Bilans kao osnovni finansijski izvetaj

2

SEMINARSKI RADBILANS KAO OSNOVNI FINANSIJSKIIZVETAJ

maturski.org/" http://www.maturski.org

maturski.org/" http://www.maturski.org

16

Finansijski izvetaji pruaju informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju preduzea. Kompletan set finansijskih izvetaja ukljuuje sledee sastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izvetaj o tokovima gotovine, 4) izvetaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz fnansijske izvetaje.

U savremenom privrednom ivotu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. U raunovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzea tako to se poslovni dogaaji, stanja i rezultati preduzea iskazuju preko novanih jedinica kao opteg svodnog merila.

Veoma znaajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnotea. Bilans stanja je finansijski izvetaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obrauna, odnosno na dan bilansiranja.

Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i nain investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolae preduzee, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzea.

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za odreeni izvetajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvren dobitak ili gubitak.

Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Meusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto-rezultat preduzea kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obraunskom periodu. To znai da preduzee u bilansu uspeha moe iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, ime se ostvaruje bilansna ravnotea.

Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji razliita finansijska izvetaja. Prvi prua uvid u imovinsku situaciju i finansijski poloaj preduzea a drugi da omogui uvid u to koliko je preduzee sposobno da ostvari zaradu.

SADRAJ

Vrste bilansa5Bilans stanja7Bilans uspeha13

Preduzea su u obavezi da na kraju svake poslovne godine, nakon knjienja svih poslovnih promena, svoje poslovne knjige zakljuaju, u cilju utvrivanja tanog i konanog stanja a koje za svrhu ima sastavljanje finansijskog izvetaja. Ovaj izvetaj sadri podatke o finansijskom poloaju, uspenosti i svim promenama koje se tiu finansijskog poloaja preduzea.

VRSTE BILANSA

Bilansi se meusobno razlikuju po formi i sadrini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju. Bilans moe biti sastavljen u odnsu na sledee kriterijume:-prema vezi sa knjigovodstvenim raunima - bilans stanja i bilans uspeha

-prema svrsi iskazivanja bilansa - imovinski bilans, bilans utvrivanja uspeha i bilans kretanja

-prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju - poslovni bilans, poreski bilans

-prema podruju informisanja uz pomo bilansa - interni bilans, eksterni bilans

-prema podacima na osnovu kojih je odreen - knjigovodstveni bilans, inventarni bilens, planski bilans

-prema duini bilansnog perioda - poetni bilans, meubilans, krajnji bilans

-prema tehnici sastavljanja bilansa - bruto bilans, neto bilans

-prema broju ukljuenih bilansa - individualni bilans, zbirni bilans, konsolidovani bilans

-prema odnosu sredstava i obaveza - aktivni i pasivni bilans

-prema odnosu prihoda i rashoda - uspean i neuspean bilans

-prema redovnosti sastavljanja bilansa - redovni, specijalni (1)

Osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih rauna su bilans stanja i bilans uspeha.11 Rodi, J., 1991, str. 52, Teorija i analiza bilansa, Ekonomika Beograd

Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sintetiki prikazi, izvetaji o poslovanju, sa stanovita korienja, angaovanja i troenja sredstava proizvodnje(2) Finansijski izvetaji moraju da sadre sledee podatke:-podatke o sredstvima preduzea

-podatke o obavezama preduzea

-podatke o kapitalu preduzea

-podatke o prihodima i rashodima

-podatke o gotovinskim tokovima

Opta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadrini. Najvaniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim raunima i b) pravne norme koje ine osnovu bilansiranja. (3)

Kompletan finansijski izvetaj sadri:-bilans stanja

-bilans uspeha

-izvetaj o tokovima gotovine

-izvetaj o promenama na kapitalu

-napomene uz finansijske izvetaje

Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzea iskazuju preko novanih jedinica.Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima.Interni korisnik je sam menadment preduzea iji je zadatak da preduzee bude likvidno i da posluje rentabilno. Prouavanjem bilansa stanja, uprava preduzea donosi odluke o angaovanju sredstava, mogunosti zaduivanja itd.232Jovanovi, D., Vitorovi, B, 1989, Analiza poslovanja preduzea sa kontrolom i revizijom, Savremena Administracija, Beograd, str.11

3Rodi, J., 1990, Teorija i analiza bilansa, Ekonomika, Beograd, str. 49.str.11

Eksterni korisnici su:-potencijalni investitori i investitori koji na ovaj nain mogu da npr procene da li investirani kapital donosi dovoljno profita i da li kapital povui ili dodatno ulagati.

