Filozofiia idruStvo 1111990. str. 37-58

DUSAN KUZMANOVIECenwzafilozofiju idru5tvenu teorijuBEOGRAD

Orginalni naudni radUDK 321.01. (091)Primljeno: septembra 1990.

BERK I PEJN

Pred kraj 18. veka i u Engleskoj i van nje preovla-davalo je uverenje o savrlenstvu engleske ustavnosti. Ono jeobja5nj avano poltovanjem nadela "me5ovite vlade" hvaljenejo5 u antici. Medjutim, ovo je gledi5te imalo u vidu pre sveganjen formalno-pravni, a zapostavlj alo socijalno-politidki as-pekt. I pored navodnog uzajamnog ogranidavanja tri ustavnadinioca, plemstvo ustvari nije bilo gotovo nidim ogranideno.Deoba i ravnoteZa vlasti postojala je samo na papiru.'

U Engleskoj je narod, kao i kralj imao samo prividnuvlast. Predstavnidki sistem bio se izvitoperio zbog iracional-nog po5tovanja tradicije, d. neki novi mnogoljudni i naprednigradovi nisu imali izborna prava, azadriali su ih neki gradovikoji su gotovo prestali da postoje.

Parlamentarna vlada bila se preworila u oligarhiju. UDonjem domu bilo je viSe onih koji su mandat dobili kupovi-nom, nego onih koji su ga dobili izborom. Ovi poslednji dine1793. samo treiinu od ukupnog broja.

Za osnivade ameridkih kolonija lidna svojina i slobodasavesti bila su dva neprikosnovena dovekova prava i onda jesasvim razumljivo da su u XVItr veku njihovi potomci ustaliprotiv Parlamenta u Londonu dim im se udinilo da se ova dva

I Slobodan Jovanovid,Iz istorije politiikih doktina-l, Geca Kon,Beograd, 1935, str. 284-85.

37

prava krie, (po principu "nema oporezivanjabez zastupljen-osti u Parlamentu").

Ovde se odmah nameie pitanje: ako odluke Parlamenta(u ovom, "ameridkom" sludaju, o novim porezima) ne obave-zuju one koji ga nisu birali kakve to implikacije im1 za sveone delove naroda koji nisu bili predstavljeni u Parlamentuzbog manjkavosti engleskog izbornog sistema? Uostal.om,vigovci, kojima je Berk pripadao, imali su istu ideju stajuii nastranu ameridkih kolonija. Ako bi se uwrdilo da Parlamentmole oporezivati narod bez njihovog pristanka onda bi naosnovu toga i u Engleskoj kralj mogao bez pristanka'narod-nog predstavni5wa'nametati nove poreze, 5to bi protivredilotekovini "slavne revolucije". Oni pak, koji su se u konzerva-tivnoj Engleskoj grozili buntovni5wa Amerikanaca nisu uvid-jali da kolonije protivstavljaju Parlamentu ista ona nadela kojaje on sam u XVII veku suprotstavio kralju.

Te5ko je reci da li je Berk bio svestan stvarnog znalajai dometa Ameridke revolucije, polto ju je za radiku od fran-cuske podrZavao. Sto se tid6 procend Ameridke revolucije upravu je Pejn kad kale"nezaisnost Amedke, ako se posmatrasamo kao odvajanje od Engleske, bio bi dogadjaj od malogznadaja, da nije bio udruZen s revolucijom u,principima i prak-si vlasti". Berk ne dovodi u sumnju pravci'Engleske da us-postavi "sve wste ogranidenja" za kolonije, ali se pita da li jeto mudro. On je pokuSavao da pomiri slobodu Amerike snjenom subordinacijom Parlamentu. "Po svom imperijalnomkarakteru" on bi imao neogranidenu moi da "obaveZe kolonijei narod Amerike . . . u bilo kom sludaju" ali izrazloga cel-ishodnosti, pravidnosti i milostivost, po Berkovim redima, onneie koristiti tu moc da oporezuje kolonije kao izvor prihoda-Berk nije mario da li se to moZe pomiriti u "pravnoj speku-laciji". "To se da pomiriti u politici, a politika treba da seprilagodi ne ljudskom umu, vei ljudskoj prirodi diji je umsamojedan deo i to nikako najznadajniji"'. Kao lojalnog dlanaP*l*@to Sto jedan od njegovih zakona

1 cit. prema BurkemdPaine, ed Robert B. Dishman, CharlesScribner's Sons, New York, 1971,sr.26, f.n. 30.

nailazi na "univerzalnu neposluinost i oworeni otpor", ali kaorcvnostan vigovac bio je jo5 kritidniji prema torijevskim min-istrima (i laalju) dija je politika izazvalatoliko nezadovoljswau Americi i ugrozila "celokupan trgovadki interes imperije".Taj interes, tvrdio je proZima sve, "uvek odredjuje i destokonroli5e svaku op5tu ideju o ustavu i vladi". Oni koji se drZe"disto apstraktnih principa vladanja pa dak i onih iz naiegdrivnog ustava, deJto ie irogre5iti"i

Ameridki primer pokazuje da Berk ne Zivi u svetu ap-strakmih ideja i nadelnih ruztoga. On vidi stvarnost jedne situ-acije sa svim moguinostima i nuZnostima. Nastupa kao real-politidar i kaLe da se ne moZe zakon na jednak nadin kao napojedinca primenjivati na ceo narod u sludaju da odrekneposluZnost zakonu; od toga bi mogla biti veia Steta negokorist.

Ovom prilikom biie namerno zapostavljeno detaljnorazmatranje pojedinih stavova Berka kao realpolitidara izwe-mena Ameridke revolucije koja protiwede njegovom ospora-vanj u. revolucije uopSte, koj i slabe njegovu tradicionalistidkupozlcuu.

Po oceni Slobodana Jovanoviia u Berkovoj misli nemanesaglasnosti izmedju njegovog povladjivanja Ameridkoj rev-oluciji, i osudjivanja Francuske revolucije. Formula kojom seda pomiriti prvi i drugi primer je da se kaZe da Zivot ne trpi nidiktaturu odozgo (Diordi III) ni odozdo (francuskog naro-da)z. Ili, naravno uvek je moguie naii neku posebnu razliku ireii da je ona dovoljno znalajna da princip prestane da vaZi.Ako se od ameridkog primera hoie da nadini izuzetakkoji seda opravdati, umovanja o svetosti drZave staviie se u zagradeizrekom da je Zivot nadrastao nonne. Ako je cilj dezavuisanjeFrancuske r6volucije, rwite se, recimo, dabna ireti da doveileu pitanje opstanak svake nonne. Pejn je tvrdio da je Fran-cuska revolucija pretstavljala ne samo obnovu politidkih insti-tucija Francuske vei politidko prosveiivanje celog ljudskog

'ffi2 Slobodan JovanoviC, Iz istorije plitilkih doktina I, Geca Kon,

Beograd, 1935, str. 377-78.

38 39

prava krie, (po principu "nema oporezivanjabez zastupljen-osti u Parlamentu").

Ovde se odmah nameie pitanje: ako odluke Parlamenta(u ovom, "ameridkom" sludaju, o novim porezima) ne obave-zuju one koji ga nisu birali kakve to implikacije im1 za sveone delove naroda koji nisu bili predstavljeni u Parlamentuzbog manjkavosti engleskog izbornog sistema? Uostal.om,vigovci, kojima je Berk pripadao, imali su istu ideju stajuii nastranu ameridkih kolonija. Ako bi se uwrdilo da Parlamentmole oporezivati narod bez njihovog pristanka onda bi naosnovu toga i u Engleskoj kralj mogao bez pristanka'narod-nog predstavni5wa'nametati nove poreze, 5to bi protivredilotekovini "slavne revolucije". Oni pak, koji su se u konzerva-tivnoj Engleskoj grozili buntovni5wa Amerikanaca nisu uvid-jali da kolonije protivstavljaju Parlamentu ista ona nadela kojaje on sam u XVII veku suprotstavio kralju.

Te5ko je reci da li je Berk bio svestan stvarnog znalajai dometa Ameridke revolucije, polto ju je za radiku od fran-cuske podrZavao. Sto se tid6 procend Ameridke revolucije upravu je Pejn kad kale"nezaisnost Amedke, ako se posmatrasamo kao odvajanje od Engleske, bio bi dogadjaj od malogznadaja, da nije bio udruZen s revolucijom u,principima i prak-si vlasti". Berk ne dovodi u sumnju pravci'Engleske da us-postavi "sve wste ogranidenja" za kolonije, ali se pita da li jeto mudro. On je pokuSavao da pomiri slobodu Amerike snjenom subordinacijom Parlamentu. "Po svom imperijalnomkarakteru" on bi imao neogranidenu moi da "obaveZe kolonijei narod Amerike . . . u bilo kom sludaju" ali izrazloga cel-ishodnosti, pravidnosti i milostivost, po Berkovim redima, onneie koristiti tu moc da oporezuje kolonije kao izvor prihoda-Berk nije mario da li se to moZe pomiriti u "pravnoj speku-laciji". "To se da pomiriti u politici, a politika treba da seprilagodi ne ljudskom umu, vei ljudskoj prirodi diji je umsamojedan deo i to nikako najznadajniji"'. Kao lojalnog dlanaP*l*@to Sto jedan od njegovih zakona

1 cit. prema BurkemdPaine, ed Robert B. Dishman, CharlesScribner's Sons, New York, 1971,sr.26, f.n. 30.

nailazi na "univerzalnu neposluinost i oworeni otpor", ali kaorcvnostan vigovac bio je jo5 kritidniji prema torijevskim min-istrima (i laalju) dija je politika izazvalatoliko nezadovoljswau Americi i ugrozila "celokupan trgovadki interes imperije".Taj interes, tvrdio je proZima sve, "uvek odredjuje i destokonroli5e svaku op5tu ideju o ustavu i vladi". Oni koji se drZe"disto apstraktnih principa vladanja pa dak i onih iz naiegdrivnog ustava, deJto ie irogre5iti"i

Ameridki primer pokazuje da Berk ne Zivi u svetu ap-strakmih ideja i nadelnih ruztoga. On vidi stvarnost jedne situ-acije sa svim moguinostima i nuZnostima. Nastupa kao real-politidar i kaLe da se ne moZe zakon na jednak nadin kao napojedinca primenjivati na ceo narod u sludaju da odrekneposluZnost zakonu; od toga bi mogla biti veia Steta negokorist.

Ovom prilikom biie namerno zapostavljeno detaljnorazmatranje pojedinih stavova Berka kao realpolitidara izwe-mena Ameridke revolucije koja protiwede njegovom ospora-vanj u. revolucije uopSte, koj i slabe njegovu tradicionalistidkupozlcuu.

Po oceni Slobodana Jovanoviia u Berkovoj misli nemanesaglasnosti izmedju njegovog povladjivanja Ameridkoj rev-oluciji, i osudjivanja Francuske revolucije. Formula kojom seda pomiriti prvi i drugi primer je da se kaZe da Zivot ne trpi nidiktaturu odozgo (Diordi III) ni odozdo (francuskog naro-da)z. Ili, naravno uvek je moguie naii neku posebnu razliku ireii da je ona dovoljno znalajna da princip prestane da vaZi.Ako se od ameridkog primera hoie da nadini izuzetakkoji seda opravdati, umovanja o svetosti drZave staviie se u zagradeizrekom da je Zivot nadrastao nonne. Ako je cilj dezavuisanjeFrancuske r6volucije, rwite se, recimo, dabna ireti da doveileu pitanje opstanak svake nonne. Pejn je tvrdio da je Fran-cuska revolucija pretstavljala ne samo obnovu politidkih insti-tucija Francuske vei politidko prosveiivanje celog ljudskog

'ffi2 Slobodan JovanoviC, Iz istorije plitilkih doktina I, Geca Kon,

Beograd, 1935, str. 377-78.

38 39

roda. Po Berkovom mi5ljenju za osudu je engleska politika uArnerici koja se slepo drZala formalnog prava i nije razumelada ono nije vi5e u skladu sa Zivotorn. Berk nije Zeleo da iztoga izvude neki op5tiji zakljudak koji bi ga obavezivao. Usvom opravdavanju Francuske revolucije, uhavimaioveka ,Pejn je naveo rnnogo primera zato dai Francuska monarhijavi3e nije bila u skladu sa Zivotom, ali je Berkov odgovorizostao. Po Berkovom mi5ljenju, Francuska revolucija, pak,za osudu je, jer prekid sa istorijom znadi i prekid sa prhdnimtokom stvari. S puno dobrih razloga moglo bi se dokazivatikako je sticanje ameridke nezavisnosti dovelo do potpunogdiskontinuiteta u pravno-politidkom i socijalnom smislu, tj.Berkovim jezikom inaieno, do prekida sa (dotadainjom) isto-rijom i onim Sto se (do tada) smatralo prirodnim tokom stvari.Uostalom, Sta bi bio prirodni tok swari u druSwenim zbivan-jima, dat po sebi, nezavisno od delovanja ljudi u druiwu?Naravno, ni Berk ne Zeli da kaZe da bi prirodni tok swari bioonaj koji podrazumeva izostanak bilo kakve ljudske aktivnos-ti, vei samo onaj koji perpetuira postojeie obrasce drulwenihodnosa i pona5anja, tj, druStveno sankcionisanu 'prirodnu'

nej ednakost medj u ljudima.

