besede-o-braku-i-porodici-sv-jovan-zlatousti

8/8/2019 Besede-o-Braku-i-Porodici-Sv-Jovan-Zlatousti

http://slidepdf.com/reader/full/besede-o-braku-i-porodici-sv-jovan-zlatousti 1/44

Беседе о браку и породициСвети Јован Златоусти

БЕСЕДА ДВАДЕСЕТА НА ПОСЛАНИЦУ ЕФЕСЦИМА (Стихови

5,22-23)

„Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу, јер је мужглава жени као што је и Христос глава Цркви, и он је спаситељ тијела.Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својиммужевима."

Иоле разуман човек међу највеће благослове сврстава и живот мужаи жене у хармонији .1 На другом месту он наглашава: друг или пријатељникада те неће напустити, али муж и жена су бољи од обоје. 2 Одпостања Господ је својим промислом дао ову заједницу мужа и жене, и одвома говорио као о једном: мужа и жену створи их 3 и нема вишемушког и женског јер сте сви једно у Исусу Христу. 4 Нема тако блискогодноса међу људима као што је то у заједници мужа и жене, подусловом да је њихова веза таква као што би требало да буде.

Када је блажени Давид туговао за Јонатаном, са којим је био као једна душа, за опис узвишености њихове љубави употребио је овопоређење: Већа ми је била твоја љубав од женске. 5

Снага супружанске љубави је заиста већа од сваке друге страсти;друге жеље могу бити јаке, али ова никад не слаби. Ова љубав (ерос)дубоко је усађена у наше биће. Неприметно, она привлачи теламушкарца и жене да се зближе, јер у почетку жена је дошла од мужа, а

од мужа и жене настадоше и други мужеви и жене. Видите ли садакако је блиска та заједница и како је њу Господ својим промисломстворио од једне природе? Он је дозволио Адаму да узме Еву која му јебила више него сестра или кћерка; она је била његово тело. Тако јеГоспод упутио будуће нараштаје да од тог тренутка постањанаставе истим путем. Он није саздао жену независно од мужа, изпростог разлога што би је муж сматрао, у том случају, бићемразличитог суштатства.

Жену је Господ такође створио немоћну да без мужа рађадецу, тако да жена не би била самодовољна. Уместо тога, Господ

је створивши једног човека, Адама, учинио од њега зачетникацелог човечанства, и мушког, и женског, као што се и гранедрвета развијају из једнога стабла. На тај начин, Бог је оне могућиомужеве и жене да буду самодовољни и независни једни од других.Касније је Бог забранио мужевима да за жене узимају своје сестреили кћери, да љубав не би била ограничавана само на члановепородица, а одвраћена од других. Све је то садржано у речимаХристовим: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створиомушко и женско. 6

Љубав мужа и жене је снага која одржава заједницу на оку пу.

1 Сир.25,12 Сир.40,233 Пост.1,274 Гал.3,285 2.Сам.6 Мт.19,4



Мужеви су дужни да оружјем, жртвујући и своје животе, бранеову љубав. Да не постоје дубоки разлози, свети Павле не би говориотако озбиљно о томе. Зашто би иначе рекао: Жене, поко равајте сесвојим мужевима као Господу. Када у кући влада мир и слога, деца селепо гаје, домаћинство се одржава, па и рођаци, пријатељи исуседи цене такав успех. Велика се корист на тај на чин ствара ипородици и држави. Када је обрнуто, настаје неред и збрка. Ако суу војсци војсковође у слози, све се одвија како тре ба, ако пак нису,ствара се пометња. Исти је случај и у породици. Због очувања мираи склада, апостол саветује: Жене, покоравајте се својим мужевимакао Господу. Зашто се онда пише на другом месту у Светом Писму:Који год се не одрече жене или мужа не мо же ме следити .7 Ако женатреба да се покорава мужу као Госпо ду, зашто онда да се од његаодваја? Она заиста треба да се покорава, али реч „као" не означаваувек и једнакост.

Апостол Павле је мислио: „Покоравајте се, знајући да слу житеГосподу (то је он спомињао и другде), чак и када то не чини радимужа, жена треба да се покорава ради Господа." Можда је чакмислио и на то: „Када вичете на своје мужеве, сетите се даслушајући њих чините своју дужност према Господу". Ко се про тививласти, противи се уредби Божјој, а који се противе примиће осуду насебе .8 Како ли ће Господ страшно судити ономе ко се противи ненекој спољашњој власти, но власти сопственог супруга коју јеГоспод од постања дао? Схватимо онда, да муж треба да заузмеместо главе, а жена место тела, и чујмо шта значи реч„поглаварство": ... Јер је муж глава жени као што је и Христос

Цркви и он је спаситељ тијела. Но, као што се Црква покорава Христу,тако и жене у свему својим мужевима. Примећујемо да, пошто каже:„муж је глава жени, као што је Христос глава Цркви", он одмахнаставља да је Црква Његово Тело, и Он њен Спаситељ. То је даклеглава што врхуни телу.

У другим посланицама, Павле је већ указао на основе брачнељубави, а мужу и жени означио места која им припадају: Мужу да водии одлучује, а жени да се покорава. Стога, као што се Црква покораваХристу (а Цркву чине и мужеви и жене), тако и жене треба да се усвему покоравају својим мужевима као Господу.

Мужеви, волите своје жене као што Христос заволе Цркву (стих25). Чули сте већ како је важно покоравање, и сигурно сте се задивилиСветом апостолу како је успео да наш живот обухвати, што може даучини само диван свети човек. Добро сте учинили. Но, чујте сада штавам даље говори, јер још није завршио: Мужеви, вели он волите женесвоје као што Христос заволе Цркву.

Видели сте зашто је важно покоравати се, а сада видите зашто јеважно волети. Желиш ли да ти се жена покорава као Црква Христу?Онда сноси одговорност за бригу према њој, као што је и Христос заЦркву. Чак и ако треба да поднесеш нова страдања због ње, и својживот да даш за њу, немој оклевати. Па опет, ти нећеш ништа учинити

равно Христовом делу. Ти се жртвујеш за неког ко ти је већ близак, аХристос је дао Себе за ону која му је окренула леђа и омрзнула Га. Каошто је Он њу почаствовао својим доласком, ону која се од Њега7 Лк.14,338 Рим.13,2



одвратила, која Га је мрзела и презирала; и као што је Он њу усавршио,не претњама, насиљем или застрашивањем, него својом вечномнеизмерном љубављу -тако и ти треба да волиш своју жену. И када теомаловажава, презире и руга ти се, својом љубављу, пажњом ипоштовањем ти још увек можеш да је придобијеш и покориш себи.Ништа није тако чврсто као везе љубави што спајају мужа и жену.Слуга се учи покорности страхом, но, чак и он ће да побегне ако гасувише угњетавате.

Али нечији животни сапутник, мајка нечије деце, извор нечијерадости никада не сме да буде везана страхом и претњом, негољубављу и трпељивошћу. Какав је то брак када жена страхује од свогасупруга? Какво задовољство има муж ако живи са женом која је за његаропски везана, а не својом слобо-дном вољом? Све сноси због ње, али јеникада немој понижавати јер ни Христос никада није понижавао Цркву.

Христос себе даде за Цркву да је освети, очистивши је.... (стих 26). То значи, да Црква не беше чиста. Била је прљава, оскрнављена исрамна. Какву год жену да узмеш, никада нећеш имати онакву невестукакву је имао Христос, и никада се нећеш оженити неком такостраном као што је била Црква Христу.

Упркос свему, он је није презирао нити мрзео, а била ја покварена.Желите ли да вам причам о њеној покварености? Павле каже Некадабејасте у тами. 9 Схватате ли сада како она тамна беше? Ништа нијецрње од таме. Видите њену пониженост, заблуделост, живот у злоби изависти, како Павле каже. 10 Сагледајте њену неразумност - била јенепокорна и склона свакој пожуди. 11

Чујете ли шта вам говорим? Била је покварена, језична, са много

позледа, а Христос је њу осветио својом жртвом као да беше дивнолепа, одана и млада. Свети апостол се чудио томе говорећи: Једва коће умријети за праведника; а за доброга можда би се ко усудио да

умре. Али, Бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмогрјешници.Христос умрије за нас. 12 Иако је она била таква, Христос јеприхватио и осветио. Очистио је и за њу се жртвовао.

Да је освети, очистивши је крштењем у води, речју, даје ставипреда се, славну Цркву, која нема мрље, ни боре, нити што томеслично, него да буде света и непорочна. (стих 26-27). „Очистивши јекрштењем," то значи да Он чисти њену нечистоту. „Речју", каже светиПавле. Каквом речју? У име Оца и Сина и Светога Духа. 13 Но, Он је нијесамо почаствовао, него је и ставио њу преда се, без мрље и боре иличега сличног. Настојмо онда да достигнемо то савршенство и лепоту ибићемо способни да је и сами из себе једном изнедримо. Не очекујтесувише од своје жене, више од њених могућности. Сетите се да је иЦрква примила све из руку Господњих: Њиме је постала славна,очишћена и улепшана. Не одвраћајте се од своје жене зато што нијелепа, јер шта каже Писмо: Пчела је најмања од свих створења што лете,али је њен дар најслађи од свега. 14

Твоја жена је створење Божје. Ако је прекореваш, ти не осуђујеш

9 Еф.5,810 Тит. 3,311 Тит 3,312 Рим. 5:7-813 Мт. 28:1914 Сир. 11:3



само њу, но и онога ко је створио. Шта она може да учини? Ако ти јежена лепа не величај је због тога. Похвала, мржња, па чак и љубавзаснована на спољашњој лепоти, долази од нечистих помисли.

Тражите лепоту душе и подражавајте Женика Цркве. Спољашњалепота је пуна сујете и разврата. Она чини човека љубоморним иострашћеним. Даје ли икакво задовољство? Можда, за кратко време.Месец, два, или годину дана највише, али не дуже, јер породицу неодржава на скупу лажна удивљеност. Произилазећи из спољашњелепоте, демони стварају гордост, неразумност, уображеност и презирпрема другима!

Но, тамо где се не обраћа пажња на спољашњу лепоту, ништа сеод овога не дешава. Љубав заснована на части и чистоти постепеносе распламсава, јер је предмет љубави лепота душе, а не тела.Замислите, има ли ишта лепше од звезданог неба? Ни једно женскотело не може бити тако дивно; ни једне очи нису тако сјајне. Кадазвезде беху створене, сви Ангели Божји гледаху их са дивљењем. И миих данас тако гледамо, али не са истом задивљеношћу. Ето шта значиуобичајеност; ствари никад не делују на нас истом јачином као први пут.Како ли је тек кад је у питању жена? Ако би којим случајем дошла болестна њу, скоро све пропада. Приврженост, нежност, утеху тражите оджене, јер су то знамења њене лепоте. Не тражимо спољашњу лепоту, ине понижавајмо је због недостатака које она не може да исправи.

Не прекоревајмо је због било чега и не будимо зловољни инебрижни према њој. Зар нисте видели колико мужева заврши својживот бедно, живећи са лепим женама; а колико њих доживе дубокустарост у највећој радости уз не много лепе жене. Обришимо стога

„мрљу", и исправимо „бору", као што је писано, и ослободимо душугреховног терета. То је лепота коју од нас Господ тражи. Учинимо јелепом, не у нашим очима, него у очима Господњим.

Не тражимо богатство, нити висок положај у друштву, (јер и то суспољашње ствари) него племенито. Не узимајте жену због њеногновца, јер такво богатство је срамно и ниско. Не жуди да се на било којиначин обогатиш преко своје жене. „А који хоће да се обогате, упадају уискушење, замку, и у многе луде погубне жеље, које гурају људе упропаст и погубно." Не тражите од своје жене богатство и видећете да

је све остало добро. Реците ми: ко би превидео све важне ствари да бизапазио оне неважне? На жалост, ми се тако често понашамо. Кадимамо сина, бринемо како ћемо му наћи богату невесту, а не како ћемоу њему развити врлину; бринемо како ће стећи новац, а не леповаспитање. Ако уђемо у неки посао, не мислимо како ћемо сеослободити греха, но како ћемо стећи што већу зараду. Данас је новацпостао најважнија ствар. Све се упропастило због страсти за новцем,којом смо опседнути.

Тако су дужни мужеви да воле своје жене, као своје тијело. (стих28.) Шта то значи? Св. Павле користи много јаче изразе и примере, па јемного јасније и захтевније. Некога можда не би убедио својим ранијимпоређењима, јер би човек рекао. „Па добро, он је Христос, а Христос је

Бог, и он је могао да се жртвује". С тога је приступ светог Павла сададругачији - „мужеви су дужни да воле своје жене". Брачна љубав једужност, а не услуга. „Као своје тијело." Зашто? Јер нико никад неомрзну на своје тијело, него га храни, негује. (стих 29.) То значи да се освом телу брине, а како је она његово тело? Слушајте: Сада, ето кост од



мојих кости, и тијело од мојега тијела, 15 каже Адам, а одмах потомследи: и биће двоје једно тијело. 16 Муж храни и негује своје тело као иГоспод Цркву (стих 29.) Поново се Павле враћа свом првом поређењу: ...

јер смо уди од тијела Његова, од меса Његова, и костију Његових (стих30). Како је то истина? Тако што је и Христос рођен у телу од истогасастава, као што је Ева створена од Адамовог тела. Добро је што Павлеовде говори о месу и костима, јер је Господ наш састав узвеличао,усвојивши га себи: „Пошто су то деца од крви и меса, и Он најтешњепостаје то исто". 17 Очигледно је да је Господ узео нашу природу, аликако ми узимамо Његову? Како смо ми уди Његовог тела? Уистину смоуди Тела Христовог, јер смо кроз Њега створени и сваки пут сеобнављамо узимајући његове Свете тајне. Има оних који мисле да је Ондошао само водом и крвљу, а не прихватају да се светим духомприсаједињујемо кроз Свету Тајну крштења. Неразумни јеретици!

Како нисмо уди Његовог Тела, кад се крштењем рађамо ипризнајемо? Свети Павле наглашава да смо од Његовог меса иЊегових костију, схватите већ једном да је Адам створен од твари аХристос је рођен у истој. Од Адама долази пад, од Христа - живот. Смрт

је процветала у рају, а погубљена на крсту. Син Божији, има удела унашој природи, као што и ми треба да имамо удела у Његовој. Као штоОн нас има, тако и ми Њега треба да имамо.

Тога ради, остпавиће човјек оца својега и матер и приљепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. (стих 31) Постоји још један видбрачне дужности: Павле говори да се човек одваја од својих родитељакоји су му дали живот и сједињује се са женом. То једно тело - отац,мајка и дете настаје сједињавањем њихових двају тела. Дете настаје

спајањем њиховог семена и тако су све троје једно тело. Наш односпрема Христу је исти. Ми постајемо једно тело са Њим кроз Свету Тајнупричешћа и много смо више са Њим, него што су наша деца са нама,

јер тако је од почетка дато, јер тако је то Он дао.Не правдајте се ничим, јер сте сигурно схватили да ваше тело има

много недостатака. Неко је хром, неко име ману на нози или руци, или је болестан, али нико није због тога толико очајан да жели да одсечедео тела који га жалости. Напротив, он још више брине о Њему него одругим деловима тела, јер и Он је део њега. Муж треба да воли својужену колико и себе самог, не зато што су исте природе; не, та дужност

је много дубља, јер они нису више два тела: он је глава, а она је тело.Павле каже: Бог је глава Христу ,18 а ја кажем да су муж и жена једнотело, као што су Син и Отац једно. Тако је Отац и нама глава. Павле једовео у везу природу човекову са Телом Христовим и каже: Тајна је ововелика, а ја говорим о Христу и о Цркви .19

Шта то значи? Мојсеју Боговидцу, Господ је открио како је великатајна стварања једног од двају тела. Сада, Павле говори о Христу каовећој тајни јер Он остави Оца и сиђе међу нас да се привенча са СвојомНевестом, Црквом и постане једнодушан са њом: Ко се сједини саГосподом, један је Дух са Њим. 20 Павле каже: „То је велика тајна", а то

15 Пост.2,2316 Пост.2,2417 Јев.2,1418 1.Кор.11,319 Еф. 5,3220 1 Кор. 6,17



значи „И поред свега већ реченог, брачну љубав не требаомаловажавати." Тиме се он поново враћа на постављено питање.

Тако и ви, сваки да воли онако своју жену као и себе самог; а жена дасе боји свога мужа .21 Велика је тајна, дакле, да човек оставља оног којиму је дао живот и подигао га, и ону која га је родила и отхранила. То језаиста велика тајна за човека, да оставља оне који су му подарилитолике благодети, оне са којима је био толико близак, и да се сједини саженом коју готово не познаје, са којом нема скоро ништа заједничко ида је поштује више од свега. Па ипак, родитељи не тугују због тога! Онису чак радосни да новац потроше за свадбу; ето још једне велике тајне!

Постоји у томе један скривени смисао: Мојсеј је то пророчкипоставио још од самог почетка, а Павле то сада објављује, поредећи саХристом и Црквом. Све он то говори не само за корист мужу но и зажену, да би је муж неговао као своје тело, као што је и Христос Цркву, ида би она поштовала свога мужа. Павле више не набраја самодужности из љубави, него и из поштовања. Жени припада другаважност. Она не треба да тражи једнакост, но да се покорава глави;нити муж да омаловажава њену покорност јер му је тело. Ако главаодбаци тело, и сама ће умрети. Уместо тога, муж треба њенупослушност да награди својом љубави. Руке, ноге и други делови телатреба да служе глави, а глава треба да води бригу о телу, јер сносиодговорност за све његове делове. Ништа није боље од овако уређенезаједнице, мада знам да ће неко рећи: „Како може бити љубави тамогде је страх?" А ја кажем: „Она која се мужа боји, она га и воли, а кадга воли онда га и поштује јер јој је глава. Муж је део њеног тела, јер јеглава део тела. Павле даје глави власт, а телу послушност у корист

мира; јер где је једнакост - мира нема. У породици нема демократије, неможе да влада свако. Власт мора да буде у рукама једнога. Исто тако јеи у Цркви: Мир је само ако влада Дух Божији. Пет хиљада људи беше у

Јерусалимској Цркви, а сви беху једнодушни, и ниједан од њих не речеда је било шта што има само његово, но се покораваху једнидругима. То је заиста пример мудрости и страха од Бога (Богобојазни).

