni su od strane Nadzornog odbora Društva dana 28. februara2014.godine. Odobreni finansijski izveštaji mogu naknadno biti izmenjeni na osnovu mišljenja revizora, a uskladu sa važećim propisima.


2

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su udaljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nijedrugačije naznačeno.

2.1 Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja

Društvo vodi evidenciju i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa važecim Zakonom oračunovodstvu (Slubeni glasnik RS 62/2013) i ostalom primenljivom zakonskom regulativom uRepublici Srbiji.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji sastavljaju iprezentuju finansijske izveštaje u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom, pri učemu se pod profesionalnom regulativom podrazumevaju primenljivi Okvir za pripremanje iprikazivanje finansijskih izvetaja („Okvir“), Meddjunarodni računovodstveni standardi („MRS“),Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja („MSFI“) i tumačenja koja su sastavni deostandarda, odnosno tekst MRS i MSFI, koji je u primeni, ne uključuje osnove za zaključivanje ,ilustrujući primere, smernice, komentare, suprotna miljenja, i drugi dopunski materijal.

Izmene postojećeg MRS i prevod novih MSFI, kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda izdatihod strane Odbora za medjunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenje MSFI do 1.januara 2009. godine, su zvanično usvojeni nakon odluke ministra finansija br. 401-00-1380/2010-16 iobjavljeni su u Službenom glasniku RS 77/2010. Izmenjeni ili izdati MSFI i tumačenja standarda,nakon ovog datuma, nisu prevedeni i objavljeni, pa stoga nisu bili primenjeni prilikom sastavljanjapriloenih finansijskih izvetaja.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u formatu propisanom Pravilnikom o sadržini i formiobrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike(Slubeni glasnik RS 114/2006, 5/2007 , 119/2008, 2/2010, 101/2012 i 118/2012), koji propisujeprimenu seta finansijskih izveštaja, čija forma i sadržina nisu usaglašeni sa onim predviđenim urevidiranom MRS 1 – Prikazivanje finansijskih izveštaja čija je primena obavezna za obračunskeperiode koji počinju na dan 1. januara 2009. godine.

Efekti obračunatih kursnih razlika po osnovu dugoročnih potraživanja i obaveza u stranoj valuti nadan 31. decembra 2013., 2012., 2010., 2009. i 2008. godine iskazane su u bilansu stanja na računuvremenskih razgraničenja (napomena 2.3.(b)). Takav tretman nije u skladu sa MSFI.

Društvo je sastavilo ove finansijske izveštaje korišćenjem RSD kao funkcionalne valute, iako je premaMRS 21 – Učinci promena kurseva razmene stranih valuta, funkcionalna valuta Euro.

2.1.1 Promene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanjima

a) Novi i dopunjeni standardi usvojeni od strane Društva

Sledeći novi i dopunjeni standardi stupili su na snagu od 1. januara 2012. godine

Obelodanjivanja — Prenosi finansijskih sredstava – Izmene i dopune MSFI 7 (objavljenoktobra 2010. godine, važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2011. godine).Dopuna zahteva dodatna obelodanjivanja u pogledu izloženosti riziku koji proističe iz prenosafinansijskih sredstava. Dopuna obuhvata zahtev za obelodanjivanje, i to prema klasi sredstava, prirode,knjigovodstvene vrednosti i opisa rizika i koristi od finansijskih sredstava prenetih na drugo pravnolice, a koja se i dalje iskazuju u bilansu stanja entiteta. Nadalje, obelodanjivanja su potrebna kako bikorisnici mogli lakše razumeti iznose svih obaveza, kao i odnose između finansijskih sredstava iobaveza koje su sa njima povezane. Ukoliko se finansijska sredstva isknjiže, a entitet je i dalje izloženodređenim rizicima i koristima u vezi sa prenosom sredstava, obavezna su dodatna obelodanjivanjakako bi omogućila razumevanje efekata pomenutih rizika.


3

Ostali revidirani standardi i tumačenja važeća za tekući period. Izmena i dopuna MSFI 1„Prva primena MSFI” koja se odnosi na poslovanje u uslovima hiperinflacje i na ukidanje fiksnihdatuma za društva koja prvi put primenjuju standard, nije imala uticaja na ove finansijske izveštaje.Dopunom MRS 12 „Porez na dobit” je uvedena relativna pretpostavka da se investiciona nekretninaiskazana po fer vrednosti nadoknađuje u potpunosti putem prodaje. Ova dopuna nije imalamaterijalnog uticaja na ove finansijske izveštaje.

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

b) Novi i dopunjeni standardi i tumačenja čija je primena po prvi put obavezna za godišnje periode kojipočinju na dan 1. januara 2013. godine i koje Društvo nije ranije usvojilo.

MSFI 9, Finansijski instrumenti - I deo: Klasifikacija i merenje. MSFI 9, objavljennovembra 2009. godine, zamenjuje one delove MRS 39 koji se odnose na klasifikovanje i merenjefinansijskih sredstava. MSFI 9 je dodatno izmenjen i dopunjen oktobra 2011.godine sa ciljem da serazmotri pitanje klasifikovanja i odmeravanja finansijskih obaveza. U daljem tekstu prikazani suosnovni elementi standarda:

Finansijska sredstva se klasifikuju u dve kategorije načina odmeravanja: kao sredstva koja senaknadno odmeravaju po fer vrednosti ili kao sredstva koja se naknadno odmeravaju poamortizovanoj vrednosti. Odluka o klasifikaciji sredstava donosi se prilikom njihovogpočetnog priznavanja. Klasifikacija zavisi od poslovnog modela koji pravno lice koristi zapotrebe upravljanja svojim finansijskim instrumentima, kao i od karakteristika instrumenta uvezi sa ugovornim novčanim tokom.

Instrument se naknadno odmerava po amortizovanoj vrednosti samo ukoliko je reč odužničkom instrumentu i (i) ako je cilj poslovnog modela pravnog lica da drži sredstvo zapotrebe naplate ugovornih tokova gotovine, te (ii) ako se kod ugovornih tokova gotovinesredstva radi samo o plaćanju glavnice i kamate (tj. samo ima "osnovna obeležja kredita"). Sviostali dužnički instrumenti odmeravaju se po fer vrednosti čiji se efekti promena u fervrednostima iskazuju u bilansu uspeha.

Svi instrumenti kapitala odmeravaju se naknadno po fer vrednosti. Instrumenti kapitala kojise drže radi trgovanja odmeravaju se po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostimaiskazuju u bilansu uspeha. Za sva ostala učešća u kapitalu može se, prilikom početnogpriznavanja, doneti neopoziva odluka da se nerealizovani i realizovani dobici i gubici poosnovu fer vrednosti priznaju u Ukupnom ostalom finansijskom rezultatu umesto u Bilansuuspeha. Po donetoj odluci dobici i gubici po fer vrednosti ne mogu se naknadno priznati ubilansu uspeha. Odluka se može doneti za svaki instrument posebno. Dividende se priznaju ubilansu uspeha ukoliko predstavljaju prinos na investicije.

U MRS 39, najveći broj zahteva za klasifikaciju i odmeravanje finansijskih obaveza prenet je uMSFI 9 u neizmenjenom obliku. Osnovna izmena ogleda se u tome da će pravno lice biti uobavezi da efekte promena u vlastitom kreditnom riziku finansijskih obaveza klasifikovanih pofer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha prikaže uUkupnom ostalom finansijskom rezultatu.

Primena MSFI 9 obavezna je od 1. januara 2015. godine, s time što je njegovo ranije usvajanjedopušteno. Društvo razmatra implikacije standarda, uticaj na Društvo i vremenski okvir za njihovousvajanje.

MSFI 12, Obelodanjivanje učešća u drugim pravnim licima (objavljen maja 2012. godine,važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), odnosi se na svesubjekte koji imaju učešće u nekom zavisnom preduzeću, zajedničkom aranžmanu, pridruženompreduzeću ili nekonsolidovanom pravnom licu. Ovaj standard zamenjuje postojeće zahteve u pogleduobelodanjivanja sadržane u MRS 28, "Investicije u pridružene entitete". MSFI 12 zahtevaobelodanjivanje informacija koje će pomoći korisnicima finansijskih izveštaja da procene prirodu,rizike i finansijske efekte povezane sa učešćem subjekta u zavisnim preduzećima, pridruženimpreduzećima, zajedničkim aranžmanima i nekonsolidovanim pravnim licima. Da bi pomenuti ciljevibili ispunjeni, novi standard zahteva: obelodanjivanja u brojnim oblastima, uključujući materijalnoznačajna prosuđivanja i pretpostavke pri utvrđivanju da li pravno lice ostvaruje kontrolu, zajedničkukontrolu ili, pak, ima značajan uticaj nad svojim učešćem u drugim pravnim licima; sadržajno


4

proširena obelodanjivanja u pogledu učešća lica bez upravljačkog uticaja u aktivnostima grupe itokovima gotovine; sažete finansijske informacije zavisnih preduzeća sa značajnim manjinskimučešćem; kao i detaljna obelodanjivanja učešća u nekonsolidovanim pravnim licima. Društvo trenutnovrši procenu uticaja izmena i dopuna standarda na finansijske izveštaje Društva.


MSFI 13, Odmeravanje fer vrednosti (objavljen maja 2012. godine, važeći za godišnje periodekoji počinju na dan ili nakon 1. januara 2015. godine), ima za cilj da poveća doslednost i smanji stepensloženosti obezbeđivanjem precizne definicije fer vrednosti, kao i jedinstvenog izvora za odmeravanjefer vrednosti i jedinstvenih zahteva za obelodanjivanje u svim MSFI. Društvo trenutno vrši procenuuticaja izmena i dopuna standarda na finansijske izveštaje Društva.

MRS 27, Pojedinačni finansijski izveštaji (revidiran maja 2012. godine, važeći za godišnjeperiode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine), izmenjen je i ima za cilj da propišezahteve u pogledu načina obračunavanja i obelodanjivanja ulaganja u zavisna preduzeća, zajedničkepoduhvate i pridružena preduzeća onda kada pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje.Smernice u pogledu pitanja kontrole i konsolidovanih finansijskih izveštaja zamenjene su standardomMSFI 10, "Konsolidovani finansijski izveštaji". Društvo trenutno vrši procenu uticaja izmena i dopunastandarda na finansijske izveštaje Društva.

Izmene i dopune MRS 1, Prezentacija finansijskih izveštaja (objavljen juna 2012. godine,važeći za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2012. godine), menja zahteve u pogleduobelodanjivanja stavki koje se iskazuju u Ukupnom ostalom finansijskom rezultatu. Izmene i dopunezahtevaju da pravna lica izvrše razdvajanje stavki koje se prikazuju u Ukupnom ostalom finansijskomrezultatu na dve grupe, i to prema tome da li će one moći da se reklasifikuju u bilans uspeha ubudućim periodima. Predloženi naziv finansijskog izveštaja koji se koristi u MRS 1 glasi 'Izveštaj odobiti i gubitku i ukupnom ostalom finansijskom rezultatu'. Društvo očekuje da će izmene i dopunestandarda uticati na izmenu načina prezentacije finansijskih izveštaja Društva, ali da neće imati uticajana odmeravanje transakcija i stanja.

Izmene i dopune MRS 19, Primanja zaposlenih (objavljen juna 2012. godine, važeći za godišnjeperiode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine), donosi značajne izmene u pogledupriznavanja i odmeravanja definisanih doprinosa za penzije i otpremnina, kao i u pogleduobelodanjivanja svih primanja zaposlenih. Standard zahteva da se sve promene u neto obavezama(sredstvima) po osnovu definisanih primanja priznaju u periodu u kome nastanu, i to: (i) troškovizarada i naknada i neto kamata priznaju se u bilansu uspeha; i (ii) dobici i gubici po osnovu ponovnogodmeravanja priznaju se u ukupnom ostalom finansijskom rezultatu. Društvo trenutno vrši procenuuticaja izmena i dopuna standarda na finansijske izveštaje Društva.

Obelodanjivanja – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza – Izmene idopune MSFI 7 (objavljene decembra 2012. godine i važeće za godišnje periode koji počinju na dan ilinakon 1. januara 2012. godine). Dopuna zahteva obelodanjivanja koja će korisnicima finansijskihizveštaja entiteta omogućiti da izvrše procenu efekata ili potencijalnih efekata prebijanja, uključujućipravo na poravnanje. Dopuna će imati odraza na obelodanjivanja, ali neće uticati na odmeravanje ipriznavanje finansijskih instrumenata.

Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza – Izmene i dopune MRS 32(objavljene decembra 2012. godine i važeće za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara2013. godine). Dopuna sadrži dodatak u vidu smernica u pogledu MRS 32 koje se odnose nanedoslednosti identifikovane u toku primene pojedinih kriterijuma prebijanja. Pomenuto uključujepojašnjenje značenja segmenta ’… ima zakonski sprovodivo pravo na prebijanje…’ kao i pojašnjenje dase pojedini sistemi bruto poravnanja mogu smatrati ekvivalentima neto poravnanja.Društvo razmatraimplikacije izmene i dopune, njen uticaj na Društvo kao i vreme njenog usvajanja od strane Društva.


5


Poboljšanja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (objavljena maja 2012.godine, važeće za godišnje periode koji počinju na dan 1. januara 2013. godine). Poboljšanja se sastojeod izmene sadržaja pet standarda. MSFI 1 je izmenjen sa ciljem da (i) pojasni da društvo koje ponovopočinje da priprema finansijske izveštaje u skladu sa MSFI može ili da nastavi sa primenom MSFI 1 ili,pak, da retrospektivno primeni sve MSFI kao da nije nikada prestalo da ih primenjuje, i (ii) da uvededodatno izuzeće iz retrospektivne primene MRS 23, Troškovi pozajmljivanja', od strane društava kojaprvi put pripremaju izveštaje u skladu sa MSFI. MRS 1 je izmenjen tako da pojasni da napomene nisuobavezne uz treći bilans stanja koji se dostavlja na početku prethodnog perioda zato što su na njegamaterijalno značajno uticali retrospektivna preračunavanja, promene u računovodstvenim politikamaodnosno reklasifikacija za potrebe prikazivanja, dok su napomene obavezne kada se samo društvoopredeli da dostavi dodatne uporedne podatke. MRS 16 je izmenjen tako da pojasni da se oprema zaservisiranje koja se koristi duže od jednog perioda klasifikuje kao nekretnine, postrojenja i opremaumesto kao zalihe. MRS 32 je izmenjen tako da pojasni da se pojedine poreske posledice raspodele(finansijskih instrumenata) vlasnicima računovodstveno obuhvataju u bilansu uspeha, kao što se touvek zahtevalo u MRS 12. MRS 34 je izmenjen sa ciljem da usaglasi zahteve sa MSFI 8. MRS 34zahteva obelodanjivanje odmerene vrednosti ukupnih sredstava i obaveza jednog poslovnog segmentasamo ukoliko se pomenuta informacija redovno dostavlja glavnom donosiocu poslovnih odluka iukoliko je došlo do materijalno značajnih promena pomenute vrednosti u odnosu na poslednjefinansijske izveštaje.

