bezbednost, tehnicki pregled

7/25/2019 bezbednost, tehnicki pregled

1/6

RELEVANTNI PODACI SA TEHNIKOG PREGLEDAPOTREBNI ZA POBOLJANJE KVALITETA

SAOBRAAJNOG VETAENJA

IMPORTANT DATA ACQUIRED FROM TECHNICAL INSPECTION OFVEHICLE'S, NEEDED FOR IMPROVING QUALITY OF TRAFFICACCIDENTS EXPERTIZE

Dr. Itvan Bodolo, dipl. in. saobraajaStevan Radovanovi, dipl. in. saobraaja

Inenjerska kancelarija za rekonstrukciju i analizu nezgoda u drumskom saobraaju

Abstrakt: U radu se naglaava potreba za donoenjem strategije za razreavanjenezadovoljavajueg stanja bezbednosti u drumskom saobraaju. U tom svetlu se istie neophodnost

definisanja dugoronih programa rada subjekata koji treba da budu zasnovani i na podacima o

saobraajnim nezgodama po kojima su postupali sudovi. Da bi prilikom vetaenja saobraajnih

nezgoda mogli da se primene savremeni metodi kompjuterske simulacije i rekonstrukcije,

poveavaju se zahtevi u pogledu sadraja zapisnika izvrenom uviaju saobraajne nezgode izapisnika koji se sainjava prilikom tehnikog pregleda vozila koje je uestvovalo u saobraajnoj

nezgodi. U radu se navode neki od relevantnih podataka sa tehnikog pregleda, koji su potrebni zapoboljanje kvaliteta saobraajnog vetaenja.

KLJUNE REI: BEZBEDNOST SAOBRAAJA, SAOBRAAJNE NEZGODE, TEHNIKI PREGLEDI

Abstrakt: This paper emphasize the need for establishing strategy for improving the unsatisfactorylevel of safety in road traffic. therefore the neccesity for defining long term programmes is

highligted, according which work has to be based on traffic accident expertize, there is a demandfor more detailed reports of both accidents and technical inspection of vehicle wich took part in the

accident. this paper mentiones few relevant data gained from vehicles technical inspection later on

used for improving expertise quality.

KEY WORDS: TRAFFIC SAFETY, TRAFFIC ACCEDENTS, TECHNICAL INSPECTION


2/6

1. UVOD

Stanje bezbednosti saobraaja u jednoj zemlji rezultuje prvenstveno iz efikasnosti drutvenogsistema da preventivnim i represivnim aktivnostima obezbedi sprovoenje utvrene strategije

poboljanja bezbednosti saobraaja. Definisanje strategije je svakako neophodno zbog injenice dau realizaciji ukupnih preventivnih i represivnih mera uestvuju brojni drutveni i drugi subjekti.

Iskustva saobraajno razvijenih zemalja pokazuju da se rezultati na planu poboljanja bezbednostisaobraaja postiu tek nakon dugogodinjeg sinhronizovanog preventivnog i represivnog delovanjasvih subjekata. Sistemske mere trajnog i masovnog karaktera, poevi od normativne delatnosti,informisanja i pripreme razliitih uzrasta stanovnitva za uee u saobraaju, kontrole saobraaja,izgradnje i odravanja puteva i regulisanje saobraaja na njima, odravanja i tehnikih pregledavozila, pa do zdravstvenih pregleda vozaa, osiguranja i kaznene politike, bez ikakvog pokuajarangiranja po vanosti, mogu imati pozitivnog efekta na poboljanje stanja bezbednosti saobraajasamo ako su oslonjene na jasno definisanu dravnu strategiju u ovoj oblasti.U nas su efekti brojnih preduzetih mera na planu spreavanja saobraajnih nezgoda, onih o ijem

poetku je javnost detaljno informisana ve dui niz godina unazad, praktino nepoznati, za razlikuod podataka o ukupnom stanju bezbednosti saobraaja, koji nau zemlju dre prikovanu nanezavidnom mestu u odnosu na druge, a posebno zemlje zapadne Evrope. Ovo jasno pokazuje da se

