beograd koga nema

GODINA I • BROJ 1 • 28.05.2011.GODINA I • BROJ 1 • 28.05.2011.

Dugo sam razmi{qao ko-jom temom da zapo~nem ovo pu-te{estvije pred nama.

Tema ima, samo odabrationu pravu, prvu.

A nekako, ova se sama na-metnula kao ne{to prirodno,i, sad, i nema prirodnije teme.

Ako }emo da pri~amo ostarom Beogradu, red je prvo

da ga upoznamo, da saznamo ka-ko se koji deo zvao, mada, nekise i danas tako zovu.

Kako i za{to to ime, gde seta~no nalazi, {ta mu je u kom-{iluku...

Treba sve to nau~iti, sre-}om, bubawe nije neophodno,niko ne}e ni da propituje, nida ocewuje.

A Nam}or }e da se potrudida vas svakog ponedeqka do~e-ka novo gradivo, po{to je ovajmagazin zami{qen da u svakombroju donese po jednu temu, ilibar da se potrudi da to budejedna tema.

Na taj na~in, verujem, iznedeqe u nedequ }emo nepri-metno da pro|emo mnogo toga,a onda, nemojte da se iznena-dite kada uhvatite sebe da pri-~ate o starom Beogradu i davas pa`qivo slu{aju.

Va{ Nam}or ovda{wi

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 3

Ova nova deca dobijaju na kr{te-wu grozna imena.Kao da je ime za jednu sezonu ilijednu ulogu u filmu i ìvotu, a neza ceo ìvot.

Zaposlene ène, doma}ice i maj-ke, ne stiù da se naspavaju a to jejedino vreme koje bi one mogle daposvete sebi.

Kadrovske liste prave se tajno, unajuèm krugu najpoverqivijih.Mora tako, skriveno i tajno, jer ikriterijumi nisu za javnost.

@ene koje nemaju snage da oslabe,farbaju kosu i lice, maù nokte,skra}uju sukwe, pove}avaju dekol-te, piju i pu{e...Udese se tako da ne moète pogo-diti {ta im od svega toga najvi{esmeta.

Boqe je umeti nego znati.Znawe je pasivno a umewe aktivno.

Oni koji znaju u~e sve a oni kojiumeju u~e samo ono {to im treba.Qudi koji misle sporiji su od onihkoji ne misle.Rastojawe izme|u wih sve je ve}e.Ovo je vreme brzih a ne pametnih.

Na roditeqske sastanke dolaze o~e-vi dobrih |aka i majke lo{ih.

Neki me|u nama ne samo da ne gle-daju televizijski program ve} nema-ju ni televizore.To nije dobro.Nikada ne}emo misliti isto ako svine budemo ~itali, slu{ali i gleda-li isto.

Du{

ko R

adov

i}, c

rte`

Du{

ka P

etri

~i}a

Bio jednom jedan Beograd - nedeqnik posve}en Beogradu kojeg bi{e nema

internet adresa: ÞÞÞ.bg-setac.com elektronska po{ta: [email protected]

List izlazi svake subote, samo kao PDF izdawe na internetuPrvi broj je iza{ao 28. maja 2011. godine

Uz prvi broj

Milan \. Mili}evi}

Abaxijska ~ar{ija

Onde gde je danas Abaxij-ska ~ar{ija bila je trideset-ih godina devetnaestog vekalivada kneza Milo{a, a maj-stori abaxije imali su du}a-ne u beogradskoj varo{i, me-|u turskim du}anima i ku}a-ma. Knez Milo{ razdeli svo-ju livadu na placeve, digneabaxije iz varo{i, i naseliih na one svoje placeve, da jeseqacima lak{e dolaziti kwima na du}ane, a i majstorida steku svoje ku}e, i da ne pla-}aju doveka kiriju Turcima.Danas u Abaxijskoj ~ar{ijinema nikakvih du}ana, negosu same ku}e, ali je ulici os-talo ime Abaxijska ~ar{ija.

Alijina ba{ta

Malko na sever idu}i odbiv{e Vidin kapije, onamoka parnom kupatilu, bila jeba{ta s vinovom lozom i dru-gim vo}em nekoga Tur~ina Ali-

je. Tu je bilo gro`|a neobi-~no krupnog i slatkog. U sre-dini ba{te bio je jedan maliku}erak, koliko da se ~ovekod zla vremena skloni. Alijaje tu leti i no}ivao i dawi-vao. Kad gro`|e dospe, Alijaje imao mu{terije dosta. Komu do|e da jede gro`|a, plati

na vratima gro{, pa jede bezmere koliko god moè. A ko-ji ho}e da ponese, tome Alijaizmeri i naplati gro{ od oke.Posle bombardovawa (1862. go-dine) Alije je nestalo, a ba{-ta je razvaqena, i loza poko-pana i raznesena.

Barjak xamija

Od mnogih xamija, koje jeimao nekadawi Beograd, danasstoji samo Barjak xamija, kojaje niè Zereka ka Dor}olu idu-}i i onamo bliè Gradu.

U woj danas u~i hoxa, kojiprima platu od srpske dràve.

To je bogomoqa za sve mus-limane koji u Beogradu ìve,ili kroz Beograd kao putniciprolaze.

Nekada, za turske vlasti,na munaru se od te xamije ista-vqao barjak, te je od toga i do-bila ime Barjak xamija. Poovoj xamiji ~esto se ozna~avai wezina blià okolina.

4 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD

MILAN \. MILI]EVI]

Beogradski toponimi

Ulica kraqice Natalije, nekada{wa Abaxijska ~ar{ija

Gospodar Jevremova ulica i Barjak xamija

Batal xamija

Na severozapadnom krajuonoga novoga parka koji je za-sa|en na pre|a{woj Batalxamijskoj pijaci, na istok oddvorske ba{te, bila je jednastara xamija, ozidana tesanimkamenom. Ona je odavno bilanapu{tena, munara joj se pre-bila, vrata sva bila su istav-qena i isprovaqivana. U wojje ~esto plandovala stoka. Za-to se i zvala Batal xamija. Ka-ko se Beograd {irio, to je ita Batal xamija, posle bombar-dovawa, oborena, te se o~isti-lo lice onoj zgradi gde je da-nas gimnazija; ali se to mestoi okolina wegova i sad zoveBatal xamija.

Pokojni knez Mihailo us-tavqao se je na ovoj xamiji, igovorio je da bi je trebalo op-raviti, pa u wu smestiti Drà-vnu arhivu, ali ga prete~e smrt.

Bitpazar

Turci tako zovu pazar gdese prodaje stare` svake vrste.U Beogradu do bombardovawa(1862. godine), Bitpazar je bio

na Dor}olu, od raskr{}a ona-mo ka Gradu. Posle bombardo-vawa bitpazarski du}ani bilisu se rasuli po varo{i; ali jewih docnije, 1887, vlast skupi-la i smestila u Fi{egxijskuulicu (danas kraqa Aleksand-ra). ûje se da }e wih i odatlekrenuti daqe. Ima naredba daovi trgovci nikakvu stare` nesmeju uneti u svoje du}ane i iz-loìti prodaji dokle je naj-pre ne dezinfikuju u zavodu za

taj posao. I to im se radi poutvr|enoj maloj taksi.

Bulbulder

Bulbuderom zove se onajpotok koji te~e ozgo od Lauda-nova {anca dole ka Dunavu,prolaze}i isto~no od Trkali-{ta. Preko doline toga poto-ka preveden je nasip na Novogrobqe. Bulbul je slavuj, adere je dolina ili potok. Dak-le, bilo bi: Slavujev do, Sla-vujev potok ili Slavujevac.

Za austrijske okupacije(1718-1739) Bulbulder je bi-lo Beogra|anima to {to je da-nas Top~ider. Jedan starijiBeogra|anin kaè da je tu bi-lo "s mora smokava i od Mos-tara gro`|a".

Bulina vodenica

Na mokrolu{kom potoku,ispod dana{we Vajfertove pi-vare, ba{ prema monopolu, bi-la je vodenica, koja je sada ba-taqena, a zvala se najpre Buli-na vodenica, posle: Pisar La-zina vodenica. Od oca PisarnLaze, ona je ostala sinu mu Sre-

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 5

Dor}ol, Du{anova ulica, deo koji se nekada zvao Bitpazar

Han na Batal xamiji. Na tom mestu se danas nalazi zgrada Skup{tine

ti L. Popovi}u. Sad je ve} u~etvrtim rukama kako je Sretaumro, i vodenica davno ne me-qe, bataqena je. Tu na placuoko te vodenice diè Go|evacradionicu za gvo`|e, i udruè-ni hlebari zajedni~ki mlin(1902. godine).

Varo{ kapija

Ona vrata na {ancu kojije opasivao staru beogradskuvaro{, koja su bila onde, gdeje sada Valoì}eva kwiàra,ju`no od Velike crkve, zvalasu se Varo{ kapija.

Do bombardovawa 1862.godine tu su stajali turskinizami. Kapija je bila od ka-menoga zida i od debelih gre-da. Nad wom je bila straàra.Vrata na toj kapiji nisu se uposledwe vreme gotovo nikadni zatvarala.

