Biblioteka IN

Urednik Anja Marković

Naslov originala Hande Altayli

KAHPERENGI

© Hande Altayli © Kalem Literary Agency

© Ovog izdanja dela i prevoda DERETA doo

Han de Al taj li

Bez o bra zno sme đe

Prevod s turskog Ljubica Milutinović

Beograd 2015.

DERETA

5

Je dan

Is tan bul, 2006. go di na

...Dve ja re bi ce pe va ju na ste ni,Ne pe vaj te, ja re bi ce, imam pu no mu ka svo jih...

Ner vi ra lo je što jed no stav no ni je mo gla da se ota ra si pe sme ko ju je u se bi ne pre kid no po na vlja la, upr kos vi še­sat noj elek tron skoj mu zi ci. Njen mo zak je pra vio svo ju mu zi ku i sva ki zvuk ko ji je do la zio spo lja me njao u tut nja­nje, zve ku, piš ta nje, bru ja nje i zu ja nje. Je dan isti ri tam, ko­ji se pro la mao iz ja kih zvuč ni ka, pul si rao je u Na ri ni nom sto ma ku, ru ka ma, jad nim plu ći ma i je tri, ali ni ka ko ni je mo gao da ob u zme uši. Mo žda se ta ko ose ća la zbog teš kog umo ra ili al ko ho la ko ji je te kao nje nim ve na ma. Ni je zna la ko je je do ba no ći. Ko li ko je sa ti bi la u ovoj ku ći, ko li ko je ča ša po pi la, ka kva je to treš te ća mu zi ka, o če mu pri ča ju lju­di oko nje, ka da je obu kla cr ve nu mi ni ha lji nu, ko je sa kim spa vao, dan, me sec, go di nu... Mo zak joj je bio u blo ka di zbog ne ja snih mi sli i ta jan stve nih sli ka. Nje ne su sta kla ste oči gle da le a ni su vi de le; ni je niš ta ču la i ne ko vre me ni je bi la spo sob na da pri ča. Sen ke če tr de se tak lju di kre ta le su

6

Han de Al taj li

se po ve li koj dnev noj so bi sa vi so kim pla fo nom. Če tr de set usta je vi ka lo da sti ša mu zi ku jer su lju di još uvek ima li šta da pri ča ju u to do ba... Ka ko je sjaj šmin ke odav no ne stao, ma ski ra nje ma na umor nih li ca pre puš te no je pri gu še nom sve tlu i di mu ci ga re ta ko ji se za dr ža vao kao oblak u va zdu­hu. Oči vi še ni su uspe va le da se usre sre de, a do kon smeh ni je imao dru gog smi sla osim po zi va za pa re nje.

Ga je, Me mo, Jon ka i Bu rak pu ši li su na vra ti ma du gog, uskog bal ko na dnev ne so be. Oni su bi li do ma ći ci ni, tj. De ni zi ni pri sni, du go go diš nji pri ja te lji i re dov ni go sti na tim žur ka ma. Dve de voj ke igra le su di rekt no is pred njih. Ka da je jed na pu sti la ko su i po če la da je tre se uz mu zi ku, Na rin je iz gle da lo kao da se ceo svet slio u tu ko su i da se sve na sve tu tre se, i skre nu la je po gled. Ko no ba ri su po­ku ša va li da po ku pe pra zne ča še i pu ne pe pe lja re, pi ja ni su gu ra li DJ­a u stra nu že le ći da puš ta ju svo ju mu zi ku, oni is cr plje ni su se iz va li li na so fa ma i fo te lja ma, bez na me re da odu ku ći, mnoš tvo po zna tih i ne po zna tih... U ćoš ku bli zu ula za, ču ve ni TV vo di telj stra sno je lju bio de voj ku za ko ju je do pre sa mo mi nut tvr dio da mu je naj bo lja pri­ja te lji ca. Nje go ve ru ke de lo va le su pri lič no udob no smeš­te ne na nje nim gru di ma. Na rin je gle da la una o ko lo ne shva ta ju ći niš ta, ni je bi la i zne na đe na. Na kra ju kra je va, da je bi la u sta nju da bu de iz ne na đe na, to bi bi lo zbog dvo­je age na ta za od no se sa jav noš ću, ko ji su pre dve go di ne ima li bu ran raz vod, a sa da se de li za gr lje ni na spram nje. Odav no je na u či la da ži vi u sve tu u ko jem je sve mo gu će.

