FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA

SEMINARSKI RAD

TEMA: Bilans stanja

MENTOR: STUDENT:

Nemanja Marković broj indeksa I0128-14

Beograd, novembar, 2014.

SADRŽAJ:

UVOD................................................................................................................................................................. 3

BILANS STANJA................................................................................................................................................... 4

SASTAVLJANJE I IZGLED BILANSA STANJA............................................................................................................ 6

PROMENE I VRSTE KRETANJA U BILANSU STANJA................................................................................................6

AKTIVA I PASIVA................................................................................................................................................. 7

BILANS USPEHA.................................................................................................................................................. 9

STRUKTURA I IZGLED BILANSA USPEHA............................................................................................................. 11

REZULTAT POSLOVANJA.................................................................................................................................... 12

ZAKLJUČAK....................................................................................................................................................... 13

LITERATURA...................................................................................................................................................... 14

2

UVOD

Finansijski izveštaji su izvor podataka za ocenu finansijskog stanja i važna alatka za

planiranje poslovanja i razvoja svakog privrednog subjekta. Kompletan set godisnjih finansijskih

izveštaja koji privredni subjekti sastavljaju prema odredbama međumarodnih računovodstvetih

standarda obuhvata:

Bilans stanja

Bilans uspeha

Izveštaj o novčanim tokovima

Izveštaj o promenama na kapitalu

Napomene uz finansijske izveštaje koje sadrže računovodstvene politike.

Potpune informacije o poslovnom subjektu, korisnici finansijskih izveštaja jedino na ovaj

način mogu dobiti, jer svaki od izveštaja daje sliku o transakcijama sa svakog aspekta, dok set

ovih izveštaja daje kompletnu sliku o poslovanju sa različitih aspekata.

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat

neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilansi se koriste kad se iskazuje stanje i rezultat

preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultat preduzeća iskazuje preko novčanih

jedinica kao opšteg merila. Opšta svrha bilansa jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i

kapitala. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite

vrste bilansa koji se razlikuju prema formi i sadržini . Najvažniji kriterijumi prema kojima se

sastavljaju bilansi su veze sa knjigovodstvenim računima i pravne norme koje čine osnovu

bilansiranja. Bilans privrednog subjekta je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da

nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima,

razlikuju se dva računa: račun izravnanja (bilans stanja) i račun dobitka i gubitka (bilans uspeha).

Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija

koje mere imovinsko stanje na odredjeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog

privrednog subjekta. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na

dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan sastavljanja bilansa. Za razliku od bilansa stanja ,

3

bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i

na osnovu njih utvtrđen dobitak ili gubitak.

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan

sastavljanja obračuna. Bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i izvora sredstava na

određeni dan izražen u novcu. Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se sredstva, a na desnoj strani, u

pasivi, izvori finansiranja tih sredstava. Glavne kategorije sredstava su: stalna imovina, zalihe,

kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora su: kapital,

dugoročna rezervisanja i obaveze. Aktiva i pasiva moraju biti jednake. Ako bilans stanja nije u

ravnoteži bilans praktično i ne postoji. Preduzeće bilans mora sastavljati u različitim periodima.

Bilans osnivanja se sastavlja pri osnivanju preduzeća popisom imovine unete u poslovanje.

Tekući bilans sastavlja se kao izraz redovnog poslovanja i njime se vrši kontrola poslovanja. 

Likvidacioni bilans se sastavlja kod likvidacije preduzeća.

BILANS STANJA

Bilans stanja predstavlja pregled sredstava i izvora sredstava privrednog subjekta na

određeni dan. Naziv bilans stanja potiče od latinske reči – bilancio- vaga sa dva tasa. On

određuje statističku sliku stanja ekonomskih resursa. Njegova struktura sredstava daje sliku

materijalnog stanja, a struktura izvora sredstava daje sliku finansijskog stanja privrednog

subjekta. U sadržinskom smislu bilans stanja obuhvata celokupnu imovinu preduzeća sa jedne

strane i sve obaveze kao i trajni kapital sa druge strane.1

Bilans stanja ima dve perspektive koje se nazivaju aktiva i pasiva. Aktiva je odraz

aktivne mase. Pasiva je odraz neaktivne mase. Bilans stanja predstavlja vrednost aktive i pasive u

određenom trenutku. Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive,

utvrđenog inventarom. To je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća

na određeni dan. Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi,

1 Ivaniševič M. (2008). Poslovne finansije. Beograd: Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta u

Beogradu

4

iskazana su sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema svojoj

funkciji u preduzeću (osnovna i obrtna sredstva). Na njegovoj desnoj strani, pasivi, obuhvaćena

su ista ta sredstva prema načinu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled toga, leva strana

(aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u bilansnoj ravnoteži. Ona se ogleda u

tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih

pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi i osnovna bilansna jednačina može se

prikazati odnosom AKTIVA = PASIVA, što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne

strane. Ako bilans stanja nije u ravnoteži , on praktično ne postoji.

Najčešće se bilans definiše kao dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i sumarno,

u vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzeća i izvori finansiranja te imovine (izvori

sredstava) u jednom određenom trenutku. Iako u praksi bilans ne mora da ima formu dvostranog

tabelarnog pregleda, prethodna definicija je za didaktičke i školske svrhe veoma zahvalna.2

Bilans se sastavlja na osnovu inventara. Inventar je detaljan popis sredstava i

izvora sredstava preduzeća. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije. Nastaje kao

rezultat popisivanja (inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzeća u određenom

trenutku. Početni bilans se sastavlja na osnovu početnog inventara. Dakle, i inventar i bilans

prikazuju sredstva i izvore sredstava preduzeća na određeni dan, s tim što inventar prikazuje

sredstva i obaveze pojedinačno po količini i vrednosti, dok bilans prikazuje sredstva i izvore

sredstava samo vrednosno, i to grupisano (zbirno).

Bilans stanja može se sačiniti u svakom trenutku. Najčešće se bilansi sastavljaju pri

osnivanju, u toku poslovanja (tekući bilans) i u slučaju likvidacije. Bilans osnivanja se sastavlja

pri osnivanju privrednog društva. Tekući bilansi ili međubilansi su izraz redovnog godišnjeg

poslovanja.

2 Ivaniševič M. (2008). Poslovne finansije. Beograd: Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta u

Beogradu

5

SASTAVLJANJE I IZGLED BILANSA STANJA

Bilans se sastavlja tako što se iz inventara preuzmu vrednosti svih grupa sredstava i unose

na levu stranu bilansa i vrednosti inventara koje imaju karakter pasive, koje se svrstavaju na

desnu stranu bilansa. Red unošenja pojedinih pozicija u bilans je propisan tzv. bilansnom

šemom.3

Zakonski propisi obavezuju preduzeća da popisivanje vrše najmanje jednom godišnje, po

pravilu na kraju poslovne godine, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha.

PROMENE I VRSTE KRETANJA U BILANSU STANJA

Do promena u bilansu stanja dolazi iz više razloga i tu se javljaju sledeće vrste kretanja:

CENTRIPETALNO-povećanje aktive uz povećanje pasive, što ima za rezultat

povećanje zbira bilansa stanja;

KONCENTRIČNO-povećanje jedne pozicije aktive uz samnjenje druge pozicije

aktive, što menja strukturu aktive uz nepromenjeni zbir bilansa;

CENTRIFUGALNO-smanjenje aktive uz samnjenje pasive, što rezultira u

smanjenju zbira bilansa stanja;

PERIFERIJSKO-povećanje jedne pozicije pasive uz samnjenje druge pozicije

pasive, što menja strukturu pasive uz nepromenjeni zbir bilansa.

Ta kretanja izazivaju promene koje utiču na bilans stanja i bilans uspeha, a koje se mogu

manifestovati u:

smanjnju aktive uz povećanje rashoda

povećanju pasive uz povećanje rashoda

povećamju pasive uz povećanje prihoda

smanjenju pasive uz povećanju prihoda3 FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO, prof.dr Kata Škarić-Jovanović, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta Beograd, 2009.