Godine 1862. nizami suodatle pobegli u Grad, a kapi-ja je sru{ena.

Sad ba{ tu se zemqa ot-kopava, a inxinir M. Sav~i}gradi onde blizu krasnu ku}uod tri boja.

Velika pivara

Bi}e godine 1840, na~ini-la je knegiwa Qubica na ugluulice Bosanske i one od Trikqu~a (naravno sada{we, apre je to bilo ~isto poqe) du-ga~ku zgradu za Pivaru. Prvizakupac te pivare bio je nekiRista Paripovi}, Rudni~an.On je odatle godine 1842. Vu-~i}evoj vojsci (svojim zemqa-cima) slao pivo. Danas tu vi-{e ne radi pivara, nego ima

gostionica i ba{ta. U toj pi-vari ima pove}a sala u kojoj jedràla svoje sednice znameni-ta Skup{tina svetoandrejska(1858. i 1859) koja je proglasi-la povratak Obrenovi}a u Sr-biju.

Sad je tu oficirska zadruga.

Venecija

Tako se zove ona ravnicadu` desnog brega savskog odu{}a top~iderske reke doledo Beograda. U tu ravan pre-lazi preko Save èleznica,tu je glavna èlezni~ka stan-ica, tu je ìtni trg, monopolduvana, i malo pomalo otimase, nasipawem, od vode i osta-la ravan.

Ta se Venecija nekad nazi-vala i Ciganska bara.


Pogled na Pop-Lukinu ulicu i Sabornu crkvu

Velika ili kneèva pivara na uglu Balkanske i Admirala Geprata ulica

Nekada{wa Bara Venecija

Vidin kapija

Ova je kapija bila dana{-woj Du{anovoj ulici izlaz izvaro{i u predgra|e. Danas jete{ko kazati gde je mestimicebila, tek je to onde blizu onetvornice, gde se tvori elek-trika. I ta je kapija bila ozi-dana tesanim kamenom, i utvr-|ena debelim direcima; nadwom je bila straàra, gde susedeli nizami, koji su straà-rili na kapiji. Ta je kapija

1862. godine oteta silom odnizama. U tom boju odlikovaose je ~lan palilulskog kvartaMoja Bogdanovi}.

Vra~ar zapadni

Tako se zove onaj deo beo-gradske varo{i od kragujeva-~koga druma do Lude ku}e (Do-ktorove kule).

Na ovom su Vra~aru: Veli-ka kasarna, Vojna akademija,Nova kasarna, Etnografski mu-

zej, Bolnica kraqice Drage,Ku}a za gluvoneme i Opserva-torija.

Vra~ar isto~ni

Vra~arom isto~nim zovese onaj deo dana{weg Beogra-da, koji se od Dvora pruà na-vi{e ka selu Mokrom lugu, a{iri se izme|u kragujeva~ko-ga druma i palilulske crkve.Na tom je Vra~aru Velika voj-na bolnica, poslanstva: nema-~ko i austro-ugarsko, katoli-~ka crkva, Englezovac, i crkvaSveti Sava.

Gospodarska mehana

Na tramvajskoj pruzi izBeograda u Top~ider, blizuu{}a top~iderske reke u Savu,na levoj strani puta, ima jednastarinska ku}a, koja se zoveGospodarska mehana. Tridese-tih i ~etrdesetih godina tu jebila skela za prevoz sviwa pre-ko Save, a tu je bila i carinar-nica.

Gospodar Jovan naredio jete je ta carinarnica i ova me-hana za marvene trgovce ku-lukom na~iwena.

Carinarnica je odatle di-gnuta, a ostala je mehana, kojase i danas zove Gospodarska aimawe je dràvno.

Prema toj mehani, nasavskoj obali, jo{ stoji maga-cin gde se nekad stovarala so.Ispod toga magacina pristaoje 25. jan. 1859. godine paro-brod, koji je dovezao knezoveMilo{a i Mihaila.

Odatle su oni na kolimakroz guste mase sveta, ulicamaMilo{evom i Abaxijskom, ot-i{li u Veliku crkvu, a odandekroza Stambol kapiju Terazi-jama u Dvor.

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 7

Gradska bolnica na Vidin kapiji

Pogled niz Nemawinu ulicu: park Mawe`, kasarna VII puka i Vojna akademija

Gospodska ulica

Dana{wa Brankova ulica,ona od Zelenog venca do Zla-tnog kowa, pre se zvala Gospo-darska ulica. Tu su bile s gor-we strane ku}e: Herbezova, Te-nkina, Markovi}eva, Stani-{i}eva i Simi}eva, a s dowestrane \ermanova, Steji}eva,Marinovi}eva, [ili}eva, iBrankovi}eva. Tu je ulicu na-jvi{e prozvao Gospodskom Mi-lo{ Popovi}, urednik Srps-kih Novina, kad je, pedesetihgodina, u woj, u ku}i St. Ma-rkovi}a, bio otvorio kwià-ru, koja je docnije pre{la naVelimira Valoì}a, a danaspripada sinu Velimirovu Mi-lo{u. To je bila prva kwiàrau Srbiji.

Dok su Turci bili u Beo-gradu, iz Dvora se u Veliku cr-kvu i{lo svakad Gospodskomulicom na Varo{ kapiju, a naStambol kapiju vrlo retko.

Grobqe novo

Jo{ godine 1853. izi{la jejedna odluka dràvne vlastida se digne grobqe sa Ta-

{majdana jer su ga ve} opko-lile ku}e. Ta je odluka dugo os-tala mrtvo slovo. Tek godine1882, posle Sanitetskog zako-na, Beograd je izabrao za gro-

bqe mesto na desnoj strani do-line Bulbuldera, zemqu otku-pio, nivelisao, nasuo, ogradiozidom, na~inio nasip od Trka-li{ta do toga mesta, i podigaovijadukt preko Bulbuldera. Zasve to potro{eno je 166.669.58dinara.

U toj ogradi je mesto za sa-hrawivawe pravoslavnih, ka-tolika, protestanata, Turaka,i Jevreja eskinaskog obreda. Je-vreji pak seferdinskog obredaimaju svoje odelito grobqe ma-lo niè ovoga srpskoga.

Sahrawivawe u Novom gro-bqu po~elo se 17. avgusta 1886.godine, i prvi je onde ukopanDragutin, sin Veqka Dimov-i}a ba{tovana.

Grobqe ima svoj fond,koji je 1902. godine iznosio229.345.66 dinara.

U sredini grobqa lepa jenova crkva, posve}ena SvetomNikoli. To je zadu`bina danaspokojne Drage, supruge po~. Sta-nojla Petrovi}a savetnika.

Grobqe staro

Koliko se sada zna, Beo-gra|ani su svoje mrtve sahra-wivali od nekada{we Varo{kapije na ovamo ka Zelenom ve-ncu, i dole ka Toskinoj ~esmi.Odatle je grobqe izme{tenona Ta{majdan oko godine 1828.Na Ta{majdanu je grobqe os-talo do godine 1886; a od te go-dine beogradski se mrtvi sah-rawuju u Novom grobqu prekobulbulderskog potoka.

Na onom grobqu na Ta{-majdanu na~iwena je 1835. go-dine crkva i posve}ena svetomjevan|elistu Marku. Po tojcrkvi, grobqe se to kaè iGrobqe kod Markove crkve, anekad se re~e i Palilulsko


Nekada{wa Gospodska, danas Brankova ulica

dr Vladan \or|evi} na ~ijem jeimawu da{we Novo grobqe

Ulaz na Novo grobqe po~etkomdvadesetih godina pro{loga veka

grobqe, jer je glavna nurijaovoj crkvi Palilula.

Breg Ta{majdan, koji je nadovom crkvom, najvi{e li~i daje ona ^upina humka gde jespaqen Sveti Sava.

Dva bela goluba

Dvokatna ku}a, od drvenegra|e pok. Jove Kujunxi}a, bilaje na onom danas praznom placu,koji licem gleda pravo ka Kola-

rcu i Stambol kapiji, a rebri-ma je okrenut Hilandarskoj uli-ci i ulici Dva goluba.

Na toj ku}i Jova je imaocimer: Makaze i dva bela gol-uba. On je, u {ali, govorio: daje to jedno golub a drugo je gol-ubica. A makaze su znak wego-va terzijskog zanata.

Sad te ku}e nema.A celom kraju onom ostalo

je ime Dva bela goluba.

Dedija ili Dedina

Ono brdo koje se, me|u pa-dinom Mokrog luka i dolinomTop~iderske reke, najlak spu{-ta ka Savi, zove se Dedija iliDedina. Bilo je i jedno mawebrda{ce koje se zvalo Mala De-dija, pa je to brda{ce raskopa-no kad se gradio put u Top~i-der. Tako se ime Mala Dedijaizgubilo, a ostalo samo \edijaili Dedina. To je ono brdo gdesu danas vinogradi i letwikov-ci; \oke Simi}a, N. Z. Popo-vi}a, Bra}e \or|evi}a, Rajovi-}a, \uri}a, Pavlovi}a i drugihBeogra|ana. U novije vreme re-tko se i ~uje ime Dedija ili De-dina, nego se obi~no naziva To-p~idersko brdo.