. Idejni i ideoloiki sporTomasa Pejnai Edmunda Berkaima mnoge svoje nivoe, povode i primere, a zapmvo se svodina sukob dve opredne antropologije. Jedna od njih twdi da suljudi stvorcni sloffini i jednaki (u pnvima), te da su razlike udru5wenom statusu, moci i bogatstvu stvorene veStadki, usuiani, negiranjem osnovnog prava najednaka prava, koje,kao i moral, mora vaZiti univerzalno. Empirijska evidencija osvim moguiim radikama medju ljudima, u okviru ove antro-pologije ne smatra se nikakvim dokazom protiv jednakostiljudi kao BoZjih stvorenja, vei nasilniStvom nad tom jedna-ko5iu.

Ovom shvatanju suprotstavljena antropologij a polaziod evidentnih nejednakosti medju ljudima, ali ne ostaje nanjima nego ih uzdtie na nivo prr"cipa. Radike nisu sludajne inametnute, one postoje voljom same Prirode i manifesAcijasu viieg Poretka. Svaki poku5aj ujednadavanja nasilnidki je

ier ie protiprirodan. Zbogtoga je uglavnom i uzaludanr.- U daljem utemeljivanju ove razlike moglo bi se (us-

lovno) ush/rditi da su konadno sukobljene strane (ranohri5ian-ski) Bog i Priroda. Leveleri svih epoha (do nastanka moder-nog socijalizma) skloniji su pozivanju na Boga (Fkista) makako on bio arheolo5ki zapreten raznim idejnim naslagamadatog wemena2, a njihovi ideolo5ki protivnici radje se poziva-iu na Prirodu i u njoj vidljivu hijerarhiju.-

Bog protiv Prirode? Naravno, situacija nije sasvimiista jer je Bog fvorac Prirode, diji jedan deo svojom 'redju'

dodatno oblikuje. To je naravno samo zao5trena shema, pre5iro.ka za precizno situiranje svih posebnih stavova sukobljenihsEana.

Tomas Pejn i Edmund Berk u "najveioj ideolo5kojdebati koja je ikada vodjena na engleskom jeziku" , u pincipuimaju te podetne pozicije, ali u Zaru debate desto menjaju mes-ta. Ponudjeni argumenti i protivargumenti nisu konzistentni.Mogu se svrstati u teoloSke, filozofske, pravne, moralne, so-cioloSke, ekonomske, psiholoike, politidke. Zamenjuju mes-ta, nivoe, i funkcije, ali s uvek prisutnom namerom da seprotivnik u potpunosti ospori i porazi. Kad nijedan od argu-menata nije nadohvat tu su besednidki ornamenti i obrti kojiizaziv aja naj dublj e emocije.

"Oviinazt", kaZe Pejn, "ne ostavljaju mesta ni za kak-vu polemiku: 'Potom rede Bog: da nadinimo doveka po svo-jemu oblidju . . .', 'I stvori Bog doveka po oblidju svojemu,po oblidju BoZjemu swori ga; mu5ko i Zensko stvori ih.'Uka-zano je na razliku polova, ali nikakva druga rhzlika nije dak ni

1 uporedi Ljubomir Tadid, Tradicija i revolucija, SKZ, Beograd,sE 96, i f.n. 34; uporedi: "Mi smatramo odiglednim istinama da su ljudistvoreni jednaki, i da ih je njihov Tvorac obdario neotudjivim pravimamedju koje spadaju Zivot, sloboda i traZenje srede." (drugi stavDeklaracije nezavisnosti)

2 "tt ime hri5danske tradicije, dakle one tradicijc koja jevekovima stajala u sluZbi aristokratskih privilegija, Berk je izvrSionapad na demokratsko i humanistidko jezgro Francuske revolucije."iibid, su 95.

40 41

roda. Po Berkovom mi5ljenju za osudu je engleska politika uArnerici koja se slepo drZala formalnog prava i nije razumelada ono nije vi5e u skladu sa Zivotorn. Berk nije Zeleo da iztoga izvude neki op5tiji zakljudak koji bi ga obavezivao. Usvom opravdavanju Francuske revolucije, uhavimaioveka ,Pejn je naveo rnnogo primera zato dai Francuska monarhijavi3e nije bila u skladu sa Zivotom, ali je Berkov odgovorizostao. Po Berkovom mi5ljenju, Francuska revolucija, pak,za osudu je, jer prekid sa istorijom znadi i prekid sa prhdnimtokom stvari. S puno dobrih razloga moglo bi se dokazivatikako je sticanje ameridke nezavisnosti dovelo do potpunogdiskontinuiteta u pravno-politidkom i socijalnom smislu, tj.Berkovim jezikom inaieno, do prekida sa (dotadainjom) isto-rijom i onim Sto se (do tada) smatralo prirodnim tokom stvari.Uostalom, Sta bi bio prirodni tok swari u druSwenim zbivan-jima, dat po sebi, nezavisno od delovanja ljudi u druiwu?Naravno, ni Berk ne Zeli da kaZe da bi prirodni tok swari bioonaj koji podrazumeva izostanak bilo kakve ljudske aktivnos-ti, vei samo onaj koji perpetuira postojeie obrasce drulwenihodnosa i pona5anja, tj, druStveno sankcionisanu 'prirodnu'

nej ednakost medj u ljudima.

. Idejni i ideoloiki sporTomasa Pejnai Edmunda Berkaima mnoge svoje nivoe, povode i primere, a zapmvo se svodina sukob dve opredne antropologije. Jedna od njih twdi da suljudi stvorcni sloffini i jednaki (u pnvima), te da su razlike udru5wenom statusu, moci i bogatstvu stvorene veStadki, usuiani, negiranjem osnovnog prava najednaka prava, koje,kao i moral, mora vaZiti univerzalno. Empirijska evidencija osvim moguiim radikama medju ljudima, u okviru ove antro-pologije ne smatra se nikakvim dokazom protiv jednakostiljudi kao BoZjih stvorenja, vei nasilniStvom nad tom jedna-ko5iu.

Ovom shvatanju suprotstavljena antropologij a polaziod evidentnih nejednakosti medju ljudima, ali ne ostaje nanjima nego ih uzdtie na nivo prr"cipa. Radike nisu sludajne inametnute, one postoje voljom same Prirode i manifesAcijasu viieg Poretka. Svaki poku5aj ujednadavanja nasilnidki je

ier ie protiprirodan. Zbogtoga je uglavnom i uzaludanr.- U daljem utemeljivanju ove razlike moglo bi se (us-

lovno) ush/rditi da su konadno sukobljene strane (ranohri5ian-ski) Bog i Priroda. Leveleri svih epoha (do nastanka moder-nog socijalizma) skloniji su pozivanju na Boga (Fkista) makako on bio arheolo5ki zapreten raznim idejnim naslagamadatog wemena2, a njihovi ideolo5ki protivnici radje se poziva-iu na Prirodu i u njoj vidljivu hijerarhiju.-

Bog protiv Prirode? Naravno, situacija nije sasvimiista jer je Bog fvorac Prirode, diji jedan deo svojom 'redju'

dodatno oblikuje. To je naravno samo zao5trena shema, pre5iro.ka za precizno situiranje svih posebnih stavova sukobljenihsEana.

Tomas Pejn i Edmund Berk u "najveioj ideolo5kojdebati koja je ikada vodjena na engleskom jeziku" , u pincipuimaju te podetne pozicije, ali u Zaru debate desto menjaju mes-ta. Ponudjeni argumenti i protivargumenti nisu konzistentni.Mogu se svrstati u teoloSke, filozofske, pravne, moralne, so-cioloSke, ekonomske, psiholoike, politidke. Zamenjuju mes-ta, nivoe, i funkcije, ali s uvek prisutnom namerom da seprotivnik u potpunosti ospori i porazi. Kad nijedan od argu-menata nije nadohvat tu su besednidki ornamenti i obrti kojiizaziv aja naj dublj e emocije.

"Oviinazt", kaZe Pejn, "ne ostavljaju mesta ni za kak-vu polemiku: 'Potom rede Bog: da nadinimo doveka po svo-jemu oblidju . . .', 'I stvori Bog doveka po oblidju svojemu,po oblidju BoZjemu swori ga; mu5ko i Zensko stvori ih.'Uka-zano je na razliku polova, ali nikakva druga rhzlika nije dak ni

1 uporedi Ljubomir Tadid, Tradicija i revolucija, SKZ, Beograd,sE 96, i f.n. 34; uporedi: "Mi smatramo odiglednim istinama da su ljudistvoreni jednaki, i da ih je njihov Tvorac obdario neotudjivim pravimamedju koje spadaju Zivot, sloboda i traZenje srede." (drugi stavDeklaracije nezavisnosti)

2 "tt ime hri5danske tradicije, dakle one tradicijc koja jevekovima stajala u sluZbi aristokratskih privilegija, Berk je izvrSionapad na demokratsko i humanistidko jezgro Francuske revolucije."iibid, su 95.

40 41

nagovestena. Ako to nije boZanski izvor, barem je istorijski, ipokazuje da jednakost dovjeka ne samo da nije moderna dokt-rina, vei je najstarija zapisana.

Tieba takodje primetiti da su sve nama poznate religijeu svetu zasnovane, kada je u pitanju dovek, najdinstvuiove-/€, po kojem su svi ljudi istog poloZaja. . . . Veliko je zloposiojeiih vladavina u svim delovima Ewope Sto je dovek,posmatran kao dovek, baden na veliku daljinu od svog Tvor--a, a veltadki jaz je ispunjen nizom prepreka koje treba daprodje da bi doSao do njega. Nave5iu spisak prepreka koje jegosp. Berk podigao izmedju doveka i njegovog Tvorca. . . onkale:'Mi se bojimo Boga, mi sa snahopo{tovanjem gledamona kraljeve, sa odano5iu na parlamente, sa oseianjem duZnos-ti na sudije, sa dubokim po5tovanjem na sve5tenike i sa uvaZa-vanjem na plemstvo'."l

Osnovne kategorije kojima Berk odredjuje poloZaj(obidnog) doveka oslikavaju njegov poloZaj na dnu hijerarhije,njegov wiZali poloZaj. To su sffah, strahopo5tovanje,odanost, duZnost, po5tovanje, uvaZavanje. Ilustrativan jesledeii izvod iz Berka: "Ne smeju se iz svesti ljudi iskorenji-vati principi prirodne subordinacije. Oni moraju po5tovati svo-jinu koja im ne pripada. Moraju raditi da steknu ono Sto seradom mora steii; i kada otkriju, kao Sto obiino biva, da dobitne odgovara njihovom trudu, mora im se reii da ie utehudobiti u konadnoj raspodeli vedne pravde. Onaj ko ih li5ava teutehe slabi njihovu wednoiu i podriva svo sticanje i odrZa-vanje. Ko to radi, on je surovi ugnjetad, nemilosrdni nepri-jatelj siromainih i ojadjenih;"'z.

"Preteranim uzdizanjem jednih ljudi drugi su prcteranouniZeni, dok sve ne postane neprirodno. Velika veiina dovedan-swa je poniZavajuie odbadena u pozadinu ljudske pozornice,da bi se sa veiim bleskom istakle marionete driave i aristokrati-je"'.

Berk je za svoje weme artikulisao konzervativizam kaoI havaioveka, Filip ViSnjiC, Beograd,1987, str 92,93.2 cit. prema Bwke and Paine , str. 120.3 hava1oveka, str. 84.

42

doktrinu Zastupao je aristokratiju. Mi danas ne nalazimo da jeuU"Ofiiu jer sri na5e pretpostavke razlidite od njegovih. Pomiilidniu-DZona Plamenca "radikali" se ne slaZu s Berkom nerato"Sto misle da ne treba da posoji hijerarhija moii, prihoda istatusa, vei da ona treba da bude zasnovana na sposobnos-tima, a ne da bude nasledjena ili na neki drugi nadin nez-asluZenat. Po tumadenju Plamenca, Berkova je argumentacijabila usmerena protiv jednakosti onako kako je shvatana prenastanka modemog socijalizma. On je dao argumente u prilognaslednog principa, ane zna se Sta bi rekao o moguinosti dadruiwo bude tako organizovano da osigura razlike koje od-govaraju razlikama u sposobnosti, mereno standardima kojisu prihvatljivi veiini ljudi. Ovo tumadenje nije sasvim korek-tno. Pejn je ponudio sasvim modernu koncepciju preraspode-le dru5tvene moii u skladu sa sposobnostima, negirajuii dasu one jednom za svagda date samo nekim porodicama, ali jeBerk, u uverenju da je ponudio dovoljno dokaza u prilogprirodne aristokratije, u Apelu novih starim vigovcima odustaood polemike i hava ioveka uputio u dalju nadleZnost kriv-idnog zakonika.