Oči ma je tra ži la De niz, ali ni je mo gla da je na đe. De­niz, Na ri ni ne naj bo lje dru ga ri ce i do ma ći ce žur ke, ni je bi­lo nig de. Na rav no, to je mo žda bi lo zbog to ga što Na rin ni je vi de la da lje od svog no sa. Si pa la je još ma lo vod ke u

7

BEZ O BRA ZNO SME ĐE

ča šu i od le lu ja la od du gač kog sto la ko ji je bio pre tvo ren u bar. Mo žda bi se i iz ner vi ra la da je pri me ti la da je sto, ko ji je De niz pre sa mo dve ne de lje pla ti la či ta vo bo gat stvo, bio le pljiv od pro su tih pi ća, ali bi la joj je po treb na sva kon­cen tra ci ja da ho da a da ne pad ne. U sva kom slu ča ju, sva ki sto kod De niz, pro šao bi baš ta ko. Isto pra vi lo va ži lo je za sav na meš taj i stva ri ko je su ima le sre ću ili ne sre ću da uđu u tu ku ću. Ni su bi le pred o dre đe ne za ve se le po ro dič­ne do ruč ke, jed no lič ne ve če re ili pri jat ne raz go vo re ko ji su se za vr ša va li u ra zum no do ba. De li le su sud bi nu bar­skih sto li ca. Bes kraj ne žur ke, stal na mu zi ka, pi ća, ci ga re­te itd, itd… A na kon za bra ne pu še nja, ba ro vi bi se mo gli sma tra ti ste ril nim u od no su na ovu ku ću.

Dve ve li ke so fe od gu ra ne su uza zid i tri ma la bar ska sto la po sta vlje na su u taj pro stor ka ko bi se go sti ma olak­ša lo da pi ju i ća ska ju. Na rin je opet se la na so fu i od lu čiv ši da je pra vi tre nu tak da pre kr ši pra vi la žur ke, iz u la šti kle i is pru ži la no ge na sto či ću za ka fu. Zna la je da De niz ne bi ima la niš ta pro tiv, ne bi ni pri me ti la. Na slo ni la je gla vu ko ja ju je ži ga la na so fu i za tvo ri la oči, ig no ri šu ći vi so ko za dig nu tu cr ve nu mi ni ha lji nu. Mu zi ka i po kre ti lju di ko ji ni su bi li niš ta ma nje pi ja ni od nje, iza zi va li su joj muč ni­nu. Po ku ša la je da di še du bo ko, ali ovog pu ta joj je dim is­pu nio plu ća i iza zvao još ve ću muč ni nu. Mo gla bi da ode u to a let i po vra ća, ali ni je ima la sna ge za to. Mo ra la bi da usta ne, ode u to a let, po vra ća, ope re ru ke i umi je se... Ka­kvo ci ma nje! Po ku ša la je da smi ri sto mak za va liv ši se, ali ni je us pe la. Ka da jed nom uhva ti ta bo le sna muč ni na, ne puš ta ta ko la ko. Baš kad je doš lo do to ga da će da se one­sve sti, mo zak je ne kim ču dom po no vo po čeo da funk ci o­ni še i pre u zi ma ju ći kon tro lu, dao sa mo u ve re nu na red bu:

8

Han de Al taj li

„Di ži se! Di ži se i idi pra vo u to a let! Ina če ćeš usko ro sve da usvi njiš.” Po ka zu ju ći ne ve ro va tan na por za ne ko ga u nje noj si tu a ci ji, ski nu la je svo je vit ke no ge sa sto či ća za ka fu i vik nu la ko vr dža vom mla di ću ko ji se spre mao da sed ne po red nje: „Po dig ni te me!”. Mla dić, ko ji niš ta ni je čuo od bu ke, nag nuo se i vik nuo joj na uvo: „Šta si re kla?” Ka da je Na rin po ku ša la da usta ne dr že ći se za ruč ku so fe, ko vr dža vi je ko nač no raz u meo i dr že ći je za ru ku, po mo­gao joj da usta ne. Poš to je bi la si gur na da mo že da odr­ži rav no te žu, po ku ša la je da obu je ci pe le sa dru ge stra ne sto la, ali jed no stav no ni je mo gla da sta vi sto pa la na pra vo me sto i ugu ra ih. Ko vr dža vi je vik nuo pra vo u nje no uvo: „Ne ma ve ze!”, i Na rin je pri zna la da je u pra vu. Na kra ju kra je va, čak i da je us pe la da obu je te šti kle, ni je bi la si­gur na da bi mo gla da odr ži rav no te žu.

Dok je bo so no ga ne sta bil no kri vu da la u prav cu to a le­ta, ni je pri me ti la da su se ula zna vra ta otvo ri la i da je dvo je lju di uš lo. Vi de la je sa mo jed nu oso bu. Sa mo se uko pa la u me stu i zi ja la u tog čo ve ka. Ni je mo gla da se se ti ot kud ga zna, ali bi la je si gur na da ga zna. Po gled ka nje mu je pro u­zro ko vao da joj mo zak, utr nuo od pi ća, po sta ne zbu njen; bol joj je pre se kao sr ce i sto mak. „Ko je on? Ko je on? Ko je on?” Pi ta nje se od po na vlja nja za gla vi lo u nje noj gla vi. Ni je zna la, ni ti je zna la zbog če ga joj oči su ze ni ti zaš to je, dok ga je po sma tra la, po kri la usta ru ka ma kao da je hte­la da pri gu ši vri sak. Hte la je da se po bu ni ka da se De niz iz ne na da po ja vi la iza nje i po če la da je po vla či pre ma vra­ti ma, ali ni je ima la sna ge da se opi re pa je do zvo li la svo joj pri ja te lji ci da je vu če kao gran či cu ko ju no si stru ja. Dok je De niz uz bu đe no iš la pre ma pri doš li ca ma, vi ka la je gla­som ko ji je bio i ve seo i ljut:

9

BEZ O BRA ZNO SME ĐE

„Ko nač no ste us pe li da stig ne te. Je si li sve sna ko li ko je sa ti? Doš li ste baš kad svi osta li idu.”