Izmene i dopune smernica za prelazak na izveštavanje u skladu sa MSFI sadržane uMSFI 10, MSFI 11 i MSFI 12 (objavljene 28. juna 2012. godine, važeće za godišnje periode kojipočinju na dan 1. januara 2013. godine). Izmene i dopune pojašnjavaju smernice za prelazak naizveštavanje u skladu sa MSFI sadržane u MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji. Društva kojaprimenjuju MSFI 10 dužna su da izvrše procenu kontrolnog uticaja prvog dana godišnjeg perioda ukojem je izvršena primena MSFI 10, i ukoliko se postupak konsolidacije prema MSFI 10 razlikuje odpostupka konsolidacije prema MRS 27 i SIC 12, uporedni podaci iz perioda koji neposredno prethodiperiodu prelaska na izveštavanje u skladu sa MSFI (tj. podaci iz 2012. godine za društva kojapripremaju finansijske izveštaje na kraju kalendarske godine a koja usvojila MSFI 10 u 2013. godini)reklasifikuju se, osim ukoliko je to nemoguće. Izmene i dopune u MSFI 10, MSFI 11, Zajedničkiaranžmani, i MSFI 12, Obelodanjivanje učešća u drugim pravnim licima, obezbeđuju dodatnooslobađanje prilikom prelaska na izveštavanje u skladu sa MSFI time što se zahtev svodi nadostavljanje korigovanih uporednih podataka samo za period koji neposredno prethodi periodu ukojem je društvo prešlo na izveštavanje u skladu sa MSFI. Osim pomenutog, izmenama i dopunama seukida zahtev za prikazivanje uporednih podataka nekonsolidovanih pravnih lica za periode kojiprethode usvajanju MSFI 12. Društvo trenutno vrši procenu uticaja izmena i dopuna na finansijskeizveštaje Društva.

2.2 Uporedni podaci

Uporedni podaci odnosno početna stanja predstavljaju podatke sadržane u finansijskim izveštajimaza 2012. godinu.

2.3 Preračunavanje stranih valuta

(a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva se odmeravaju i prikazuju u dinarima („RSD”) bezobzira na to da li RSD predstavlja funkcionalnu valutu Društva.

(b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kursevavažećih na dan transakcije ili na dan procene vrednosti ako su stavke ponovo odmeravane. Pozitivne inegativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava iobaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha.


6


Izuzetno, efekti obračunate valutne klauzule i efekti obračunatih kursnih razlika po osnovu obaveza podugoročnim kreditima u stranoj valuti su, u skladu sa propisima izdatim od strane Ministarstvafinansija Republike Srbije, razgraničeni i iskazani u bilansu stanja na računu vremenskih razgraničenjau neto iznosima. Proporcionalni iznos razgraničenih efekata obračunate valutne klauzule iproporcionalni iznos razgraničenih efekata obračunatih kursnih razlika biće priznat u bilansu uspehana dan dopeća obaveze, na osnovu kojih su navedeni efekti utvrdjeni (napomena 20).

Kursne razlike na nemonetarnim finansijskim sredstvima i obavezama, kao što su vlasničke hartije odvrednosti po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha, priznaju se ubilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnimfinansijskim sredstvima, kao što su vlasničke hartije od vrednosti klasifikovane kao finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju, uključuju se u odnosne rezerve u okviru revalorizovanih rezervi u kapitalu.

Zvanični srednji kursevi značajnijih stranih valuta su:

Valuta 31.12.2013. 31.12.2012.

USD 83,1282 86,1763EUR 114,6421 113,7183

2.4 Koncept nastavka poslovanja

Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom nastavka poslovanja koji pretpostavlja da ćeDruštvo nastaviti sa poslovanjem u doglednoj budućnosti.

Na nivou East Point Holding grupe (u daljem tekstu “Grupe”), suočili smo se sa neadekvatnimfinansiranjem od strane sadašnjih zajmodavaca, kao i sa kašnjenjem u pokušaju refinansiranja.Imajući u vidu teškoće na evropskom finansijkom tržištu, neefikasnosti funkcionisanja dvostrukogfinansiranja prerade metala kompanija VBS i EPH i materijalno značajan višak obrtnih sredstava,akcionari i uprava Društva otpočeli su razgovore tokom 2013. godine oko refinanisranja nedostajućihsredstva sa najvećim poveriocima Društva i zatražili zamenu kreditnih linija putem odobrenja novihkreditnih linija. Takođe pregovori sa Bankama se vode i u pravcu produženja grace perioda postojećihkreditnih linija na još godinu dana u skladu sa odgovarajućim ugovorima o kreditu. Iako postojiznačajna zainteresovanost za saradnjom od strane Banaka dogovor još nije postignut i ova pitanja i daljepredstavlja značajnu neizvesnost u pogledu nastavka poslovanja. Mišljenje rukovodstva je da bezhitnog novog finansiranja, Društvo može imati problem nesolventnost, takođe rukovodstvoDruštva čvrsto veruje u mogućnost prosperitetnog održanja ovog biznisa, u slučaju da jeadekvatno finansiranje obezbeđeno.

2.5 Nematerijalna sredstva

a) Računarski softver

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak uperiodu u kome nastanu. Troškovi razvoja direktno povezani sa dizajniranjem projekta i testiranjemprepoznatljivih i unikatnih softverskih proizvoda koje kontroliše Društvo i koji će verovatno generisatiekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja ukolikosu ispunjeni sledeći kriterijumi:

tehnički je izvodljivo kompletiranje nematerijalnog ulaganja tako da bude raspoloživo zaupotrebu ili prodaju;

postoji namera rukovodstva da kompletira nematerijalno ulaganje i da isto koristi ili proda; postoji mogućnost korišćenja ili prodaje nematerijalnog ulaganja; moguće je demonstrirati kako će nematerijalno ulaganje generisati verovatne ekonomske koristi

u budućnosti raspoloživi su adekvatni tehnički, finansijski i ostali resursi potrebni za finalizaciju razvoja,

upotrebe ili prodaje nematerijalnog ulaganja, i


7

trošak koji se pripisuje nematerijalnom ulaganju u toku njegovog razvoja može pouzdano da seutvrdi.

Direktno pripisivi troškovi kapitalisani kao deo softverskog proizvoda obuvataju trošak radne snage priizradi softvera i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova.

Ostali troškovi razvoja koji ne ispunjavaju navedene kriterijume priznaju se kao trošak u periodu u komenastanu. Izdaci za razvoj koji su prvobitno priznati kao troškovi ne mogu se priznati kao sredstvo unarednom periodu.

Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenogkorisnog veka upotrebe, a koji nije duži od tri godine.

2.6 Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i oprema početno se mere po nabavnoj vrednosti.Sredstvo izgrađeno usopstvenoj režiji priznaje se po ceni koštanja, pod uslovom da ona ne prelazi tržišnu vrednost.Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost nabavljenih sredstava (bez PDV-a) uvećana za sve troškovenastale do njihovog stavljanju u upotrebu.

Nakon početnog priznavanja nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju u revalorizovanom iznosukoji izražava njihovu poštenu (fer) vrednost na dan revalorizacije, umanjenu za ukupan iznos ispravkevrednosti po osnovu amortizacije i ukupan iznos ispravke vrednosti po osnovu gubitka zbogobezvređenja.

Nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po fer vrednosti, zasnovanoj na periodičnim procenamavrednosti, koje vrše nezavisni procenjtelji, umanjenoj za kasniju amortizaciju. Učestalost procenezavisi od kretanja tržišne vrednosti nekretnine, postrojenja i oprema i drugih bitnih ekonomskihfaktora koji mogu uticati na vrednost istih. Akumulirana ispravka vrednosti na dan procene seeliminiše na teret bruto knjigovodstvene vrednosti sredstva i neotpisana vrednost se svodi na iznosrevalorizovane (procenjene) vrednosti. Procena vrednosti postrojenja i opreme, kao i procenavrednosti građevinskih objekata izvršena je na dan 31. decembra 2012. godine.

Povećanje knjigovodstvene vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme po osnovu revalorizacijeiskazuje se u okviru kapitala na računu revalorizacione rezerve. Smanjenja knjigovodstvene vrednostikojima se umanjuju prethodna povećanja vrednosti istih sredstava terete direktno revalorizacionerezerve; sva ostala smanjenja terete bilans uspeha.

Razlika između amortizacije obračunate na revalorizovanu vrednost sredstva iskazane u bilansuuspeha i amortizacije obračunate na inicijalnu nabavnu vrednost svake godine se prenosi sarevalorizacionih rezervi u neraspoređenu dobit.

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme i nematerijalnih ulaganja obračunava se za svakosredstvo pojedinačno po stopama utvrđenim računovodstvenim politikama preduzeća, a na osnovuprocenjenog korisnog veka trajanja osnovnog sredstva.

Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode /navesti drugi metodgde je primenljivo/ kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihoverezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

Opis Procenjeni vektrajanja 2013.g.

2013.% p.a.

Procenjeni vektrajanja 2012.g.

2012.% p.a.

Građevinski objekti 40 2,5 40 2,5Oprema 2-50 2-50 2-50 2-50Nematerijalna ulaganja 5 20 5 20

Amortizacija počinje da se obračunava od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvostavljeno u upotrebu.


8

Troškovi popravke i održavanja nekretnina, postrojenja i opreme radi očuvanja buduće upotrebnevrednosti priznaju se kao trošak u momentu nastajanja.

Knjigovodstvena vrednost sredstva svodi se odmah na njegovu nadoknadivu vrednost ukoliko jeknjigovodstvena vrednost veća od njegove procenjene nadoknadive vrednosti (napomena 2.7).

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se kao razlika između novčanog priliva iknjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ’Ostalih prihoda/ (rashoda)’.(napomene12 i 13).

Kada se revalorizovana sredstva prodaju, iznos revalorizacije knjižen na računu revalorizacionerezerve prenosi se u neraspoređenu dobit.

2.7 Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava

Sredstva koja podležu amortizaciji testiraju se na umanjenje vrednosti kada događaji ili izmenjeneokolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenjavrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegovenadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene zatroškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu nanajnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice kojegenerišu gotovinu). Nefinansijska sredstva, osim goodwill-a, kod kojih je došlo do umanjenja vrednostise revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.

2.8 Finansijska sredstva

2.8.1 Klasifikacija

Društvo klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: krediti i potraživanja, finansijskasredstva raspoloživa za prodaju i sredstva koja se drže do roka dospeća. Klasifikacija zavisi od svrhe zakoju su finansijska sredstva pribavljena. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana umomentu inicijalnog priznavanja.

a. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovimaplaćanja, koja se ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu. Uključuju se u tekuća sredstva, osimukoliko su im rokovi dospeća duži od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. U tom slučaju seklasifikuju kao dugoročna sredstva.

Potraživanja se sastoje od potraživanja od kupaca u zemlji i inostranstvu i ostalih potraživanja.

Potraživanja od kupaca su iskazana po fakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene popuste, kao i zaispravku vrednosti koja je zasnovana na proceni naplativosti pojedinačnog potraživanja. Ispravkavrednosti se formira za ona potraživanja za koje postoji objektivan dokaz da su obezvređena, odnosnoza koja rukovodstvo Društva procenjuje da se ne mogu naplatiti u punom iznosu, i ista se evidentirakao rashod u bilansu uspeha perioda kada je procena izvršena.

Kratkoročni finansijski plasmani se sastoje od tekućih dospeća dugoročnih kredita odobrenih pravnimlicima.

Dugoročni krediti obuhvataju dugoročne stambene kredite date radnicima. Dugoročni krediti datiradnicima se inicijalno priznaju po nabavnoj vrednosti, odnosno u visini datih sredstava. Mesečnianuiteti se usklađuju na šestomesečnom nivou shodno zakonskim propisima.. U slučaju kada seproceni da postoji objektivan dokaz da su krediti obezvređeni, Društvo vrši procenu nadoknadivogiznosa kredita, a iznos gubitka nastao po osnovu umanjenja vrednosti plasmana evidentira se u bilansuuspeha u okviru ostalih rashoda. Na dan bilansa stanja diskontovanjem se vrši svođenje na sadašnjuodnosno fer tržišnu vrednost.

b. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju


9

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kaoraspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraživanja, finansijska sredstva koje se držedo dospeća. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su plasmani za koje postoji namera držanja uneodređenom vremenskom periodu, koji mogu biti prodate zbog potrebe za likvidnošću ili usledpromene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili tržišnih cena. Ukoliko za finansijska sredstvaraspoloživa za prodaju ne postoji aktivno tržište, ukoliko su sa fiksnim rokom dospeća, finansijskasredstva raspoloživa za prodaju se vrednuju po amortizovanoj vrednosti primenom metoda efektivnekamatne stope.

Kod učešća u kapitalu postoji namera držanja u neodređenom periodu. Ova učešća mogu biti prodata uzavisnosti od potreba za likvidnošću ili u slučaju promene tržišnih cena. Društvo ima učešća u kapitalupravnih lica koja obuhvataju ulaganja u akcije pravnih lica i banaka. Ova ulaganja su vrednovana pofer vrednosti, kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Efekat promena vrednosti učešća ukapitalu, knjigovodstveno se obuhvata preko revalorizacionih rezervi Društva. Učešća u kapitalu zakoje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti.

c. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim iliutvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i mogućnostda drži do dospeća. U slučaju da Društvo odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja sedrže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Finansijska sredstvakoja se drže do dospeća klasifikuju se kao dugoročna sredstva, osim ako su rokovi dospeća kraći od 12meseci od datuma bilansa stanja, kada se klasifikuju kao kratkoročna sredstva. Na dan 31. decembra2013. godine Društvo nema finansijska sredstva koja se drže do dospeća.

2.8.2 Priznavanje finansijskih sredstava

Kupovina ili prodaja finansijskog sredstva se evidentira korišćenjem računovodstvenog obuhvatanjana datum saldiranja transakcije.

2.8.3 Vrednovanje finansijskih sredstava

Finansijski instrumenti inicijalno se vrednuju po tržišnoj vrednosti koja uključuje transakcionetroškove kod svih finansijskih sredstava ili obaveza osim onih koja se vrednuju po fer vrednosti krozbilans uspeha. Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostiiskazuju u bilansu uspeha inicijalno se priznaju po fer vrednosti, a transakcioni troškovi teretetroškove poslovanja u bilansu uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijskasredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha se nakoninicijalnog priznavanja, iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja, kao i finansijska sredstva kojase drže do dospeća, vrednuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatnestope.

2.8.4 Prestanak priznavanja finansijskih sredstava

Društvo vrši isknjiženje finansijskog sredstva kada prava na priliv gotovine po osnovu tog sredstvaisteknu ili kada ta prava prenese na drugoga. Svako pravo po prenetoj finansijskoj aktivi, kreirano ilizadržano od strane Društva, priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza.

2.8.5 Vrednovanje po amortizovanim vrednostima

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva je iznos po kome se sredstva inicijalno vrednuju,umanjen za otplate glavnice, a uvećan ili umanjen za akumuliranu amortizaciju korišćenjem metodaefektivne kamatne stope.

2.8.6 Vrednovanje po fer vrednosti

Fer vrednost finansijskih instrumenata je iznos za koji sredstvo može biti razmenjeno, ili obavezaizmirena, između obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije.Fer vrednost se određujeprimenom dostupnih tržišnih informacija na dan izveštavanja i ostalih modela vrednovanja kojeDruštvo koristi.Fer vrednost pojedinih finansijskih instrumenata iskazanih po nominalnoj vrednosti je


10

približno jednaka njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti. Ovi instrumenti obuhvataju gotovinu, kao ipotraživanja i obaveze koje nemaju ugovoreno dospeće, ni ugovorenu fiksnu kamatnu stopu. Ostalapotraživanja i obaveze se svode na sadašnju vrednost diskontovanjem budućih novčanih tokova uzkorišćenje tekućih kamatnih stopa. Rukovodstvo je mišljenja da usled prirode poslovanja Društva injegovih opštih politika, nema značajnih razlika između knjigovodstvene i fer vrednosti finansijskihsredstava i obaveza.

