1. BILANSI PREMA NJIHOVOJ VEZI SA KNJIGOVODSTVOM 1. bilans stanja 2. bilans uspeha ista forma (bruto princip) kombinacija obrauna i raspodele rezultata (neto princip) 2. BILANSI PREMA (GLOBALNOJ) SVRSI ISKAZIVANJA 1. imovinski (status) bilans sadri samo aktivu i pasivu (ne sadri pozicije uspeha) bilansne pozicije se procenjuju po vrednostima na dan bilansa sastavlja se neredovno izraunavanje vrednosti imovine vri se preko inventara ili se izvlai iz tekueg bilansa 2. bilans utvrivanja rezultata (uspeha) 3. BILANSI PREMA MERODAVNOSTI PRAVNIH NORMI 1. trgovaki (poslovni) bilansi redovni godinji zakljuak specijalni bilansi 2. poreski bilansi redovni bilansi (poreski bilansi dobitka i poreski bilansi imovine) specijalni bilansi (bilansi osnivanja, promene pravne forme, fuzije i likvidacije) Poreski bilans se ne sastavlja zasebno, ve se izvlai iz trgovakog bilansa korekturom pojedinih bilansnih pozicija u skladu sa poreskim propisima. Utvrivanje periodinog rezultata kao osnovice za oporezivanje: postupak uporeenja imovine preduzea (sopstvenog kapitala) raun ostatka (vika) primanja

Postupak uporeenja neto imovine: neto imovina (sopstveni kapital) na poetku perioda + ulaganja sopstvenog kapitala isplate na teret sopstvenog kapitala + dobitak (ili gubitak) = neto imovina (sopstveni kapital) na kraju perioda dobitak za oporezivanje = neto imovina (sopstveni kapital) na kraju perioda neto imovina (sopstveni kapital) na poetkuperioda ulaganja sopstvenog kapitala + isplate na teret sopstvenog kapitala Utvrivanje oporezivog rezultata pretpostavlja usaglaavanje pozicija imovine i obaveza sa poreskim propisima i korigovanje neto imovine (sopstvenog kapitala) za eventualne razlike. Odstupanja izmeu pozicija u trgovakom i poreskom bilansu su pozicije poreskog poravnanja.

Raun vika (ostatka) primanja: osnovica za oporezivanje: razlika izmeu ukupnih primanja i izdavanja u toku poslovne godine, pri emu su iz obrauna iskljuena neutralna primanja i izdavanja (tranzitne pozicije) i sva izdavanja za fiksna sredstva, dok se otpisi fiksnih sredstava obraunavaju kao izdavanja Princip merodavnosti trgovakog za poreski bilans (SAD) Princip obrnute merodavnosti (Nemaka) 4. BILANSI PREMA PODRUJU INFORMISANJA 1. eksterni bilansi redovni godinji zakljuak 2. interni bilansi redovni godinji zakljuak bilansi kretanja kratkoroni (meseni) bilansi uspeha Osnovna razlika izmedu internih i eksternih bilansa: obim informacija koje pruaju. Interni bilansi pruaju detaljnije informacije. 5. BILANSI PREMA DUINI BILANSNOG PERIODA 1. bilans otvaranja

ne moe se poistovetiti sa bilansom osnivanja sadri samo stanje, bez rauna uspeha 2. zavrni bilans totalni godinji 3. kratkoroni meubilansi 6. BILANSI PREMA VREMENU KOJE POKRIVAJU 1. projektovani ili planski bilansi 2. stvarni bilansi 7. BILANSI PREMA TEHNICI SASTAVLJANJA 1. bruto bilansi (prikazuju sve pozicije stanja i uspeha, bez saldiranja) 2. neto bilansi (prikazuju saldirane pozicije stanja i uspeha) Karakteristike bruto bilansa stanja: indirektno otpisivanje i isticanje otpisa na posebnim korektivnim pozicijama (u aktivi ili pasivi) isticanje gubitka u aktivi ili pasivi razdvajanje potraivanja od kupaca (aktiva) i obaveza prema kupcima za primljene avanse (pasiva) razdvajanje obaveza prema dobavljaima (pasiva) i potraivanja od dobavljaa za date avanse (aktiva) integrisanje bruto ostvarenog rezultata protekle godine u bilans stanja Primer 3 Date su vrednosti bilansnih pozicija preduzeca "ABC" na dan 31.12.2009. godine: graevinski objekti (nabavna vrednost) 8.000, gubitak 4.000, obaveze prema dobavljaima 6.500, gotovi proizvodi 8.000, ispravka vrednosti graevinskih objekata 3.000, rezerve 4.000, gotovina 2.500, oprema (nabavna vrednost) 10.000, obaveze prema kupcima za primljene avanse 300, poluproizvodi 3.000, ispravka vrednosti opreme 4.500, dobitak ranijih godina 7.000, kratkoroni krediti 3.000, materijal 5.000, potraivanja od dobavljaa za date avanse 800, akcijska glavnica 14.000, potraivanja od kupaca 4.000 i dugoroni zajmovi 3.000. Polazei od principa rastue likvidnosti i dospelosti, sastaviti: a) bilans stanja u bruto formi (bruto bilans stanja) i b) bilans stanja u neto formi (neto bilans stanja). a) bruto bilans stanja Bilans stanja preduzea "ABC"

b) neto bilans stanja Bilans stanja preduzea "ABC"