Berk je verovao da se nejednakosti lak5e prihvatajukada su zasnovane na rodjenju nego na zaslugama. U druStvi-ma u kojima ljudi odekuju da umru u istom socijalnom statusuu kojem su rodjeni oni i nemaju ambicije koje ih dine nezadov-ljnim. Ako je drulwo manje kompetitivno, tim je verovatnijeda njegovi dlanovi budu manje zavidljivi i vi5e zadovoljni; iztoga sledi, da ako se umnoZavaju formalne moguinosti za5sqijalno uzdizanje, time ljudi neie biti sreiniji, ni dru5wostabilnije. A dovek se najsigurnije oseia u stabilnim dru5rvi-ma. Iako Berkovo stanovi5te nije sasvim jasno izgleda da ipaknije bio protiv svake dru5tvene pokretljivosti ali je hteo da tajuspon bude teZak, da bude izvan domaSaja svih, vei samonajs_posobnijih. Smarao je da ako se nekopod tim oteZanimol(olnostima druSweno uzdigne on mora biti sposoban dovek,i mora biti da je druSwo samim njegovim usponom posralo

t Vidi inspirativnu shemu u V.Gligorov,Pravdaipnva:dveInlnmene, Gledilta 3-4, l9gg.

43

nagovestena. Ako to nije boZanski izvor, barem je istorijski, ipokazuje da jednakost dovjeka ne samo da nije moderna dokt-rina, vei je najstarija zapisana.

Tieba takodje primetiti da su sve nama poznate religijeu svetu zasnovane, kada je u pitanju dovek, najdinstvuiove-/€, po kojem su svi ljudi istog poloZaja. . . . Veliko je zloposiojeiih vladavina u svim delovima Ewope Sto je dovek,posmatran kao dovek, baden na veliku daljinu od svog Tvor--a, a veltadki jaz je ispunjen nizom prepreka koje treba daprodje da bi doSao do njega. Nave5iu spisak prepreka koje jegosp. Berk podigao izmedju doveka i njegovog Tvorca. . . onkale:'Mi se bojimo Boga, mi sa snahopo{tovanjem gledamona kraljeve, sa odano5iu na parlamente, sa oseianjem duZnos-ti na sudije, sa dubokim po5tovanjem na sve5tenike i sa uvaZa-vanjem na plemstvo'."l

Osnovne kategorije kojima Berk odredjuje poloZaj(obidnog) doveka oslikavaju njegov poloZaj na dnu hijerarhije,njegov wiZali poloZaj. To su sffah, strahopo5tovanje,odanost, duZnost, po5tovanje, uvaZavanje. Ilustrativan jesledeii izvod iz Berka: "Ne smeju se iz svesti ljudi iskorenji-vati principi prirodne subordinacije. Oni moraju po5tovati svo-jinu koja im ne pripada. Moraju raditi da steknu ono Sto seradom mora steii; i kada otkriju, kao Sto obiino biva, da dobitne odgovara njihovom trudu, mora im se reii da ie utehudobiti u konadnoj raspodeli vedne pravde. Onaj ko ih li5ava teutehe slabi njihovu wednoiu i podriva svo sticanje i odrZa-vanje. Ko to radi, on je surovi ugnjetad, nemilosrdni nepri-jatelj siromainih i ojadjenih;"'z.

"Preteranim uzdizanjem jednih ljudi drugi su prcteranouniZeni, dok sve ne postane neprirodno. Velika veiina dovedan-swa je poniZavajuie odbadena u pozadinu ljudske pozornice,da bi se sa veiim bleskom istakle marionete driave i aristokrati-je"'.

Berk je za svoje weme artikulisao konzervativizam kaoI havaioveka, Filip ViSnjiC, Beograd,1987, str 92,93.2 cit. prema Bwke and Paine , str. 120.3 hava1oveka, str. 84.

42

doktrinu Zastupao je aristokratiju. Mi danas ne nalazimo da jeuU"Ofiiu jer sri na5e pretpostavke razlidite od njegovih. Pomiilidniu-DZona Plamenca "radikali" se ne slaZu s Berkom nerato"Sto misle da ne treba da posoji hijerarhija moii, prihoda istatusa, vei da ona treba da bude zasnovana na sposobnos-tima, a ne da bude nasledjena ili na neki drugi nadin nez-asluZenat. Po tumadenju Plamenca, Berkova je argumentacijabila usmerena protiv jednakosti onako kako je shvatana prenastanka modemog socijalizma. On je dao argumente u prilognaslednog principa, ane zna se Sta bi rekao o moguinosti dadruiwo bude tako organizovano da osigura razlike koje od-govaraju razlikama u sposobnosti, mereno standardima kojisu prihvatljivi veiini ljudi. Ovo tumadenje nije sasvim korek-tno. Pejn je ponudio sasvim modernu koncepciju preraspode-le dru5tvene moii u skladu sa sposobnostima, negirajuii dasu one jednom za svagda date samo nekim porodicama, ali jeBerk, u uverenju da je ponudio dovoljno dokaza u prilogprirodne aristokratije, u Apelu novih starim vigovcima odustaood polemike i hava ioveka uputio u dalju nadleZnost kriv-idnog zakonika.

Berk je verovao da se nejednakosti lak5e prihvatajukada su zasnovane na rodjenju nego na zaslugama. U druStvi-ma u kojima ljudi odekuju da umru u istom socijalnom statusuu kojem su rodjeni oni i nemaju ambicije koje ih dine nezadov-ljnim. Ako je drulwo manje kompetitivno, tim je verovatnijeda njegovi dlanovi budu manje zavidljivi i vi5e zadovoljni; iztoga sledi, da ako se umnoZavaju formalne moguinosti za5sqijalno uzdizanje, time ljudi neie biti sreiniji, ni dru5wostabilnije. A dovek se najsigurnije oseia u stabilnim dru5rvi-ma. Iako Berkovo stanovi5te nije sasvim jasno izgleda da ipaknije bio protiv svake dru5tvene pokretljivosti ali je hteo da tajuspon bude teZak, da bude izvan domaSaja svih, vei samonajs_posobnijih. Smarao je da ako se nekopod tim oteZanimol(olnostima druSweno uzdigne on mora biti sposoban dovek,i mora biti da je druSwo samim njegovim usponom posralo

t Vidi inspirativnu shemu u V.Gligorov,Pravdaipnva:dveInlnmene, Gledilta 3-4, l9gg.

43

bolje. (To dakako nije nuZno: uspeh sposobnog pojedincamoie biti i Stetan za dru5wo u celini.)

Lokalne kao i stalelke grupe potrebne su pojedincu dabi ga za5titile od drZavnog priiiska; s organizovanim zbirnimsnigama drZava teLeizlazr na kraj nego s osamljenim pojedin-cima. Ali vei u Berkovo weme postojale su organizovanestranke ili bar zateci modernih stranaka i on je sam pripadaovigovcima koji su iznalazili nadina da se suprotlllve samov-lasti drZave (laalja). Nije imao pravo kad je glorifikovao PF-drevolucionarno druSwo jer su stale5ke, lokalne i porodidnegrupe jade pritiskale i ogranidavale pojedinca nego kasnijademokratska drlava.

"Kad razmiSlja o ustanovama pod kojima se rodio i podkoiima Zivi pojedinac nije uvek u stanju da im nadje razloga.pruSwo funkcioni5e ne zato 5to ljudi znaju mehanizam funk-cionisanja vei zato Sto prihvataju tradicionlna yerovanj?, pla-va i obaveze. Oni to rade zato sto st uslovljeni." Iz dinjenicada ljudsko dru5wo nadilazi iskustvo i najumnijeg pojedinca, ida j-e dru5wo skup pojedinaca, negira se i moi kolektivnogsocijalnog uma da uilje u trag razlozimapostojgja druSwenihinstitucija- (Na stranu to Sto iz dinjenice neobjainjivost nedegatelko sledi i njegova prihvatljivost.) Dokle god drudweni Zivottede mirno, smatra Berk, to je dokaz da dnr5tvene ustanovevaljaju, pa ma koliko one izgledale nelogidne. Da li. vaZi isuprotno: kad u dru3wenom Zivotu nastanu nemiri i neza-dovoljswo, da li to znadi da druStvene ustanove ne valjaju? Udilemi: promeniti ustanove ili dovesti uznemireni Zivot u ust-aljene tokove Berk se opredeljuje za ovo drugg jgr smatra da,po5to je "iskustvo dublje od pameti", zakoniti baltinik i nosi-lac mnogovekovnog iskustva jesu oformljene bezlidne insti-tucije, dok su pojedinadna (narodito filozofska) pa i udruZenaumovanja o druSwenoj organizaciji irelevantna. Stoga je be-smisleno pitati se da li to iskustvo adekvatnije progolara krozRusoa, DLordZaIII, Luja XVI, grofa Miraboa ili recimo Robe-spjera. Oni o dru5tvu imaju samo razfidita mnenjl fcojl suispod nivoa metafizidkog entiteta o kojem rysplavljaju i kojihoie da urede. Objekt moguie kritike na taj nadin je potpunozaitiien.

Ustanove koje se primaju bez pretresa i kritike postajupostepeno predrasude. Ali predrasude imaju,kaLe Berk, i do-brih strana Za razllku od razuma koji paraliSe naSu radnju,predrasuda poveiava naSu odludnost i energiju. Ona dajenaiem karakteru dvrstine i kad se spoji s moralnim nadelima,ona prefvara vrlinu u na5u drugu prirodu. U dru5wu nijemoguie da svaki pojedinac o svakom dru5rvenom propisurazrni5lja i prosudjuje svojom glavom'.

Jedan narod koji ne dopu5ta da se vlast pretvori utiraniju - ne mora svaki das menjati ustanove ("osim akoustanove vei nisu tiranske", uzvrata Pejn). On moZe napre-dovati i sa starim ustanovama ma kako one izeledale distomriLzumu. Kako? Kao Engleska s kraljem dija jeivemoi suzbi-jena, wrdi Berk. Ali to vi5e nije isti kralj, to je vei promen-jena ustanova, iako nedovoljno - urwai,ademokrata. Revolu-cija od 1688 stavila je kralja pod zakon tako da kralj nijemogao vladati bez saradnje parlamenta. Medjutim, iako DLordLItr formalno nije ni5ta menjao u ovom stanju stvari, faktidkiradeii zajedno s Parlamentom, on je to telo potdinio sebi. Posvojoj istorijskoj ulozi Parlament je trebalo da izralava nar-odne potrebe i da duva narod od zloupotrebe vlasti, medjutimParlament nije viSe bio nadzornik vei saradnik vlade.

Po Berkovom miSljenju treba gajiti religiozno poltovan-je.prema ustanovama. Ba5 zato Sto ie zasnivaju na kompro-misu suprotnih interesa one iziskuju Zrwe od ivakog odhas,(lggdito;cd onih koji nemaju ustanovljene privilegij?, dodaoDl PeJn). 'Lrtvtmolemo podnositi samo ako verujemo, a neiemoverovati ako budemo kritidki racionalisti. Racionalizam namsamo otkriva nadu htvu, a ne i nuZnost te Zrwe. poreklo ismisao ustanova nikada ne mogu biti dovoljno jasni i odigled-ni na5em umu. Lidni razum uzet sam za seb"e nije woradkiveiftlzorna.snaga. ?aslepljen sebidnim interesima pojedinac nije ut^tpj1u da pravilno zuAl o takvoj ustanovi kao 51o je drZava.Ako je podwgne individualnom-sudu sve ie odbaciii. A bolja

- tm

ro despotski din, ili ono sto ,"tngteskoj naziva tiranskom silom, kada bi se zakonom zabraniloproudavanje nadela, dobrih ili lo5ih...",pravaioveka, sr lgg.

44 45

bolje. (To dakako nije nuZno: uspeh sposobnog pojedincamoie biti i Stetan za dru5wo u celini.)

Lokalne kao i stalelke grupe potrebne su pojedincu dabi ga za5titile od drZavnog priiiska; s organizovanim zbirnimsnigama drZava teLeizlazr na kraj nego s osamljenim pojedin-cima. Ali vei u Berkovo weme postojale su organizovanestranke ili bar zateci modernih stranaka i on je sam pripadaovigovcima koji su iznalazili nadina da se suprotlllve samov-lasti drZave (laalja). Nije imao pravo kad je glorifikovao PF-drevolucionarno druSwo jer su stale5ke, lokalne i porodidnegrupe jade pritiskale i ogranidavale pojedinca nego kasnijademokratska drlava.

"Kad razmiSlja o ustanovama pod kojima se rodio i podkoiima Zivi pojedinac nije uvek u stanju da im nadje razloga.pruSwo funkcioni5e ne zato 5to ljudi znaju mehanizam funk-cionisanja vei zato Sto prihvataju tradicionlna yerovanj?, pla-va i obaveze. Oni to rade zato sto st uslovljeni." Iz dinjenicada ljudsko dru5wo nadilazi iskustvo i najumnijeg pojedinca, ida j-e dru5wo skup pojedinaca, negira se i moi kolektivnogsocijalnog uma da uilje u trag razlozimapostojgja druSwenihinstitucija- (Na stranu to Sto iz dinjenice neobjainjivost nedegatelko sledi i njegova prihvatljivost.) Dokle god drudweni Zivottede mirno, smatra Berk, to je dokaz da dnr5tvene ustanovevaljaju, pa ma koliko one izgledale nelogidne. Da li. vaZi isuprotno: kad u dru3wenom Zivotu nastanu nemiri i neza-dovoljswo, da li to znadi da druStvene ustanove ne valjaju? Udilemi: promeniti ustanove ili dovesti uznemireni Zivot u ust-aljene tokove Berk se opredeljuje za ovo drugg jgr smatra da,po5to je "iskustvo dublje od pameti", zakoniti baltinik i nosi-lac mnogovekovnog iskustva jesu oformljene bezlidne insti-tucije, dok su pojedinadna (narodito filozofska) pa i udruZenaumovanja o druSwenoj organizaciji irelevantna. Stoga je be-smisleno pitati se da li to iskustvo adekvatnije progolara krozRusoa, DLordZaIII, Luja XVI, grofa Miraboa ili recimo Robe-spjera. Oni o dru5tvu imaju samo razfidita mnenjl fcojl suispod nivoa metafizidkog entiteta o kojem rysplavljaju i kojihoie da urede. Objekt moguie kritike na taj nadin je potpunozaitiien.