6

AKTIVA I PASIVA

U bilansu stanja preko aktive iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po stavu i funkciji,

a u pasivi iskazuju se izvori , tj. način pribavljanja ovih sredstava. Pod pojmom aktiva često se

podrazumeva novac u opticaju. U ekonomskoj teoriji neki teoretičari u aktivu svrstaviju pored

novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga.

Glavne kategorije sredstava koje se stavljaju u aktivu su:4

Stalna imovina

Zalihe

Kratkoročna potraživanja

Kratkoročni finansijski plasmani

Stalna imovina ili stalna stedstva su dugoročne veze za preduzeće i njegovo poslovanje.

Dele se na : nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoročne finansijske plasmane.

Nematerijalna ulaganja se mogu definisati kao neopopljiva sredstva koja imaju određenu

novčanu vrednost i koja se nalaze u pravnom vlasništvu preduzeća. Dugoročni finansijski

plasmani obuhvataju dugoročne kredite, učešća u kaitalu drugih preduzeća i dugoročne hartije od

vrednosti. Osnovna sredstva se koriste duže od jednog obračunskog perioda i tu spadaju:

zemljište i šume, građevinski objekti, oprema i mašine.

Zalihe su sredstva koja se drže radi prodaje u redovnom poslovanju, u procesu

proizvodnje nakon kojega se prodaju ili u obliku osnovnog i pomoćnog materijala koji se troši u

proizvodnom procesu ili prilikom pružanja usluga. Dele se na : zalihe materijala u skladištu,

zalihe nedovršene proizvodnje i poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, zalihe robe, stalna

sredstva, sredstva obustavljenog poslovanja i dati avansi.

Kratkoročna potraživanja se javljaju na osnovu prodaje zaliha kupcima na kredit (

odloženo plaćanje) , po osnovu manjkova za koji se terete zaposleni itd.

4 RAČUNOVODSTVO, prof. dr Nevenka Žarkić-Joksimović i prof.dr Vesna Bogojević-Arsić, FON, Beograd, 2008.

7

Kratkoročni finansijski plasmani obuhvataju kratkoročne zajmove ( kredite ) date

drugim preduzećima i kratkoročne hartije od vrednosti drugih preduzeća.

U pasivi se iskazuje vlasništvo nad imovinom tj. izvori sredstava. Njene glavne grupacije

izvora sredstava su:

Kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni višak prihoda- dobit)

Dugoročna rezervisanja

Obaveze ( dugoročne i kratkoročne )

Kapital obuhvata osnovni kapital, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, rezerve iz

dobitka, neraspoređeni dobitak i gubitak do visine kapitala. Rezerve obuhvataju zakonske

rezerve (rezerve koje se formiraju u skladu sa zakonom), i druge rezerve (rezerve koje se

formiraju u skladu sa statutom i drugim aktima preduzeća). Neraspoređeni visak prihoda ili dobit

obuhvata neraspoređeni dobitak ranijih godina i tekuće godine.5

Dugoročna rezervisanja obuhvataju obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz

poslovanja koji će se pojaviti u narednim godinama.

Dugoročne obaveze obuhvataju dugoročne obaveze prema povezanim pravnim licima,

dugoročne kredite, obaveze po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti i dr. Dugoročne obaveze

su obaveze koje dospevaju u roku dužem od godinu dana od dana njihovog nastanka.

Kratkoročne obaveze obuhvataju kratkoročne kredite i ostale finansijske obaveze koje

dospevaju u roku od godinu dana, obaveze prema dobavljačima, obaveze iz specifičnih poslova,

obaveze za zarade i naknade zarada, obaveze za poreze, kamate dividende itd. Sve kratkoročne

obaveze dospevaju na naplatu u roku od godinu dana.

5 Ivaniševič M. (2008). Poslovne finansije. Beograd: Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta u

Beogradu

8

BILANS USPEHA

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha prikazuje razvoj prihod i rashoda i

ostvarenih rezultata, na kraju određenog perioda. Bilans uspeha predstavlja finansijski izveštaj u

kome je dat pregled prihoda i rashoda preduzeća za određeni vremenski period sa presekom

stanja na određeni dan i iskazan pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak) finansijski rezultat.