Примећујемо да Павле подробно објашњава брачну љубавпоредећи је са Христовом љубављу према Цркви и нашом љубави премавластитом телу; он говори да због ње муж оставља оца и мајку, алимисао о страху не објашњава до краја. Зашто? Зато што Павле жели дау браку надвладава љубав, јер где је љубав све остало долази за њом;кад љубави нема, страх је излишан. Ако муж воли жену, он ће је трпетииако је непослушна. Како је тешко успоставити мир кад муж и женанису везани љубављу! Страх није замена за љубав. Зато апостол Павле,говори више о снази љубави. Ако мислите да је жена губитник збогтога што јој је речено да се боји мужа, сетите се да је прва дужностљубави превасходно намењена мужу и видећете да је то добро за њу.„А шта ако жена одбије да ми се покори?", питаће неки муж. Ништа зато! Твоја је дужност да је волиш; испуњавај своју дужност! Чак и аконе добијемо од других оно што нам припада, ми морамо да испуњавамосвоју дужност. Ево примера за то: Павле почиње овај одељак речима:

„Покоравајте се једни другима." Ако се твој супружник не покоравазакону Господњем, ти немаш чиме да се оправдаш. Жена треба дапоштује свога мужа и онда кад јој он не указује љубав; муж треба даволи своју жену и ако она њега не поштује. Онда, никоме неће ништа21 Еф. 5,33



недостајати, јер свако од њих испуњава дату му заповест. Ево штазначи бити венчан у Христу: духовни брак је као духовно рођење којеније од крви, нити од жеље телесне. 22 Сетимо се рођења Исаковог,Писмо каже: У Саре беше престало што бива у жена .23 Њен брак не бешеод страсти телесне, но од Духа, као што се и душа сједињује саГосподом у неисказивој заједници коју само Он зна: А ко се сједини саГосподом, један је дух са Њим .24

Видите како Павле не узима физичко, но духовно јединство да бинам објаснио заједницу брака. Како су неразумни они који бракниподаштавају! Да је брак нешто недостојно, Павле никада Христа неби назвао жеником а Цркву невестом; нити би нам указао на то дачовек оставља своје родитеље, поредећи то поново са деломХристовим и Црквом. Псалмопевац овако пева о Цркви: Чуј кћери,погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оцасвојега, и цару ће омиљети љепота твоја ,25 а Јеванђеље овако говори оХристу: Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет .26 Кад каже за Христа даОн „изиђе" од Оца не замишљајте то као промену места, како то кодљуди бива. „Изиђох" не треба да се тумачи у смислу покретања, негооваплоћења.

И зашто Павле говори да се муж сједињује са женом, а не жена самужем? Зато, јер када наводи дужности из љубави, он их упућује мужу.Говорећи о поштовању, жени казује да јој је муж глава, као што је иХристос глава Цркви; а учећи мужа да љуби, он га везује и учвршћује увези са женом. Ако муж остави родитеље због жене и после је напусти,чиме може да се оправда? Не видиш ли мужу какву ти част Господуказује тиме што ти је дао жену? Узео те је од оца и привезао за њу.

Како може верујући муж да каже да нема никакву дужност према жениако му се она не покорава. Павле једино чини уступак кад су у питањужене неверујућих супружника и дозвољава им да се раздвоје: Ако ли сеневјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у том случају нису

ропски вијезани .27 Павлове речи „страх" или „поштовање", односе се на то да тражиш

поштовање од слободне жене, а не страх који показује роб. Она је твојетело и када њу унижаваш, самоме себи то чиниш. А шта доноси овакво„поштовање"? Жена ти се неће супротстављати, неће омаловажаватитвоју власт у кући и то је сасвим довољно. Ако желиш да те поштујевише, воли је онако како је заповеђено; онда страху неће бити места,

јер љубав ће све усавршити. Жене су слабије, треба им више подршкеи попустљивости. Ја не осуђујем други брак, нека им Господ опрости!

И апостол Павле га допушта, али као уступак. Дај жени све што јој је потребно и избегавај невоље, јер си дужан то да чиниш. Да биоправдао своју тврдњу Павле се не користи другим примером негоХристовом премудрошћу, тако великом и снажном. „Оставиће човекоца својег и матер", и не каже потом „живеће са", но „приљепиће" сежени. Тако се истиче блискост брачне заједнице и искреност љубави.Павле се не задржава на овоме, но даље објашњава покорност женину у

22 Јн. 1,1323 Пост. 18,1124 1 Кор. 6,1725 Пс. 46:10-1126 Јн 16,2827 1 Кор. 7,15



односу на заједницу два бића која нису више два, но једно. Он не каже Један дух" или Једна душа", но управо једно тело. Жени припададруга важност, али то не значи да она поседује стварну власт и

једнакост, јер муж је поглавар и његовом влашћу остварује себлагостање у дому. Павле узима пример Христа да би нам показао несамо како да волимо него и како да владамо „да би (жена) биласвета и неупрљана".

Речи „тело" и „приљепиће се", упућују на љубав, а учинити„светом" и „неупрљаном" односи се на поглаварство. Испуњавај и

једно и друго и све ће бити добро. Ради оно што је угодно Господу,па ће оно што је угодно људима доћи само по себи. Поучавај својужену, па ће ти у кући владати мир и слога. Слушај шта Павле каже:„Ако ли хоће шта да науче, нека код куће питају своје мужеве". 28

Ако на овакав начин уре димо наш дом, исто тако ћемо уредити иЦркву, јер је дом мала Црква. Само тако, ако смо добри мужеви ижене, постаћемо узор врлине другим супружницима.

Сетимо се сада Аврама, Саре и Исака и триста осамнаестљуди рођених од њих. 29 Тај дом је био заједница побожности,поштовања и реда, најбољи пример апостолског правила. Сара сепокоравала мужу, што показују њене речи: Пошто сам остарјела, сад

ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар. 30 Аврам је волео њу, ичинио увек оно што је тражила; син им беше пун врлина, послугаодана, у сваком тренутку спремна да жртвује животе загосподара. Главни слуга је био толико одан, да су му поверилиприпремање Исакове женидбе, и због тога је ишао на далеки пут.Као војсковођа, који добро уреди војску да је неприја тељ не може

напасти неспремну, тако и муж и жена треба да се брину о свомдому да би одржали мир и благостање у породици. У противном,домаћинство се растура и пропада.

Стога, са највећом пажњом водимо бригу о жени и деци. Самотако ћемо дужност поглавара учинити лаком. Само тиме ћемо сеоправдати пред судом Христовим. 31 Ако је муж добар и дејствујекао глава, онда тело неће трпети штету. Павле је подробнообјаснио и мужевима и женама како треба да се понашају: „Онатреба да му се покорава као глави, а он треба да је воли као својетело". Питање је, како остварити такав однос? То треба да сеобјасни и ја ћу то сада учинити. Такав однос мужа и женеостварује се не везивањем за новац, но тежњом ка врлини истрахом Божијим. Оно што Павле саветује слугама у наредномодељку односи се и на нас: Знајући да ће свако ако шта добро учини,то примити од Господа. 32 Воли је не ради себе, но ради Господа. ЗатоПавле каже: „Покоравајте се... као Господу." Све чини радиГоспода, у духу покорности Његовој вољи. Требало би да то будедовољно да нас убеди да се клонимо свађа и неслоге. Нити муж смеда поверује нечијим оптужбама за жену; нити жена да без разлогапроверава кретање свога мужа ако се већ доказао као одан супруг.Међутим, шта ако је она љубоморна и поред тога што дан проводиш

28 1 Кор. 14,3529 Пост. 14,1430 Пост. 14,1431 Ис. 18,832 Еф. 6,8



радећи а вече посвећујеш њој? Нека ти не досаде њене јадиковке; онате воли, и не понаша се неразумно, јер сво њено незадовољтводолази од велике наклоности према теби и од страха. Да, она се бојида јој се брак не разруши, да је неко не раздвоји од онога ко је њенанајвећа благодат; да јој не одузме онога који јој је глава.

Када вас куша љубомора, сетите се опет Аврама и Саре. Сара јебила нероткиња и сама је понудила Авраму своју слушкињу Агару заналожницу. То је била њена идеја. Аврам са тим ништа више није имао,осим што је дао свој пристанак, јер су били стари и бездетни. Изабрао једа буде отац да не би разжалостио жену; па ипак, после свега, шта му

је Сара рекла када је Агара затруднела? Увреда моја пада на тебе.Господ ће судити и теби и мени. 33 Да је неко други био на Аврамовомместу, зар се не би разгневио? Зар јој не би рекао: „Шта хоћеш? Нисамжелео ништа да имам са том женом; ти си све то смислила и зашто месада окривљујеш?" Али, не, Аврам ништа од тога није рекао. Слушајтењегове речи: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини са њом што ти јевоља. 34

Одустао је од жене са којом је легао, са којом је био једно тело, самода Сару не би ражалостио, јер ју је волео више од свега. И више одтога, јер Агара је носила његово дете. Који би муж учинио ишта лошежени која му носи сина? Но, праведни Аврам је био непоколебив иништа није желео да стави изнад љубави коју је гајио према Сари.Угледајмо се зато на његову трпељивост.

Жена никада не треба да грди свог мужа: „Ти си лења кукавица!Немаш никакву вољу! Погледај на наше пријатеље, суседе, родбину -сви су богати, њихове жене имају много више од мене". Жена никада

да не говори мужу тако нешто; она је тело свога мужа и није њено дакомандује глави, но да се покорава и буде послушна. „Али зашто би онатрпела оскудицу?" неко ће можда питати. Ако је сиромашна, нека сесети оних који су сиромашнији од ње. Кад би истински волела свогамужа, она му не би тако говорила, него би то што је са њим ценилавише од свега на свету. Исто тако, и муж ако има жену која овакопрема њему поступа, не треба да показује своју власт тиме што ће да јепсује или вређа, или се одвоји од ње. Уместо тога, треба да уложи свуснагу и достојанство свога духа и да је стрпљиво подсети на то да

је и сиромаштво благодет ако је од Бога.Жена ће онда престати да се жали, но, није довољно да је он

поучава само речима, но и сво јим делима. Треба да је поучава дане жуди за високим друштве ним положајем. Ако и он то чини, онаће се на њега угледати. Почев од прве брачне ноћи, муж треба дабуде узор нежности, издржљивости и владања самим собом, па ћеи жена бити таква. Он треба да је саветује да се не украшавазлатним наруквицама, огрлицама и другим накитом, да не купујескупа одела. Уместо тога, жена треба да се појављује удостојанству, а достојанству није потребна театралност.

Опремите дом уредно и са сваком ме ром. Ако женик непоказује занимање за светске неумерености, брак ће им бити

поштеђен штетних уплива из средине. Клоните се непристојнемузике и игре. Сигуран сам да ме многи сматрају смешним штодајем овакве савете, али ако ме ко послуша, схватиће вредности33 Пост. 16,534 Пост. 16,6



мирног и складног живота у породици: а ка ко време иде, тога ћесве више бити свестан. Више се неће сме јати мени, него онимакоји живе као будаласта деца или пијани људи. Шта је онда нашадужност? Уклоните из свог живота сваку непристојност,нескромност и развратност, и не дружите се са људима који точине. Када те види твоја невеста да се тако вла даш, рећи ће себи:„Дивно! Како је мудар мој муж! Он овај прола зни живот не држинизашта. Узео ме је за жену да бих била добра мајка његовојдеци и разборити настојатељ његовог дома".

Да ли ће младој невести овакав живот бити бесмислен?Можда само за кратко време, али би ускоро открила сву његовулепоту. Она ће порадити на својој скромности, ако ти себеучиниш скромним. Не улазите у празне разговоре, јер никоме нијеод користи многоговорљивост. Када саветујеш жену, почни тоувек речима љубави. Ништа је неће тако убедити у исправносттвојих речи као сигурност да јој говориш са искреном наклоношћу.Реци јој да си убеђен да новац није битан, да су само лоповигладни за новцем, да је волиш више од сваког блага и да је мудра,разбори та и побожна млада жена, драгоценија од свега на свету.Говори јој да је волиш више и од свог живота, јер је овај животништа и да ти је једина нада да ћете се сјединити савршеномљубављу у животу који ће доћи. Реци јој и ово: „Овај наш живот јекратак и пролазан, али ако нас Господ удостоји заменићемо гаживотом вечним у царству небеском. Онда ћемо бити савршено

једно, је дно у другом и у Христу Господу.Нашој радости неће бити краја. Твоја ми је љубав важнија од

свега и ништа ми не би било теже и болније од тога да сераздвојимо. Чак иако изгубим све, свака би ми жалост билаподносива, само ако би ми ти била верна." По кажи јој да волиш даси са њом и да ти је драже да си код куће, него да си одсутан.Уважавај је пред својим пријатељима и пред децом. Награди јеувек за добра дела, а ако што лоше учини за тебе стрпљиво иблаго је посаветуј. Молите се заједно код куће и идите заједно уЦркву, а кад се вратите кући, разговарајте о ономе што сте тамочули. Ако западнете у сиромаштво, сетите се апостола Петра иПавла који су почаствовани више од краљева и богаташа, а ипак сусвоје животе провели у глади и жеђи. Подсећајте једно друго да сеничега не треба бојати у животу осим Господа. Ако вам брак будетакав, ваше савршенство мериће се са савршенством монаха.

Ако волите да приређујете гозбе, нека то не буде нескромно инепристојно. И ако наиђете на неког сиротог, светог човека којивам у кућу доноси Божији благослов, позовите га. Додаћу још и то:Не труди се да узмеш богату жену. Боље је ако је сиромашна.Никакво задовољство нећеш добити њеним новцем. Напротив,стално ће ти досађивати својим подругивањем и прохтевима.

Неће имати поштовања према теби и стално ће те надменовређати: „Не жали се стално због трошкова! Ништа твоје нисам

потрошила; носим одело купљено за своје паре". Шта говоришжено? Зар своје одело носиш? Ништа није ружније од оваквихречи! Ни тело није више само твоје (јер си га венчањем предаламужу), па како онда новац може да буде само твој?! Ви сте обојепостали једна личност, једно тело, а ти још увек говориш да



имаш нешто „своје"! Ове гнусне погане речи долазе од ђавола.Ствари много лепше и драже од новца Господ нам је дао каозаједничка добра; зато што не можемо да кажемо: „Само мојасветлост, моје сунце, моја вода". Па, ако су нам ове велике благо-дати дате свима, зашто не би и новац? Нека богатство пропаднехиљаду пута! Или, нека не пропадне богатство, јер оно само посеби није проклето, но она искривљеност ума која га ставља начело свих вредности.

Учи је томе, и свему ономе што сам већ споменуо, али са многовише саосећања, јер, живот у врлини има много тога што је тешкоспровести. С тога, кад год је подучаваш истинској мудрости, приђи

јој смирено и труди се да ти речи буди са више топлине иразумевања. Осим тога, настој да из њене душе искорениш речи„моје" и „твоје". Ако и каже за шта год „моје", ти је питај: „А шта тиназиваш својим? Ја стварно не знам на шта мислиш. Што се менетиче, ја немам ништа своје. Како можеш било шта назвати својимкад је већ све твоје? Ја сам твој!" То није ласкање; то је мудросткојом ћеш угасити њен гнев. Ласкање је кад човек говори санечистом жељом у срцу, а овде говори чисто срцем. Кад јој кажеш:„Ја сам твој, ти потврђујеш речи светог Павла: Жена није господарод својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својегатијела, него жена .35 Зато јој још реци: „Ако немам власти над својимтијелом, јер сам га теби дао, какву онда власт могу да имам надстварима које поседујем?" Говорећи то, ти ћеш је постидети, али и

још више везати за себе. Тако је, дакле, учи својим примером исвојим говором из којег си и сам избацио речи „моје" и „твоје".

И још нешто. Никада је не зови само именом. Додај уз име јоши речи нежности, поштовања и љубави. Ако ли јој ти указу јешпоштовање, она га неће тражити од другога; нити ће икадажудети за туђим похвалама ако јој оне долазе од тебе. Стави јеизнад свега осталог, због њене лепоте и осећајности и не будишкрт на похвалама. Тако ћеш је убедити да не слуша никог осимтебе и да се само теби посвети. Учи је да се боји Бога. Ако ли тонаучите, и све остале добре ствари ће произићи из ове поуке ииспуниће ти дом са хиљаду благослова. Жудите само за онимшто је савршено, па ће вам се све остало додати. Јер Господ рече:Иштите најприје Царство Божије, и правду Његову, и ово ће вам се све

додати? 36 Шта мислите, каква ће деца бити од оваквих роди теља? Какви

ће бити они људи који се са њима буду дружили? Зар неће и онапримити безбројне благодети? Углавном, деца усвајају особинесвојих родитеља, васпитавају се онако како су им родитељиваспитани, воле исте ствари које воле њихови родитељи, говоре ираде исто као и они. Ако наш живот тако уредимо и ако се будемопридржавали поука из Светог Писма, наћи ћемо путовођу за свешто нам треба!