Delijska ~esma

Onde gde je sada trokatnaku}a Nikole Spasi}a (pre Pa-n|elova) za Turaka je bio de-lijski konak, gde je sedeo voj-voda (turski stare{ina) kojije sudio Turcima erlijama zamawe stvari. Pred tim kona-kom bila je ~esma, koja se zvaladelijska ~esma, jer su u onom

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 9

Ulaz na Ta{majdansko grobqe iz Takovske ulice

Delijska ~esma na uglu Knez Mihailove i Vuka Karaxi}a ulica

konaku boravile i delije (tur-ski vojnici). Sada je ~esma iz-me{tena preko puta uz placakademijski, a od we se i onomesto okolo zove Delijska ~e-sma. Sam to~ak ne znam dokle}e ostati, jer je samo za vremedopu{teno da se onde namesti.

Doktorova kula

Glavna zgrada dana{we ku-}e za sumanute bila je imaweDoktora Kuniberta, koji jekao lekar sluìo kneza Mi-lo{a skoro dve desetine godi-na. On je na ~istom poqu vra-~arskom, na desnom bregu mo-krolu{kog potoka, daleko odonda{we varo{i beogradske,na~inio ku}u, koju su Beogra-|ani prozvali Doktorova ku-la, koje joj je ime ostalo i dodanas.

Tu je on bio nasadio cve}ai plodna vo}a, a kad su ga Be-ogra|ani pitali {to je oti-{ao tako daleko od varo{i, onje odgovarao: - Bi}e ovo nekadsredina Beograda!

Dortjol

Upravo: dortjol ~etiri pu-ta, raskr{}e. Tako su Turci zva-li ono raskr{}e, gde se krsteDubrova~ka i Du{anova uli-ca. Od toga se onaj ceo kraj va-ro{i prozvao Dortjol.

\erizi

Ima dva stara |eriza ilivodovoda kojima je voda dola-zila u Beograd.

Prvi prima vodu u vrh Bul-buldera. On je ozidan i zatvo-ren. Wegova je voda pre|e i{-la preko Palilule, kroz mit-ropolitovu ba{tu, preko Ska-darske ulice na ûkur ~esmu ina Saka ~esmu onamo ka Gradu.Sada se voda iz toga vodovodasta~e u rezervoar na Trkali-{tu, pa se odande razvodi u svejavne ~esme na dunavskoj stra-ni Beograda.

Drugi |eriz prima vodu uMalom Mokrom lugu, gde sutako zvane rimske ~esme. Ovajnije zatvoren nego se i Mokro-luàni sluè wime. Voda iz

wega sprovodi se u rezervoarkod Doma za napu{tenu decu, aodande se razvodi u javne ~esmena Savskoj strani.

Ovaj je |eriz pre|e i{aopreko Simi}eva majura, poredVojne bolnice, pored Dvora,pa Terazijama, na Ruskog cara(gostionicu), pa na Delijsku~esmu, i na Gr~ku kraqicu (go-stionicu) u Grad.

Kod spomenika kneza Mi-haila name{tena je 1891. godi-ne spona staroga vodovoda sanovim s Belih voda. Ali se vo-de iz staroga vodovoda u novipu{taju samo u velikoj nesta-{ici, i na vrlo kratko vreme.

Sva voda po beogradskimku}ama dolazi sa Belih voda.

Englezovac

Onaj deo nove beogradskevaro{i od Slavije do crkveSvetog Save, i od kragujeva~-koga druma do onoga {irokogapoqa na istoku, zove se Engle-zovac po Englezu Makenziju,koji je to mesto kupio od \oke


Terazijska ~esma, podignuta 1860. godine po projektu francuskog arhitekte Lorana

Simi}a, i naselio ga. A nekito zovu i Savinac, po crkvici,koja je dignuta u slavu SvetomSavi. Pre pak dok je to imawepripadalo starom gazdi, zvalose je Simi}ev majur.

Zdanije kod jelena

U po~etku pete desetinepro{loga veka podigao je knezMihailo Obrenovi} velikutrokatnu ku}u na pokoj blizuSaborne beogradske crkve. Taje ku}a na svom ju`noisto~nomrogqu imala od bronze jelena,kao svoj beleg. Zato se najpre izvala Zdanije kod jelena. Pos-le jednoga poàra u toj ku}i,jelen je skinut, i ona se daqezvala Zdanije.

Docnije je knez Aleksan-dar Kara|or|evi} na~iniozdanije na pijaci (ono {to jedanas op{tinski sud). Tada seona knez Mihailova ku}a pro-zvala Staro zdanije.

Jo{ docnije, ta se ku}aprozove Grand hotel.

U toj ku}i pre poàra bi-la je velika sala za pozori{nepredstave. A u woj su se i oni

prijateqi ilirstva ~etrde-setih godina sastajali i svojeideje {irili.

Mesto toga sastajawa zva-lo se Ilirska kasina. I ta jekasina izazvala Beogra|ane,koji nimalo nisu simpatisaliIlirstvo, da osnuju îtaoni-cu, koja se u svom po~etku zva-la îtali{te, koje je otvore-no u op{tinskoj zgradi, ba{preko puta od toga Zdanija, 24.februara 1846. godine.

Zeleni venac

Na onoj beogradskoj pi-jaci u koju ulaze ulice: jednas Terazija, druga od Starogtelegrafa, tre}a od Varo{kapije, ~etvrta od Save a pe-ta iz Abaxijske ~ar{ije, imajedna starinska, glomaznadvokatna ku}a, u kojoj jenekad bila mawa gostionicasa znakom Zeleni venac.

Od toga se ceo onaj krajprozvao Zeleni venac.

I pijaca Zeleni venac tuje ispred te stare ku}e.

Zerek

Ono mesto Dubrova~keulice, gde wu preseca ulica,koja od Velike pijace i poli-cije vodi onamo ka Gradu, zo-ve se Zerek.

Sa Zereka se ulica Dub-rova~ka dosta strmo spu{taka Dor}olu i ide daqe ka Du-navu.

Zerek kaù da zna~i po-gled, vidik, a odande i jestelep i {irok vidik dole nizDunav, na Banat a i na brdaMirijevsko i Vi{wi~ko.

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 11

Grand hotel u Kraqa Petra ulici

Zeleni venac - kafana koja je dala ime celom kraju

Jalija

Jalija se zove ona ravnadesna obala Dunava od Gradaniz vodu do ispod varo{iBeograda. Tako se zove i zase-qen deo te ravni, upravo dowideo Dor}ola, onaj {to jebliì k Dunavu.

Na Jaliji je jevrejska mala.I jevrejska osnovna {kola utoj mali zove se i pi{e: [ko-la na Jaliji.

Jevremovac

Danas Botani~ka ba{ta,koja pripada Velikoj {koli.To je, do godine 1889, biloimawe kraqa Milana, koje muje ostalo od oca, a zvalo se Je-vremova ba{ta, po ranijem gaz-di, gospodaru Jevremu, dedikraqevom. Pokloniv{i tuba{tu Velikoj {koli, kraqMilan je uglavio: da se prozo-ve Jevremovac, Tako je postaloto dana{we ime.

Pred Jevremovcem je ~esma,a vi{e te ~esme nova osnovna{kola, koju je op{tina podiglana placu, koji je Vu~i} bio pok-lonio Beogradskoj bolnici.

Jugovi}eva Velika {kola

Kad se s Velike pijace Vi-{wi}evom ulicom po|e doleka Dunavu, ostavqaju}i desnoGlavnu policiju a levo Tekiju,dolazi se na raskr{}e Vi{-wi}eve i Jevremove ulice, itu na levoj strani ima dvokat-na ku}a staroga kroja, s neko-liko dimwaka na krovu, od ko-jih na najvi{em su rode davnosvile svoje gnezdo. Pred ku}omje mala avlija i ve}a kapija sadva kamena za sedewe.

U toj ku}i bila je Jugovi}e-va Velika {kola, koja je otvo-rena 1. septembra 1808. godine.

Posle propasti od 1813.ta je ku}a opet oti{la u tur-ske ruke.

Docnije je wu kupio od Tu-raka neki Kutula, a posle Ku-tule do{la je u ruke dana{-wem gazdi bakalinu Dadi.

Ispod te ku}e, malo se-vernije, bila je Saka ~esma,koja je sada izme{tena narogaq ulice Jovanove i Du-brova~ke.

Kavana Gu{anac

Od Velike pijace onamo kaGradu, na raskr{}u Dubrova~-ke ulice, na levoj strani, nasamom rogqu, prazan je plac,ogra|en tarabom, i obeleènbrojem 7. Na tom placu bila jepre|e dvokatna ku}a: pri zem-qi du}an a gore stan za ̀ ivqe-we. To je bila ku}a Spase Mi-lovanovi}a, terzije. Odmah dote ku}e bila je (a stoji i sada)dvokatna ku}a Nikole Gu{an-ca, tako|e terzije. Ova drugaku}a danas ima na gorwem boju6 prozora, a na dowem je kavan-ica, kojoj se nad vratima ~ita:Kavana Gu{anac. O toj kavani-

ci, ili boqe re}i, o wenom ne-kada{wem gazdi beleìm ovde{to sam ~uo od starih Beogra-|ana, suseda wegovih.

