BiltenGODINA HVV �� BROJ 344 �� ^ETVRTAK 21. MAJ 2020. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

LOKALNA SAMOUPRAVA ISPUWAVA OBE]AWA DATA GRA\ANIMA

GGGG RRRR AAAA DDDD IIII LLLL IIII [[[[ TTTTAAAA NNNN AAAA SSSS VVVV EEEE SSSS TTTT RRRR AAAA NNNN EEEEASFALT ZA 20 SELA OVE SEZONE - Sikirica

NOVA DE^JA IGRALI[TA - MZ “Centar”

REKONSTRUKCIJA GRADSKIH ULICA -Ivana Gorana Kova~i}a

SPORTSKI OBJEKTI: fudbalski teren u Mirilovcu

OBNOVA DOMOVA KULTURE - Le{je

��Strane 4, 5, 6, 10. i 11.

~etvrtak 21. maj 2020.2 Skup{tina op{tineBilten

Ve}ina odbornika na 98.sednici Skup{tineop{tine usvojila je pred-log i donela prvi rebal-ans buxeta op{tine za2020. godinu, a zatim ipreostalih trinaest ta~aka,koliko ih je bilo nadnevnom redu. Kao iprethodna, i ova sednicaodr`ana je elektronski,putem glasawa na daqinupreko registrovane imejladrese, u skladu sa poseb-nim poslovnikom o raduSO u vanrednom stawu ivanrednoj situaciji.Kako je u obrazlo`ewu

prve izmene i dopuneOdluke o buxetu op{tine

navedeno, rebalans jepoku{aj da se racionalnijepostave odre|eni rashodii izdaci, prona|u nekeunutra{we rezerve, te pre-raspodele sredstva na pri-oritetnije pozicije kojesu to postale tokom prvogkvartala zbog pandemijevirusa korona i uvo|ewavanrednog stawa. VladaRS donela je niz merakoje su drasti~no ugrozilelikvidnost lokalnih bux-eta, pa samim tim ozbiqnodovele u pitawefunkcionisawe lokalnihzajednica. Isto tako,dr`avne mere su uticale dase neki tro{kovi buxet-

skih korisnika smawe, rec-imo zbog neodr`avawa man-ifestacija, sportskih tak-mi~ewa i sli~no, a radodre|enog broja zaposlenihod ku}e omogu}io je, izme|uostalog, u{tede natro{kovima prevoza.Ve}ina odbornika usvo-jila je prvi rebalans

op{tinske kase, gde suukupni teku}i prihodii primawa iz osnovneodluke ostalinepromeweni, a zatim iprve rebalanse tri pro-grama op{tinske Upraveza investicije i odr`ivirazvoj - Programapripreme i izgradwe kap-

italnih objekata odzna~aja za lokalnusamoupravu za 2020. god-inu; programa izgradwe,rekonstrukcije iodr`avawa javnih putevai rebalans programaposlovawa ove uprave. Naredne ta~ke odnosilesu se na Direkciju zaizgradwu (DZI), pa jeskup{tinsku saglasnostdobila prva izmena idopuna poslovawaDirekcije sa finansi-jskim planom za teku}ugodinu, odnosno trogo-di{wi program poslovawaza period 2020-2022.Saglasnost su zatim dobileizmene programa odr`avawajavne rasvete, programaupravqawa javnim putevi-ma i ulicama na teri-toriji op{tine i izmeneprograma javnih parki-rali{ta, sa pripadaju}imodlukama Nadzornog odbora.Data je saglasnost naizmene cenovnika DZI zausluge odr`avawa op{tin-

skih puteva i odr`avawajavne rasvete za teku}ugodinu.Odbornici su tako|e

izmenili Odluku o mak-simalnom broju zaposlenihna neodre|eno vreme uop{tinskoj upravi, javnimpreduze}ima i ustanova-ma. Kako je dr`avnakomisija dala saglasnost zapopuwavawe 25 upra`wenihradnih mesta u PU“Bambi”prijemom u radni odnosna neodre|eno vreme, biloje potrebno u op{tinskojodluci o maksimalnom bro-ju zaposlenih izvr{itipreraspodelu i obezbedi-ti Pred{kolskoj ustanovijo{ 16 radnih mesta.Na dnevnom redu 98.

skup{tinskog zasedawabila je i odlukaSkup{tine dru{tvaRegionalnog centra zaupravqawe komunalnimotpadom “Region Kraqevo”,koja je dobila potrebnusaglasnost ve}ine odborni-ka. Z. Ra{i}

[to se ti~e teku}ih prihoda i primawa,buxet nije promewen ni za dinar, ostao je1,5 milijardi dinara, samo smo izvr{ilipreraspodelu izme|u buxetskih korisnikau iznosu od 38 miliona, rekao je, za“Bilten”, Slobodan Jankovi}, na~elnikOdeqewa za buxet i finansije, komen-tari{u}i prvi rebalans op{tinskog bux-eta.

On napomiwe da je Uprava za investi-cije, koja je nosilac kapitalnih projeka-ta va`nih za op{tinu, zbog pada buxetskihprihoda postigla sporazume sa izvo|a~imaradova da se obaveze pla}awa iz ovegodine odlo`e za 2021. i delom za 2022.godinu, pa su tako oslobo|ena sredstva zanadome{tawe pozicije za pla}awe javnerasvete, gde je nastao problem.

- Rebalansom smo tako|e skidali sred-stva gde se pojavila takva mogu}nost zbogvanrednog stawa, recimo prevoz zaposlenihkod {kola i Pred{kolske ustanove.Smawena su jo{ izdvajawa za oblast sporta,kod kulture u{teda je na manifestacija-ma koje nisu odr`ane i sigurno ih ne}ebiti, kod Turisti~ke organizacije... Ta sred-stva dodali smo tamo gde je neophodno zbogizmene prioriteta, objasnio je Jankovi}.

Z. Ra{i}

Dostavqaju}i svoje glasovena dogovoreni na~in, putemmejl adrese sekretaraSkup{tine op{tine, ve}inaodbornika usvojila je svihdeset ta~aka koje su bilena dnevnom redu 97.skup{tinskog zasedawa,odr`anog 6. maja, na\ur|evdan. U okviru prveta~ke, usvojen je predlogOp{tinskog ve}a i donetanova Odluka o komunalnimdelatnostima.U obimnom dokumentu od 85strana na kraju je navedeno daodluka stupa na snagu osamdana po objavqivawu u“Slu`benom listu op{tinePara}in”, kada prestaje dava`i stara op{tinska odlu-ka. Vr{ioci komunalne delat-nosti du`ni su da uskladepostoje}a akta kojima sebli`e reguli{e primenaodluke u roku od 90 dana, apravna lica i preduzetnicikojima je povereno obavqawekomunalne delatnostiobavqa}e je do isteka ugov-ora koji imaju sa Op{tinom.

Novom odlukom, ina~e, obuh-va}eno je 15 komunalnihdelatnosti, u skladu sazakonom i ure|eni su op{tiuslovi i na~in wihovogobavqawa u ciqu zadovo-qavawa potreba korisnika.Odbornici su dali saglas-

nost na izve{taj Op{tinskogve}a o utro{enim sredstvi-ma za finansirawe i sufi-nansirawe projekata u oblastijavnog informisawa iz bux-eta op{tine, po osnovu javnogkonkursa za ovu godinu.Skup{tina op{tine je saglas-na sa svim dodeqenim iznosi-ma, a istom odlukom data jesaglasnost na model ugovorai predsednik op{tineovla{}en je da ga potpi{e.Tre}a i ~etvrta ta~ka

odnosile su se na sporazumeo na~inu pla}awa privre-menih situacija kod Upraveza investicije i odr`ivirazvoj i na anekse 42 ugov-ora koja ta uprava ima safirmama za izvo|ewe rado-va, pa su, po obe ta~ke, done-ta re{ewa o davawu saglas-

nosti na sporazume, odnosnoanekse. Naredna ta~ka jebila sli~na, pa je ve}inaodbornika dala saglasnostna sporazume o na~inupla}awa ugovorenih radovapopravke domova kulture umesnim zajednicama Drenovaci Dowe Vidovo. Saglasnost je zatim data naodluku Nadzornog odboraDirekcije za izgradwu da seod 8. maja nastavi naplataparkirawa jer su se zaobavqawe ove komunalnedelatnosti ponovo stekliuslovi. Naplata je bilaprivremeno obustavqena 25.marta, a deo zaposlenih izparking servisa bio jeanga`ovan na pru`awupomo}i najstarijim sug-ra|anima u vanrednom stawu.U me|uvremenu, do{lo jedo popu{tawa dr`avnihmera zbog pandemije, avanredno stawe je i ukinu-to 6. maja. Na sednici je tako|e donetGodi{wi program mera iradova na smawewu rizika od

poplava na teritorijiop{tine i usvojen Operativniplan odbrane od poplava zavodotoke drugog reda. Usvojenje Izve{taj o sprovo|ewumera poqoprivredne poli-tike i politike ruralnograzvoja u na{oj op{tini zaprethodnu godinu. U okviruposledwe ta~ke, razmatranasu tri predloga re{ewa izoblasti izbora i imenovawa.Prvim re{ewem obrazovanaje komisija za sprovo|ewepostupka javnog nadmetawaza davawe u zakup poqo-privrednog zemqi{ta udr`avnoj svojini za ovu god-inu. Potom su razre{enipredsednik i zamenik ~lanaIzborne komisije op{tinePara}in u stalnom sastavu idoneta re{ewa o imenovawunovih. Na predlog odborni~kegrupe “Sa{a Paunovi}-Sigurno napred za Para}in”za predsednika Izbornekomisije imenovan je diplomi-rani pravnik AndrejaNikoli}. Z. Ra{i}

JO[ JEDNA ELEKTRONSKA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE ODR@ANA JE 15. MAJA

DONET PRVI REBALANS BUXETA OP[TINEU pitawu je preraspodela sredstava op{tinske kase zbog vanrednog stawa, pandemije kovida 19 i novihprioriteta koji su se pojavili u prvom kvartalu ove godine

APOTEKA U DOWOJ MUTNICI

Kako je i najavio predsednik op{tine Sa{a Paunovi}u Dowoj Mutnici prilikom obilaska prostora kojije adaptiran za potrebe apoteke, u ovom selu po~e}eda radi apoteka. Odbornici su to potvrdili na ovojsednici tako {to su dali saglasnost na OdlukuUpravnog odbora zdravstvene ustanove Apoteka“Para}in” da u tom selu osnuju apotekarsku jedinicu.

USLUGA POMO] U KU]I

Usluga socijalne za{tite pomo} u ku}i je prior-itetna usluga koja }e se finansirati iz sredsta-va namenskog transfera nadle`nog ministarstva zaovu godinu, a uz u~e{}e op{tinskih sredstava oddeset odsto, za rad gerontodoma}ica projektovan jeiznos od ukupno 8,8 miliona dinara. Ovo je utvr|enoodlukom o projekcijama za realizaciju op{tin-skog buxeta u delu planiranih prihoda i rashodaza usluge socijalne za{tite za 2020. godinu.