Тако ћемо задовољити Господа и овај живот провести у врлини

и убројати се у достојне вечних блага која је обећао онима који Гаљубе, Њега, човекољубивог Го спода нашег Исуса Христа, комеприличи свака част и поклоње ње, са Оцем и Светим Духом, сада и35 1 Кор. 7,436 Мт. 6,33



увек и у векове векова. Амин.

БЕСЕДА ДЕВЕТНАЕСТА НА ПРВУ ПОСЛАНИЦУ КОРИНЋАНИМА(Стихови 7,1-2)

А за оно што ми писасте: Добро је човеку да се не дотиче жене. Али због блуда сваки нека има своју жену и свака нека има својегамужа.(1,1-2)

У претходном поглављу Св. Павле исправља три најнепријатнијенеправилности у Коринтској цркви. Прво - раскол унутар цркве, друго -родоскрван живот, људи и треће - похлепу која је изазвала члановецркве да туже једни друге државним судовима. Овде говори многоблаже. Својим слушаоцима даје предах од таквих прљавштина инаставља да их саветује о браку и девствености. Примећујемо да удругој посланици Коринћанима чини супротно: Почиње са лакшимтемама, а завршава много озбиљнијим. Но, у овој посланици,завршавајући поглавље о девствености, поново се враћа горућимпитањима. Тако се не држи неког устаљеног редоследа, већ мења теме,понекад говори строго, понекад блаже, како већ околности захтевају.

Павле каже: „А за оно што ми писасте." То значи да су му ониписали и питали га да ли је добро за човека да се уздржава од везе саженом. Он одговара на њихова питања и истовремено утемељујеправила брачног живота, али свој одговор даје уз објашњења одевствености. „Боље је за човека да се не дотиче жене." То је исто каода је рекао: „Ако тражите најбоље, онда уопште не узимајте жену, али

ако желите помоћ и заштиту у својој слабости - жените се." И некад исад, једна од ове две ствари дешавају се у браку: Или муж хоће да имавезу са женом, а она неће, или обрнуто. Он, међутим, говори о обеманеприликама исто. Јавила се претпоставка од стране појединихтумача да се ово питање

упућено светом Павлу односи искључиво на свештенике. Ја се сатим не слажем. Његов савет се не односи на посебну групу људи, већ набило кога. Да се то односи само на свештенике онда би ре као: „Боље јеучитељу да се не дотиче жене", али он говори уоп штено: „Боље јечовеку", а не само свештенику. Касније, он додаје: „Јесте лислободни од жене? Не жените се." Ни ту не спомиње свештенике иучитеље, него говори неодређено све до краја. Го ворећи: Али збогблуда, сваки нека има своју жену, он човеку нуди могућност да сеодупре искушењу.

Муж нека указује жени дужну љубав. (Стих 3) Шта значи ду жнаљубав? То значи да жена нема власт над својим телом. Она јемужу робиња, а истовремено и његов господар. Ако одбијеш даслужиш мужу, опиреш се Богу. Зато, жено, ако се уздржаваш (например, од телесне везе), макар и за кратко, тражи прво одо брењеод мужа.

Због тога апостол Павле говори о дужној љубави као о оба вези.

Тиме показује како ни муж, ни жена нису своји сопственигосподари, но су слуге једно другом. А ако вас д мужеви, блудницапокуша да заведе, реците јој: „Моје тело није моје, но моје жене". Ижена нека каже сваком мушкарцу који покуша да је учинипрељубницом: „Моје тело није моје сопствено, него мужевљево".



Пошто ни муж, ни жена немају власти ни над својим телима, јошмање ће имати власти над новцем. Слушајте ме пажљиво сви вивенчани мужеви и жене: „Ако своје тело не можете назватисопственим онда сигурно ни новац не можете назвати својимсопственим".

Ја сада потврђујем оно што је дато и у Ста ром, и у НовомЗавету, да је мужу дата већа власт: Воља ће твоја стајати подвлашћу мужа твојега и он ће ти бити господар, 37 и Мужеви, волитесвоје жене... а жена да се боји свога мужа. Обратите пажњу на изборречи апостола Павла. У овом поглављу не ма ни спомена о већојили мањој власти. Зашто користи изразе који упућују на једнакост?Због тога што говори о дужној части. Он од мужа захтева већуодговорност скоро у свему, али кад је у питању част, ту чиниизузетак „муж не влада својим телом, него жена". Муж и жена суподједнако одговорни за част њихове бра чне постеље.

Не забрањујте се једно другом сем по договору (стих 5). Шта то,заправо значи? Павле каже да се жена не може уздржавати одмужа без његове воље и обрнуто. Зашто? Зато што великепрељубе и браколомства у већини случајева происходе од оваквеврсте уздржавања. Ако мушкарци чине прељубе чак и кад имајуутеху од својих жена, шта ће се десити онда ако им је и онаускраћена? Свети Павле овакав начин уздржавања називапреваром управо зато што говори о дужној љубави супружника каоо обавези. Истовремено он показује подједнаку власт у браку. Акосе једно уздржава без сагласности другога - то је превара. Ако јеодобрење дато, то није превара, јер не може се узети нешто што

је већ добијено. То није отимање. Отимање је тек ако се нештоузима на силу, без дозволе. Управо то је оно што многе жене чи некада одбијају мужа. Тиме чине грех који односи превагу надисправношћу њиховог уздржања.

На жену онда пада одговор ност због мужевљеве развратностии разореног дома. Уместо тога, оне треба да цене мир и склад упородици изнад свега, јер ништа од тога није важније.Посматрајмо то овако: замислимо дом где се жена уздржава ододноса са мужем без његовог пристанка. Претпоставимо да онучини прељубу, или пак да то не учини али да се стално жали,гневи и свађа са женом. Каква је ту онда корист од жениногпоста и уздржања? Никаква! Ту се љубав растурила у комадиће.Колико увреда, нереда и свађе настаје због овога!

Кад су муж и жена раздвојени једно од другог, њихов домније у бољем стању од брода на којем усред буре капетан икормилар не могу да се сложе. Зато Павле каже: Не забрањујте се

једно другом, сем по договору, привремено, да бисте се предали посту и молитви. На тај начин он истиче необичну" снагу молитве. Сдруге стране, ако би забранио молитву онима који имају везу саженом, онда би биле бесмислене његове речи о непрекиднојмолитви. Сасвим је, значи, могуће бити у браку и молити се, али

молитва може да буде појачана за време док се човек уздржава.Примећујемо да он не каже „Да се можете молити", него „Да семожете предати молитви". Он, дакле не сматра да би полниодноси учинили молитвеника нечистим, једноставно мисли да37 Пост. 3,16



они заокупљају њихову пажњу. Зато каже: „Па опет да сесастанете, да вас сатана не искуша вашим неуздржањем". Да неби изгледало како произвољно даје правила, он објашњава: „Да вассатана не искушава". Да би показао да ђаво није једини одгово ранза искушења, каже; Не дајте да вас сатана искушава вашимнеуздржањем. Али ово говорим као мишљење, а не као заповест, јер

хоћу да сви људи буду као и ја. Свети Павле често узима себе запример када говори о тешким питањима; Молим вас, дакле,

угледајте се на мене. 38

Али, свако има сопствени дар од Бога. Овај овако, онај онако(стих 7). Свети Павле ово каже да би мало охрабрио Коринћане, собзиром на то да их је оптужио за неуздржљивост. „Сваки имасопствени дар од Бога". То, по светом Павлу, не значи да ми нетреба да настојимо да се што више уздржавамо. Он то говори изпопустљивости, да би их утешио. Да је уздржање дар и да човекне може да га стекне својим напором, како би онда могао да каже:

А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и јашто сам. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају. Јер јебоље жениши се и удавати него ли упаљивати се (стих 8-9).

Видимо сада потпун смисао речи апостола Павла. Он каже да је девственост боља, али човека не присиљава на то, прибојавајућисе поражавајућег исхода. Боље је женити се и удавати неголи

упаљивати се (стих 9). Тиме свети Павле жели да истакне како јеразорна моћ страсти над нама. Он под тим подразумева „Ако стеискушавани великом страшћу, онда умањите своју патњу иугушите је кроз брак пре него што пропаднете".

А ожењенима и удатима заповедам, не ја него Господ... (стих 10).Свети Павле каже „Не ја", зато што он само има удео у објашњењузакона који је сам Господ Исус Христос успоставио да човек неможе отпустити жену осим у случају браколомства. Речи светогПавла, које иначе Христос никада није јасно изрекао, у свакомслучају су надахнуте његовим речима. О томе међутим Христосговори на посебан начин. У томе је разлика између „Ја" и „не Ја".Никада Павлове речи не бисмо схватили људским да не кажеМислим да ија имам Духа Божијега. (стих 40).

Но, шта Господ јасно заповеда венчаним паровима А ожењеними удатим заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не

раздваја. Ако ли се пак и раздвоји нека остане неудата, или нека сепомири са мужем; и муж да не оставља жену (стих 10-11). Каковидимо, раздвајања, било да су изазвана уздржавањем,несугласицама или било чим другим, свети Павле каже да је бољеда се не десе. Ако и дође до њих боље је да жена остане са мужем.Чак и ако немају полне односе, она бар неће узети другог човекасеби за мужа.

А осталима говорим ја, а не Господ: ако неки брат има жену неверујућу и она се приволи живети са њим, нека је не оставља. Иако нека жена има мужа неверујућег и он се приволи да живи са

њом, нека га не оставља (стих 12-13). У истој посланици,39

Павле насупозорава да се не мешамо са блудницима, но одмах се исправља,ограничавајући своју забрану. То чини стога да би нам ствар38 1 Кор. 4,1639 1 Кор- 5:9-11



олакшао, јер у другом случају ми бисмо морали да напустимо овајсвет који је иначе пун блуда. Овде нам пак нуди најбољумогућност. 40 Ако жена има неверујућег мужа и обрнуто: „Нека гане оставља". Шта мислите о овоме? Да ли вас изненађује, собзиром на то да је неверство горе од блуда, а свети апостолПавле саветује неверујућима да остану са супружником, док је пакпрељуба довољан разлог за раздвајање. Свакако да је прељуба мањи грех, али Господ својом милошћу показује да нас мањи гресимогу спречити да учинимо веће. Сетимо се Христових речи из

Јеванђеља: Остави онде дар свој пред олтаром, и иди те се најпрепомири са братом својим, па онда дођи и принеси дар св ој .41 Сетимо се иприче о човеку који је дуговао 10000 таланата. Господ га није казниозбог тога што није могао да врати дуг, но зато што није опростио слузикоји је њему дуговао 100 динара (тако би и блуд био мањи грех одневерја. Но брак са неверујућим може да буде заштита од прељубе и утаквом случају он је дозвољен). Свети Павле такође објашњава даХришћанка не треба да страхује од односа са неверујућим мужем и дато сматра нечистим делом. Све страхове одгони овим речима: Јер сеневерујући муж посвети женом, и жена неверујућа посвети се мужем(стих 14). Но раније он каже: Или не знате да ко се с блудницомсвеже, Једно је тело с њом. 42 Могли бисмо из тога закључити да женакоји ступи у заједницу са неверујућим мужем постаје једно тело сањим. Зар то није противуречно? Не, због тога што иако постају једнотело, жена не бива оскрнављена јер је чистота њене вере јача однечистоте његовог неверја. Исто тако, чистота верујућег мужа јача јеод нечистоте неверујуће жене. Како то да муж који отпусти жену због

прељубе не бива осуђен, а тамо где је супружник неверујући нечистота је превладана и полни однос међу супружницима дозвољен. То је могућезбог тога што у овом случају постоји нада да супружник, који пропадазбог неверја, може да се спасе кроз брак са верујућим. У првом случају,брак је већ распуштен: оба супружника су обесвећена, док овдеодговорност пада само на једног супружника.

Ево, на шта мислим: „Неверујућа жена свој однос са мужем скрнависобом. Ако њен муж ступи у однос са њом, постаје исто толико нечистколико и она, јер су двоје постали једно тело. Чистота у таквојситуацији је немогућа за мужа или жену, но овде то није случај. Како јето могуће? Неверујући муж је нечист због свог неверја; но његова женаостаје чиста уколико се са њим не сједињује у неверју. Он, међутимостаје нечист све дотле док је неверујући, али с обзиром на то да бракпредставља и физичко јединство, полни однос у који ступа са женомније оскрнављен његовим неверјем. Осим тога, за њега постоји нада даприђе вери под жениним утицајем, док би то у другом случају билотеже. Како би жена, која је једном обешчастила мужа преваром изанемаривањем брачних дужности, поново мужа придобила, нарочитоако постану туђи једно другом? Муж више није муж после таквогбраколомства, док у другом случају, чак и ако је жена неверујућа, онамужу не ускраћује брачну дужност. Имајмо, међутим, на уму да он

(свети Павле) не препоручује мешање са неверујућима. Зато онкаже: „... и он (неверујући) ако се приволи да живи са њом40 1 Кор. 741 Мт. 5,2442 1 Кор. 6,16



(верујућом)."Реците ми онда шта има лоше у таквом браку? Чистота вере се

одржава, а са њом живи и нада за неверујућег супружника. Оваквебракове треба допустити. Нема потребе да се ствара напетост,али запамтите: исход оваквог брака не треба да брине оне који обраку само размишљају, него оне који у браку већ живе. Он (Павле)не каже: „Ако неки брат хоће да се жени неверујућом", него „Аконеки има жену неверујућу". То значи да: ако је неко примио речИстине, пошто је већ ушао у брак а жена је остала неверујућа а идаље жели тај брак, онда то не треба раскидати". „Јер сеневерујући муж посвети женом". Чистота верујућег је јача.

Но, како неверујући може бити свети? То је немогуће, ализапажамо да свети Павле и не каже да је он свет, но да се онпосвети својом женом. То не значи да његово неверје постаје свето.

Та снажна реч "посвети" треба да одагна женине страхове, а кодмужа да изазове жудњу за истином. Нечистота се не рађаспајањем њихових тела, но њиховим помислима и жељама. Ево идоказа за то: „Ако један супружник остане нечист када се родидете, онда је и дете нечисто или упола чисто. Свети Павле,међутим каже да је дете чисто: „Иначе деца ваша била би нечиста,а сад су света." Овде он поново користи реч „света" уместо речи„не нечиста" да би растерао страхове које рађа сумње оваквеврсте.

Ако ли се неверујући раздваја, нека се раздвоји (стих 15). Како сеон то раздваја? Овде није реч о брачном неверству, него штаучинити ако те муж остави због тога што одбијаш идолопоклонство

или нећеш да починиш са њим нешто срамотно по „брачнојдужности". Ништа. Пусти га нека иде. Боље је раскинути такавбрак да би се очувала праведност. Свети Павле то и објашњава:Брат или сестра у таквом случају нијесу ропски везани. Ако ли те бијесвакога дана, или стално започиње свађе због оваквих разлога,боље је да се раздвојите. „На мир нас је позвао Бог". Неверујућимуж је у овом случају исто крив због раздвајања колико и мужпрељубник.

Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа (стих 16). Тимесвети Павле образлаже савет жени да се од мужа „не раздвоји". То

је исто као да је свети Павле рекао: „Ако ти муж није пркосан,може да му буде на велику корист ако останеш са њим. Зато,остани, саветуј га, и приводи истини". Ни један учитељ не може дабуде тако убедљив као жена. Примећујемо, међутим, да светиПавле не намеће ову могућност свим супружницима. Разлог томесу околности у којима они живе, Јер некад је настојање верујућег дасе неверујући обрати сувише тешко. С друге стране, он цео случајне сматра безнадежним.

Свети Павле схвата да је много тога неизвесно и зато топитање оставља отворено: Јер шта знаш, жено, можда ћеш спастимужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену? Само како Бог

свакоме додјели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. Итако заповедам по свим црквама. Јели ко призван као обрезан? Нека сене гради необрезан. Је ли ко призван као необрезан? Нека се необрезује. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него

држање заповести Божијих. Сваки нека остане у ономе звању у комеје



призван. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш (стих 16-21).Ни једна од ових ствари не утиче на веру, зато се о њима не

расправљајте, и нека вас оне не збуњују. Вера све надвисује. „Свакинека остане у ономе звању у којем је призван". Је ли ти жена биланеверујућа кад си призван? Остани са њом. Не отпуштај је збогтога што мислиш да ти вера забрањује. Јеси ли био роб кад сипризван? Није битно, настави и даље да служиш. Јеси ли бионеобрезан кад си призван?Остани необрезан. Јеси ли већ биообрезан кад си постао верујући? Не труди се да уклониш траговеобрезања. Све то значе речи: „сваки како га је Господ призвао,онако нека живи". Ни једна од ових ствари не омета живот упобожности. било да си роб, или пак имаш жену неверујућу, илипак имаш знаке обрезања, ти си призван вери, и то је важно. Зарто није чудно?! Погледајте шта каже за робовање!

Као што обрезање нема важности за спасење и као што мунеобрезање није препрека, тако и робовање и слободњаштво наспасење не утичу. Он то потврђује речима Ако и можеш постатислободан, радије се стрпи (стих 21). Из којег би разлога роб који можеда се ослободи изабрао да и даље остане у ропству? Свети Павлетврди да робовање и није зло, него да је напротив то предност!Неки ове његове речи тумаче овако: „Али ако можеш добитислободу, искористи прилику". Ово се тумачење не подудара састварном намером светог Павла. Он покушава да утеши робове, даих убеди да стање у којем се налазе није препрека њиховомспасењу. Зашто би их онда изненада наговарао да тражеслободу? Напротив, он схвата да би неки питао: „Шта треба да

урадим? Слободу не могу задобити, а као роб сам изложен вређањуи понижавању." Он их сигурно не наговара да траже слободу, негоих поучава да роб не добија ништа својим ослобађањем: „Ако иможеш постати слободан, радије се стрпи". И за то он дајеобјашњење: Јер који је као роб призван Господу, слободњак јеГосподњи. Тако и који је призван као слободњак, роб је Христпов(стих 22). У Христу су и роб и слободњак једнаки. Јеси ли робХристов? Он ти је дакле господар! Како роб може бити слободњак?

