(: , )

, , ( ) . , ( , , , ) ( - , , , , , ...). , ( ), (. ) (. ). , , , , , . , 1994. ( , ), .BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU ZNR, BZR, BZNR, BiZNR, Akt o proceni rizika...

Ovo su skraenice i pojmovi koji se ve 5 godina mogu videti i uti na svakom koraku a takoe i razliita tumaenja istih.

Radi se, u stvari, o zakonom propisanim merama i aktivnostima koje se preduzimaju radi prevencije, spreavanja, umanjenja i otklanjanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja zaposlenih kao i radi poboljanja uslova rada to za cilj ima unapreenje motivacije za rad, poveanje produktivnosti, kvaliteta proizvoda i/ili usluga, zadovoljstvo zaposlenih i na taj nain poveanje kvaliteta ivota pojedinca i drutva u celini.

Pojam Bezbednost i zdravlje na radu definisan je u lanu 4. stav 1. taka 4. i glasi:

Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeivanje takvih uslova na radu kojima se, u najveoj moguoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji preteno stvaraju pretpostavku za puno fiziko, psihiko i socijalno blagostanje zaposlenih.

RESURSI

Resursi su u optem znaenju, postojee materijalne i nematerijalne vrednosti koje stoje na raspolaganju i mogu biti koriene za realizaciju razliitih programa. Postoji podela na ljudske resurse kao i objekte ili usluge koji pomau brigu o klijentu ili zadovoljavaju neke od njegovih potreba.

Resursima se takoe smatraju i usluge drugih slubi, vladini programi, volonterske aktivnosti, grupe za samopomo ili pojedinci u zajednici koji poseduju vetine, kvalifikacije i motivaciju da pomognu klijentu.

KLIJENT

... je opte znaenje: zastupano lice, tienik, odnosno osoba koja trai uslugu, savet ili pomo; kupac, muterija.

Briga o ljudima je, danas, stvar i drutva i organizacije, a kao kljune aktivnosti upravljanja ljudskim resursima, prema navodima u publikacijama - J. Ivancevich, 2007.) mogu se navesti: - pridravanje pravila jednakih ansi pri zapoljavanju, - analiza posla, - planiranje ljudskih resursa, - regrutovanje, selekciju, motivaciju i orijentaciju, - vrednovanje (procenu) performansi (uinka, karakteristika linosti, ponaanja) i nagraivanja (kompenzacije), - trening i razvoj, - odnose na radu, - bezbednostm zdravlje i zatitu.

POJAM I SADRAJ SIGURNOSTI

oveka i ljudsko drutvo pitanje sigurnosti zaokuplja od njihovog postanka. Re je o egzistencijalnom i venom pitanju. To je egzistencijalno pitanje jer bez sposobnosti za ostvarenje sigurnosti na egzistencijalnom nivou nema opstanka, a veno radi toga to su ugroenosti trajne pa je trajna i sigurnosna funkcija.

Svaki ivi organizam i svaka zajednica ivih bia po prirodi tei vlastitoj sigurnosti. To vai i za ljude i njhove zajednice. Izraz je to prirodne tenje da se ni u kom pogledu ne narui sopstveni integritet i da se omogui, osigura potpun ivot. Konstitucija svakog ivog bia, ma koliko se oni meusobno razlikovali, takva je da svojom celinom deluju u funkciji sopstvene sigurnosti. U modernim vremenima to je pojam koji se poeo upotrebljavati, gotovo, u svim podrujima ljudske delatnosti i njgove okoline.

Pojam sigurnosti potie od latinske rei securitas to doslovno znai sigurnost (odnosno securas, lat. siguran, bezbrian, pouzdan, neustraiv, vrst, zatien). Ova je re posluila i za izraavanje sigurnosti u mnogim drugim jezicima, posebno romanskim: securite u francuskom, sicurezze (sicurio siguran, sigurno; sicuramente sigurno) u italijanskom, security u engleskom, siguri sigurno u albanskom jeziku i tako dalje.

U engleskom i francuskom jeziku uz pojmove security odnosno securite postoje i pojmovi safety i surete. Ti pojmovi takoe znae sigurnost. Ali, za razliku od pojmova security i securite koji su vezani uz aspekte sigurnosti tj. bezbednosti u odnosu na dravu, naciju, politike i drutvene odnose, ti su pojmovi vezani uz druge aspekte izostanka opasnosti kao najoptijeg odreenja pojma sigurnosti odnosno bezbednosti.