Nikola je bio rodom izNi{a, a wegov prvi sused Spa-sa iz Para}ina. Nikola se biooènio Stamenom, svastikombeogradskoga prote DimitrijaVuji}a, a Spasa je imao za ̀ enuneku Rumenu. Sused Spasa i su-seda Stamena sprijateqe se ta-ko da sused Nikola kod èneostane bez ̀ ene, a suseda Rume-na kod ~oveka - bez ~oveka!

U nevoqi svojoj, Nikola sepoàli knezu Milo{u, i ovajtu stvar raspravi na svoj na-~in: zapovedi Nikoli da uzmeSpasinu ènu Rumenu, a Spasida zadrì Stamenu, koju je jo{ranije bio prisvojio.

Po{to ova dva suseda ova-ko razmene svoje ène, produ-ìli su ìveti lepo kao suse-di i ène wihove kao susede.

Spasa je sa Stamenom ro-dio ~etiri sina. A i Nikola jesa Rumenom imao dece i mu{kei ènske. Wegov sin Quba po-kalu|erio se je, i, docnije,


Jugovi}eva Velika {kola, kasnije Vukov i Dositejev licej

ubio se je u Mru Tumanu, a k}e-ri dve su mu ìve i sada.

Spasa se docnije ume{ao uUstavobraniteqe; ostavio za-nat, i bio je ~lan suda; a i Ni-kola je ostavio zanat, i otvo-rio kavanu, koja i danas nosi we-gov nadimak. Nikola je imaogu{u - voqicu, i zato se zvaoGu{anac. Dobar je bio ~ovek ilepo ìveo s qudima.

Kalemegdan

Pojam Kalemegdan zna~igradsko poqe. I on je, do izla-ska Turaka iz Grada (1867. go-dine) odista bio ~isto poqeoko grada. Na tom poqu nekadsu se ve`bali turski vojnici;u jednom kraju, ovamo premaVelikoj crkvi, do godine 1857,Beogra|ani su dràli svoja

sena; a po{to u jesen te godinesena izgore{e, vi{e nisu tuni sadevana. Na onom proplan-ku prema gostionici Kruni,29. novembra 1830. godine, bi-li su razapeti {atori, te su setu prvi put sastali knez Mi-

lo{ i beogradski vezir Huse-in-pa{a. Onde pak gde su danaslipe prema gradskoj (sada zat-vorenoj) "orospikapiji", bilaje 28. januara 1859. godine na-~iwena visoka tribuna, zastr-ta crvenom ~ohom. Okolo sustajali srpski skup{tinari,~inovnici, i naroda mnogo odSrba i Turaka. Na toj tribuniknez Milo{ je saslu{ao sul-tanski berat od godine 1275,kojim se ponovo utvr|uje nasrpskom prestolu.

Posle bombardovawa Beo-grada (3. juna 1862. godine), ipo{to bi uglavqeno primirjeizme|u Srba i Turaka, konzu-li garantnih sila, za sigur-nost toga primirja, engleski iruski razape{e na Kalemegda-nu svoje {atore i razvi{e svo-

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 13

Kalemegdan - ulaz na {etali{te iz Pariske ulice

Kalemegdan, Kraq kapija

je zastave, pa su tu boravili, afrancuski je konzul oti{ao ugrad, i na gradskom bedemu ra-zapeo {ator, i onde je bora-vio, dokle su turski topovi sgrada zijali na varo{, a odo-vud od varo{i su, du` Kale-megdana, bile barikade i srps-ka vojska.

Na Kalemegdanu, na naro-~itoj tribuni, pred vojskom tu-rskom i srpskom, pred knezomMihailom, mitropolitom, mi-nistrima i savetnicima, predRiza-pa{om posledwim beogra-dskim muhafizom, i pred mno-gobrojnim svetom, 6. aprila1867. godine, oko 10 sata pre po-dne, pro~itan je sultanski fe-rman od 5. dana Zilhixe 1283.godine - 29. marta 1867, kojim segradovi u Srbiji ustupaju knezuMihailu.

Tada je na gradskim be-demima srpska straà zame-nila straù tursku, i knezMihailo sve~ano je ujahao ugrad beogradski kao u srpskutvr|avu.

Narodnoj radosti, toga da-na, nije bilo mere!

Po{to je odmah za tim tur-ski garnizon oti{ao sasvimiz Beograda, i po{to su Srbidobili Grad u svoje ruke, Ka-lemegdan se je po~eo ure|iva-ti i zasa|ivati.

Danas je to najlep{i parku Beogradu, kome lepotu uve-}ava i sam prirodni poloàj.

Kalemegdan mali zove seisto~ni deo toga gradskogapoqa, koje jo{ nije ure|enoni zasa|eno.

Kajaburma

Kajaburma ili Karaburmazove se onaj nos ili vrh od br-da vra~arskoga {to se spu{tau Dunav ispod Beograda a vi{esela Vi{wice.

Tu se obi~no pogubqavajuoni koje sudovi osude na stre-qawe.

Vi{e Kajaburme je Klani-ca, a ispod Kajaburme Fabrikaza platno, sve nove zgrade inove radwe.

Kasina

Tre}a ku}a od levogarogqa Skopqanske ulice, gdeova izbija na Terazije, gos-tionica je Kasina. To je imedo{lo ovako: pre godine1858. ta je ku}a pripadalaBra}i Luki}ima iz Velikasela. Oko godine 1858. u toj seku}i uredi neka Kasina zaodabrane ~lanove; ali se dru-{tvo te Kasine naskoro ras-turi, i kasinski name{taj ku-pi za svoj stan oficir MarkoKatani}. Od toga vremena ku-}a je ta izmewala vi{e gazda,a sve se zvala Kasina. Posle-


Terazije, hoteli Balkan, Kasina, Pariz i Moskva

Otkrivawe spomenika Kara|or|u 1913. godine

dwi wen gazda bio je Vasa Mi-jatovi}, koji ju je ostavio Do-mu siro{ne dece.

Danas ta ku}a ima ime Ho-tel Kasina, a istorija joj ovo{to je ispri~ano.

Klanica

Dole ispod kraqevih {ta-la, odovud Kajaburme, podignu-ta je, pre nekoliko godina, mo-derna Klanica, gde se koqe sto-ka i meso se izvozi za granicu.

Po toj Klanici ve} se iona okolina po~ela zvati Kla-nica.

Kova~ na ku}i

Ona ku}a u Pop-Lukinojulici br. 14, u kojoj je danasDràvna {tamparija, pripa-dala je najpre kova~u [tajnle-hneru, koji je wu i na~inio.

Na krovu te ku}e [tajn-lehner je bio namestio kova~a,u prirodnoj veli~ini, sko`nom keceqom o vratu, s~eki}em u ruci, i s nakovwempred wim.

To su deca rado gledala, i~udila se kova~u na ku}i!

Docnije je [tajnlehner tuku}u prodao dràvi, a ova, op-ravqaju}i i pro{iruju}i gor-wi boj, skine s ku}e kova~a, i sa-da ga nema na krovu.

U ovoj ku}i sedeo je JovanHaxi} (Milo{ Sveti}) kad jeboravio u Beogradu radi pisa-wa izvesnih zakona. Tu se, kodwega, sastajala onda{wa beo-gradska inteligencija, a i opo-zicija onda{wemu stawu stva-ri u Srbiji.

Kova~i na Terazije

Knez Milo{ je sve kova~eiselio iz beogradske varo{i(u {ancu) na prazno poqe odStambol kapije gore ka ~esmiterazijskoj. Hteo je da te majs-tore izvu~e iz turskih ku}a idu}ana, i da im da ~isto poqeza ku}e i za wihove radwe, agovorio je da ih kre}e zato{to se boji da oni svojim vig-wevima ne zapale varo{ i Tu-rke o{tete. Mnogi su bili izatvarani i bijeni zato {tonisu pristali samo da zagradedarovan im besplatno plac naTerazijama, a danaske?!

Kod Stefanovi}a kavane

Tako se zove onaj zaselakBeograda, ako se moè takore}i za deo varo{i, koji senastanio u dno Vra~ara, s obestrane kragujeva~koga druma,onde gde se bawi~ki potoksta~e u mokrolu{ki potok.

Nekad je beogradski trgov-ac, Nikola Stefanovi}, biokupio veliku livadu du` mo-krolu{kog potoka, i na tojsvojoj zemqi, a do kragujeva-

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 15

Klanica na Vilinim vodama

Pop-Lukina ulica, zgrada Dràvne {tamparije

~koga druma, na~inio kavanu.Docnije je to imawe, kavanu ilivadu, od Nikole kupila dr-àva, ali je ostalo ime Ste-fanovi}eva kavana. Navi{eod kavane po~ele su se naseqa-vati razne du}anxije i majsto-ri s jedne i s druge strane putatako da tamo sada moè biti20-30 ku}a. I to se zove kodStefanovi}eve kavane, dru-goga tu imena nema. Odatle seu desno odvaja nasut put za ba-wi~ki logor. I taj nasuti putzasluga je pok. kraqa Milana.