Na pra vi le su se bi pro laz gu ra ju ći u stra nu par pi ja nih lju di is pred se be i sti gle do vra ta. Do tog tre nut ka, Na rin ni je vi de la da taj čo vek dr ži de voj ku za ru ku, a da je de­voj ka Ir mak. Dok je De niz gr li la svo ju se stru, on je gle dao u Na rin. Di rekt nim, bez iz ra žaj nim, stra nim oči ma iz ko­jih je iz bi ja la hlad no ća uli ce... Nje go vo li ce ni je oda va lo uti sak da po zna je ovu mla du že nu, ali su Na rin nje go ve sme đe oči, koš ča ta fa ca i pra ve obr ve bi le po zna te kao sop stve ne.

Ir mak se iz mi go lji la iz se stri nog na ruč ja, za gr li la Na­rin i po če la da se ža li. „O, Na rin, haj de mo lim te, ka ži joj da pre ki ne!” Na rin se či ni lo da joj je glas cvr ku ta vi ji ne go obič no. „Kao da smo na mer no hte li da za ka sni mo. Tre ba da si za hval na što smo doš li. Let je ka snio dva sa ta, a on da su na ši ko fe ri od bi li da se po ja ve. Otiš li smo ku ći, pre svu­kli se i do ju ri li ova mo. Ali mo ja dra ga se stra i da lje ku ka ume sto da je za do volj na što smo se po tru di li da do đe mo ova ko ka sno.”

Ka da je vi de la da Na rin sa mo sto ji bez ika kve re ak ci je, okre nu la se čo ve ku po red se be i sme ju ći se re kla: „Ovo je Na rin! De ni zi na naj bo lje dru ga ri ca. Ali, sad je od va lje na pa ne mo že da raz u me o če mu pri ča mo.”

„Ne po na šaj se pre ma mo joj dru ga ri ci kao da je pi ja na, raz u me sve što go vo riš, zar ne, Nar?” re kla je De niz dok je na meš ta la Na ri ni nu cr nu, krat ku ko su ko ja joj je pa la pre ko li ca. „Vi di, bi la si ra do zna la ko je Ir ma kin deč ko, pa evo, do šao je.”

Na rin je, te tu ra ju ći se, za ko ra či la pre ma nje mu i pru­ži la ru ku.

10

Han de Al taj li

„Ćao, ja sam Na rin.” Glas joj je bio to li ko ne raz go ve tan da je De niz mo ra la da po no vi: „Na rin!”

„Ja sam Fi rat!”, re kao je i br zim re flek som uhva tio Na­rin ko ja se za ma lo pre vr nu la po stran ce. „Ok, uhva tio sam te, da li si do bro?”

„Do bro sam... do bro sam...” pro mr mlja la je Na rin i kao da je že le la da to i do ka že, osmeh nu la se Fi ra tu ko ji je čvr sto uhva tio oko stru ka. A na kon to ga se, pred za pa nje­nim po gle di ma pri sut nih, is po vra ća la na nje go vu sne žno be lu ko šu lju.

Ja sli han, 1986.

U gra du Ja sli ha nu od dva de set pet hi lja da sta nov ni­ka, kva rt Mu ra te li le žao je na pla ni na ma i bio je po de­ljen praš nja vim, ze mlja nim pu tem. Dok su ne mir ni sta­nov ni ci rom skog gor njeg Mu ra te li ja vo di li svo je ve se le, sva đa lač ke, buč ne ži vo te u ku ća ma po red pla ni na, lju di do njeg Mu ra te li ja ži ve li su jed no lič no u de lu bli že gra du. Zbog to ga što ni oni iz elek tro di stru bu ci je ni po li ci ja ni­su ima li hra bro sti da idu u gor nji Mu ra te li, nje go vi ži te lji ni su pla ća li stru ju; a zbog to ga što su sta nov ni ci do njeg Mu ra te li ja mi sli li da za pra vo oni pla ća ju te ra ču ne, bi li su ja ko lju ti. Ne ko li ko pu ta su se sa mo zbog to ga po sva đa li, ali sve bi se, ipak, sre di lo pre ne go što su stva ri iz ma­kle kon tro li. Svi su zna li da bi pot pi ri va nje ne pri ja telj­stva zna či lo da ne ko mo ra da ode, a lju di ko ji su ži ve li u Mu ra te li ju ni su ima li gde. Zbog to ga se stal no de ša va la ista stvar: be sne li su i vi ka li, a on da bi re kli: „O Bo že...” i