najverovatnije ne ide eljenim putem, koji je pre svega dugotrajan i mukotrpan, a koji kao krajnjicilj ima bitno poboljanje bezbednosti u saobraaju. Mere i aktivnosti, pre svega preventivnogkaraktera, zbog nesinhronizovanosti rada brojnih subjekata i po irini obuhvaene teritorije i

populacije ili pak po neposrednom delokrugu njihove nadlenosti, se rasplinjuju i gube ukratkotrajnim naporima usmeranim prvenstveno na vozae motornih vozila.Realna situacija nesporno zahteva da se, koristei sopstvene postojee strune potencijale i

postojee subjekte, na osnovu iskustava zemalja koje su uinile znaajan iskorak na planupoboljanja stanja bezbednosti u saobraaju, definie politika, strateki pravci i na kraju taktikadaljeg delovanja i odrede osnovni nosioci i promoteri oko kojih e se grupisati ovi potencijali isubjekti, na realizaciji viegodinjih i sveobuhvatnih projekata u ovoj oblasti, a posebno subjektikoji imaju, u veoj ili manjoj meri izraene, delatnosti saobraajno preventivnog karaktera.Izostavljanje i najmanje osnovne kole u delu zemlje gde i nema savremenih puteva, zdravstvenestanice, punkta za odravanje puteva, delova sistema masovnih informacija, ekolokih i drugih

pokreta na zatiti ovekove okoline, sportske ili druge asocijacije vozaa, fakulteta ili naunihinstitucija koji mogu imati i indirektnog kontakta sa kompleksnom problematikom bezbednosti usaobraaju i najmanjeg odeljenja policije ili suda, linije za tehniki pregled ukljuujui i one u

privatnom vlasnitvu itd. ostavie prostor koji e naruiti i ozbiljno ometati planirane aktivnosti.Ovakve greke su toliko puta ve bile ponavljane da se moe postaviti i pitanje da li se zaista

ozbiljno eli u ovoj zemlji vea zatita i bezbednost ljudi u saobraaju.

2. SUDOVI I PREVENCIJA SAOBRAAJNIH NEZGODA

Ako struna javnost zaista prihvata stav da nema znaajnijih i manje znaajnih subjekata kojisvojim radom mogu doprineti realizaciji osnovnog zadatka da se pobolja stanje bezbednostisaobraaja u naoj zemlji (nezavisno od toga koliko se sada kome izdvaja finansijskih sredstava za

posebno usmerene preventivne aktivnosti), kao i da rad uitelja, automehaniara, policajca,novinara, sudije, profesora fakulteta, instuktora vonje, lekara i velikog broja ljudi drugih profesijadoprinosi izgradnji sredine u kojoj e se bezbednije iveti, ali jedino ako se ostvaruje u okvirimakoji su utvreni stratekim planovima i radnim planovima sredina u kojim obavljaju svoje osnovnedelatnosti, tada e i vizija bolje bezbednosti saobraaja u naoj zemlji biti ostvarljivija. U tom


3/6

kontekstu treba posmatrati i uticaj pravosua na stanje bezbednosti saobraaja i njegovupreventivnu ulogu.Doprinos sudskih vetaka u oblasti bezbednosti saobraaja i na planu definisanja pravih uzrokasaobraajnih nezgoda je iz godine u godinu sve vei. Prilikom vetaenja saobraajnih nezgoda naZapadu normalno ve niz godina, a kod nas prva Inenjerska kancelarija za analizu i rekonstrukcijunezgoda u drumskom saobraajuje poela primenjivati savremene metode kompjuterske simulacije