Bilans uspeha se može sastavljati u zavisnosti od potreba, u svakom trenutku, ali za nas je

najvažniji onaj koji se sastavlja na kraju svake poslovne godine i koji sa ostalim dokumentima

sačinjava završni račun.

Između bilansa stanja i bilansa uspeha postoji veza. Dobitak iz bilansa uspeha

uključuje se u bilans stanja kao neto povećanje sopstvenog kapitala, a gubitak kao neto

smanjenje sopstvenog kapitala. Pošto svi rashodi u bilansu uspeha imaju kao posledicu

smanjivanje aktive ili rast obaveza, a svi prihodi povećanje aktive ili smanjenje obaveza jasno je

da je obračun rezultata čvrsto povezan sa procenjivanjem. Bilans uspeha pokazuje finansijski

rezultat poslovanja posmatran iz dve perspektive. Pozitivan finansijski rezultat, gde su prihodi

veći od rashoda, označava povećanje sopstvenih izvora sredstava dok negativan finansijski

rezultat gde su rashodi veći od prihoda, znači smanjenje izvora sredstava.6

Kao i bilans stanja, bilans uspeha se može iskazati dvostrano, gde na levoj strani

iskazuje rashode, a na desnoj strani prihode određenog poslovnog subjekta. Prihodi i rashodi

mogu da se prikazuju u bilansu uspeha u nesoldiranim (bruto princip) i saldiranim iznosima

(neto princip). Bruto princip ne kompenzuje pojedine vrste prihoda i rashoda, svaka vrsta

prihoda i rashoda se prikazuje posebno. Ovako iskazan bilans uspeha prikazuje ostvareni

rezultat po izvorima (poslovni i finansijski rezultat). Neto princip može biti sastavljen na

različite načine. Saldiranje prihoda i rashoda može da se vrši potpuno i delimično.

6 RAČUNOVODSTVO, prof. dr Vukašin Lale, Fakultet za poslovne studije i pravo, Univezitet "Union-Nikola Tesla", Beograd, 2014.

9

U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suočavaju rashodi nastali u cilju ostvarivanja

prihoda. Ono što je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat

iskazuju u vidu više pod bilansa. Na ovaj način izdvaja se redovni poslovni rezultat, koji je bitan

za ocenu uspešnosti poslovne delatnosti. Preduzeće može u svom bilansu uspeha iskazati bruto

dobitak ili bruto gubitak. Ako je bruto dobitak veći od bruto gubitka, u bilansu uspeha se

iskazuje dobitak i obrnuto ako je bruto dobitak manji od bruto gubitka, iskazuje se gubitak.

Dobitak čini višak prihoda nad rashodima. Analizom dobitka, najprije treba

izvesti konstatacije o realnosti njegovog obračuna i karakteru, o obimu ostvarenog dobitka u

tekućoj godini, trendu njegove dinamike u odnosu na prethodnu godinu i njegovom učešću u

ukupnom prihodu. Pošto je dobitak složena kategorija, treba vršiti analizu elemenata iz kojih je

sastavljen.

U slučajevima kad je ostvareni prihod manji od rashoda, preduzeće posluje sa

gubitkom. Eksterni faktori koji uzrokuju pojavu gubitka su inflacija, povećanje kursa stranih

valuta, carinske stope, revalorizacija sredstava, i sl. Gubitak može imati poslovni (poslovna

perspektiva je loša), finansijski i vanredni karakter, u slučajevima kad su rashodi od navedenih

aktivnosti preduzeća veći od prihoda.