-kreditori na ovaj nain dobijaju podatak da li je preduzee ve zadueno, visini kamate, likvidnosti preduzea, izvorima gotovine i da li preduzee svoje obaveze izmiruje na vreme.

-drava i dravne institucijama su finansijski izvetaji vani zbog poreza, jer na osnovu ovih informacija procenjuju ekonomsku snagu poreskih obveznika. Finansijski izvetaji su takoe vani i zbog usklaivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi, da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduzea.

-zaposlenima u preduzeu, su finansijski izvetaji vani jer ih zanima rentabilnost preduzea, odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta.

-javnost jer uspenost gradova i optina zavisi od uspenosti preduzea na teritoriji grada ili optine.

Zakljuak je da da razliiti korisnici imaju potrebe za razliitim informacijama. Ali, i pored razliitih interesa, jedna odreena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika, a to su informacije o prinosnom, imovinskom i finansijskom poloaju preduzea i o promenama u tim poloajima.Najvaniji finansijski izvetaji su bilans stanja i bilans uspeha. BILANS STANJA

Bilans stanja prua informacije koje se tiu likvidnosti i solventnosti preduzea odreenog dana. Analiza likvidnosti ukljuuje poreenje kratkorone sposbnosti kompanije da zaradi novac i kratkoonih potraivanja koja ima.Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraivanja i obavezekoje moraju biti podmirena u narednih godinu dana.Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore.(4)

44 B.Stanko, T.Zeller Understanding of Corporate Annual Report, 2003, John Willey & Sons,str 32

Sredstva sa kojima preduzee posluje se prikazuju u bilansu stanja. (Bilans potie od lat. ''bilanx libra'' = vaga sa 2 tasa). Bilansom se polae raun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzea. Bilans stanja je sloen i sastoji se iz rauna odnosno salda rauna aktive i pasive.

Bilansne pozicije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnotea, koja se vidi po tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednaina moe se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, to izraava kvantitativnu ravnoteu leve i desne strane bilansa.Ukoliko bilans stanja nije u ravnotei, to znai da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.Bilans moe biti prikazan u vidu u vidu jednostranog rauna, pri emu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva, ili dvostranog rauna, pri emu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzea ralanjene su prema principu rastue likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastue dospelosti. To znai da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadraj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna shema. Formom bilansa odreuje se broj kolona, njihov naziv, smetaj aktive i pasive, kao i razmetaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive. 1. forma jednostranog pregleda ili forma listeBILANS STANJA- u hiljadama dinara -

Napomena brojIznosP O Z I C I J A

Tekua godinaPrethodna godinaA K T I V A

A. STALNA IMOVINA (I do IV)

328,884140,800I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL

00II. NEMATERIJALNA ULAGANJA4.2, 80590III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA (1 + 2)4.3, 4.4, 996,03390,0641. Nekretnine, postrojenja i oprema

85,40767,3422. Bioloka sredstva

10,62622,722IV. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI (1+2)4.5, 10232,85150,1461. Uee u kapitalu4.5.1, 10232,23949,8502. Ostali dugoroni plasmani4.5, 10612296B. OBRTNA IMOVINA (I do III)

672,686536,826I. ZALIHE4.6, 11139,533147,934II. KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4)

533,153388,8921. Potraivanja4.5.4, 12382,832387,6832. Kratkoroni finansijski plasmani12146,57203. Gotovinski ekvivalenti4.7, 121,4391,2094. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranienja4.8, 132,3100III. ODLOENA PORESKA SREDSTVA