NA \UR\EVDANSKOJ SEDNICI ODBORNICI IZGLASALI DESET TA^AKA SLOBODAN JANKOVI], NA^ELNIK

ODEQEWA ZA BUXET I FINANSIJE

NOVA ODLUKA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMAPravna lica i preduzetnici kojima je povereno obavqawe komunalnedelatnosti obavqa}e je do isteka ugovora koji imaju sa Op{tinom

PRERASPODELILISMO 38 MILIONAUkupni teku}i prihodi i primawaop{tinske kase ostali nepromeweni

Zbog vanrednih mera i vanredne situacije, sedniceSO se jo{ odr`avaju po posebnom poslovniku

~etvrtak 21. maj 2020. 3Aktuelno Bilten

Za prvih petnaest danamaja, kada smo naprav-ili presek, na teritorijina{e op{tine nije reg-istrovana ni jedna novaosoba pozitivna na viruskorona, a posledwi slu~ajbio je 30. aprila.Drasti~no je smawen ibroj pacijenata koji se sasimptomima respiratornihinfekcija javqaju na pre-gled kovid ambulanti.O~igledno je da epidemi-ja jewava i da je situaci-ja pod kontrolom, zbog~ega je od polovine majakovid ambulanta preseqe-na u prostorije previ-jali{ta centralnog Domazdravqa, sa izdvojenim ula-zom sa ulice. Postupno je normalizovanrad ostalih slu`bi, pa seDom zdravqa vratio naradno vreme pre vanrednogstawa, od 7 do 21 ~as rad-nim danima, za pacijentekoji primaju ampuliranuterapiju subotom do 16sati, a nedeqom do 14.Kovid ambulanta i daqeradi svakodnevno od 9 do17 sati.Dr Sne`ana Nikodijevi},pomo}nica direktora Domazdravqa Para}in za med-icinska pitawa, ka`e dapreglede kod izabranoglekara gra|ani treba dazakazuju telefonom budu}ida je broj pacijenataograni~en, a zakazivaweje neophodno da se ne bi

stvarale gu`ve u ~ekaoni-ci jer preventivne mere sujo{ uvek na snazi. Dolazakkod lekara, odnosno u Domzdravqa i daqe podrazume-va no{ewe za{titnih mas-ki i rukavica, a na ulazumedicinsko osobqe raditrija`u i dezinfekciju

ruku onih koje dolaze napregled. Zaposleni radesa za{titnom opremom, au kovid ambulanti su uskafanderima. U ambulanti za akutne

respiratorne infekcije uprotekla dva mesecaobavqeno je preko 1.500

pregleda. Na po~etku epi-demije je bilo i po 30pregleda u jednoj smeni,ka`e dr Nikodijevi}. Odkovida 19 obolelo je idesetoro radnika Domazdravqa, od kojih je sed-moro ozdravilo i vratilose na posao, dok se trojeoporavqa kod ku}e, pa sei oni vra}aju na svoja rad-na mesta. Za{titne opremeima dovoqno, preduzimajuse sve preventivne mere,dezinfekcija, tako da nikood zdravstvenog osobqa uKovid ambulanti nije biozara`en. Prema podacima sa sajtacovid19.rs, ukupan brojregistrovanih slu~ajevaobolelih sa teritorijena{e op{tine, zakqu~no sa18. majem, bio je 157.

B. Drenovakovi}

Kako bi se saniralesocijalne posledice pan-demije virusa korona, jersu vanredne okolnostidonele materijalne prob-leme i sugra|anima kojiih do tada nisu imali,op{tina Para}in iCentar za socijalni radhumanitarnu pomo} dis-trubuira}e ugro`enimai daqe, sve dok soci-

jalne posledice pos-toje, iako je ukinu-to vanredno stawe. Utoku je usagla{avawea k t i v n o s t inadle`nih slu`bi salokalnim humani-tarnim organizaci-jama kako bi se nas-tavila podela pake-ta u svim mesnimzajednicama.

Tokom trajawa vanrednogstawa Centar za socijal-ni rad i Slu`ba zapodr{ku, koju je formiraoop{tinski [tab zavanredne situacije,podelili su oko 1.500paketa pomo}i. U prvomkrugu pomo} su dobilistariji od 65 godina bezikakavih ili sa minimal-nim primawima i bez

pomo}i srodnika, a u dru-gom krugu osetqive kate-gorije mla|ih. Gra|anikoji su smatrali da im jepomo} neophodna i sami suse prijavqivali Centruza socijalni rad, pa }epakete u tre}em krugudobiti svi prijavqeni kojisu ispunili uslove poproceni ustanove soci-jalne za{tite. Z. Ra{i}

Nakon ukidawa vanrednog stawa i odluke o nastavkuizbornih radwi za izbore raspisane 21. juna, gra|ani-ma je omogu}en uvid u deo Jedinstvenog bira~kog spiskaza teritoriju op{tine Para}in. Spisak je izlo`en u prizemqu zgrade Op{tine na{alteru broj 5, a uvid se mo`e izvr{iti i elek-tronskim putem, na sajtu Ministarstva dr`avneuprave i lokalne samouprave, uno{ewem jedin-stvenog mati~nog broja. Uvid u bira~ki spisakomogu}en je u ciqu provere ispravnosti podataka ipodno{ewa zahteva za promene, ukoliko su podacineodgovaraju}i. Zahtevi za promene u delu Jedinstvenogbira~kog spiska mogu se podneti Odeqewu zaop{tu upravu i zajedni~ke poslove Uprave za urban-izam, finansije, skup{tinske i op{te poslove u vre-menu od 7,30 do 15,30 sati svakog radnog dana, kaoi subotom od 8 do 14 sati, najkasnije do 5. juna, odnos-no do dana zakqu~ewa bira~kog spiska. Nakon progla{ewa izborne liste, pravo na uvid ipodno{ewe zahteva za promene u bira~kom spisku imai podnosilac izborne liste ili ovla{}eno lice, poistom postupku kao i gra|ani. Zakqu~no, do 30. maja,gra|ani mogu podneti zahtev da se u bira~ki spisakupi{e podatak da }e na predstoje}im izborimaglasati po mestu boravi{ta na teritoriji op{tinePara}in i taj podatak se ne mo`e mewati dozavr{etka izbora.

Putem viber grupe, naelektronskim sednicama,~lanovi Op{tinskog ve}au prethodnom periodu usvo-jili su sve predloge kojisu ve} izglasani na posled-wa dva majska skup{tins-ka zasedawa, a u istomtempu elektronske sed-nice odr`avaju se i daqe.Na dnevnom redu zasedawaodr`anog u ponedeqak, 18.maja, bilo je devet ta~aka.Utvr|ena je i Skup{tiniupu}ena odluka oodre|ivawu subjekata odposebnog zna~aja zaspasavawe u op{tiniPara}in, a po dobijenommi{qewu Odeqewa zajavne slu`be da je drugaizmena ovogodi{weg pro-grama poslovawa JKP“Para}in”, sa finansi-jskim planom, u skladu sanedavno donetim prvimrebalansom op{tinskog bux-eta - izmena programa poslo-vawa JKP prosle|ena jeodbornicima na saglasnost.Usvojeni su i aneksi dvaugovora o obezbe|ivawusredstava za vr{ewe osni-va~kih prava za 2020. god-inu izme|u Op{tine

Para}in i Doma zdravqa,odnosno Centra za soci-jalni rad i upu}eni SO nasaglasnost. Ve}e je done-lo i nekoliko re{ewa orasporedu sredstava uokviru odobrenih apro-prijacija.Na sednici odr`anoj 15.maja, izme|u ostalog,saglasnost je dobioizve{taj sportske komisi-je o usvajawu zahteva vi{eklubova da neutro{enasredstva iz prvog kvarta-la ove godine prenesu udrugi. Tako|e na jednojod prethodnih sednica,preraspodelom sredstavapreko teku}e buxetske rez-erve i dono{ewem odgo-varaju}eg re{ewa,obezbe|ena su dodatna sred-stva za sprovo|ewetehni~ke kontrole novoiz-gra|enog op{tinskog objek-ta u Industrijskoj zoni“Zmi~”. Taj objekat jeugovorom iz decembrapro{le godine ve} dat uzakup {vedskoj kompaniji“Rimaster”, koja planirada u wega preseliproizvodwu i da zaposli1.000 radnika. Z. Ra{i}

ZA DVA MESECA U KOVID AMBULANTI OBAVQENO PREKO 1.500 PREGLEDA

EPIDEMIJA JEWAVA,SMAWEN BROJ PACIJENATAKovid ambulanta zbog toga od polovine maja radi u previjali{tu Doma zdravqa, sa ulazom sa ulice

PREMINUL0 19 OSOBA

SA LISTE POZITIVNIH

Kako saznajemo od dr Sne`ane Nikodijevi}, do 15.maja ukupno je 921 osoba iz op{tine Para}intestirana na koronavirus, od tog broja je 544uzorka za testirawe uzeto u na{oj kovid ambulanti.Prema tim podacima, 149 osoba je bilo pozitivno,a svega nekoliko se do polovine maja jo{ nalazi-lo na bolni~kom le~ewu. Ostali su izle~eni ipu{teni ku}ama na daqi oporavak. Od po~etka epi-demije sa liste obolelih umrlo je 19 osoba, od kojihje osam `ena i 11 mu{karaca. Svi preminuliimali su pridru`ene, hroni~ne bolesti, a najvi{eje bilo dijabeti~ara i korisnika hemodijalize.

RADI SANIRAWA SOCIJALNIH POSLEDICA PANDEMIJE KOVIDA 19

NASTAVQA SE PODELA POMO]I NAJUGRO@ENIJIMACentar za socijalni rad i lokalna samouprava deli}e humanitarne pakete u tre}em krugupojedincima i doma}instvima koji ispuwavaju uslove u svim mesnim zajednicama

ZA REPUBLI^KE I LOKALNE IZBORE

RASPISANE ZA 21. JUN

UVID U DEO BIRA^KOGSPISKA ZA

OP[TINU PARA]INGra|ani mogu da zatra`e promenu podataka najkas-nije do 5. juna, kada se zakqu~uje bira~ki spisak

SKORO SVAKODNEVNA ZASEDAWA OP[TINSKOG VE]A

USVOJEN PREDLOGREBALANSA

PROGRAMA JKPIzmena programa poslovawa JKP “Para}in”za ovu godinu u skladu je sa nedavnom done-tim prvim rebalansom op{tinskog buxeta

Paketi }e ponovo sti}i do svih mesnih zajednica

SPREMNO ZA ISPORUKU - lagerovana pomo}

Ambulanta za respiratorne infekcije sada je u centralnom Domu zdravqa

~etvrtak 21. maj 2020.4 InfrastrukturaBilten

Ulica carice Milice i[umadijska u DowemVidovu su prve sao-bra}ajnice u kojima supo~eli radovi kojiprethode asfaltirawunakon ukidawa vanrednogstawa, mada je real-izacija ovogodi{weg pro-grama po~ela pre toga, uDrenovcu, odmah nakonubla`avawa dr`avnihmera. Novootvorenogradili{te sa svojimsaradnicima i ~elnikomSaveta te mesne zajedniceobi{ao je Sa{a Paunovi},predsednik Op{tine, kojije najavio obiman ovogo-di{wi plan asfaltirawaseoskih saobra}ajnica.- Posle asfaltirawa

ulice u Le{ju koja jegra|ena po programu izpro{le godine, u ovoj godi-ni rade se dve ulice uDrenovcu, a sada jo{ dvesaobra}ajnice u DowemVidovu. Posle toga slederadovi u Sikirici, Rataru,

Stubici, Buqanu, [alu-dovcu, prekomoravskimselima i grupi drugihsela. Ukupno 20 seoskihmesnih zajednica dobi}enove asfaltirane ulicetokom godine. Na taj na~inispuwavaju se obe}awa data

gra|anima na zborovimai sprovodi se planOp{tine da sve ulice usvim selima dobijuasfaltirane kolovoze,rekao je Paunovi}.

Dowe Vidovo imaizgra|enu kanalizacionumre`u i mogu}nostprikqu~ewa doma}insta-va, tako da je ispo{tovanredosled infrastrukturnihradova: najpre kanalizacija,pa asfalt. Prema re~imaDragana @ivkovi}a, kojivodi Savet MZ ovog sela,a ujedno je i odbornik uSkup{tini op{tine

Para}in, kroz obe oveulice koje se sada gradekanalizacija je pro{la.

- Na prethodnimzborovima me|u zahte-vima me{tana bilo jeasfaltirawe ove dveulice, prema priorite-tima, pa smo zbog toga iodlu~ili da radimo ba{wih. U narednom perio-du nas o~ekuje komp-likovan problemre{avawa imovinskihodnosa u jednoj ulici,

dok se dve ulice projektuju.Jedna od wih je Juhorska,a u dogovoru sa me{tani-ma planirali smo da onabude slede}a koju }emonaredne godine da asfalti-ramo, ka`e @ivkovi}.

M.Stojanovi}

U Dowoj Mutnici prikraju su zavr{ni radovi naadaptaciji i opremawuobjekta u kome }e uskoroproraditi apoteka, odnos-no radna jedinicaop{tinske zdravstveneustanove Apoteka“Para}in”. Lokalnasamouprava tu planira dau saradwi sa Domomzdravqa u budu}nostiotvori i seosku ambulan-tu, tako da }e me{tani tumo}i da se pregledaju i uapoteci odmah da preuzmuprepisane medikamente. Obilaze}i objekat koji jeu zavr{noj fazi opremawa,~elnik Para}ina Sa{aPaunovi} podse}a da seovim ispuwava deo obe}awadat korisnicimazdravstvenih usluga izDowe Mutnice. Naime,otvarawe ambulante iapoteke stanovnici ovemesne zajednice tra`ili suna zborovima o planirawubuxeta.