Ustanove koje se primaju bez pretresa i kritike postajupostepeno predrasude. Ali predrasude imaju,kaLe Berk, i do-brih strana Za razllku od razuma koji paraliSe naSu radnju,predrasuda poveiava naSu odludnost i energiju. Ona dajenaiem karakteru dvrstine i kad se spoji s moralnim nadelima,ona prefvara vrlinu u na5u drugu prirodu. U dru5wu nijemoguie da svaki pojedinac o svakom dru5rvenom propisurazrni5lja i prosudjuje svojom glavom'.

Jedan narod koji ne dopu5ta da se vlast pretvori utiraniju - ne mora svaki das menjati ustanove ("osim akoustanove vei nisu tiranske", uzvrata Pejn). On moZe napre-dovati i sa starim ustanovama ma kako one izeledale distomriLzumu. Kako? Kao Engleska s kraljem dija jeivemoi suzbi-jena, wrdi Berk. Ali to vi5e nije isti kralj, to je vei promen-jena ustanova, iako nedovoljno - urwai,ademokrata. Revolu-cija od 1688 stavila je kralja pod zakon tako da kralj nijemogao vladati bez saradnje parlamenta. Medjutim, iako DLordLItr formalno nije ni5ta menjao u ovom stanju stvari, faktidkiradeii zajedno s Parlamentom, on je to telo potdinio sebi. Posvojoj istorijskoj ulozi Parlament je trebalo da izralava nar-odne potrebe i da duva narod od zloupotrebe vlasti, medjutimParlament nije viSe bio nadzornik vei saradnik vlade.

Po Berkovom miSljenju treba gajiti religiozno poltovan-je.prema ustanovama. Ba5 zato Sto ie zasnivaju na kompro-misu suprotnih interesa one iziskuju Zrwe od ivakog odhas,(lggdito;cd onih koji nemaju ustanovljene privilegij?, dodaoDl PeJn). 'Lrtvtmolemo podnositi samo ako verujemo, a neiemoverovati ako budemo kritidki racionalisti. Racionalizam namsamo otkriva nadu htvu, a ne i nuZnost te Zrwe. poreklo ismisao ustanova nikada ne mogu biti dovoljno jasni i odigled-ni na5em umu. Lidni razum uzet sam za seb"e nije woradkiveiftlzorna.snaga. ?aslepljen sebidnim interesima pojedinac nije ut^tpj1u da pravilno zuAl o takvoj ustanovi kao 51o je drZava.Ako je podwgne individualnom-sudu sve ie odbaciii. A bolja

- tm

ro despotski din, ili ono sto ,"tngteskoj naziva tiranskom silom, kada bi se zakonom zabraniloproudavanje nadela, dobrih ili lo5ih...",pravaioveka, sr lgg.

44 45

je i rdjava kuia nego gomila ruSevina. DrZavu swara kolek-tivna svest naroda, ona ista koja stvara i obidaje. To narodnoswaranje nije razmi5ljanje i umovanje u pravom smislu, pre bise moglo oznaditi kao instinktivno prilagodjavanje uslovimaZivota. (Moglo bi se primetiti da bi mogla biti rezultat mnogihpojedinadnih umovanja ma koliko ona minorna bila svako zasebe). I najveii um vara se u svojim zakljudcima, narod usvom nesvesnom stremljenju ne vara se nikad. On je ruko-vodjen istim onim nagonom samoodrZanja kao i Zivotinjskewste. Ovome bi se moglo prigovoriti da se u sludaju opmv-davanja status quo -a uzima kao da bi postojeie stanje bilorezultat narodnog stremljenja i htenja, ako ne eksplicitnog'aono svakako preiutnog prihvatanja i slaganja, koje mu dajelegitimaciju, dok se u sludaju sveop5teg narodnog ospora-vanja kao u Francuskoj revoluciji, ta legitimacija oduzima iustupa tradiciji.

Po Berku, u politidkoj teoriji osnovne swari odavno supoznate. Zna se da je doveku sloboda potrebna jer bez nje nijesiguran da ie njegovi interesi biti priznati i poltovani - ali znase isto tako da je njemu potrebna i vlast, jer ostavljen samsebi, bez pritiska vlasti, on nema dovoljno snage da ukrotisvoje protivdruSwene strasti. Ako je to socijalno-psihololkiaksiom onda bi on morao da vali za svp, za aristokratijutakodje, osim ako se definicijom unapred ne odredi njenaizuzetnost i ona izuzme po svom odredjenju ne uzimajuii uobzir njeno aktualno dru5weno ponalanje. Ako se ima u vidupona5anje engleske aristokratije u Indiji u Berkovo weme, odemu on ima wlo o5tre i tadne opaske, lako se zapalada su iza njih potrebne neke institucionalne garancije, osim pouz-danja u njihovu predodredjenu moralnu izwsnost.

Kako politika nije iskljudivi proizvod na5eg uma, njojsu na5e moralne osobine potrebnije nego urnne. Ona traZinaroditu moralnu disciplinu koja nas dini umerenim i u upo.trebi vlasti i u upotrebi slobode. Berk moralnu disciplinu pre-poruduje kao najsigurnije sredswo za oswarenje op5te koris-nosti, iako daje neuverljivu osnovu za njeno oswarivanje, jermoralnost aristokratije kao nosioca i garanta op5te dobrobitinidim nije kontrolisana. Cini se da je skeptidni Berk imao

pravo kad je tvrdio da lidna prava i lidna sloboda pruZajuiuviSe usku osnovu za druSweni moral, ali njegova-opaskagubi na wednosti ukoliko nije upuiena svima. (U svom daljemianojademokratija je zato morala ideologiju lidnih prava da<topurii ideologijom druSnenih duZnosti i ideologijom druStvenesofidarnosti.)

Berk nije zamerao vladi svoje zemlje Sto je aristokrats-ka,ved Sto je izgubila aristokratske wline. Zlo,po njegovommi5ljenju, nije dolazilo otuda Sto su se poslanici odvojili odinade malobrojnog biradkog tela nego Sto su do5li u zavisnostod Krune. Berk je mislio da bi se preporodom aristoktratijeparlametnarnaHza mnogo bolje re5ila nego pretvaranjem aris-tokratkse vlade u demokratskut.

On je ubedjivao svoje birade da je laina dilema dija jevolja starija, posfanikova ili volja birada2. Glavno je pitanje koje u boljoj situaqiji da dodje do tadnog suda o drZavnim poslov-ima - on ili biradi. Tu se kao vaZno pojavljuje sledeie pitanje:odakle potide sadrZaj 'drZavnih poslbv-a', ii narodnih idteresa ipotreba, iz onoga Sto obidan svet naziva Zivotom, ili iz umovan-J3 jgdnog povlalienog sloja. Treba se na ovom mestu potsetitiBerkove kritike "fi1919.!skog" umovanja o dru5wu koje je od-bacivao kao "metafizidko". On je opravdavao izborni s-istemukoliko je u Parlament dovodio t3u0e sposobne i destite zavodjenje drZavnih poslova. Ako sastav Parlamenta zadovol-Java te uslove, kakvog smisla ima prigovarati izbornom sis-temu u ime nekih teorijskih razloga? Senator nezavisan i odkralj.a.i od-naroda, s osbianjem m6ralne duZnosti i odgovor-nosti i s iskusrvom - to je za Berka bila najbolja vladal Berknije.odobravao ukidanje staleskih povlastiia i politidko oslo-bodjenje pojgdinca. pd njemu, narbd nije sposobun ,a uiudu,3a nJu se traZe narodite sposobnosti koje su odlika vilih slo-i?g..No', o.n ne postavlji pitanSe garatirrja za tatvu vtaau u-t:YluJu"du 1e rapusti oseianje odgovornosti prema moralnojwlrnl, cjrnu je u svom vremenu i svojoj sredini bio svedok.

. -I Uporedi Tndicija i rcvolucija, str. 97.2 An Adress to the Electors of Bristol, cit prema Burke andPaine, str. 133.

46 47

je i rdjava kuia nego gomila ruSevina. DrZavu swara kolek-tivna svest naroda, ona ista koja stvara i obidaje. To narodnoswaranje nije razmi5ljanje i umovanje u pravom smislu, pre bise moglo oznaditi kao instinktivno prilagodjavanje uslovimaZivota. (Moglo bi se primetiti da bi mogla biti rezultat mnogihpojedinadnih umovanja ma koliko ona minorna bila svako zasebe). I najveii um vara se u svojim zakljudcima, narod usvom nesvesnom stremljenju ne vara se nikad. On je ruko-vodjen istim onim nagonom samoodrZanja kao i Zivotinjskewste. Ovome bi se moglo prigovoriti da se u sludaju opmv-davanja status quo -a uzima kao da bi postojeie stanje bilorezultat narodnog stremljenja i htenja, ako ne eksplicitnog'aono svakako preiutnog prihvatanja i slaganja, koje mu dajelegitimaciju, dok se u sludaju sveop5teg narodnog ospora-vanja kao u Francuskoj revoluciji, ta legitimacija oduzima iustupa tradiciji.

Po Berku, u politidkoj teoriji osnovne swari odavno supoznate. Zna se da je doveku sloboda potrebna jer bez nje nijesiguran da ie njegovi interesi biti priznati i poltovani - ali znase isto tako da je njemu potrebna i vlast, jer ostavljen samsebi, bez pritiska vlasti, on nema dovoljno snage da ukrotisvoje protivdruSwene strasti. Ako je to socijalno-psihololkiaksiom onda bi on morao da vali za svp, za aristokratijutakodje, osim ako se definicijom unapred ne odredi njenaizuzetnost i ona izuzme po svom odredjenju ne uzimajuii uobzir njeno aktualno dru5weno ponalanje. Ako se ima u vidupona5anje engleske aristokratije u Indiji u Berkovo weme, odemu on ima wlo o5tre i tadne opaske, lako se zapalada su iza njih potrebne neke institucionalne garancije, osim pouz-danja u njihovu predodredjenu moralnu izwsnost.

Kako politika nije iskljudivi proizvod na5eg uma, njojsu na5e moralne osobine potrebnije nego urnne. Ona traZinaroditu moralnu disciplinu koja nas dini umerenim i u upo.trebi vlasti i u upotrebi slobode. Berk moralnu disciplinu pre-poruduje kao najsigurnije sredswo za oswarenje op5te koris-nosti, iako daje neuverljivu osnovu za njeno oswarivanje, jermoralnost aristokratije kao nosioca i garanta op5te dobrobitinidim nije kontrolisana. Cini se da je skeptidni Berk imao

pravo kad je tvrdio da lidna prava i lidna sloboda pruZajuiuviSe usku osnovu za druSweni moral, ali njegova-opaskagubi na wednosti ukoliko nije upuiena svima. (U svom daljemianojademokratija je zato morala ideologiju lidnih prava da<topurii ideologijom druSnenih duZnosti i ideologijom druStvenesofidarnosti.)

Berk nije zamerao vladi svoje zemlje Sto je aristokrats-ka,ved Sto je izgubila aristokratske wline. Zlo,po njegovommi5ljenju, nije dolazilo otuda Sto su se poslanici odvojili odinade malobrojnog biradkog tela nego Sto su do5li u zavisnostod Krune. Berk je mislio da bi se preporodom aristoktratijeparlametnarnaHza mnogo bolje re5ila nego pretvaranjem aris-tokratkse vlade u demokratskut.

On je ubedjivao svoje birade da je laina dilema dija jevolja starija, posfanikova ili volja birada2. Glavno je pitanje koje u boljoj situaqiji da dodje do tadnog suda o drZavnim poslov-ima - on ili biradi. Tu se kao vaZno pojavljuje sledeie pitanje:odakle potide sadrZaj 'drZavnih poslbv-a', ii narodnih idteresa ipotreba, iz onoga Sto obidan svet naziva Zivotom, ili iz umovan-J3 jgdnog povlalienog sloja. Treba se na ovom mestu potsetitiBerkove kritike "fi1919.!skog" umovanja o dru5wu koje je od-bacivao kao "metafizidko". On je opravdavao izborni s-istemukoliko je u Parlament dovodio t3u0e sposobne i destite zavodjenje drZavnih poslova. Ako sastav Parlamenta zadovol-Java te uslove, kakvog smisla ima prigovarati izbornom sis-temu u ime nekih teorijskih razloga? Senator nezavisan i odkralj.a.i od-naroda, s osbianjem m6ralne duZnosti i odgovor-nosti i s iskusrvom - to je za Berka bila najbolja vladal Berknije.odobravao ukidanje staleskih povlastiia i politidko oslo-bodjenje pojgdinca. pd njemu, narbd nije sposobun ,a uiudu,3a nJu se traZe narodite sposobnosti koje su odlika vilih slo-i?g..No', o.n ne postavlji pitanSe garatirrja za tatvu vtaau u-t:YluJu"du 1e rapusti oseianje odgovornosti prema moralnojwlrnl, cjrnu je u svom vremenu i svojoj sredini bio svedok.