00V. POSLOVNA IMOVINA (A+B)

1,001,570677,626G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA

00D. UKUPNA AKTIVA (V+G)

1,001,570677,626. VANBILANSNA AKTIVA

00

- u hiljadama dinara -

P O Z I C I J ANapomenabrojIznos

Tekua godinaPrethodna godinaP A S I V A

A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII)5.1, 14192,226121,515I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL

16,28116,281II. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL

00III. REZERVE

862862IV. REVALORIZACIONE REZERVE

00V. NERASPOREENA DOBIT

175,083104,372VI. GUBITAK

00VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE

00B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE (I do IV)

809,344556,111I. DUGORONA REZERVISANJA5.2, 152,62113,437II. DUGORONE OBAVEZE (1+2)5.3, 16265,7857,3461. Dugoroni krediti

145,64402. Ostale dugorone obaveze

120,1417,346III. KRATKORONE OBAVEZE (1 do 4)5.3.540,938535,3291. Kratkorone finansijske obaveze1789,009118,3382. Obaveze iz poslovanja18442,488378,9253. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda5.4, 192,96512,1204. Ostale kratkorone obaveze i pasivna vremenska razgranienja5.5, 206,47625,946IV. ODLOENE PORESKE OBAVEZE

00V. UKUPNA PASIVA (A+B)

1,001,570677,627G. VANBILANSNA PASIVA

00

Bilansna aktiva:

677,626Bilansna pasiva:

677,627

Vanbilansna aktiva:00Vanbilansna pasiva:00

Tabela 1. primer preduzee Tehnooprema (5)2. forma dvostranog pregleda ili forma konta5Tabela 2: Izvod iz godinjeg rauna za 2005. preduzea "Dunav" AD Grocka (6)

Bilans stanja mora biti u ravnostei jer se radi o dvostranoj slici sredstava na odreeni dan ili u odreenom momentu. Ove dve strane se nazivaju aktiva i pasiva. Aktivu predstavlja imovina preduzea, a pasivu kapital i obaveze preduzea.AKTIVAAktiva predstavlja aktivnu masu, odnosno sredstva koja krue. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik. U aktivi se troe i nastaju efekti, a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih65www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls

6http://www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdfwww.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xlshttp://www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf

aktivnosti koje su se zbivale u preduzeu i onima koj treba oekivati u budunosti. Otuda zakljuak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive. Aktivu ine realne i fiktivne stavke.REALNA AKTIVARealna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva.Svako preduzee ima svoj osnovni zadatak, a za njegovo izvrenje slue poslovna sredstva, koja se dalje dele na osnovna i obrtna. Izvrenje osnovnog zadatka potpomau sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao to su rezerve i po osnovu amortizacije). FIKTIVNA AKTIVAOdnosi ili poslovne transakcije izmeu dva preduzea koje se javljaju u vidu sumnjivih, spornih i nenaplativih potraivanja imaju karakter fiktivne aktive, i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidnog poslovanja preduzea. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu moe biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive naplate). Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti interni (nesolidnost u poslovanju, nerentabilnost, neaurnost i sl.) i eksterni (propusti sistema).PASIVAPasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu. Ona prua informacije o poreklu sredstava, i podatke o nameni sredstava i izraava finansijsku konstituciju preduzea. Finansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. Posmatrano sa pravne take gledita, pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzea. Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzea prema samom sebi to za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema treim licima. Prema nameni finansijskih sredstava, razlikujemo finansiranje u uem smislu ili finansiranje proste reprodukcije, odnosno tekuih poslovnih aktivnosti i finansiranje u irem smislu ili finansiranje proirene reprodukcije, odnosno novih ulaganja.Finansiranje se moe posmatrati kao vlasniko, vremensko i namensko. Vlasniko finansiranje se razlikuju kao sopstveno ili samofinansiranje iz poslovnog rezultata i finansiranje iz tuih izvora, kao to su banke, poslovni partneri itd.Sa pozicije ronosti, razlikuju se dugoroni-trajni izvori, finansiraju se ulaganja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva i kratkoroni-povremeni izvori, finasiraju se povremene

potrebe obrtnih sredstava. Sa aspekta namene, svaki izvor finansiranja mora da ima definisanu namenu.