i rekonstrukcije saobraajnih nezgoda (Novi Sad, Beej, Bela Crkva, Senta i dr). Raunarskosimuliranje spornih situacija i rekonstrukcija saobraajnih nezgoda za potrebe sudova u razvijenimEvropskim zemljama je ve niz godina potreba i postalo je standard u pravosudnom ivotu u ovojoblasti, gde sudije kroz zadatak vetaenja ispostavljaju zahtev da se vetaenje izvri raunarskomsimulacijom( site: www.e-5.co.yu).Istovremeno je i inicijativa vetaka u saobraajno tehnikom vetaenju u odreenoj meriograniena, jer zadatak vetaenja, po pravilu, definie sudija svojom naredbom ili reenjem, pa seindirektno postavlja i pitanje veliine doprinosa sudskih vetaenja u prevenciji saobraajnihnezgoda, naravno kroz sudske presude.Stvarni mogui doprinos sudova (optinskih, okrunih i za prekraje) da kaznenom politikomostvare, u duem periodu vremena, znaajan doprinos u korigovanju ponaanja uesnika usaobraaju je nesporan. Meutim, odmah zatim se zalazi u sivu i neistraenu zonu preventivne

uloge sudova, jer nedostaju brojni relevantni podaci od znaaja za rad drugih subjekata koji moguda uoene pojave i kretanja pretoe u svoje akcije, u direktnoj ili indirektnoj sinhronizaciji saukupnom kaznenom politikom sudova, kao na primer: Broj osuenih ili kanjenih lica zbog radnji koje su protivne propisanim pravilima saobraaja ili

drugim propisima o bezbednosti saobraaja na putevima; Broj osuenih ili kanjenih lica zbog propusta u vezi sa tehnikom ispravnou vozila; Broj osuenih ili kanjenih lica zbog propusta u vezi sa odravanjem i stanjem puteva i

saobraajne signalizacije na njima.Navedene podatke bi trebalo uskladiti sa podacima koji se u organima gonjenja, odnosno u policiji,vode za lica protiv kojih su podnete krivine prijave ili zahtevi za pokretanje prekrajnog postupka,

po osnovnim elementima za izvrioce (kategorija uesnika, godine starosti i dr.), vrste ili kategorijevozila, kao i za uinjeni propust (prekraj propisa o bezbednosti saobraaja), odnosno injenje ili neinjenje, a prema Zakonu o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima. Poto je ovo potpunoneistraena oblast i poto nije uopte poznato kakva je aktivnost sudova na preventivnom planu u

pogledu poveanja bezbednosti ljudi i imovine u saobraaju, vie je nego oigledno da bi poetakrada po ovom pitanju sukcesivno otvarao polja interakcije sa drugim subjektima koji imajumogunosti i koji deluju na preventivnom planu. Naravno da bilo kakvo praenje rada sudova po

broju osuenih lica po KZRS, odnosno broja i strukture presuda zbog toga to se lice, kao uesnik usaobraaju na putevima nije pridravao saobraajnih propisa i time tako ugrozio javni saobraaj da

je doveo u opasnost ivot i telo ljudi ili imovinu veeg obima, pa je usled toga kod drugog nastupilalaka ili teka telesna povreda ili smrt ili vea imovinska teta (preko 30.000 din), nema realnonikakvog smisla, sve dok se ne definiu jedinstveni kriterijumi statistikog praenja i u organimagonjenja (policija i tuilatva) i u sudovima.

Poto se rad sudskih vetaka u oblasti bezbednosti saobraaja, bez obzira na pojavu novihkompjuterskih tehnologija u istraivanju i rekonstrukciji saobraajnih nezgoda (CARAT-ComputerAided Reconstruction of Accedents in Traffic; PC-CRASH-A Simulation program for VehicleAccedents; Analizer-Pro; Arsoftware; WinCRASH i drugi), odvija u okvirima sudova, njihovuticaj e doi do izraaja samo kada se rezultati rada sudova po krivinim delima i prekrajima usaobraaju prilagode, po formi praenja i prikazivanja, potrebama jedinstvene politike u oblastisaobraajne preventive i represive.