2.8.7 Obezvređenje finansijskih sredstava

Društvo obračunava obezvređenje sumnjivih potraživanja na osnovu procenjenih gubitaka kojinastaju, jer kupci nisu u mogućnosti da izvrše tražena plaćanja. U proceni odgovarajućeg iznosagubitka od obezvređivanja za sumnjiva potraživanja, Društvo se oslanja na starost potraživanja, ranijeiskustvo sa otpisom, bonitet kupaca i promene u uslovima plaćanja. Ovo zahteva procene vezane zabuduće ponašanje kupaca i time izazvane buduće naplate u gotovini. Stvarni nivo potraživanja koja sunaplaćena može da se razlikuje od procenjenih nivoa naplate, što može pozitivno ili negativno da seodrazi na rezultate poslovanja.

Potraživanja za koja se naknadnom procenom utvrdi da postoji rizik naplate otpisuju se indirektno nateret rashoda. Direktan otpis potraživanja od kupaca na teret rashoda perioda se vrši ukoliko jenenaplativost izvesna i dokumentovana.

Odluku o indirektnom otpisu, odnosno ispravci vrednosti potraživanja od kupaca preko računaispravke vrednosti donosi Upravni odbor Društva.

Otpis potraživanja od kupaca se vrši pod uslovom da su potraživanja prethodno bila uključena uprihode Društva, da je potraživanje u knjigama Društva otpisano kao nenaplativo i da Društvo nijemoglo da naplati potraživanje sudskim putem. Odluku o direktnom otpisu potraživanja od kupacadonosi Upravni odbor Društva.

2.9 Zalihe

Zalihe se vrednuju po nižoj od cene koštanja i neto prodajne vrednosti. Cena koštanja se utvrđujeprimenom metode ponderisanog prosečnog troška. Cena koštanja gotovih proizvoda i proizvodnje utoku obuhvata utrošene sirovine, direktnu radnu snagu, ostale direktne troškove i pripadajuće režijsketroškove proizvodnje (zasnovane na normalnom korišćenju proizvodnog kapaciteta). Ona isključujetroškove pozajmljivanja. Neto prodajna vrednost je procenjena prodajna cena u uobičajenom tokuposlovanja, umanjena za pripadajuće varijabilne troškove prodaje. Cena koštanja uključujedobitke/(gubitke) prenete sa kapitala po osnovu instrumenata zaštite tokova gotovine1.

Terećenjem ostalih rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha robe u slučajevima kada se oceni da jepotrebno svesti vrednost zaliha na njihovu neto prodajnu vrednost. Oštećene zalihe robe i zalihe kojepo kvalitetu ne odgovaraju standardima se u potpunosti otpisuju.

2.10 Potraživanja od kupaca

Potraživanja od kupaca su iznosi koje duguju kupci za prodatu robu ili izvršene usluge u okviruredovnog ciklusa poslovanja. Ukoliko se očekuje da potraživanja budu naplaćena u roku od godinudana ili kraćem (ili u okviru redovnog ciklusa poslovanja ako je duži), potraživanja od kupaca seklasifikuju kao kratkoročna. U suprotnom, potraživanja od kupaca se iskazuju kao dugoročna.Potraživanja od kupaca se inicijalno priznaju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju poamortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne kamatne stope, umanjene za rezervisanja poosnovu umanjenja vrednosti. Rezervisanje za umanjenje vrednosti potraživanja se utvrđuje kadapostoji objektivan dokaz da Društvo neće biti u mogućnosti da naplati sve iznose koje potražuje uskladu sa prvobitnim uslovima. Značajne finansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac bitilikvidiran ili finansijski reorganizovan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja (za koje postojiobjektivan dokaz da su obezvređena ili Rukovodstvo proceni da se ne mogu naplatiti) se smatrajuindikatorima da je vrednost potraživanja umanjena. Iznos rezervisanja predstavlja razliku između

1Rukovodstvo može odlučiti da ove dobitke/(gubitke) zadrži u kapitalu sve do momenta kada nabavljena sredstva ostvarujudobit ili gubitak. Tada bi ovedobitke/(gubitketrebaloprenetii u bilansuspeha.


11

knjigovodstvene vrednosti potraživanja i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokovadiskontovanih prvobitnom efektivnom kamatnom stopom. Knjigovodstvena vrednost potraživanjaumanjuje se preko ispravke vrednosti, a iznos umanjenja se priznaje u bilansu uspeha u okviru pozicije„ostali rashodi“ (napomena 13). Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se na teret ispravkevrednosti potraživanja. Naknadna naplata iznosa koji je prethodno bio otpisan, iskazuje se u bilansuuspeha u okviru „ostalih prihoda“ (napomena 12).


2.11 Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U izveštaju o tokovima gotovine, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni,depozite po viđenju kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokomdospeća do tri meseca ili kraće i prekoračenja po tekućem računu. Prekoračenja po tekućem računuuključena su u obaveze po kreditima u okviru tekućih obaveza, u bilansu stanja.

2.12 Vanbilansna sredstva i obaveze

Vanbilansna sredstva/obaveze uključuju: materijal primljen na obradu i doradu i ostala sredstva kojanisu u vlasništvu Društva, kao i potraživanja/obaveze po instrumentima obezbeđenja plaćanja kao štosu garancije i drugi oblici jemstva.

2.13 Osnovni kapital

Kapital Društva obuhvata osnovni kapital po osnovu udela osnivača, revalorizacione rezerve iakumulirani rezultat.

2.14 Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionihtroškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sverazlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se ubilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji jeverovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnogpovlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kreditaverovatno, naknada se kapitalizuje kao avansza likvidnosti amortizuje se u toku perioda na koji sekredit odnosi.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće, osim ukoliko Društvo nema bezuslovno pravo daodloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.15 Obaveze prema dobavljačima

Obaveze prema dobavljačima su obaveze plaćanja dobavljaču za preuzetu robu ili primljene usluge uredovnom toku poslovanja. Obaveze prema dobavljačima se klasifikuju kao tekuće ukoliko dospevajuza plaćanje u roku od 1 godine ili kraćem (odnosno u okviru redovnog ciklusa poslovanja ukoliko jeduži). U suprotnom, ove obaveze se iskazuju kao dugoročne. Obaveze prema dobavljačima seinicijalno iskazuju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju prema amortizovanoj vrednostikorišćenjem metoda efektivne kamatne stope.

2.16 Tekući i odloženi porez na dobit

Troškovi poreza za period uključuju tekući i odloženi porez. Poreska obaveza se priznaje u bilansuuspeha, izuzev iznosa koji se odnosi na stavke direktno priznate u kapitalu, u kom slučaju se i poreskaobaveza priznaje u kapitalu.

Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa stanja na osnovu važeće zakonske poreskeregulative Republike Srbije gde Društvo posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Rukovodstvo periodično


12

vrši procenu stavki sadržanih u poreskoj prijavi sa stanovišta okolnosti u kojima primenjiva poreskaregulativa podleže tumačenju, i vrši rezervisanje, ako je primereno, na osnovu iznosa za koje seočekuje da će biti plaćen poreskim organima.

Odloženi porez na dobit se priznaje korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanuizmeđu poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskimizveštajima. Međutim, ukoliko odloženi porez na dobit, pod uslovom da nije računovodstvenoobuhvaćen, proistekne iz inicijalnog priznavanja sredstva ili obaveze u nekoj drugoj transakciji osimposlovne kombinacije koja u trenutku transakcije ne utiče ni na računovodstvenu ni na oporezivu dobitili gubitak, tada se on računovodstveno ne obuhvata.

Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datumabilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreskasredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti.

Odloženo poresko sredstvo se priznaje samo do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit zaoporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze se „prebijaju“ kada postoji zakonski osnov da se „prebiju“ tekućaporeska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i kada se odložena poreska sredstva i obavezeodnose na porez na dobit koji propisuje isti poreski organ jednom ili većem broju poreskih obveznikai kada postoji namera da se računi izmire na neto osnovi.

2.17 Rezervisanja

Rezervisanje se priznaje u bilansu stanja u momentu kada Društvo ima postojeću zakonsku iliugovornu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatnije nego što to nije daće podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Rezervisanje se odmerava po sadašnjoj vrednosti izdatka potrebnog za izmirenje obaveze, primenomdiskontne stope pre poreza koja odražava tekuću tržišnu procenu vrednosti za novac i rizike povezanesa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog isteka vremena se iskazuje kao trošak kamate.

2.18 Primanja zaposlenih

a) Obaveze za penzije

Društvo izdvaja doprinose u društvene penzione fondove na obaveznoj osnovi. Kada su doprinosiuplaćeni, Društvo nema dalju obavezu plaćanja doprinosa. Doprinosi se priznaju kao troškoviprimanja zaposlenih onda kada dospeju za plaćanje. Više plaćeni doprinosi se priznaju kao sredstvo uiznosu koji je moguće refundirati ili u iznosu za koji se smanjuje buduće plaćanje obaveza.

b) Ostala primanja zaposlenih – otpremnine i jubilarne nagrade

U skladu sa Pojedinačnim kolektivnim ugovorom o radu, Društvo je u obavezi da isplati otpremnineprilikom odlaska u penziju u visini tri bruto mesečne zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu kojiprethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, a koje pri tom ne mogu biti manje od tri prosečnemesečne bruto zarade isplaćene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćujeotpremnina.

U skladu sa Pojedinačnim kolektivnim ugovorom o radu Društvo može doneti odluku o isplatijubilarnih nagrada.

Obračun i iskazivanje dugoročnih obaveza po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada izvršeno jekorišćenjem metoda sadašnje vrednosti budućih očekivanih isplata, na osnovu internog obračuna.

Društvo nema sopstvene penzione fondove niti opcije za isplate zaposlenima u vidu akcija i po tomosnovu nema identifikovanih obaveza na dan 31. decembra 2012. godine.


13


2.19 Priznavanje prihoda

a. Prihodi od prodaje i pružanja usluga

Prihodi od prodaje proizvoda i robe se priznaju u momentu kada se značajni rizici i koristi kojiproizilaze iz vlasništva nad proizvodima i robom prenesu na kupca. Prihodi od prodaje proizvoda irobe su iskazani po fakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene popuste i porez na dodatu vrednost.Prihodi od pružanja usluga se priznaju u obračunskom periodu u kome je usluga pružena i iskazuju pofakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene popuste i porez na dodatu vrednost.

Društvo proizvodi i prodaje proizvode (limovi, trake, rondele, diskovi, ploče (valjani program), cevi,šipke, šine, profil, žice, tankozidne cevi (vučeni program)) na tržištu veleprodaje. Prihod od prodaterobe se priznaje kada Društvo isporuči proizvode veletrgovcu, kada veletrgovac ima puno pravoraspolaganja kanalima prodaje i utvrđivanja prodajnih cena proizvoda, i kada ne postoji bilo kakvaneispunjena obaveza koja bi mogla da utiče na prihvatanje proizvoda od strane veletrgovca. Isporukase nije dogodila sve dok se roba ne isporuči na naznačeno mesto, dok se rizik zastarevanja i gubitka neprenese na veletrgovca, i sve dok ili veletrgovac ne prihvati proizvode u skladu sa kupoprodajnimugovorom, ili ne isteknu rokovi za prihvatanje robe, ili dok Društvo ne bude imalo objektivne dokazeda su svi kriterijumi za prihvatanje robe ispunjeni.

Prihod uključuje fer vrednost primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u tokunormalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta.

Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti, kada je verovatno da će ubudućnosti Društvo imati ekonomske koristi i kada su ispunjeni posebni kriterijumi za svaku odaktivnosti Društva kao što je u daljem tekstu opisano. Iznos prihoda se ne smatra pouzdano merljivimsve dok se ne reše sve potencijalne obaveze koje mogu nastati u vezi sa prodajom. Svoje proceneDruštvo zasniva na rezultatima iz prethodnog poslovanja, uzimajući u obzir tip kupca, vrstutransakcije i specifičnosti svakog posla.

b. Prihodi od aktiviranja učinaka

U okviru prihoda od aktiviranja učinaka i robe, iskazuju se prihodi po osnovu upotrebe robe, proizvodai usluga za nematerijalna ulaganja, za osnovna sredstva, za materijal, za sopstveni transport nabavkematerijala i robe.

c. Finansijski prihodi

Finansijski prihodi obuhvataju prihode od kamata i kursnih razlika ostvarene iz odnosa sa matičnim,zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima. Prihodi od kamata se priznaju u bilansu uspeha periodana koji se odnose. Prihod od kamata se priznaje na vremenski proporcionalnoj osnovi primenommetode efektivne kamatne stope.

d. Prihodi od dividendi

Prihod od dividendi se priznaje kada se ustanovi pravo da se dividenda primi.

e. Ostali prihodi

U okviru ostalih prihoda iskazani su dobici po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja i opreme(osnovnih sredstava) i nematerijalnih ulaganja, učešća u kapitalu, dobici od prodaje materijala,naplaćena otpisana potraživanja, viškovi, prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika,prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja, prihodi od usklađivanjavrednosti imovine, pozitivni efekti promene poštene (fer) vrednosti nematerijalnih ulaganja,nekretnina, postrojenja, opreme, bioloških sredstava i zaliha do visine prethodno iskazanih rashoda zata sredstva po osnovu vrednosnog usklađivanja i ukidanja ispravki vrednosti po osnovu vrednosnogusklađivanja u skladu sa računovodstvenom politikom Društva.


14


2.20 Zakupi

Zakup je sporazum po kome zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja sredstva tokomdogovorenog vremenskog perioda u zamenu za jedno ili više plaćanja.

Kada je sredstvo dato u operativni zakup to sredstvo se iskazuje u bilansu stanja zavisno od vrstesredstva.

Prihod od zakupnine priznaje se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.

2.21 Raspodela dividendi

Raspodela dividendi akcionarima Društva se priznaje kao obaveza u periodu u kojem su akcionariDruštva odobrili dividende.

2.22 Priznavanje rashoda

Rashodi se priznaju u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskojosnovi i utvrđuju se za period kada su nastali.

a. Poslovni rashodi

Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uključuju nabavnuvrednost prodate robe, troškove materijala, goriva i energije, bruto zarade, troškove amortizacije iusluge pružene od strane trećih lica. Poslovni rashodi obuhvataju i opšte troškove kao što su troškovizakupa, marketinga, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostali troškovi nastali u tekućemobračunskom periodu.

b. Finansijski rashodi

Finansijski rashodi obuhvataju rashode po osnovu kamata i kursnih razlika i ostale finansijskerashode. Rashodi kamate obuhvataju kamatu obračunatu na primljene kredite, koja se evidentira ubilansu uspeha perioda na koji se odnose, a u skladu sa načelom uzročnosti.

c. Ostali rashodi

U okviru ostalih rashoda iskazani su gubici po osnovu prodaje i rashodovanja nekretnina, postrojenja iopreme i nematerijalnih ulaganja, učešća u kapitalu pravnih lica, gubici od prodaje materijala,manjkovi, rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika, rashodi po osnovu direktnih otpisapotraživanja, rashodi po osnovu obezvređenja imovine, negativni efekti vrednosnih usklađivanjanematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, dugoročnih i kratkoročnih finansijskihplasmana, zaliha, hartija od vrednosti i potraživanja u skladu sa računovodstvenom politikom Društva.