Тако што нас Христос ослободи не само од греха него и одробовања греху. Чак и ако си све време овог земаљског животароб, у очима Христовим си слободан. То је велико чудо: бити у истовреме и роб и слободњак. Ако је роб ослобођен од страсти,грешних помисли, гнева, ако презире богатство и друге пожуде, он

је уистину слободан.Купљени сте скупо; не будите робови људима (стих 23). Ове речи

нису упућене само робовима него, пре свега, слободњацима. Некоможе бити роб, а опет је слободан; као што неко може да будеслободан, а у ствари је роб. Како опет роб може бити истовременои роб и слободњак? Ако роб све чини Бога ради, никоме се не опиреи не избегава задате послове, онда он, у ствари, бива слободан. Акако слободан човек бива роб? Када служи злим људима,

среброљупцима, похлепним за богатством и политичком моћи,таква особа, чак и ако је слободна, већи је роб од било ког другогчовека. Сетимо се само примера Јосифа и жене његовог господара:он је био роб, али не роб човеку, тако да је чак и у ропству био вишеслободан, више него сви слободни људи. Он се није потчинио жени



и њеним нечистим жељама. С друге стране, она је била слободна,али се није понашала боље но роб који преклиње и улагује се свомеслузи. Но, није успела. Јосиф је био слободан и није учинио ништаод онога што је она пожелела. То дакле није робовање, негослобода најбоље врсте. Да ли је положај у којем се нашао спречио

Јосифа да покаже врлину? Слушајте ме пажљиво, и ви робови и вислободњаци: ко је од вас уистину роб? Јосиф, који се одупроискушењу и презрео њене прохтеве, или жена његовог господаракоја је покушала да га наведе на прељубу? Господ је поставиогранице покорности робова господарима. Он је заповедио када сетреба покоравати, а када не. Ако ти господар не заповеда ништашто није Богу угодно, онда је право да му се покориш, али твојаобавеза не иде даље од тога. Ето, како је ро( уистину слободан. Но,ако повредиш Закон Божији, постајеш роб иако се показујешслободан. То је оно на шта Павле мисли кад каже: „Не будитеробови људима". Зар би могло да буде то друго? Ако он наговараробове да се супротставе својим господарима и крену у борбу заслободу, зашто би онда рекао: Сваки, браћо, у чему је призван, у ономе нека остане пред Богом (стих 24). И на другом месту он каже:Они који су робови подјармом нека своје господаре сматрају

достојнима сваке части. А који имају вернике за господаре, нека небуду према њима немарни зато што су браћа, него нека им још бољеслуже, јер су тпи који примају њихово доброчинстпво, верни и мили. 43

И у посланицама Ефесцима и Колошанима свети Павле заповедаисто. Очигледно је да намера светог Павла није укидање ропства каодруштвеног поретка. Он напада ону најгору врсту робовања, робовање

злу које не указује ни мало части човековој спољашњој слободи. Јосифовабраћа беху на слободи док је он робовао, али какве користи имаху одтога? Зар не бејаху они у већем ропству од сваког роба? Слагаше оца.Брата продаше трговцима. Но, Јосиф је уистину био слободан свуда, усвакој прилици. Слобода је најблиставија кад сија кроз робовање.

Таква је и природа Хришћанства: чак и у ропству оно поседујеслободу. Ако неко жели да постане бесмртан, требало би да то докажетако што ће бити погођен стрелом а остати неповређен. Исто тако,човек доказује да је уистину слободан ако му дух није заробљен иако сепокорава господару. Из тога разлога свети Павле саветује робовима даи даље остану робови. Ако ли се роб не понаша као добар Хришћанин,многобошци ће закључити да је наша вера преслаба; но, ако ихубедимо да робовање не представља никакву сметњу да би се живелосвето, биће задивљени нашим учењем. Нас не могу уништити ниланци, ни бич, ни смрт, па како нас онда може повредити робовање.Велики Хришћани су неповређени претрпели ватру, мач, безбројнамучења, дивље звери, сиромаштво и још много веће патње, и чакпостали јачи. Како их, онда, може повредити ропство? Није робовањеоно што нас вређа, мили моји; право робовање је робовање греху. Ако неробујете греху, радујте се и не бојте. Ништа вам не може нашкодити,

јер од такве сте твари коју нико не може учинити робом. Но, ако сте

роб греха, кажем вам, чак и ако сте хиљаду пута слободни, никаквукорист од тога немате. Реците ми, какву благодат има човек који, маданије роб другоме, стално се покорава страстима. Човек бар понекадпопусти, а страсти не престају све док овог потпуно не униште. Јесте ли43 1 Тим. 6:1-2



нечији роб? Ваш господар је такође потчињен вама: он вас снабдевахраном, одећом, обућом, води рачуна о вашем здрављу и о свимосталим вашим потребама. Ви не треба да се опирете господару, јерњегова брига за ваш живот је већа. Нека ти није криво ако он заседнеза сто а ти стојиш и служиш га, јер се дешава и ово: док ти слаткоспаваш, твој господар не само да стоји него и бди на бучној тржници.

Реците ми, онда, ко више пати? Јосиф или жена његовог господаразаробљена својом похотом? Он није учинио то што је она тражила, јер јеона била опседнута страшћу која није престајала све док је нијепотпуно понизила. Ко може да да овакву заповест: добар господар илисурови тиранин? „Моли свога роба", звиждало је: „Ласкај ономе којегси купила за новце". Чак и ако те одгурне, настави да му досађујеш.Ако не пристане ни после ка рања, чекај да остане сам, а ондапокушај да га силом добијеш. Понашај се што глупље." Постоји лиишта бешчасније и бесра мније од овога? „И ако ништа од овога непомогае, оптужи га ла жно и превари свог мужа". Видите како субестидне ове запове сти; како су окрутне, махните, грубе. Да ли је и

један роб тако по тчињен своме господару као ова владарка својојпохоти. Она је изгубила чак и моћ да се одупре. Јосиф, пак, нијебио такав. Шта је год учинио, донело му је славу и част.

Поменућу још једног човека заробљеног од још горе блудни це,чијим се заповестима покоравао без поговора. Сетимо се Каи на ињегове господарице Љубоморе. Она му заповеди да брата свогаубије, да Господа слаже, да оца ражалости. На своју сра моту, све

је то урадио без противљења. Немојте се чудити што је Љубомораимала тако велику моћ над једним човеком; толико је пута

уништила читаве народе! На пример, жене Мисирске кори стиле сусе својом лепотом да наведу Јевреје на идолопоклонство. Због тога је Господ заповедио Израиљцима да униште цео њихов народ. Нато ропство се односе речи светог Павла: „Не будите робовиљудима". То значи: „Не слушајте људе који вам наређују да радитегадне ствари и не потчињавајте се вашим злим жељама."

Пошто их је (Коринћане) навео на размишљање, он наста вљапроповед: А за девојке немам заповести Господње, него дајем савјет,као онај који је стекао милост од Господа, да је вјеродосто јан. (стих23). Девственост је наредна тема његовог излагања. Свети Павле

је то оставио за крај, надајући се да су се већ научи ли уздржању окојем је већ говорио. Зато се сада посвећује сло женијој ствари.„Немам заповести", каже он, али зна да је дев ственост добра.Зашто? Из истог разлога што је и уздржање до бро: Боље је човекуда остане такав какав је. Јеси ли се одрешио од жене. Не тражи

жену (стих 27). Тиме не долази у супротност са раније реченим оуздржању. Његов савет је овде исти. „Не забра њујте се једнодругом, осим уз договор... Јеси ли се привезао за жену? Не тражида се раздријешиш." Дакле нема супротности. Уздржање безузајамне сагласности је забрањено, али ако се муж и женадоговоре да живе у девствености, они не морају да се ра звенчају.

Овај савет није одређен законом. Зато Павле каже: Ако ли се иожениш, ниси сагријешио (стих 28). Он даље говори о условимаживота у браку: „садашње невоље", и како је „остало маловремена", и да ће они, који су венчани, имати „невољу телесну".

Брак подразумева многе напоре, а он их је све сабрао на јед ном



месту, говорећи „Ви сте везани". Исто тако, расправљајући оуздржању, саветује: Жена није господар свога тела. Ако ли сеожениш ниси сагрешио. Ово се, наравно, не односи на оне који су дализавет девствености. Улазак у брак би у таквом случају био грех, затошто ако удовице прекрше због страсти први завет и опет се удају 10 ) , запрекршену девственост осуда је још већа. 44

Који су у браку имаће много невоља. Да, али и много задовољства,кажете ви. „Не задуго", Павле одговара јер је остало мало времена (стих29). То значи: „Послати смо да оставимо земаљске бриге, али ви јошдубље тонете у њих". Чак и кад у браку нема брига, опет би било бољеза нас да више мислимо о ономе што долази. Но, пошто брак има својеневоље, зашто због њега још више грешити? Чему мука и толикитерет? Чак и ако сте већ ушли у брачну заједницу, треба да сепонашате као да нисте, јер Павле каже: „они који имају жене, да будукао да их немају".

И тако, пошто нас је упозорио на бриге могуће у браку, наново севраћа садашњем стању неодлучности. Неки од ових савета се односе натегобе духовног живота у браку (удата жена се брине како ће угодитимужу, а неудата како ће угодити Господу), док нас други пут убеђује(желим да будете без бриге). Но, дакле, он им нуди избор. Да јепокушао да их натера да следе онај пут који им он показује као бољи,изгледало би да ни сам не верује много у своје тврдње. Уместо тога,свети Павле благо поучава: А ово говорим за вашу сопствену корист, а не

да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу (стих 35).

Девојке, слушајте сада пажљиво: девственост не значи само

уздржање од полних односа. Она која се брине за светске забаве нијеуистину девојка. Напротив, свети Павле сматра да је управо у томеразлика између жене и девојке. С тога и не помиње брак илиуздржање, него везаност као супротност невезаности за земаљскествари. Полна љубав није сама по себи зло, али је велика препрекаономе ко жели да се свим срцем преда молитви. Ако ли пак неко мисли

да је ружно за његову девојку да буде неудата... (види стих 36-40). Свеово се односи на мушкарца и жену који живе у браку као брат и сестра.Павле то прихвата и сматра да такав брак није грех. Даље говори одругом браку (после смрти једног супружника). Чак и то дозвољава,али наглашава да то мора да буде у Господу. То значи, са многоразборитости и пристојности. Морамо увек тежити овим врлинама, јербез њих никада нећемо видети Господа.

Нека ме нико не оптужује због слабих упуштања у тумачењу речисветог Павла о девствености. О томе сам већ написао књигу у којој самбрижљивије испитао то питање. Било би беспредметно да се на топоново враћам и овде. Зато вам препоручујем да је прочитате ако васзанима. Ово тумачење завршићу само једним саветом: Трудимо се давладамо самим собом. Свети Павле нас учи да стално будемо смирени ида се кајемо, јер без тога нећемо видети Господа. С тога, било да садаживимо у девствености, или смо првобрачни, или пак другобрачни,

учимо се светости да бисмо се убројали у достојне виђења лица Божијеги уласка у Царство Небеско где је милост и љубав Господа нашег ИсусаХриста коме приличи свака слава, част и поклоњење са Оцем и СветимДухом, сада и увек и у векове векова. Амин.44 1 Тим. 5:11-12



БЕСЕДА О БРАКУ

У паганским књигама већина писаца тешко налази и једну погоднуреч када треба да се каже нешто добро. У Светом Писму је сасвимсупротно. Ружне речи су изостављене, и све је испуњено мудрошћу инадом у спасење. Такве су и речи које су нам данас прочитане. Које су торечи: А за оно што ми писасте; доброје човеку да се не дотиче жене.

Али због блуда, сваки нека има своју жену и свака нека има свогамужа. Свети Павле даје правила о браку без стидљивости исрамежљивости и то са јаким разлогом. Његов је Господ поштовао брак,и још више од тога почаствовао га Својим присуством и даром. Заиста,Он даде већи свадбени поклон од сваког када је променио природуводе у вино. Како онда да се Његов слуга срами дајући правила о браку?

Брак није грех. Грех је блудничење и браколомство. Брак је одличанради гашења распаљености. Стога, не обесвећујмо брак ђавољомраскоши. Место тога, они који узимају жене нека то чине као они у КаниГалилејској. Нека им Христос буде на свадбеној гозби. „Како топостићи?" неко ће питати позивајући свештенство. „Који вас прима",каже Господ, „мене прима". Стога отерајте ђавола. Избацитенепристојне песме, бучну музику, развратне плесове, срамотне речи,ружно показивање, неумерен смех, ларму и све остале непристојности.Уместо тога, доведите свете слуге Христове и кроз њих ће Христоссигурно бити присутан са својом Пресветом Мајком и светом браћом.

Јер он рече: Ко изврши вољу Оца Мојега Који је на небесима, тај јебрат Мој и сестра и мати.

Знам да неки мисле да сам тежак и заморан јер дајем све савете ипоново се враћам на старе обичаје. Но, ја не хајем за то. Не тражим јада мени услугу чините, но вам желим добро. За то не тражим никаквунаграду, но да се умудрите. И нека нико не каже да је такав обичај.Ако се грех намеће као обичај, онда такав обичај заборавите. И стариобичаји ако су неправилни треба да се изоставе. Добра дела, чак и аконису обичаји треба уврстити у обичаје. Уистину непристојне свадбенегозбе нису стари обичај, но су новина. Сетимо се како се Исак ожениРевеком, и Јаков Рахиљом. Писмо нам говори о тим свадбама и о начинууласка невесте у жеников дом. Тамо се не помињу овакви (Нови)обичаји.

И они су спремали гозбе, раскошније него обично и позивалирођаке и пријатеље, али флауте, фруле, кимвале, пијанчење и свеостале непристојности нису имали. Данас, међутим, на свадбама људииграју и певају химне Афродити, песме пуне бестидности, нечистоте,развратне љубави, безакоња и разних других нечасних и срамнихдела. Тако невесту прате невиђеним пијанством и срамотнимговорима. Како онда од ње можеш очекивати честитост, ако је научиштаквим непристојностима од првог дана, таквим понашањем и говоромкоје ни роб не треба да чује? Знаш ли колико су њени отац и мајкабдели над њом да би сачували њену девственост и уклонили је од

таквих зала. Отац јој је давао посебну собу, врата, браву. Дозвољавао јој је да излази једино увече кад је могу видети само чланови породице.Зар ћеш све то уништити у једном дану учећи је безбожности, уносећиу њену душу клицу нечистоте? Зар се сва зла овде не зачињу? Није ли топочетак прељубочинства, удовиштва, превременог сиротовања?



Кад позиваш демоне песмама, кад испуњаваш њихове жељесвојим срамотним говорима и доводиш глумца и цело позориште у кућуда те увесељава, каквом се добру онда надаш? Зашто позиватесвештенство ако намеравате да правите такво славље идућег дана?Желите ли да покажете истинску дарежљивост? Позовите хорсиромаха? Стидите се због тога? Непријатно вам је? Има ли иштанеразумније од тога? Када уведете ђавола у кућу не мислите да стеучинили нешто срамотно, а када намеравате да доведете Христа, ондавам је непријатно? Као што је Христос присутан доласком сиромаха,тако ђаво учествује у разврату глумаца и плесачица које вас забављају.Од таквог расипништва никакву корист немате, но управо штету. Замилосрђе бисте брзо добили награду.

Нико у граду није тако нешто учинио, кажете? Зашто ви такавобичај не уведете да би вас се будући нараштаји сећали по томе? Акоико тај обичај подржи или припише себи, ваши ће следбенициуказивати на то да сте управо ви зачетник. Па и на сабориманеверника многи ће подржати и похвалити овај ваш потез, а нарочитоу духовним круговима. То ће вам донети част и славу, а ако се и коддругих уведе такав обичај велику ћете награду добити за то. Тако ћетепомоћи својој деци, а женику осигурати дуг и радостан живот саневестом. Као што Господ прети грешницима: „Ваше ће жене битиудовице и ваша деца сирота", исто тако онима који га љубе и који мусе покоравају обећава дуг и миран живот у заједници испуњенсваким добром.

Чујмо од светог апостола да множина греха води право у ве чнусмрт. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их уми ре,

каже Павле. Из приче о девојци из Јопе сазнајемо да сиромаси које је хранила не дозволише да превремено умре. Било што лоше дасе догађа, они су ту да то исправе. Док је лежала мртва, сиромасикоје је помагала стајаху и плакаху. Они је и подигоше и вратишепоново у живот. Тако је велика молитва удовица и убогих. Онапревазилази сваки смех и игру, јер не даје кратко задовољство, нодоноси трајан благослов. Замислите колика је благодат датаневести ако у жеников дом уђе са таквим благословом. Зар то нијевеличанственије од сваке круне? Зар није драгоценије од свакогблага? Не показују ли данашњи обичаји обесвећеност и лудост?