8. BILANSI KRETANJA Prema karakteru bilansnih veliina, bilansi se dele na: bilanse stanja i bilanse kretanja (toka). Bilansi kretanja: prikazuju kretanje poslovnih vrednosti u odreenom vremenskom razdoblju imaju karakter dobrovoljnih bilansa predstavljaju dopunu godinjem zakljuku Primarni cilj bilansa kretanja: kontrola likvidnosti Naini sastavljanja bilansa kretanja: 1. pregled bruto prometa dugovne i potrane strane svih konta stanja u obraunskom periodu (iz prometa su iskljuena poetna stanja) 2. pregled razlika (salda) izmeu bruto prometa dugovne i potrane strane na kontima stanja (iz prometa su iskljuena poetna stanja) bilans promena ili bilans kretanja razlika Saldo svih aktivnih i pasivnih razlika pokazuje rezultat perioda. 3. pregled salda svih istovrsnih pozicija dva jednako ralanjena bilansa stanja koji se odnose na dva razliita trenutka (poetak i kraj obraunskog perioda) Periodini rezultati su ve integrisani u bilanse koji su osnova sastavljanja bilansa kretanja. Ovaj bilans se naziva bilansom kretanja razlika, ali zajedno sa rezultatom. Koristi se za analizu uticaja nastalih promena u odreenom periodu na finansijsku strukturu preduzea (funds flow analiza). 9. BILANSI PREMA BROJU UKLJUENIH PREDUZEA 1. pojedinani bilansi 2. zbirni bilansi 3. zajedniki bilansi 4. konsolidovani bilansi Pojedinani bilansi sastavljaju ih pravno samostalna preduzea. Zbirni bilans nastaje saimanjem bilansa dva ili vie pravno i ekonomski samostalnih preduzea jednostavno statistiko spajanje pozicija bilansa stanja i uspeha ne vodi se rauna o tome da li su pojedinani bilansi uporedivi, tj. ralanjeni na jedinstveni nain i da li su koriena jedinstvena pravila procenjivanja Zajedniki bilans via forma zbirnog bilansa sastavlja se saimanjem istovrsnih pozicija dva ili vie pravno i ekonomski samostalnih preduzea povezanih vrim zajednikim interesom Zajedniki bilans pretpostavke: 1) materijalne: a) nema ni meusobnih uea ni meusobnih potraivanja i obaveza b) pridravanje istih naela bilansiranja od strane svih preduzea

2) formalne: a) usklaeni kontni planovi b) jednako ralanjavanje bilansa stanja i uspeha c) jednaki rokovi bilansiranja Konsolidovani bilans: sastavlja ga vrhovna uprava koncerna sastavlja se na bazi bilansa pravno samostalnih preduzea, koja predstavljaju ekonomsko jedinstvo iste formalne i materijalne pretpostavke kao i kod zajednikog bilansa razlika u odnosu na zajedniki bilans: saimanju istovrsnih pozicija iz pojedinanih bilansa prethodi prebijanje svih pozicija koje proizilaze iz meusobnog odnosa lanica koncerna Konsolidovani bilans: njegovo sastavljanje podrazumeva konsolidovanje (a) bilansa stanja i (b) bilansa uspeha najznaajniji problemi: izbor kruga konsolidovanja, nain pripremanja bilansa za saimanje u sluaju njihovog iskazivanja u razliitim valutama postupak eliminisanja pozicija koje potiu iz meusobnih odnosa 19. KONSOLIDOVANJE BILANSA STANJA Podrazumeva iskljucivanje iz aktive i pasive svih pozicija koje proistiu iz meusobnih odnosa (uea, potraivanja i obaveza). Obuhvata: 1. konsolidovanje kapitala (iskljuivanje uea) i 2. konsolidovanje potraivanja i obaveza. Konsolidovanje kapitala: prebijanje uea u aktivi bilansa Matinog preduzea i sopstvenog kapitala zavisnog preduzea cilj: izbegavanje vetakog uveanja sopstvenog kapitala najjednostavniji sluaj: 1. uee preduzea "A" (UA) u kapitalu preduzea "B" = 100% 2. knjigovodstvena vrednost UA = knjigovodstvena vrednost iste imovine preduzea "B" (CIB)

UA > CIB: 1. precenjena uea otpisivanje razlike u vrednosti uea u bilansu preduzea "A" na teret rezultata (pre konsolidovanja) 2. potcenjena aktiva u bilansu preduzea "B" (latentne rezerve) objektiviranje latentnih rezervi u aktivi konsolidovanog bilansa stanja (Goodwill) i unoenje istog iznosa u prihode konsolidovanog bilansa uspeha

UA < CIB: 1. precenjena aktiva u bilansu Preduzea "B" otpisivanje razlike u bilansu preduzea "B" na teret rezultata (pre konsolidovanja) 2. potcenjena uea unoenje razlike u pasivu konsolidovanog bilansa u formi posebne pozicije rezervi (rezerve iz konsolidovanja) Ako preduzee "A" poseduje manje od 100% kapitala preduzea "B", eliminie se: 1. pun iznos uea iz bilansa preduzea "A" i 2. deo sopstvenog kapitala iz bilansa preduzea "B" koji srazmeran ueu preduzea "A".

Konsolidovanje potraivanja i obaveza: potraivanja jedne lanice koncerna istovremeno obaveze druge lanice eliminisanje meusobnih potraivanja i obaveza neslaganja meusobnih potraivanja i obaveza:

19. KONSOLIDOVANJE USPEHA Moe da ima: 1. formalno znaenje (ne utie na visinu prikazanog uspeha) ili 2. materijalno znaenje (utie na visinu prikazanog uspeha). Formalno konsolidovanje uspeha prihodi u bilansu uspeha jedne lanice koncerna = rashodi u bilansu uspeha druge lanice cilj: izbegavanje vetakog uveanja ukupnih prihoda i rashoda eliminisanje svih pozicija koje proizilaze iz meusobnih odnosa po osnovu (a) isporuke robe,