11

BEZ O BRA ZNO SME ĐE

na sta vi li sa ži vo tom. Od ta da sko ro da ni je bi lo ne tr pe lji­vo sti me đu nji ma, osim mla dih ko ji bi se po ne kad po bi li oko de vo ja ka ili de ce ko ja bi se po sva đa la oko lop te. Ali, ne bi se baš mo glo re ći da su bi li u kom šij skim od no­si ma. Po sta ri ji ma, Mu ra te li je du go vao svoj mir či nje­ni ci da su se sta nov ni ci obe stra ne dr ža li da lje jed ni od dru gih. To je bio naj si ro maš ni ji kva rt Ja sli ha na. Ci ga ni, se zon ski rad ni ci, lju di ko ji su za gli bi li, oni ko ji ni ka da ni su ugle da li sve tlost da na, bes po sli ča ri i ne sreć ni ci bi li su odvo je ni jed ni od dru gih tan kom li ni jom, a od dru gih kvar to va Ja sli ha na de bljom. Jed no sprat ne ili dvo sprat ne ku će sa oljuš te nim mal te rom, go le uli ce sa po ne kim dr­ve tom, ne u hra nje na, mr ša va de ca ko ja u čo po ri ma jur ca­ju ta mo­va mo i maj ke, ko je su ve či to sa ci ga rom u usti ma nag nu te do po la pro zo ra, i vi ču.

Sva ki ka men u kvar tu pro ži ma la je rav no duš nost lju di ko ji se tru de sa mo da ži vo ta re i ko je je odav no na pu sti la na da da će po sta ti ne ko i neš to. Bu ka si ro maš tva i ga la ma be de me ša le su se po uli či ca ma. Lju di ko ji su tu ro đe ni, ni su se bu ni li pro tiv sud bi ne jer su bi li si gur ni da ne ma ju iz gle da za neš to bo lje. Oni ko ji su doš li ka sni je, za kli nja­li su se da će naj br že što mo gu po be ći iz te ru pe, ali ni su uspe va li da odr že svo ju za kle tvu. Po la ko bi se mi ri li sa sud bi nom i to bi pod mu klo ras tu ra lo sva ku kost u nji ho­vom te lu, te bi ubr zo po sta ja li deo Mu ra te li ja. Pri pa da li bi me stu u ko me su ži ve li isto ko li ko i ka men na pu tu i gra na na dr ve tu.

Ka da je Na rin za ko ra či la u uli cu, raz vla če ći žva ku u sred njoš kol skoj te get uni for mi ko ja joj je bi la do čla na ka, jer ju je ne kad no si la kom ši ji na krup na ćer ka, ne ko li ko pu ta je pre vr nu la žva ku u usti ma, da bi je po tom plju nu la

12

Han de Al taj li

is pred vra ta pr ve ku će. Vo le la je to da ra di jer je hro ma že na ko ja je tu ži ve la, pre dve go di ne iz mla ti la Na rin po gla vi za to što se ka či la za gra ne muš mu le ko je su iz nje nog dvo riš ta vi si le ka uli ci. Od tog in ci den ta, ni ka da ni je proš­la po red že ni ne ku će a da neš to ni je ura di la. Uba ci va la joj je kroz pro zor le še ve ma lih ži vo ti nja, raz ma zi va la na vra­ta konj sku ba le gu sa pu ta, plju va la na pro zo re, a ka da ni je mo gla da na đe niš ta dru go, ba ci la bi žva ku tač no is pred pra ga ta ko da se za le pi že ni za no gu.

Tog da na, um joj bio pot pu no za o ku pljen pa ko sti ma ko je je na me ra va la da pri re di o voj že ni, ta ko da ni je od­mah pri me ti la de ša va nja is pred svo je ku će. Da ni je ču la vri ske iz kom ši lu ka, ne bi po di gla gla vu i po gle da la da lje niz uli cu. Pr vo što je vi de la bio je njen otac ka ko pu ši se de­ći na sto li ci is pred vra ta. U stva ri, gde god da je po gle da la, uvek bi on bio pr va stvar ko ju bi vi de la. Zbog nje go vog krup nog te la i zbog to ga što baš ni je že le la da ga vi di, pro­sto bi joj se po ja vio pred oči ma. Pri su stvo Ri đeg Re dže pa uvek je bi lo znak za opa snost. Imao je je din stve nu spo­sob nost da stvo ri at mos fe ru pro pa sti gde god da je. Nje na se stra Ša di je bri sa la je su ze na sla nja ju ći se na zid nji ho ve ku će, a brat Meh met je ču čao po red igra ju ći se sa šta pom u ru ci. Dok je Na rin ški lji la i po ku ša va la da po go di šta se de si lo, za bo ra vi la je da plju ne žva ku. Že ne iz kom ši lu ka ula zi le su i iz la zi le iz ku će, ne ke od njih su pso va le nje nog oca dok su pro la zi le, ali Ri đi Re džep ni je uopšte ma rio. Uvla čio je du bo ko dim iz ci ga re te i gle dao u pra zno. Ni ko ni je ni po gle dao u Na rin dok je upla še no ula zi la u ku ću sit nim ko ra ci ma i uvu kla se unu tra kao duh.