Брак није дат ради блуда и разврата, него ради чистоте.Слушајте шта Павле каже: Али због блуда, сваки нека има своју

жену и свака нека има свога мужа. Брачна заједница нам је дата издва разлога: да бисмо уживали у чистоти и да бисмо посталиродитељи. Од тога двога чистота је на првом месту. Кад се јавижеља, настаје брак. Брак поставља границе жеља учећи нас дазадржимо само једну жену. Повод за брак није увек рађање деце, паипак, шта рече Господ: Рађајте се и множите и напуните земљу. Засведоке имамо све оне који су у браку а који су бездетни. Стога јечистота прва сврха брака, нарочито данас када је свет ис пуњенљудима оваквим какви смо ми. У почетку је рађање деце било

жарка жеља људи, јер само тако је човек за собом остављао својспомен. С обзиром на то да тада није постојала нада у ва скрсење,но је смрт односила победу, а они што су умирали сматрали су дазаувек губе живот, Господ им је дао утеху у деци као споменранијег поколења и њихову замену. За оне на самрти и њихове



рођаке, највећа утеха је била - пород. Да бисте разумели зашто јепрви разлог за брак некада било потомство, чујте речи Јовове жене:Спомен ће његов погинути на земљи. исто и Саул говори Давиду: Затоми се сада закуни Господом да нећеш истребити семена мојега послемене, ни семена мога затрети. Но, сад кад је васкрсење на вратима икада не говоримо о смрти, него настојимо да се у другом животунастаните боље него у садашњем, жеља за породом је непотребна.Ако желите децу, много бољу ћете децу добити, многоплеменитије очинство и већу утеху у старости рађањем духовнедеце.

Дакле, остаје само један разлог за брак - спречавање блуда.Због тога је брак дат као лек. Ако намеравате да блудничите ипосле венчања, брак је бескористан и узалудан, и не само узалу даннего и штетан. Кад блудничи неожењен, то и није толико ужаснокао кад то чини ожењен. Иако вам то изгледа необично, то јетачно. Знам да многи мисле да је прељуба завођење удате жене.Но, ја вам кажем, ако ожењен мушкарац заведе неудату жену, чаки блудницу или слушкињу, то је прељуба. Одговорност за прељубуне одређује само положај особе са којом се греши, не го и положајонога који је пао у грех.

Не причајте ми никако о незнабожачким законима, који женуухваћену у прељуби одвлаче на стуб и сурово је кажњавају, докожењен човек не одговара на суду због завођења слушкиње.Прочитаћу вам закон Господњи који је подједнако оштар и за же неи за мушкарце за злодело које се назива прељуба. Кад Павлекаже: свака нека има својега мужа, одмах додаје муж нека указује

жени дужну љубав. На шта он заправо мисли? Да ли то значи да јојдопусти да располаже својим новцем, или да јој не дира у ми- раз?Да је скупо одева, богато храни, да је јавности представљанагиздану? Да је окружи послугом? На то мислите? За каквимдобром жудите? Кроз све ово се показује дужна љубав. Зар не? Но,свети Павле не мисли ни на једну од њих, него на чистоту исветост. Тело мужево не припада више мужу но жени. Стога морада га чува, а не да њено власништво позлеђује и уништава. Заслугу кажемо да воли господара кад води рачуна о његовојимовини. Пошто је жена власник мужевљевог тела, он мора дапоказује дужну љубав према њој чувајући поверено му добро. Кадсвети Павле каже: „Да показује дужну љубав", он додаје „женаније господар од својега тела него муж. Тако ни муж нијегосподар свога тела, него жена". Када блудница покуша да тезаведе жу дећи за твојим телом, спречи је у злим намерама овимречима: „Тело не припада мени, но мојој жени. Зато не смем нида га дам, нити да га позајмим другој". Жена треба да поступиисто. Овде је потпуна једнакост.

Сасвим се слажем са речима светог Павла, да у другимстварима мужу припада прва важност: „Сваки да воли онако својужену као и себе самога, а жена да се боји својега мужа". Он такође

каже: „Јер је муж глава жени" и „Жене, покоравајте се својиммужевима". У Старом Завету је писано: „Воља ће твоја стајати подвлашћу мужа твојега". Како онда свети Павле говори о је днакостиу служењу и власти у овом одељку? Говорећи: „Жена нијегосподар од својега тела, него муж, тако и муж није госпо дар од



свога тела него жена". Он поставља једнакост између му жа ижене. Као што је муж господар њеног тела, тако је и женагосподарица његовог тела. Зашто свети апостол ту даје

једна кост? У свим другим случајевима мужу припада већа власт,међу тим када је у питању светост и чистота, муж нема већуважност од жене. Казна је иста и њему као и жени ако прекршеправила брачног живота, и то је сасвим оправдано. Жена не остављасвоје родитеље и не улази ти у дом да би је ти обесветио и олакозаменио јефтином слушкињом. Није у реду да почињеш сукоб са својомсупругом, својим животним сапутником, женом која има подједнакучаст као и ти. Зар није срамно да примиш њен мираз и водиш рачуна оњему, а да уништаваш оно што је драгоценије од сваког мираза - њенучеститост и светост (која је баш као и твоје тело њено власништво)?Када потрошиш њен мираз одговараш судији, плаћаш одштетуадвокату, а када позледиш светост, одговараш самоме Господу који јебрак дао и који жену заступа. Да бисте се у то уверили, послушајте речисветог Павла: „Који, дакле, одбацује, не одбацује човека него Бога који

је и дао Светога Духа својега нама". Видите ли сада да јепрељубочинство не само завођење удате жене но чак и блуднице ако јемушкарац жењен. Као што кажемо за удату жену да чини прељубуса слугом или са неким другим, исто тако кажемо и за мужа ако чинипрељубу са слушкињом или неком другом распусном женом. Зато негубите спасење. Не дајте душу ђаволу због оваквих грехова. Ови гресису узрок растурања многих породица, и почетак жучних свађа. Ониугушују љубав у човеку и поткопавају добре односе међу људима. Безобзира на то колико је жена лепа, муж који је блудник никада је неће

волети, баш као што муж пун врлине не би никада преварио, ни оставиосвоју супругу. Врлина рађа љубав, а љубав доноси човеку безбројнеблагослове.

БЕСЕДА ДВАНАЕСТА НА ПОСЛАНИЦУ КОЛОШАНИМА (4,18)

Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова.Благодат са вама! Амин.

Овим речима апостол Павле подсећа Колошане да не страхују зањега и тиме завршава посланицу. Он им поручује да иако је он, њиховучитељ, у оковима, његова је душа слободна у благодати. Чак је ињегова утамниченост благодат. Чујте шта каже Лука у делимаапостолским: А ови онда (апостоли) отидоше из Синедриона радујућисе што се удостојише да поднесу срамоту за име његово. 45 Ако мужвољно страда за жену коју воли, са каквом вољом би ми требало дастрадамо за Христа? Зато се не жалостите на мужа којег подноситеХриста ради. Само се сетите Павлових окова. Они ће вас охрабрити.

Јеси ли поносан на своја добра дела? Сети се Павлових окова и видећешкако је неразумно живети у угодностима, док је његов живот сталнобио изложен опасности. Гајиш ли у срцу самољубље? Сети се Павлове

тамнице. Ти си његов ученик и његов војник! Како можеш да живиш ураскоши док ти је друг у оковима? Је ли те икад ико напустио? Опоменисе опет Павла у тамници и схватићеш да бити сам не значи битинапуштен. Жудиш ли за скупим оделима и златним накитом? Опомени45 Дап 5,41



се Павлових окова и видећеш да су те ствари безвредне, као срамнехаљине блуднице, или као прегршт суве траве. Проводиш ли многовремена пред огледалом улепшавајући косу и шминкајући лице,надајући се да ћеш се тако улепшати? Размишљај о Павловојзапуштености у тамници и жудећеш за његовом лепотом. Видећеш да

је светска лепота у ствари ругоба, и радије ћеш делити ланце саПавлом. Мисли о његовом лицу обливеном сузама. Три године, дан иноћ, он није престајао да плаче. 46

Угледајте се на његов плач. Осветлите лице сузама. Плачите збоггреха; због гнева, неуздржљивости, пијанства. Угледајте се на Павловесузе и смејаћете се онда сујети овога света. Христос је благословио овесузе речима: Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. 47 Ништаније милије од ових суза; оне су драже од сваког смеха. Моли сепревасходно за ове сузе. Нека ти срце пати за онима што греше.Подижите синове и кћери тако и плачите за њима ако заблуде.Сетите се речи псалмопевца: Чу Господ плач мој, Господ молитву моју прими. 48

Опомињите се мојих окова каже Павле. Брак је оков, оков дат одБога. Зашто онда прослављате свадбе будаласто и непристојно? Зарнисте свесни шта радите? Венчаваш се са женом да бисте рађалидецу, да бисте водили миран и одмерен живот, а шта значи онапијанка са свим њеним бестидностима и непристојностима? Можеш даприредиш гозбу својим пријатељима да бисте венчање прославили, тоне замерам, али зашто свој удео у томе морају да имају и тако ружнествари? Камиле и муле се понашају пристојније неголи неки људи насвадбама. Да ли је брак лакрдија? То је тајна, слика нечег тајновитијег.

Ако немаш поштовања према браку, поштуј бар оно што он одсликава:Тајна је ово велика, аја говорим о Христу и Цркви. 49 Како можете таконедостојно да прослављате оно што је слика Христа и Цркве? „Падобро, а ко ће да игра?" питаће те. Зашто би ико требало да игра?

Једино пагански обреди укључују и плес. Ми наше обреде прослављамотихо и скромно, са скрушеношћу и пристојношћу. Како је брак тајна?Двоје постају једно, а то није само испразни символ. Они нису сликанечег земаљског, но самог Господа. Како онда можете да правитепрославе тако бучне, што душу узбуњује и обесвећује?

Женик и невеста треба да постану једно тело. Видите ли тајанствољубави?! Ако двоје не постану једно , они даље не могу да узрастају,него опадају. Како је велика снага јединства! Промисао Господња упочетку раздели једно тело на два, но тиме је Господ хтео да покаже даони остају једно и после те поделе, тако што им је ускраћено да рађају

једно без другога. Видите ли како је брак велика тајна? Од једногачовека, Адама, створио је Еву, а онда их је поново саставио у једно да бињихова деца била од истог изданка. Исто тако, муж и жена нису вишедвоје, но једно. Ако је он глава, а она тело, како ту може бити двоје?Она је створена од његовог тела; и они су засебно две половине једногатела. Господ је жену назвао „помоћницом" да би указао на њихову за

једницу. Господ много већу част указује заједници мужа и жене, него

заједници деце и родитеља. Отац се радује синовљевом или кћерином46 Дап. 20,3147 Лк 6,2148 Пс. 6:8-949 Еф. 5,32



венчању, јер само тако тело његовог детета постаје потпуно. Иакомного новаца троши на свадбу, он то више воли него да је види неудату,лишену свога тела. Немамо ми власти над нама у овом животу.

Како постају (муж и жена) једно тело? Као да добија нештонајдрагоценије, жена са угодношћу прима мужевљево семе, негује га,чува и собом пречишћава. Оно се спаја са њеним саставом, а потом гаона враћа у виду детета! Дете је мост који спаја оца и мајку; и такотроје постају једно тело, као што мост спаја два града подељена реком.Овде је тај мост направљен од твари својих родитеља! Као што су главаи тело једно јер их врат спаја, а не раздваја; тако је и са дететом. ЗатоПисмо не каже Биће двоје једно тело... (Постање 2,24) а то дете. 50

Ако нема деце, да ли онда остају двоје или постају једно? Својимспајањем они постају једно, мешајући се као уље и мирис.

Знам да моје речи многе од вас збуњују, а разлог вашег стида лежиу вашој развратности. „Брак нека буде у свему частан и постеља брачнау свему чиста", 51 а ви брак обесвећујете вашим изопаченим гозбама.Зашто бисте сте стидели нечега што је часно; и црвенели пред нечимшто је чисто? Због тога, хоћу да очистим ваше свадбе; да венчањуповратим достојанство и тишину коју јеретици сматрају за зло.Господњи дар се тиме вређа. Он нам је дат од постања, а ми гауништавамо блатом и гнојем. То желим да одагнам својим речима.Слушајте ме зато још мало. Упамтите: не можете се везати занечистоту, а да при том не удахнете и смрад. Неки кажу да су мојеречи непристојне, јер ја говорим о природи брака, која је сама по себичиста; а не налазе непристојности у свом понашању на свадбама.Сматрајући моје речи непристојним, ви одбацујете Бога који је брак

подарио. Да ли да вам кажем како је брак црквена тајна?Цркву је створио Христос, и Он је ушао у заједницу са њомдуховним сједињавањем. Свети Павле каже: Ревнујем за вас Божијом

ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме, да девојку чисту приведем Христу, 52 јер смо удови тела његова, од меса његова, и костију његових. 53 Размислите о овоме и не односите се према тако великојтајни тако срамотно. Брак је сведочанство (слика) присуства Христовог идокле ћете се напијати на свадбама? Реците ми да ли бисте се ругалислици цара да је видите? Ни помена.

Многи не маре за оно што се дешава на свадбеним гозбама, а то јевелики грех. Неред и распусност господаре. Павле каже: Ни срамотне,ни луде речи или шале, што годје непристојно да не излази из уставаших. 54 Реците ми, шта се, упркос томе, дешава на свадбама? Све то и

још много горе, јер рђаве речи прелазе у дела, а они који их чине јошдобијају похвалу. Грех је постао уметност! И то нам се не дешаваслучајно, просто смо извежбани у злу и ђаво влада над својом војском.Кад дође пијанство, целомудреност одлази. Где су срамотне речи, ту јеи ђаво спреман да дода свој улог. Зар тако прослављате Христовутајну? Позивањем ђавола?

Сада сам сигуран да сам вас увредио. Ви мене исмевате када васкарам, и тврдите да сам превише строг. То је још један доказ ваше

50 Пост.2,2451 Јев.13,452 2.Кор.11,253 Еф.5,3054 Еф 5,4;4,29



нечистоте. Зар се не сећате речи светог Павла: Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините. 55

Шта каже псалмопевац: Служите Господу са страхом и радујтесе са трепетом .56 А ви се понашате непристојно и богохулно, потпуноразуздано. Зар не могу да се споје задовољство и уздржљивост? Волители музику? Драже би ми било да волите тишину, али ако већ волитепесме, одаберите оне које су поучне и пристојне, а не богохулне исатанске. Уместо играчица, позовите хор анђела на вашу свадбу. „Аликако ћемо их видети?", питаћете. Ако одагнате све остало, Христос ћевам доћи на свадбу, а тамо где је Он, ту су и ангели. Ако га замолите,учиниће за вас веће чудо од онога у Кани Галилејској. Претвориће водуваших необузданих страсти у вино духовног заједничарења. Но,упамтите: ако дође и затекне музичаре како лармају, Он ће их отератипре него што учини чудо. 57 Има ли ишта одвратније од ових сатанскихзборова? Толика је бука да се ништа не чује, а једино што се може чути

је нека бесмислена, срамотна и гадна реч.Нема ничег угоднијег од врлине; ничег слађег од реда, ничег

часнијег од благородности. Они који тако прослављају свадбе, наћи ћеправо задовољство. Но, сада обрати пажњу на оно што је потребно затакав брак. Прво, тражи мужа који ће ти истински бити муж изаштитник. Не заборави да постављаш главу на тело. Када удајешћерку, не гледај колико младожења има новаца, нити од којег је рода,нити какав му је друштвени положај. Све то је неважно. Тражи боље кодњега побожност, нежност, мудрост и страх Господњи, ако желишкћер да усрећиш. Удајом за богатог човека ти је вређаш, а непомажеш. Муж ће је сматрати ро бињом, јер долази из

сиромашније породице. Боље је да се уда за онога који јеприближно исто богат колико и она, или још сиро машнијег. Такоћеш кћер мужу дати, а не продати као слушкињу господару. Акоси задовољан младожењиним врлинама и треба да одредиш данвенчања, помоли се прво Христу да ти Он дође на свадбу, а Господсе неће постидети да дође јер је брак слика Његовог присуства уЦркви. А још боље од овога је да се молиш да ти деца нађусупружнике пуне врлине, а ти своју бригу препусти Господу. Ако лига овако будеш поштовао, Он ће ти вратити част за част.

Када припремаш свадбу, не жури да од својих суседа позај миш још неко огледало и не губи време бринући се за одело. Сва дба нијени незнабожачки обред, ни позоришна представа. Боље уреди кућуи улепшај је колико можеш, па позови рођаке, суседе и пријатеље.Позови све оне за које знаш да су добри и они ће би ти задовољнионим што им пружаш. Немој да унајмљујеш свираче. То је инепотребан и неумесан трошак. Боље позови Христа, а знаш ликако, Кад учинисте једноме од ове најмање браће, каже он мени

учинисте. 58 Не мислите да је непријатно позвати сиромахе Христа ради.

Младу немојте украшавати златним накитом, но је оденитепристојно. Тако ће од почетка свога брачног живота безмерно

сијати. И не правите буку и неред. Кад све припремиш позови55 1 Кор. 10,3156 Пс. 2,2157 Мт. 9,2358 Мт. 25,40



младожењу да прими девицу. Води рачуна да не дође до некаквогпијанства на гозби; и труди се да изобилујете у духовној радости.Замисли каква сва добра происходе од овакве свадбе! Већинаданашњих свадбених гозби (ако то можемо назвати сва дбом, а непозоришном представом), завршава се бедно. Тек што се слављезаврши, невестина мајка брине да ли је оно што је по зајмилаполомљено или изгубљено. Свако задовољство замењује очајањемкада после свега види лом у кући. Када је Христос на свадби, ту јеи радост, и задовољство, и уздржаност, и пристој ност, трезвености здрав дух. Сатана доноси узнемиреност, бол, расипност,непристојност, завист и пијанство. Сетимо се тога и уклонимо сеод греха да бисмо угодили Господу и убројали се у достојне вечногблага које је обећао онима који га љубе, Њега, човекољубивогГоспода Нашег Исуса Христа Коме, заједно са Оцем и Светим Духомприличи свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у вековевекова. Амин.