15

3. Upravljanje finansijskim rizikom

3.1 Faktori finansijskog rizika

Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišni rizik (koji obuhvata valutni rizik, rizikkamatne stope i rizik cena), kreditni rizik i rizik likvidnosti. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno nanastojanje da se u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na finansijskoposlovanje Društva svedu na minimum.

a. Tržišni rizik

i. Valutni rizik

Društvo je izloženo riziku od promene kursa stranih valuta prilikom poslovanja u zemlji i inostranstvu, a kojiproističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno EUR. Devizni rizik nastaje u slučajevimaneusklađenosti finansijskih sredstava i obaveza izraženih u stranoj valuti i/ili sa valutnom klauzulom. U meriu kojoj je to moguće, Društvo minimizira devizni rizik kroz minimiziranje otvorene devizne pozicije.

U narednoj tabeli je prikazana izloženost Društva deviznom rizikuna dan 31. decembar 2013. godine:

U narednoj tabeli je prikazana izloženost Društva deviznom rizikuna dan 31. decembar 2012. godine:

CHF GBP USD EUR RSD Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 10 13.344 29.231 42.585Potraživanja 816 31.815 728.223 748.258 515.184 2.024.296Kratkoročni finansijski plasmani 137.952 137.952Učešća u kapitalu 37.857 37.857Ukupno 816 31.815 728.233 761.602 720.224 2.242.690

Kratkoročne finansijske obaveze 440.040 1.529.484 332.214 2.301.738Obaveze iz poslovanja 286 485.729 322.749 608.844 1.417.608Dugoročne obaveze 345.246 1.279.422 15.878 1.640.546Ostale obaveze 521 13.675 103.862 118.058Ukupno 286 1.271.536 3.145.330 1.060.798 5.477.950

Neto devizna pozicijana dan 31. decembar 2012. 816 31.529 (543.303) (2.383.728) (340.574) (3.235.260)

CHF GBP USD EUR RSD Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 345 59,630 27,927 87,902Potraživanja 1,291 13,315 620,459 409,323 617,417 1,661,805Kratkoročni finansijski plasmani 216,533 216,533Učešća u kapitalu 37,857 37,857Ukupno 1,291 13,315 620,804 468,953 899,734 2,004,097

Kratkoročne finansijske obaveze 109,732 1,294,242 164,923 1,568,897Obaveze iz poslovanja 461 44,348 177,768 690,685 913,262Dugoročne obaveze 229,298 2,096,071 133,908 2,459,277Ostale obaveze 43 2,899 101,570 104,512Ukupno 0 461 383,421 3,570,980 1,091,086 5,045,948

Neto devizna pozicija na dan31.decembar 2013. 1,291 12,854 237,383 -3,102,027 -191,352 -3,041,851


16

3. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak)

ii. Gotovinski tok i rizik kamatne stope

Društvo je izloženo raznim rizicima koji kroz efekte promena visine tržišnih kamatnih stopa deluju na njegovfinansijski položaj i tokove gotovine. Poslovanje Društva je izloženo riziku promene kamatnih stopa u meri ukojoj kamatonosna sredstva (uključujući investicije) i kamatonosne obaveze dospevaju za naplatu u različitovreme ili u različitim iznosima.

2013. 2012.Instrumenti sa fiksnom kamatnom stopomFinansijska sredstvaFinansijske obaveze (629.866) (566.979)

Instrumenti sa varijabilnom kamatnom stopomFinansijske obavezePozajmice

(2.912.448)140.000

(2.882.969)

S obzirom da Društvo nema značajnu kamatonosnu imovinu, prihod Društva i tokovi gotovine u velikoj merisu nezavisni od promena tržišnih kamatnih stopa. Rizik Društva od promena fer vrednosti kamatnih stopaproističe prvenstveno iz obaveza po osnovu primljenih kratkoročnih i dugoročnih kredita od banaka. Kreditisu primljeni po promenljivim kamatnim stopama i izlažu Društvo kamatnom riziku tokova gotovine. Tokom2012. godine, obaveze po kreditima su najvećim delom bile sa varijabilnom kamatnom stopom, koja jevezana za Euribor. Obaveze po kreditima sa promenljivim kamatnim stopama bile su izražene u stranoj valutiili se radilo o kreditima sa valutnom klauzulom (EUR).

Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj da optimiziraju neto rashod od kamata, uz uslov da su tržišnekamatne stope na nivou koju je u skladu sa poslovnom strategijom Društva.

b. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da Društvo neće biti u mogućnosti da finansira sredstva odgovarajućim izvorimafinansiranja sa stanovišta rokova i stopa i rizik nemogućnosti da se sredstvo realizuje po razumnoj ceni uodgovarajućem vremenskom okviru. Društvo upravlja likvidnošću sa ciljem da osigura da izvori finansiranjabudu raspoloživi za izmirenje obaveza u trenutku njihovog dospeća. Društvo neprekidno procenjuje riziklikvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima finansiranja potrebnim za ispunjenje poslovnihciljeva Društva, a u skladu sa poslovnom strategijom Društva. Društvo ima pristup raznolikim izvorimafinansiranja.Sredstva se prikupljaju putem kratkoročnih i dugoročnih kredita.

Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2013. godine:

Do 3meseca

3 meseca do1 godine

1 do 5godina

Preko 5godina Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 87.902 87.902Potraživanja 1.660.554 1.660.554Kratkoročni finansijski plasmani 10.690 205.843 216.533Učešća u kapitalu 37.857 37.857Ukupno 1.759.146 205.843 37.857 2.002.846

Kratkoročne finansijske obaveze 523.177 1.045.720 1.568.897Obaveze iz poslovanja 913.262 913.262Dugoročne obaveze 2.459.277 2.459.277Ostale obaveze 104.512 104.512Ukupno 1.540.951 1.045.720 2.459.277 5.045.948


17


Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2012. godine:

Do 3meseca

3 meseca do1 godine

1 do 5godina

Preko 5godina Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 42.585 42.585Potraživanja 2.024.296 2.024.296Kratkoročni finansijski plasmani 52 137.900 137.952Učešća u kapitalu 37.857 37.857Ukupno 2.066.933 137.900 37.857 2.242.690

Kratkoročne finansijske obaveze 1.183.832 1.074.209 43.697 2.301.738Obaveze iz poslovanja 1.417.608 1.417.608Dugoročne obaveze 1.609.145 31.401 1.640.546Ostale obaveze 118.058 118.058Ukupno 2.719.498 1.074.209 1.652.842 31.401 5.477.950

c. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik nastanka finansijskih gubitaka Društva kao rezultat kašnjenja klijenata ili drugeugovorne strane u izmirivanju ugovornih obaveza. Kreditni rizik se prvenstveno vezuje za izloženost Društvapo osnovu gotovine i gotovinskih ekvivalenata, potraživanja od pravnih i fizičkih lica i preuzetih obaveza.Imajući u vidu da Menadžment Društva vodi politiku prodaje proizvoda i usluga po trenutnim tržišnimuslovima, kao i za poznate i proverene kupce, a i osigurana potraživanja to je kreditni rizik sveden naminimum.

3.2 Upravljanje rizikom kapitala

Društvo se opredelilo za finansijski koncept kapitala i njegovo očuvanje prema kome je kapital definisan naosnovu nominalnih novčanih jedinica.

Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem uneograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljemda smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedilo dividende.

Društvo prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti, koji se izračunava kao odnos neto dugovanjaDruštva i njegovog ukupnog kapitala.

Na dan 31.decembra 2013. i 2012. godine, koeficijent zaduženosti Društva bio je kao što sledi:


18


2013. 2012.Obaveze po osnovu kredita– ukupnoMinus: Gotovinski ekvivalenti i gotovina

4.028.17487.902

3.942.28542.585

Neto dugovanjeSopstveni kapital

3.940.2725.782.165

3.899.7005.946.174

Kapital ukupno 9.722.437 9.845.874

Koeficijent zaduženosti 40,53% 39,61%

3.3 Procena fer vrednosti

Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postojezvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. URepublici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodajepotraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutkuraspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi uposlovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

Fer vrednost finansijskih sredstava koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti procenjuje sediskontovanjem novčanih tokova korišćenjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da pribavi dugoročnepozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi. Društvo smatra da iskazana knjigovodstvena vrednostpotraživanja, nakon umanjenja za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja, kao i nominalna vrednostobaveza iz poslovanja, približno odražava njihovu tržišnu vrednost. Fer vrednost obaveza po kreditimaprocenjuje se diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova prema trenutnoj tržišnoj kamatnoj stopikoja je Društvu na raspolaganju za potrebe sličnih finansijskih instrumenata. Ovako utvrđena fer vrednost neodstupa značajnije od vrednosti po kojoj su iskazane obaveze po kreditima u poslovnim knjigama Društva.Rukovodstvo Društva smatra da iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je udatim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.


19

4. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Računovodstvene procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskomiskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datimokolnostima biti razumna.

4.1 Ključne računovodstvene procene i pretpostavke

Društvo pravi procene i pretpostavke koje se odnose na budućnost. Rezultirajuće računovodstveneprocene će, po definiciji, retko biti jednake ostvarenim rezultatima. O procenama i pretpostavkama kojesadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava iobaveza u toku naredne finansijske godine biće reči u daljem tekstu.

a) Porez na dobit

Društvo podleže obavezi plaćanja poreza na dobit. Društvo priznaje obavezu za očekivane efektepitanja proizašlih iz revizije, na osnovu procene da li će doći do dodatnog plaćanja poreza. Ukoliko sekonačan ishod efekata tih pitanja na porez na dobit bude razlikovao od prvobitno knjiženih iznosa,razlika će se odraziti na tekući i odloženi porez na dobit i na rezervisanje za odložena poreska sredstva iobaveze u periodu u kom se razlika utvrdi.

b) Obaveze za penzije

Sadašnja vrednost obaveza za penzije zavisi od brojnih faktora koji se određuju na aktuarskoj osnovikorišćenjem brojnih pretpostavki. Pretpostavke korišćene prilikom određivanja neto troškova (prihoda)za penzije uključuju diskontnu stopu. Bilo koje promene u ovim pretpostavakama uticaće naknjigovodstvenu vrednost obaveza za penzije.

Društvo određuje odgovarajuću diskontnu stopu na kraju svake godine. To je kamatna stopa koja trebada bude primenjena prilikom određivanja sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih isplata zakoje se očekuje da će biti potrebne u cilju izmirenja obaveza za penzije. Prilikom određivanjaodgovarajuće diskontne stope, Društvo uzima u razmatranje kamatne stope visokokvalitetnih obveznicaDruštva koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospećakoji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije.

Ostale ključne pretpostavke koje se odnose na obaveze za penzije delom se zasnivaju na tekućimtržišnim uslovima. Dodatne informacije su obelodanjene u napomeni 24.

4.2. Ključna prosuđivanja u primeni računovodstvenih politika

Finansijska kriza

Tekuća globalna kriza likvidnosti u svetu koja je počela sredinom 2007. godine je, između ostalog,rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sektora iu nekim slučajevima višim međubankarskim kamatnim stopama i velikim kolebanjima na tržištuhartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima je takođe dovela do propadanjabanaka kao i potrebe pružanja pomoci ugroženim banakama u Sjedinjenim Američkim Državama,Zapadnoj Evropi, Rusiji i drugim delovima sveta. Nije moguće sa preciznošću predvideti obimposledica finansijske krize niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite od njih.


20

5. Prihodi od prodaje

2013. 2012.- prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu

- povezana pravna lica- ostali kupci

- prihodi od prodaje robe na ino tržištu- ostali kupci

501.046500.994

52

940940

1.275.2721.275.239

33

--

- prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu:- zavisna pravna lica- povezana pravna lica- ostali kupci

2.287.1798.008

96.3162.182.855

2.958.81941.01830.461

2.887.340

- prihodi od prodaje proizvoda i usluga na ino tržištu:- povezana pravna lica- ostali kupci

5.995.6031.770.157

4.225.446

6.172.1581.312.628

4.859.530Ukupno 8.784.768 10.406.249

6. Ostali poslovni prihodi

2013. 2012.Prihodi od aktiviranja učinaka robe 51.179 58.178Povećanje vrednosti zaliha učinaka 167.289 -Smanjenje vrednosti zaliha učinaka - 77.897Nefakturisani prihod 29.641 34.483Ostali prihodi 3.603 16.758Ukupno 251.712 31.522

Iznos od RSD 29.641 hiljada (nefakturisani prihod) odnosi se na prihod po osnovu zaliha na preradi tuđegmetala, a za koje su već nastali troškovi u 2013.godini i koji su sastavni deo utvrđene cene prerade.Zanavedeni iznos evidentirana su potraživanja za nefakturisani prihod (napomena 20).

7. Nabavna vrednost prodate robe2013. 2012.

Nabavna vrednost prodate robe 502.767 1.275.272Ukupno 502.767 1.275.272

8. Troškovi materijala

2013. 2012.-troškovi materijala za izradu 6.292.394 6.504.945-troškovi ostalog materijala 46.163 68.299-troškovi goriva i energije 368.645 384.863Ukupno 6.707.202 6.958.107


21

9. Ostali poslovni rashodi

2013. 2012.Transportni troškovi 53.848 68.678Troškovi platnog prometa 37.752 49.852Porezi i takse 18.967 19.674Neproizvodne usluge 33.129 43.386Troškovi održavanja 30.162 32.680Komunalne i ostale usluge 80.749 82.082Troškovi premije osiguranja 11.404 22.853Troškovi reklame i propagande 181 629Troškovi reprezentacije 2.657 35.081Troškovi prerade tuđeg metala 34.537 70.686Ostali troškovi 25.725 41.313Ukupno 329.111 466.914

Iznos od RSD 34.537 hiljada – odnosi se na troškove po osnovu prerade tuđeg metala, a za koje su u istomiznosu formirana potraživanja za nefakturisani prihod po završnom računu za 2012.godinu.

10. Finansijski prihodi

2013. 2012.Pozitivne kursne razlike: 257.244 485.162

- povezana pravna lica- ostali

9.063248.181

204.274280.888

Prihodi od efekata valutne klauzule 12.485 176.085Prihodi od kamata:

-povezana pravna lica- ostali kupci- ostalo

11.4138.572

662.775

4.243-

1334.110

Ukupno 281.142 665.490

11. Finansijski rashodi

2013. 2012.Negativne kursne razlike

- povezana pravna lica- ostali

251.80120.519

231.282

566.455219.251

347.204Rashodi kamata:

- povezana pravna lica- ostali dobavljači- po kreditima- ostalo

251.88321.419

601224.355

5.508

278.07111.513

306254.465

11.787Rashodi od efekata valutne klauzule 53.884 281.230Ukupno 557.568 1.125.756

Primenom Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnomokviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnika (''Sl.glasnik RS'' br. 101/12 od23.10.2012.godine) donetog od strane Ministra finansija, razgraničeni su negativni efekti valutne klauzule ikursnih razlika po osnovu dugoročnih obaveza u iznosu od RSD 64.504 hiljada, za koliko su umanjenifinansijski rashodi.