Se dam že na, sve kom ši ni ce, kreš ta lo je u glas u nji ho­vom du gač kom, uskom, ma lom dvo riš tu. Na rin je pr vo

13

BEZ O BRA ZNO SME ĐE

vi de la Umu han ko ja je po ku ša va la da si pa vo du sa pum­pe. Ku pa la se u zno ju. Ko zna ko li ko pu ta je pum pa la. „Ne ula zi, de voj ko! Idi na po lje i osta ni sa bra tom i se strom!” re kla je bri šu ći znoj kra jem svo je ma ra me. Baš kad je de­lo va lo da će Na rin da se po vu če, jed na od že na je sko či la i čvr sto je zgra bi la za ru ku. „Do đi, de voj ko, do đi da vi diš šta je onaj kuč kin sin od tvog oca ura dio tvo joj maj ci! Do­đi da vi diš ka ko je ta bi tan ga, to od vrat no ko pi le na pa lo tvo ju jad nu maj ku!”

Je zik že na iz Do njeg, ko je ni su že le le da se nji ho va de­ca igra ju sa pro stom de com Gor njeg Mu ra te li ja, ne bi se mo gao sma tra ti na ro či to čed nim. Jed nom is pro vo ci ra ne, po če le bi da re đa ju naj go re psov ke kao iz mi tra lje za. U po­re đe nju sa nji ma, mu že vi su im de lo va li pri lič no mla ko. Sa mo Umu han Na rin ni ka da ni je ču la da ko ri sti ru žne re či.

„Ali gde mi je maj ka?”, pi ta la je.„Ta mo le ži, idi i po gle daj!”, re kla je že na po ka zu ju ći

unu tra.Ima li su sa mo dve so be, ma lu i još ma nju. Kupatilo im

je bio orman u maloj sobi, koja je služila kao dnevna, i svo petoro bi se tu stisli zbog toga što je zimi peć bila samo u njoj. Klo zet je bio na kra ju dvo riš ta, a dr va su bi la na sla­ga na od mah po red. Svi bi odah nu li ka da bi se de ca to kom le ta vra ti la u još ma nju so bu da ta mo spa va ju. Na rin je pro vi ri la unu tra i od mah pre po zna la maj či nu fla nel sku, braon ha lji nu. Bi la je is pru že na na ka u ču i kon stant no je­ča la. Od jed ne gla ve kao da su po sta le dve a li ce joj je bi lo ta ko đe ote če no do ne pre po zna tlji vo sti. Ni je ima la ni je dan zub u usti ma ni sjaj u oči ma. Na rin ni ka ko ne bi mo gla da po ve ru je da je to nje na maj ka da ni je vi de la koš ča tu, cr­no ma nja stu ru ku ka ko vi si sa jed ne stra ne; mi sli la bi da je

14

Han de Al taj li

ne ko obu kao maj či nu ha lji nu i le gao. Još ni je bi la sve sna da ljud sko li ce mo že da po pri mi hi lja du ob li ka.

Pro la ze ći po red že na ko je su sta ja le bli zu maj ke, uhva­ti la se za ka uč i upla še no pro ša pu ta la: „Ma ma? Ma ma, da li ćeš umre ti?”

Jed na od že na tre snu la je de voj či cu po gla vi i vik nu la: „Šta to pri čaš, de voj ko? Za ve ži gu bi cu!” Bi la je to že na po red či jih vra ta je za bo ra vi la da plju ne žva ku i Na rin je po lu de la ka da ju je vi de la, ali pre ne go što je mo gla i da zi ne, gro zna že na je uhva ti la za ru ku i iz ba ci la u dvo riš te. Na rin je usta la sa ze mlje, obri sa la tu ni ku, opso va la gro­znu že nu što joj je is pr lja la uni for mu ko ju tre ba da no si ko zna ko li ko go di na, izaš la iz dvo riš ta i čuč nu la is pred ka pi je po red oče vih no gu.

Ri đi Re džep, ni je se ni po me rio ni po gle dao svo ju ćer­ku. Sa mo je uga sio ci ga re tu i za pa lio dru gu.

„Ta ta, ona gro zna že na te je na zva la bi tan gom!” pro ša­pu ta la je. Otac to ni je ni čuo. „Gro zna že na te je na zva la bi tan gom”, po no vi la je Na rin, ali re zul tat je bio isti i Re­džep je na sta vio da se di kao ži vi ka men. Na rin je ški lji la u oca. U po sled nje vre me Ri đi Re džep bio je ve se li ji ne go ika da pre. Tr ljao je ru ke če ka ju ći na sled stvo od svog ta sta ko ji je umro pre ne ko li ko ne de lja; otvo rio je ve li ku fla­šu ra ki je u čast oče ki va nom nov cu i po zi vao pri ja telj ski kom ši je. Na rin ni je mo gla da raz u me zaš to sa da se di bez re či i zbog če ga vi di bes u nje go vim oči ma.