STRUKTURA I IZGLED BILANSA USPEHA

Bilans uspeha sadrži:7

poslovne prihode, rashode i rezultat

finansijske prihode, rashode i rezultat

neposlovne i vanredne prihode, rashode i rezultat

ukupni rezultat pravnog lica

Poslovni prihodi predstavljaju najsigurnije prihode. Pošto se većina poslovnog prihoda

formira po osnovu fakturisane, odnosno naplaćene realizacije učinaka, faktori poslovnog prihoda

su količine proizvoda i prodajne cene. Analiza strukture poslovnih prihoda se svodi na analizu

7 Dimitrović Šaponja Lj.,Petkovič Đ., Jakšić D..(2006). Računovodstvo. Subotica: Ekonomski fakultet Subotica

10

njihovih vrsta, pa se u tom smislu trebaju izvesti konstatacije o učešću pojedinih vrsta prihoda

npr. od prodaje, zakupnina, subvencija, kompenzacija, itd. u poslovnom prihodu. Takođe, pošto

se većina poslovnih prihoda formira na osnovu realizacije proizvoda, treba analizirati da li ti

prihodi dolaze sa domaćeg ili inostranog tržišta. Analiza poslovnih prihoda se vrši i za preduzeće

u celini, po organizacionim jedinicama i po proizvodima.8

Pojam rashoda obuhvata sve izdatke koji prate poslovanje preduzeća, dele se na

poslovne, finansijske i vanredne. Njih čine poslovni i finansijski rashodi. Analizu rashoda treba

početi sa izvođenjem konstatacija o obimu i dinamici rashoda tekuće godine sa rashodima

prethodnih godina. Rast stope učešća rashoda u ukupnom prihodu dovodi do smanjenja

poslovnog rezultata i ekonomičnosti poslovanja preduzeća. Učešće finansijskih rashoda u

ukupnim rashodima je uslovljeno stepenom zaduženosti i visinom kamate koja se plaća na

pozajmljene kredite. Učešće vanrednih rashoda je indikator vanrednih aktivnosti preduzeća.

Njihovo svođenje na nulu je znak pozitivnih trendova u ekonomiji preduzeća.

Finansijski prihodi obuhvataju: prihode od kamata, realizovanih kursnih razlika i

dividendi, prihode ostvarene iz odnosa sa povezanim pravnim licimasa uzjamnim učešćem i sa

drugim pravnim licima, kao i ostale finansijske prihode.

REZULTAT POSLOVANJA

Primarni cilj poslovanja preduzeća je različit za različite oblike preduzeća, tako je

kod inokosnih i ortačkih preduzeća to uvećavanje profita u korist vlasnika kapitala, dok je kod

deoničarskih društava i javnih preduzeća pre svega povećavanje rentabilnosti poslovnih ulaganja.

Rezultat poslovanja preduzeća se može posmatrati sa više aspekata. Sa aspekta vremena u teoriji

se razlikuju totalni (ukupni poslovni vek preduzeća) i periodični (tromesečni, polugodišnji). Sa

aspekta prostora rezultat se može odnositi na preduzeće u celini ili na njegove organizacione

8 Jerinić D., Štefanides V.,(2010). Finansijski menadžment. Novi Sad: CEKOM books

11

delove. Prema poreklu rezultat može biti poslovni, finansijski i vanredni.9 Po svom karakteru

može biti uporediv (nastaje pod uticajem internih faktora privređivanja - radnog kolektiva) i

neuporediv (nastaje pod uticajem eksternih faktora - promene cena). Razlikujemo nerealizovan

(proizvedeni, a nerealizovani učinci) i realizovan (koji može biti naplaćen i nenaplaćen).

Najinteresantnije analize poslovanja su prema poreklu i uspešnosti poslovanja. Prema poreklu,

rezultat poslovanja se deli na poslovni, finansijski i vanredni. Oni nastaju kao razlike prihoda i

rashoda svakog ponaosob. Segmentiranje rezultata prema poreklu daje informacije iz kojih grupa

prihoda on potiče. U normalnim uslovima, analiza će pokazati da većina rezultata potiče od

poslovnih prihoda. Rezultat od finansiranja je obično negativan iz razloga što se obično više

pozajmljuje sredstava nego što se plasiraju. Vanredni dobitak nastaje vanredno, pa se na njega ne

može duže računati. Prema uspešnosti poslovanja, rezultat može biti pozitivan (prihodi veći od

rashoda) i negativan. U tržišnom sistemu privređivanja, pozitivan rezultat se izražava u vidu

profita (dobitka), a negativan u vidu gubitka.10

Raspodela finansijskog rezultata se vrši u dve faze: u prvoj fazi se utvrđuje deo

rezultata koji uzima država u obliku raznih dažbina, i deo koji ostaje preduzeću gde su rezultati

ostvareni. Iz ovoga se može zaključiti da država partner u raspodeli ostvarene dobiti, tako da

preduzeću ostaje deo dobiti posle raspodele s državom. To je neto dobit. Preostali deo neto dobiti

raspoređuje se kako odluči menadžment preduzeća, npr, na ime dividendi, stimulaciju

zaposlenih, različite fondove i druge namene.