22

12. Ostali prihodi

2013. 2012.-dobici od prodaje materijala 38.672 9.755-viškovi 365 9.237-prihodi (revalorizacija stambenih kredita) 14 3.267-ostalo (naplata sudskih sporova, taksi ...) 105.609 17.227Ukupno 144.660 39.486

U stavci – ostalo za 2013.godinu - najveći iznos odnosi se na dobitak po osnovu prodaje nekretnina,postrojenja i opreme (RSD 73.146 hiljada).

13. Ostali rashodi

2013. 2012.-gubici od prodaje materijala 6.871 1.362- manjkovi 317 6.417- ostalo 53.771 88.651Ukupno 60.959 96.430

U stavci – ostalo za 2013.godinu - najveći iznosi odnose se na gubitke po osnovu prodaje nekretnine,postrojenja i opreme (RSD 30.215 hiljada) i i po osnovu izgubljenih troskova spora (RSD 7.955 hiljada).

14. Porez na dobitak i odloženi poreski rashodi perioda

a. Komponente poreza na dobitak

2013. 2012.

Tekući poreski rashod -Odloženi poreski prihod/(rashod) 12.620 259.003

Ukupno poreski prihod/(rashod) perioda 12.620 259.003

b. Usaglašavanje iznosa tekućeg poreza na dobitak i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisaneporeske stope

2013.

Dobitak pre oporezivanja 18.564Obračunati porez po stopi od 15% 2.785Efekti stalnih razlika 7.684Efekti privremenih razlika (17.679)Iskorišćeni poreski kreditiTekući poreski rashod prikazan

u poreskom bilansu -

Efekti odloženih porezaOdloženi poreski rashodi 12.620

Ukupan porez na dobitak prikazanu bilansu uspeha – poreski prihod/(rashod) 12.620


23

14. Porez na dobitak i odloženi poreski rashodi perioda (nastavak)

U skladu sa Zakonom o porezu na dobit gubici ostvareni iz poslovnih, finansijskih i neposlovnih transakcija,utvrđeni u poreskom bilansu, izuzev onih iz kojih proizilaze kapitalni dobici i gubici utvrđeni u skladu saovim Zakonom, mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne dužeod pet godina. Društvo ima neiskorišćene gubitke po poreskom bilansu, neiskorišćene poreske kredite poosnovu ulaganja u osnovna sredstva i kapitalne gubitke u iznosu od RSD 1.359.590 hiljada, koji su nastali usledećim obračunskim periodima:

2013.

Gubitak po poreskom bilansu za2003. godinu 323.3032004. godinu 61.8842005. godinu 115.1392007. godinu 19.2882008. godinu 32.8222009. godinu 34.0622010. godinu 92.5722011. godinu 66.4062012. godinu 20.0892013. godinu 45,066

Poreski krediti za2004. godinu 3.3392005. godinu 12.6912006. godinu 34.9492007. godinu 52.9362008. godinu 93.1642009. godinu 64.7022010. godinu 91.8662011. godinu 72.6872012. godinu 55.1992013.godinu 7.039

Kapitalni gubici za

2003. godina 45.647

2004. godina 13.034

2006. godina 1.706

2013.godina 30.055

Ukupno 1.359.590

Odloženi poreski rashodi perioda utvrđeni su u iznosu od RSD 12.620 hiljada, a na osnovu privremenihrazlika između knjigovodstvene vrednosti stalnih sredstava i njihove poreske osnovice. Odloženi poreskirashod nastaje po osnovu odložene poreske obaveze gde se bruto dobit tekuće godine umanjuje za tekućiporez i koriguje za odloženi porez tako da je u bilansu stanja iskazana dobit koja se može ravnomernijerasporediti između vlasnika u budućem periodu tj.eliminisati uticaj poreskih razlika.


24

15. Nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja

Nemater. ulaganja Zemljiste Gradj.objekti Oprema Invest.u toku Avansi za O.S UkupnoNabavna vrednost

Stanje na dan 31.12.2012. 91,056 15,571 1,284,653 6,532,358 150,476 2,676 8,076,790Povecanja 76,548 26,414 102,962Prenos sa/na 33,722 2,442 11,991 42,514 (56,947) 33,723Smanjenje 2,184 62,750 51,107 0 116,041Stanje na dan 31.12.2013. 124,778 15,829 1,233,894 6,523,765 170,077 29,090 8,097,434

0Ispravka vrednosti 0

0Stanje na dan 31.12.2012. 0 0 0 0 0 0 0Amortizacija 6,405 30,746 186,238 223,389Povecanja 0Prenos sa/na 0Smanjenje 73 1,947 2,020Stanje na dan 31.12.2013. 6,405 0 30,673 184,291 0 0 221,369

Sadasnja vrednost 31.12.2013 118,373 15,829 1,203,221 6,339,474 170,077 29,090 7,876,065


25

15. Nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna ulaganja (nastavak)

Procena građevinskih objekata vršena je na dan 31.12.2012.g. od strane ovlašćenog procenitelja – CBRE CBRichard Ellis doo, Milana Rakića br. 4, Beograd.Procena postrojenja i opreme izvršena je na dan 31.12.2012.g. od strane Certified ProfessionalAppraisers&Consultants.

Kao obezbeđenje za otplatu kredita kod Vojvođanske banke, Komercijalne banke, Raiffeisen banke, Intesabanke, Fond za razvoj RS, Čačanske banke, Alpha banke, Societe Generale stavljene su hipoteke tj. Uknjižbazaložnog prava na nepokretnosti koje se odnose na: Livnicu - hale 1, 1a i 2; Valjaonicu - hale 3, 4 i 5;Presaonicu – hala 6; Presaonicu – hala 7; Žičaru – hala 8; Fabriku tankozidnih cevi, poslovnu zgraduPresaonice; Fabriku mesinganih cevi i nadstrešnicu i neplodno zemljište; staru i novu Upravnu zgradu iLaboratoriju, Radnički dom i garderobu, zgradu elektromašinskog održavanja; Mašinski pogon ručneobrade; Restoran društvene ishrane; MPP i Alatnica.Pored toga, na osnovu odobrenog kredita EBRD-a EastPointHoldingu20.maja2005.god. pod zalogom je deoopreme Preduzeća koja je procenjena na vrednost od EUR 38.757 hiljada. Trajanje zaloge je do30.maja2013.godine.

16. Dugoročni finansijski plasmani

Dugoročni finansijski plasmani odnose se na:

2013. 2012.Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 37.757 37.757Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica 100 100Ostali dugoročni finansijski plasmani 27.617 28.684Stanje na dan 31. decembra 65.474 66.541

Učešća u kapitalu povezanih pravnih lica odnose se na plasmane u sledeća pravna lica:

% vlasništva 2013.Valjaonica - Bezbednost d.o.o. 100 402Novkabel-Metalurgija doo 100 37.355Ukupno 37.757Slobodna zona 33,33 100Stambeni krediti dati zaposlenima 27.617Stanje na dan 31. decembra 65.474

17. Zalihe

2013. 2012.Materijal 138.765 309.818Rezervni delovi 46.847 48.723Alat, gume i sitan inventar 29.053 33.016Nedovršena proizvodnja 1.003.971 809.846Gotovi proizvodi 261.174 288.009Trgovačka roba - 331Stanje na dan 31. decembra 1.479.810 1.489.743


26

18. Dati avansi

2013. 2012.Dati avansi dobavljačima u zemlji 6.405 2.552Dati avansi za obrtna sredstva – direktan uvoz 1.828 3.919Stanje na dan 31. decembra 8.233 6.471

19. Potraživanja

2013. 2012.Potraživanja po osnovu prodaje:Kupci u zemlji:

- zavisna pravna lica- povezana pravna lica- ostali kupci

649.2196.116

119.807523.296

539.2083.442

39.208496.558

Kupci u inostranstvu:- povezana pravna lica

- ostali kupci

1.006.067585.123420.944

1.508.827829.265679.562

Ukupno 1.655.286 2.048.035

Ispravka vrednosti kupaca u zemlji (33.507) (33.467)Ispravka vredn. kupaca u inostranstvu (1.389) (1.429)Ukupno (34.896) (34.896)

Ukupna potraž. po osnovu prodajena dan 31. decembra

1.620.390 2.013.139

Ostala potraživanja 40.164 9.397

Ukupna potraživanja 1.660.554 2.022.536

Usaglašavanje potraživanja vršeno je putem IOS obrazaca. Iznosi potraživanja koja nisu usaglašena sa31.12.2013.godine nisu materijalno značajni.

20. Kratkoročni finansijski plasmani, porez na dodatu vrednost i AVR

2013. 2012.Kratkoročni finansijski plasmani 216.533 137.952PDV 10.703 54.529Nefakturisani prihod 29.641 34.483Aktivna vremenska razgraničenja 313.781 298.552Stanje na dan 31. decembra 570.658 525.516

Najveći deo kratkoročnih finansijskih plasmana se odnosi na plasmane date zavisnim i povezanim pravnimlicima – RSD 199.646 hiljada. Na aktivnim vremenskim razgraničenjima nalazi se iznos od RSD 235.559hiljada, a najvećim delom se odnosi na nerealizovane efekte kursnih razlika i valutne klauzuleiz 2008.g.(RSD 70.805 hiljada),iz 2009.g. (RSD 45.502 hiljada), iz 2010.g. (RSD 67.961 hiljada) i 2012.godine (RSD51.292 hiljada) evidentiranih na osnovu primene Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o Kontnomokviru koji je donelo Ministarstvo finansija''Sl.glasnik RS'' br. 9/09 od 06.02.2009.g. i br. 4/10 od29.01.2010.g. i br.3/11 od 21.01.2011.g i br.101/12 od 23.10.2012.godine).

21. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

2013. 2012.Žiro-račun 27.822 29.133Blagajna 105 98Devizni račun 59.975 13.354Stanje na dan 31. decembra 87.902 42.585


27

22. Osnovni kapital

Osnovni kapital društva čine akcijski capital (u iznosu od 3.216.780) i oostali osnovni capital (u iznosu od880). Struktura akcijskog kapitala se može prikazati kako sledi:

Broj akcija Akcijski kapital UčešćeEast Point Metals LTD 520.298 2.601.490 80,87 %Akcionarski fond AD Beograd 62.546 312.730 9,72 %Ostali akcionari 60.512 302.560 9,41 %Ukupno 643.356 3.216.780 100 %

Nominalna vrednost akcije je RSD 5 hiljada.

U skladu sa odlukom Agencije za privatizaciju Republike Srbije od 16. januara 2004.godine ukupan društvenikapital u iznosu od 2.050.950 je raspoređen na 410.190 akcija nominalne vrednosti RSD 5 hiljada po akciji.Na osnovu ugovora zaključenog 20.novembra 2003.godine, Konzorcijum preduzeća koji sačinjavajuEastPointHoldings Ltd. Kipar i AmalcoOverseas Ltd. Kipar je kupio 70% akcijskog kapitala preduzeća zaEUR 3 miliona. Promena u strukturi vlasništva je upisana u sudskom registru tokom 2004.godine. U2005.godinidošlo je do povećanja osnovnog kapitala po osnovu obaveznog investiranja (II i III emisijaakcija). Uplata akcija izvršena je u stvarima u iznosu od 235.730. U 2006.godini povećan je osnovni kapitalpo osnovu investiranja (IV emisija akcija ); uplata akcija izvršena je u stvarima u iznosu od 76.100.U2007.godini povećan je osnovni kapital po osnovu investiranja (V i VI emisija akcija); uplata akcija izvršenaje u stvarima u iznosu od 705.363. U 2008.godini povećan je osnovni kapital po osnovu investiranja (VIIemisija akcija ); uplata akcija izvršena je u stvarima u iznosu od 148.649.

Ostali kapital iznosi RSD 880hiljada i sastoji se od kapitala za koji nije izvršena emisija akcija.

Dana 08. oktobra 2009. godine izvršen je prenos vlasništva većinskog dela kapitala Društva sa East PointHoldings Ltd i Lapka Trading Limited na povezano pravno lice East Point Metals Limited, tako da East PointMetals Limited poseduje 520.298 akcija sa pravom glasa, odnosno 80,87% od ukupnog broja akcija sapravom glasa. Na akcijama Društva koje su u vlasništvu East Point Metals Limited upisana je zaloga prvogreda. Zaloga se odnosi na kredit koji je East Point Holdings Limited dobio od Evropske banke za obnovu irazvoj (EBRD), a na osnovu kojeg je potpisan trojni ugovor izmedju East Point Holdings Limited, East PointMetals Limited i EBRD, kojim je East Point Metals stavio u zalogu akcije Društva.23. Revalorizacione rezerve

2013. 2012.Revalorizacione rezerve – postrojenja i oprema 3.273.442 3.359.024Revalorizacione rezerve –građ.objekti 240.047 210.126Ukupno 3.513.490 3.569.150

24. Dugoročna rezervisanja

2013. 2012.Otpremnine 49.265 49.258Jubilarne nagrade 29.313 28.483Neiskorišćeni godišnji odmori 18.151 13.772Ukupno 96.729 91.513

Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade obračunata su korišćenjem diskontne stope od 9.5%.


28

25. Dugoročne obaveze

Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine od dana bilansa iskazan je u okviru kratkoročnihfinansijskih obaveza.

u 000

Naziv obavezeOznakakredita

Oznakavalute Kamatna stopa 31.12.2013. 31.12.2012.

Čačanska banka F85414 RSD 8% p.a. 60,990 90,975Fond za razvoj F18557 EUR 2,5% p.a. 1,792 4,096

Banca Intesa F57162 EUR3MEURIBOR+6%godišnje 40,125 39,801

Societe generale banka F64994 USD

3MESLABOR+6,5%godišnje 239,409 310,235

Unicredit banka F00343 EUR

3MEURIBOR+7,05% godišnje3MEURIBOR+8,25%godišnje 412,224

Banca Intesa F57138 RSD1MELIBOR+1,75% godišnje 120,000 0

Banca Intesa F57154 EUR3MEURIBOR+6%godišnje 110,057 0



Fond za razvoj F48747 EUR 2,5% godišnje 30,348 0Fond za razvoj F19006 EUR 2,5% godišnje 37,033 0

Raiffeisen banka F02243 EUR6MEURIBOR+6,3% godišnje 306,539 0

Vtb Banka F07291 EUR6MEURIBOR+7,3% godišnje 25,221 0

Vtb Banka F10977 EUR6MEURIBOR+7,3% godišnje 20,062 0

Ukupno – Dugoročni krediti sa valutnom klauzulom 1,568,082 445,107

Vojvođanska banka F11601 USD 5% p.a. 0 35,011Vojvođanska banka F11602 EUR 5% p.a. 0 2,551

Alpha banka F00366 EUR3MEURIBOR+6,5% p.a. 109,185 0

Komercijalna banka F00062 EUR3MEURIBOR+3,3% godišnje 768,102 761,913

Raiffeisen banka F02243 EUR6MEURIBOR+6,3% godišnje 0 380,086

Ukupno – Dugoročni devizni krediti 877,287 1,179,561

Dugoročni krediti 2,445,369 1,624,668Fond za solidarnu stamb.izgr. RSD 13,908 15,879Ukupni dugoročni krediti 2,459,277 1,640,547Ostale dugoročne obaveze RSD 0 0Ukupno 2,459,277 1,640,547

Dugoročne obaveze obuhvataju dugoročne kredite i kredite za stambenu izgradnju


29

25. Dugoročne obaveze (nastavak)

1. Fond za razvoj Republike Srbije

- Kredit u iznosu od 186 miliona dinara sa deviznom klauzulom odobren je u novembru 2007.god. Dug sevraća u četiri jednake tranše od 31.03.- 31.12.2013.god. Kamata se obračunava šestomesečno po stopi od1,5% godišnje iznad godišnjeg EURIBOR-a.Dug na dan 31.12.2013.god. iznosi 273.920 (EUR 2.389.349,77).