Ipak, Re dže po va ne vo lja bi la je ve ća od ce log sve­ta. Ona svi nja od nje go vog ta sta je pre ne ko li ko go di na po de li la ima nje svo jim si no vi ma; u ka fi ću je čuo da od svog tog nov ca, po se da i ze mlje niš ta ne će pri pa sti nje mu. Čim je to sa znao, od ju rio je u mle ka ru do ze to va i ka ko

15

BEZ O BRA ZNO SME ĐE

ih ta mo ni je na šao, od le teo je svo joj ku ći. A ka ko je ju rio! Ule teo je unu tra, zgra bio Cr nu Ha ti dže, že nu le gen dar ne ru žno će ko ju je svo je vre me no ože nio zbog nov ca, za nje­nu cr nu ko su i tu kao je na raz ne na či ne. Dok su se uda r ci, ša ma ri, pe sni ce, ne bo i ze mlja is pre vr ta li, si ro ta že na ni je iz u sti la ni gla sa. U stva ri, lju di su ču li ur la nje Ri đeg Re­dže pa i doš li, ne vi ku Ha ti dže. Pr vo su že ne ule te le u ku­ću, ali ni jed na od njih ni je ima la hra bro sti da sta ne na put Ri đem Re dže pu. Istom br zi nom ko jom su sti gle, is tr ča le su na uli cu i vra ti le su se gu ra ju ći kom šij sku le nju mla dež is pred se be. Sna ga če ti ri ogrom na mla di ća bi la je ta man do volj na da za u sta vi po be sne log Re dže pa. Mla di ći su ga je dva iz vu kli na po lje, klju čao je od be sa, a že ne su od ne le na ka uč iz u bi ja no te lo Cr ne Ha ti dže.

„Daj mi ci ga ru, dru že!” re kao je Re džep i ni je iz u stio niš ta dru go. On da se sru čio na sto li cu is pred vra ta i upe­rio oči u da lji nu ko ju ni ko ži vi ne bi mo gao da vi di. Sa pra ga pla vih vra ta gle dao je da lje od svo je sud bi ne. Gle­dao je u ka mion ko ji ni ka da ne će bi ti nje gov i u ku ću na br du, u se lu ko ju ni ka da ne će sa gra di ti. Ne će mo ći da usta ne uju tru, is te gli se u svo joj baš ti i udah ne dim ci ga­re te gle da ju ći u pro stra no mo re ma sli na. Ne će mo ći da sta vi pa re u džep i pro ve de se u me tro po li. Sud bi na mu je plju nu la u li ce, vi diš! Kao ni osta li, ne će mo ći da po beg ne iz ove ru pe. Ovaj svet, na ko ji je do šao kao nad ni čar, na­pu sti će kao nad ni čar. Umre će po red Cr ne Ha ti dže a ni je ži veo sre ćan ži vot. „Ako je umre ti kraj, e pa on da sam ja mr tav”, mi slio je u se bi. „Mr tav sam, ali ne po ko pan.”

Mla di ći su Re dže pu da va li ci ga re ujed no stra ža re ći da ne bi opet na pao Ha ti dže. Za to vre me, Umu han je bi la ta ko ja je po di gla utr nu le Ša di je i Meh me ta i is pr ska la im

16

Han de Al taj li

li ca vo dom da ne bi pa li u šok. Bi li su šću ću re ni na kra ju dvo riš ta. Ka ko je de ci po če la da se vra ća bo ja u li ce, gur­nu la ih je na po lje: „Haj de, idi te sa da na po lje i udah ni te ma lo va zdu ha!” Ne zna ju ći gde će, Meh met i Ša di je osta li su da ču če u dnu zi da pre ko pu ta svog oca. Po sle to ga je Ša di je po če la da pla če. Li la je su ze ti ho je ca ju ći da je otac ne bi čuo i po be sneo. Da je bi la na pre po dnev nim ča so­vi ma u ško li i ona bi se, kao i Na rin, tek sa da vra ti la i ne bi vi de la pre tu če nu maj ku, ni ti bi ču la zvu ke pre bi ja nja.

Na rin je usta la, otiš la do bra ta i se stre i dok je se da la po red Meh me ta pi ta la ga naj ti šim mo gu ćim gla som: „Da li će ma ma da umre, abi?1”

„Ot kud ja znam da li će ona da umre ili ne...” brec nuo se Meh met, ali Na rin ni je od u sta la: „Šta se de si lo? Zaš to je ta ta ta ko ja ko tu kao?”

„Zaš to? Uja ci su na sle di li sav no vac, a nas ba ci li u sta ro gvož đe. Od sa da ne će mo ima ti niš ta.”

„Ka kav no vac?”„A ko ji mo že da bu de, bre, na sled stvo! Na sled stvo od

de de. Uja ci su sve ote li, na ma ni je osta lo ni pa re!”Na rin je bi la šo ki ra na. Svi ma su oči bi le upr te u to na­

sled stvo. Oče ve, maj či ne, Meh me to ve, Na ri ni ne, Ša di je... Svi su bi li is cr plje ni od če ka nja tog nov ca. Ko zna ko li ko zi­ma, le ta, pro le ća, je se ni, ko li ko da na, ko li ko no ći su če ka li.

„Ta ta će zna ti ka ko da do đe do nov ca od uja ka!” re kla je Na rin. Oči su joj se na pu ni le su za ma.

„Ni je us peo pa je po ku šao da ubi je ma mu!”„Zna će, zna će, ta ta je re šio da do đe do nov ca od uja ka.