9 Dimitrović Šaponja Lj.,Petkovič Đ., Jakšić D..(2006). Računovodstvo. Subotica: Ekonomski fakultet Subotica

10 Lučić Lj. (2006). Preduzetničke finansije. Novi Sad: Akademska knjiga

12

ZAKLJUČAK

Uspešnost poslovanja ogleda se u pravilnim i dobro odabranim poslovnim odlukama.

Svako preduzeće ima za cilj da ostvari profit, a formiranjem samog preduzeća svaki cilj postaje

zadatak. Sredstva sa kojima preduzeće posluje prikazuju se u bilansu. Bilans predstavlja prikaz

pozitivnog i negativnog rezultata, odnosno uspeha i neuspeha, koji prate poslovanje preduzeća.

To znači, da bilans stanja i bilans uspeha predstavljaju pravu sliku preduzeća.

Svako preduzeće ima svoju specifičnu strukturu i veličinu sredstava i izvora, koja je

uslovljena vrstom i obimom poslovnih zadataka, ali i uspešnošću poslovanja. Bilans stanja je

klasičan računovodstveni prikaz "leve i desne strane". Na levoj strani tabele obično se prikazuju

sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao krajnji rezultat, zbir svih tačaka, moraju

da imaju istu cifru. Ukoliko nemaju, to je znak da niste obračunali ili neki trošak ili neku zaradu.

U sredstva spadaju gotovina i potraživanja, ali i nekretnine i osnovna sredstva, kao i zalihe i

eventualni gubici. Bilans stanja se takođe pravi za svaku godinu u biznis planu. Za razliku od

bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi

prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.S obzirom na to da je bilans uspeha

po svojoj prirodi vremenski račun, što podrazumeva da obračunati prihodi i rashodi u bilansu

uspehatreba da se odnose na posmatrani vremenski period za koji se uspeh obračunava. To znači

da prihodima treba nasuprot da stoje troškovi koji su ih izazvali. Preduzeće u bilansu uspeha

može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak veći od bruto-gubitka,

iskazuje se dobitak ili obrnuto, ako je veći bruto gubitak od bruto dobitka, iskazuje se gubitak.

Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat

iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna ravnoteža.

U našoj praksi veoma mali broj preduzeća koja istinito i verodostojno prikazuje svoje

finansijske izveštaje. Često ih prikazuju u nerealnom svetlu da bi privukli strane poverioce i

brojne investitore.

13

LITERATURA:

RAČUNOVODSTVO, prof. dr Vukašin Lale, Fakultet za poslovne studije i pravo, Univezitet "Union-Nikola Tesla", Beograd, 2014.

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO, prof.dr Kata Škarić-Jovanović, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta Beograd, 2009.

RAČUNOVODSTVO, prof. dr Nevenka Žarkić-Joksimović i prof.dr Vesna Bogojević-Arsić, FON, Beograd, 2008.

Zakić V., Đukanović S. (2003). Osnovi računovodstva –praktikum-.Novi Sad: Visoka Poslovna Škola Novi Sad

Jerinić D., Štefanides V.,(2010). Finansijski menadžment. Novi Sad: CEKOM books

Dimitrović Šaponja Lj.,Petkovič Đ., Jakšić D..(2006). Računovodstvo. Subotica: Ekonomski fakultet Subotica

Labus M. (2000). Osnovi ekonomije. Beograd: Stubovi kulture

Ivaniševič M. (2008). Poslovne finansije. Beograd: Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu

Lučić Lj. (2006). Preduzetničke finansije. Novi Sad: Akademska knjiga

14