4/6

Po prirodi stvari postiji tehnika mogunost da sudski vetaci saobraajne struke, koji u svom raduistrauju uzroke i uslove koji su doveli do nastajanja opasne situacije i njenom pretvaranju usaobraajnu nezgodu, tj. odnose na relaciji ovek- vozilo- put (okolina), pogotovu ako rade timskisa vetacima medicinske i mainske struke, dostavljaju rezultate do kojih su doli u praksinadlenim organima ili telima ili naunim centrima-institutima, ali bi se morao za ovakvu aktivnost

propisati poseban postupak u okviru dravne strategije ili dugoronih planova rada sudova u ovoj

oblasti.Nije nepoznata praksa u svetu da se organi pravosua aktivno ukljuuju sa svojim podacima oizvriocima krivinih dela i saobraajnih prekraja u rad odgovarajuih naunih laboratorija ili telakoja definiu i sprovode mere i aktivnosti sa ciljem poboljanja bezbednosti saobraaja. Isto tako,ovi podaci se u veem broju zemalja sa razvijenim stepenom motorizacije i veim motivima za

postizanje bolje bezbednosti u drumskom saobraaju direktno koriste u kontroli saobraaja i uukupnom odnosu drutva prema licima koja su sklona injenju saobraajnih delikata.Posebna oblast delovanja sudova na preventivnom planu je i primena zakonskog instituta mere

bezbednosti: zabrana upravljanja motornim vozilom, kao i zatitne mere zabrane upravljanjamotornim vozilom. Planskim delovanjem, a najmanje selektivnom primenom ovog instituta,mogue je bitno uticati na ponaanje uesnika u saobraaju, pogotovu ako je to delovanje jedan odsegmenata definisane strategije poboljanja zatite ljudi i imovine u saobraaju.

3. TEHNIKI PREGLEDI

Teoriski posmatrano, tehniki pregledi motornih i prikljunih vozila imaju znaajnu preventivnuulogu na planu bezbednosti saobraaja. Sasvim je drugo pitanje da li se to preko njih i ostvaruje, a

posebno u naoj zemlji gde jo nisu definisani osnovni strateki pravci i sainjeni dugoroni planoviusmereni na postizanje samo jednog cilja: bolje bezbednosti saobraaja na putevima.Rezultati povremenih akcije kontrole tehnike ispravnosti vozila to i pokazuju.Pored redovnih godinjih tehnikih pregleda motornih i prikljunih vozila, u praksi je sve vietehnikih pregleda vozila koja su uestvovala u saobraajnim nezgodama. Ovakvi tehniki pregledikoji se vre, po pravilu, po nalogu istranog sudije, mogu biti veoma znaajni za utvrivanjeinjenice da je odreena tehnika neispravnost uticala na stvaranje uslova za nastajanje saobraajnenezgode ili da je bila neposredni uzrok saobraajne nezgode.Statistiki podaci koji se periodino objavljuju o grekama vozaa i uzrocima saobraajnih nezgodamogu da dovedu do pogrenog zakljuka o minornom znaaju tehnike ispravnosti vozila u odnosuna druge uzroke i greke vozaa koji su doveli do nastajanja saobraajne nezgode. Isto se odnosi ina uticaj puta i okoline na nastajanje saobraajne nezgode. Svakako da je zakljuak pogrean iako jena osnovu statistikih podataka sasvim logian. Naime, baza statistikih podataka ove vrste sustatistiki listovi koji se popunjavaju nakon saobraajne nezgode u policiskim stanicama, pa je irezultat koji se dobija na kraju odreenog perioda samo slika ili vienje postupajuih policajaca, a

povremeno i istranih sudija o moguim grekama uesnika u saobraaju i uzrocima saobraajnihnezgoda. Podaci o stvarnim grekama uesnika u saobraaju i uzrocima saobraajnih nezgoda, koji

se utvrde u postupku pred sudovima, nisu poznati.Do odreenih saznanja o uticaju tehnike ispravnosti na nastajanje saobraajnih nezgoda mogu dadou sudski vetaci saobraajne struke koji, u procesu analize i rekonstrukcije konkretnesaobraajne nezgode, razmatraju u spisima predmeta i izvetaje sa tehnikih pregleda vozila koja suuestvovala u saobraajnim nezgodama.