- Kredit u iznosu od 10 miliona dinara, odobren 08.02.2010. godine Valjaonici Femod. Spajanjem uzpripajanje 01.05.2012.godine, obaveza po kreditu je preneta na Valjaonicu Bakra. Rok otplate kredita je 5godina po isteku grejs perioda koji traje do 30.09.2010. Otplata se vrši u tromesečnim anuitetima, poslednjidospeva 30.09.2015.godine. Kamata se obračunava na godišnjem nivou u visini od 2.5%. Dug po kreditu nadan 31.12.2013.godine iznosi 4.782 (EUR 41.713,08).

- Kredit odobren u iznosu od RSD 80.000.000 sa krajnjim rokom otplate 30.06.2012.godine. Ugovorom oregulisanju dospelih obaveza broj 19018/1 od o1.02.2013. godine, stanje duga po kreditu od RSD 31.491 jereprogramirano sa krajnjim rokom dospeća 31.10.2018. godine. U periodu mirovanja kredita do 30.09.2014.obračunava se redovna kamata mesečno po stopi od 2,5% godšnje i pripisuje glavnom dugu. Prva ratadospeva 31.10.2014. a poslednja 31.10.2018.godine. Stanje duga na dan 31.12.2013. je 32.372 (EUR282.371,32)

- Kredit odobren u iznosu od RSD 80.000.000, 2009. godine povezanom preduzeću Yu Point doo Beograd,preuzet 2013. godine po ugovoru o preuzimanju duga br. 19006 sa stanjem na dan 30.09.2012. u iznosu odRSD 38.428 (EUR 334.061,84). Prvi anuitet dospeva na naplatu po isteku grace perioda, 31.10.2014. aposlednji 31.10.2018. godine. Kamata se obračunava po stopi od 2,5% godišnje, u periodu mirovanja sepripisuje glavnici. Stanje kredita na dan 31.12.2013. iznosi 39.502 (EUR 344.568,56)

2. Čačanska banka

Kredit u iznosu od 800.000 EUR, odobren u januaru 2012.godine sa rokom otplate16.08.2012.godine.Aneksom br.1 odobreno restruktuiranje potraživanja po Osnovnom Ugovoru o kreditu, sakrajnjim rokom otplate do 30.09.2019.godine. Kredit je odobren sa grejs periodom do 31.08.2014.godine.Prva rata dospeva 30.09.2014.godine, a ostatak se otplaćuje u 20 jednakih tromesečnih rata. Kamata seobračunava po stopi od 8% godišnje.Stanje duga 31.12.2013.godine iznosi 91.714 (EUR 800.000).

3. Intesa banka

Kredit sa valutnom klauzulom u iznosu od 350 hiljada EUR, povučen 27.12.2012.godine, sa rokom otplate do20.12.2019.godine. Prva rata dospeva za plaćanje 23.03.2015.godine. Kamata je tromesečni EURIBORuvećan za maržu 6% godišnje.Stanje duga na dan 31.12.2013. je 40.125 (EUR 350.000).

4. Societe generale banka

Kredit u iznosu od 3.6 miliona USD povučen u martu 2010.godine sa rokom otplate do 30.06.2010.Aneksom br.13 produžen rok otplate kredita do 31.12.2018. godine. Glavnica se otplaćuje nakon isteka grejsperioda u 60 mesečnih rata. Prva rata dospeva 31.01.2014.godine. Kamata je tromesečni libor uvećan zamaržu od 6.5% godišnje.Stanje po kreditu na dan 31.12.2013.godine iznosi 299.261 (3.600.000 USD).

5. Unicredit banka

Kredit u iznosu od EUR 3.595.745,31 povučen 28.03.2013. godine sa krajnjim rokom otplate05.03.2019.godine. Kredit je povučen u 2 tranše. Tranša 1 iz kredita dospeva u celosti 05.03.2015.godine, atranša 2 će se otplaćivati kvartalno, s tim što prva rata dospeva 05.03.2015.godine a poslednja05.03.2019.godine. Kamata po tranši 1 je tromesečni EURIBOR uvećan za maržu od 7,05% godišnje. Kamatapo tranši 2 je tromesečni EURIBOR uvećan za maržu od 8,25% godišnje. Stanje duga na dan 31.12.2013.iznosi 412.224 (EUR 3.595.745,31)


30

6. Intesa banka

Kredit u iznosu od RSD 120.000.000, povučen 20.02.2013.godine, sa rokom otplate 20.12.2019.godine.Kredit se otplaćuje u 20 kvartalnih rata nakon isteka grace perioda od 2 godine. Prva rata dospeva naplaćanje 23.03.2015.godine. Kamata je jednomesečni BELIBOR uvećan za maržu od 1,75% godišnje. Stanjekredita 31.12.2013. godine je 120.000.

7. Intesa banka

Kredit u iznosu od EUR 960.000, povučen 22.02.2013.godine sa rokom otplate 20.12.2019.godine.Kredit se otplaćuje u 20 kvartalnih rata, nakon isteka grace perioda od 2 godine. Prva rata dospeva naplaćanje 23.03.2015.godine.Kamata je tromesečni EURIBOR uvećan za maržu od 6% godišnje.Stanje kredita na dan 31.12.2013. godine je 110.056 (EUR 960.000).

8. Intesa banka

Kredit povučen 28.02.2013.godine, u iznosu od EUR 333.000, sa rokom otplate 20.12.2019.godine.Kredit se otplaćuje u 20 jednakih kvartalnih rata, nakon isteka grace perioda od 2 godine. Prva rata dospevana plaćanje 23.03.2015.godine.Kamata je tromesečni EURIBOR uvećan za maržu od 6% godišnje.Stanje kredita na dan 31.12.2013. iznosi 38.176 (EUR 333.000).

9. Intesa banka

Kredit povučen 18.02.2013.godine, u iznosu od EUR 1.100.000, sa rokom vraćanja 20.12.2019.godine.Kredit se otplaćuje u 20 kvartalnih rata, nakon isteka grace perioda od 2 godine, s tim sto prva rata dospevaza plaćanje 23.03.2015.godine.Kamata je tromesečni EURIBOR uvećan za maržu od 6% godišnje.Stanje kredita na dan 31.12.2013.godine iznosi 126.106 (EUR1.100.000).

10. Vojvođanska banka - Londonski klub

Dug po osnovu Londonskog kluba na dan 31.12.2013. godine iznosi ukupno RSD 54.517 (USD 609.412,07 iEUR 33.651,51). Rok vraćanja kredita je 31.12.2014. Otplata kredita je u 14 polugodišnjih rata.Početak otplateje 30.06.2008.godine. Kamatna stopa je 5% godišnje; kamata se obračunava mesečno.

11. Alpha banka

Kredit u iznosu od EUR 1.688.670,36 odobren u julu 2013.godine. Rok vraćanja kredita do31.12.2018.godine, i to prva rata dospeva po isteku grace perioda dana 31.12.2013.godine a ostatak u dvadesetjednakih rata u periodu od 30.03.2014.do 31.12.2018. godine. Kamatna stopa je tromesečni EURIBORuvećan za maržu od 6,5% p.a. Dug na dan 31.12.2013. je 193.561 (EUR 1.688.395,90)

11.a. Alpha banka

Dug po osnovu Pariskog kluba na dan 31.12.2012.godine iznosi RSD 7.780.823,29 (EUR 68.421,91). Otplataglavnice i kamate vrši se polugodišnje do 22.03.2013.godine. Kamatna stopa je 5,5% na godišnjem nivou.Kredit otplacen 22.03.2013. godine.

11.b. Alpha banka-Kipar

Kredit u iznosu od EUR 4.000.000 odobren je u avgustu 2007. godine. Rok vraćanja kredita je pet godina,uključujući grejs period od 6 meseci. Otplata duga je u kvartalnim ratama od 22.11.2011.-22.08.2013.godine.Kamatna stopa je tromesečni EURIBOR i marža od 4,25%; kamata se obračunava tromesečno. Sredinom2009.godine ušlo se u reprogram ostatka duga sa stanjem 22.11.2009. godine od EUR 2.526.318,00 nagodinu dana.Dug na dan 31.12.2012.godine iznosi 191.705. Kredit otplaćen 03.07.2013.godine.


31

12. Komercijalna banka

Kredit u iznosu od 6.7 miliona EUR, iz kreditne linije Evropske Investicione Banke, za finansiranje nabavkeosnovnih i obrtnih sredstava, odobren u novembru 2012.godine. Kredit je odobren sa rokom vraćanja od 72meseca, sa grejs periodom od 24 meseca. Po isteku grejs perioda, otplata se vrši u 16 jednakih tromesečnihrata.Prva rata dospeva 22.maja2015. godine. Kamata je tromesečni EURIBOR većan za maržu od 3.3%godišnje.Dug po kreditu na dan 31.12.2013.godine iznosi 768.102 (6.700.000 EUR).

13. Raiffeisen banka

Kredit u iznosu od EUR 4.500.000 odobren je u avgustu 2008.godine od RI Eastern European FinanceHolandija. Rok vraćanja kredita je 24 meseca od dana povlačenje kredita.Sporazumom o isplati dugaodložena otplata kredita sa krajnjim rokom 31.12.2018.godine.Prva rata dospeva 31.12.2013.godine, a ostataku 60 mesečnih rata počev od 31.01.2014.godine.Kamatna stopa je 6-mesečni EURIBOR+6,3% godišnje.Aneksom br 4.odložena otplata kredita sa krajnjim rokom do 31.03.2011.Aneksom br. 5 odložena otplata kredita sa krajnjim rokom do 31.03.2012. god..Aneksom br. 6 odložena otplata kredita sa krajnjim rokom do 31.03.2012.god. u 3 mesečne rate.Aneksom br. 7 odložena otplata kredita sa krajnjim rokom 31.03.2012. u celosti.Aneksom br. 8 dložena otplata kredita sa krajnjim rokom 31.05.2012. u celosti.Sporazumom o isplati duga odložena otplata kredita sa krajnjim rokom 31.12.2018.godine. Prva rata dospeva31.12.2013.godine, a ostatak u 60 mesečnih rata počev od 31.01.2014.godine.Kamatna stopa je 6-mesečniEURIBOR+6,3% godišnje. Sporazumom o isplati duga kredit je preveden na Raiffeisen banku a.d. Beograd.Dug na dan 31.12.2013. iznosi 460.151 (4.013.806,88 EUR).

14. Vtb banka

Kredit odobren u aprilu 2013. godine u iznosu od EUR 1.000.000 u dinarskoj protivvrednosti. Kredit seotplaćuje u petnaest jednakih mesečnih rata po isteku grace perioda od devet meseci. Krajnji rok otplate je11.04.2015. godine. Kamatna stopa je šestomesečni EURIBOR+7.3% godišnje. Stanje kredita na dan31.12.2013. je 126.106 (EUR 1.100.000)

15. Vtb banka

Kredit odobren u avgustu 2013. godine u iznosu od EUR 400.000 u dinarskoj protivvrednosti. Kredit seotplaćuje u šesnaest jednakih mesečnih rata po isteku grace perioda od osam meseci. Krajnji rok otplate je21.08.2015. godine. Kamatna stopa je šestomesečni EURIBOR+7.3% godišnje. Stanje kredita na dan31.12.2013. je 45.857 (EUR 400.000)

16. East Point Holding

Dug na dan 31.12.2012.god. iznosi EUR 190.883,11 odnosno 21.706.902,77 RSD.Shodno Aneksu ugovora o kreditu zaključenom u aprilu 2007.god. kredit se otplaćuje u 12 jednakihpolugodišnjih rata do 1.maja 2013.god.Kamatna stopa je godišnji EURIBOR uvećan za 4% na godišnjem nivou; kamata se obračunavapolugodišnje.Kredit otplaćen 30.05.2013.godine.

17. Ostale dugoročne obaveze – Fond za solidarnu stambenu izgradnju Užice

Ukupne obaveze prema Fondu za solidarnu stambenu izgradnju na dan 31.12.2013. iznose 13.908. Obavezese odnose na kupovinu stanova solidarnosti.


32

26. Kratkoročne finansijske obaveze

Kratkoročne finansijske obaveze obuhvataju kratkoročne kredite, deo dugoročnih obaveza (krediti) kojedospevaju do jedne godine i ostale kratkoročne finansijske obaveze.

Naziv obavezeInternaoznaka

Oznakavalute Kamatna stopa 31.12.2013. 31.12.2012.

Kratkoročni krediti u zemljiAofi FKR440 EUR 3%p.a. 0 199,007

Banka Intesa F00760 EUR3MEURIBOR+6%godišnje 0 109,170



Sber Banka F98-06 EUR3MEURIBOR+7,6%godišnje 32,810 39,412

Kbc Banka F00036 EUR3MEURIBOR+5%godišnje 0 113,718

Banka Intesa F96968 RSD1MBELIBOR+1,75%godišnje 0 120,000

Vtb Banka F03993 EUR6MEURIBOR+6,5%godišnje 0 96,661

Fond za razvoj F48747 RSD 2,5% p.a. 0 29,788

Alpha banka F00196 EUR3MEURIBOR+4,5%p.a. 0 191,705

Aofi FKR547 EUR 3% godišnje 200,624 0

Eurobank EFG FLC-07 EUR3MEURIBOR+6,2%godišnje 114,642 0

Svega 348,076 1,062,419Deo dugor.kredita koji dospevado 1 god.

East Point F00001 EURGodišnji EURIBOR+4%p.a. 0 21,707

Vojvođanska banka F11601 USD 5% p.a. 50,659 35,011Vojvođanska banka F11602 EUR 5% p.a. 3,858 2,551Alpha banka F04695 EUR 5,5% p.a. 0 7,781

Raiffeisen Banka F02243 EUR

1MESEURIBOR+4,72%godišnje 153,612 76,357

Fond za razvoj F10424 RSDGodišnjiEURIBOR+1,5%p.a. 273,920 271,713

Fond za razvoj F18557 EUR 2,5% p.a. 2,991 2,262

Unicredit banka F04243 USD

1MESUSDLIBOR+7,5%godišnje 0 405,030


33

27. Obaveze prema dobavljačima

2013. 2012.

Dobavljači u zemlji:- zavisna pravna lica- povezana pravna lica- ostali dobavljači

678.772848

5.880672.044

602.451-

2.884599.567

Dobavljači u inostranstvu:- povezana pravna lica- ostali dobavljači

200.28997.079

103.210

784.211604.081180.130

Stanje na dan 31. decembra 879.061 1.386.662

Usaglašavanje obaveza vršeno je putem IOS obrazaca. Iznos obaveza koje nisu usaglašene sa31.12.2013.godine nisu materijalno značajne.

28. Primljeni avansi

2013. 2012.