. -I Uporedi Tndicija i rcvolucija, str. 97.2 An Adress to the Electors of Bristol, cit prema Burke andPaine, str. 133.

46 47

Zalagao se za uskrsnuie starih aristokratskih wlina i nije ra-zumeo da je njihovo kvarenje predznak silaska sa istorijskescene njihovih ranijih nosilaca i nastupanja nove klase. Nje-gove misli i5le su u pro5lost ka revoluciji iz 1688 i njenimnadelima. U takvom sistemu vrednosti Francuska revolucijamorala je ostati neshvaiena i neshvatljiva. Po o5trim redimaSlobodana Jovanoviia Berkje, u svojoj osudi Francuske rev-olucije "nepravedan, na nekim mestima potpunoneuravnoteZen, kao zanesenjak koji mesto swamosti vidi preu-velidane i onakaZene slike svoje uzrujane ma5te"r. Zapravo,ona je tek povod njegove kritike, a prava meta sama idejarevolucije koja sobom nosi vladavinu demosa.

Kao osnove demokratije mogle bi se navesti pretpostavkeda su svi ljudi manje viie jednako sposobni da re5avaju ojavnim poslovima i da je dovek kao razumno biie u stanju daprevlada svoje partikularne interese i vidi Sta je za drZavnucelinu najbolje i najkorisnije. Berk je osporavao obe pret-postavke i smatrao da se politidka sposobnost moZe odnego-vati samo u gornjim slojevima. Moglo bi se reii da se argu-ment vrti u krug: privilegije viSe klase, pa i ona koja se odnosina upravljanje druiwom, mogu se opravdati njenom superi-orno5iu, za koju se priznaje da je u velikoj meri, ako ne i upotpunosti, posledica ovih privilegija, naime posledica mo-guinosti da se participira u "svetskoj mudtosti"2. Ovome semoZe dodati da dru5wo nikad ne moZe biti dovoljno bogato dabi politidkoj, upravljadkoj veitini podudilo (i to na jednaknadin) sve gradjane. A i ako bude dovoljno bogato politidkiudinak svih gradjana neie, i ne moZe, biti jednak. Berk govorio prircdnoj aristokratiji3, ali kad nabraja okolnosti i uslove izkojih nastaje prirodna aristokratija, to je zapravo opis privile-govanih fuuitvenih uslova koji'prirodno' proizvode posledicuda je neko kompetentniji u politidkim stvarima ako se od ma-lih nogu podud*u politi.i. To je sigurno jedno od kljudnih

I Iz istorije politiikih doktrinal, sn. 361.2 Uporedi:.Prava Covek4 str. 148.3 BurkemdPaine. str. 119-120

mesra politidke teorije: politika (upravljanje driavom ij*iir".l jeste vestina (uskladivanja i kombinovanja mno-

""^T.,r"inin interesa, kako bi rekao Berk) kao i druge veltine.ftli"i;" je pitanje da li bi, uto 9i *a-jednak nadin bili po6uda-

uoi,i potitie^koj vestini, svi postali. jqdn.uko kompetentrf upravl-iudi- V".ouumb ne. Pejn n9 tvrdi jednakost sposobnosti. Napro-iiu. Su. Sto tvrdi je da nejednake sposobnosti nisu uvek jed-

nako, odnosno jednom za svagda nejednako rasporedjen-e'.Berk je prvi koji je obratio paZnju na racionalizam

revolucije, tj. na njen "apstraktnii metafizidki karakter". Filo-zofska pretpostavka revolucije je da je na5 um u stanju danadie naiUotje druStveno uredjenje, tj ono koje bi bilo naop5iu korist. DotadaSnje uredjenje nije se osnivalo na razumunbeo nu predrasudama - iz samog postojanja drulwenih insti-tuc"iia zakliudivalo se da su one potrebne i dobre. Ovome bi sepreiuega inoglo prigovoriti da neke druStvene institucije nisuiezultat samo nataloZene mudrosti vei i nasilja.

Sto se tide kritike racionalizma vaZno je redi da sigurnoni Berk ne misli da su na5a socxijalna ponaSanja doslovcenasumidna bez ikakvog svesnog plana. To Sto su druStveneinstirucije konadno rezultanta raznih planova i interesa, uticajaiLeljanije argument protiv revolucionarnih institucija koje bitoboZ bile neposredan rezultat samo jednog metafrzidkog planarevolucionarnih vodja i njihovih uditelja bez ikakve korespon-dencije sa iskusfvom u kome su prisutni mnogobrojni drugiplanovi. To 5to konadan rezultat moZda i nije planiran, ni5tane govori o tome da on nije rezultat raznih planova. U tu-madenju politidkog pona5anja ljudi Berk kaZe da su oni (poredracionalnog) i pod uticajem interesa, Zelja, snova. To je ne-sumnjivo. Recimo, kralj DZordZ III imao je interes i Zelju,snivao je o tome kako da zauzdai onemoguii Parlament i u tuswhu je skovao (racionalan) plan kako bi vladao sam. Jed-nako se moZe reii da je njegova delatnost rezultat metafizidkezamisli da jedan dovek tre6a da vlada celim narodom, Sto poanalogiji moZe da vaZi i za parlament koji nije izabran op5timpravom glasa. NaSe Zelje, na5i snovi (i planovi, moglo bi se

-I havabveka, str. 214-15.

4948

Zalagao se za uskrsnuie starih aristokratskih wlina i nije ra-zumeo da je njihovo kvarenje predznak silaska sa istorijskescene njihovih ranijih nosilaca i nastupanja nove klase. Nje-gove misli i5le su u pro5lost ka revoluciji iz 1688 i njenimnadelima. U takvom sistemu vrednosti Francuska revolucijamorala je ostati neshvaiena i neshvatljiva. Po o5trim redimaSlobodana Jovanoviia Berkje, u svojoj osudi Francuske rev-olucije "nepravedan, na nekim mestima potpunoneuravnoteZen, kao zanesenjak koji mesto swamosti vidi preu-velidane i onakaZene slike svoje uzrujane ma5te"r. Zapravo,ona je tek povod njegove kritike, a prava meta sama idejarevolucije koja sobom nosi vladavinu demosa.

Kao osnove demokratije mogle bi se navesti pretpostavkeda su svi ljudi manje viie jednako sposobni da re5avaju ojavnim poslovima i da je dovek kao razumno biie u stanju daprevlada svoje partikularne interese i vidi Sta je za drZavnucelinu najbolje i najkorisnije. Berk je osporavao obe pret-postavke i smatrao da se politidka sposobnost moZe odnego-vati samo u gornjim slojevima. Moglo bi se reii da se argu-ment vrti u krug: privilegije viSe klase, pa i ona koja se odnosina upravljanje druiwom, mogu se opravdati njenom superi-orno5iu, za koju se priznaje da je u velikoj meri, ako ne i upotpunosti, posledica ovih privilegija, naime posledica mo-guinosti da se participira u "svetskoj mudtosti"2. Ovome semoZe dodati da dru5wo nikad ne moZe biti dovoljno bogato dabi politidkoj, upravljadkoj veitini podudilo (i to na jednaknadin) sve gradjane. A i ako bude dovoljno bogato politidkiudinak svih gradjana neie, i ne moZe, biti jednak. Berk govorio prircdnoj aristokratiji3, ali kad nabraja okolnosti i uslove izkojih nastaje prirodna aristokratija, to je zapravo opis privile-govanih fuuitvenih uslova koji'prirodno' proizvode posledicuda je neko kompetentniji u politidkim stvarima ako se od ma-lih nogu podud*u politi.i. To je sigurno jedno od kljudnih

I Iz istorije politiikih doktrinal, sn. 361.2 Uporedi:.Prava Covek4 str. 148.3 BurkemdPaine. str. 119-120

mesra politidke teorije: politika (upravljanje driavom ij*iir".l jeste vestina (uskladivanja i kombinovanja mno-

""^T.,r"inin interesa, kako bi rekao Berk) kao i druge veltine.ftli"i;" je pitanje da li bi, uto 9i *a-jednak nadin bili po6uda-

uoi,i potitie^koj vestini, svi postali. jqdn.uko kompetentrf upravl-iudi- V".ouumb ne. Pejn n9 tvrdi jednakost sposobnosti. Napro-iiu. Su. Sto tvrdi je da nejednake sposobnosti nisu uvek jed-

nako, odnosno jednom za svagda nejednako rasporedjen-e'.Berk je prvi koji je obratio paZnju na racionalizam

revolucije, tj. na njen "apstraktnii metafizidki karakter". Filo-zofska pretpostavka revolucije je da je na5 um u stanju danadie naiUotje druStveno uredjenje, tj ono koje bi bilo naop5iu korist. DotadaSnje uredjenje nije se osnivalo na razumunbeo nu predrasudama - iz samog postojanja drulwenih insti-tuc"iia zakliudivalo se da su one potrebne i dobre. Ovome bi sepreiuega inoglo prigovoriti da neke druStvene institucije nisuiezultat samo nataloZene mudrosti vei i nasilja.

Sto se tide kritike racionalizma vaZno je redi da sigurnoni Berk ne misli da su na5a socxijalna ponaSanja doslovcenasumidna bez ikakvog svesnog plana. To Sto su druStveneinstirucije konadno rezultanta raznih planova i interesa, uticajaiLeljanije argument protiv revolucionarnih institucija koje bitoboZ bile neposredan rezultat samo jednog metafrzidkog planarevolucionarnih vodja i njihovih uditelja bez ikakve korespon-dencije sa iskusfvom u kome su prisutni mnogobrojni drugiplanovi. To 5to konadan rezultat moZda i nije planiran, ni5tane govori o tome da on nije rezultat raznih planova. U tu-madenju politidkog pona5anja ljudi Berk kaZe da su oni (poredracionalnog) i pod uticajem interesa, Zelja, snova. To je ne-sumnjivo. Recimo, kralj DZordZ III imao je interes i Zelju,snivao je o tome kako da zauzdai onemoguii Parlament i u tuswhu je skovao (racionalan) plan kako bi vladao sam. Jed-nako se moZe reii da je njegova delatnost rezultat metafizidkezamisli da jedan dovek tre6a da vlada celim narodom, Sto poanalogiji moZe da vaZi i za parlament koji nije izabran op5timpravom glasa. NaSe Zelje, na5i snovi (i planovi, moglo bi se

-I havabveka, str. 214-15.

4948

reii) razbijaju se jedno za drugim o smebtje swarnosti. "Iskust-vo nas neprestanim udarima potiskuje postepeno na jedinimoguii put, koji je wlo desto onaj na koji isprva nismo nimislili. DruSwene ustanove nisu plod razmi5ljanja malog bro-ja teoretidara, nego plod iskuswa nebrojenih nara5taja", kaZeBerk. Moglo bi se isto tako reii da su plod odnosa snaga (tj.raznih interesa, lelja, snova, planova koji nemaju ili imajupokriie), u konkretnom sludaju kralja i Parlamenta.

Berk nije uvidjao da ideali i apstraktne teorije imaju istusocijalnu funkciju kao i ono Sto je on nazivao predrasudama.Njega je zanimala samo jedna strana problema. ZeIeo je daotkrije 3ta institucije dini stabilnim, Sta pokreie ljude da seponalaju na ustaljene nadine. Odgovor je na5ao u predrasu-dama. Iako je znao da se institucije menjaju nikad nijepoku5ao da objasni kako dolazi do promene. Da je pokuiaomogao je otkriti da "metafizidke doktrine" imaju vaZnu soci-jalnu funkciju. One mogu kao i predrasude da sluZe u odrZa-vanju postojeieg poretka, postojeiih institucija i preskriptivnihprava, tj mogu biti konzervativne. Ali, za razliku od predra-suda takodje se mogu koristiti za osudu tog poretka i za oprav-danja reformi. Besmisleno je osporavati ih, kao 5to je Berkdinio, twdnjom da su one prazne ili pogre5ne, jer ove teorijenisu primarno deskriptivne, vei preskriptivne.