- Kako je obe}ano, pros-tor u prate}em objektupored doma kulturepripremqen je da mo`eda se koristi kao seoskaapoteka. Jednu takvu smove} ranije otvorili uRa{evici, kao filijaluGradske apoteke za preko-moravska sela, pa je planda se i ovde, za ovaj deona{e op{tine, za selakoja gravitiraju premaDowoj Mutnici, gde jeina~e planirana i seoskaambulanta u budu}nosti,

otvori apoteka. To }e sig-urno me{tanima sela uovom delu na{e op{tinebiti od velike koristi.Na{ plan je da i drugimselima u kojima bude bilopotrebe i interesovawastanovnika, omogu}imootvarawe ovakvih apoteka,rekao je Paunovi}.

Milo{ \ur|evi},stanovnik Dowe Mutnicekoji je kao ~lan Op{tin-skog ve}a bio ukqu~en urealizaciju ovog posla, sponosom isti~e da se pred-vi|eni poslovi privodekraju.- Zavr{ni su radovi na

fasadi, izgra|en je mokri~vor, ugra|ene su plo~ice,zamewena stolarija ibudu}a apoteka je opremqe-na odgovaraju}imname{tajem... U centrusela ve} postoji Dom kul-

ture, po{ta, prodavnica,planira se ambulanta, aapoteka koja }e uskorobiti zavr{ena je vrlova`na za zdravstvenuza{titu stanovnika DoweMutnice i drugih selakoja gravitiraju ka ovojmesnoj zajednici, obja{wava\ur|evi}. M.S.

U sklopu ure|ewa javnihpovr{ina u seoskim mesnimzajednicama, posledwih danaaprila nastavqeni su radovina ure|ewu platoa u MZPlana koji obuhvata prostorispred Doma kulture iseoske ambulante u centrusela. Ovi radovi su zapo~etipre uvo|ewa vanrednogstawa, a nastavqeni saubla`avawem dr`avnih meraposle Uskrsa. Kako ka`eDragan Risti}, predsednikSaveta MZ, posle ure|ewaprostora ispred doma kul-ture nastavi}e se i radoviispred seoske ambulante,gde je ve} ura|ena rampa, asam prostor bi}e sre|en poprojektu koji je izra|en upro{loj godini. Slobodan Bogdanovi},

zamenik predsednika Saveta,obja{wava da }e plato ujedinstvenu prostornu celinupovezati i zgradu po{te.- Ima}emo pe{a~ke staze,

ure|ene zelene povr{ine saklupama, malu fontanu, osamparking mesta, bunar je ve}izgra|en. Ovaj prostorkrasi}e `ardinijere saukrasnim biqkama, a bi}eosvetqen led sijalicama...Radove izvodi preduze}e

"Spektar invest", Plawanio~ekuju da se oni okon~aju udogovorenom roku. Ure|ewejavnih povr{ina je, ina~e,pored zahteva za asfalti-rawem ili izgradwom kanal-izacije, jedan od naj~e{}ihzahteva me{tana sela kojioni upu}uju predstavnicimalokalne samouprave. M.S.

TEKU RADOVI NA URE\EWU PLATOA U PLANIU NEKOLIKO SELA OD PREDVI\ENIH 20 ZA OVU GODINU, PRIPREMA SE ASFALTIRAWE

GRADE SE DVE ULICE U DOWEM VIDOVUNa ovaj na~in ispuwavaju se obe}awa data gra|anima i sprovodi planOp{tine da sve ulice u svim selima dobiju asfaltirane kolovoze

ZAVR[NI RADOVI NA ADAPTACIJI OBJEKTA U CENTRU DOWE MUTNICE

Plan lokalne samouprave je da apoteke buduotvorene i u drugim selima u kojima posto-ji takva potreba

NEKADA[WA

PRODAVNICA

Prostor budu}e apotekekoristila je prodavni-ca koja je otvorena predve godine, pa je bilopotrebno odvojiti dvadela objekta, re{itimokri ~vor, potpunopreurediti unutra{wostza potrebe funkcioni-sawa apoteke. To je iura|eno, na kraju je sti-gao i name{taj.

ME[TANI OVOG DELAOP[TINE IMA]E APOTEKU

Pored ure|enih staza, klupa, bunara, ovajprostor ima}e i osam parking mesta

NASTAVQENA IZGRADWA TROTOARA

ISPUWENO OBE]AWEZA TESLINU ULICUBezbednost u saobra}aju pe{aka koji `ive u nase-qu na Kara|or|evom brdu bi}e neuporedivo ve}a

Stalna tema na posledwatri zbora u Mesnoj zajedni-ci “4. jul” bila je izgradwatrotoara u preostalom deluTesline ulice i staze uzbrdo do naseqa naKara|or|evom brdu.Ispuwavaju se oba zahtevagra|ana jer su radoviprethodnih dana nastavqeni,a na isti na~in bi}e ispuwenizahtevi i u drugim delovimagrada jer Op{tina ima obimanplan izgradwe trotoara ~ijase realizacija nastavqa.Trotoari se, ina~e, grade

najpre u prometnijim ulica-ma gde ih nema, a zatim i na

ostalim saobra}ajnicama kakobi se pove}ala bezbednostsvih, posebno dece.

Izgradwa trotoara ipe{a~ke staze u Teslinojulici obavqa se fazno. Prvideo je zavr{en pro{legodine, a trenutno se radoviodvijaju u delu od Prvomajskedo Ulice vojvode Putnika. UUlici Stevana Jakovqevi}au zoni istoimene {kole pop-lo~avawe se privodi kraju.Isti posao neposredno preuvo|ewa vanrednog stawazavr{en je u Ravani~koj uli-ci u zoni O[ “\ura Jak{i}”.

M.S.

OAZA ZA ODMORU CENTRU SELA

MILO[ \UR\EVI]:u centru sela sad ima sve

~etvrtak 21. maj 2020. 5Infrastruktura Bilten

Stanovnici veoma va`neUlice Ivana GoranaKova~i}a u na{em gradudobijaju prakti~no novusaobra}ajnicu jer je pro-tekle sedmice, nakonrekonstrukcije vodovodnemre`e, po~ela zamenadotrajalog asfaltnogkolovoza novim. Starikolovoz ma{ine di`u ibi}e ura|en novi, tako daOp{tina ispuwava i ovajzahtev me{tana bez obzi-ra na zaka{wewe koje senije moglo izbe}i zboguvo|ewa vanrednog stawa,kada je morao da bude obus-tavqen najve}i deo infra-strukturnih radova.Predsednik Op{tine

Sa{a Paunovi}, obilaze}iovo gradili{te, rekao jeda }e Ulica Ivana GoranaKova~i}a biti u pot-punosti rekonstruisana uovom delu grada. Po planu,posle ovih radova, treba-lo bi da budu rekonstru-isane i susedne ulice sadruge strane Tesline iulice koje idu prema

gradu paralelno sa UlicomIvana Gorana Kova~i}a.- Plan Op{tine je da u

narednih nekoliko godinarekonstrui{e 50 gradskihulica, da se izgrade pri-gradske saobra}ajnice kojihina~e nema jo{ puno i na tajna~in da stawe kolovoza ugradu podignemo na jedanvi{i nivo, rekao je, izme|uostalog, Paunovi}.Od odbornice u lokalnomparlamentu Ivane Jov~i}iz ove MZ sazanajemo da seu delu Ivana GoranaKova~i}a prema grobqu,koji do sada nije imaoatmosfersku kanalizaciju,

sada gradi i ona. Re~ je odu`ini od 220 metara, acela ulica duga je 400metara i kompletno }ebiti asfaltirana.

- Ovo je deo grada u komeje dosta ura|eno u prethod-nom periodu. Mnogi radovisu i daqe u toku, kao {toje izgradwa trotoara uUlici Stevana Jakovqevi}ai u Teslinoj ulici gradise pe{a~ka staza doKara|or|evog brda. DeoKara|or|evog venca u komesu re{eni imovinskiodnosi dobio je pro{le

godine asfalt. Sada tamoradimo trotoare, a tako|ese radi i kanalizacionamre`a, upoznala nas jeJov~i}eva i sa drugiminfrastrukturnim poslovi-ma koji su u toku u ovomdelu grada. - Svi radovi suizvedeni ili se izvode nazahtev i po `eqi me{tanakoji najboqe znaju {ta imje potrebno u wihovoj sre-

dini, a mi se trudimo dapo prioritetima koje sawima dogovorimo ispuwava-mo ono {to je gra|animanajva`nije.Ulica Ivana Gorana

Kova~i}a, kao i drugeulice u kojima se obavqa-ju radovi, a koje je pobro-jala Jov~i}eva, nalaze se uMZ "7. jul".

M. Stojanovi}

Najpopularniji sport uselima na{e op{tine odu-vek je bio fudbal, palokalna samouprava svakegodine opredequje sredstvaiz buxeta za izgradwuigrali{ta po standardima,kako bi seoski klubovimogli da se takmi~e u lig-ama. Ove standarde ispuwa-va i fudbalsko igrali{teu Mirilovcu na kome seradovi privode kraju, a

koristi}e ga Fudbalskiklub "Razvitak" iz ovogsela, ali i drugi sportistii rekreativci.- Ispuweno je jo{ jedno

obe}awe, tre}e fudbalskoigrali{te zavr{avamo useoskim mesnim zajednicamau posledwih godinu dana,najpre u Izvoru i Lebini,a sada i u Mirilovcu. Toje bio glavni zahtev gra|anana zborovima odr`animpro{le i pretpro{legodine, tako da ovim radovi-ma ispuwavamo i taj zahtev,kazao je Sa{a Paunovi},predsednik Op{tine, tokompro{lonedeqnog obilaskaMirilovca.Izgradwom fudbalskog ter-ena ova mesna zajednica jere{ila vi{edecenijskiproblem, potvrdio je GoranObradovi}, potpredsednikFK "Razvitak".- Posle 38 godina kona~nosmo i mi dobili teren i tou odli~nom stawu. Redovnose poliva trava, prihrawu-

je |ubrivima i sre|uje.Po{to smo ve} ~ekali dugona wegovu izgradwu, rednala`e da ga odr`avamokako treba. Na{i fudbalerisu puni entuzijazma, svakod-nevno poma`u oko terena,nestrpqivo o~ekuju jesen ipo~etak nove takmi~arskesezone, kada }e zaigrati,najzad, kod ku}e, ka`eObradovi}.FK “Razvitak” se takmi~iu Op{tinskoj ligi.

M. Stojanovi}

Po{tuju}i zahtevestanovnika seoskih mes-nih zajednica iskazane nazborovima gra|ana o plani-rawu op{tinskog buxeta,jedna od ulica koja seme|u prvima gradi ovegodine je Ulica NikoleTesle u Rataru, koja vodiprema grobqu u ovom selu.Podsetimo, i ove godineza `iteqe seoskih mes-nih zajednica i daqe jejedan od prioritetaasfaltirawe, a za aktuel-nu sezonu planirana jeizgradwa saobra}ajnica u~ak dvadest seoskih mesnihzajednica. Radovi su u tokuu Drenovcu i DowemVidovu, a sada se, kako jerekao ~elnik na{eop{tine Sa{a Paunovi},gradi u Rataru, u ulicikoja je dogovorena da budedelom asfaltirana u ovoj

godini, a radovi }e senastaviti i u slede}ojgra|evinskoj sezoni.U skorije vreme sli~ni

radovi predstoje u GorwemVidovu i Sikirici, zatimu Stubici i Buqanu, apotom i ostalim selimakoja su ove sezone plani-rana za izgradwu asfaltnogkolovoza, kao {to su[avac, ^epure, Svojnovoi tako daqe... Asfaltirawa}e biti svuda gde supostavqene table zaizvo|ewe radova.Paunovi} je posebno

naglasio da se paralelnosa izgradwom seoskih uli-ca rekonstrui{u ulice ugradu. Radovi su po~eli uIvana Gorana Kova~i}a, abi}e i asfaltirawa pre-ostalih prigradskih ulica.Po~etku radova u Rataruprisustvovao je i Goran

Markovi}, predsednikSaveta ove MZ, koji jeobjasnio da je odluka oasfaltirawu UliceNikole Tesle doneta naposledwem zboru gra|anakoji je odr`an krajempro{le godine. Tada jeve}ina prisutnih utvrdi-la kao prioritet asfalti-rawe ba{ te ulice. - Ulica Nikole Tesle jezna~ajna ne samo zbog toga{to vodi prema seoskomgrobqu, ve} i zbog toga{to qudi koji `ive uselu na ovom prostoruimaju dosta svojih posedakoje obra|uju, tako da }enakon wenog asfaltirawata imawa biti dostupnija,kazao je Markovi}, gov-ore}i o zna~aju aktuel-nih infrastrukturnihradova u svojoj mesnoj zajed-nici. M.S.