Primljeni avansi od kupaca u zemlji 2.190 6.392Primljeni avansi od kupaca u inostranstvu 32.011 24.553Ukupno 34.201 30.945

Kbc Banka F00036 EUR 4,978% godišnje 58,378 0Čačanska Banka F85414 EUR 8% p.a. 30,724 0

Alpha banka F00366 EUR3MEURIBOR+6,5%p.a. 84,376 0

Fond za razvoj F48747 EUR 2,5% godišnje 2,023 0Fond za razvoj F19006 EUR 2,5% godišnje 2,469 0

Societe Generale banka F64994 USD3MES LABOR+6,5%godišnje 59,852 0

Vtb Banka F07291 EUR6MEURIBOR+7,3%godišnje 100,885 0

Vtb Banka F10977 EUR6MEURIBOR+7,3%godišnje 25,795 0

Svega 849,542 822,412Svega po kratkoročnim kreditima 1,197,618 1,884,831Deo ostalih dugoročnih obavezakoje dospevaju do jedne godineFond za solidarnu i stambenu izgradnju RSD 2,039 2,039

Svega 1,199,657 1,886,870Ostale kratkoročne finansijske obaveze RSDKratkoročni zajam - Žitomlin RSD 141,137 140,000Kamata na krat.zajam Žitomlin RSD 16,227 296Kratkoročni zajam - Yu Point RSD 0 59,709Kamata na krat.zajam Yu Point RSD 5,520 10,170Dunav Stockbroker obveznice EUR 206,356 204,693Svega 369,240 414,868Ukupno kratkoročne finansijske obaveze 1,568,897 2,301,738


34

29. Ostale obaveze i PVR

2013. 2012.

Obaveze za poreze i dopr. na zarade 45.083 60.238Obaveze za kamate i troš.finans. 19.857 43.598Obaveze za neto zarade i naknade 39.572 14.222Ostale obaveze 3.742 6.182PVR 13.024 33.212Stanje na dan 31. decembra 121.278 157.452

30. Odložena poreska sredstva i obaveze

2013 2012

Odložena poreska sredstva:- Nadoknadiva u roku dužem od 12 meseci 81.437 81.437- Nadoknadiva u roku od 12 meseci

Odložene poreske obaveze:- Nadoknadive u roku dužem od 12 meseci (890.283) (877.663)- Nadoknadive u roku od 12 meseci

Odložene poreska sredstva/ (obaveze) neto (808.846) (796.226)

Bruto promene na računu odloženog poreza na dobit:

2013 2012

Na dan 1. Januara 796.226 398.058Na teret bilansa uspeha 12.620 259.003Porez direktno na teret kapitala 139.165Na dan 31. decembra 808.846 796.226

Promene na računu odložena poreska sredstva i obaveze u toku godine bile su kao što sledi:

Odložene poreske obaveze:Ubrzana poreska

amortizacijaDobici na fer

vrednosti Ukupno

Stanje 1. Januara 2013. 877.663 877.663Na teret /(u korist) bilansa uspehaStanje na dan 31. decembra 2012. 877.663 877.663Na teret /(u korist) bilansa uspeha 12.620 12.620Direktno na teret kapitala - -Stanje na dan 31. decembra 2013. 890.283 890.283

Odložena poreska sredstva: Poreski gubici Ukupno

Stanje 1. Januara 2012. 81.437 81.437Na teret /(u korist) bilansa uspeha - -Direktno na teret kapitala - -Stanje na dan 31. decembra 2012. 81.437 81.437Na teret /(u korist) bilansa uspeha - -Direktno na teret kapitala - -Stanje na dan 31. decembra 2013. 81.437 81.437


35

Odloženi porez iz dobiti koji je direktno teretio kapital u toku godine je kao što sledi:

2013 2012Revalorizacione rezerve:

Zemljište i građevinski objekti (napomena 23) - 398.058Oprema - 259.003

- 139.165

Odloženo poresko sredstvo se priznaje za pokriće prenetih poreskih gubitaka u iznosu u kojem je verovatnoda će se odnosna poreska olakšica ostvariti kroz buduće oporezive dobiti.

31. Povezana pravna lica

Potraživanja i obaveze Društva prema matičnom, ostalim povezanim pravnim licima i zavisnim pravnimlicimasa stanjem na dan 31.12.2013.godine:

a. SaldaRSD' 000

UloziPotraž.za

prod.proizv.i usluge

primljeniavansi

Potraž.zapozajmice

Potraž.zakamate

ostalapotraživanja

Obaveze zanabavku

robe iusluga

Obavezepo

kreditima

obavezeza zajam

obavezeza kamate

1. Ino povezana pravnalicaEast Point Holdings Kipar 500,475 155 65,395DP Handel 78,762 5,731 31,684Ukupno 0 579,237 5,886 0 0 0 97,079 0 0 0

2. povezana pravna lica uzemljiŽitomlin 11 141,137 16,227Yu Point 107,449 8,650 38,285 1,334 0 5,520Klas 41Novosadska fabrika kabela''Plastkabel'' 118,890 3,000 2,401East Point Metals dooBeograd 13,370 704Slobodna zona Uzice 100 917 1,441Ukupno 100 119,807 0 123,830 8,691 38,285 5,880 0 141,137 21,747

3. Zavisna pravna licaValjaonica Bezbednost 402 4,004 3,101 0Novkabel- metalurgija 37,355 2,112 64,024 848Ukupno 37,757 6,116 0 67,125 0 0 848 0 0 0TOTAL 37,857 705,160 5,886 190,955 8,691 38,285 103,807 0 141,137 21,747


36

b. Transakcije

32. Događaji nakon datuma Bilansa stanja

Društo nije imalo značajnijih dogadjaja nakon datuma bilansa stanja.

RSD' 000

Prihodi odprodaje

proizvoda i robe

Prihodi odvršenja usluga

Ostali poslovniprihodi

Troškovinabavke

proizvoda irobe

Ostali troškovi

1. Ino povezana pravna lica

East Point Holdings Kipar 168,009 773,048 316,127 57,061DP Handel 722,694 243,457Ukupno 890,703 773,048 0 559,584 57,061

2. Povezana pravna lica u zemlji

Yu Point 1,063 1,261Žitomlin 74,005KlasNovosadska fabrika kabela''Plastkabel'' 595,416 312 98,568East Point Metals doo Beograd 17,937Slobodna zona Uzice 1,995 5,214Ukupno 669,421 2,307 0 99,631 24,412

3. Zavisna pravna licaValjaonica Bezbednost 865 20,100Novkabel- metalurgija 7,143 18,733Ukupno 7,143 865 0 18,733 20,100TOTAL 1,567,267 776,220 0 677,948 101,573

VALJAONICA BAKRA SEVOJNO AD, SEVOJNONapomene uz finansijsk izvestaje za godinu zavrsenu 31. decem ra 2013.------=------------------(Sui iznasi su izrazeni U 000 RS ,asim aka nije druqacije naznacena)

33. Potencijalne obaveze

Finansijski izvestaji Drustva ne sadrze rezervisanja za potencijalne obave ~e imajuci u vidu da Drustvo nijeimalo znacajnih sporova.Pregled datih jemstava i garancija nalazi se u nap meni 34.

34. Vanbilansna aktiva ipasiva

2013· 2012.

Tudi rnaterijali ialati u skla.iistuTurn proizvodi ipoluproizvodiTuda roba u skladistuDati avali, garancije idruga jemstva

75·224325.565191.108

1.234.391Bonovi 1.609Stanje na dan 31.decembra

Preduzece na vanbilansnim evidencijarna iskazuje vrednost rnaterijala, nedovrsene proizvodnje i gotovihproizvoda po osnovu UgOVOf'l0 preradi zakljucenog sa East Point Holding m.

Dab avali, garancije i druga emstva u iznosu od RSD 1.416.318 hiljada dnose se na date garancije premasledecoj specifikaciji:

Vrsta garantovanja Korisnik kredita

Jemac YuPointJemac YuPointJemac YuPointJemac YuPointJemac ZitornlinJemac YuPointJemac ZitomlinJemac Zitornlin

UKUPNO

IznosRSDooo229·208!Z1.9~114·579345.194154.127229.28457.321

114.6421.416.318

Sevojno, 28.februar 2014. go.line

Lice odgovorno za sastavljan, e

finansijskih izve~e~:

MMico'"1t1f-Valjaonics bakra Sevojno AD

Zake nski zastupnik

U skladu sa clanom 50. Zakona 0 trzistu kapitala ("Sluzbeni glasnik RS" broj 31/2011) i clana 4. Pravilnika 0

sadrzini, formi i nacinu objavljivanja godisnjih, polugodisnjih i kvartalnih izvestaja javnih drustava("Sluzbeni glasnik RS" br. 14/2012) Valjaonica bakra Sevojno ad objavlj.ije:

GODISNJI IZVEST AJ 0 POSLOV ANJU ZA 2 13. GODINU

I. OPSTI PODACI

1) Poslovno ime: Valjaonica bakra Sevojno adSediste i adresa: Sevojno, ul. Prvom jska bb,Maticni broj: 07606273PIB: 101624563

2) Web site i e-mail adresa Web site: www.copoersev.com ;e-mail: office@vbs. point -group. corn

3) Broj i datum resenja 0 upisu u registar Br. 3622/2005 od 0: .03.2005.privrednih subjekata4) Delatnost (sifra i opis) 2444 - Proizvodnja bakra5) Broj zaposlenih (na dan 31.1l.2013.g.) 10456) Broj akcionara (na dan 31.1~.2013.g.) 4.5347) 10 najvecih akcionara (na dan 31.12.2013.g.)Poslovno ime pravnog lica 1 ime i prezime broj akcija % ucescaEast Point Metals LTD 520.298 80,87249%Akcionarski fond AD Beograd 62.546 9,72183%Stojanovic Ivan 881 0,13694%Antrachem Anstalt 795 0,12357%MGB Investment D.O.O. 762 0,11844%Stojanovic Miodrag 530 0,08238%Duric Julija 466 0,07243%Knezevic Aleksandar 442 0,06870%Marinkovic Bojan 412 0,06404%Vojvodanska banka AD Novi Sad - Kastodi racun 357 0,05549%

8) Vrednost osnovnog kapitala RSD 3.216.780.000,009) Broj i vrsta izdatih akcija: 643.356 obicnih akcija;

ISIN broj: RSVBSf E87204;eFI kod: ESVUFR

10) Podaci 0 zavisnim drustvima na dan 31.12.2013.g.Naziv Adresa maticni broj delatnost samostalnost

Valj aonica Bezbednost doo Prvomajska bb, Sevojno 20214473 8010 100% zav.drustvoValj aonica bakra -

I dustrijska bb, Novi Sad 08748314 2444 100% zav.drustvoMetalurgija doo, Novi SadNapomena: Drustvo za upravljanje slobodnom zonom Uzice doo Sevoj - Valjaonica bakra Sevojno AD imaudeo u iznosu od 33,33% u osnovnom kapitalu Drustva,

http://www.copoersev.com

11) Poslovno ime, sediste i poslovna adresarevizorske kuce koja je revidirala poslednjifinansijski izvestaj KPMG d.o.o., Kraljice Natalije 11, 11000 Beograd

12) Poslovno ime organizovanog triista nakoie su ukliucene akciie

Beogradska berza a.d., Beograd, Omladinskih brigada br. 1

11- PODACI 0 UPRA VI RUSTVA

1) Clanovi odbora diretora (na dan 31.12.2013.g.) - Izvrsni udbor

Red Ime, prezime i Otrazovanje, sadasnje zaposlenje Isplaceni neto Broj i %akcij abr. prebivaliste (poslovno ime firme i radno mesto) iznos naknade koje poseduju u

cl nstvo u UO i nadzornim odborima javnom drustvudr.drustava

1. Marko Mitrovic, Diolomirani ekonomista; Generalni/ /Beograd; clan direktor i Izvrsni direktor za finansij e

2. Ivan Bakic, Beograd; Diolomirani psiholog; Izvrsni direktor zaclan organizaciju, ljudske resurse i pravne / /

poslove3. Vasa Zigi6, Beograd; Ekonomista; Izvrsni direktor za nabavku

/ /clan i bezbednost4. Milija Bozovic, Di lomirani ekonomista; Izvrsni direktor / /Uzice; clan za }2rodaju5. Dragan Stanojevic, Inzenjer masinstva; Izvrsni direktor za

/ /Smederevo; clan proizvodnju

v

ra (na dan 31.12.2013.g.)2) Clanovi nadzornog odb

Red Ime, prezime i Obrazovanje, sadasnje zaposlenje Isplaceni neto Broj i %akcijabr. prebivaliste (poslovno ime firme i radno mesto) iznos naknade koje poseduju u

clanstvo u nadzornim odborima javnom drustvudr.drustava

1. Milan Subotic diplomirani ekonomista, savetnik u New/ /Beograd; predsednik E~rope Capital

2. Dimiter Tschawow, Darby Overseas Investments/ /Nernacka; clan

3. Mihao Radoi, Velika Rekonstruction Capital II Limited/ /Britanija; clan

3) Navesti da li uprava drustva ima usvojen Kodeks korporati nog upravljanja (Odluka Skupstinepisani kodeks ponasanja i web ..ite na kome je akcionara br.24/ 1 od 28.06,2012.g.) i objavljenje uobjavljen Sluzbenom biltenu Drustva br. 116 od 28.06.2012.g.

web site: www.coppersev.com

/~ ----;;<,

,

, ,r'\

http://www.coppersev.com

Ill. PODACI 0 POSLOV JU DRUSTVA

1) Izvestaj uprave 0 realizaciji 1svojene poslovne politike, sa navodenjem slucajeva i razloga za odstupanje, idrugim nacelnim pitanjima koja se odnose na vodenje poslova:

Poslovanje se odvijalo u skladu sa usvojenorn poslovnom politikom Drustva za _013. godinu.

2) ANALIZA POSLOV ANJA

2.1.) Finansijski izvestaj:

BILANS USPEHA

Poslovni prihodiPoslovni rashodiPoslovni dobitaklgubitakFinansijski prihodiFinansijskirashodiOstali prihodiOstali rashodiDobitak iz redovnog poslovanja p e oporezivanjaNeto gubitak poslovanja koje se obi stavljaNeto dobitak pre oporezivanjaOdlozeni poreski rashodi periodaNeto dobitaklgubitak

01.01.-3] .12.2012.RSD'OOOO

10.437.7719.885.621552.150665.490

1.125.75639.48696.43034.9401.401

33.539259.003

(225.464)

01.01.-31.12.2013RSD'OOO

9.036.4798.821.485214.99428l.142557.568144.66060.95922.2693.705

18.56412.6205.944

BILANS STANJA

Stalna imovinaNematerijalna ulaganjaNekretnine, postrojenja, oprema i b ol.sredstvaDugorocni finans.plasmaniObrtna imovinaZaliheKratkorocna potraz., plasmani i gotovinaOdlozena poreska sredstvaUkupna aktiva

KapitalOsnovni kapitalRevalorizacione rezerveNerasporedeni dobitakGubitakDugoroena rezervisanja i obavezeDugorocna rezervisanjaDugorocne obavezeKratkorocne obavezeOdlozene poreske obavezeUkupna pasiva

8.143.3319l.056

7.985.73466.541

4.088.6111.496.2142.592.397

81.43712.313.379

5.826.8603.218.5783.569.150

4.790965.658

5.608.85991.513

1.640.5463.876.797877.663

12.313.379

7.941.538118.373

7.757.69165.474

3.808.9171.488.0432.320.874

81.43711.831.892

5.782.1653.218.5783.513.490

10.965960.868

5.159.44396.729

2.459.2772.603.437890.284

11.831.892

2.2.) Rezime ostvarenih proizvodnih rezultata Ukupno ostv irena proizvodnja u 2013 .godini iznosilje 20.919 t sto je u odnosu na ostvarenje iz2012.godine anje za 14%.Ukupno os arena realizacija u 2013.godini iznosila20.932 t sto je u odnosu na ostvarenje iz 2012.godinmanje za 16,7% (dornace trZiste - 3.558 t i izvoz-17.374 t). 0 toga je najvise izvezeno na trzisteZapadne Evr ipe (7.825 t).