БЕСЕДА ДВАДЕСЕТ ПРВА НА ПОСЛАНИЦУ ЕФЕСЦИМА (Стихови6,1-4)

Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно.Поштуј оца својега и матер; ова је прва заповест са обећањем да ти

добро буде и да дуго поживиш на земљи. (Еф.6,1-3)

Свети Павле ову тему (о браку и породици) обрађује по устаљеномредоследу: прво говори о мужевима, затим о дужностима жена (којима

припада друга важност); да би тада рекао нешто и о дужностима деце.Муж је глава жени, а заједно са женом влада децом. Слушајте штакаже: Децо, слушајте своје родитеље у Господу; ова је прва заповест собећањем. Он овде не спомиње Христа, нити користи нека узвишенапоређења, него се просто обраћа младим људима. Зато је и овај његоводељак тако кратак јер деци кратко може да се задржи пажња. Неспомиње он овде ни царство које ће доћи, јер деца то не би схватила,но говори оно што дете може да разуме и оно што жели да чује - какода задобије дуг живот. Ако се питате зашто не говори о ЦарствуНебеском, него их подсећа само на Старозаветне заповести, рећи ћувам да је то због тога што ово одговара дечијем узрасту. Као и због тогашто, ако родитељи поштују закон Господњи, и деца ће чинити исто.

Најтеже је поставити добре основе васпитања, а из овога свеостало се добро развија. Децо, каже он, покоравајте се својим

родитељима у Господу, то јест онако како је Господу угодно и како је онзаповедио.

„А шта ако ми родитељи заповедају да чиним штогод лоше?"можда ћеш питати. Ако и чини лоше, родитељ обично не приморавадете да га оно подражава. За такав случај свети Павле саветује:Слушајте своје родитеље у Господу, а то се односи само на оно што јеБогу угодно. Стога, ако ти је отац неверујући, или јеретик, а захтева да

га следиш, ти не мораш да га послушаш, јер то што ти заповеда није уГосподу.Зашто свети Апостол каже да је ово прва заповест са обећањем?

Сетимо се других заповести: „не убиј" или „не чини прељу бу". За њих сене везује никакво обећање, јер их је Господ дао да би нас уклонио



од злих дела. Заповест да се поштују родитељи је истовремено идобро дело, па је награда обећана онима који је испуне. Видите ликако на добром темељу свети Павле утемељује животну врлину? То

је прва заповест по Писму, јер пре свих оста лих, осим Господа,наши су родитељи заслужни за наш живот и стога им и припадачаст да први уберу плодове наших дела. Је дино ако поштујемосвоје родитеље, бићемо у стању да учинимо нешто добро и за целочовечанство. Ко своје родитеље не пошту је, неће се односити какотреба ни према другим људима.

Он (свети Апостол Павле), је дао деци важан савет, али сеодмах на то надовезује и заповест очевима: И ви оцеви, не

раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науциГосподњој (стих 4). Апостол не каже „волите их". У том случајузаповест би била су вишна с обзиром на природну љубав чак инајкрућих родитеља према деци. Шта он каже? „Не раздражујтедецу своју, лишавају ћи их наследства, одричући их се, илиодносећи се према њима охоло као да су робови". Важно је то штосвети Апостол Павле указује на чињеницу да је отац, као главапородице, одговоран за децу и дужан да их учи љубави ипослушности. Као што жена треба да се покорава мужу, и као штомуж треба да се удостоји њене покорности, он је исто такообавезан да „децу своју подиже у васпитању и науци Господњој".

Брига за духовно ће ујединити породицу. Желите ли да вамдеца буду послушна, онда их од по четка подижите у васпитању инауци Господњој. Не заваравајте се да детету нису потребне поукеиз Писма, јер прво што ће тамо чути биће речи: Поштуј оца свога и

матер, а ускоро ћете и сами осетити плодове тих поука. Не рецитеникад: „Читање Светог Писма је монашки посао. Зар треба даваспитавам дете као мона ха?". Не! Не мора оно да буде монах?Само нека буде добар Хри шћанин! Зашто се бојите нечега што једобро? Свакоме су по требне поуке из Писма, а нарочито деци, јерона су много више изложена лошим утицајима средине. Децутреба заштити од не чистоте. Много се бринемо за њиховошколовање. Када бисмо се тако бринули и за њихово васпитноупућивање у науку Госпо дњу! Не бисмо се тада ишчуђавалињиховој непослушности, не поштовању, бестидности. Дај Боже дасе то никоме не деси, него слушајући савет Апостолов, да ихподижемо у духу науке Госпо дње. Поучавајмо их својим примероми стварајмо од малих ногу код њих навику да читају Свето Писмо.„Стално понавља једно те исто" можда ће неко рећи. „Мука нам јеод тога!" То ми је дужно ст и нећу престати да је извршавам. Заштосе не угледате на ста ре, свете мужеве и жене? Реците ми ви,мајке, сећате ли се при мера Аниног? Шта је она урадила? Однела јеСамуила у храм, си на јединца који је још био у повоју. Ко од вас неби желео да има онаквог сина какав је био Самуило? „То нијемогуће" рећи ћете „да мој син стекне славу какву је имао Самуило".Зашто би то било немогуће? Зато што то истински не желите и не

упућујете га на Онога Који га може учинити славним. А ко је то? То је Господ.Велики свештеник Илије није имао стварну намеру да

васпитава Самуила, јер је био обавезан да васпитава своју децу.Само мајчина вера и труд све учине могућим. Он јој је био једино



дете, није чак ни знала да ли ће имати још деце после њега, паипак није рекла : „Сачекаћу да одрасте , нека о сети сластиземаљског живота док је дете". Ова света жена је такве помислиодагнала, јер је пред њом био само један циљ: како да од самогпочетка своје срце посвети Господу. Посрамите се, мужеви, предмудрошћу ове жене! Она предаде Самуила Господу, и у Господуостави га. Њен брак је добио много већи благослов управо збогтога што је прво бринула о духовном. Први плод своје утробепосветила је Господу и због тога је добила много више деце приповратку. Самуила је видела увенчаног славом још за живота. Акочовек човеку част враћа за част, како ли тек Господ дарива? Ондаје тако много и онима који га не поштују! Докле ћемо бити самохрпе телеса? Докле ћемо бити само приковани за земљу?

Нашу бригу о деци, о њиховом васпитању и науци Господњојништа не сме да замени. Учимо их од почетка истинској мудрости,и тиме ће много већу славу и богатство задобити, него када бисмоих окружили изобиљем. Ако дете научи да се бави трговином, илисе школује за неко уносно занимање, све је то ништа у односу наону благодат коју стиче презирањем богатства. Ако искрено желишда своје дете учиниш богатим, учи га томе. Није богат онај којижуди за благом и који га гомила, него онај који ништа не тражи.Дете треба овако васпитавати. То је највеће благо. И не трудите седа га окружите славом овог пролазног света, него га учите како дапознаје истинску мудрост - тиме ће се прославити. То можетеучинити без обзира на то да ли сте богати или сиромашни. То знањесе не стиче од вештих учитеља, него божанским откровењем. Не

брините да ли ће вам дете дуго поживети на земљи, него како ћезадобити живот вечни. Даривајте га великим, а не малим. Учите гаБожанској мудрости, а не испразном, кићеном беседништву. Нећемного патити због тога што је слаб беседник; али му никаквареторика неће помоћи ако изгуби истинску мудрост. Оно што му језаиста потребно је узоран живот - а не испразни говори;благородност - а не мудровање; дела - а не речи. Ово ће муосигурати Царство и стотину Божијих благослова. Не труди се дадетету језик изоштриш, но гледај да му очистиш душу. Ја не мислимда је светско знање беско рисно и непотребно. Оно само не требада нас потпуно заокупи. И не мислите да само монаси читајуБиблију, јер деца која треба да крену у живот још више потребујузнање из Светог Писма. Човек који никада не плови морем, немапотребе да зна било шта о опремању брода или посаде, док је томорнару неопходно. Исти је случај и са монасима и мирјанима.

Монах живи у мирној луци, склоњен од буре, док је световничовек стално у свету, као на океану, изложен бројнимискушењима. Хоћете ли да вам споменем људе који су живеличистим животом, у врлини, иако су би ли мирјани? Данас се нико неможе упоредити са њима, чак ни неки праведници. Поменућусвете старозаветне мужеве. Колико је њих имало жену и децу, па

их то није ометало да живе подвижнички. Данас, на жалост, тоније случај, како каже и сам свети апостол Павле. 59 Кога од тихљуди сада да споменем? Ноја или Аврама? Сина Нојевог или синаАврамовог? Јосифа? Или можда пророке, Мојсија или Исаију? Ако ми59 1 Кор. 7,26



не замерите, ипак бих гово рио о Авраму, јер је он из много разлоганајблиставији међу њи ма. Зар он не беше ожењен? Зар не имадедецу? Да, али те га ствари, саме по себи, не учинише дивним. Био

је богат, али га ни богатство не учини угодником Божијим. Заштога зову дивним? Због гостољубивости, немарења за богатство,чистоте живота. Шта некога чини љубитељем мудрости? Зар не тошто је његова брига за раскош и славу мала? Зар се он не борипротив зависти и других страсти? Замислите онда какав јељубитељ праве мудро сти био Аврам. Прво, није био привржен својојземљи. Господ ре че: Иди из земље своје, и од рода својега, и из домаоца својега... 60 и он је одмах отишао. Није био везан за кућу, или запријатеље, за новац или славу, или шта друго. Када је поразиочетири краља и када су му ови понудили опљачкани плен, он јеодбио. 61

Сви ови свети људи сматраху овај земни живот за ништа. Нисужудели за богатством или било каквим пролазним задовољ ством.Реците ми, која су дрвета добра? Зар не ценимо више она која суснажна и отпорна на олујне ветрове, која подносе све непогоде безикакве спољашње заштите? Онај који истински воли мудрост је каоово дрво, и о његовим врлинама нећу више гово рити, јер сам товећ учинио, Он нема ништа, а има све; има све, а нема ништа.Никаква спољашња потпора не може да замени природну снагу,нити да пружи природну сигурност. То је важна заштита. Шта јеонда снажно тело? Не осећа ли здрав човек глад, засићеност, зиму,врућину? Зар он онда није зависан од кувара, кројача, продаваца,лекара? Истински богатом човеку, љубитељу мудрости, ништа од овога

није потребно. Зато нас свети апостол упозорава да децу подижемо уваспитању и науци Господњој. Не учите их само како да стичу здравље иславу, јер када то изгубе, остају без икакве заштите и никакву користнемају од некадашњег благостања. То је била привидна сигурност којаих је оставила без ослонца када се изгубила.

Здравље је, дакле, (извесна) сметња јер нас оставља неспремнимау животним тешкоћама. Стога, оспособимо децу да се суоче санедаћама, да се не изненаде кад наиђу невоље. Подижимо их уваспитању и науци Господњој. За такав труд добићемо велику награду."Ако су цењени уметници који праве статуе и портрете земаљскихкраљева, како ли ће тек Господ да награди оне који Његов царскиобраз осликавају и красе (јер је човек образ Господњи). Када учимонашу децу да буду добра, пажљива, да опраштају, (то су све одликеГоспода), да су милосрдна, да воле своје ближње, да овај живот не држенизашта - ми им тиме усађујемо у душу врлине и тако осветљавамообраз Господњи (у њима). То је, значи, наш задатак: учити децу и себепобожности, јер какав ћемо одговор дати на страшном суду Христовомако то не учинимо? Ако су човеку деца разуздана, он је онда некористани као епископ, 62 а како ли ће тек бити некористан у Царству Небеском?Шта мислите о томе? Ако нам је жена непослушна, а деца разуздана,зар нећемо онда одговарати пред Господом за њих? Хоћемо, јер смо

дужни да дамо Господу оно што му припада, а појединачна исправностније довољна за спасење. Човек који је сакрио један таланат, није60 Пост. 12,161 Пост. 14,1762 Тит 1,16



награђен, него је још и кажњен. То је очигледан пример да ни једнанаша врлина није довољна за спасење, јер се траже и врлине оних закоје смо одговорни. С тога, водимо бригу о жени и деци и о намасамима. Учимо и себе и њих истинској мудрости и молимо се Господу данам помогне да нашу дужност достојно испунимо. Ако он види наш труд,помоћи ће нам. А ако не, неће нам пружити руку. Бог помаже онимакоји се труде, а не доконима. Нико не жури да помогне немарној особи,него оној која ради.

Милостиви Господ ће тај наш посао довести до савршенства дабисмо се удостојили Његових обречених добара која је обећао онима којиГа љубе, Њега, човекољубивог Господа нашег Исуса Христа комеприличи свака слава, част и поклоњење, заједно са Оцем и СветимДухом, сада и увек и у векове векова, Амин.

КАКО ИЗАБРАТИ ЖЕНУ?

Данас ћу вам поново говорити о браку. Хоћу да дам савет свимаонима који желе да ступе у брак. Када купујемо покућство и робове мисе распитујемо за продавце и бивше власнике, као и за сама добра којаузимамо. Занима нас способност и издржљивост њиховог тела као ињихово духовно устројство. Када, пак, бирамо жену, онда треба дапокажемо далеко већу промишљеност. Ако је кућа лоша, ми је можемовратити. И ако је слуга лењ послаћемо га натраг продавцу. Но, кадаузмемо жену, не можемо је поново вратити у род, него је морамозадржати све до краја. Према закону Господњем, ми сносимоодговорност за прељубу ако супругу отпустимо због тога што је лоша.

Стога, кад бираш жену не читај само грађанске законе, него, пресвега, Црквене законе;. јер Господ на Страшном суду не суди по законуграђанском, него по своме Закону. Преступ државног закона честоможе да донесе зараду. Преступ Божијег закона доноси неизбежнуказну и вечни огањ.

Када се спремаш за женидбу журиш да испиташ познаваоцедржавног закона. Пажљиво им постављаш питања. „Шта ће се деситиако моја жена умре бездетна? А шта ако има једно, двоје или троједеце? На који начин она може да се користи новцем свога оца зањеговог живота, а како кад умре? Шта од њеног наследства добијајуњена браћа и сестре, а шта муж? Када муж преузима бригу о њеномпоседу, забрањујући свакоме да њиме располаже? Под којим условимаон постаје власник целог добра?". Са знатижељом постављате и многадруга питања да бисте се уверили да ништа од женине имовине недобијају њени сродници. Као што већ рекох, било шта непредвиђено дасе деси казна за пропуст је губитак новца. Стога водите рачуна даништа не превидите. Зар то није неразумно? Када нам прети опасностда изгубимо новац добро пазимо на све, а када се излажемо опасностида душу изгубимо, ми не бринемо много. Треба да се замислимо надтим и да на првом месту мислимо о спасењу душе.

Стога, опомињем и саветујем оне који желе да ступе у брак, да се

подсете речи светог Павла, и да прочитају правила брачног живота која је он дао. Научите, пре свега, оно што вам он налаже у случају да вам јежена болесна, непослушна, неразумна, лажљива, склона пијанству исваком другом пороку. Онда, имајући то у виду, поново размислите обраку. Ако вам он допушта да се од ње раздвојите због тога што је



лоша и да се вежете за другу, онда уживајте у својој ослобођености одбрига. Ако вам, пак, то забрањује и приморава вас да са њом живитебез обзира на све њене мане (осим кад је у питању нечистота), ондаприпремајте себе да поднесете све њене слабости. Пошто је то тешко иодговорно, поведите много рачуна да бисте изабрали добру, разумну инежну супругу. Знаш да имаш само две могућности. Ако изабереш рђавужену, мораш подносити тегобе; јер ако нећеш да је трпиш, сносишодговорност за прељубочинство раздвајајући се од ње. Господ рече:Сваки који отпусти жену своју, осим због прељубе, наводи је да чинипрељубу; и који се жени отпуштеницом; прељубу чини. 63 Када доброиспитамо закон Божији пре венчања, пажљиво ћемо изабрати себижену која је од самог почетка добра и подобна нашим особинама.Узимајући такву жену немамо само корист од тога што се од ње нећемораздвајати, но и због тога што ћемо је и волети онако како свети Павлезаповеда. Јер када каже: Мужеви, волите своје жене, он се не задржавасамо на заповести, но даје меру те љубави као што и Христос заволеЦркву. 64 А како је Христос волео Цркву, реците ми? „Себе предаде зању". Значи, ако и живот треба да предаш за жену, не оклевај. Ако јеГоспод дао себе за своју помоћницу, како ли тек ми треба да волимосвоје помоћнице у невољи?