POSLE ZAMENE VODOVODNE MRE@E, NA RED JE DO[LA REKONSTRUKCIJA ULICE

MEWA SE KOMPLETAN KOLOVOZ U IVANA GORANA KOVA^I]APlan Op{tine je da u narednih nekoliko godina bude rekonstruisano i izgra|eno 50 gradskih i prigradskih ulica

ZBOG ^EGA RADOVI TRAJU DUGO

Kada se rekonstrui{u gradske ulice radovi tra-ju prili~no dugo jer se najpre mewa vodovodna mre`apo programu koji se realizuje sa Nema~kom razvo-jnom KKffWW bankom. Tako je i u ovoj ulici zamewe-na najpre kompletna instalacija, za {ta je potreb-na sinhronizacija radova izvo|a~a, a to je i mno-go ve}i posao nego samo asfaltirati ulicu. U planuje da se kasnije, jedna po jedna, asfaltiraju i uliceizme|u Ivana Gorana Kova~i}a i pruge i RadomiraPutnika sa druge strane Tesline ulice.

ZELENI TEPIH

Kako bi obezbedilizalivawe posa|enetrave, fudbaleri i~lanovi upraveodradili su zajedni~kuakciju. Sami su obezbe-dili crevo i iskopalikanale uz pomo} izvo|a~aradova koji je izgradioteren, travu redovnozalivaju, pa je ona ve}pravi zeleni tepih nakome }e biti velikozadovoqstvo igrati.

PRO[LE SEDMICE PO^ELA IZGRADWA ULICE NIKOLE TESLE

Posle Izvora i Lebine, lokalna samouprava je ispunila dogovoro izgradwi terena i sa `iteqima Mirilovca

ISPUWAVA SE ZAHTEVME[TANA RATARAUlica Nikole Tesle vodi prema seoskom grobqu i ve}em broju imawa Rataraca

Ivana Jov~i}, odbornica

GORAN MARKOVI],predsednik Saveta MZ

OP[TINA JE IZGRADILA TRI FUDBALSKA TERENA ZA GODINU DANA

MMMM IIII RRRR IIII LLLLOOOO VVVV ^̂̂̂AAAA NNNN IIII DDDD OOOO BBBB IIII LLLL IIIIIIII GGGG RRRR AAAA LLLL IIII [[[[ TTTT EEEE ZZZZ AAAA DDDD IIII KKKK UUUU

GORAN OBRADOVI]:Klub najzad na svome

~etvrtak 21. maj 2020.6 PanoramaBilten

Na zahtev `iteqa sazborova o planirawu bux-eta, u Mesnoj zajedniciLe{je nastavqeni su radovina adaptaciji doma kulture.Poslovi teku premautvr|enoj dinamici, a da seuredi spoqa{wi izgledobjekta, odnosno fasada,dogovoreno je pro{legodine, kazao je predsednikop{tine Sa{a Paunovi}prilikom obilaskagradili{ta.- Pre toga smo imali

radove u unutra{wostiobjekta i kroz vi{e fazaobjekat je polako ponovopriveden nameni. Ovo jesamo jedan od objekatadomova kulture u seoskimmesnim zajednicama kojiu toku ove godine plani-ramo da rekonstrui{emoili izvedemo radove nawima. Bi}e jo{ radovatokom narednih dana itokom godine, kazao je,izme|u ostalog, Paunovi},podse}aju}i da radovimana domu kulture lokalnasamouprava ispuwava jo{jedno od obe}awa dato`iteqima Le{ja.Vladica Qubisavqevi},

zamenik predsednika SavetaMZ Le{je, podse}a da jeOp{tina u saradwi saMesnom zajednicom krenu-

la u obnovu doma u Le{jupre nekoliko godina, nazahtev samih me{tana.Zamenom krovne kon-strukcije najpre je re{enjedan od najve}ih proble-ma na zgradi i spre~enoweno daqe propadawe.- Krov je bio star i

dotrajao tako da se vrlo~esto usled jakih ki{ade{avalo proki{wavaweunutar sale, ali je ovajproblem uspe{no otklowenpre par godina. Nakonzamene kompletnog starogkrova novim, stekli su seuslovi za daqu adaptaci-ju doma. Sam dom se sastojiiz jedne velike sale,~etiri mawe prostorije ipodruma. Ove 4 mawe pros-torije su ve} sre|ene, atako|e je zamewena i kom-pletna stolarija izuzevna malom podrumu. Dom jekona~no do~ekao i trenu-tak da dobije svoj praviizgled. Zavr{avaju seradovi na ugradwi fasade,a novi izgled doma prateletwikovci koji gaokru`uju, tako da }e ovobiti jedan prelepi objekatu na{em selu, zadovoqnotvrdi Qubisavqevi}.Le{je jeste malo selo, aliima dosta dece. Letwikovcikod doma su veoma va`ni,

a roditeqi tako|e tra`eda se napravi neki pros-tor gde }e deca mo}i da seigraju. Dragana @ivanovi},

zamenica na~elnika Upraveza poslove organa op{tine,ina~e me{tanka, ka`e dase mesna zajednica nada

da }e i to da ostvari.- Nadamo se da to real-

izujemo u narednom peri-odu uz pomo} Op{tinePara}in i predsednika

Sa{e Paunovi}a koji fan-tasti~no prepoznaje svepotrebe gra|ana, naglasi-la je @ivanovi}eva.

M. Stojanovi}

U Ulici Mom~ilaPopovi}a u Mesnoj zajed-nici "Centar" polovinommaja prire|ena je sim-boli~na sve~anost na kojojje lokalna samouprava najm-la|im na{im sugra|ani-ma predala na upotreburekonstruisano de~jeigrali{te. To je bio zahtevgra|ana te MZ na vi{ezborova koji su odr`aniprethodnih godina, a kojije op{tina ispunila.Kapija je kona~nootkqu~ana, a mali{ani suprotr~ali kroz postavqenusve~anu traku jedvado~ekav{i da stignu doquqa{ki, tobogana... Takoje kutak za igru dece sim-boli~no otvoren.

- Ove godine osim ovogde~jeg igrali{ta uradilismo i rekonstrukcijuigrali{ta u Mesnoj zajed-nici "Dankovo". Izgra|eno

je novo igrali{te u UliciVojvode Stepe koje }e zanekoliko dana biti preda-to na upotrebu pookon~anim radovima.

Izgradwa sli~nog objektatraje u Jagodwaku, zatim uUlici Adakalskoj, prekoputa zgrade JP "Vodovod".Jo{ jedno }e bitiizgra|eno u Vidovdanskojulici. Posle toga plani-ramo i rekonstrukcijudrugih postoje}ih de~jihigrali{ta, kao {to jeigrali{te u parku uVrap~anu, kod Hale sporto-va, kako bi i ona ispuni-la propisane standarde,najavio je predsednikop{tine Para}in, Sa{aPaunovi}, na ovoj malojsve~anosti. On je dodaoda se, osim u gradu, de~jaigrali{ta prave i useoskim mesnim zajedni-cama kako bi tamo{wiklinci i klinceze imalisvoje kutke za igru idru`ewe, a roditeqi mno-go boqe uslove za ~uvawedece. Mala Irina Minisija

nije skrivala svojeodu{evqewe novim sprava-ma postavqenim u par-ki}u, mada nam je sa pono-

som rekla da tobogan imai kod bake.- To je razli~ito jer

ovde mogu da se dru`im bezograni~ewa sa svojom dru-garicom Na|om i sa drugimsvojim vr{wacima. Osimtoga, dopadaju mi se iquqa{ke, i klackalice,i sve druge igra~ke...Dolazi}u redovno, uvekkada mama, tata ili bakamogu da me prate ovde,objasnila je na svoj na~in{armantna mala klincezakoliko joj zna~i ovaj par-

ki}.Otvarawu rekonstruisanogde~jeg kutka prisustvovalisu jo{ na~elnik op{tinskeUprave za investicije iodr`ivi razvoj VojislavVasi}, preko koje seizgradwa i rekonstrukci-ja de~jih igrali{ta real-izuje, iz iste upraveZorica Bodiroga, MarkoJovi~i}, arhitektaDirekcije za izgradwu, kaoi predstavnici drugihslu`bi lokalne samouprave.

M.Stojanovi}

OP[TINA NASTAVQA DA URE\UJE I PRIVODI NAMENI DOMOVE KULTURE U SELIMA

ZABLISTALA FASADA DOMA U LE[JUOvaj dom rekonstrui{e se fazno, pa su prethodnih godina zameweni kompletno krov, stolarija i ure|ene ~etiri mawe prostorije

GUMIRANA PODLOGA,

MOBILIJAR SA ATESTOM

Sva nova i rekonstruisana de~ja igrali{ta u na{ojop{tini su ogra|ena, imaju gumiranu podlogu i ate-stirane sprave za igru, jer tako sada standardipropisuju da bi igrali{ta bila bezbedna. Lokalnasamouprava u proteklom periodu sagradila je vi{etakvih prostora za decu u razli~itim delovimagrada, tako|e u Popovcu, ^epuru i Tre{wevici, gra-di se u Ra{evici, a uskoro }e i u [aludovcu. Na ovajna~in roditeqi, bake i deke, imaju mnogo boqeuslove ne samo za ~uvawe dece ve} i za razvijawewihovih motori~kih i kreativnih sposobnosti kroz igrui dru`ewe sa vr{wacima. Za starije, koji motre namali{ane, postavqene su klupe.

PREDAT NA UPOTREBU JO[ JEDAN KUTAK ZA DECU, SADA U ULICI MOM^ILA POPOVI]A

U gradu je ve} izgra|eno nekoliko sli~nih igrali{ta, a Op{tina,paralelno sa wima, ovu vrsta radova finansira i u selima

OTVORENO PRELEPOIGRALI[TE U MZ “CENTAR”

POSLE FASADE, NA REDU ENTERIJER

Posle ure|ewa fasade-eksterijera, slede}e godine,zavisno od sredstava, u planu je ure|ewe unutra{wegprostora, najavila je me{tanka Dragana @ivanovi}.- Predsednik op{tine Sa{a Paunovi} je prepoznaoda je ova zgrada jako bitna za na{u mesnu zajednicuzato {to predstavqa centar sela. Kad se sredi enter-ijer (velika sala), objekat mo`e da se koristi i zasvadbe, kr{tewa, da}e, za sve ono {to ~ini svakodnevni`ivot u jednoj mesnoj zajednici. Za to je potrebno dase uradi i mokri ~vor, tako|e da se kupi name{taj -stolovi, stolice, kuhiwa, sve {to je potrebno.Predsednik op{tine Sa{a Paunovi} sa sarad-

nicima na poslovima obnove doma u Le{ju

Radovi na fasadi dogovorenisu na pro{logodi{wem zboru

Radost za decu u ovom delu centra grada

Mala Irina za “Bilten” ka`e da}e stalno dolaziti da se tu igra

~etvrtak 21. maj 2020. 7Grad Bilten

Para}insko Javno komu-nalno preduze}e“Para}in” tokomvanrednog stawa imaloje izuzetno va`an zadataksprovo|ewa dezinfekcijei odr`avawa komunalnehigijene grada, uz svedruge poslove, pa su sveslu`be radile maksi-malnim kapacitetom.Dezinfekcija ulica nas-tavqena je i posle uki-dawa vanrednog stawapo~etkom marta, rekao jeu razgovoru za “Bilten”direktor JKP Danijel@ivkovi}.- Dezinfekciju javnih

povr{ina i daqe urednoradimo cisternama iru~no atomizerima, sveta~ke koje su tretiranetokom vanrednog stawatretiramo i daqe svakeve~eri. Tako }emo radi-ti dok se ne donese novaodluka Op{tinskog {tabaza vanredne situacije.Ina~e, u uslovima kadaraspola`emo sa minimu-mom radne snage zbogzabrane zapo{qavawa kojatraje od 2013. godine, atokom vanrednog stawa

oslobo|eni su radazaposleni sa hroni~nimbolestima, prezadovoqansam radom na{eg pre-duze}a koje je uspe{norealizovalo sve aktuelneposlove u ovakvoj pan-

demijskoj situaciji. Mesecdana zbog mera suzbijawazaraze nije radila zelenapijaca po nalogu [taba zavanredne situacije, alisve ostale radne jedinicesu radile punim kapacite-

tima. I vi{e od toga.Dovoqno je znati samopodatak da se kontejneriu u`em jezgru grada praznedva puta dnevno. [ta bibilo kada bi se topresko~ilo? I samigra|ani su komentarisaliizuzetno pozitivno sve{to smo radili, naro~itodezinfekciju javnihpovr{ina koja je u ovakvojsituaciji od velikeva`nosti, nagla{ava@ivkovi}.