BILANS USPEHA

Do dvadesetih godina XX veka, dominantan znaaj u prikazivanju poslovanja preduzea je imao bilans stanja jer je prikazivao sredstva i obaveze preduzea. Sa razvojem konkurencije, razvojem novih preduzea, i porastom znaaja rezultata poslovanja za budunost preduzea, raste i znaaj bilansa uspeha. Bilans uspeha svoj koren vue iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovlejnosti i povezanosti sa njim.Bilans uspeha prikazuje prihode, rashode i rezultat koji su ostvareni u odreenom vremenskom periodu. To je drugi osnovnim finansijskim izvetajem. Bilans stanja i bilans uspeha su meusobno povezani izvetaji ne samo zbog toga to ostvareni rezultat iskazan u bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduzea ve i zbog toga to nedovrene poslovne operacije na dan bilansa zahtevaju alokaciju trokova i predvianje rashoda, s jedne i odlaganje i predvianje prihoda s druge strane. Poto svi rashodi u bilansu uspeha imaju kao posledicu smanjivanje aktive ili rast obaveza, a svi prihodi poveanje aktive ili smanjenje obaveza jasno je da je obraun rezultata vrsto povezan sa procenjivanjem. Bilans uspeha pokazuje finansijski rezultat poslovanja posmatran iz dve perspektive. Pozitivan finansijski rezultat, gde su prihodi vei od rashoda, oznaava poveanje sopstvenih izvora sredstava dok negativan finansijski rezultat gde su rashodi vei od prihoda, znai smanjenje izvora sredstava.Bilans upseha moe biti godinji ili periodian i moe se sastavljati po bruto ili neto principu, mada je bruto princip danas opte prihvaen.Kao i bilans stanja, bilans uspeha se moe iskazati dvostrano, ili u formi konta jednostrano, u formi liste.U formi liste, prvo se prikazuju prihodi, ispod njih rashodi i kao trei deo prikaza razliku, odnosno finansijski rezultat. Bilans uspeha u formi liste gubi na jasnosti ali dobija na jasnsoti vertikalnog ralanjavanja rezultata.U dvostranom pregledu, na levoj strani su prikazani rashodi i pozitivan finansijski rezultat, dok su na desnoj prikazani prihodi i negativan finansijski rezultat. Ovaj nain je pregledniji i

jasniji i u neposrednoj je vezi sa knjigovodstvom. Forma konta vie odgovara logici zakljuivanja knjiga i uspostavljanju veze izmeu knjigovodstva sa jedne i bilansa uspeha s druge strane.Jednostrana forma ili forma liste (7)7Rashodi

IPoslovni rashodi

IIFinansijski rashodi

IIINeposlovni i vanredni rashodi

IVDobitak

Prihodi

IPoslovni prihodi

IIFinansijski prihodi

IIINeposlovni i vanredni prihodi

IVGubitak

Tabela 3Dvostrana forma, forma konta (8)8RashodiPrihodiIPoslovni rashodi

IPoslovni prihodi

IIFinansijski rashodi

IIFinansijski prihodi

IIINeposlovni i vanredni rashodi

IIINeposlovni i vanredni prihodi

IVDobitak

IVGubitak

Tabela 4Primer jednostrane forme bilansa uspeha7Cvetkovi, N., 2004, Megatrend univerzitet, Analiza poslovanja preduzea, strana 50

8Cvetkovi N, strana 50, 2004, Analiza poslovanja preduzea

- u hiljadama dinara -P O Z I C I J ANapomenabrojIznos

Tekua godinaPrethodna godinaA. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA

I. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5)7.1.1836.241826.3731. Prihodi od prodaje21795.716803.2232. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe

30.78025.1723. Poveanje vrednosti zaliha uinaka

9.32604. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka

02.2225. Ostali poslovni prihodi23419200II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5)7.1.2.738.327695.2091. Nabavna vrednost prodate robe

