Biljne vai

Biljne vai

2014-06-26

Biljne vai su sitni insekti uglavnom zelene ili crne boje koji ive na naliju lista i sisaju sok biljaka to za manje biljke moe biti pogubno.

Na vou ih moemo pronai na vrhovima mladih grana, na mladim listovima, sa donje strane tj na naliju lista. Odreene vrste biljnih vai su jako sitne pa se na prvi pogled i ne primeuju. Vai koje se moda i najlake primete su vai kovrdalice koje utiu na list da se ukovrda, kao i titaste i krvave vai koje primetimo po tome to po granama ostavljaju trag nalik na gustu paukovu mreu.

Borba protiv vai moe biti naporna jer se jako brzo razmnoavaju pa je ponekad potreban tkz blok-tretman odnosno potrebno je biljke oprskati 2 do 3 puta sa razmakom od 5 do 7 dana. Prirodni predator biljnih vai je bubamara. Ako primetite veliku aktivnost mrava, mogue je da imate i vai na biljkama.

Zatitu protiv vai radimo jo prilikom zimskog prskanja bakrom i uljem pred kraj zime (pred bubrenje pupoljaka) kada uljem guimo jaja poloena prethodne godine kao i tretmanom u precvetavanjuUputstvo za pripremu preparata protiv vai1. Rastvor od lia paradajza2-3 ake lia paradajza iseckajte i potopite u 2-3 ae mlake vode. Ostavite da odstoji preko noi. Ujutru procedite i sipajte u prskalicu. Sa ovim rastvorom poprskajte celu biljku imajui u vidu da se najvie vai nalazi na donjem delu lista gde se najmanje vide. Toksini sastojci iz lista paradajza unitie biljne vai, a to je najvanije nisu opasni i tetni za ljude.

2. Rastvor od kopriveListove koprive iseckajte i prelijte sa mlakom vodom. U kantu u koju stavite listove, nalijte koliinu vode da malo prekrije listove. Ostavite da sve odstoji 1-2 dana, procedite, sipate u prskalicu i prskate biljku. Mravlja kiselina koju sadre iglice koprive unitie vai sa biljke.

3. Rastvor od belog luka i deterdentaIzgnjeite 2 glavice belog luka i dodajte 2 kaike mineralnog ulja (tenog parafina). Ostavite da odstoji 24 sata, procedite, pa sipajte u pola litra vode. U to dodajte i 1 kaiku tenosti za sudove. Rastvor uvajte na tamnom mestu. Za prskanje biljaka uzmite 3 kaike ovog rastvora i stavite u pola litra vode. Staviti u prskalicu i prskati biljke koje su napale vai.

Ako Vam se uini da je rastvor suvie jak za biljku dodajte jo malo vode. Prvo ga proverite na par listova, pa ako listovi ne ute dobar je, a ako ponu da ute suvie je jak za njih i morate ga jo malo razblaiti sa vodom. Beli luk sadri supstance koje deluju kao insekticid, a tenost za pranje sudova e razoriti povrinski sloj biljnih vai koje e uginuti od dehidratacije. Ne brinite za neprijatan miris belog luka, jer on vrlo brzo nakon prskanja nestane.

4. Rastvor od pelinaU jedan litar vode potopite tridesetak sveih listova pelina ili 5 grama suvih. Ostavite nekoliko dana da odstoji, procedite i ovim rastvorom prskajte biljku koju su napale biljne vai.

5. Rastvor sireta i deterdentaU pola litre vode sipajte 1 kaiku tenosti za pranje sudova i 2 kaike sireta. Ovj rastvor sipajte u flaicu sa rasprivaem i poprskajte biljku. Ostavite 8-10 sati da deluje a posle toga biljku istuirajte istom vodom. Postupak moete ponoviti tek posle nekoliko dana.

6. Duvan i pepeoBiljne vai moete unititi i tako to ih prskate rastvorom vode u kojoj je 12 sati stajao duvan. Moete koristiti i pepeo od cigarete koji ete posuti oko biljke koju su napale biljne vai ili direktno na biljku.

7. Prah ljuske od jajaZa unitavanje biljnih vai moe Vam pomoci i usitnjena ljuska od jajeta. Ljuske ostavite nekoliko dana da se dobro osue. Izmrvite ih i sameljite u mainici za kafu. Ovim prahom pospite biljku koju su napale biljne vai. Ovaj prah koji nee prijati biljnim vaima poboljae kvalitet zemlje u kojoj je posadjena biljka, jer sadri kalcijum.

U ovom tekstu su koriteni i izmenjeni odreeni delovi sa sajta saznajlako.com

U velikim komercijalnim vonjacima se mogu koristiti klasini insekticidi kao to su Mospilan, Bioplants, Actara, Tonus ili praktino bilo koji insekticid. Pri jaem napadu poeljno je dodati i mineralno ulje da bi se uguila poloena jaja.

ZanimljivostiJedna vrsta simbioze je i mutualizam. Mutualizam je reciproan odnos izmeu dve vrste, ije je dejstvo uvek pozitivno za jedinke obe vrste. U tu grupu spada i odnos mrava i biljnih vai. Biljne vai su insekti mekog tela i gotovo su potpuno bez zatite. Hrane se biljnim sokovima bogatim vodom i eerima,ali siromanim aminokiselinama. Zbog toga biljne vai moraju da unesu u svoje telo veliku kolicinu soka da bi obezbedili dovoljnu koliinu proteina. Viak vode i eera izbacuju iz tela kroz par kornikula, organa koji se nalaze na zadnjem delu tela insekta. Neke vrste mrava razvile su sposobnost da koriste u svojoj ishrani ovaj izlueni, hranljivi sok. Oni pronalaze kolonije biljnih vai,i stimuliu luenje soka kroz kornikule, odnosno "muzu" ih. Za uzvrat oni biljne vai aktivno tite od predatora i parazita. Zabeleeni su i sluajevi gde su mravi ak i selili biljne vai sa biljke na drugu biljku.