Saradwa sa me{tanima sela

Javno komunalno pre-duze}e, tako|e, ve} godi-nama ure|uje nekate-gorisane puteve u na{ojop{tini sopstvenom meh-anizacijom, na poziv zain-teresovanih me{tana koji-ma su ti putevi potrebniza pristup wivama, koliba-ma, {umskim zabranima...To su {umski, poqski ibrdski putevi na kojimaekipe JKP obavqaju poslovekr~ewa, ravnawa i nasi-pawa, uz pomo} buldo`era,kombinovane radne ma{ine,a prevoz materijala sprovo-

di se kamionima kiperima.- Nekategorisane puteveure|ivali smo u prethod-nom periodu u Mirilovcu,[avcu, Izvoru, DowemVidovu, a posao nas-tavqamo u Rataru,Drenovcu, Tekiji, premadvonedeqnom rasporedukoji se pravi kako pozivime{tana sti`u. Ti pute-vi su bitni stanovnicimasela zbog pristupa obradi-vim povr{inama, branici-ma, ili da bi stigli do svo-jih koliba, p~eliwaka... Usvakom slu~aju, ure|ewenepristupa~nih puteva jeod velike va`nosti zaseoske sredine. JKP je 2016.godine opremqeno meha-nizacijom za ove poslove, odkad ih i sprovodi, pa jeure|ewe tih puteva posta-lo sastavni deo redovnihaktivnosti preduze}a, ka`edirektor JKP.Nagla{ava, tako|e, da

je u periodu bujawa veg-etacije veoma va`noodr`avawe javnih zelenihpovr{ina u gradu, odnos-no ko{ewe, pa je Radnajedinica "Zelenilo" tokomprvomajskih praznika obav-

ila ko{ewe svih zelenihpovr{ina u turisti~kimnaseqima Grza i Sisevac,od 11. maja ko{ewe grad-skog grobqa, a zatim senastavqa daqe sa ure|ewemparkova po planu."Zelenilo" je tako|e radi-lo sa smawenim brojemradnika, tako da je wihukupno {estoro obavqalosve zadatke, redovan pro-gram odr`avawa, pa ~ak iposlove preko toga,zakqu~io je razgovor za“Bilten” direktor JKPDanijel @ivkovi}.

N. Stankovi}

Prvi ovogodi{wi tret-man suzbijawa krpeqa najavnim zelenim povr{ina-ma i larvicidni tretmanprotiv komaraca na sta-ja}im vodama obavqenisu 9. maja, kao redovnemere koje na{a op{tinave} godinama realizuje uciqu smawewa wihovihpopulacija i {tetnihefekata koje izazivaju.Zapra{ivawe protiv

krpeqa obavqa sepo~etkom maja i u sep-tembru, dva puta godi{wedu`i niz godina. Javna

nabavka je realizovanapreko Javnog komunalnogpreduze}a “Para}in”, upredvi|enom roku u vremevanrednog stawa. Prezapra{ivawa obavqene suredovne mere - ko{ewetrave na javnim zelenimpovr{inama, u parkovima,dvori{tima {kola ivrti}a u gradu i selima,kao i na prostorima Grzei Sisevca.- Kao i svake godine, i zaovu smo planirali ~etiritretmana protiv komaracai dva protiv krpeqa. Ove

poslove finansiraOp{tina Para}in, anabavka se realizuje prekoJKP u oblasti zoohigijenei dezinsekcije, a u skladusa Zakonom o za{titistanovni{tva od bolestikoje prenose `ivotiwe,rekao je tim povodomMilo{ Tomi} izKabineta predsednikaSkup{tine. Po wegovimre~ima, tretiraju sezelene povr{ine u gradu,{kolska dvori{ta iigrali{ta, turisti~kanaseqa Grza i Sisevac.

Merama dezinsekcije{tite se qudi od bolestikoje prenose komarci ikrpeqi, a tako|e se {titeod wih i ku}ni qubimci.

Izvo|a~ radova jebeogradska firma “Ekodez” sa kojom op{tinaPara}in dobro sara|ujevi{e godina, uz nadzorinspekcijske slu`beOp{tine Para}in.Obavqen je i prvi lar-vicidni tretman za suzbi-jawe populacije komaraca,{to zna~i sa zemqe, atokom godine bi}e izapra{ivawa iz aviona.

N. Stankovi}

Posle obustave pla}awausluge parkirawa od 25.marta zbog pandemije virusakorona i vanrednog stawa,JP “Direkcija za izgradwuop{tine Para}in” prekosvog parking servisa nas-tavila je naplatu ove uslugena javnim parkirali{timaod 8. maja. Kako je navedenou saop{tewu ovog javnogpreduze}a, na osnovu odluke

Nadzornog odbora Direkcijekoja je dobila skup{tinskusaglasnost, krenula je kon-trola naplate kori{}ewajavnih parkirali{ta. Direkcija za izgradwu je

obavestila korisnike da serok va`ewa pretplatnihparking karata upla}enih

do 25. marta produ`ava za30 dana, ra~unaju}i od 8.maja. U tom ciqu svi koris-nici pretplatnih parkingkarata pozvani su da se javeSektoru za upravqawe javn-im parkirali{tima kakobi se a`urirao datumva`ewa wihovih pretplatnihkarata i time izbegle nepri-jatnosti tokom kontrole. Sve informacije mogu se

dobiti putem telefona035/564-369, 564-342 i063/10-76-990 ili elek-tronskom po{tom, a gra|anibi zbog jo{ uvek postoje}eopasnosti od {irewa virusatrebalo da izbegavaju dolazaku prostorije parking servisa.

N.S.

DANIJEL @IVKOVI], DIREKTOR JKP “PARA]IN”, O POSLOVIMA TOKOM I POSLE VANREDNOG STAWA

RADILI SMO PUNIM KAPACITETOM I PREKO TOGAZadovoqan sam {to smo sve realizovali i pored nedovoqno radne snage zbog zabrane zapo{qavawa

PONOVO NAPLATA PARKIRAWA OD 8. MAJA OBAVQENO PRVO PRSKAWE PROTIV KRPEQA I LARVI KOMARACA

PRODU@EN ROKPRETPLATNIH KARATA

MAJSKI TRETMAN OPASNIH INSEKATAKao i svake godine, predvi|ene su ~etiri akcije protiv komaraca i dve protiv krpeqa

PRENOSIOCI

ZARAZNIH

BOLESTI

Krpeqi su poznatiizaziva~i opasneLajmske bolesti koju~ovek mo`e da dobijeprilikom ubodazara`enog krpeqa, dokkomarac mo`e naj~e{}eda prenese groznicuzapadnog Nila. Kad su upitawu komarci, obavi}ese jo{ tri kompletnatretmana protiv wih sazemqe i iz vazduha naceloj teritoriji op{tine.

JKP u akciji - probijawe jednog od planinskih puteva

~etvrtak 21. maj 2020.8 SeloBilten

Nakon ukidawa vanrednog stawai koliko-toliko povratka u redovnetokove, Uprava za poqoprivredu ilokalni ekonomski razvoj op{tinePara}in nastavqa ranije zapo~eteaktivnosti. Podsetimo, lokalnasamouprava je ove godine za nastavakradova na poqskim i brdskim pute-vima - wihovu popravku, sanaciju inasipawe, izdvojila oko pet milionadinara; tri miliona namewena suna{im poqoprivrednicima za sub-vencionisawe opreme, a predvi|enaje i stavka za nastavak komasacijeu Dowem Vidovu posle re{avawa pos-toje}ih problema u katastru, kao iza edukaciju proizvo|a~a.

Na~elnica Uprave za poqo-privredu i lokalni ekonomski razvojSlavka Jovanovi} ka`e da }e senekategorisani putevi ure|ivati usvim seoskim mesnim zajednicama i

nekim gradskim, u skladu sa podne-tim zahtevima onih kojima su tiputevi najpotrebniji da bi do{li dosvojih wiva, a koji su potvr|enipreko saveta mesnih zajednica.

- Kompletirana je dokumentacija zapoqske puteve, a nakon okon~awajavne nabavke za izbor izvo|a~a rado-va, tokom juna o~ekujemo da krene ovajva`an posao u svim selima. I ovogputa tako izlazimo u susret potrebamapoqoprivrednika. [to se ti~e sub-vencija, lokalna samouprava je, dabi pomogla registrovanim poqo-privrednim gazdinstvima i ove godine,raspisala konkurs za subvencioni-sawe kupqene opreme, ma{ina usto~arstvu i za obradu zemqi{ta,kvalitetnih priplodnih grla stoke,podizawe novih vi{egodi{wih zasa-da, kao i za podizawe i opremaweplastenika za proizvodwu povr}a,

vo}a, cve}a, za rasadni~ku proizvod-wu, nabavku opreme za navodwavawei drugo. Konkurs je zavr{en preuvo|ewa vanrednog stawa, a ukupnoje pristiglo stotinu pedeset zahte-va, isti~e Jovanovi}eva.

Ona podse}a da je visina podne-tog zahteva mogla da bude do 80.000dinara bez pdv. Poqoprivrednicikoji su ispunili uslove mogu dara~unaju na 40 odsto povra}ajaulo`enog novca, odnosno subvenci-ju u tom procentu bez ura~unatogporeza na dodatu vrednost.

U Upravi za poqoprivredi ka`uda }e isplata subvencija po~etivrlo skoro. B. Drenovakovi}

Setva jarih poqoprivred-nih kultura zavr{ena je unajve}em delu Pomoravqai bez obzira na proteklovanredno stawe, zastoja uovom najva`nijem poslu zapoqoprivrednike nije bilo.Vremenske uslovi su bilidobri, topla klima bezpadavina i vla`na zemqa udubqim slojevima oranica,te je setva protekla ba{kako treba.Kad je o ozimim usevima

re~, p{enica i druge`itarice zasejane pro{lejeseni na vi{e od 20.000hektara u Pomoravskomokrugu u dobrom su stawu,ali im je ki{a jo{potrebna, kao i kukuruzu,ocewuju stru~waci iratari.

Agronom MiodragSimi} iz jagodinskePoqoprivredno-saveto-davne stru~ne slu`be(PSSS) obja{wava za“Bilten”:

- Na wivama gde jeprimewena puna agrotehni-ka ozimi usevi su dobri.Idealno je da od kadap{enica po~ne da cveta pado punog zrewa pro|e 35dana, da dnevna temper-atura tada bude 23 do 24stepena Celzijusova, ano}na od 12 do 14 ste-peni. Od predstoje}ihpoqoprivrednih poslova,sledi obavezna me|urednakultivacija jarih useva da

bi se eliminisali korovi,razbila pokorica, spre~iogubitak vlage iz zemqi{ta,popravilo provetravawe,pokrenuo mikrobiolo{kiproces zemqi{ta... Simi} savetuje da se prvakultivacija kukuruza obaviu fazi kad on ima od 3 do4 lista na dubini 6-8 cen-timetara, a druga u fazido 8 listova na dubini4-6 cm. [to se soje ti~e,formirani prvi troperi

list je vreme za izvo|eweprve kultivacije uzupotrebu za{titnih disko-va, na dubini 5-10 cm.Ostale kultivacije seizvode po potrebi, namawim dubinama.Optimalno vreme za kul-tivirawe suncokreta jekada ima jedan do dvapara listova, na dubini 5-6 cm. Dve nedeqe nakonprve kultivacije potreb-no je obaviti i drugu.

B. Drenovakovi}

Porodica Miqkovi} iz Drenovca ~etiri decenije bavise uzgojem `ivine na svojoj farmi "Pili}ar" i za vremevanrednog stawa preko 10.000 pili}a donirala je me{tan-ima op{tine ]i}evac i delom Kru{evca. Ovaj humani gestrealizovan je na inicijativu }erke Dragoquba i MiqaneMiqkovi}, koja sa porodicom `ivi u Pojatu.Pili}e su poklonili onima koji `ele da ih ~uvaju ukoli~ini dovoqnoj za jedno doma}instvo. Porodica jerekla da su se na ovaj potez odlu~ili zbog proble-ma sa plasmanom koji se pojavio zbog zatvarawa pija-ca u vreme vanrednog stawa. U vlasni{tvu su imali1.200 koko{aka i nedeqno su proizvodili oko 3.000pili}a. Z.R.