5/6

4. RELEVANTNI PODACI O TEHNIKOJ ISPRAVNOSTI VOZILA OD ZNAAJA ZAUNAPREENJE VETAENJA SAOBRAAJNIH NEZGODA

Prilikom analize sudskih spisa u cilju vetaenja saobraajne nezgode, pored neprecizno fiksiranihtragova na kolovozu, neevidentiranja bitnih tragova za tano utvrivanje mesta kontakta, uoptenogopisa oteenja karoserija vozila, nepogodne fotodokumentacije mesta nezgode i izgleda

deformacije karoserije vozila, kao i drugih nedostataka koje sadre zapisnici o izvrenom uviajusaobraajnih nezgoda (posebno onih saobraajnih nezgoda samo sa materijalnom tetom), nailazi sei na zapisnike sa tehnikih pregleda vozila iji sadraj je esto neupotrebljiv za vetaenjesaobraajne nezgode, jer ne sadri bitne podatke o ureajima za zaustavljane, upravljanje iosvetljavanje puta, o stanju i oteenjima karoserije i dr.Praksa u vetaenju saobraajnih nezgoda je pokazala da bi sadraj zapisnika o tehnikom pregledusvakako bio potpuniji kada bi se u nalozima nalazili konkretni zadaci i pregledi koje, poredostalog, treba na vozilu izvriti. Posebno treba istai da nema nikakve koristi od konstatacije da jeureaj za zaustavljanje, upravljanje ili osvetljavanje puta ispravan ili da je u skladu sa propisima.

Iz iskustva u radu na vetaenju saobraajnih nezgoda proizilazi da su u zapisnicima veomapotrebni neki od osnovnih podataka o tehnikoj ispravnosti pojedinih ureaja i sklopova vozila kojese pregleda, a posebno u svetlu savremenih kompjuterskih metoda za analizu i rekonstrukciju

saobraajnih nezgoda i to:

4.1 PneumaticiMarka, tip i druge karakteristike pneumatika izraene njegovim oznakama koje treba obaveznonavesti, veliina i oblik istroenosti gazeeg sloja, opis i veliina oteenja na njima i pritisakvazduha u njima (zahtev i potreba softwera za simulaciju SN CARAT 4.0).

4.2 Ureaji za upravljanjeIstroenost zglobova spona i drugih elemenata ureaja, a posebno tano izmeren prazan hod tokaupravljaa (Napomena: u softweru za rekonstrukciju SN postoji poseban podprogram zaupravljanje vozilom, gde su od izuzetnog znaaja veliine slobodnog hoda zazora u ureaju zaupravljanje).

4.3 Ureaji za zaustavljanjeVeliina slobodnog hoda i izmerena veliina sile pritiska noge na pedalu radne konice, najmanjedva dijagrama izmerenih sila koenja na tokovima, dijagram sila koenja pod optereenjem (na

primer: u zavisnosti od broja putnika u kabini putnikog automobila, a prema nalogu istranogsudije), otkriveni nedostaci nakon detaljanog pregleda koionih instalacija, mogui pritisak vazduhau rezervoaru i sve drugo osim konstatacije da su konice na vozilu ispravne ili neispravne u odnosuna propisane zakonske normative. Pored navedenog, ako se pregled vri radionikim rastavljanjemtreba obavezno navesti, izmeu ostalog, izgled koionih papua i privrenost obloga, izgledkoione povrine doboa ili diska, stanje koionih cilindara, klipova i zaptivnih guma, kao i

povratnih opruga.

4.4 Ureaji za osvetljavanje putaVrsta sijalica i jaina izmerenog osvetljenja, stanje reflektora (praina, korozija i sl.), ispravnost iistoa stakla farova, usmerenost i najblia mogua procena dometa oborenih i dugakih svetalafarova pod optereenjem vozila u vreme nezgode (prema nalogu istraog sudije) i bez optereenja, asve i da je samo jedan far ostao neoteen u nezgodi.