69.723178.5242. Trokovi materijala22538.831433.5183. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali rashodi

40.18423.5644. Trokovi amortizacije i rezervisanja

7.22915.2475. Ostali poslovni rashodi2382.36044.357III. POSLOVNA DOBIT (I - II)

97.914131.164IV. POSLOVNI GUBITAK (II - I)

00v. finansijski prihodi7.2.1, 2418.9581.983VI. FINANSIJSKI RASHODI7.2.2, 2557.07947.571VII. OSTALI PRIHODI7.3.1, 2628.53443.932VIII. OSTALI RASHODI7.3.2, 2712.40753.455IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (III-IV+V-VI+VII-VIII)

75.92076.053X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (IV-III-VI+V-VIII+VII)

00B. VANREDNE STAVKE

I. VANREDNI PRIHODI36.98800II. VANREDNI RASHODI

00III. DOBIT PO OSNOVU VANRED. STAVKI (I-II)

00BILANS USPEHA

U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suoavaju rashodi nastali u cilju ostvarivanja prihoda. Ono to je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu vie podbilansa.Na ovaj nain izdvaja se redovni poslovni rezultat, koji je bitan za ocenu uspenosti poslovne delatnosti. Sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto rezultat preduzea kao bruto dobitak ili zbir svih dobitaka ili kao bruto gubitak odnosno zbir svih gubitaka. Preduzee moe u svom bilansu uspeha iskazati bruto dobitak ili bruto gubitak. Ako je bruto dobitak vei od bruto gubitka, u bilansu uspeha se iskazuje dobitak i obrnuto ako je bruto dobitak manji od bruto gubitka, iskazuje se gubitak.DOBITAKDobitak ini viak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najprije treba izvesti konstatacije o realnosti njegovog obrauna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u tekuoj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom ueu u ukupnom prihodu. Poto je dobitak sloena kategorija, treba vriti analizu elemenata iz kojih je sastavljen.GUBITAKIV. GUBITAK PO OSNOVU VANRED. STAVKI (II-I)

00V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIII-X-BIV)

75.92076.053G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (X+BIV-IX-BIII)

00D. POREZ NA DOBIT7.5.4.2694.702. NETO DOBIT (V-D)

71.65171.351E. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D)

00Tabela 5 (9)

9U sluajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzee posluje sa gubitkom. Pojava gubitka moe biti uzrokovana internim i eksternim faktorima. Interni faktori su izraz poremeaja u tokovima reprodukcije preduzea, a izmeu ostalih tu spadaju neiskoritenost kapaciteta, pogrean izbor tehnologije i sredstava rada, neorganizovanost procesa rada, nedostatak kretivnog kadra, i sl. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, poveanje kursa stranih valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl. 9 www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xlsUwww.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xlsGubitak moe imati poslovni (poslovna perspektiva je loa), finansijski i vanredni karakter, u sluajevima kad su rashodi od navedenih aktivnosti preduzea vei od prihoda. PRIKAZIVANJE PRIHODA I RASHODAPrihodi i rashodi mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesaldiranim (bruto princip) i saldiranim iznosima (neto princip). Bruto princip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i rashoda, svaka vrsta prihoda i rashoda se prikazuje posebno. Ovako iskazan bilans uspeha prikazuje ostvareni rezultat po izvorima (poslovni i finansijski rezultat). Neto princip moe biti sastavljen na razliite naine. Saldiranje prihoda i rashoda moe da se vri potpuno i delimino.SADRAJ BILANSA USPEHABilans uspeha sadri :-poslovne prihode, rashode i rezultat