VaZno je odgovoriti na pitanje za5to strukture neke vlas-ti podinju da se ru5e. Berk na ovo jedva da i obraia paZnju.On bi hteo da verujemo da svo zlo u naruSenoj harmoniji uFrancuskoj potide od filozofa i revolucionara koji su uni5tilipredrasude, cement francuskog drultva. Ali za5to ih je ikoslu5ao? Zaito su njihove teorije bile ubedljive? Kad je sve uredu u dru5wu veiina ljudi ne obraia painju na to Sta filozofiimaju da kaZu. Samo kad swari krenu naopako ljudi traZeobjainjenje i re5enje. Samo zato Sto postoji disharmonija izrned-ju institucija i onoga Sto ljudi ocenjuju kao poZeljno, nastajusocijalne teorije i one nalaze odjek u ljudima. Koje bi drugoobja5njenje moglo biti osim da francuske institucije i predra-sude nisu bile prilagodjene jedne drugrm4 vei da su postojali

duboku konflikti interesa'. Berk tretiradru5wene i politidke

l"otii" kao da su na neki nadin.spoljaSnje u odnosu.na tokdruSivenitr promena. One qu ipak samo deo toka druStvenihororntnu, njlhovo osvelienje i proizvod''

B"rkmisli da do progresa dolazi otklanjanjem "dokaza-nih zloupotreba", kao u "slavnoj Revoluciji" iz 1688. Ali nji-hovo oftIanjanje moZe samo da dovede do ponovnog uspostav-liania poretka koji je naruden zloputrebom a ne i do progresa.6n inia jednu preiutnu i neodrZivu pretpostavku koja je ukorenu njegovih napada na Francusku revoluciju. Smatra dasu institucije Francuske (pre Revolucije) bile sve saglasneiedna s drugom i sve zajedno u harmoniji sa skupom predra-suda. MoZda je bilo manjih odstupanja ali ne i znadajnih.Veliko druStvo kao Sto je francusko,razvija se po ovom gle-diStu, kao tizidki organizam, njegovi delovi neprestano semenjaju, ali uvek tako da i dalje ostaju prilagodjeni jedandrugom kao i ranije. Po5to moZe doii samo do manjih ne-prilagodjenosti, treba da postoje samo umerene reforme. Dug-orodno posmatrano moZe doci i do velikih promena, ali one susamo zbir malih promena. Ljudi dovode do malih promenare5avanjem malih problema koje jedino i mogu da re5e, acelokupan tok promene konrroli5e Bog koji u svojoj dobrotiZeli sreiu svojih sworenja. Berkova pretpostavka da svi de-lovi dru5wa dine harmonidnu celinu je neopravdana i pred-stavlja zamenu teze: to Sto svi aspekti druSrvenog livota-utiiujedan-na drugog, ne znadi i da su dobro medjusobno uskladj-an r da ne postoje duboke tenzije i konflikti. Ipak, ime nedegmteresanmog u Berkovoj pretpostavci da svi delovi beskonad-1o t<qmplr\ovanog dru Sweno g mehani zma perrnanenrnim u za-Jamnlm delovanjem dolaze u harmoniju. Jer, svi ratovi konad-no prestanu, zar ne?

-. Berk kaZe da se sloboda i jednakost razlidito shvataju urazliditim dru5wima. Ne moZerio shvatiti 5ta su oni kontlm--

- , I "Berkov prikaz Francuske Revolucije je na neki nadin sme5no

neadekvatan. To je kao kad bismo rekli da je neki brod na moru prewnutu. oluji koju su izazvali buntovni mornari muteii vodu',. gohnrramenaE, Man and Society , vol.I, sr 362.

50 51

reii) razbijaju se jedno za drugim o smebtje swarnosti. "Iskust-vo nas neprestanim udarima potiskuje postepeno na jedinimoguii put, koji je wlo desto onaj na koji isprva nismo nimislili. DruSwene ustanove nisu plod razmi5ljanja malog bro-ja teoretidara, nego plod iskuswa nebrojenih nara5taja", kaZeBerk. Moglo bi se isto tako reii da su plod odnosa snaga (tj.raznih interesa, lelja, snova, planova koji nemaju ili imajupokriie), u konkretnom sludaju kralja i Parlamenta.

Berk nije uvidjao da ideali i apstraktne teorije imaju istusocijalnu funkciju kao i ono Sto je on nazivao predrasudama.Njega je zanimala samo jedna strana problema. ZeIeo je daotkrije 3ta institucije dini stabilnim, Sta pokreie ljude da seponalaju na ustaljene nadine. Odgovor je na5ao u predrasu-dama. Iako je znao da se institucije menjaju nikad nijepoku5ao da objasni kako dolazi do promene. Da je pokuiaomogao je otkriti da "metafizidke doktrine" imaju vaZnu soci-jalnu funkciju. One mogu kao i predrasude da sluZe u odrZa-vanju postojeieg poretka, postojeiih institucija i preskriptivnihprava, tj mogu biti konzervativne. Ali, za razliku od predra-suda takodje se mogu koristiti za osudu tog poretka i za oprav-danja reformi. Besmisleno je osporavati ih, kao 5to je Berkdinio, twdnjom da su one prazne ili pogre5ne, jer ove teorijenisu primarno deskriptivne, vei preskriptivne.

VaZno je odgovoriti na pitanje za5to strukture neke vlas-ti podinju da se ru5e. Berk na ovo jedva da i obraia paZnju.On bi hteo da verujemo da svo zlo u naruSenoj harmoniji uFrancuskoj potide od filozofa i revolucionara koji su uni5tilipredrasude, cement francuskog drultva. Ali za5to ih je ikoslu5ao? Zaito su njihove teorije bile ubedljive? Kad je sve uredu u dru5wu veiina ljudi ne obraia painju na to Sta filozofiimaju da kaZu. Samo kad swari krenu naopako ljudi traZeobjainjenje i re5enje. Samo zato Sto postoji disharmonija izrned-ju institucija i onoga Sto ljudi ocenjuju kao poZeljno, nastajusocijalne teorije i one nalaze odjek u ljudima. Koje bi drugoobja5njenje moglo biti osim da francuske institucije i predra-sude nisu bile prilagodjene jedne drugrm4 vei da su postojali

duboku konflikti interesa'. Berk tretiradru5wene i politidke

l"otii" kao da su na neki nadin.spoljaSnje u odnosu.na tokdruSivenitr promena. One qu ipak samo deo toka druStvenihororntnu, njlhovo osvelienje i proizvod''

B"rkmisli da do progresa dolazi otklanjanjem "dokaza-nih zloupotreba", kao u "slavnoj Revoluciji" iz 1688. Ali nji-hovo oftIanjanje moZe samo da dovede do ponovnog uspostav-liania poretka koji je naruden zloputrebom a ne i do progresa.6n inia jednu preiutnu i neodrZivu pretpostavku koja je ukorenu njegovih napada na Francusku revoluciju. Smatra dasu institucije Francuske (pre Revolucije) bile sve saglasneiedna s drugom i sve zajedno u harmoniji sa skupom predra-suda. MoZda je bilo manjih odstupanja ali ne i znadajnih.Veliko druStvo kao Sto je francusko,razvija se po ovom gle-diStu, kao tizidki organizam, njegovi delovi neprestano semenjaju, ali uvek tako da i dalje ostaju prilagodjeni jedandrugom kao i ranije. Po5to moZe doii samo do manjih ne-prilagodjenosti, treba da postoje samo umerene reforme. Dug-orodno posmatrano moZe doci i do velikih promena, ali one susamo zbir malih promena. Ljudi dovode do malih promenare5avanjem malih problema koje jedino i mogu da re5e, acelokupan tok promene konrroli5e Bog koji u svojoj dobrotiZeli sreiu svojih sworenja. Berkova pretpostavka da svi de-lovi dru5wa dine harmonidnu celinu je neopravdana i pred-stavlja zamenu teze: to Sto svi aspekti druSrvenog livota-utiiujedan-na drugog, ne znadi i da su dobro medjusobno uskladj-an r da ne postoje duboke tenzije i konflikti. Ipak, ime nedegmteresanmog u Berkovoj pretpostavci da svi delovi beskonad-1o t<qmplr\ovanog dru Sweno g mehani zma perrnanenrnim u za-Jamnlm delovanjem dolaze u harmoniju. Jer, svi ratovi konad-no prestanu, zar ne?

-. Berk kaZe da se sloboda i jednakost razlidito shvataju urazliditim dru5wima. Ne moZerio shvatiti 5ta su oni kontlm--

- , I "Berkov prikaz Francuske Revolucije je na neki nadin sme5no

neadekvatan. To je kao kad bismo rekli da je neki brod na moru prewnutu. oluji koju su izazvali buntovni mornari muteii vodu',. gohnrramenaE, Man and Society , vol.I, sr 362.

50 51

plirajuii "su5tinsku ili univerzalnu" prirodu doveka. Ni u jed-nom dru3tvu ljudi nemaju ista prava i svuda postoji hijerarhijai razlika u statusu. Kad traZimo slobodu time ne kaZemo da netreba da bude nikakvih restrikcija, upravo kao Sto kadzahtevamo jednakost ne tvrdimo da niko ne sme da ima nekaprava koja i svi drugi nemaju. Ako bi se ova dva zahteva takointerpretirala to bi bilo kobno za dru5tvo, jer to bi negiralopotrebu za dru5wenom disciplinom, a negiralo bi i da razlidi-tost funkcija podrazumeva razliditost prava. Kada izdvajamokao whunske wednosti slobodu i jednakost mi zapravo izdva-jamo neka ptava kao vaZnija od drugih i wrdimo da svi trebada ih imaju. Sta tim pravima daje tako posebnu vaZnost ako sene izvode logidki iz dovekove suStinske ili pre-dru5fvene pri-rode?

Po5to ni u jednom dru5wu dovek ne moZe da radi sveSto hoie na osnovu dega se odluduje o tome koje su formediscipline prihvatljive a koje ne? One restrikcije koje su nepri-hvatljive u jednom druStvu mogu se u drugom isticati kaoprimeri slobode. Samo ako pod slobodom i jednako5iu po-drazumevamo prava koja su odavno uspostavljena ona sobomne nose opasnost. TraLenje slobode i jednakosti koje je ne-prilagodjeno nekom druSwu moZe biti opasno i za one klasekoje ih traZe PokuSavajuii da od druiwa dobijemo viSe negoSto ono moZe da pruZi rizikujemo da izgubimo i ono 5toimamo. Ili Berkovim redima, naleli suviSe slobode agola-vamo i onu koju imamo.

Osnovno pitanje, po Berkovom mi5ljenju, je kako da seu praksi pomire sloboda i vlast. Na pitanje te ravnoteze teorijanije u stanju da d[ odgovor i on se mora traZiti u praksikonkretne situacije. Osnovna nadela znaju se od starina, ali sasvakom promenom istorijskih prilika primena tih nadela stav-lja nas pred nove probleme koji se re5avaju jedino ve5tinompraktidara. Na tom praktidnom planu ne radi jedan dovek,nego ceo svet I ne samo jedan nara5taj nego ditavi nizovigeneracija. Iztogaproizlan da je kolektivni instinkt presudnijidinilac nego lidna svest. Ako se time Zeli reii da stare insti.tucije ipak nisu rezultat samo kraljeve i aristokratske voljenego ukupnog delanja svih, i u konadnom ishodu op5teg

wisar*a, time je oteLana twdnja 9.u tu i-nstitucije Francuslce

i"uofurije rezultat pojedinadng Yolje volja (i umovanja filo-iota) ane i samog naroda. tp* jg naro{ u.nmogo veioj merii grao utog u. u formiranju revolucionarnih. i postrevolucion ar-nlh institucija nego 5to je to ikad ranije dinio do vremena i uweme ancientrcgima. "Do ustanova koje su nam poffebne,"kaLe Berk, "dolazimo ne znajuii ni sami kako, praveiipoku5aie nasumce od kojih bezbroj ne uspe, a jedan uspe."To ie metafizika dovoljnog i najbollegrazloga: ono Sto pos-toii, mora biti da postoji zato Sto je optimalno; ono druStvenore5enje koje nije istorijski uspelo, sigurno nije bilo i najbolje.Odnosno, najboljim moZemo zvati i druga, neostvarenare5enja, ali se to ima smatrati proizvoljnim, jer im nedostajemoi da opstoje.

Berk je napadao revoluciju jer je isticala doktrinu opravima doveka u kojoj su jednakost i sloboda uzeti apstrak-tno, te predstavljaju prazne kategorije. Dodu5e i Berk je sma-trao da postoje neka prava kojima su ljudi jako privrZeni igubitak kojih smatraju gubitkom slobode. No ukupan Berkovhorizont i najvi5i dozvoljivi domet je onaj iz mirne revolucijeod 1688. godine', kada su ponovo zadobijena neka izgubljenaprava.

@ nedostaje istorijska vizura2.I "Zabluda onih koji o pravima doveka zakljuduju prema

primerima iz pro5losti je ta Sto oni ne idu dovoljno daleko u pro5lost.Oni ne prelaze ceo put. Zaustavljaju se na jednoj od srednjih etapa odso ili hiljadu godina i navode ono 5ro je tada udinjeno, kao pravilo zaono Sto danas treba diniri. To uop5te nije merodavno. Vraiajuii se joSdublje u pro5lost pronadi Cemo da su sasvim suprotni mnenje i obidajipreovladavali. Ako staro vreme treba da bude merodavno moZe senavesti niz od hiljadu takvih autoriteta koji protivrede jedan drugima.Nasnvljajuii naSe purovanje dodi iemo Oo iitine, do viemena t<aOa jedovek nastao od ruke svog Tvorca. Sta p on tada bio? eovek. eou"i,lila

je njegova visoka i ;eOina titula, i vi5a mu nije mogla biti data."Pnvabveka, sr 90,91. i str 105.2 "Ovde nije red o tome da se ispita da li su oblici i maksimeltadavi-ne koji su jo5 uvek u primeni, Uiti pritagoOjeni stanju sveta uvreme kada su ustanovljeni. Sto su srariji to rnanp rogu da prilide

52 53

plirajuii "su5tinsku ili univerzalnu" prirodu doveka. Ni u jed-nom dru3tvu ljudi nemaju ista prava i svuda postoji hijerarhijai razlika u statusu. Kad traZimo slobodu time ne kaZemo da netreba da bude nikakvih restrikcija, upravo kao Sto kadzahtevamo jednakost ne tvrdimo da niko ne sme da ima nekaprava koja i svi drugi nemaju. Ako bi se ova dva zahteva takointerpretirala to bi bilo kobno za dru5tvo, jer to bi negiralopotrebu za dru5wenom disciplinom, a negiralo bi i da razlidi-tost funkcija podrazumeva razliditost prava. Kada izdvajamokao whunske wednosti slobodu i jednakost mi zapravo izdva-jamo neka ptava kao vaZnija od drugih i wrdimo da svi trebada ih imaju. Sta tim pravima daje tako posebnu vaZnost ako sene izvode logidki iz dovekove suStinske ili pre-dru5fvene pri-rode?