Javni poziv za pod-no{ewe zahteva za ost-varivawe prava nadr`avne podsticaje zainvesticije u fizi~kuimovinu poqoprivrednoggazdinstva za nabavkunovog traktora je u toku,a u Upravi za agrarnapla}awa navode da je uplanu produ`etak rokakako bi poqoprivredni-ci mogli da realizujuinvesticiju i podnesu

zahtev. Prvobitno jeplanirano da poqo-privredni proizvo|a~isvoje zahteve mogu da pod-nose do 29. maja. Rok }ebiti produ`en s obziromna to da su u vanrednomstawu bili ote`ani usloviza kompletirawe doku-mentacije. Najvi{i ukup-ni iznos podsticaja kojikorisnik mo`e da ostvariza jednu godinu je 800.000dinara. B.D.

Lepi majski dani i visoketemperature za ovo dobagodine pravi su izazov zarasa|ivawe povrtarskihkultura na otvorenom. UPomoravskom okrugu, poredostalog, rasa|uje se parada-jz, a Mira Miqkovi},in`ewer iz PSSSJagodina, obja{wava kakoprepoznati kvalitetanrasad.- Biqka treba da ima {tomawe rastojawe izme|uhipokotila i epikotila, tojest, rastojawe izme|upovr{ine zemqe do kotile-donih listi}a i od kotile-donih listi}a do prvogstalnog lista. Ka`e seda je dobar rasad sabijen,odnosno nije izdu`en.Prisustvo kotiledonihlisti}a na biqci, kao iprisustvo maqa na stabqi-ci, znak je da biqka nijeimala nikakav stres utoku proizvodwe. Stabqika

treba da je ~vrsta, debqineolovke, sa razvijenim lis-tovima i da ima na vrhuformirane pupoqke u prvomgrozdu. Izuzetno je va`noodabrati mesto na kome }ese uzgajati paradajz.Optimalna ph vrednost je6,5 do 7,5. Mora se vodi-ti ra~una i o sadr`ajukre~a i kalcijum karbon-ata. Na zemqi{tima gde jewihov sadr`aj preko 5odsto ne bi trebalo gaji-ti paradajz jer jeonemogu}eno usvajawemikroelemenata. Sadr`ajhumusa ne sme biti ispoddva odsto, u suprotnom seunose velike koli~ineorganskih |ubriva. Sadr`ajsoli u zemqi{tu mo`euticati na slabo ukore-wavawe, pa su plodoviparadajza kasnije sitni ina wima se javqajuo{te}ewa.

B.D.

UPRAVA ZA POQOPRIVREDU NASTAVQA POSLOVE ZASTALE ZBOG VANREDNOG STAWA

USKORO ISPLATA SUBVENCIJAI BOQI PUTEVI DO WIVAUre|ivawe nekategorisanih puteva krenu}e tokom juna. Novac za subvencije direktno

na ra~une gazdinstava

RAZMATRAJU SE

PREOSTALI ZAHTEVI

Zbog uvo|ewa vanrednog stawapolovinom marta, razmatrawe zahte-va poqoprivrednih gazdinstavakoji su stigli na konkurs za sub-vencije je prolongirano, tako daovih dana Odbor za poqoprivre-du razmatra preostale zahteve idaje odobrewa za pla}awe, are{ewa nakon toga donosi Upravaza poqoprivredu. - Utvr|uje se da li je sve u

skladu sa propisanom konkursnomdokumentacijom. Nakon {to budepregledan i odobren svaki zahtev,re{ewa idu daqe na pla}awe utrezor, a nosiocima poqo-privrednih gazdinstava novac}e biti direktno upla}en na`iro-ra~un, ka`e SlavkaJovanovi}, na~elnica Uprave zapoqoprivredu i LER.

VRLO ZNA^AJNA

MERA ZA KUKURUZ

Me|uredna obrada, kul-tivacija ili {partawe,jedna je od najzna~ajni-jih mera nege kukuruza.U uslovima su{e na ovajna~in se ~uva vlaga udubqim slojevima, ras-tresa povr{inski slojzemqi{ta i spre~avagubqewe vlage.

NA POMORAVSKIM POQIMA SETVA KUKURUZA ZAVR[ENA BEZ PROBLEMA

DAQE SLEDI ME\UREDNA KULTIVACIJAPrvu kultivaciju kukuruza treba obaviti u fazi kad ima tri do ~etiri lista, na dubini do osam centimetara

Slavka Jovanovi}, na~elnica Uprave za poqoprivredu i LER

@IVINARSKA FARMA "PILI]AR" IZ DRENOVCA

POKLONILI PREKO10.000 PILI]A

VANREDNO STAWE OMELO GAZDINSTVA

DU@I ROK ZA DR@AVNEPODSTICAJE ZA TRAKTORE

RASA\IVAWE POVRTARSKIH KULTURA NA OTVORENOM

KVALITETAN RASAD PARADAJZA

~etvrtak 21. maj 2020. 9Dru{tvo Bilten

Povodom Dana pobede nadfa{izmom u Drugom svet-skom ratu, 9. maja, dele-gacije Op{tine Para}in,Udru`ewa boraca otaxbin-skih ratova (UBOR) iOrganizacionog odbora glob-alne manifestacije"Besmrtni puk", polo`ilesu vence na Spomenik nar-odnom heroju BrankuKrsmanovi}u. ZoranPavlovi}, zastavnik Prveklase u penziji iz Upravnogodbora UBOR-a, rekao je dazbog dr`avnih mera nasuzbijawu kovida 19,na`alost, gra|ani op{tinePara}in i svi ~lanovibora~kih udru`ewa nisu

mogli da u~estvuju ili dabudu prisutni obele`avawuva`ne godi{wiceoslobo|ewa od fa{izma.- S obzirom na to da je ovegodine jubilej, 75 godinaod oslobo|ewa u Drugomsvetskom ratu i pobede nadfa{izmom, na{a udru`ewaneguju tradiciju se}awa nasve `rtve fa{izma. Imamociq da nastavimo tradici-ju podse}awa na oslobodi-la~ke ratove na{ih narodanegovawem, odnosnoobele`avawem zna~ajnihdatuma na{e istorije.Moramo da o~uvamo na{esvetiwe, spomenike kulture,dela i imena junaka na{eotaxbine, da sve to ne zab-oravimo, rekao je Pavlovi}.U ime op{tine Para}in

venac su polo`ili predsed-

nik Sa{a Paunovi} i ~lanOp{tinskog ve}a Milo{\ur|evi}. Na isti na~inDan pobede nad fa{izmomobele`ili su i ~lanoviSaveza udru`ewa boracanarodnooslobodila~kihratova.

Dva dana pre ovogdoga|aja, 7. maja, desetak~lanova Organizacionogodbora “Besmrtnog puka”okupili su se, nose}ifotografije svojih preda-ka koji su u~estvovali urazli~itim oslobodila~kimratovima, na istom mestu,odr`av{i simboli~notre}u po redu mani-festaciju. Uobi~ajena{etwa je izostala zbogva`e}ih mera suzbijawa{irewa zaraze koron-avirusom. B. D.

Rezultati u turizmuop{tine Para}in bili sujako dobri za prva dva mese-ca ove godine. Svi para-metri su ukazivali na to,imali smo sjajan i nikadboqi “Salon vina”, alina`alost, pandemija koroneu svetu i Srbiji ostavi}evelike posledice. Ovoisti~e direktor Turisti~keorganizacije op{tinePara}in, Aqo{aGligorijevi}, u svetluaktuelnih doga|awa od mar-ta i wihovog uticaja naturizam.- Od samog po~etka

vanrednog stawa polovinommarta u celoj Srbiji, pa iu Para}inu, zatvoreni suprakti~no svi ugostiteqs-ki objekti, restorani,hoteli... Me|utim, TOPara}in nije prestajala saradom. Ovo vreme iskoris-tili smo za pripremu pro-jekata, analizu dosada{wegna{eg rada i prilago|avawenovonastaloj situaciji iza-zvanoj kovidom 19. Kad svepro|e, zajedni~kim naporima

ponovo }emo unapre|ivatii razvijati na{ turizam,kako na lokalnom, tako i narepubli~kom nivou, ka`e

Gligorijevi}.Po wemu, jako je bitno daprivatni i javni sektorsinhronizovano i udru`eno

deluju, da dr`ava obezbedisubvencije za za{tituzaposlenih u turizmu, kao izajmove za stabilizacijuekonomskog poslovawa. Ovapomo} je neophodna jer jeupravo turizam u ovojsituaciji jedna od naju-gro`enijih privrednih grana.Gligorijevi} navodi da jetrenutno vrlo te{koutvrditi kolika je {tetanastala u turizmu jer krizaizazvana kovidom 19 jo{nije potpuno pro{la. Da bio~uvali i izgradili doma}iturizam, potrebno je ponu-diti povoqne i atraktivneturisti~ke aran`manedoma}im turistima. Na tajna~in bi se finansijskikapital zadr`ao unutarSrbije. - Sigurno je da su posle

dugih policijskih ~asovaqudi `eqni ponovnih puto-vawa, a mi }emo u~initi sveda u najboqem svetlu pro-movi{emo turisti~ku ponuduPara}ina, zakqu~io jedirektor TO Para}in.

N. Stankovi}

Crveni krst Para}inobele`io je nekolikova`nih doga|aja ovog mese-ca na na~in koji je pri-lago|en trenutnoj epi-demiolo{koj situaciji.Kako smo saznali odZorana Islamovi}a, sekre-tara ove organizacije,predstavqawe aktivnostiCrvenog krsta bilo jepreko dru{tvenih mre`a. - Organizovali smo

konkurs "Krv `ivotzna~i", ali nije bilomogu}e napraviti izlo`busvih radova u~enikaosnovnih {kola. Pristiglasu 23 likovna rada, od~ega smo izabrali dvanajboqa po oceni stru~nog`irija i poslali Crvenomkrstu Srbije. Svi radovibi}e objavqeni kao pobed-ni~ki od strane Crvenogkrsta Srbije, rekao jeIslamovi}.Nacionalni dan dobrovo-qnih davalaca krviobele`ava se 11. maja, alije zbog vanrednih mera,odnosno zabrane ve}ih

okupqawa, prijem dobrovo-qnih davalaca krvi idodela priznawa plani-rana za 14. jun, kada seobele`ava Svetski dandobrovoqnih davalacakrvi, rekao je Islamovi}.Od 8. do 15. majaobele`ena je “NedeqaCrvenog krsta” i sprove-dena akcija "Paket zanovoro|enu bebu", gde subebama ro|enim u ovojnedeqi u na{emporodili{tu, a ~iji jejedan od roditeqa sa pre-bivali{tem u na{ojop{tini, dodeqeni paketi. Tokom Nedeqe Crvenog

krsta, po re~ima sekretara,podeqeni su paketi zapove}awe energetskeefikasnosti za socijalnougro`eno stanovni{tvo.Obezbe|eno je 550 paketahrane i 550 paketa higi-jene za najugro`enije Rome.Tako|e, obezbe|eni supakete higijene za svehraniteqske porodice sateritorije op{tinePara}in. N. Stankovi}

Direkcija za izgradwuop{tine Para}in nedavnoje postavila ogradu nadelu putnog pravcaStri`a-Dowe Vidovo radipove}awa bezbednosti usaobra}aju. Pre toga, ver-tikalna signalizacijapopravqana je u gradu uulicama Nemawinoj,Kraqa Petra Prvog,

Ravani~koj... Direkcijaradi i na mestimi~nojpopravci kolovozne kon-strukcije lokalnih pute-va i ulica, a nedavno jeobavqena se~a rastiwa iko{ewe {ibqa u zonimosta na putu Popovac-Buqane u okviruredovnog odr`avawaputnog pojasa. R.B.

OP[TINA, UBOR I “BESMRTNI PUK” POLO@ILI VENCE NA SPOMENIK BRANKU KRSMANOVI]U

OD POBEDE NAD FA[IZMOM 75 GODINADva dana pre 9. maja, na istom mestu, simboli~no je odr`ana manifestacija “Besmrtni puk”

NE ZABORAVITI JUNAKE I @RTVE

Koordinator Organizacionog odbora "Besmrtnogpuka" Sa{a Spasojevi} za “Bilten” je rekao da je tame|unarodna manifestacija u ~ast svih srpskihjunaka: od srpsko-turskih ratova, Balkanskih, II i IIIIsvetskog rata, te ratova od 1990. do 1999. godine.- Na ovaj na~in pred Dan pobede poslali smo porukuda se ne sme zaboraviti zlo koje je fa{izam u~inio,izme|u ostalog i na{em narodu i da ne smemo zaboravitini `rtve, ni slavne junake ~iji smo potomci.