6/6

4.5 Karoserija i vozilo u celiniZnaaj detaljnog opisa veliine i lokacije oteenja karoserije i drugih sklopova na vozilu posebnodolazi do izraaja kada se nakon nekoliko godina od nastanka nezgode vri njeno saobraajno tehniko vetaenje. Po pravilu, ovaj opis bi trebao da obuvati oblik, pravac pruanja, najveudubinu utisnua - ulegnua ili sabijanja elementa karoserije i njegovu povrinu u cm na pojedinimdelovima karoserije (poklopac motora, prednja vrata, zadnja vrata, blatobran, krov, pod kabine

vozila, stranice tovarnog sanduka , meuosovinska rastojanja i sl.) Pored toga, svaki pojedinaniopis spoljanjeg oteenja ili deformacije karoserije treba da bude praen i navoenjem delovaunutar vozila koji su i u kolikoj meri oteeni (delovi motora i drugih sklopova na karoseriji iliasiji vozila, sedita, toak upravljaa, instrumentalna tabla i dr. u kabini vozila, pomeranjaogibljenja vozila, osovina tokova, kao i veliina i opis svih drugih oteenja koja se uoetehnikim pregledom). Delimino ove poslove obavjaju procenitelji teta osiguravaa vozila, ali seu praksi vetaenja pokazalo da zapisnika o oteenju vozila, po pravilu, nema kada je protivvozaa tog vozila podneta krivina prijava ili zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.

5. ZAKLJUAK

Nesporna je injenica da se u to kraem roku mora izai iz zaaranog kruga pojedinanih iuzaludnih aktivnosti pojedinih drutvenih subjekata i institucija i kratkoronih nesinhronizovanihakcija preventivnog karaktera i pristupiti donoenju strategije na planu poboljanja bezbednostisaobraaja.Sudovi mogu imati znaajnu ukupnu preventivnu ulogu u drutvu i u oblasti bezbednostisaobraaja, a u sklopu njihovih ukupnih aktivnosti vetaenje saobraajnih nezgoda je delatnostkoja moe znaajno doprineti sagledavanju realnog stanja bezbednosti saobraaja, upuujui na tajnain glavne nosioce dugoronih planova, koji potiu iz strategije borbe za veu bezbednost usaobraaju, na karakteristine pojave i ponaanja uesnika, na koja treba staviti akcenat u delovanju.

Nagli razvoj kompjuterske tehnologije u oblasti prouavanja problematike bezbednosti saobraaja,u zemljama gde se toj problematici pridaje daleko vei znaaj, odnosno u kojima je daleko vieizraena briga za zatitu ljudi i imovine u saobraaju na putevima, podrazumeva i znatno ozbiljniji istruniji pristup prikupljanju svih relevantnih podataka o saobraanim nezgodama i njihovim

posledicama, jer iz njihove detaljne analize rezultuju dugorone preventivne i druge mere usmerene,kako na uesnike u saobraaju, tako i na proizvoae drumskih prevoznih sredstava i one subjektekoji se staraju o putevima, regulisanju saobraaja na njima i stvaranju ukupnih povoljnih uslova zaodvijanje saobraaja i zadovoljenje transportnih potreba u celini i veu bezbednost stanovnitva usaobraaju.Da bi se pomou, u svetu priznatih i u pravosuu zapadnoevropskih zemalja u poslednjih desetgodina korienih, kompjuterskih programa za analizu, simulaciju i rekonstrukciju saobraajnihnezgoda dobili kvalitetni rezultati, koji su od znaaja za praenje i definisanje programa radaodreenih subjekata koji se oslanjaju na analizu uzroka i drugih elemenata saobraajne nezgode,

potrebno je da i tehniki pregledi vozila koja su uestvovala u saobraajnim nezgodama budu

usmeravani detaljnijim nalozima istranih sudija i da, ako takvi nalozi izostanu, sadre elementekoji se u daljoj kompjuterskoj obradi saobraajne nezgode mogu koristiti, a od kojih su neki inavedeni u ovom radu.

/1/ Vodineli Vladimir, Saobraajna kriminalistila, Savremena adninistracija, Beograd 1986./2/ Draga Radoslav, Bezbednost drumskog saobraaja III, Saobraajni fakultet, Beograd 1994./3/ Ternai Z, A kzti forgalombiztonsg, Mszaki Knyvkiad, Budapest, 1980/4/ M Ini Bezbednost saobraaja, FTN Novi Sad/5/ M Ini Etiologija saobraajnih nezgoda, FTN Novi Sad

bezbednost, tehnicki pregled

Documents