(b) vrenja usluga, (c) zaduenja za kamate i (d) plaanja dividendi Materijalno konsolidovanje uspeha 1. obraunavanje razlike izmeu knjigovodstvene vrednosti uea i iste imovine i 2. eliminisanje nerealizovanih Dobitaka sadranih u zalihama i fiksnim sredstvima, koji proistiu iz medusobne prodaje lanica koncerna (smanjuju se prihodi u konsolidovanom bilansu uspeha, a vrednost zaliha i fiksnih sredstava u konsolidovanom bilansu stanja svodi na cenu kotanja) BILANSI PREMA GRANSKOJ PRIPADNOSTI PREDUZEA bilansi rudarskih, industrijskih, trgovinskih, saobraajnih i poljoprivrednih preduzea, bilansi banaka i bilansi kompanija za osiguranje BILANSI PREMA EKONOMSKOTEORIJSKOM OBJANJENJU BILANSA 1. statiki bilansi 2. dinamiki bilansi 3. organski bilansi RAUN USPEHA KAO SASTAVNI DEO GODINJEG ZAKLJUKA "Raun uspeha", "Bilans uspeha" ili "Raun dobitka i gubitka" Za razliku od bilansa stanja, koji je orijentisan na prikazivanje imovine i kapitala, raun uspeha prikazuje razvoj prihoda i rashoda, a ne stanje i njegova funkcija je utvrivanje ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima.

U bilansu stanja se takoe prikazuje uspeh, ali kao globalna velicina iz koje se ne mogu dokuiti njegovi izvori. Tako prikazan rezultat ne zadovoljava potrebe ni internih ni eksternih korisnika.

Potrebe upravljanja preduzeem zahtevaju prikazivanje svih prihoda (prirast supstance ili kapitala) i rashoda (potronja, tj. smanjenje supstance), ija razlika predstavlja dobitak ili gubitak. Prihodi i rashodi treba da budu prikazani tako da se jasno uoavaju vrste, visina i izvori rezultata. Raun uspeha predstavlja izdvojeni i osamostaljeni deo bilansa stanja (razvijeni potkonto sopstvenog kapitala), iji je zadatak da obrauna sve prihode i rashode u posmatranom obraunskom periodu i da iskae ostvareni periodini rezultat. Periodini rezultat (dobitak ili gubitak), utvren u bilansu uspeha, prikazuje neto promenu sopstvenog kapitala i integrie se u bilans stanja. Bilans stanja ima zadatak da omogui uvid u imovinski poloaj i finansijsku situaciju preduzea. Raun uspeha treba da omogui dublji uvid u zaraivaku sposobnost preduzea pruajui ralanjene informacije o vrstama, visini i poreklu rezultata. Izmeu bilansa stanja i rauna uspeha postoji sistematska i organska veza i meusobna zavisnost. Organska povezanost bilansa stanja i rauna uspeha je uslovljena postojanjem nedovrenih poslovnih transakcija na dan bilansiranja. Njihovu organsku povezanost prati problem obrazovanja i rasturanja latentnih rezervi. Periodi obrazovanja i rasturanja latentnih rezervi se smenjuju. U periodu obrazovanja latentnih rezervi, obraunati periodini rezultat je manji od zaista ostvarenog. U periodu rasturanja, tj. likvidacije latentnih rezervi, obraunati periodini rezultat je vei od zaista ostvarenog. Svi prihodi u raunu uspeha Prouzrokuju poveanje aktive ili smanjenje obaveza. Svi rashodi u racunu uspeha nastaju Potronjom aktive ili poveanjem obaveza. Obraunavanje uspeha je tesno povezano sa problemom procenjivanja. Dinamiko shvatanje: raun uspeha Odreuje sadrinu bilansa stanja. Raun uspeha ine sva primanja i izdavanja koja su u posmatranom periodu predstavljala prihode i rashode, kao i svi prihodi i rashodi perioda koji e biti primanja i izdavanja u nekom od sledeih perioda. IZGRADNJA RAUNA USPEHA FORME PRIKAZIVANJA, NAINI UKLJUIVANJA POZICIJA PRIHODA I RASHODA Forme prikazivanja: forma konta i forma liste (tafelna forma). Obe forme su doputene prema IV Direktivi EU. Princip konzistentnosti ili doslednosti: jednom izabrana ema se ne sme naputati bez postojanja naroitog povoda.

Forma konta: Vie odgovara logici zakljuivanja knjiga i tradicionalnom zahtevu uspostavljanja direktne veze izmeu knjigovodstva, sa jedne strane, i bilansa stanja i racuna uspeha, sa druge strane. Raun uspeha moe da ima Identian raspored pozicija rashoda i prihoda kao u kontnom okviru. Nedostatak: prikazivanje samo ukupnog rezultata. tafelna forma: Prikladnija je za prikazivanje Rauna uspeha, jer ima veu iskaznu mo. Omoguava segmentiranje rezultata. Obezbeuje stepenasto pokrie rashoda i razdvajanje poslovnog, finansijskog i neposlovnog rezultata. Naini ukljuivanja prihoda i rashoda: kao puni, nesaldirani iznosi bruto princip bruto raun uspeha ili kao saldirani iznosi (delimino ili potpuno) neto princip neto raun uspeha. Saldirani mogu biti istovrsni prihodi i rashodi ili prihodi i rashodi svrstani u odreene grupe. Princip jasnosti nalae upotrebu bruto principa. IV Direktiva EU: bruto princip Metode obraunavanja uspeha Obraunavanje periodinog Rezultata pretpostavlja suprotstavljanje meusobno uporedivih veliina. Po pravilu, proizvedene i prodate koliine se ne poklapaju. Da bi periodini rezultat mogao da Bude obraunat, proizvedene i prodate koliine se moraju uskladiti. Usklaivanje proizvedenih i prodatih koliina se moe postii na dva naina: 1. da se prihodi po koliinskoj osnovi ujednae sa rashodima perioda (metoda ukupnih trokova) ili 2. da se rashodi svedu na koliine Prodatih proizvoda (metoda prodatih trokova). OBRAUN USPEHA PO METODI UKUPNIH TROKOVA Metoda ukupnih trokova je poznata u strunoj literaturi i pod nazivom "Raun proizvodnje", jer polazi od ostvarene proizvodnje, ili kao "Raun uinaka", jer polazi od ostvarenih uinaka obraunskog perioda, a ne od prodate proizvodnje, kao kriterijuma za obraun uspeha. Dakle, kriterijum za povezivanje sa prihodima su ukupni trokovi, a ne trokovi prodatih proizvoda. Sutina ove metode sastoji se u tome to se poslovni rezultat utvruje suprotstavljanjem svih rashoda obraunskog perioda i svih uinaka istog perioda, ijim stvaranjem su izazvani pomenuti rashodi, nezavisno od toga da li su ostvareni uinci prodati ili se nalaze na zalihama. Poslovni uspeh obraunskog perioda se, prema ovoj metodi, utvruje na sledei nain: realizaciji (tj. prihodima od prodaje) uveanoj za poveanje, odnosno umanjenoj za smanjenje, vrednosti krajnjih zaliha poluproizvoda i gotovih proizvoda u odnosu na poetne, suprotstavljaju se svi rashodi ralanjeni po vrstama (rashodi materijala, zarade, otpisi fiksnih sredstava i ostali). Pri tome, promena stanja zaliha se obraunava po ceni kotanja, to je u skladu sa naelom realizacije.