2.3.) Pokazatelji poslovanja:

a) Neto obrtni fond

Red.br. Neto obrtnifond 2011 2012 20131 Kapital (osn.kapital + reserve) 6.012.433 6.787.728 6.732.0682 Dobitak 74.944 4.79 10.9653 Gubitak 668.996 965.658 960.8684 Sopstveni izvori ( 1+2-~ ) 5.418.431 5.826.860 5.782.1655 Dugorocne obaveze 419.055 1.640.546 2.459.2776 Dugorocni izvori (4+5 ) 5.837.486 7.467.406 8.241.4427 Stalna imovina 7.346.294 8.143.331 7.941.538

NOF (6-7) - -1.508.808 -675.925 299.904

b) Pokazatelji likvidnosti

Opis 2011 2012 2013

1 Racio opste likvidnosti 0,77 1,05 1,46

2 Racio reducirane likvidnosti 0,47 0,67 0,89

3 Likvidnost I step ena 0,01 0,01 0,03

c) Pokazatelji strukture ka itala

R.b. Pokazatelji strukture kapitala 2111 2012 2013

1 Ucesce sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi (,49 0,47 0,49

2 Ucesce pozajmljenog kapitala u ukupnoj pasivi (,46 0,46 0,44

3 Koeficijent zaduzenosti (obaveze/sopstveni kapital) (,94 0,96 0,89

4 Zavisnost od dugor. kred.( dugor.obaveze/ukup.obaveze) (,09 0,29 0,48

5 Zavis.od kratk.poveril.(kratLobaveze/ukup.obaveze) (,90 0,69 0,50

6 Ucesce kratkor.obaveza. iz poslov. u ukupnim kratk.obav. C,27 0,36 0,35

7 Ucesce kratkoroc. finan.obav, u ukupnim kratk.obav. C,71 0,59 0,60

a

jee

d) Struktura finansiranja snovnih i obrtnih sredstava

Red.b Struktura jinansiranja osnovnih 2011 2012 2013r sredstava

1 Stalna imovina 7.346.294 8.143.331 7.941.538

2 Sopstveni izvori (kapital) 5.418.431 5.826.860 5.782.165

3 Razlika ( 1 - 2 ) 1.927.863 2.316.471 2.159.373

4 Odnos (2: 1 ) 0,74 0,72 0,73

Red.b Struktura finansiranj obrtnihr sredstava 2011 2012 20131 Obrtna sredstva 3.537.838 4.088.611 3.808.917

2 Pozajmljeni izvori 5.067.643 5.608.856 5.159.443

3 Odnos (2: 1 ) 1,43 1,37 1,36

e) Odnos ukupnih obaveza i ukupne aktive

Red.b Odnos ukup. obaveza i ukup.r aktive 2011 2012 20131 Ukupne obaveze 5.067.643 5.608.856 5.159.4432 Ukupna aktiva 10.965.569 12.313.379 11.831.8923 Odnos (1 : 2) 0,46 0.46 0.44

2012.god. 2013.god.2.4) cena akcija -riajvisa i najniza u izvestajnom periodu, Najniza cena: 1.162 din Najniza cena: 850 dinako se trgovalo (posebno za redovne i prioritetne) Najvisa cena: 1.680 din Najvisa cena: 1.150 din

2.5) trzisna kapitalizacija RSD' ~68.530.600 RSD' 629.845.5242.6) dobitak po akciji / /2.7) isplacena dividenda po redo ioj i prioritetnoj akciji za / /poslednje 3 godine, pojedinacno po godinama

3) informacije 0 ostvarenjima drustva po segmentima (formiranim na proizvodnoj i geografskoj osnovi)u skladu sa zahtevima MRS 14 i to 0:

3.1) prihodi od prodaje eksternim kupcima 6.417.673 hilj.din3.2) prihodima od prodaje drugim segmentima u

2.367.095 hilj.dinokviru istog drustva3.3) glavnim kupcima i dobavljaci a (navode se Kupci (prihod od I rodaje)kupci koji ucestvuju sa vise od 10(/0 u ukupnom Prvi Partizan Uzice 1.511.699 hilj.din (17,2%);prihodu drustva, odnosno dobavlj ci koji ucestvuju East Point Holding - Kipar 937.747 hilj.din 10,7%)sa vise od 10% u ukupnim obavezama drustva prema Dobavljaci (stanje obaveza iz poslovanja)dobavljacu) RTB-BOR sa 468. 00 hilj.din (51,3%)

'/u~~/\,. ,..... J'.

t(5))~f% )(.\1-

5} Informacije 0 stanju (broj i %) sticanju, prodaji i ponistenju SOpS enih akcija: /

4.} Promene vece od 10% u odnosu na prethodnu godinuSmanjenje kratkorocnih potrazivanja, plasmana i gotovine uslovljeno je .manjenjem potrazivanja za 17,9%kojaje rezultat smanjenja prodaje usled svetske ekonomske krize. Smanj nje kratkorocnih obaveza suuslovljenje smanjenjem obima na avki od dobavljaca kao i urednim izmi-ivanjem za 35,6% . Dugorocneobaveze su povecane za 50% po osnovu zaduzenja po dugorocnim kreditima.

Neto dobitak iznosi RSD 5.944 hiljada.

6} Formiranje i upotreba rezervi u poslednje dye godine:U 201O.g. revalorizacione rezerve su povecane za RSD 667.196 hiljada na osnovu procene vrednosti opreme iza RSD 126.067 hiljada na osnov 1procene vrednosti gradevinskih objekata, a u 2011.g. su smanjene za RSD3.744 hiljada. U 2012.g. doslo je do povecanja revalorizacionih rezervi Zl RSD 927.769 hiljada zbog procenenekretnina, postrojenja i opreme i smanjenja za RSD 107.004 hiljada. U ~013.godini smo imali smanjenjerevaloriz.rezervi za 55.660 hiljada dinara zbog prodaje i rashoda opreme I prodaje gradjevinskih objekata.

7} Opis ocekivanog razvoja dru ~tva, promena u poslovnim politikama drustva, kao i glavnih rizika ipretnji:U toku 2013.godine zapoceta je investicija na liniji za proizvodnju pripremaka za duboko izvlacenja (canoe),cime ce se prosiriti proizvodni asortiman prema namenskoj industriji. Zavrsetak investicije i pustanje u rad seocekuje u oktobru 2014 godine. Kao i u prethodnoj godini, Drustvo je maxsimalno angazovano na optimizacijiproizvodnje, povecanju ucesca se undamih sirovina u proizvodima.Drustvo se sve vise orijentise na plasrnan svojih proizvoda ka direktnim industrijskim potrosacima.Drustvo je u redovnom poslovanj izlozeno raznim finansijskim rizima, od kojih su najznacajniji: trzisni,promena kursa stranih valuta kao i cene metal a na berzi cime se stiti ugov rima i obavezama kupaca da platemetal po nabavnoj ceni Drustva, kao i hedzingom metal a i valute

8} Opis svih vaznijih poslovnih ogadaja koji su nastupili u 2013.godmi :- Pregovori 0 Reprogramu kratkoocnih finansijskih obaveza su uspesno c.koncani krajem prvog kvartala 2013.godine sa svim poveriocima Drustva (jedanaest finansijskih institucija).- Uspesno zavrsena implernnetacija SAP informacionog sistema.- Krajem 2013. godine Drustvo se na nivou East Point Holding grupe, succilo sa neadekvatnim finansiranjemmetala od strane sadasnjih zajmodavaca. Kao posledica navedenog je um: ~en dotok metal a na preradi.

9} Opis svih vaznijih poslovnih dogadaja koji su nastupili nakon isteka 2013.g.:- Zapoceti su pregovori sa finansi kim poveriocima u pravcu produzenja grace perioda postojecih kreditnihlinija na jos godinu dana u skladu sa odgovarajucim ugovorima 0 kreditu, od cega su najveci domaci poverioci ulokalnim predstavnistvima dali ocobrenje.- Drustvo je zapocele pregovore sa finasijskim instiucijama u Zemlji 0 novim kreditnim linijama, kako binadomestilo prethodno povlacenje finansijskih sredstva na nivou East Poi-it Holding grupe. Do dana predavanjaovog izvestaja Drustvo je uspelo da den nedostajucih sredstava nadomesti ubrzanom naplatom i brzimprotokom metala kroz proizvodnj 1.

10} Znaeajni poslovi sa povezanim licima:Po osnovu usluga prerade metala d EPH-a ostvarenje prihod od usluga I rerade od RSD 771.031 hiljada, a poosnovu prodaje proizvoda DP Handel ostvarenje prihod od RSD 832.41C hiljada.Ugovorom 0 tranzitu ostvarenje znacajan prihod (bez profita obzirom da se radi 0 tranzitu) od povezanog licaNovkabel a.d., Novi Sad u iznosu od RSD 500.994 hiljada.

U) Aktivnosti U oblasti istrazivanjs i razvoja:Implementacija SAP softvera. Sistem pusten u rad sredinom 2013. godine.

12) ObrazloZiti i ostale bitne promene podataka sadrzanih u prospektu.r koji nisu napred navedeni:nema

Drustvo odgovara za tacnost i istinit st podataka navedenih u Izvestaju na ist nacin kao za istinitost i tacnostpodataka navedenih u prospektu.

U Sevojnu,Dana 16.04.2014.

S~L~~~!~RACOPPER MILL

Valjaonica bakra Sevojno ADPrvomajska bb, 31205 Sevojno, SrbijaTel: (+381 31) 531757 Fax: (+381 31) 532 161

° [email protected] Nw.coppersev.com

IZJAVA 0 P MENI KODEKSA KORPORATIVN G UPRAVLJANJAAkcionarskog drustva Valjaonica bakra Sevojno

U Valjaonici bakra Sevojno a.d. se primenjuje Kodeks kc rporativnog upravljanja kojije usvojen na sednici Skupstine Drustva dana 28.06.2012.godir e i isti je objavljen na sajtuDrustva www.coppersev.com. U izradi ovog Kodeksa Valjaon ea bakra a.d. se rukovodilaOEeD principima kor iorativnog upravljanja, iskustvima i najboljoj praksi u ovoj oblasti.

Praksa korporativnog upravljanja se zasniva na doslednoj primeni zakonskih propisa idrugih pratecih propisa i akata Kompanije, sa ciljem blagovrei ene indetifikacije mogucihrizika i obezbedenjem uslova za zakonito i celishodno upravljanje rizicima u poslovanjuKompanije.

U toku 2013.godine Kodeks korporativnog upravljanja Valjaonica bakra Sevojno a.d.je primenjen u celosti, a Kompanija je u skladu sa Kodeksom 0 iogucila svim akcionarima:

- pravo na info-rnisanje;- pravo ucesca i glasanja na sednici Skupstine;- pravo na pristup aktima i dokumentima Drustva;-pravovremenc i redovno dobijanje relevatnih informac ja 0 Kompaniji putem sajta

Kompanije.Posebno, praksa korporativnog upravljanja se zasniva na izvestavanju 0 bitnim

dogadajima, u skladu sa Zakonom i izvestavanju 0 bitnim aktivn stima unutar Kompanije i uodnosima sa drustvima sa ogranicenorn odgovornoscu.

Komunikacija a zaposlenima, akcionarima i zainteresovanom javnoscu je otvorena ineposredna.

Poslovni proce si su organizovani tako da se u najvec meri otklanja opasnost odpovrede na radu i stalno unapredenje zivotne i radne sredi le i bezbednosti i zdravJjazaposlenih.

U primeni izabranog Kodeksa korporativnog upravljanja nema odstupanja.

Maticni broj: 07606273Slfra delatnosti: 2444PIB: 101624563

Agencija zr privredne registreRegistar pr vrednih subjekatabr. 3622/2005 od 03. 03. 2005.

Vojvodanska banka: 355-1011876- (3Alfa banka: 180-5011210010888-10UniCredit banka: 170-2508-56Banca intesa: 160-91888-86

mailto:[email protected]

http://www.coppersev.com.

Valjaonica bakra Sevojno ADPrvomajska bb, 31205 Sevojno, SrbijaTel: (+381 31) 531757 Fax: (+38131) 532161

of [email protected] vw.coppersev.com

Lica odgovoma za sastavljanje godisnjeg izvestaja, Zakonski zastupnikValjaonice bakra Sevojno ad, Vasa Zigic i Sef racunov dstva Valjaonice bakraSevojno AD, Milanka Mirosavic, u skladu sa clan m 50_ stay 2. tacka 3.Zakona 0 trzistu kapitala daju sledecu

IZJ A VU

"Prema nasem najb ljem saznanju, godisnji finansijski izvestaj za 2013,godinuje sastavljen uz pr.menu odgovarajucih medunarodni standarda finansijskogizvestavanja i daje istinite i objektivne podatke 0 imoviri, obavezama, dobicimai gubicima, finar sijskom polozaju i poslovanju, tokovima gotovine ipromenama na kapitalu javnog drustva ukljucujuci i r jegova drustva koja suukljucena u konsolidovane izvestaje".

Maticni brej: 07606273Sifra delatnosti: 2444PIB: 101624563

Agencija za orivredne registreRegistar priv ednih subjekatabr. 3622/2005 od 03. 03. 2005.

Vojvodanska banka: 355-1011876-1EAlfa banka: 180-5011210010888-10UniCredit banka: 170-2508-56Banca intesa: 160-91888-86

mailto:[email protected]

Valjaonica bakra Sevojno ADPrvomajska bb, 31205 Sevojno. SrbijaTel: (+381 31) 531 757 Fax: (+38131) 532 161

o "ice@\lbs.point-group.comw vw.coppersev.com

U skladu sa clanom 51. Zakona 0 trzistu apitala Javno drustvoValjaonica bakra Sevojno AD daje

o B A V EST E NJ E

Redovna godisnja sednica Skupstine akcionara Valjaonice bakra SevojnoAD nije odrzana co 30.04.2014. godine, tako da nis.i mogle biti ni doneteodluke koje su p 'opisane clanom 50. Zakona 0 t zistu kapitala. Nakonodrzavanja redovne sednice Skupstine akcionara u zakonskom roku, odluke cebiti dostavljene shodno clanu 51. Zakona 0 trzistu kapit la.

Obzirom da do 30.04.2014. godine Drustvo nije dobilo Izvestaje 0

reviziji Godisnjeg finansijskog izvestaja za 20l3. godinu (u toku je joskorespodencija sa ievizijorn) i Izvestaje 0 reviziji Ko isolidovanog godisnjegfinansijskog izvestaja za 2013. godinu imajuci u vid.i da se Konsolidovanifinansijski izvestaji predaju do 30.04.2014. godine, isti ce biti dostavljeni podobijanjumisljenja evizije.

Maticni broj: 07606273Sifra delatnosti: 2444PIB: 101624563

Agencija za ~ rivredne registreRegistar privr adnih subjekatabr. 3622/2003 od 03. 03. 2005.

Vojvodanska banka: 355-1011876-18Alfa banka: 180-5011210010888-10UniCredit banka: 170-2508-56Banca intesa: 160-91888-86

bc(;&qoj/u1:/j ·datt..,r~ (!j · fpyna pa-iyaa, n03111wll1j.a payyh 1 2 nac iiiba a....

Documents