Umre će, ali ne će do zvo li ti da ga oni uzmu”, re kla je Na rin

1 bra te

17

BEZ O BRA ZNO SME ĐE

i svo jim pr lja vim ru ka ma obri sa la su ze ko je su joj te kle niz obra ze. Meh met se igrao sa šta pom. Ša di je je šmrc nu­la pet pu ta za re dom.

Otac Cr ne Ha ti dže bio je bo gat čo vek. Naj ve ća mle ka­ra Ja sli ha na bi la je nje go va. Imao je ze mlju i ga je ve ma­sli na ko je je ku pio ka da su još vre de li. Zbog to ga je dao Ri đem Re dže pu svo ju ćer ku ko ju ni ko dva put ni je po gle­dao. U stva ri, u to vre me Re džep je vo leo dru gu. Da ni je bi lo tog nov ca, zar bi ika da uzeo ne mi lu Cr nu Ha ti dže? I da lje mu je bi lo teš ko ka da bi vi đao svo ju sta ru lju bav, ali vi še niš ta ni je mo gao da uči ni.

Ka da je otac Cr ne Ha ti dže udao ćer ku, dao im je ku ću u do brom de lu Ja sli ha na i po pri lič no nov ca. I za po slio je za lud nog Re dže pa u svo joj mle ka ri. Sti ska ju ći zu be, Re­džep je us peo da ra di ta mo sa mo šest me se ci. Pod iz go­vo rom da su ga šu ra ci mal tre ti ra li, po sva đao se i na pu stio po sao za lu piv ši ve li ka, dr ve na vra ta mle ka re. On ni je bio taj ko ji bi do zvo lio da ga ne ko tre ti ra lo še, na ro či to ne že ni na bez vred na bra ća... Ka da je to ga da na do šao ku ći i pr vi put pre tu kao Ha ti dže, ona ni je iz u sti la ni re či. Ni tog da na ni ti ika da... Bi la je to li ko sreć na što je naš la mu­ža, a na ro či to što se uda la za zgod nog čo ve ka kao što je Re džep da je čak bi la sprem na i da umre. Dru ge go di ne nji ho vog bra ka Ri đi Re džep je po tro šio sav no vac ko ji su ima li, a sre di nom tre će pro dao je ku ću ko ju je nje gov tast ku pio na Ha ti dži no ime. Pr vo su iz najm lji va li stan bli zu pr ve ku će, no ubr zo su se naš li u si ro tinj skom kra ju. Ha­ti dže je bi la ve o ma uz ne mi re na, ali ni je otva ra la usta ni ti re kla ijed nu reč svom mu žu. Ni ka da ni je bi lo do volj no nov ca za Re dže po vo pi jan če nje, koc ka nje i kur va nje i nji­ho va si tu a ci ja je bi va la sve go ra iz da na u dan. Otac Cr ne

18

Han de Al taj li

Ha ti dže im je i da lje po ma gao, ali je da vao ta man to li ko da ne bu du glad ni. U stva ri, mo gao je da im ne da niš ta, ali je znao da će, ako to tal no steg ne ke su, Ri đi Re džep iz­ba ci ti Ha ti dže iz ku će, za jed no sa de com. A znao je i da ni ka da ne će bi ti do volj no nov ca za Re dže pa. Ve ro vat no je iz tog raz lo ga, pre ne go što je umro, pre neo sve što ima na svo ja dva si na. Ni je dao Re dže pu ni cvonj ka. „Vo di će te ra ču na o svo joj se stri”, re kao je si no vi ma i oni su kli ma­li gla vom. Cr na Ha ti dže je ve ro vat no mi sli la da ho će, jer čim je po sle ba ti na doš la k se bi, re kla je: „Zo vi te mo ju bra ću!” Mi sli la je da će do ći i da će se su prot sta vi ti Re dže­pu i za pre ti ti mu ka da bu du vi de li u ka kvom im je sta nju se stra. Ali, ni su doš li. Obo ji ca su zna li da ovaj sa mo tra ži iz go vor da im utra pi Ha ti dže i de cu. Ako bi ra zum no sta li pred Re dže pa i za pre ti li mu re či ma: „Od veš će mo se stru!” on bi re kao: „Mo lim vas, vo di te je!” i još bi ska kao od ra­do sti. Ako bi re kli: „Raz bi će mo ti nos!” Re džep bi nji ma po lo mio no se ve i još i ru ke i no ge. Zbog to ga su sve to ig no ri sa li i kom ši je su mo ra le da od ve du Cr nu Ha ti dže, ko ja je još uvek bi la u bo lo vi ma, u bol ni cu.

Dok tor je za dr žao u bol ni ci, gu žva kod ku će se ra ziš la, pa la je noć i Re džep je ušao unu tra i za tvo rio vra ta de ci is­pred no sa. Tro je de ce, ko se bo je pe ska i pla vih oči ju, osta­lo je u dnu zi da na su prot ku ći, pri lju biv ši se jed no uz dru­go po put ku či ća. Da Umu han ni je doš la i po ku pi la ih, ne bi bi li u sta nju da se se te da usta nu. Od ve la ih je po red, u svo ju pr lja vu, ru ži ča sto obo je nu ku ću i sta vi la is pred njih pa sulj i pi lav. Dok su njih tro je na va li li na hra nu kao glad­ni vu ko vi, Umu han, njen muž i sin čić ća ska li su, ša li li se i sme ja li. Na rin je uz ne mi ri lo sa zna nje da sreć ni lju di ži ve sa mo ko rak u de sno od nji ho ve ku će i iz gu bi la je ape tit.