U renicima sigurnost se najee definie ka o stanje bez opasnosti odnosno ugroavanja, kao oseaj sigurnosti te kao aktivnost odnosno sistem za ostvarivanje sigurnosti.

Opteprihvaena odnosno generika definicija pojma sigurnosti ne postoji. Zavisno od ugla gledanja, predmetu, zadacima i ciljevima istraivanja svaki od autora definie sigurnost na drugaiji nain.

Pojam sigurnosti upotrebljava se u drutvenim naukama u razliitom kontekstu od nacionalne sigurnosti, socijalne sigurnosti, psiholoke sigurnosti, pravne sigurnosti, do sigurnosti na radu, sigurnosti u saobraaju itd. Sigurnost u svim tim znaenjima obuhvvata vrlo razliite stvari: skup tehnikih mera i postupaka u nekom tehnolokom procesu ili slinoj ljudskoj delatnosti, potovanje pravnih normi, pravnu doslednost i vladavinu prava, osiguravanje stabilnih uslova i perspektive za zadovoljavanje egzistencijalnih potreba stanovnitva, oseaj samopouzdanja i inzegriteta linosti, opstanaka, integritet i razvoj drava itd.

U jezikom smislu, tj. u srpskom jeziku pojam sigurnost je sinonim pojma bezbednost s tim da je pojam sigurnost iri od pojma bezbednost u pogledu sadraja odnosno odsustva opasnosti...

SISTEM ZATITE I SPASAVANJA

Osnove sistema

Sistem zatite i spasavanja definisan je Zakonom kao deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata sistema zatite i spasavanja na sprovodenju preventivnih i operativnih mera i izvravanju zadataka zatite i spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreca, ukljucujuci i mere oporavka od tih posledica.

Strucni komentar: KOMENTAR NOVOG ZAKONA O VANREDNIM SITUACIJAMA - "Sl. glasnik RS", br. 111/2009, 14.01.2010, ParagrafLex Strana 1.(od 6)

A

( , ). , , . , , , , , , , , .

Ukljuite se i razmenite svoja znanja sa nama postavljajui i vae izvore istih pojmova. Srdani pozdravi.

INCLUDEPICTURE "http://www.bznr.org/images/smiles/icon_arrow.gif" \* MERGEFORMATINET

INCLUDEPICTURE "http://www.bznr.org/images/smiles/icon_arrow.gif" \* MERGEFORMATINET

SUBJEKTIVNO PRAVO PRAVNI SUBJEKT I PRAVNI ODNOS Subjektivno pravo predstavlja ovlaenje koje je pravni poredak izvesnom licu stavio na raspologanje u cilju ostvarenja volje i interesa tog lica.

subjekat je svako ko ima prava i duznosti.

FIZIKA LICA 1. Pravna sposobnost (Svojstvo fizikog lica da bude nosilac prava i obaveza naziva se pravnom sposobnou fizikog lica)-stie se roenjem ,a prestaje smru 2. Poslovna sposobnost (Mogucnost fizikog lica da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze naziva se Poslovnom sposobnou fizikog lica)-stie se sa navrenih 18 godina 3. Deliktna sposobnost-stie se sa navrenih 14 godina 4. Radna sposobnost-stie se sa navrenih 15 godina

Atributi fizickih lica: Lino ime, Prebivalite i boravite, Dravljanstvo - predstavlja odnos jednog pravnog karaktera kojim se uspostavlja veza izmedju fizickog lica i drave.( poreklo, mesto roenja, prebivalite)

PRAVNA LICA - skup ljudi kojima pravni poredak daje obeleja subjekta prava. Da bi imala svojstva pravnih lica neka organizacija mora imati: 1. Osnivacki akt, 2. Organe, 3. Pravno dopusten cilj, 4. Imovinu, 5. Ime i sediste, 6. Pravnu poslovnu i deliktnu sposobnost.

Pravno lica moe postati subjekt prava na osnovu: 1. Sistema odobrenja, 2. Normativnog sistema, 3. Sistema osnivakog akta 4. Sistema samopriznanja (drava)-

Vrste pravnih lica: 1. Ustanove i udruenja; 2. Komercij. i nekomerc.; 3. Jednostav. i meovita;

Poslovna sposobnost pravnog lica sposobnost lica da osniva, menja i gasi prava i obaveze.