Metoda ukupnih trokova ima svoje dve varijante: a) metoda punih ukupnih trokova na strani rashoda se prikazuje bruto kretanje materijala (iskazuju se: poetno stanje, ukupne nabavke i zalihe na kraju perioda) i b) metoda nepotpunih ukupnih trokova na strani rashoda se prikazuje samo potronja materijala. Metoda ukupnih trokova je prikladna za: a) ekonomske analize rentabilnosti preduzea, veih grupacija preduzea, kao i za uporeenje izmeu preduzea (analiza strukture trokova, uea prihoda u pokriu pojedinih slojeva trokova, odnosa proizvodnje i prodaje) i b) izraunavanje statistikih agregata (drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka). Metoda ukupnih trokova je, u svom najistijem obliku, primenjena prilikom izgradnje francuskog kontnog okvira. Prednosti metode ukupnih trokova su: a) lakoa sastavljanja rauna uspeha (on se automatski dobija kao nusproizvod zakljuivanja knjiga) i b) obezbeuje laku internu i eksternu kontrolu (na primer, poresku). Ovoj metodi su, u strunoj literaturi, upueni sledei prigovori: a) Zasniva se na inventarisanju zaliha. b) Predstavlja meovit raun robe. c) Zapostavlja kalkulaciju. d) Prihvatljiva je samo za preduzea sa jednim proizvodom. U odgovoru na upucene prigovore, od strane pristalica ove metode su istaknuti sledei kontraargumenti: a) Inventarisanje se koristi samo ako nema analitikog knjigovodstva. b) Kalkulacija se moe nadoknaditi analitikim raunom uspeha po mestima i nosiocima. c) Zahvaljujui prezentiranju ukupnih prihoda i rashoda, ova metoda obezbeuje veu uporedivost i iskaznu mo rauna uspeha.

OBRAUN USPEHA PO METODI PRODATIH TROKOVA Metoda prodatih trokova je poznata i pod nazivom "Raun prodaje" ili "Metoda trokova prodatih uinaka". Prema ovoj metodi, poslovni uspeh obraunskog perioda utvruje se suprotstavljanjem neto realizacije (prihoda od prodaje), sa jedne strane, i rashoda prodatih uinaka (proizvodi, usluge i roba), tj. njihove cene kotanja, i rashoda razgranienih po vremenskom kriterijumu, sa druge strane. Rashodi se, u skladu sa metodom prodatih trokova, ralanjavaju prema funkcijama (rashodi proizvodnje, administracije, upravljanja i prodaje). Prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate zalihe se, prema ovoj metodi, ne prikazuju. Zato se ona smatra nepotpunim periodinim raunom uspeha. Metodi prodatih trokova odgovara prikazivanje rauna uspeha u formi liste. U svom istom obliku ova metoda se primenjuje u SAD i podrazumeva segmentiranje ostvarenog rezultata u etiri osnovna sloja: 1) bruto rezultat (mara) na prodaji, koji predstavlja razliku izmeu neto prihoda od prodaje i cene kotanja prodatih proizvoda, 2) poslovni rezultat, koji predstavlja razliku izmeu bruto rezultata (mare) na prodaji i zbira trokova prodaje, uprave i administracije, 3) rezultat pre oporezivanja, koji se dobija kada se na poslovni rezultat dodaju finansijski i neposlovni i vanredni rezultat i