Po5to ni u jednom dru5wu dovek ne moZe da radi sveSto hoie na osnovu dega se odluduje o tome koje su formediscipline prihvatljive a koje ne? One restrikcije koje su nepri-hvatljive u jednom druStvu mogu se u drugom isticati kaoprimeri slobode. Samo ako pod slobodom i jednako5iu po-drazumevamo prava koja su odavno uspostavljena ona sobomne nose opasnost. TraLenje slobode i jednakosti koje je ne-prilagodjeno nekom druSwu moZe biti opasno i za one klasekoje ih traZe PokuSavajuii da od druiwa dobijemo viSe negoSto ono moZe da pruZi rizikujemo da izgubimo i ono 5toimamo. Ili Berkovim redima, naleli suviSe slobode agola-vamo i onu koju imamo.

Osnovno pitanje, po Berkovom mi5ljenju, je kako da seu praksi pomire sloboda i vlast. Na pitanje te ravnoteze teorijanije u stanju da d[ odgovor i on se mora traZiti u praksikonkretne situacije. Osnovna nadela znaju se od starina, ali sasvakom promenom istorijskih prilika primena tih nadela stav-lja nas pred nove probleme koji se re5avaju jedino ve5tinompraktidara. Na tom praktidnom planu ne radi jedan dovek,nego ceo svet I ne samo jedan nara5taj nego ditavi nizovigeneracija. Iztogaproizlan da je kolektivni instinkt presudnijidinilac nego lidna svest. Ako se time Zeli reii da stare insti.tucije ipak nisu rezultat samo kraljeve i aristokratske voljenego ukupnog delanja svih, i u konadnom ishodu op5teg

wisar*a, time je oteLana twdnja 9.u tu i-nstitucije Francuslce

i"uofurije rezultat pojedinadng Yolje volja (i umovanja filo-iota) ane i samog naroda. tp* jg naro{ u.nmogo veioj merii grao utog u. u formiranju revolucionarnih. i postrevolucion ar-nlh institucija nego 5to je to ikad ranije dinio do vremena i uweme ancientrcgima. "Do ustanova koje su nam poffebne,"kaLe Berk, "dolazimo ne znajuii ni sami kako, praveiipoku5aie nasumce od kojih bezbroj ne uspe, a jedan uspe."To ie metafizika dovoljnog i najbollegrazloga: ono Sto pos-toii, mora biti da postoji zato Sto je optimalno; ono druStvenore5enje koje nije istorijski uspelo, sigurno nije bilo i najbolje.Odnosno, najboljim moZemo zvati i druga, neostvarenare5enja, ali se to ima smatrati proizvoljnim, jer im nedostajemoi da opstoje.

Berk je napadao revoluciju jer je isticala doktrinu opravima doveka u kojoj su jednakost i sloboda uzeti apstrak-tno, te predstavljaju prazne kategorije. Dodu5e i Berk je sma-trao da postoje neka prava kojima su ljudi jako privrZeni igubitak kojih smatraju gubitkom slobode. No ukupan Berkovhorizont i najvi5i dozvoljivi domet je onaj iz mirne revolucijeod 1688. godine', kada su ponovo zadobijena neka izgubljenaprava.

@ nedostaje istorijska vizura2.I "Zabluda onih koji o pravima doveka zakljuduju prema

primerima iz pro5losti je ta Sto oni ne idu dovoljno daleko u pro5lost.Oni ne prelaze ceo put. Zaustavljaju se na jednoj od srednjih etapa odso ili hiljadu godina i navode ono 5ro je tada udinjeno, kao pravilo zaono Sto danas treba diniri. To uop5te nije merodavno. Vraiajuii se joSdublje u pro5lost pronadi Cemo da su sasvim suprotni mnenje i obidajipreovladavali. Ako staro vreme treba da bude merodavno moZe senavesti niz od hiljadu takvih autoriteta koji protivrede jedan drugima.Nasnvljajuii naSe purovanje dodi iemo Oo iitine, do viemena t<aOa jedovek nastao od ruke svog Tvorca. Sta p on tada bio? eovek. eou"i,lila

je njegova visoka i ;eOina titula, i vi5a mu nije mogla biti data."Pnvabveka, sr 90,91. i str 105.2 "Ovde nije red o tome da se ispita da li su oblici i maksimeltadavi-ne koji su jo5 uvek u primeni, Uiti pritagoOjeni stanju sveta uvreme kada su ustanovljeni. Sto su srariji to rnanp rogu da prilide

52 53

Neka od waienih prava, pre nego 5to su uzurpirana. - nisupostojala, a neka su u samoj toj revoluciji prviput stedena- Iz^toga

irroizlazi daje z.aprlvo spo:an.dometi obim sloboda ipriva a ne njihovir sticanje u mirnijim ili bumijim revoluci-jurnu. Francuski revolucionari nisu zahtevali da svi u svakom"pogledu imaju potpuno ista prava. Oni nisu u praksi zahtevaliirederanidenir sjobodu. Takodje Zeleli su da saduvaju mnogovi5iprava nego Sto su Zeleli da ukinu, Sto Berk nije uvaZio. Irevofucionari kao i konzervativci su produkt sopstvene sre-dine i wemena. Ono 5to oni mogu da zamisle je ogranidenohorizontom njihovog wemena- Ovo naravno vi59 v.aLizaprak-tidne revolucionare-nego za utopijske sanjare koji pomerajugranice postojeieg. Ciljevi francuskih revolucionara nisu,iarodito u weme faa je Berk pisao svoia Razmiiljania o lev-oluciji u Francuskoj, a pre no Sto su jakobinci do5li na vlast,bili tako subverzivni kao Sto je Berk Zeleo da ih prikaZe. Rev-olucionari i Pejn su wrdili da postoje neka prava koja bi svitrebalo da imaju i koja veiina Francuza nije im.{q. Nesumn-jivo je da su bni nastojali da ova pr.ava l-o-gifn izvedu izdovekove prirode, suStinskih dovekovih odlfkq, ljudskog ra-zuma i stoga ih nazivali pravima doveka. Ali, da li, dak i akoje istina di ne postoje piava koja se mo89 logidki izvesti izdovekove suitine (osim ako se ona prethodno upravo tako neodredi) iz toga sledi da su njihovi zahtevi bili neopravdani?MoZemo da odbacimo argumente koji su kori5ieni da se onaopravdaju i da umesto njih nadjemo druge. J.er, iz dega sesistoji dokaz o korisnosti davno ustanovljenih prava? Bezsumnie ona su bila wedna onima koji qu ih imali je1 se- drugaii-je nebi ni odrZala. Ali njihovo qd{anje ne dokazuje da su bilaiti Oa jesu korisna za celu zajednicu, tj. _da je i za one koji ihn.-ujo tukuo ttunj" bolj". N*avno moZe se pokazati da ima

sada5njem stanju stvari. Vreme i promene okolnosti i mi3ljenjapostepeno dine da oblici vladavine, kao i obidaji zastarevaju.Zemljoradnja, trgovina, zanatstvo i mirnodopske veStine, kojima se

najvi3e unapredjuje bogatstvo nacije, zahtevaju drugadiji sisrcmvladavine i drugadiju wstu znanja za upravljanje naiim poslovima nego

Sto je nekada bilo ponebno." Pravaiovek4 str. 179.

Dravakoje uZivaju samo neki, a ipa!.mqsu biti korisna za_sve.

Xli;; ,"i"i primeri telko mogu naii u.Berkovo vreme. Kada

ffi;;il"gtJ"o.pote od sffane o$n $jiih n-emaju, zasto se to

iiioZ"[ieti kao isto toliko valjan dokaz da su one Stetne za

""J^I":l ih ospor-avaju, ka.o 5to se njihovo dugo opstajanje

irirnu iuo dokaz da su one korisne za privilegorrane?'.Kako mogu uspostavljena prava biti op5te-korisna.ako

se sukobljavaju imnogim koncepctjqnq o.onome Slo.iq po.zg!.io-z.a do'5u nvot. To Sto su nasi preci, koji su -oseiali i mislilidirugadije, bili zad.ovoljni 9vojjry pravima, ni5ta ne..govori o*OiS":i,: ge1e11c.rji. "Svako doba i svaka generacija" '!*"p"in, 'rnoiuju biti slobodni da deluju za sebe u svim sluia-irit*, kao i doba i generacije koje su im prethodile. Ta5tina i"uobraZenje da se vlada i posle smrti je najsme5nija i najdrskijaod svih tiranija."2

Berk je hteo vi5e nego da pokaZe da argumenti fran-cuskih revolucionara nisu validni jer su "metafiztidki": on jenegirao da su njihovi zahtevi opravdani. Ipak, i samje po-drtao zahteve ameridkih revolucionara iako nije prihvatao nji-hove argumente. Kakva je onda razlika izmedju priznatih ifio5) nepriznatih prava? Postoje neka koja Berk priznaje ismaffa ih granicom ispod koje je ugroZena ljudska sloboda.Za5to je status tih prava drugadiji od onih koja jo5 nisu prizna-ta? Da li zbog toga Sto se i ona takodje logidki izvode iz ne5todrugadije shvaiene (metafizidke) koncepcije o doveku idruSwu? Po Berkovom shvatanju istorijskom napredovanjusvesti o slobodi, samoj slobodi, sve veiem broju prava sveveieg broja ljudi treba postavitijasne granice.

Prema Berkovoj dudnoj doktirni uvek je pogre5no teZitidruSwenoj promeni" Ne reba da je izazivamo vei da dopus-ttmo da se ona desi. Ona mora da rezultira ne iz nasilnepromene, dak ne iz zakonodavnog akta, vei iz onog Sto ljudirade kad ne nameravaju da meffiu dru5weni pore0at. N3i-hova se situacija menji kao rezuitdt njihove aktivnosti. LjJdipostepeno stidu nove potrebe i formuliSu nove zahteve, te

- -' Man and Society , st. 357.2 havaioveka, sE 66

54 55

Neka od waienih prava, pre nego 5to su uzurpirana. - nisupostojala, a neka su u samoj toj revoluciji prviput stedena- Iz^toga

irroizlazi daje z.aprlvo spo:an.dometi obim sloboda ipriva a ne njihovir sticanje u mirnijim ili bumijim revoluci-jurnu. Francuski revolucionari nisu zahtevali da svi u svakom"pogledu imaju potpuno ista prava. Oni nisu u praksi zahtevaliirederanidenir sjobodu. Takodje Zeleli su da saduvaju mnogovi5iprava nego Sto su Zeleli da ukinu, Sto Berk nije uvaZio. Irevofucionari kao i konzervativci su produkt sopstvene sre-dine i wemena. Ono 5to oni mogu da zamisle je ogranidenohorizontom njihovog wemena- Ovo naravno vi59 v.aLizaprak-tidne revolucionare-nego za utopijske sanjare koji pomerajugranice postojeieg. Ciljevi francuskih revolucionara nisu,iarodito u weme faa je Berk pisao svoia Razmiiljania o lev-oluciji u Francuskoj, a pre no Sto su jakobinci do5li na vlast,bili tako subverzivni kao Sto je Berk Zeleo da ih prikaZe. Rev-olucionari i Pejn su wrdili da postoje neka prava koja bi svitrebalo da imaju i koja veiina Francuza nije im.{q. Nesumn-jivo je da su bni nastojali da ova pr.ava l-o-gifn izvedu izdovekove prirode, suStinskih dovekovih odlfkq, ljudskog ra-zuma i stoga ih nazivali pravima doveka. Ali, da li, dak i akoje istina di ne postoje piava koja se mo89 logidki izvesti izdovekove suitine (osim ako se ona prethodno upravo tako neodredi) iz toga sledi da su njihovi zahtevi bili neopravdani?MoZemo da odbacimo argumente koji su kori5ieni da se onaopravdaju i da umesto njih nadjemo druge. J.er, iz dega sesistoji dokaz o korisnosti davno ustanovljenih prava? Bezsumnie ona su bila wedna onima koji qu ih imali je1 se- drugaii-je nebi ni odrZala. Ali njihovo qd{anje ne dokazuje da su bilaiti Oa jesu korisna za celu zajednicu, tj. _da je i za one koji ihn.-ujo tukuo ttunj" bolj". N*avno moZe se pokazati da ima

sada5njem stanju stvari. Vreme i promene okolnosti i mi3ljenjapostepeno dine da oblici vladavine, kao i obidaji zastarevaju.Zemljoradnja, trgovina, zanatstvo i mirnodopske veStine, kojima se

najvi3e unapredjuje bogatstvo nacije, zahtevaju drugadiji sisrcmvladavine i drugadiju wstu znanja za upravljanje naiim poslovima nego

Sto je nekada bilo ponebno." Pravaiovek4 str. 179.

Dravakoje uZivaju samo neki, a ipa!.mqsu biti korisna za_sve.