Pravni odnos je odnos izmeu subjekata prava, elementi: (prava i obaveze)

Pravne injenice su okolnosti za koje pravo vezuje odgovarajue pravne posledice. (Dogadjaji i ljuske radnje)

Vrste Subjektivnih Graanskih Prava: Apsolutna (Stvarna i licna)

Subjekt prava ili pravnog odnosa moe da bude lice ili udruenje vie lica. Kad je re o subjektu prava, onda se tu pre svega misli na subjekta kome pravne norme priznaju mogunost da bude nosilac prava i obaveza, bez obzira na njegovu svest i volju. Ukoliko je subjekt lien svesti ili volje, takvom subjektu se postavlja zastupnik koji je ovlaen da dela u njegovo ime.

Iz napred navedenog moe se zapaziti da postoje dve vrste subjekata prava: 1. fizika lica i 2. pojedine organizacije ili udruenja vie lica, koja se zovu pravna lica.

Pravni subjekti su nosioci prava i obaveza. Oni predstavljaju lilnosti koje imaju sposobnost da poseduju prava i obaveze. Ceo pravni sistem je okrenut prema pravnim subjektima i istovremeno delo pravnih subjekata. Savremeno pravo poznaje dve vrste pravnih subjekata: fizika lica i njihova udruenja pravna lica.

U savremenom pravu, svaki ovek je pravni subjekt. Pravni subjektivitet fizikih lica proizilazi iz njihovog bia. On ima svoj osnov u biolokoj realnosti i prema tome su svi ljudi jednaki. Fiziko lice ima odreena svojstva, po kojima se ono moe identifikovati u pravnom prometu. Ta svojstva su Ime, prebilvalite i dravljanstvo. Neki autori navode etiri svojstva i na ova tri dodaju i boravite ali smo mi svojstvo boravite obradili u okviru prebivalita. Ime, kao oznaka jednog lica uopte, a i u pravnom prometu prebivalite i dravljanstvo u potpunosti odreuju fiziko lice i prema ova tri kriterijuma moemo razlikovati svakog pojedinca. Karakteristike, atributi ili individualizacija fizikih lica su pojmovi koji predstavljaju problematiku koju tretira veliki broj zakona u naoj i svim ostalim dravama. U ovom radu sam, moe se rei, probao koristei pravnu literaturu i konsultovanje sa pravicima, dati i neki svoj lini osvrt na teorijski deo teme, dok sam pravne detalje i realna, tana reenja naveo iz originalnog teksta Zakona.

EKOLOKA SVESNOST KORAK BLIE EVROPSKIM STANDARDIMA

FARMACEUTSKI OTPAD

Farmaceutski otpad ine svi lekovi i lekovite supstance ukljuujui i njihovu primarnu ambalau, koji su postali neupotrebljivi zbog isteka roka trajanja, neispravne serije, kontaminiranog pakovanja, prelivanja, rasipanja, pripremljeni pa neupotrebljeni , vraeni od strane korisnika, ili se ne mogu koristiti iz drugih razloga, kao i otpad iz proizvodnje.

Unitavanje lekova i ostalog farmaceutskog otpada obavlja se odgovarajuom metodom (fizike, hemijske, fiziko-hemijske i dr.), zavisno od karakteristika lekova, s ciljem da se dobiju stabilni, neotrovni proizvodi bez kancerogenog, teratogenog, mutagenog dejstva ili dejstva na sposobnost razmnoavanja (ferilitet).

OPASAN OTPAD

ta je opasan otpad?

Opasni otpad je svaki otpad koji sadri materije koje imaju neko od sledeih svojstava: eksplozivnost, reaktivnost, zapaljivost, nadraljivost, tetnost, toksinost, infektivnost, kancerogenost, muatgenost, teratogenost, ekotoksinost, svojstvo oksidiranja, svojstvo nagrizanja i svojstvo otputanja otrovnih gasova hemijskom reakcijom ili biolokom razgradnjom. U opasan otpad spadaju komunalni, industrijski, ambalani, graevinski, elektrini i elektronski otpad, otpadna vozila i gume...