Laudanov {anac

To je onaj veliki {anackoji je od Dunava u naokolopreko Vra~ara do u Savu, is-kopao princ Jev|enije protivvelikog vezira, koji je dolaziou pomo} opsa|enu Beogradu.Docnije je taj {anac obnavqao|eneral Laudan, kad je on op-sa|ivao Beograd. Po ovom doc-nijem obnovqa~u, {anac se sadzove Laudanov, a princa Jev|e-nija malo ko i zna.

[anac je ovaj na mnogo me-sta uravqem sa zemqom, a mes-timice je ostao gotovo ceo.

Liman na Savi

Dole na Savi, gde je danasnova ku}a pok. Jove Krsmano-vi}a, pa jo{ na zapad ka vodi,bio je Liman od Save, u koji suobi~no dolazile bosanske la-|e. Oko toga Limana ìvelisu Turci, koji su dràli maga-ze i kavanice, u koje su padaliTurci Bo{waci koji su se la-|ama spu{tali u Beograd. Sr-pska vlast imala je tu jednogasluìteqa, koji je od tih la-|ara Bo{waka traìo putneisprave, da ih preda srpskojpoliciji, ali su Turci volelisvoje teskere predati pa{i,koji je tako|e tu imao svoga~oveka. Jednom srpski pandur,neki \or|e Ni{lija, zatraìod jedne la|e, koja je ve} bilapristala, i pruìla skele zaizlaèwe, da mu se dadu putneteskere; Turci ne htenu datiteskere, a \or|e digne skele i

otru}i la}u niz vodu! Tek ondaonda Turci dadu teskere. Aliupraviteq varo{i Beogradatoga \or|a trgne k sebi, da urevnosti svojoj {to ne preko-ra~i.

Ovaj je, posle, 3. juna 1862,na ûkur~esmi rawen samrt-no, umro u bolnici.

Ele, 24. jula 1860. godine,na tom Limanu posva|aju seSrbi i Turci, i me|u wimalegne krv. âk se morao iz ka-sarne dovesti oficir Bu~o-vi} sa strelcima, da sukob nebi uzeo ve}e razmere. Tada suTurci dignuti odatle, a Li-man se malo pomalo sasvim za-suo. O wemu su onda sve garan-tne sile dobijale note, a danasmu se u Beogradu i ime ho}e dazaboravi!

Manojlova ba{ta

Onde gde je danas pijacaZeleni venac, bila je nekadManojlova ba{ta, prvo mestoza {etwu van varo{i. U toj ba-{ti se prvi put po~elo to~iti


Savsko pristani{te

pivo (1834. i 1835), koje je pre-no{eno iz Zemuna.

U tu ba{tu, radi teferi-~a, nekad su se s konaka kod Ve-like crkve izvozile u kanata-ma na volujskim kolima jetrveknegiwa Qubica i gospo|a To-manija. Tu se pedesetih godinaotpo~elo zidati pozori{te,izidano je bilo do cokla, pa seposle odustalo jedno s podvod-nog mesta, a drugo s nedostatkanovaca. Sad je tu pijaca Zelenivenac.

Mesto je to nekad pripada-lo knezu Maksi Rankovi}u izOstru`nice.

Mokri lug

Tako se zove potok koji,proti~u}i izme|u Doktorovekule i Vajfertove pivare, is-

pod monopola sta~e se u Savu.Tako se zove i dolina toga po-toka onde gde je preseca kragu-jeva~ki drum. Iznad vrela ovo-ga mokrolu{kog potoka imadva sela koja se zovu: Mali mo-kri lug i Veliki mokri lug.Seqaci u ova dva sela dose-qeni su iz Svrqiga jo{ za Ka-ra|or|eva ratovawa i tu nas-taweni. Wihove ̀ ene ve}inomjo{ nose odelo svrqiànsko-ga kroja i boja.

Nedeqkova ba{ta

Dole ispod Vidinkapijeimao je veliku ba{tu s lepimvo}em neki ba{tovan Nedeq-ko, koji je u toj ba{ti drào imehanicu s jelom i pi}em. Tusu Beogra|ani, naro~ito oniiz isto~ne pole varo{i, izla-

zili na teferi~e i veseqa. Tusu prire|ivane i gozbe za vi-{e zvanica. U Srpskim Novi-nama od 1843. godine, pod 9. ma-jem zapisano je da je u Nedeq-kovoj ba{ti mehanxiski es-naf drào svoj pir, a Vu~i} je,s drugom gospodom, bio oti-{ao u Vi{wicu crkvi na sla-vu. Mehanxije iza{qu deputa-ciju pred Vu~i}a i umole ga da,u povratku, do|e u Nedeqkovuba{tu wima na veseqe. On imu~ini po voqi, i bude sve~anodo~ekan.

Orospi kapija

S Kalemegdana se ulazilou Grad na dve kapije: na onu ko-ja gleda ka Jugoistoku, na kojuse ulazi i danas; i na onu {toje spro}u onih lipa u parku, i

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 17

Zeleni venac - aero snimak

{to gleda ka Velikoj crkvi.Srbi su ovu kapiju zvali Kara-|or|eva kapija.

Ka`u da je Kara|or|e natu kapiju ulazio u Grad. A Tu-rci su je zatvorili, i zvali suje Orospi kapija, vaqda zato{to su na wu ulazili u GradSrbi, neprijateqi wihovi.

Orospi }uprija

Iza Kajaburme na mirijev-skom potoku ima kamenita }u-prija, koja se zove Orospi }up-rija. Tu ima i mala vodenicakoju je bio kupio Milosav Zd-ravkovi}, savetnik.

Proplanak

U parku na Kalemegdanu,prema gostionici Kruni, imapove}i proplanak, zasejan de-telinom, a u jednom wegovomkraju zasa|en je omawi jeqak.Tu su, na kraju novembra 1830.godine, bili name{teni {ato-ri, te su se, 29. nov. 1830, beo-gradski vezir Husein-pa{a iknez Milo{ prvi put videli,i dogovorili o sve~anosti ko-ja se imala izvr{iti sutradan(30. novembra 1830).

Rupa vra~arska

^e{}e se pomiwala i pi-sala Vra~arska rupa, kao ka{-tiga iz doba Vu~i}eve vlasti.Postawe je toj rupi ovako:

Godine 1842. Vu~i} je s vo-jskom pao na Vra~ar onde gde jesada vra~arska sreska kance-larija i gde su sve one okolneku}e - kojih onda nije bilo, sa-mo je Isidor Stojanovi} biona~inio ku}u od naboja, i do teku}e nalazila se gotova rupaiz koje je va|ena zemqa za na-boj. U tu rupu zatvarani su pro-tivnici Vu~i}eve bune, jer dru-

gog zatvora onde na onom poqunije bilo. Prvi je stavqen u turupu neki Trki} iz [apca.

Zato se nekad re~e i Trki-}eva rupa.

Sava kapija

Sava kapija bila je ondegde se danas niza stepenice odseminarije slazi na Savu. Tu jebila pove}a kasarna za niza-me, podignuta na tvrdim teme-qima, na kojima su nekad bilii topovi napereni uza Savu.

Ova se kapija nekad zvalai Bawalu~ka kapija.

I s ove kapije nizami suoterani 1862, a godine 1806, 29.novembra, Srbi su na ovoj ka-piji najpre prodrli u opsa|e-nu dotle beogradsku varo{.

Savamala (selo)

Ovo selo bilo je naseqenodu ̀Ciganske bare (Venecije)od dana{we Antuline ku}e pagore ~ak do dana{wih monopo-la. Selu Savamali bio je zapis,zborno mesto, onde gde je sadatobxijska pijaca, pred Bajlo-novom kavanom. Tu je o Marko-vu dne igralo kolo. Na tu svet-kovinu dolazio je i knez Mi-lo{ i Savamalke su mu davalekite cve}a.

Docnije knez Milo{ je na-redio te su Savamalci dignutiodatle i preseqeni u Palilu-lu. Mnogi su se na to qutili adato im je boqe mesto.

Sedam ku}a

Zove se kraj Beograda ba{do Laudanova {anca na cari-gradskom drumu. Tu su najprebile podignute ku}e u poquwih sedam na broj, a sad se pri-navqaju i druge, a mesto se tozove sedam ku}a.


Kalemegdan, spomenik Zahvalnost Francuskoj

Toma Vu~i} Peri{i}

Sewak

Tramvaj, idu}i iz Beogra-da ka Top~ideru, kada minemonopol i Jak{i}evo imawe,ustavqa se kod Sewaka, te on-de izlaze oni koji idu u vino-grade na Dedini. Tu je velikiop{tinski plac me|u dva puta.

Na tom placu do pre neko-liko godina dr`ali su Beo-gra|ani svoja sena, po{to imona na Kalemegdanu na krajuseptembra 1857. godine izgo-re{e. Sad tu nema sena, ali jeime Sewak ostalo onom placui okolini.