-finansijske prihode, rashode i rezultat

-neposlovne i vanredne prihode, rashode i rezultat

-ukupni rezultat pravnog lica

POSLOVNI PRIHODPoslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode. Poto se veina poslovnog prihoda formira po osnovu fakturisane, odnosno naplaene realizacije uinaka, faktori poslovnog prihoda su koliine proizvoda i prodajne cene. ( P = Q x C ). Koliina proizvoda i usluga (Q) utie na poslovni prihod preko faktora proizvodnje (kapacitet, radna snaga) i faktora realizacije (kvalitet proizvoda, cena i sl.). Cene (C) kao drugi znaajan faktor formiranja poslovnog prihoda se mogu formirati na tritu i administrativno.Analiza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu njihovih vrsta, pa se u tom smislu trebaju izvesti konstatacije o ueu pojedinih vrsta prihoda npr. od prodaje, zakupnina, subvencija, kompenzacija, itd. u poslovnom prihodu. Takoe, poto se veina poslovnih prihoda formira na osnovu realizacije proizvoda, treba analizirati da li ti prihodi dolaze sa domaeg ili inostranog trita. Analiza poslovnih prihoda se vri i za preduzee u celini, po organizacionim jedinicama i po proizvodima.RASHODPojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzea, dele se na poslovne, finansijske i vanredne. 'Onaj deo rashoda koji je vezan za proizvodnju proizoda, koji moe

biti ukalkulisan u cenu kotanja ini kategoriju trokova. Njih ine poslovni i finansijski rashodi'(10).Analiza obima rashoda se svodi na analizu ukupnih i pojedinanih vrsta rashoda. Analizu rashoda treba poeti sa izvoenjem konstatacija o obimu i dinamici rashoda tekue godine sa rashodima prethodnih godina. Rast stope uea rashoda u ukupnom prihodu dovodi do smanjenja poslovnog rezultata i ekonominosti poslovanja preduzea.Analiza strukture rashoda treba da prikae uee pojedinih vrsta rashoda (poslovnih, finansijskih, vanrednih) u ukupnim rashodima. Procenat uea poslovnih rashoda u ukupnim rashodima treba da je priblian procentu uea poslovnih prihoda u ukupnim prihodima. Uee finansijskih rashoda u ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zaduenosti i visinom kamate koja se plaa na pozajmljene kredite. Uee vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti preduzea. Njihovo svoenje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduzea. FINANSIJSKI PRIHODIFinansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, realizovanih kursnih razlika i dividendi, prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim licimasa uzjamnim ueem i sa drugim pravnim licima, kao i ostale finansijske prihode.REZULTAT POSLOVANJAPrimarni cilj poslovanja preduzea je razliit za razliite oblike preduzea, tako je kod inokosnih i ortakih preduzea to uveavanje profita u korist vlasnika kapitala, dok je kod deoniarskih drutava i javnih preduzea pre svega poveavanje rentabilnosti poslovnih ulaganja.Rezultat poslovanja preduzea se moe posmatrati sa vie aspekata. Sa aspekta vremena u teoriji se razlikuju totalni (ukupni poslovni vek preduzea) i periodini (tromeseni, polugodinji). Sa aspekta prostora rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione delove. Prema poreklu rezultat moe biti poslovni, finansijski i vanredni. Po svom karakteru moe biti uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora privreivanja - radnog kolektiva) i neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora -promene cena). Razlikujemo nerealizovan (proizvedeni a nerealizovani uinci) i realizovan (koji moe biti naplaen i nenaplaen).1010 Bogeti, P, 2000, Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica, str 172)