4) neto rezultat poslovne godine (dobitak za raspodelu), koji se dobija kada se od rezultata pre oporezivanja oduzme porez na dobitak. Prednosti ove metode su sledece: Jasno izraava strukturu rashoda po funkcijama. Istie stepenasto pokrie rashoda prihodima i omoguava segmentiranje rezultata. Veoma je prikladna za eksterno izvetavanje, a posebno berzansko, koje se zasniva na karakteristinim veliinama, tj. racio brojevima. Nedostaci metode se ogledaju u sledeem: ashodi se ne mogu direktno izvlaiti iz finansijskog knjigovodstva. R Pretpostavlja razvijeni pogonski obraun, to je mogue obezbediti samo u velikim i dobro organizovanim, ali ne i u malim preduzeima. RALANJAVANJE U RAUNU USPEHA Sutina: segmentiranje ukupnog (bruto) rezultata, kao razlike ukupnih prihoda I ukupnih rashoda obraunskog perioda, prema unapred izabranim kriterijumima. Polazna osnova: princip potpunosti zahtev utvrivanja ukupnog uspeha (obuhvatanje svih prihoda i rashoda) prikazivanje prihoda i rashoda po vrstama Kriterijum izvora uspeha (podruja nastanka): poslovni rezultat (potie iz proizvodnje i prometa): interni i eksterni finansijski rezultat i neutralni rezultat: neposlovni i vanredni Dublje horizontalno ralanjavanje uspeha: uspeh iz nabavke, uspeh iz proizvodnje i uspeh iz prodaje. Mogue je ralaniti rashode, ali ne i prihode. Stepenasto pokrivanje rashoda: metoda prodatih trokova: bruto rezultat (neto prihodi od prodaje cena kotanja prodatih proizvoda), poslovni rezultat (posle pokria trokova prodaje, administracije i upravljanja) metoda ukupnih trokova: kontribuciona mara (neto prihodi od prodaje trokovi materijala). Vertikalno ralanjavanje poslovnog uspeha: proizvodi / grupe proizvoda trita

kanali prodaje BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE Pasiva sadri kapital sa kojim preduzece posluje. Prema pravnom gleditu, raclanjava se na: sopstveni kapital i pozajmljeni (tudi) kapital. BILANSIRANJE SOPSTVENOG KAPITALA POJAM, SADRINA I RALANJAVANJE Sopstveni kapital obuhvata ukupnu vrednost sredstava koju su vlasnici stavili preduzeu na raspolaganje, bez vremenskog ogranicenja, unosei ih spolja(spoljno sopstveno finansiranje) ili odriui se dela dobitka (unutranje sopstveno finansiranje). Dat je na neogranieno vreme i po redosledu dospea dolazi na poslednje mesto. Nain prikazivanja sopstvenog kapitala u bilansu uslovljen je pravnom formom preduzea. Ralanjavanje: fiksni (nepromenljivi) i varijabilni (promenljivi) sopstveni kapital. Fiksni ili nepromenljivi u svim preduzeima koja imaju pravnu formu drutva kapitala. Ima funkciju garantne supstance. Fiksni kapital se sree pod nazivima: "Osnovni kapital", "Osnovna glavnica", "Nominalni kapital", ili samo "Kapital". Fiksni kapital ostaje nepromenjen u svom iznosu sve dok skuptina akcionara ili zbor ortaka ne odlui da promeni njegovu visinu. Sva poveanja ili smanjenja sopstvenog kapitala preduzea sa formom drutva kapitala koja potiu iz dobitka ili gubitka se moraju odvojeno prikazati u bilansu (rezerve, neraspodeljeni dobitak, gubitak). Taj deo kapitala ima karakter varijabilnog kapitala. nominalni kapital = osnovna glavnica (osnovni kapital) raunski sopstveni kapital = nominalni capital + ukupni varijabilni kapital efektivni sopstveni kapital = raunski sopstveni kapital + latentne rezerve bilansni sopstveni kapital = raunski sopstveni kapital (sopstvene akcije + upisane a neuplaene akcije ili udeli) U drutvima lica i inokosnim preduzeima varijabilan je ceo sopstveni kapital. Bilansiranje sopstvenog kapitala: u visini razlike izmedu vrednosti imovine (sredstava, aktive) i vrednosti pozajmljenog kapitala (obaveza). Za bilansiranje sopstvenog kapitala ne vai princip najvie vrednosti. BILANSIRANJE NEPROMENLJIVOG SOPSTVENOG KAPITALA Pojavljuje se samo u drutvima kapitala. Funkcija: da titi od eventualne isplate ili umanjenja zbog gubitka minimum neto imovine, koja ima karakter garantnog kapitala ili garantne supstance.

Pravila za bilansiranje: Zakonom je propisana minimalna visina uloga, kao i minimalni iznos jedne akcije. Istie se na prvom mestu u okviru sopstvenog kapitala u pasivi. Zakonom je propisana minimalna visina kapitala koji mora biti uplaen prilikom osnivanja (obino 25%). Iznos upisanog a neuplaenog kapitala se iskazuje kao posebna pozicija u bilansu. Uplate ulagaa (vlasnika) koje prelaze iznose srazmernog udela upisanog kapitala se iskazuju kao kapitalne rezerve. Otkupljene sopstvene akcije se iskazuju u bilansu kao posebna pozicija. Zakonski se propisuje gornji limit otkupa sopstvenih akcija. Neizvrena odluka skuptine akcionara ili zbora ortaka o promeni visine osnovnog kapitala se unosi u napomene (fusnote) uz finansijske izvetaje. Prema obimu prava, razlikuju se obine (pravo glasa, pravo na dividendu, uee u likvidacionoj masi i pravo pree kupovine novih akcija) i povlaene akcije. Prema pravnoj prirodi, razlikuju se akcije na donosioca i akcije na ime. Poveanje osnovnog kapitala akcionarskog drutva: 1. privlaenje dopunskog kapitala spolja 2. promena oblika postojeeg kapitala Privlaenje dopunskog kapitala spolja: redovni postupak pretpostavlja odluku skuptine akcionara i unos u sudski registar uslovljeno poveanje vezano je za Realizaciju sledeih ciljeva: (a) davanje prava vlasnicima obveznica da izvre konverziju u akcije, (b) pripremanje fuzije i (c) davanje akcija zaposlenima po osnovu uea u dobitku odobreno poveanje statutom se ovlauje uprava da povea osnovni kapital za odreeni iznos. Smisao je da se odluka o poveanju donese u najpovoljnijem trenutku. Promena oblika postojeeg kapitala: ukljuivanje rezervi u osnovni kapital (i to rezervi koje prelaze zakonski minimum) odlukom skuptine akcionara. Sa poveanjem osnovnog kapitala, raste i nominalna vrednost pojedinanih uloga. Promena visine uloga pojedinanih akcionara se ostvaruje: zamenom akcija ili davanjem besplatnih akcija. Smanjenje osnovnog kapitala moe biti uzrokovano:

potrebom eliminisanja vika likvidnih sredstava ili potrebom eliminisanja gubitka, koji ne moe da bude pokriven rezervama. BILANSIRANJE PROMENLJIVOG SOPSTVENOG KAPITALA Drutva kapitala rezerve (kapitalne rezerve i rezerve iz dobitka) i preneti dobici Drutva lica i inokosna preduzea ceo sopstveni kapital BILANSIRANJE KAPITALNIH REZERVI Predstavljaju deo uloga akcionara ili ortaka koji prelazi upisani (nominalni) kapital. Potiu spolja (spoljno samofinansiranje). Osnovi za nastajanje kapitalnih rezervi: kursne razlike na prodaji akcija, zamena obveznica u akcije, doplata ortaka u cilju sticanja povlastice i ostale ortake doplate u korist sopstvenog kapitala. Upotreba kapitalnih rezervi: u drutvima sa ogranienom odgovornou nije zakonski regulisana, ve se regulie statutom (povraaj udela ortacima, pokrie gubitka, poveanje osnovnog kapitala); u akcionarskim drutvima je zakonski regulisana i prilikom odluivanja o upotrebi (pokrie gubitka, poveanje osnovnog kapitala), one se posmatraju zajedno sa zakonskim rezervama. Redosled u pokricu gubitka: 1) preneti dobitak ranijih godina 2) ostale rezerve 3) zakonske i kapitalne rezerve Ukoliko kapitalne i zakonske rezerve zajedno prelaze zakonski minimum, njihov viak se moe upotrebiti za pokrie gubitka i pre ostalih rezervi. BILANSIRANJE REZERVI IZ DOBITKA Rezerve iz dobitka: javljaju se u drutvima kapitala predstavljaju neraspodeljeni (zadrani) dobitak predstavljaju internom snagom formirani sopstveni kapital imaju karakter javnih rezervi (kao i kapitalne rezerve), jer su, za razliku od latentnih rezervi, prikazane u bilansu predstavljaju izvor unutranjeg samofinansiranja.

Funkcije rezervi iz dobitka: jaanje osnovnog kapitala finansiranje novih investicija popravljanje finansijske strukture i poboljanje poloaja likvidnosti preduzea Vrste rezervi iz dobitka: zakonske rezerve slobodne reserve Zakonske rezerve: obavezne su njihovo obrazovanje, upotreba, promena oblika i rasturanje se ureduju zakonom formiraju se iz dobitka posle oporezivanja visina im se odreduje u odnosu na osnovni kapital (npr. 10%) dobici se ne mogu raspodeljivati za druge svrhe pre nego to obavezne rezerve dostignu minimum upotreba je ista kao i kod kapitalnih rezervi Slobodne rezerve: rezerve preko zakonskog minimuma njihovo formiranje je ogranieno nastojanjem zakonodavca da pomiri zahteve akcionara (isplata dividendi) i preduzea (formiranje rezervi) vrste slobodnih rezervi: a) statutarne b) rezerve za sopstvene akcije c) ostale rezerve: (a) sa specijalnom namenom (rezerve za ujednaavanje dividendi i rezerve za obnavljanje preduzea) i (b) bez specijalne namene. BILANSIRANJE PROMENLJIVOG SOPSTVENOG KAPITALA U PREDUZEIMA BEZ SVOJSTVA DRUTVA KAPITALA inokosna preduzea apsolutno varijabilan drutva lica ogranieno varijabilan U inokosnim preduzeima se kapitalu pripisuju sva lina primanja, line kamate, uea u dobitku i sva ulaganja, dok se od njega odbijaju svi gubici, isplate za privatne potrebe i sva povlaenja kapitala. Nema rezervi, prenetog dobitka i prenetog gubitka. Bilansni iznos na kontu sopstvenog kapitala odgovara razlici aktive i pozajmljenog kapitala. U drutvima lica, unoenje dodatnog kapitala pretpostavlja usaglaavanje ortaka. Primljeni dobici, kamate i honorari ne ukljuuju se obavezno u konto kapitala, ve samo ako postoji saglasnost svih ortaka. Kapital se