Xli;; ,"i"i primeri telko mogu naii u.Berkovo vreme. Kada

ffi;;il"gtJ"o.pote od sffane o$n $jiih n-emaju, zasto se to

iiioZ"[ieti kao isto toliko valjan dokaz da su one Stetne za

""J^I":l ih ospor-avaju, ka.o 5to se njihovo dugo opstajanje

irirnu iuo dokaz da su one korisne za privilegorrane?'.Kako mogu uspostavljena prava biti op5te-korisna.ako

se sukobljavaju imnogim koncepctjqnq o.onome Slo.iq po.zg!.io-z.a do'5u nvot. To Sto su nasi preci, koji su -oseiali i mislilidirugadije, bili zad.ovoljni 9vojjry pravima, ni5ta ne..govori o*OiS":i,: ge1e11c.rji. "Svako doba i svaka generacija" '!*"p"in, 'rnoiuju biti slobodni da deluju za sebe u svim sluia-irit*, kao i doba i generacije koje su im prethodile. Ta5tina i"uobraZenje da se vlada i posle smrti je najsme5nija i najdrskijaod svih tiranija."2

Berk je hteo vi5e nego da pokaZe da argumenti fran-cuskih revolucionara nisu validni jer su "metafiztidki": on jenegirao da su njihovi zahtevi opravdani. Ipak, i samje po-drtao zahteve ameridkih revolucionara iako nije prihvatao nji-hove argumente. Kakva je onda razlika izmedju priznatih ifio5) nepriznatih prava? Postoje neka koja Berk priznaje ismaffa ih granicom ispod koje je ugroZena ljudska sloboda.Za5to je status tih prava drugadiji od onih koja jo5 nisu prizna-ta? Da li zbog toga Sto se i ona takodje logidki izvode iz ne5todrugadije shvaiene (metafizidke) koncepcije o doveku idruSwu? Po Berkovom shvatanju istorijskom napredovanjusvesti o slobodi, samoj slobodi, sve veiem broju prava sveveieg broja ljudi treba postavitijasne granice.

Prema Berkovoj dudnoj doktirni uvek je pogre5no teZitidruSwenoj promeni" Ne reba da je izazivamo vei da dopus-ttmo da se ona desi. Ona mora da rezultira ne iz nasilnepromene, dak ne iz zakonodavnog akta, vei iz onog Sto ljudirade kad ne nameravaju da meffiu dru5weni pore0at. N3i-hova se situacija menji kao rezuitdt njihove aktivnosti. LjJdipostepeno stidu nove potrebe i formuliSu nove zahteve, te

- -' Man and Society , st. 357.2 havaioveka, sE 66

54 55

tako nastupaju nova prava ali u svemu ovom nema uni5tavan-ja ili suprotstavljanja preskriptinom pravu, nema svesnog inamernog pravljenja zakona. Moguie su samo umerene re-forme. Kako Berkove prelpostavke o druSwu kao dobro inte-gnsanoj celini ne dozvoljavaju ni legalne, brze i dalekoseZnepromene, to utoliko pre ne postoji teorijsko mesto za revolu-ciju i njeno opravdavanje. Ali Sta ako oni koji imaju preskrip-tivna prava da izvode reforme (kao 5to je kralj imao u Fran-cuskoj, ili Parlament u Engleskoj) odbiju da ih sprovedu?

Nerazumljivo je i neopravdano dopu5tati namerne,svesne, planirane promene kada su umerene, a zabranjivati ihkada su drastidne, kako to Berk dini. To bi imalo smisla samoako bi sve reforme bile blagovremene. Berkova odbranapreskripcije i predrasude ako je doslovno shvatimo zabranjujesve pa i obazrive, oprezne, namerne promene druSwenog ipoiitidkog sistema. Ali Berk to nije uvidjao i zatoje dozvol-javao umerene reforme. On nije uvidjao da su, po5to se uslovimenjaju, i reforme nuZne. Ne postoji dobar razlog zaito bireforme bile uvek umerene a ne i drastidne, osim ako nisuuvek blagowemene - Sto najdedie nije sludaj.

Nije opravdano revoluciju nazivati samo "destruktivn-om" jer pored toga Sto ukida neke swari,,ona sfvara i novekoje mogu biti bolje. To vaZi kako za reforine tako i za nasilnepromene. Mirne promene su poZeljnije ali Sta ako se neitomole postiii samo nasiljem? Ako ono Sto dolazi nakon rev-olucije, uop5te uzev, jeste prihvatljivije za ljude od onog Sto jebilo, revolucija je vi5e konstruktivna nego destruktivna. Izneoswarivanja planiranog ne sledi nuZno da to stanje koje jepostignuto nije bolje od onog koje je uzrokovalo revoluciju.Tu nije uputno razmiSljati po principu sve ili niSta. Revolucijasu napada prvo generalno kao poniStavanje prava povla5ienihklasa kojima ono prirodno pripada, a i stoga Sto ne postiZeono 5to je planirala. Ipak i tako slepa i nesmotrena, Francuskarevolucija je ljudima donela ono Sto su Zeleli pre revolucije, ato je ukidanje starih privilegija.

Naravno, rnnoge revolucije ne postizu ni toliko: samose iskoristi nezadovoljswo naroda da neko preuzme vlast, ilise revolucij a zbog manjkavosti plana'otme' u svojoj kasnijoj

fazi. Ali to nije, kao Sto bi Berk hteo da verujemo, neizbeZan,nuian karakter svake revolucije.

I Berkova Razmiiljanja o revoluciji u Francuskoj i pe-jnova hava ioveka imala su izuzetan uticaj u svom vremenu.Na nesreiu.fjlhov uticaj bio je ograniden ia publiku koju jesvaki od njih.imao na umu i koja je bila poipuno razlldin.Berk se obraiao onima koje je on smarab 'ttvarnim vod-jary?" engle.skog naroda, kgje je smatrao "prirodnom snagomkraljevswa". _Pejn se obraiao obidnom narodu. U svojofkn-jizi Berk je obeiao: "Reieni smo da oduvamo postojeiu crk-vu, postojeiu monarhiju, postojeiu aristokraiiju, f ostojeiudemokratijy, svaku u meri u kojoj postoji, ne u veioj. Ovdeig v.aq pokaz_ati koliko od svake posedujemo". OdrZao jeobeianje,i pokazao stepen u kojem su crkva, monarhija iaristokratija oduvane u Britanskom ustavu, ali je imao mato ltig.o..to.vo. ni5ta da kaZe o demokratskom delu. Taj 'propust'udinio je od Berka ne samo konzervativca vei i reakcionara,Sto on bar p1e 1789, u sludaju Ameridke revolucije i u zastu-panju prava indijskog naroda nije bio. Postao je konzervativactek kad je postao ubedjen da prava doveka, uzeta apstraktno,prete da podriju druge delove britanskog establi5menta.

56 57

tako nastupaju nova prava ali u svemu ovom nema uni5tavan-ja ili suprotstavljanja preskriptinom pravu, nema svesnog inamernog pravljenja zakona. Moguie su samo umerene re-forme. Kako Berkove prelpostavke o druSwu kao dobro inte-gnsanoj celini ne dozvoljavaju ni legalne, brze i dalekoseZnepromene, to utoliko pre ne postoji teorijsko mesto za revolu-ciju i njeno opravdavanje. Ali Sta ako oni koji imaju preskrip-tivna prava da izvode reforme (kao 5to je kralj imao u Fran-cuskoj, ili Parlament u Engleskoj) odbiju da ih sprovedu?

Nerazumljivo je i neopravdano dopu5tati namerne,svesne, planirane promene kada su umerene, a zabranjivati ihkada su drastidne, kako to Berk dini. To bi imalo smisla samoako bi sve reforme bile blagovremene. Berkova odbranapreskripcije i predrasude ako je doslovno shvatimo zabranjujesve pa i obazrive, oprezne, namerne promene druSwenog ipoiitidkog sistema. Ali Berk to nije uvidjao i zatoje dozvol-javao umerene reforme. On nije uvidjao da su, po5to se uslovimenjaju, i reforme nuZne. Ne postoji dobar razlog zaito bireforme bile uvek umerene a ne i drastidne, osim ako nisuuvek blagowemene - Sto najdedie nije sludaj.

Nije opravdano revoluciju nazivati samo "destruktivn-om" jer pored toga Sto ukida neke swari,,ona sfvara i novekoje mogu biti bolje. To vaZi kako za reforine tako i za nasilnepromene. Mirne promene su poZeljnije ali Sta ako se neitomole postiii samo nasiljem? Ako ono Sto dolazi nakon rev-olucije, uop5te uzev, jeste prihvatljivije za ljude od onog Sto jebilo, revolucija je vi5e konstruktivna nego destruktivna. Izneoswarivanja planiranog ne sledi nuZno da to stanje koje jepostignuto nije bolje od onog koje je uzrokovalo revoluciju.Tu nije uputno razmiSljati po principu sve ili niSta. Revolucijasu napada prvo generalno kao poniStavanje prava povla5ienihklasa kojima ono prirodno pripada, a i stoga Sto ne postiZeono 5to je planirala. Ipak i tako slepa i nesmotrena, Francuskarevolucija je ljudima donela ono Sto su Zeleli pre revolucije, ato je ukidanje starih privilegija.

Naravno, rnnoge revolucije ne postizu ni toliko: samose iskoristi nezadovoljswo naroda da neko preuzme vlast, ilise revolucij a zbog manjkavosti plana'otme' u svojoj kasnijoj

fazi. Ali to nije, kao Sto bi Berk hteo da verujemo, neizbeZan,nuian karakter svake revolucije.

I Berkova Razmiiljanja o revoluciji u Francuskoj i pe-jnova hava ioveka imala su izuzetan uticaj u svom vremenu.Na nesreiu.fjlhov uticaj bio je ograniden ia publiku koju jesvaki od njih.imao na umu i koja je bila poipuno razlldin.Berk se obraiao onima koje je on smarab 'ttvarnim vod-jary?" engle.skog naroda, kgje je smatrao "prirodnom snagomkraljevswa". _Pejn se obraiao obidnom narodu. U svojofkn-jizi Berk je obeiao: "Reieni smo da oduvamo postojeiu crk-vu, postojeiu monarhiju, postojeiu aristokraiiju, f ostojeiudemokratijy, svaku u meri u kojoj postoji, ne u veioj. Ovdeig v.aq pokaz_ati koliko od svake posedujemo". OdrZao jeobeianje,i pokazao stepen u kojem su crkva, monarhija iaristokratija oduvane u Britanskom ustavu, ali je imao mato ltig.o..to.vo. ni5ta da kaZe o demokratskom delu. Taj 'propust'udinio je od Berka ne samo konzervativca vei i reakcionara,Sto on bar p1e 1789, u sludaju Ameridke revolucije i u zastu-panju prava indijskog naroda nije bio. Postao je konzervativactek kad je postao ubedjen da prava doveka, uzeta apstraktno,prete da podriju druge delove britanskog establi5menta.

56 57

Duian Kuananovii

BURKE AND PAINE

(Summary)

The author compares arguments of two celebrated op-ponents E. Burke and T. Paine and finds that they are ofdifferent kinds and levels. The main contribution of the articlelies in defining of the issue - that two sets of arguments arederivations of the two unconciliatory anthropological posi-tions, and it is offered as a possible answer to the unsolv-ability of the issue. It is the rather obvious that author's sym-pathies are on Paine's side, which is the main reason forpayng more attention to inconsistency of $.urke's arguments.

Filozofiia i druStrc 1111990. str. 59-108

ANDRIJAGAMSBEOGRAD

Orginalni naudni radUDK 316.26Primljeno: juna 1991.

POJAM OTUDJENOSTI U SOCIOLOGUI

l.

Red "otudjenost" (stanje) ili "otudjenje" (akcija, radnja)dolazi od redi "tudj" diji je antimon "svoj", "samosvojno". Ilatinska red "alienatio" ima slidan koren, potide od redi "alien-are", otudjiti, odgumuti, udaljiti, a kao pridev "alienus", znadi"tudj" diji je antonim "suus", "svoj", "vlastit". Prema tome,etimologija te redi upuiuje na pojam udaljavanja nedeg ilinekoga od onog Sto je originalno i samosvojno. Medjutim, tared se uponebljava u raznim znadenjima u kojima ne dolaziuvek do inalajanavedeni osnovni smisao.

U svakodnevnom govoru ta red se upotrebljava zaoznadenje udaljavanja od nekog ranijeg stanja ili svojstva.Recimo, govori se da se neko "otudjio" od svoje sredine,svog ranijeg druiwenog kruga, svojih ranijih shvatanja i ubed-jenja, itd. JoS de5ie se govori o "otudjenju" stvari. U su5tiniprvi razradjeni pojam otudjenja nastao je u imovinskom pra-vu u kojem promet stvari i prava dini integralni deo: tu se pod"otudjeirjeni" sfvari ili prava (pravnotehn-idki se radi o ptirruI-otq se odnosi na stvar ili neku drugu ekonomsku wednostili ekonomski interes) podrazumeviprenos stvari, odnosnopravana stvar, na neko drugo lice. U tom smislu, na primer,prodaja, poklon ili razmena stvari je "otudjenje" sivari (azffiIP: posluga, itd., delimidno otudjenje). Otudjenost kaomechcinsko-tehnidki termin javlja se u psihijariji, gde oznada-

5958