19

BEZ O BRA ZNO SME ĐE

Pi ta la se šta li nje na maj ka ra di pot pu no sa ma u bol ni ci. Da li još uvek pla če i ste nje ili je bol umi nuo? Na rin bi se ose ti la lo še ka da god bi doš la u Umu ha ni nu ku ću. I sa­da je bi lo ta ko. Po ne kad bi iz svog dvo riš ta ču la nji ho ve gla so ve. Pro la ma nje Umu ha ni nog sme ha i na čin na ko­ji je vo le la svog si na go vo re ći mu ve o ma gla sno: „Jag nje mo je!” Iz te ku će se pre li va lo ve se lje, pe sme i ba la de, ali ni kad ni su pre la zi li u nji ho vu. Kao da je Bog po sta vio ove dve ku će jed nu po red dru ge za pri me re ra ja i pa kla. Na­rin je vr lo ra no vi de la i raj i pa kao. Šta god go vo ri li, zna la je da su i jed no i dru go na ovom sve tu. Jed no do dru gog, ra me uz ra me...

Po gle da la je u svo ju se stru Ša di je u či jim oči ma ni ka da ni je manj ka lo su za. Ša di je je bi la naj mla đa; bi la je če tvr ti raz red osnov ne ško le, ali bi lju di mi sli li da je naj vi še dru­gi. Jad na de voj či ca je ja ko pla ka la dok je pu ni la usta ve li­kim ko ma di ma hle ba, jed nim za dru gim. Ša di je se pla ši la sve ga. Ma ča ka, pa sa, mra va, pti ca, mra ka, sve tla, bu ke, ti ši ne, ba u ka, vo de, svo je maj ke, oca, bra ta... Naj ma nje se pla ši la Na rin, ali kad bi Na rin pre vr nu la oči ma, gle da la bi gde da se sa kri je. Me đu tim, go di nu da na sta ri ji od Na rin, Meh met je bio suš ta su prot nost Ša di je. Bio je ne u stra šiv i ne za hva lan. Re džep ga je za po slio čim je za vr šio osnov nu ško lu, čak i pre ne go što je sti gao da ski ne škol sku uni for­mu. Na da li su se da će da od ra ste i smi ri se i da će do no­si ti bar ma lo nov ca u ku ću. Ali, Meh met ni je mo gao la ko da se smi ri.

Bio je grub de čak i ni je se pla šio da upad ne u ne vo lju. Pla šio se sa mo jed ne stva ri u ži vo tu: Re dže pa! Ma da, za oso bu ko ja se ne pla ši Re dže pa, mo glo bi se re ći da je od ka me na. Či ni lo se da taj čo vek tra ži kav gu. Bio je be san

20

Han de Al taj li

na ceo svet, naj ma nja sit ni ca bi ga uvre di la. Bi lo je ne kih ne mi lih do ga đa ja još kad su se do se li li u taj kom ši luk, a bi lo je i mno go in ci de na ta dok lju di ni su shva ti li Re dže­po vu na rav i na u či li da ga osta ve na mi ru. Ri đi Re džep je bio je di na oso ba u Mu ra te li ju ko ja se ni je mi ri la sa svo­jom sud bi nom.

Te no ći, tro je de ce le glo je na du šek ko ji je Umu han sta vi la na pod. Ša di je je od mah za spa la od is cr plje no sti. Meh met je sa njao da za jed no sa svo jim ocem tu če uja ke. A Na rin, ona je sa ti ma bu lji la u mra čan pla fon i mi sli­la na maj ku ko ja le ži u bol ni ci, oca ka ko brek će od be sa, gro znu že nu ko joj tog da na niš ta ni je na pa ko sti la, na na­sled stvo ko je ni je sti glo i bu duć nost ko ju ni je zna la ka ko da za mi sli.

Han de Al taj li BEZ O BRA ZNO SME ĐE

Za izdavačaDijana Dereta

Glavni urednikAleksandar Šurbatović

Likovno-grafička opremaMilan Bogdanović

Lektura i korekturaDragana Peruničić

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978­86­7346­992­8

Tiraž1000 primeraka

Beograd 2015.

Izdavač / Štampa / PlasmanDERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beogradtel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rsKnjižare DERETA

Knez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503 Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel.: 011/ 35 56 445, 30 58 707

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

821.512.161­31

АЛТАЈЛИ, Ханде, 1971­Bezobrazno smeđe/Hande Altajli; prevod s turskog

Ljubica Milutinović. – 1. Deretino izd. – Beograd: Dereta, 2015 (Beograd Dereta). – 336 str.; 21 cm. – (Biblioteka In)

Prevod dela: Kahperengi/Hande Altayli. – Tiraž 1.000.

ISBN 978­86­7346­992­8

COBISS.SR­ID 214146572