Beogra|anska sena pak da-nas su onde gde je sewak vojni-~ki, a to je, na poqani izme|uLudnice, Spomenika, izme|upotoka Mokrog luga i Laudo-nova {anca.

Slavija

Velika gostionica na dnoEnglezovca. Od te gostioniceSlavije i ona se sva okolinazove Slavija, {to ozna~avadeo varo{i. I kowski tramvajvozi izme|u Kalemegdana iSlavije.

Smutekovac

Tako se ranije zvala (a ne-ki je i danas tako zovu) pivara\ure Vajferta, na levoj stra-ni mokrolu{kog potoka. Smu-tek se zvao onaj ^eh koji je pr-vi na tom mestu podigao zgradui otpo~eo radwu. Kao da muposao nije napredovao, te ga jenapustio i nekud oti{ao. Doc-nije to je mesto i zgrade otku-pio i razvio \ura Vajfert,dana{wi sopstvenik.

Odmah vi{e Smutekovcazgrada je Beogradskoga stre-li{ta.

Spomenik

Izlaze}i iz Beograda dru-mom kragujeva~kim, kad se pre-|e Laudanov {anac i obori seka potoku Mokrom lugu, na le-vo se vidi mali park s nekoli-kim grobovima i u sredi Spo-menik. Taj spomenik prvi putje podigao 1848. godine knez

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 19

@elezni~ka stanica Sewak, danas je tu biletarnica Beogradskog sajma

Slavija

Aleksandar junacima koji supali pri osvajawu Beograda29. novembra 1806, a posle jetaj spomenik obnovio kraqAleksandar Prvi. I ku}e okotoga parka zovu se "kod Spome-nika". Drugi spomenik je podi-gnut knezu Mihailu na mestugde je bila Stambol kapija.

Stambol kapija

Onde, gde je danas prazna~istina, izme|u pozori{ta,apoteke, i spomenika knez Mi-hailova, bila je nekad tvrda iSrbima stra{na Stambol ka-pija. Sva onda{wa beogradskavaro{ bila je opasana od Savedo u Dunav dubokim rovom ivisokim {ancem, u koji su bi-li usa|eni debeli palisadi(hrastova debla, gore za{iqe-na). Kroz tu tako tvrdu ograduu beogradsku se varo{ moglou}i, i iz we izi}i, na Sava ka-

piju (na Savi), na Vidin kapi-ju (u dunavskom kraju), na Var-o{ kapiju (od Velike crkve najug), i na ovu Stambol kapiju.Od svih tih kapija ova Stam-bolska bila je i najve}a i naj-tvr|a, a u gra|evinskom pogle-du i najlep{a. Ozidana je bilakao kakav gradi} sa tvrdimsvodovima povrh kojih je biodebeo sloj zemqe, sa prostran-im dole unutra hodnicima, imnogim kazamatima za obita-vawe vojnika, koji su tu drà-li straù. Izrada je bila odtesanog kamena i od cigqe.

Kroz wu se prolazilo natri prolaza: u sredi veliki zakola, a sa strane po jedan mawiza pe{ake. Vrata su sva bilaod debelih hrastovih greda, paje po wima prikovana jaka gvo-zdena oplata, na kojoj su se vi-dele ulupqene rupe od kur{u-ma pri napadima.

Stambol kapiju zidali suAustrijanci za ono vreme dok-le su dràli Srbiju.

Ovu kapiju od poqane, kojase pruàla gore ka Teraziji ika Paliluli, rastavqao je du-bok rov, koji je ~esto bio punvode. Zimi se ta voda nekad iledila, a leti se pokrivala ze-lenim ̀ abokrekom, i svakad jebila prqava, jer se u wu sva{-ta bacalo.

Preko toga rova, iznad tevode, od usta Stambol kapijeonamo ka Teraziji, pruào sedrveni most, 30-40 metara duga-~ak, upravo donde gde su danasvrata od Kolar~eve pivnice.

Pred ustima toga mostaodovud, od terazijske strane,gde js sada avlija Mecovalineku}e, bio je veliki breg nane-sene zemqe, koji je sobom za{-ti}avao most i vrata Stambolkapiji od napada~a.


Pozori{ni trg, prostor na kome se nalazila Stambol kapija

Put koji je iz Beogradana Stambol kapiju izlaziopreko mosta, delio se odmahna dva kraka: jedan je udaraodesno od toga brega ka Tera-ziji, a drugi levo - ka Pali-luli i Ta{majdanu.

Tu nigde nije bilo ni ku}eni du}ana nego je leti raslagolema travuqina, najvi{e ku-kuta, a zimi je ta travuqina bi-la suva, ali se ve}inom dràlauspravo. Iz te velike travu-qine u svako doba mogli su jur-nuti ili psi ili zli qudi naputnika sama i bez oru j̀a!

Koqe, na koje su Turci na-bijali Srbe, udarano je vanStambol kapije i van drvenogamosta, pored puta koji vodi naTerazije. Mu~enici su okreta-ni licem u poqe, ovamo ka Sr-biji, da zapla{e druge, koji bipoumili po}i wihovim tra-gom, to jest, koji bi poumili daustaju protiv turske sile u ze-mqi srpskoj!...

Ta tvrda, ta stra{na Stam-bol kapija sru{ena je iz teme-qa po zapovesti kneza Mihai-la u prole}e 1866. godine. Ru-{ewe je po~eto u polovini ap-rila a dovr{eno 19. maja 1866.godine. Najpre su ru{ena obakrila sa strane, pa posle sred-ina i tvrdi svodovi i stuboviunutra{wi. U ru{evini je na-|eno vi{e |uladi razne veli-~ine i jedan bakarni ibrikpun mutne vode, koja nije ni na{to udarala.

Ta{majdan

Zna~i Kamenolom, mestogde se vadi kamen za zidawe;ali se tako zove i spoqni ob-lik toga brega iz koga se ka-men vadi. Na Ta{majdan je1828. godine preseqeno beo-

gradsko grobqe od Varo{ ka-pije; na Ta{majdanu je 1835. na-~iwena palilulska crkva uslavu Svetom Marku. Crkva jebregu Ta{majdanu sa zapada, akameni je majdan s istoka, temepak bregu Ta{majdanu i sad jezasejano grobovima.

Na svu priliku ovaj bregTa{majdan je ona ûpina hum-ka gde je spaqeno telo SvetogaSave!

Tekija

Ona zgrada na Velikoj pi-jaci, na rogqu Vi{wi}eve uli-ce, ba{ spro}u Velike poli-cije, zove se tekija, jer su u woj,za turske vlasti, dervi{i dr-àli svoje bogomoqe i sastan-ke. Za srpskoga doba ta je zgra-da pripadala Srbima, i u wojje ispustio svoju du{u prvi sr-pski ministar prosvete Dosi-tej Obradovi}, 1811. godine.

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 21

Ta{majdan, crkva Svetog Marka i Aberdareva ulica

[eih-Mustafino turbe, jedini ostatak nekada{we Tekije

Terazije

Uvode}i vodu u varo{ Be-ograd, Turci su du` onoga |er-iza (zidanoga vodovoda) kojiuzima vodu iz mokrolu{kihizvora, na izvesnim daqinama,zidali kule, na koje su vodovod-nim cevima uzvodili vodu, dabi ona dobila vi{i skok zasvoj daqi tok. Takve kule bilesu: jedna onde gde je danas tera-zijska ~esma, druga gotovo on-de gde je sada kavana Ruski car,a tre}a je bila onde gde je sadakavana Gr~ka kraqica.

Od te tri kule najve}a jebila ona na Terazijama. Ta jekula, pored svoje ve}e visine,stajala na prostranoj ~istini,daleko od okolnih ku}a, a bilaje i vi{a od svih okolnih zgra-da. Sve te kule Turci su zvali:Terazije za vodu. Od toga seceo onaj kraj nove beogradskevaro{i naro~ito od Dvora doblizu Stambol kapije, i danaszove Terazije. A Terazijski kva-rt, za upravu varo{i, obuhvatajednu {estinu Beograda.

Top~ider

Reka top~iderska izvire uataru sela Ripwa a uvire uSavu u dno Ade ciganlije. Da-nas se naro~ito zove Top~iderono dràvno dobro, koje sepruà s jedne i s druge stranete reke od Careve }uprije goredo blizu sela Kneèvca. Natom prostoru bilo je pre seloRvati, pa je raseqeno, i zemqa

mu uzeta u sastav dràvnogadobra, koje se sve danas zoveTop~ider.

U Top~ideru je stari dvo-rac Kneza Milo{a (1831), ukom je on i umro (14. septembra1860. godine); crkva (1834), ~e-sma, salon, staklena ba{ta, ve-liki park, i onaj park gde je1865. slavqena 50-godi{qicaSrbije; kasarna, ko{utwak,gde 1868. pogibe knez Mihailo;rasadnici za poqsku privredui jo{ drugo {to {ta. Top~i-der se ovde pomiwe tek da sesa~uva od zaborava ono {to za-borav preti da pokrije, aliTop~ider, i po onom {to u we-mu ima danas, i {to se je imalopre, ili {to se onde doga|alo,zasluùje da bude predmetnaro~itog govora i opisa.