NA[ ZADATAK:

DA TURISTI PONOVO DO\U

Ono {to }e biti na{ zadatak kao Turisti~ke orga-nizacije na lokalnom nivou jeste da stimuli{emoturiste da ponovo do|u u na{u op{tinu, da pre-poznamo koja su to nova regionalna tr`i{ta, dapromovi{emo eventualne inovativne turisti~keproizvode koji bi bili prilago|eni novimtr`i{tima i potrebama turista. Radi}emo narazvoju nove marketin{ke strategije nakon krize,fokusiranoj na dru{tvene mre`e, radi lak{eg pris-tupa {to ve}em broju turista, doma}ih i stranih.

AQO[A GLIGORIJEVI], DIREKTOR TURISTI^KE ORGANIZACIJE OP[TINE PARA]IN

TURIZAM JE PRETRPEO VELIKE [TETEU na{oj Turisti~koj organizaciji radi}emo na novim na~inima razvoja lokalnog turizma

OBELE@AVAWE NEDEQE CRVENOG KRSTA

Sprovedena je akcija “Paket za novoro|enubebu”. Obezbe|eno ukupno 1.100 paketa zanajugro`enije romske porodice

AKTIVNOSTI DIREKCIJE ZA IZGRADWU

ZA ROME 1.100 PAKETA

OGRADA NA PUTUSTRI@A-DOWE VIDOVO

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 21. maj 2020. ~etvrtak 21. maj 2020.

Izuzetno zna~ajan projekat izgradwenovog sistema odbrane od poplava naCrnici donatorskim sredstvima EUprakti~no je priveden kraju, ka`e, za“Bilten”, zamenik predsednika op{tineTomislav [aleti}. Wegov zavr{etakpredstavqaju radovi na produ`etku mal-og korita reke u delu od vrti}a“Guliver” do mosta u Nemawinoj, kakobi se dobilo {ire re~no koritopoplo~ano kamenom i betonom. To }eomogu}iti br`i protok vode u slu~ajuve}ih padavina i jo{ boqu za{titu odpoplave. U tom smislu, Para}in je sadbezbedan grad, {to je zna~ajno, po[aleti}evim re~ima, i za daqi razvojop{tine i dolazak novih investito-ra. Oni ne}e morati da strepe da }eim potencijalnu investiciju ugrozitineka budu}a poplava, sli~na onoj iz2014. godine. Para}in }e, me|utim, biti jo{ sig-

urniji jer je EU odobrila nastavakprojekta, izgradwu ~etiri pregrade ugorwem slivu Crnice. Konkurs za izborizvo|a~a raspisala je Austrijska razvo-jna agencija, najboqeg ponu|a~a sa kojim}e biti sklopqen ugovor bira EU, ajavna nabavka traje do prvog juna. Toje prakti~no nastavak radova na glavnomprojektu ura|enom u saradwi sa JP“Srbijavode”, pri ~emu je projektnudokumentaciju obezbedila op{tinaPara}in, kao i re{avawe imovinskihodnosa na terenu i izdavawe gra|evin-skih dozvola, saznali smo od Milo{aTomi}a, koordinatora projekta za{titePara}ina od velikih voda Crnice.Nastavak projekta podr`ava iKancelarija za javna ulagawa RS.- Ukupna investicija do sada je iznela4 miliona evra, ali zbog odobrenog nas-

tavka projekta sredstva su uve}ana zajo{ 500.000 evra, kako bi se izgradilepregrade. Istovremeno, ovo pred-stavqa i unapre|ewe prvobitnog pro-jekta. Pregrade }e se graditi u gor-wem slivu Crnice, na Grzi, Suvari,Jereminskom i Slemenskom potoku, jerse u brdskim predelima u vreme velik-ih ki{a stvaraju nanosi od zemqe, drve}ai grana, kamena. Ti nanosi dolaze uCrnicu i pove}avaju opasnost od wenogizlivawa, pa se izgradwom pregradananosi zaustavqaju, odnosno pregradamase stvaraju male akumulacije koje moguda se ~iste, objasnio je Tomi}. Ovo}e mnogo zna~iti za boqu za{titu odpoplavnog talasa Crnice. Prakti~no}e onemogu}iti stvarawe nanosa iprepreka za protok velikih voda.[aleti} i Tomi} napomiwu da se

o~ekuje da }e izvo|a~ radova bitiizabran do po~etka jula. Po~etkom majazainteresovani ponu|a~i su obi{literen, jer bi taj posao trebalo da serealizuje do kraja ove godine. Ina~e,zahvaquju}i novom sistemu odbrane odpoplava Para}in je dobio novih 400metara kejskih staza od mosta kod sred-we {kole do mosta kod "^okolenda", zatimsilazne rampe za odr`avawe celokupnogobjekta, pristupne staze, kao i zemqanestaze, odnosno obaloutvrde do Glavice.One }e se u nekom daqem projektu ure-diti kao {etali{te, uz ozelewavawe,postavqawe klupa i osvetqewa. - A svakako najva`nije {to smo dobiliovim projektom i wegovim naknadnimpro{irewem, {to je i bio ciq, jestesmawena mogu}nost poplave, {to }eotvoriti vrata novim ulagawima u sveoblasti razvoja, isti~u [aleti} i Tomi}.

N.S.-Z.R.

VELIKI PROJEKAT ZA[TITE PARA]INA OD POPLAVE,

FINANSIRAN SREDSTVIMA EU, IMA]E NASTAVAK

Sigurnost da ne}e biti poplave zna~ajna za `iteqe na{e op{tine, ali iza eventualni dolazak novih investitora. Produ`ewe kinete reke prikraju, u toku me|unarodni tender za pregrade u gorwem slivu Crnice

Ponovo je o`ivela fontana na prelepom trguu centru grada, a Para}in kao da je tog momen-ta prodisao punim plu}ima. Kod fontane pono-vo deca, u`ivaju u igri vode i sladoledu. Starijina klupama i u ba{tama kafi}a. Opaka bolestza ve}inu ve} je postala ru`na uspomena akoizuzmemo redove, najvi{e ispred banaka.Sa tezgi se crvene jagode i prve tre{we, mame,ali dr`e cenu.Maj je nekada bio najlep{i mesec u godini.

Ko zna, mo`da }e biti i sada. Z.R.

Tobogan, nove quqa{ke, klackalice i ostalezabavne sprave u Ulici Mom~ila Popovi}a u MZ“Centar” nisu vi{e “pod kqu~em” zbog stra{nogvirusa koji je deci oduzimao ovu radost. Kapijarekonstruisanog parki}a je od 15. maja otkqu~ana,a igrali{te predato na kori{}ewe. Klinci supohrlili na sprave, dok su bake i deke motrilina wih sa klupa. Vi{e na 6. strani.

DE^JI PARKI]ZA DE^JU RADOST

GRADSKE RAZGLEDNICE

PPPP AAAA RRRR AAAA ]]]] IIII NNNN VVVV EEEE ]]]] BBBB EEEE ZZZZ BBBB EEEE DDDD AAAA NNNN ,,,,BBBB IIII ]]]] EEEE JJJJ OOOO [[[[ VVVV IIII [[[[ EEEE

Milo{ Tomi}. koordinatorprojekta i zamenik predsednika

op{tine, Tomislav [aleti}

Tim koji se stara da deca imaju igrali{ta

~etvrtak 21. maj 2020.12 Dru{tvoBilten

Za samo mesec dana `ivotna{e sugra|anke,38.godi{we dr AneJa}imovi}, pretvorio seu surovu i neizvesnu bor-bu za pre`ivqavawe. Zbogneodre|enih bolova uramenu i stomaku uradilaje skener koji je pokazaopromene na debelom crevu,a na operaciji u Para}inuhirurg, koji je trebalo daukloni tumor, samo je otvo-rio i - zatvorio. Premapri~i Aninog brataDragana, hirurg je rekao daje vrlo agresivni karcinomu pitawu, da su metastazeposvuda u trbu{noj dupqi,

te da ne zna {ta bi uop{teoperisao.- Samo {est dana kasni-je, 30. marta, dok je zemqomharala korona, Ana jedrugi put operisana uKlini~kom centru Srbije.Osam sati je trajalaoperacija adenokarcino-ma, promenila su se dvahirur{ka tima. Mojoj ses-tri su trbu{nu dupquo~istili, povadili su jojsve {to su mogli, skratilicreva… Posle operacije seoporavila, po odlucikonzilijuma primila prvuhemoterapiju. Me|utim,skener plu}a je pokazao

da su metastaze na trimesta zahvatile oba plu}nakrila. Operacija nije sadamogu}a, poma`e samo bio-lo{ka terapija. Kakva,vide}e se kad budu gotovegenetske analize kojeo~ekujemo iz beogradskeLaboratorije "Beolab".Te terapije su razli~iteza razli~ite vrste kar-cinoma, ka`e Anin bratDragan. On obja{wava da konzil-ijum u Beogradu nije upo~etku ni znao za kar-cinom plu}a, te metastazesu tek posle kontrole idrugog snimawa na skeneru

otkrivene. Republi~kifond za zdravstveno osig-urawe (RFZO) ne pokri-va tro{kove biolo{keterapije. Koliki su titro{kovi ta~no, zna}ese kad bude predlo`enavrsta leka. Porodica jeve} pla}ala analize isnimawa koji su ra|eni uprivatnim ustanovama jerpodmukla bolest ne dozvo-qava da se gubi vremena ~ekawe. Samo dva sni-mawa i analize ko{talisu oko 150.000 dinara.Jo{ dve vrste analizatreba da se odrade uRumuniji, pa da se pre-

cizno defini{e vrsta bio-lo{kog leka i sazna cena.Svota je prevelika za

bilo koju vrstu, a ovaporodica ne}e imati nov-ca da plati. Zbog toga suAnine kolege i prijate-qi pokrenuli humani-tarnu akciju. Za samonekoliko dana ukqu~io seceo grad. Kako ka`u sug-

ra|ani koji su se ve}odazvali, Ana je kao dok-torka Doma zdravqa radi-la najvi{e u Drenovcu,Dowem Vidovu iBusilovcu. Tokom godi-na pomogla je mnogimasvojim znawem, po`rtvo-vano{}u i humano{}u,red je zato da se wojsada pomogne. Mlada dok-torka koja se suo~ava sapravom `ivotnomtragedijom `ivi uKre`bincu u doma}instvusa svojim roditeqima, abrat je o`ewen i sasuprugom i }erkom `iviu istom dvori{tu uposebnom objektu. On seve} dve decenije le~i odmultiple skleroze iprima invalidsku penz-iju od samo 14.000dinara. Z. Ra{i}

Na{ sugra|anin PaveSekulovi}, poznat po tome{to je prvi na dru{tven-im mre`ama objavio da jezara`en korona virusomi prvi se, izle~en, vratioku}i iz KBC "Kragujevac",postao je tako|e prviPara}inac koji je doniraokrvnu plazmu. To humanodelo u~inio je ve} dvaputa u Institutu za trans-fuziju krvi "Beograd", uisto vreme kad je te~nostkoja `ivot zna~i darivaoi potredsednik Fudbalskogsaveza Srbije MarkoPanteli}.Pave ka`e da se ni jednogtrenutka nije dvoumio kadsu ga pozvali iz Zavoda zatransfuziju. Posle izlas-ka iz kragujeva~ke bol-nice imao je ku}ni karan-tin 14 dana, a posle dvanegativna testa, kako su muobjasnili, potrebno je dapro|e 21 dan da bi ispuniouslov da bude davalackrvne plazme.- ^im sam ~uo da postojitakav na~in da se nekomespase `ivot, ja sam istogtrenutka prihvatio poziv.Op{tina mi je pomoglaobezbediv{i mi prevoz doBeograda i sve je pro{lobez problema. Donira}uplazmu na svakih 15 dana

jer su mi rekli da je tomogu}e zato {to imamodli~no zdravqe i imu-nitet, a krvna plazma seobnavqa brzo, ka`e, za“Bilten”, Pave, sre}an {toje omogu}io ozdravqewenekom pacijentu sa te{komklini~kom slikom. Rekli su mu da jedno

donirawe plazme spa{ava

jedan `ivot, a od tog,nagla{ava ovaj humanisportista, nema lep{egose}aja. Uzimawe plazmetraje du`e od obi~nogdavawa krvi, oko sat ipo, ali je wemu vremebrzo proteklo jer je bio uinteresantnom dru{tvu, uistoj sobi sa MarkomPanteli}em. Z. Ra{i}

Planom rada Narodnekuhiwe Crvenog krstaPara}in za 2020. godinunije bio predvi|en rad 1.i 2. maja, po Zakonu odr`avnim i verskimpraznicima. I pored toga,zahvaquju}i dodatnim sred-stvima Skup{tine op{tinePara}in, za prvomajskepraznike, a pre toga zaUskrs, svim korisnicimaje Crveni krst podeliohranu, saznali smo u ovojorganizaciji.