smanjuje sa ostvarenim gubitkom. BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA vremenski ograniena raspoloivost dospeva za plaanje pozicije: pokria (rezervisanja) obaveze pasivna vremenska razgranienja BILANSIRANJE POKRIA POJAM, FUNKCIJA I PODELA Postoje razliite definicije pokria (rezervisanja): Pokria su raunovodstvena konstatacija smanjenja imovine preduzea koje se procenjuje da je ireverzibilno (nepovratno). Pokria su pasivne pozicije kojima se, kao rashodi obraunskog perioda, dodeljuju takva smanjenja vrednosti koja su uslovljena buduim radnjama (plaanjima, uslugama, prenosima svojine na stvarima i sl.). Pokria su obraunske pozicije rashoda koje utiu na rezultat, ali od njega ne zavise. U momentu sastavljanja bilansa, visina i dospelost pokria nisu potpuno, ali su ipak dovoljno sigurni. Za njihovo bilansiranje odluujua je ne toliko izvesnost visine iznosa i rok dospelosti, koliko osnovanost u momentu bilansiranja. Pokria ne moraju da budu bezuslovno obaveze, jer mogu da sadre i latentne rezerve, koje su stvarni elementi sopstvenog kapitala. Pozicije esto pokria se neopravdano meaju sa rezervama i pozicijama ispravki vrednosti. Rezerve su deo sopstvenog kapitala, a pokria se odnose na obaveze, tj. rashode koji nisu isplaeni, ali se unose u bilans da slika uspeha ne bi bila iskrivljena. Pokria ne slue za korekturu bilansnih iznosa odreenih imovinskih predmeta, dok pozicije ispravki vrednosti uvek ispravljaju na pravu vrednost konkretnu bilansnu poziciju. Razlozi za obrazovanje pokria mogu da proisteknu iz sledeih ciljeva: 1. korektno prikazivanje iste imovine preduzea (obrazuju se pokria po osnovu obaveza, tj. pokria za rizike) statiki cilj ili 2. utvrivanje tanih periodinih rezultata (pokria za trokove, tj. rashode) dinamika interpretacija pokria. Osnova za obrazovanje pokria za rizike je procena nesigurnih obaveza, ije bi neuzimanje u obzir dovelo do precenjivanja neto imovine (naelo opreznosti princip impariteta). Najpoznatije vrste pokria za rizike su: pokria za sporove (sudski i advokatski trokovi, kazne, naknade tete), pokria za date garancije kupcima, pokria za pretei gubitak na nazavrenim poslovima (visei poslovi), pokria za godinje odmore (ako se odmor koristi u sledeoj godini), pokria za provizije zastupnika, pokria za poreze i pokria za penzije. Osnova za obrazovanje pokria za trokove je zahtev za utvrivanje tanih periodinih rezultata. Ova pokria imaju karakter razgranienja trokova i imaju zadatak da obuhvate sve rashode koji e tek u nekom buduem obraunskom periodu prouzrokovati izdavanja. Ova pokria predstavljaju obaveze preduzea prema samom sebi, tj. obaveze protekle godine prema buduim godinama. I ova

pokria su izvedena iz naela opreznosti princip realizacije. To su sledea pokria: pokria za odravanje kapaciteta, pokria za reparature (velike opravke), pokria za otkrivanje jalovine u rudnicima i sl. PROCENJIVANJE POKRIA princip pojedinacne procene (primer: pokrica po osnovu visecih poslova) statistike metode u sluaju grupe istovrsnih rizika (primer: pokria po osnovu garancija kupcima) Visina pokria treba da odgovara verovatnom (oekivanom) riziku. Poto sigurnih mera za rizike nema, odmeravanje visine pokria zasniva se na prosuivanju. Instrument korektureusklaivanje odmerenih rizika sa iskorienim rizicima u protekloj godini. Kod nekih pokria (pokria za penzije) iznos na kraju godine se izraunava matematikim postupkom. Obraunata vrednost predstavlja gotovinsku vrednost ukamaenog kapitala na dan bilansa, a u pokria se unosi razlika ukupne vrednosti na kraju godine i neiskorienog salda na raunu pokria na isti dan. Visina pokria za trokove procenjeni trokovi za aktivnosti konkretnih projekata, uz uzimanje u obzir faktora promene cena. Ukidanje pokria: grupno procenjivanje: raunima pokria se dodaje razlika na iznos neiskorienih rizika do visine ukupno obraunatog rizika na dan bilansa. Ako iznos neiskorienih rizika prelazi ukupan iznos obraunatog rizika na dan bilansa, razlika se otpisuje (prihodi); pojedinano procenjivanje: neiskorieni pojedinani rizici se otpisuju (prihodi), dok se obraunati novi rizici ukljuuju na raun pokria. BILANSIRANJE OBAVEZA RALANJAVANJE I OPTA PRAVILA PROCENJIVANJA Potrebe za finansiranjem razliitih oblika imovine preduzee ne obezbeuje iskljuivo sopstvenim kapitalom, ve i pozajmljenim kapitalom (zajmovi, krediti i druge obaveze), i to iz rentabilitetnih razloga, kao i zbog naina obavljanja robnog prometa. Obaveze su izraz opte poslovne, a posebno finansijske politike preduzea, usmerene na: maksimiziranje ukamaenja sopstvenog kapitala, pribavljanje potrebnog dodatnog kapitala (pozajmljeni kapital predstavlja dopunu sopstvenom) i usklaivanje finansijske strukture sa potrebama za finansiranjem aktive. Ralanjavanje obaveza: I. prema nainu sticanja: 1) obaveze uslovljene poslovanjem 2) obaveze iz finansijskih aranmana II. prema dospelosti za plaanje: 1) dugorone 2) srednjorone 3) kratkorone III. prema sigurnosti: 1) osigurane

2) neosigurane IV. prema grupama poverilaca (IV Direktiva EU): 1) obligacioni zajmovi 2) obaveze prema kreditnim institucijama 3) avansi primljeni od kupaca 4) obaveze prema dobavljaima 5) zajmovi po osnovu trgovakih hartija od vrednosti 6) obaveze prema povezanim preduzeima 7) obaveze prema preduzeima sa kojima je drutvo povezano putem participacije 8) ostale obaveze 9) PVR Opte pravilo za procenjivanje obaveza: u visini nominalnih iznosa iznosi koji proizilaze iz poslovnih transakcija i koji e biti isplaeni da bi obaveze bile likvidirane Izuzetak: obaveze koje se vraaju u ratama, koje u sebi sadre i kamatu Eventualno poveanje iznosa obaveza se uzima u obzir (princip impariteta). Eventualno smanjenje vrednosti obaveza koje nisu likvidirane se ne uzima u obzir (princip realizacije). Princip najvie vrednosti zahtev da se iznosi koji potiu iz poslovnih transakcija poveaju do iznosa koji e biti isplaeni. Osnove za poveanje obaveza: zatezne kamate, penali, trokovi sudskih sporova, itd. Poveani iznosi obaveza se: 1. pasiviraju u sastavu odgovarajuih pozicija obaveza ili 2. iskazuju kao pokria (npr.poveanje obaveza po osnovu inostranih zajmova usled promena valutnih kurseva). BILANSIRANJE DUGORONIH OBAVEZA 1. zajmovi pokriveni hartijama od vrednosti (obveznicama) 2. zajmovi dobijeni po osnovu zalaganja (hipotekarni zajmovi) 3. krediti dobijeni po osnovu procene boniteta preduzea (lini krediti). Zajmovi pokriveni hartijama od vrednosti Predstavljaju datu pismenu obavezu na osnovu koje su draoci obveznica stekli pravo potraivanja. Ukamauju se fiksnom kamatom. Obveznice su predmet su ponude na javnom tritu kapitala. Obveznice sa pravom zamene za akcije se prikazuju kao posebna pozicija. Neprodate obveznice nisu podobne za bilansiranje. Procenjivanje: u iznosu oekivane isplate nominalna vrednost obveznica Prodajni kurs obveznica moe da bude: a) jednak nominalnoj vrednosti