Можда је лепота и врлина невесте привукла Женика? Не, била јеружна и нечиста, као што о томе и пише. Кад свети Павле каже Христоссебе предаде за њу, одмах додаје да је освети, очистшши је крштењем у води. 65 Говорећи, „да је освети", свети Павле показује да је билаобесвећена и нечиста, но, не на уобичајен начин, него најгоромнечистотом. Била је оскрнављена крвљу, лојем, димом, и свим другим

гадостима идолских жртава. Ипак Он је није одгурнуо због њененечистоте, но ју је преобразио, очистио и опростио јој грехе. Мораш сеугледати на Њега. Чак и ако твоја жена небројено пута више греши, тимораш да јој опростиш. Узмеш ли осорну и грубу жену треба да јепреобразиш својом љубављу и нежношћу као што је и Христоспреобразио Цркву. Није јој само очистио нечистоту, него ју је иподмладио, отклонивши јој боре од греха. Свети Павле уз то јошдодаје: Да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре. 66

Није је учинио само лепом но и младом, и то не према природињеног телесног изгледа, но према њеним душевним одликама. Иније једино чудо то што је срамотну, нечисту и стару није презрео,него је чудо и то што претрпевши и смрт ради ње, преобразио је иучинио чудесно лепом. Веће је чудо то што је нечисту и изборану неодгурну од Себе, него је пригрли брижно и узе да је исправи.Реците ми, колико њих паде у грех пошто су постали верујући? Паипак, Господ их не презре. Сетимо се примера верникаКоринћанске Цркве који су грешили; Господ их није одлучио одЦркве; јер су припадали тој заједници Тела Христовог, но их јевраћао себи. 67 Цела Црква Галата је била у побуни, заокупљена

јеврејским обичајима, па опет је Он није одбацио, но ју је посла вшисветог Апостола Павла вратио у пређашње стање и обновио је.

63 Мт. 19,964 Еф. 5,2565 Еф. 5,2666 Еф. 5,2767 2. Кор. 2, 5-8



Када се разболимо ми не одсецамо болесни део тела, него сетрудимо да болест излечимо. Исто треба да се учини и када је упитању жена. Не одбацуј жену ако је лоша, но се труди даодагнаш зло. Уосталом, могуће је да жену пошто одбациш понововратиш, а одсечени уд сигурно не можеш повратити. Чак и кадзнамо да је болест неизлечива ми не одсецамо уд. Видите да особекоје су хроме, или имају осушене руке, или су слепи на једно око неодстрањују болесни део тела. Иако никакве користи нема од њега,иако он још служи на поругу другим удима, човек га за држава инегује као и остале. Зар то није неразумно? Када је не могућеизлечити, а никакве користи нема, ми се толико бринемо и толикопажње посвећујемо; а када постоји нада у исцељење, ми негуодбацујемо. Нешто што је једном изгубљено не може се по вратити,али се исклизнућа са правог пута увек могу исправити.

Чак и ако ти је жена неизлечиво болесна, и поред све па жњеружно се односи према теби, не смеш да је одгурнеш. Боле сни удсе не одсеца, а она је твој уд, јер је писано биће двоје једно тело. 68

Осим тога, никакву корист немамо негујући болесни уд који јенеизлечив; а за труд што поучавамо жену која је болесна добијамонаграду од Бога. Чак и ако нема много користи од тога за њу,Господ ће наградити нашу трпељивост јер смо тиме показали да Гасе бојимо. Благошћу смо одагнали зло из ње и сачували свој део.Жена је део нас и због тога посебно треба да је воли мо. О томесвети Павле учи говорећи: Тако су дужни мужеви да воле своје

жене као своја тела... јер нико никад не омрзну на своје тело, него га храни и негује, као и Господ Цркву. Јер смо уди тела Његова, од меса

Његова, и од костију Његових.69

Као што Ева дође од Адама, тако ими долазимо од Христа, и управо то значе речи „од меса Његова иод костију Његових". Сви знамо да је Ева створена од Адама. УСветом Писму јасно је речено да је Господ пустио тврд сан наАдама и од његовог ребра створио жену. Како да схватимо то да иЦрква настаде од Христа? И ово стоји у Светом Писму. Када јеХристос издахнуо на крсту, пошто је већ био распет, један одвојника му прободе ребро и из њега потече крв и вода. 70 Из те крвии воде излази цела Црква. Господ нам сам сведочи за то речима: Акосе ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије .71 Он крвзове „Дух". Крштењем ми се поново рађамо Духом и водом, иХристос нас прима у себе. Схватате ли сада како смо од Његовогмеса и Његових костију, и како се рађамо крвљу и водом? Као што

је жена створена кад је Адам пао у сан, тако је и Црква настала одХриста када је на крсту умро.

Жену морамо волети не само због тога што је настала од наси што је део нашег тела, но и због тога што је Господ то одредиоречима: Због тога ће оставити човек оца својега и матер, и прилепићесе жени својој, и биће двоје једно тело. 72 Свети Павле нас подсећа наовај Закон и учи да увек стремимо тој љубави. Видите мудрост овогсветог апостола. Он нас не приводи љубави само законом Божијим,

68 Еф. 5,3169 Еф. 7,28-3070 Јн. 19,3471 Јн 3,572 Мт. 19,5



или наводећи само људске разлоге за њу. Свети Павле користиистовремено и једно и друго.

Мудрији и духовнији ће се поводити за небеским, а слабији ћетежити љубави из простих, земаљских побуда. Зато он почиње даговори наводећи Христова дела и позивајући се на Њега: Волитесвоје жене, као што и Христос заволе Цркву. Потом, користећиљудско искуство, каже: Мужеви да воле своје жене као своја тела.Затим, поново говори о Христу: Јер смо уди тела Његова, од месаЊегова, и костију Његових, да би се опет вратио на људскоискуство: Тога ради оставиће човек оца својега и матер и прилепићесе жени својој.

После свега свети Павле каже: Тајна је ово велика. 73 Зашто јето велика тајна? Реците ми. Тајна је због тога што невеста, која јесве до венчања чувана, никад раније није видела женика а воли гаи чува од првог дана. С друге стране, женик који је ни видео није,нити је са њом кад разговарао, ставља је испред свих пријатеља,сродника, па чак и родитеља. Па и родитељи, да су из било когразлога оштећени, они би се жалили и ишли на суд; а сада својукћер поверавају ономе кога не познају и још уз њу дају мираз. Онито не сматрају губитком, но се радују том догађају. И када их кћернапусти, они не мисле више на блискост са њом, не жале се и нетугују, но су Господу захвални. То значи да је Господ услишиоњихове молитве. Свети Павле на све то мисли: и како младиостављају родитеље и привезују се једно за друго; и како овазаједница бива много снажнија од оне у ранијој породици. Он јевидео да то није људска творевина. Господ је дао љубав између

мужа и жене.Он је обавезао оне који ступају у брак, као и оне који су већ убраку, да им та заједница буде на радост. Стога свети Павле каже:„Тајна је ово велика."

Као што тек рођена беба препознаје своје родитеље чим ихвиди иако то не може да каже, тако се и срца невесте и женикапрепознају на први поглед, а да их нико претходно не упозна.Видећи да се то догодило и са Христом и Црквом, свети Павле јебио зачуђен и задивљен. Како се то догодило између Христа иЦркве? Као што женик оставља своје родитеље и долази својојневести, тако је и Христос оставио Оца и дошао својој невести. Онније призвао нас горе, но је сам дошао (то не треба да схватамо каосуштинску промену, но као чин Христовог снисхођења људима, јеркада је дошао нама и даље је био заједно са Оцем). Стога, кад светиПавле каже „тајна је ово велика", одмах наставља а ја говорим о

Христу и о Цркви. 74 Пошто сад знате како је брак велика тајна, и какопредставља значајну ствар, не узимајте га више олако. Доктражиш изабраницу, никако не гледај на новац. Схвати да бракније посао, него заједница у којој се живи. Чујем да многи од васкажу: „Тај и тај се браком обогати, а пре је био сиромашан. Чим јеузео богату жену, одмах је добио сва задовољства и раскош." Шта

говориш, човече? Зар жудиш за земним богатством? Зар те нијесрам? Не црвениш ли због тога? Требало би да од срамотепропаднеш у земљу! Каквим речима се може назвати овакав муж?73 Еф. 5,3274 Еф. 3,32



Жена има само једну дужност: да чува оно што смо стекли, дапази на нашу имовину, да брине о нашем домаћинству. Осим тога,Господ ју је дао нама за помоћницу у овоме, као и у свему другом.У целини гледано, наш живот је састављен из два дела:друштвеног и приватног. Када је Господ начинио ову поделу, жени

је дао да управља домаћинством, док је мужу наменио све пословеван куће: трговину, војску, суд, скупштину и све остало. Жена неможе натезати лук и хитнути копље, али може да прави одећу,припрема храну и брине о свему што се тиче домаћинства. Она неможе да даје своје мишљење у скупштини, али зато то може даучини у кући. Често се дешава да, иако се муж разуме у домаћинскепослове, жена их ипак боље познаје од њега. Она не може да водидржавне послове, но, зато може да подиже децу, што је јошдрагоценије. Жена, такође, може да надгледа послугу и дазамени мужа у свим кућевним делатно стима, као што суприпремање зимнице, одржавање одеће, спремање обеда. Онаводи бригу о свим стварима које су за мужа неприкладне и тешке,без обзира на то колико је он вешт. Уосталом, ови послови су датижени Божијом премудрошћу, да би се показало да онај који обављамного веће послове нема никаквог утицаја и потпуно јебескористан када су у питању мањи послови, тако да му је у томенеопходна женина помоћ. Да је Господ дао мужу да ради и једне идруге послове десило би се лако да мужеви занемаре женски род.Да је пак жену учинио способном за већа и важнија задужењаусадио би у њој уображеност.

Због тога Господ није дао једном полу да управља и у једном и

у другом, а други запоставио - учинивши га бескорисним исувишним, нити им је дао подједнак приступ у обе сфере јер би се изте једнакости у части код жене створила жеља за старешинством.Ради мира у породици Божија промисао је сваком одредилаодговарајући положај. Господ је наш живот поделио на два дела,дајући онај већи и значајнији мужу, а мањи жени. На тај начин, он

је жену учинио зависном од мужа јер јој је његова услуганеопходна, а с друге стране, и сама има задужења тако да немаразлога да устаје против њега.

Знајући све ово, тражимо код жене само једну ствар: лепотудуше и племенитост духа, да бисмо уживали у радости вечнељубави. Како ће муж да спута своју жену која је богата, или јесиромашна а горда? Онај који узме жену подједнако богату илисиромашнију доноси у кућу благослов, јер је нашао себи помоћницу иутешитељицу. Њено сиромаштво ће је приморати да брине о мужуи да му се покорава у свему. Њиме се отклања свака непокорност,свађа, сујета и гордост. Сиромаштво држи пар у слози, миру,љубави и складу. Да бисмо уживали у радости не тражимо новац,но мир. Брак није дат да би се људи свађали, устајали једно надруго и живели немогућ живот, већ да би дом био испуњенрадошћу, међусобним помагањем, и да бисмо у ње му нашли

уточиште од свих невоља. Колико мужева ожењених богатимженама, дане проводе у свађама за столом? Колико њихсиромашних, ожењених сиромашнијим женама, дан дочекује сарадошћу и топлином? Богати мужеви, иако живе у раскоши, че стожеле да им жена што пре умре и ослободи их таквог живота. То



значи да је новац бескористан ако живиш са неким ко нема добрудушу.

Зашто да више говорим о миру и хармонији? Да бисмо сте клиновац, често узимамо богату жену. Када човек миразом сте кнеиметак, у случају превремене смрти женине, он је приморан да свузаосталу имовину да њеним сродницима. Као дављеник сапотонулог брода који је успео да извуче само живу главу, тако иовом човеку после буре препирки, увреда, свађа и понижењаостаје само тело. Баш као што незасити трговац претоварившилађу изазива њено тонуће, тако и муж жудећи за нечим већим одсвоје жене ускоро губи и оно што је имао. Равно таласу којиизненада потопи брод, превремена смрт тако односи са женомсву мужевљеву имовину.

Знајући све ово, не тражимо од наше невесте новац, нонежност, благост, побожност и честитост. Мирна, пажљива ицеломудрена жена, чак и ако је сиромашна, учиниће сиромаштвобољим од богатства. С друге стране немарна, свадљива и развратнажена, иако има небројено благо, разрушиће дом брже од олујногветра, а мужу задати велике недаће и гурнути га у сиромаштво.Стога не тражимо богату жену, но ону која ће умети да распола жеоним што имамо.

Пре свега, треба да научите какву сврху брак има и заштоуопште постоји. Ништа друго не треба да вас занима. Због чега је,онда, Господ дао брак људима? Слушајте шта свети Павле ка же:због блуда сваки нека има своју жену. 75 Он не каже „да бисте сеослободили сиромаштва", или „да бисте стекли богатство", но шта

каже? Да бисмо се уклонили од блуда, да бисмо угасили нашестрасти, да бисмо се извежбали у целомудрености и да бисмоугодили Господу живећи задовољно са својом женом - то је плодбрака, његова сврха, дар и корист. Не тражите онда мање,превиђајући веће. Богатство је неважно у односу на чистоту. Збогтога треба да тражимо жену, да бисмо отклонили грех и уклонилисе од блуда. Све до краја, брак треба да буде упориштезаједничког стремљења чистоти. То ће се догодити само акоузмемо невесту која ће нам донети у мираз побожност, честитости доброту. Те лесна лепота, која није спојена са лепотом душе, мужаће задово љити двадесет или тридесет дана, и никако дуже, чим сенаруши и пропадне. Жене које зраче лепотом душе у бракупоказују сву племенитост свога достојанства и чвршће и топлијевезују мужа за себе. Пошто нежност и оданост држи њиховузаједницу на окупу, свака недостојност нема приступа. Без обзирана све нава ле нечистих помисли, муж је кадар да им се одупре, акосвоју же ну истински воли, и да настави Богоугодан живот са њом.Услед тога, Господ узима у заштиту и њега и његов дом. Светиљуди Древних времена овако су бирали себи жене, тражећи одњих племенитост, а не трошна, земаљска блага.

Да бих потврдио ово што говорим, споменућу један брак за

пример: А Аврам беше стар и бременит каже Писмо. И рече Аврамслузи своме најстаријем у кући својој, који беше над свим добромњеговим: метни руку своју под стегно моје, да те закунем ГосподомБогом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жену сину моме75 1 Кор. 7,2



између кћери ових Хананеја, међу којима живим. Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину моме Исаку. 76

Видите ли врлину овога праведника? Видите ли, са коликопромишљености он гледа на брак? Он није тражио проводаџијеили старе пијане жене, но је ствар поверио своме слуги. То јепоказатељ патријархалне разборитости и опрезности, јер толико јепоучио свог слугу да му је дао у руке тако важан посао. Као штовидите, он није тражио богату или лепу жену, но ону која јеплеменита. Због тога је послао слугу тако далеко. Осврните се и наоданост овога слуге. Он не рече: „Чему то? Толико је племена оконас, толико богаташких ћерки, толико одличних и пријатних људи,а ти ме шаљеш у далеку земљу, међу непознате људе. С ким даговорим? Ко ће ме познати? Шта ако ми припреме клопку, ипокушају да ми нашкоде? Није лако прихватити се таквог послакад си странац". Он ништа од овог не рече, но, прелазећи прекосвега, бринуо је само за оно што је и било вредно бриге. Безикаквог поговора показао је своју послушност. Мудрост и умешностпоказао је питајући једино где би било најбоље да се распитује. Но,шта га је једино бринуло? Шта је питао свога господара?

Ако девојка не хтедне поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвестисина твога у земљу из које си се иселио? А Аврам му рече: пази да неодведеш сина мога онамо. Господ Бог небески, Који ме је узео из

дома оца мојега, Који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твојему дати земљу ову, Он ће послати анђела својега пред тобом да

доведеш жену сину мојему оданде. 77 Видите ли његову веру? Није му дао за сапутника пријатеља или

сродника, или кога другог, но самог Господа. Да би охрабрио слугуније само рекао: Господ Бог небески, но је додао Који ме је узео из дома оца мојега. То је значило: „Сети се како је био дуг тај пут, какосмо тамо оставили све и дошли овде, у туђу земљу да уживамо већаблага. Видиш како је немогуће постало могуће." То није јединотумачење његових речи „Који ме је узео из дома оца мојега", јер онепоказују да му Господ нешто и дугује „Господ... ми је рекао изаклео ми се" вели Аврам сву земљу што видиш теби ћу дати исемену твојему до ве ка. 78 Чак и ако смо бескорисни, Божијомпромишљу ми се усавр шавамо. Господ нам помаже, дужностиолакшава, и испуњава наше прозбе ако му се искрено и преданомолимо. Са таквом ве ром је и Аврам послао свога слугу.

Када је слуга стигао до свога одредишта, никоме се из тогаграда није обраћао за помоћ. Ни са ким није разговарао, нити сеинтересовао за ондашње девојке. Видите ли каква беше његовавера. Очекивао је свога посредника. Само је са Њим разговарао.Стајао је и молио се говорећи: Господе Боже господара мојега

Аврама, дај ми срећу данас. 79 Он чак није рекао:: „Господе Боже мој", него „Господе Боже

господара мојега Аврама." То значи: „Иако сам ја нечист ибескористан молим у име мога господара. Нисам дошао овде ради

своје потребе, но служећи њега. Ради његове врлине, молим ти се76 Пост. 24,377 Пост. 24, 6-778 Пост. 24,779 Пост. 24,12



Господе испуни све моје прозбе". Да не мислите да је он такоговорио само због дуга слушајте шта даље каже: Учини милост господару мојему Авраму. Тиме је мислио: „Чак и ако нисмоучинили добра дела, молимо Ти се спаси нас својом милошћу.Молимо Ти се, услиши молитве наше, не због дужности илиобећања, него ради љубави." Шта он у ствари жели? „Ево, ја ћустајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.Којој девојци речем: нагни крчаг свој да се напи јем, а она рече: напиј, и камиле ћу ти напојити; дај да то буде она коју си намениослуги својему Исааку; и по томе да познам да си учинио милостгосподару мојему." 80

Примећујемо слугину до мишљатост у избору знака. Он не рече:„Девојка коју видим у ко лима која вуку муле, праћену бројнимслугама и евнусима. Ону која се одликује великом лепотом,љупкошћу и красотом, нека то буде она коју си Ти наменио слуги

Твоме". А шта је он рекао „Ко јој девојци речем: нагни крчаг свој дасе напијем." Шта то чиниш човече? Тражиш жену своме господару,ону која носи воду и којој је дозвољено да разговара са тобом,странцем. „Да", вели он, „господар ме је послао да нађемплемениту, а не богату жену. Често су управо ове жене што носеводу пуне врлина, док су оне из рас кошних кућа обично горе одсвих." Како ћеш знати да жена има врлину? „Уз помоћ знака којисам навео." На који начин је то знак за врлину? „То јенепогрешиви знак за врлину. То је знак милосрђа на делу."