Najinteresantnije analize poslovanja su prema poreklu i uspenosti poslovanja. Prema poreklu, rezultat poslovanja se deli na poslovni, finansijski i vanredni. Oni nastaju kao razlike prihoda i rashoda svakog ponaosob. Segmentiranje rezultata prema poreklu daje informacije iz kojih grupa prihoda on potie. U normalnim uslovima, analiza e pokazati da veina rezultata potie od poslovnih prihoda. Rezultat od finansiranja je obino negativan iz razloga to se obino vie pozajmljuje sredstava nego to se plasiraju. Vanredni dobitak nastaje vanredno, pa se na njega ne moe due raunati. Prema uspenosti poslovanja, rezultat moe biti pozitivan (prihodi vei od rashoda) i negativan. U trinom sistemu privreivanja, pozitivan rezultat se izraava u vidu profita (dobitka), a negativan u vidu gubitka.RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATARaspodela finansijskog rezultata se vri u dve faze: u prvoj fazi se utvruje deo rezultata koji uzima drava u obliku raznih dabina, i deo koji ostaje preduzeu gde su rezultati ostvareni. Iz ovoga se moe zakljuiti da drava partner u raspodeli ostvarene dobiti, tako da preduzeu ostaje deo dobiti posle raspodele s dravom. To je neto dobit.Preostali deo neto dobiti rasporeuje se kako odlui menadment preduzea, npr, na ime dividendi, stimulaciju zaposlenih, razliite fondove i druge namene. METODA OBRAUNA REZULTATAObraun rezultata se vri po metodi ukupnih trokova (rezultat poslovanja se utvruje poreenjem svih prihoda i rashoda proizvedenih proizvoda u obraunskom periodu bez obzira da li su realizovani ili ne) koja je pogodna za sagledavanje ukupnih ulaganja i njihovih rezultata i po metodi prodatih uinaka (rezultat predstavlja razliku izmeu prihoda od prodaje i propadajuih rashoda, dok se ne prikazuju prihodi i rashodi koji se odnose na neprodate uinke) a koja je pogodna za analizu rezultata poslovanja. Metode obraunavanja poslovnog rezultata-metoda ukupnih trokova

-metoda trokova prodatih uinaka METODE UKUPNIH TROKOVA

Sutina: rashodi iskazani u formi trokova po vrstama, prihodi od prodaje korigovani promenom vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. Metoda je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduzea i za izraunavanje statistikih agregata. Ekonomska analiza rentabiliteta, utvrivanje uea pojedinih vrsta rashoda/trokova/ u

poslovnim prihodima, promena strukture trokova u odnosu na prethodne periode i u odnosu na druga preduzea, analiziranje odnosa proizvodnje i prodaje. Prua sve podatke potrebne za obraun statistikih agregata, nacionalnog dohotka i drutvenog bruto proizvoda. Slabosti: ne omoguava analizu trokova po funkcijama METODA PRODATIH TROKOVA (UINAKA)Sutina prihodima od prodaje suprotstaviti rashode izazvane proizvodnjom i prodajom proizvoda. Trokovi iskazani po funkcijama: trokovi proizvodnje prodatih proizvoda, trokovi prodaje, trokovi uprave. Ovako iskazani rashodi se sueljavaju sa prihodima od prodaje gotovih proizvoda. Trokovi prodatih proizvoda se mogu izraziti i kao razlika izmeu poetnih zaliha gotovih proizvoda uveanih za zavrene gotove proizvode u toku perioda i krajnjih zaliha gotovih proizvoda. Prednost ove metode: jasno izraavanje trokova po funkcijama i mogunost stepenastog pokria ovih trokova prihodima usled ega se moe utvrditi vie slojeva poslovnog rezultata, na primer bruto mara, dobit od prodaje, poslovni dobitak i sl. Ova metoda zahteva razvijen pogonski obraun. Ne zadovoljava zahteve obrauna drutvenih agregata.

Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji razliita finansijska izvetaja. Prvi prua uvid u imovinsku situaciju i finansijski poloaj preduzea a drugi da omogui uvid u to koliko je preduzee sposobno da ostvari zaradu.

LITERATURA1)Bogeti, P, 2000, Analiza bilansa, Ekonomski fakultet, Podgorica

2)Cvetkovi N, , 2004, Analiza poslovanja preduzea, Megatrend univerzitet, Beograd

3)Jovanovi, D., Vitorovi, B, 1989, Analiza poslovanja preduzea sa kontrolom i revizijom, Savremena Administracija, Beograd

4)Rodi, J., 1991, str. 52, Teorija i analiza bilansa, Ekonomika Beograd

5)www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls datum pristupa 1.1. 2008.

6)www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf datum pristupa 1.1. 2008.

7)Understanding Corporate annual reports Stanko B., Zeller T., 2003, John Willey & Sonswww.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xlswww.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf

22