b) manji od nominalne vrednosti (sa disaijom) disaija se ili rashouje u godini prodaje ili knjii na raun AVR, sa koga se otpisuje u godinjim ratama u skladu sa dinamikom dospea zajma c) vei od nominalne vrednosti (sa aijom) aija se unosi u PVR i likvidira sa prihvatanjem obveznica dospelih za isplatu(princip realizacije) Zajmovi dobijeni po osnovu zalaganja (hipotekarni) Dobijeni su po osnovu prava na zaplenu nekretnina. Procenjivanje: u visini iznosa za vraanje nominalna vrednost Obavezno je isticanje da je odreena nekretnina pod hipotekom (u napomenama uz finansijske izvetaje). Trokovi dobijanja zajma (provizija posrednika, advokatski trokovi, trokovi upisivanja hipoteke) se aktiviraju (AVR) i rasporeuju na itav period korienja zajma. Lini krediti Dobijeni su od kreditnih institucija (banaka) po osnovu procenjenog boniteta preduzea. Osiguranje: rauni preko kojih preduzee obavlja platni promet ili menice Procenjivanje: u visini iznosa za vraanje (saldo nevraenih kredita ili saldo nakon prebijanja potraivanja i obaveza jednog preduzea kod iste banke) Poveanje obaveza se uzima u obzir, dok se njihovo smanjenje ne uzima u obzir. BILANSIRANJE KRATKORONIH OBAVEZA Pozicije: 1. obaveze iz isporuka i usluga, 2. obaveze po osnovu menica, 3. primljeni avansi, 4. obaveze prema kreditnim institucijama, 5. obaveze prema povezanim preduzeima i 6. ostale obaveze. Opte pravilo procenjivanja: u iznosu oekivane isplate, uz uzimanje u obzir principa najvie vrednosti. Obaveze iz isporuka i usluga (obaveze prema dobavljaima) kredit dobijen od dobavljaa Rok dospea zavisi od: obima isporuka i usluga, stepena zavisnosti preduzea od dobavljaa, finansijskog poloaja preduzea i politike nabavke. Poveavaju se u sluaju neblagovremenog plaanja. Menine obaveze

Ukljuuju kamatu od dana izdavanja do dana dospea. Kamata se rashoduje. Ako rok dospea menice prelazi dan bilansa, deo kamate koji se odnosi na naredni period se aktivira (AVR).

Primljeni avansi od kupaca Predstavljaju unapred izvrena plaanja od strane poslovnih partnera. Obaveza se izmiruje isporukom robe i vrenjem usluga. Princip jasnosti bruto princip nema prebijanja avansa sa potraivanjima od istih partnera po osnovu drugih aranmana Obaveze prema kreditnim Institucijama (kratkoroni krediti) reavanje problema likvidnosti (premoavanje poveanih potreba za gotovinom u kraim vremenskim intervalima) razlozi: priroda poslovnog procesa, sezonske oscilacije procenjivanje: kao i dugoroni krediti od kreditnih institucija. Obaveze prema povezanim preduzeima Izdvojeno se prikazuju kako bi se: obaveze preduzea uinile jasnijim i olakalo sastavljanje konsolidovanog bilansa. Nedostatak: gubi se celina pojedinih pozicija sa aspekta nastajanja. Ostale obaveze obaveze uslovljene poslovanjem tranzitorni karakter dan dospea prelazi dan bilansa uvek prisutne zbog stalnog obnavljanja vrste: neisplaene zarade (plate) obaveze iz raspodele rezultata obaveze za poreze i doprinose obaveze za dospele anuitete zajmova procenjivanje: iznos koji e biti isplaen, uz potovanje principa najvie vrednosti. BILANSIRANJE PASIVNIH VREMENSKIH RAZGRANIENJA tranzitorne pozicije anticipativne pozicije tranzitorne pozicije pasive unapred naplaeni prihodi (primanja koja jo uvek nisu prihodi, ali e to postati u budunosti) primeri: unapred naplaena kirija i zakupnina, kamate i honorari Odgovarajui deo uplate se odlae izvan bilansa uspeha kako bi on ostao neutralan za deo prihoda koji ne pripadaju obraunskom periodu. anticipativne pozicije passive obraunati rashodi (rashodi koji jo uvek nisu prouzrokovali izdatke, ali e se izdaci pojaviti u iduem obraunskom periodu) primeri: neplaene kirije, ugovorene premije osiguranja, provizije, honorari, koliinski rabati, itd. svrha: kompletiranje rashoda i izbegavanje premetanja rezultata po periodima (eventualno neukljuivanje ovih trokova u rashode obraunskog perioda imalo bi za posledicu precenjivanje rezultata, dok bi rezultat sledeeg obraunskog perioda bio potcenjen). Iskazivanje AVR i PVR prema IV Direktivi EU:

kao posebne pozicije u bilansu ili u sastavu obrtnih sredstava (AVR), odnosno obaveza (PVR).