Заиста је то што он говори знак, чак и не мора да говори ово:„Тражим гостољубиву девојку, која ће се потруди ти да ми послужи

колико је у њеној моћи." Он има нарочити ра злог зашто тражиуправо милосрдну девицу. С обзиром на то да долази из куће у којојцвета гостољубивост, превасходно је тражио девојку чије ће особинеодговарати особинама и навикама његових господара. „Доводимо је укућу" вели он „која је отворен странцима. Желим да спречим свађе инесугласице које се често јављају тамо где муж не следи очев пример,

јер му жена није рада да угости странце. Да бих то спречио, желимодмах да знам да ли је гостољубива. Свако добро долази одгостољубивости. Због гостољубивости је и мој господар добио женика надар: постао је отац. Убио је теле и примио сина, умесио погаче идобио обећање од Бога да ће имати потомака као звезда на небу. 81

Пошто свако добро нама и нашем дому долази од гостољубивости, затото тражим пре свега осталог. Не гледајмо тако једноставно на то штоон тражи воду, но се трудимо да схватимо да тај поступак показујеистинско милосрђе - да се не даје само оно што се тражи, но да се дапреко тога.

И он још не изговори каже Свето Писмо а то Ревека дође 82 ииспуни се реч пророка тада ћеш призивати и Господ ће те чути. Таквесу молбе племенитих. Пре но што заврше прозбе, Господ их услиши.Стога и ви, када бирате жену не ослањајте се на људску помоћ, инемојте имати никаква посла са женама које тргују туђом несрећом и

чији је једини циљ да извуку корист за себе. Ослоните се на Бога. Он сенеће постидети да вам буде посредник. Он је сам то обећао: Иштите

80 Пост. 24,1481 Пост. 15,582 Пост. 24,15



најпре Царство Божије и све ће вам се додати. 83 И никако не реците: Какоћу видети Бога, како ћу са Њим отворено разговарати?" То су речималоверних.

Господ све може. Није потребно да нам говори да би нам помогао.Ни слуга није чуо глас, нити је ишта видео. Тек што је стао на студенаци помолио се, каже Свето Писмо а то Ревека, кћи Ватуила, сина Мелхе,

жене Нахора, брата Аврамова, дође с крчагом на рамену и беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. 84 Зашто спомињешњену лепоту? Да, би се ти научио значају чистоте, лепоти њене душе.Чедност је дивна, а најдивнија је кад се споји са спољашњом лепотом.Због тога када Свето Писмо говори о Јосифовој чистоти прво помињелепоту његовог тела: А Јосиф беше лепа стаса и лепа лица .85 Потомпише о његовој чистоти, како га телесна лепота не наведе на блуд.Лепота није сама по себи нечиста, као што и ружноћа није сигуранпут ка чистоти.

Многе жене које зраче спољашњом лепотом, много вишеисијавају чистотом. Оне, пак, које се појављују ружне и срамотне, удуши су још нечистије, натоварене сваком прљавштином. Није тосамо природа тела, но и склоност душе да у телу пројави својучистоту или нечистоту.

Није случајно то што се два пута понавља да је Ревека биладевојка. Кад Мојсеј каже: Беше још девојка одмах додаје, још јечовек не беше познао. Многе девојке чувају своје тело неоскрнављено, док су им душе упрљане сваком нечистотом. Оне сусамозаљубљене, привлаче пажњу многих удварача, очијукају сањима и стално им плету замке. Мојсеј показује да Ревека не беше

таква. Она је девојка била и по телу и по души: „Не беше јошдевојка, још је човек не беше познао." Истина, постоји многоразлога да је човек позна: била је лепа, а и обављала је и посаокоји јој је то омогућио. Да је проводила време у својим одајама,како то девојке данас чине, да није излазила на тржницу, нити сеудаљавала од куће свога оца не би било толико разлога за похвалуњене чистоте.

Ревека је, међутим, одлазила на тржницу, јер јој је дужностбила да доноси воду сваки дан једном два, или више пута, па ипакни један је човек није познао. Из тога закључујете зашто заслужујенарочиту похвалу. Девојке које ретко одлазе до тржница, које суружњикаве и непривлачне, окружене бројним слугама, често секваре при таквим изласцима. Ова девојка је излазила из куће свакидан, и то не само на тржницу но и на извор где је виђала мноштвосвакојаких људи. Како да се не задивимо онда њеној чистоти којаније оскрнављена и поред излазака, лепоте и познанстава самногима, она је сачувала и тело и душу у чистоти, и то боље од онихкоје су седеле у женским одајама. То је девојка управо онаква какву

је свети Павле видео: света и телом и духом. 86

Она сиђе на извор, и наточи крчаг и пође; а слуга искочи пред њу и рече: Дај ми да се напијем воде из крчага твога. А она рече: На, пиј,

господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га. И кад га83 Мт. 6,3384 Пост. 24,1585 Пост. 39,686 1 Кор. 7,34



напоји рече: И камилама ћу твојим налити нека се напију. И бржеизручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, инали свим камилама његовим. 87

Велико је милосрђе ове жене и велика њена скромност. Учите сеовим врлинама угледајући се на њене речи и дела. Видите ли какоњена скромност није нарушила милосрђе, а милосрђе не умањискромност? Из скромности није журила да се обрати непознатомчовеку, нити да се упозна са њим. Због милосрђа игостољубивости, није га одбила и презрела у прозби. Да му је првапритрчала и поздравила га пре но што јој се обратио, назвали бисмо јебестидном и неразумном. И да га је одбила када је од ње тражио помоћ,назвали бисмо је грубом и нечовечном. Ништа од тога није учинила.Нити је због скромности нарушила милосрдност, нити је због милосрђаизгубила скромност. Показала је праву меру ових врлина. Скромност једоказала чекајући да јој се први обрати, а милосрдност помажући мукада је тражио. Право милосрђе није када се даје оно што је тражено,но кад се даје преко тога. То што је она дала само воду значи да је самото било у њеној моћи тог тренутка. Милосрђе се не вреднује премавредности поклона, но према могућности дародавца. Господ ћенаградити и онога који да чашу студене воде. 88 Он такође каже да судве удовичине лепте веће од осталих прилога.

Речи „брже изручи" и „отрча" показују са каквом вољом је Ревека тоучинила. Није показивала безвољност, као да ју је неко натерао на то,нити досаду. Из искуства знамо да то није мала ствар. Често нам седесило да некога са бакљом замолимо да нам за тренутак да малосветла, или некога са водом да нам да воде и он нас није помогао, но се

још и наљутио на нас. Она, међутим, није само дала свој крчаг њему дасе напије воде, него још и његовим камилама. Због гостољубивости јеуложила толики труд и то са љубазношћу. Врлина јој се тако непоказује само кроз оно што је учинила но и кроз вољност да чини.Човека је назвала „господару" иако га није познавала, иако га је виделапрви пут. Њен свекар Аврам није питао путнике „Ко сте ви? Гдеживите? Куд идете? Одакле долазите?". Он је најпростије показао својегостољубље. Исто тако ни Ревека није питала: „Ко си ти? Где живиш?Зашто си овде дошао?"

Трудила се да покаже гостољубивост избегавајући непотребнуљубопитљивост. Оне који продају накит за злато занима само једнаствар - како да зараде новац од људи, а не какво је њихово порекло. Иона је имала само то на уму - како да покаже што веће гостољубље идобије награду за то, како да што прикладније поступи у датомтренутку. Знала је такође да се странци стиде да сами траже оно штоим треба. Због тога је требало да покаже извољност, а у исто време имеру уздржљивости, јер ако покажемо сувишну радозналост странац ћесе збунити, уплашити и отићи тужан. Због тога она није постављаланикаква питања, као што то није чинио ни њен свекар Аврам тројиципутника. Он их је угостио како је најбоље умео, а онда их испратио напут. Тада је ангелима указао гостопримство. Да је био радознао,

награда би му била ускраћена. Стога га хвалимо не само због тога што је ангеле угостио но што је то учинио из незнања. 89 Да их је служио са

87 Пост. 24,1988 Мт. 10,4289 Пост. 18,1-2



знањем то не би било ништа чудновато. Драгог и важног госта и онинајокорелијег срца дочекују срдачно. Има ли онда ишта чудновато утоме ако дочекате некога са почастима знајући да је уважен. Ревека јепоступала исто као Аврам. Није познавала човека, није знала зашто једошао, нити да је дошао ради ње. Мислила је да је неки странац илипутник. Награда за гостопримство је утолико већа што је дочекалачовека потпуно непознатог тако љубазно, а опет еачувала скромност.

Ревека се није понашала непристојно, бестидно, нити мрзовољно иљутито, но са прикладним достојанством. Мојсеј истиче то речима: Ачовек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његову или није. 90 Шта значи то „дивљаше јој се"? То значи да јепажљиво осмотрио како је одевена, како хода, како га гледа, разговара,и све остало, уочавајући тако њено душевно устројство. Но, ни са тимније био задовољан, но ју је ставио на још једну пробу. Пошто му је далаводе да пије, рекао јој је: Чија си кћи? кажи ми. Има ли у кући оца твојегаместа за нас да преноћимо? 91 И шта је она учинила? Стрпљиво и полакому је рекла очево име, и није набусито рекла: „Зашто си такознатижељан? Шта те се тиче мој дом?" Шта је рекла Ревека? Ја сам кћиВатуила сина Мелшина, којега роди Нахору. Још рече: има у нас многосламе и пиће и места за ноћиште. 92

Опет је дала више него што је тражено од ње. Прво је тражио водусеби за пиће, она је дала и камилама. Исто се десило и сада, замолио језа смештај а она је понудила и сламу и пиће и много шта друго. На тајначин га је привукла и довела га у своју кућу и тако добила награду засвоје гостољубље. Не гледајмо на то као на нешто споредно.Размислимо мало о себи и покушајмо да себе упоредимо са тим људима.

Само тако ћемо разумети доброту ове жене. Често нас замарају посетепријатеља и сродника. Ако ли остану дуже од дан -два осећамо сетескобно... Она је довела у кућу потпуног странца и није само биласпремна да услужи њега него још и његове камиле.

О мудрости овог човека највише говори оно што је учинио када јеушао у кућу. Пошто су му дали хлеба да једе, рекао је: Нећу јести док некажем ствар своју. 93 Видите ли како је опрезан и разборит? Онда, поштосу га пустили да прича, чујте како је говорио. Да ли је говорио о томекако му је господар познат и угледан, цењен највише од свих у својојземљи? Истина да је о томе хтео да прича речи му не би недостајале.Уосталом, суседи су Аврама поштовали као краља. Па ипак ништа одтога није рекао. Занемарио је та људска занимања и почео да хвалионо што је много важније од тога говорећи: Ја сам слуга Аврамов. АГоспод је благословио господара мојега веома, те је постао велик, и

дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња. 94

Споменуо је Аврамову имовину не да би показао како је богат, но како је волео Господа. Онда је споменуо женика: И још Сара жена господарамојега роди сина господару моме у старости његовој? 95

Овде је намерно истакао природу тог рођења показујући да је доњега дошло Божијим промислом, а не природним путем. Тако и ви кадатражите себи невесту или женика пре свега тражите то јер је Господу

90 Пост. 24,2191 Пост. 24,2392 Пост. 24,2493 Пост. 24,3394 Пост. 24,34-3595 Пост. 24,36



мило. Ако има такав благослов све остало долази само по себи. Ако тонедостаје, чак и ако има све земаљско добро, оно постаје бескорисно.Да би домаћине спречио да питају: „Зашто не узме жену из својеземље?", слуга је рекао: А мене закле господар мој говорећи: немој

довести сину моме жене између ових Хананеја, међу којима живим,него иди у дом оца мојега и у род мој, да доведеш жену сину моме? 96

Да вам не досадим целом причом, рећи ћу вам крај. Када им јерекао како је чекао на студенцу, како је девојку замолио да му да воде,како је дала више него што је тражио, како је узео Господа запосредника, онда је заћутао. После ове његове беседе више у његанису сумњали, нити су се колебали. Пошто их је Господ покренуо на то,одмах су му обећали кћер. Лаван и Ватуило рекоше: Од Господа је ово

дошло. Нити не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојојвласти, узми је па иди, и нека буде жена сину господара твојега, каошто каза Господ? 97

Ко се томе не би задивио? Ко се не би зачудио видећи како се свеизменило за кратко време? Он је био странац, слуга, њима потпунонепознат. Дошао је из далека. Ни женик ни његов отац нису им билипознати. Свака од ових чињеница је довољна да се брак спречи. Но,ипак га ништа није спречило. Све се десило лако и спонтано. Сарадошћу су му поверили невесту као да им је сусед или дугогодишњипријатељ. Господ им је био посредник, и зато се све лако одвијало. Акобило шта покушамо да урадимо без Божије помоћи, таман да изгледалако, брзо ћемо наићи на препреке, тешкоће и безбројне невоље нанашем путу. То значи да ако нас Господ помаже, чак и ако је подухваттежак и неизвестан, све постаје лако и једноставно. Стога нити

шта говоримо, нити шта почињимо док Господа не призовемо упомоћ, као што је чинио Аврамов слуга.Видимо сада како је припремио свадбену гозбу пошто је

пронашао невесту. Да ли је са собом повео свираче кимвала,флаута, певаче и плесаче? Не, само је са собом повео Ревеку.Друштво су му били ангели, које је његовом господару обећаоГоспод и послао им за сапутнике. Невеста је носила круну одблагослова, која је вреднија од сваке дијадеме. Није се возила укочији, но ју је носила камила. Девице старог доба су уз лепотудуше имале и невероватну лепоту тела. Њихове мајке их нисуподизале овако како то чине данашње раслабљујући децу честимкупањем, мирисним уљима, помадама и другим штетним навикама.Оне су своје кћери улепшавале напорним радом.

Стога је њихова телесна лепота поседовала невероватнусвежину, јер је била природна, а не патворена. Због тога су ималеи добро здравље. Њихова лепота није била нарушена никаквомболешћу и зато је била изу зетна. Труд и рад уклонили су из њихсваку слабост и учинили их здравим. Због тога су оне својиммужевима биле привлачније и драже јер им врлина није красиласамо душу, но и тело.

Као што видите, тек што је стигла на камили у Аврамову

земљу, Ревека је угледала Исака, и скочила са камиле. Схватате лисада колико је била снажна, видите ли колико је била жилава? Сакамиле је скочила. Чистота је тадашњим девојкама давала снагу.96 Пост. 24, 37-3897 Пост. 24,50



И рече слузи: које онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице. 98

Примећујете ли како се чистота и скромност пројављују кроз сва кињен поступак. Видите ли колико је имала поштовања? И одве де јеИсак у шатор Саре матере своје. И узе Ревеку и она му поста жена, иомиље му. И Исак се утеши за матером својом? 99 То што се спомиње дасе Исак утешио Ревеком после мајчине смрти, ни је случајно. Ованам прича говори и учи нас правој сврси љубави и особинаманевестиним које је донела са собом. Ко не би волео такву жену,тако лепу, пуну врлина, гостољубиву, милостиву и љубазну, а уисто време и храбру у души и јаку у телу?

Ову вам причу не испричах да бисте имали шта да слушатеу ишта да хвалите, но на шта да се угледате. Ви, очеви, угледајте сена Аврамову промишљеност, на његову мудрост при избору су пругеза сина. Он није тражио новац, ни високородност, ни теле снулепоту, но племенитост душе. Ви мајке, одгајате своје кћери онакокако је то чинила Ревекина мајка. И ви младожење када узиматедевојку попут Ревеке, правите свадбену гозбу онакву каква је билањихова. Изоставите и плесове, неприличан смех, бестидне говоре,музику и све друго што је ђаволу мило. Нека вам Господ помаже усвему што чините. Ако овако уредите породицу, онда неће битиникаквих растављања, сумњичања за прељубу, љубоморе, свађа идругих ружнота. Тако ћемо задобити мир и ред у породици.

Ако све то имамо, задобићемо и друге врлине. Када су муж ижена раздвојени у домаћинству се све окреће наопако и поред тогашто се све друго одвија нормално, а када су заједно породица се

одржава на окупу и дом цвета упркос насртајима тренутних зала.Ако брак на томе заснујемо, бићемо кадри да и децу васпитавамона прави начин. Жена која се украси каквим врлинама биће драга ипривлачна своме мужу, заувек ће га везати за себе. Тиме ће га јошпридобити и за помоћ око деце, а и Господњи благослов и заштитуће добити њихов дом. Када Господ преузме управу наддомаћинством, и када се он стара о свему, када децу васпитава,ништа непријатно не може да се деси. Све ће се у кући одвијати пореду ако господари правилно поступају. Само тако ће сваки муж сасвојим домаћинством (жена, деца и слуге) овај пролазни животпровести без страха и уселити се у Царство Небесно, које нам јесвима обећао Господ наш Исус Христос коме приличи свака част ипоклоњење са Оцем и животворним Духом сада и увек и у вековевекова. Амин.

besede-o-braku-i-porodici-sv-jovan-zlatousti

Documents