Toskina ~esma

U ulici pop-Lukinoj, kojaide od Varo{ kapije pored Dr-àvne {tamparije u Savamalu,ima jedna ~esma s gorwe straneulice. Tu je ~esmu gradio nekiBeogra|anin Toska, kome jeku}a bila toj ~esmi preko pu-


Tramvajska stanica u Top~ideru

Terazije

ta. Sada nema u ìvotu Toske,ku}a je wegova dobila drugogagazdu, ~esma je oti{la ka ima-wu novoga sajbije, a to~ak zavodu izme{ten je malo vi{e,tek se uvek zove "Toskina ~es-ma" i ona, i onaj kraj oko we.

Tri kqu~a

Ona ulica koja vodi odVelike pivare onamo ka mo-nopolima, i koja ide napore-do s ulicom Milo{ Veliki,zove se Tri kqu~a.

Najpre je tu bila jednafirma gde su izmolovana bilatri kqu~a i ozgo kruna, pa seposle to izgubilo, a ime uli-ci ostalo do danas.

Trkali{te

Ono poqe od staroga gro-bqa na Ta{majdanu pa navi{euz carigradski drum, gde je sa-da pijaca zove se Trkali{tezato {to je tu knez Mihailodrào kowi~ke trke.

Od toga se i okolne ku}ezovu: ku}e na Trkali{tu.

Fi}irbair

Turci, dok su ìveli uBeogradu, Kalemegdan je biopravi Kalemegdan, to jest, ~is-to gradsko poqe: ovoga dana{-wega parka nije bilo! Onda suTurci onu ivicu Kalemegdanakoja je okrenuta k Savi, i ko-jom se sada pruà {iroka sta-za od Grada pravo ka seminari-ji i k Velikoj crkvi, zvali fi-}ir-bair, a to vele zna~i: bregza razmi{qawe.

Fi{eklija

U ovu ulicu koja se danaszove ulica kraqa Aleksandra,i koja ide od nekada{we Batalxamije do Trkali{ta, bili suiseqeni trgovci baruta i fi-{eka, i du}ani su im bili naonoj strani du` staroga grob-qa. Tada se ulica zvala Fi{e-kxijska ulica ili kra}e: fi-{eklija. Sad je nestalo fi{e-ka, pa i trgovaca fi{ekxija, aulica se prozvala Aleksandro-va, tek je neki i sada zovu fi-{eklija.

Mesto fi{eka sad se tamoprodaju starudije: stare haqi-ne, staro posu|e, i svakojakastare`.

Humka od godine 1830.

Ono mesto s koga je 30. no-vembra 1830. godine s velikomsve~ano{}u objavqen sultans-ki hati{erif o unutra{wojnezavisnosti Kneèvine Srbi-je, nahodi se u porti palilul-ske crkve 60-70 hvata na sever,ba{ do groba pok. Miloja Le-{janina. I danas se poznajeprili~no visoka zemqana pod-ina, na kojoj je bila tribina za~itawe hati{erifa i berata.Na sredi te podine sad je to-~ak vode koja bije iz op{tegavodovoda. Okolo su grobniceodli~nijih Beogra|ana i dr-ve}e zasa|eno radi hlada.

Careva }uprija

Pretposledwa tramvajskastanica od Beograda ka Top~i-deru zove se Careva }uprija,jer je ba{ spro}u one zidane}uprije na top~iderskoj reci.Nekad je tom }uprijom prola-zio glavni drum, koji je ozgoniz Posavqe slazio k Beogra-

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 23

Trkali{te na prostoru dana{weg Tehni~kog fakulteta

Skup{tina gledana sa Fi{eklije

du, ali od Ostru`nice nijeudarao Maki{em kraj Savenego je hvatao osu{nije brego-ve na @eleznik i @arkovo, papre{av{i tom Carevom }up-rijom reku Top~ider presecaoje brdo Dedinu i u ravnicu sav-sku slazio kod Sewaka.

Koji je car gradio ovu }up-riju i kada, danas se ne zna.

Crkva Svetog Marka (palilulska)

Ova crkva na~iwena je1835. na Ta{majdanu. U toj cr-kvi sahraweni su:

1. knez Milan M. Obreno-vi} II,

2. Kneèvi} Sergije, sinkneza Milana Obrenovi}a IV,

3. Gavrilo Popovi}, {aba-~ki vladika,

4. Mojsije, vladika negoti-nski,

5. Teodosije Mraovi}, beo-gradski mitropolit.

Crkva Svetog Nikole

Ovu crkvu na~inila je osvom tro{ku gospo|a Draga,biv{a supruga pok. StanojlaPetrovi}a, dràvnoga savet-nika, i poklonila je beograd-skoj op{tini. Ta bogomoqa

dovr{ena je i osve}ena na let-wega Svetoga Nikolu 1893. go-dine. Sveti Nikola je bio kr-sno ime pok. Stanojla. Crkvaje u sredini Novoga grobqa.

îtaonica beogradska

Povi{e porte i oltara Ve-like beogradske crkve, op{ti-na je, ~etrdesetih godina, po-digla novu prostranu ku}u zasvoje osnovne {kole.

Nekako u to doba u Beo-grad se steko{e nekoliki pri-jateqi zagreba~koga Ilirst-va. Ti qudi obi~ni su se sasta-jali u "Zdaniju kod jelena" imesto svojega sastajaqa zvalisu Ilirska kasina. Kao nosio-ci toga Ilirstva se}am se dasu onda pomiwani: Gaj, koji jetek kao gost dolazio u Beo-grad, i neki Golub, profesor.Drugih se imena ne se}am.

Ali se protiv toga Ilir-stva digla osobito pred kraj1845. ìva opozicija me|u Be-ogra|anima.

Naj̀ e{}i i najrevniji pro-tivnik Ilirstva bio je nekiJelisije Vukajlovi}, onda srp-

ski ~inovnik, a docnije 1848.pre{ao je u Karlovce na onuNarodnu skup{tinu. Odandepak oti{ao je u red boracaprotiv Ma|ara, i u tom je ratupoginuo!

Vukajlovi} i wegovi poma-ga~i pokrenuli su u Beogradusve koji su imali dosta vlasti,glasa, i novaca, te se tako sas-tavilo dru{tvo za îtaonicu,i to se dru{tvo smestilo upredwe tri velike sobe u onojzgradi osnovnih {kola, ba{prema Starom zdawu.


[kola kod Saborne crkve, danas O[ Kraq Petar I

Ta{majdan, crkva Svetog Marka

Saborna crkva

To dru{tvo izabere sebiza predsednika majora Mi{uAnastasijevi}a, za potpredse-dnika Radovana Damjanovi}a,pomo}nika ministra unutra-{wih poslova, a za delovo|uPavla Ars. Popovi}a.

îtaoni~ko dru{tvo sas-tavi pravila za svoj unutra{-wi rad, i preko mesne policije2. januara 1846. podnese ih min-istru unutra{wih poslova naodobrewe. Sporazumev{i se sministrom prosvete, i dobi{ii wegov pristanak, ministarunutra{wih poslova odobri po-dnesena mu pravila pod 9. janu-ara 1846. N° 5, i o tom izvestidru{tvo preko policije.

Po tim pravilima, koja suonda imala svega 17 ta~aka, ~l-an îtaonice mogao je biti

svaki Srbin sve{tenog, vojnog,i gra|anskog reda, koji pri-stane da svakog meseca pla}apo cvancik (80 din. para). \a-ci Velike {kole i Bogoslo-

vije imali su besplatan prist-up u ~itaonicu.

Kad se za ~itaonicu upisa-lo ve} 150 ~lanova, kad se zawu dobio tako udoban stan naonako lepu mestu, kad se nabav-ilo koliko je trebalo name-{taja, onda se na poklade u ne-dequ 24. februara 1846. sazovesve~ani skup za otvarawe tenove ustanove. Do|e mitropo-lit Petar i mnogi visoki ~in-ovnici i odli~ni Beogra|ani.Arhimandrit Gavrilo s jednimproto|akonom osveti vodicu ipokropi ceo stan i prisutne.Potpredsednik ~itaonice Ra-ja Damjanovi} besedom otvoriskup, i pozove profesora pra-va u onda{wem liceumu Maks-ima Simonovi}a da drì sve-~ani govor.

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 25

Kraqa Petra ulica i îtaonica beogradska

Mi{a Anastasijevi}

Simonovi} je bio u~en ~o-vek, patriota, i odli~ni govo-rnik. Ovom prilikom on je re-~ito dokazivao potrebu da seSrbi slaù u svojim op{timradovima ne gledaju}i odakleje koji rodom, i da uvek qubeono {to je wihovo narodno sr-psko.

I ova sama beseda kao daodaje ono {toje pokrenulo Be-ogra|ane da osnuju îtaonicunasuprot Kasini, u kojoj se pro-povedalo Ilirstvo, koje je bi-lo ne{to tu|e, ne{to mrtvo.

Ovaj profesor Simonovi}jo{ je u jednoj sve~anoj prili-ci u îtaonici uzeo re~, i po-zvao je sve prisutne da onakosve~ano izi|u na Vra~ar, namesto gde je spaqen Sveti Sa-va, i tu da svetitequ odadu dug

sinovqe zahvalnosti. I odis-ta su svi izi{li na Vra~ar.Simonovi} je i onamo govoriotako odu{evqeno da su mnogi-ma udarile suze. Odu{evqentom lepom besedom, Jovan Fi-lipovi}, ~inovnik, a Karlov-~anin rodom, isplete venac, tegovornika Simonovi}a uven~avencem zahvalnosti, i u ime sku-pa izjavi mu najlep{a ose}awa.

Ovaj slu~aj pri~a g. Niko-la Hristi}, jedan od prvih~lanova îtaonice, ali se, naàlost, ne moè da seti gde jemestimice izvr{ena ta zahva-lnost prema svetitequ Savi,srpskom prosvetitequ.

Pred kraj godine 1846. up-rava je ̂ itaonice (2. novembra1846. PN° 1357) dobila odobre-we: da moè izdavati svoj list,

koji se zvao: Novine îtali{-ta Beogradskog.

Prve godine ovim je nov-inama bio urednik Pavle Ars.Popovi}, a druge godine odme-nio ga je Petar Radovanovi},koji je docnije bio direktorosnovnih {kola.

Kao {to je ve} kazano, popravilima, svaki ~lan îtao-nice duàn je bio pla}ati pojedan cvancik (80 din. para) me-se~noga uloga, ali su neki da-vali dobrovoqno po jedan du-kat na godinu ({to je iznosilo15 cvancika), neki su davali po2 a neki i po 3 dukata.

Major Mi{a Anastasije-vi} od postawa îtaonice pado smrti svoje (koja ga sna|eizme|u 26. i 27. januara 1885)davao je svake godine po 300


Razvaline Bekinog harema na Varo{ kapiji

cvancika. Zato je wega dru{-tvo îtaoni~ko svake godinebiralo za predsednika pa bo-ravio on u Beogradu ili nastrani. Kad nije bio u Beogra-du, zamewivao ga je potpredsed-nik.

I srpski vladaoci, od pos-tawa îtaonice do 1902, dava-li su tom zavodu po 300 dinarana godinu.

U îtaonici su se, krozdugo vreme wenoga ìvota, dr-àli mnogi va`ni skupovi, ve-}e {kolske sve~anosti, va`-niji nau~ni zborovi, i drugisastanci.

Se}am se skupa licejske Sr-pske mladeì, i onoga, iz kogaje nikao Posleno-trgova~kiodbor u Beogradu.

Od svoga postawa 1846. ̂ i-

taonica je ìvela i radilakad vi{e kad mawe do 1902, ka-da je spala na 38 ~lanova.

Te godine îtaonica jeimala kapitala od ~lanskihuloga 5.602 dinara, a gotovanovca imala je 4.206 dinara;osem toga ona imalepu biblioteku,zbirku starina, do-sta slika i ve} ove-{talog name{tajaa i arhiva wena ni-je bez vrednostn.

Godine 1902. up-rava îtaonice us-tupila je dve sobeRuskomu klubu, asebi je zadràla sa-mo jednu sobu za vr-lo mali broj svojihpoho|a~a.

ûbura

Na jugoistok od Svetosav-ske crkvice i Englezovca, aisto~no od onoga Spomenikaborcima od 1806, u dolini, naimawu pok. Stevana Miqkovi-}a, savetnika, bila je stublina

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 27

Kafana Savina~ka kasina u Mekenzijevoj ulici na ûburi

Ugao Mutapove i Mekenzijeve ulice

iz koje je tekla lepa izvorskavoda. Ispod te stubline bilaje bara, gde su lovci lovili pa-tke. Ta stublina zvala se ûbu-ra. Sad je mesto stubline usa-|eno bure, pa se opet izvor zo-ve ûbura. Od te ûbure ceoonaj kraj ku}a, du}ana, i meha-na zove se ûbura.

ûkarica

Iz Beograda idu}i drumomuza Savu, po{to se pre|e Top-~iderska reka, i jo{ malo sepo|e ravnicom uza Savu, udarase u breg, koji se kao grebenspustio ba{ u Savu. Taj breg jeprose~en radi {irega kolsko-ga druma. Pre jedno 55-60 godi-na u dno toga brega bila je me-hana sela @arkova, jer to mes-to i jeste na ̀ arkova~kom ata-

ru. Tu mehanu drào je duèvremena neki Stojko ûkar izBeograda. Po wegovu imenu,ili boqe po wegovu nadimku,

to se zvala ûkareva mehana, asad se zove ̂ ukarica. Na ̂ uka-rici danas (1901) ima: Radio-nica Brodarskog dru{tva, Fa-


Fabrika koè na ûkarici

ûkarica, podvo`wak kod Gospodarske mehane

brika koà \uri}a, Klidisai Barlovca, i Parni mlin An-tona Blaèka. Ima jedna meha-na, 4 du}ana, 2 furune, i 1 kasa-pnica. Ima ku}a 24 sa 345 du{astanovnika. To je sve na atarusela @arkova. A severno od teûkarice, ba{ uz wu, ali naataru op{tine beogradske, di-è se [e}erna fabrika. Poìvqewu to je sve jedno mesto,a upravne vlasti su mu dve, à-rkova~ka i beogradska.

ûkur ~esma

Ispod placa dana{weg Cr-venoga krsta, do godine 1862,bila je u sokaku jedna ~esma,duboko u zemqi, da se k woj mo-ralo slaziti niz nekoliko ka-menih stepena. To se zvala û-kur ~esma. To je re~ turska, izna~i: to~ak u rupi. Ta ~esmaradi i danas, samo je, po regula-

ciji varo{i, wen to~ak izve-den malo na stranu, na drugomesto.

Na toj ûkur ~esmi, 3. juna1862, oko vode sukobili su seturski nizami i srpski {egr-

ti. Odatle se izrodilo ~ak bo-mbardovawe Beograda... U tomsudaru me|u prvima pali su Si-ma Ne{i}, terxuman, i \or|eN. Ni{lija, juna~ki momakpolicijski

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011. 29

ûkarica, dana{wa Radni~ka ulica

ûkur ~esma u Dobra~inoj ulici


Na severu Banata ima jed-no lepo selo u kojem je ro|enmoj otac, kao i wegov otac, pai wegovog oca otac.

U tom selu me niko nijeznao, niti me zna, po imenu,~ak me malo ko zna i kao sina"tog i tog", ali, i danas }e sesetiti, posle toliko godina,ko je "Todora berbera unuk".

I ne}e se setiti zbog neznam ni sam ~ega va`nog, osim{to je, kad god su ga pitali ka-ko se zove ispaqivao kao iztopa to "Todora berbera unuk".Ali, zato se se}aju Todora,iako je pro{lo skoro dvadesetgodina kako ga vi{e nema.

Ej, ni oni ne znaju kolikoje generacija glava pro{lo is-pod wegove ma{inice, kolikoje onih prvih, paperjastih bra-da nestalo pod wegovom brit-vom, a iz radwe izlazili de~a-

rci sa ocem koji bi da prsne odponosa {to je "ova nesre}a ov-de" ve} dorasla i do brijawa.

Za{to vam ovo pri~am? Zato {to su mi brkovi po-

rasli vi{e nego {to treba, pasad vi{e popiju i pojedu oninego ja.

Da namolim decu da mi ihmalo "{tucnu" ne uspevam, sinba{ i nije ne{to ve{t sa ma-kazama, a }erka je to ve} jed-nom radila, pa mi je bilo jef-tinije da obrijem brkove ipustim ih ispo~etka.

A da sam to radim…E… jesam jednom, pa mi je

nos bio sav izbockan makazi-cama i zamalo da odse~em je-zik, {ta }u, moram da se isple-zim da odr`im koncentraciju.

Eto, zbog tih brkova sampo~eo da obilazim beogradskeberbernice, ali, cvrc.

U Beogradu nema ni berbe-ra ni berbernica, sada su tohejr studiji, ateqei, akademije~ak i tek po neki skromnifrizerski salon. Uglavnom, br-kovima i bradom se nigde nebave. Pobogu, oni su umetnicii ispod ~asti im je da se bavitim vrstama dlaka.

Oni kreiraju, ne briju.I tako, nakon podu`e {et-

we u nadi da }u ugledati negdemesingani tawir kako se kla-ti iznad vrata, a ispod tablena kojoj pi{e "Berberska rad-wa" nacrtah se ispred ogleda-la i dok sam se mu~io i be~iosetih se {ta mi je moj Todorberber jedared rekao nakon{to ga je baba zbog ne~ega iz-grdila i isterala iz kuhiwe:

- Do}i }e vreme, od blata}ete vi mene praviti!

Va{ Nam}or ovda{wi

Studio za obe dlake

Dor}ol, Du{anova ulica, berbersko-frizerski salon Vukosavqevi}

beograd koga nema

Documents