Narodna kuhiwaCrvenog krsta redovnoradi {est dana u nedeqiuz sve neophodne merepredostro`nosti zbog

epidemije virusa korona,a tako je bilo itokom trajawavanrednog stawa,rekli sunadle`ni uCrvenom krstu.Usluge Narodnekuhiwe trenutnokoristi oko 550korisnika.Iz Op{tinske orga-nizacije Crvenog krstanajavili su raspodelupaketa hrane i sredstavaza higijenu za romskeporodice u stawu soci-jalne potrebe, ugro`enaromska deca dobi}e paketesa higijenskim sredstvima,

tako|e }eisto dobiti i hraniteqskeporodice. Krajem prve ned-eqe maja u toku je biloobezbe|ivawe donacija zalica u stawu socijalnepotrebe. N.S.

Para}inski Crveni krstu saradwi sa Zavodom zatransfuziju krvi iz Ni{ai ovog meseca organizujedve akcije dobrovoqnogdavawa krvi. Prva jeodr`ana 5. maja u pros-torijama ove organizaci-je uz sve mere pre-dostro`nosti propisane uaktuelnoj situaciji. Krv

je dalo 11 davalaca, {to seu uslovima pandemije sma-tra prihvatqivim odzivom.Ina~e, prva akcija u majuse ranijih godinaodr`avala u Ekonomskoj{koli i bila je namewenapunoletnim sredwo{kol-cima, ali sada to nijebilo mogu}e zbog epi-demiolo{ke situacije.

Slede}a akcija planiranaje 28. maja u Drenovcu, naslavu Spasovdan, {to jetradicija u dobrovoqnomdavala{tvu Drenov~anai wihova slava. Naravno,osim punoletnih zdravih`iteqa tog sela, krvmogu dati i drugi gra|anikoji ispuwavaju usloveiz okolnih mesta. N.S.

AKCIJA ZA POMO] DOKTORKI DOMA ZDRAVQA, ANI JA]IMOVI] (38) IZ KRE@BINCA

OPERISANA OD KANCERA, POTREBNA BIOLO[KA TERAPIJANakon operacije u KC Srbije, otkriveno da je rak iz trbu{ne dupqe metastazirao na plu}a

RA^UN ZA POMO]

Anini kolege i prijateqi napravili su "Fejsbuk"grupu "Pomozimo dr Ani Ja}imovi} - va{e maloza wu zna~i `ivot", a ~lanovi te grupe organi-zovali su i {tand u centru grada za prikupqawepomo}i, humanitarnu prodaju ru~no pravqenihkozmeti~kih proizvoda. Svi koji su u mogu}nos-ti da finansijski pomognu sredstva mogu uplati-ti na ra~un 160-5400101143569-79, Banka Inteza.

PAVE SEKULOVI], PRVI DONOR KRVNE PLAZME IZ NA[EG GRADA NARODNA KUHIWA RADI [EST DANA NEDEQNO

SRE]AN [TO JE NEKOME SPASIO @IVOTNakon {to je izle~en od kovida 19, ovaj mla-di} ispunio je uslove da daruje plazmu

ZA PRAZNIKE PODEQENA HRANATopli obrok iz Narodne kuhiwe redovno preuzima oko 550 sugra|ana

AKCIJA PRIKUPQAWA KRVI U DRENOVCU

TRADICIJA NA SPASOVDAN

Ana Ja}imovi}

Pro{lonedeqni {tand u centru grada za pomo} Ani

Institut za transfuziju krvi u Beogradumesto je gde se daruje krvna plazma

~etvrtak 21. maj 2020. 13Zdravqe Bilten

Iako je vanredno stawe ukinuto i `ivot sekoliko-toliko vratio u normalu, stru~waci upo-zoravaju da epidemija koronavirusa jo{ nijegotova i da do daqeg moramo da po{tujemo mereopreza da se ne bismo zarazili.S obzirom na to da je prethodnih dana proradiojavni gradski prevoz i da je sve vi{e gra|ana kojiga koriste, nemojte da vam padne na pamet da u vozi-la ulazite bez maske i rukavica (ovo va`i i zapotpuno zdrave qude i decu), pre svega zbog svogzdravqa, a onda i zbog onih koji ka{qu i kija-ju bez maramice ili stavqawa ruke na usta. Zapamtite, gradski prevoz jedno je od najkri-

ti~nijih mesta na kom veoma lako mo`ete pokupi-ti virus. Ali, ako budete po{tovali slede}esavete, rizik }ete smawiti na minimum.Pri ruci u torbici obavezno treba imati nekosredstvo za dezinfekciju. Koristite ga.Masku i rukavice ne skidajte i ne navla~ite pono-vo tokom vo`we da ne biste dodirivali lice, poseb-no ne nos, usta i o~i, jer virus u organizam ulaziupravo preko sluzoko`e.Torbu i kese koje nosite nipo{to ne naslawa-

jte na sedi{ta, pod i druge povr{ine, ve} ih dr`iteu krilu.Ne naslawajte se glavom na prozore i druge

povr{ine. Sedite tako da izme|u vas i drugih put-nika postoji razmak.Trudite se da {to mawe dodirujete rukohvate, ani slu~ajno nemojte da pipkate usta, nos i o~i prenego {to stignete na odredi{te i dok ponovo dobrone operete i ne dezinfikujete ruke.Dok ste u javnom prevozu, nemojte jesti ni pitisokove ili vodu, jer tako pove}avate rizik da ruka-ma prinesete viruse ustima.Torbe i kese iz prevoza ne unosite odmah u stan,ve} ih dezinfikujte ili izvadite stvari naulazu, a kesu bacite.Dr`ite distancu od drugih qudi, ne idite u gu`vui ne opu{tajte se previ{e jer pandemija jo{ uvektraje!Vodite ra~una o tome da nakon dolaska ku}i ilina posao, kao i nakon dodirivawa predmeta kojeste uneli spoqa, uvek operete ruke sapunom i vodom.Kada do|ete ku}i, maske i rukavice skidajte

pa`qivo, tako da ne dodirujete lice i da ne pre-nesete virus na ruke i obavezno ih bacite u kan-tu za sme}e.

SAVET PLUS

IZREKANiko nikome ne mo`e natovariti

toliko muke na vratkoliko mo`e ~ovek sam sebi.

Me{a Selimovi}

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi},

Higijensko-epidemiolo{ka slu`baDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Da biste uspostavili i odr`alistalnu komunikaciju s detetom,va`no je da odvojite vreme zarazgovor i da ga ne obavqateusput - dok kuvate, peglate ilijedete.Mali{ana na pri~u mo`ete poz-vati pitawima tipa: Mo`e{ li mipomo}i (u ne~emu) i ispri~ati {taje danas bilo u {koli, ili mu sepribli`iti dok se igrate. U|iteu sobu poigravaju}i se lopticom,pa mu je u jednom trenutkudobacite. To je sjajan na~in da sepove`ete s detetom i da pre raz-govora zadobijete wegovu pa`wu.

Detetu se uvek obratite imenom- Budite kratki i jasni i jednomre~enicom recite {ta `elite.[to vi{e govorite, mawe }evas ~uti. Previ{e pri~e jedna jeod naj~e{}ih roditeqskihgre{aka jer dete sti~e utisak dani vi niste sigurni u ono {to`elite, pa naredbu ne}e mo}i nida ponovi, ni da izvr{i.Ne nare|ujte - Istra`ivawa supokazala da je od zapovednogtona mnogo boqe koristitire~enice koje po~iwu sa „`elim“.Na primer: @elim da napi{e{doma}i sada, pa se posle igraj

koliko god ho}e{. Tako|e, nikadnemojte prekidati de~ju aktivnostnaglo i qutito. Umesto daviknete: Gasi televizor i odmahdolazi za sto, ~ime }ete sigurnoizazvati otpor kod deteta, sediteuz mali{ana i gledajte malotelevizor s wim i prokomen-tari{ite vi|eno. Kad se emisi-ja zavr{i, ugasite televizor isedite za sto.[to glasnije va{e dete protes-tuje, vi budite ti{i i smireni-ji. Tako ne}ete biti uvu~eni uigru dokazivawa mo}i u kojojnema pobednika.

ODNOS SA DETETOM GRADI SE RAZGOVOROM

Vakcinacija je, poredobezbe|ivawa higijenskiispravne vode za pi}e, unajve}oj meri doprinelasmawewu obolevawa i umi-rawa qudi. Zahvaquju}i imu-nizaciji, mnoge bolesti sevi{e ne vide, ili se retkovide. Zato se ka`e da je vakci-nacija postala `rtva sop-stvenog uspeha. Najefikasnijii najbezbedniji na~in u borbiprotiv pojedinih zaraznihbolesti je primena vakcina,pi{e na sajtu Instituta zajavno zdravqe Vojvodine.�Vakcine se dobijaju inak-tivisawem ili oslabqivawemuzro~nika (bakterija, virusa)tako da su bezbedne za pri-maoca.�Imuni sistem deteta jedovoqno „zreo“ da bezbednoprimi i obradi sve uzro~nikeiz vakcina koje su pred-vi|ene za uzrast.�Sastojci u vakcinama su ukoli~inama koje su bezbedne.�Davawem vi{e vakcinaistovremeno posti`e se istaza{tita kao i kada bi se onedale pojedina~no, a mawimbrojem poseta lekaru istovre-meno se za{titi vi{e deceod razli~itih oboqewa.�Dugogodi{wi visok obuh-vat vakcinama doprinositome da se neke zaraznebolesti iskorene ili svedu naretku pojavu.�Kolektivni imunitet seobezbe|uje samo visokim pro-centom vakcinisanih.�Vakcine svakog minutaspasu pet qudskih `ivota!�Vakcinisane osobe ne samoda {tite sebe od zaraznihbolesti, nego spre~avajupreno{ewe bolesti unutarzajednice.

�Vakcinisani indirektno{tite nevakcinisane (kojito nisu uradili zbog toga {toupravo ~ekaju na poziv, jo{nisu u uzrastu da prime pojed-inu vakcinu, imaju neku akut-nu ili hroni~nu bolest zbogkoje je vakcinacija odlo`ena,imaju alergiju na vakcinu...).• Vakcinisane osobe formi-raju svojevrstan {tit kojinevakcinisane ~uva od kon-takta sa bole{}u, te oniostaju za{ti}eni. Taj efekatindirektne za{tite nevakcin-isanih osoba unutar zajed-nice samo zbog toga {to suokru`eni vakcinisanim pojed-incima, naziva se: KOLEK-TIVNI IMUNITET i zave}inu vakcinama spre~ivihbolesti 95 odsto vakcin-isanog stanovni{tva gradikolektivni imunitet.Ne`eqene reakcije nakon

vakcinacije su naj~e{}elokalnog tipa, blage, prolazebez terapije i posledica po

zdravqe. Verovatno}a da setokom `ivota dobije te{kane`eqena reakcija na vakcineje mawa od verovatno}e udaragroma. Na internetu se mogupro~itati brojne neta~neinformacije o posledicamavakcina. Na primer, opovezanosti MMR vakcine iautizma. MMR vakcina neizaziva autizam. Ne zna seta~an uzrok nastanka autiz-ma, ali se zna da MMR vakci-na nije uzrok nastanka ovogspektra oboqewa. Rezultatibrojnih studija ukazuju danema povezanosti izme|uMMR vakcine i autizma. Imuni sistem deteta je

dovoqno razvijen da na adek-vatan na~in prepozna svakiantigen iz vakcina. Svakogdana imuni sistem deteta sesusre}e sa vi{e milionarazli~itih uzro~nika (virusi,bakterije) i na efikasanna~in ih prepoznaje i borise protiv wih. Jednom pose-

tom lekaru i davawem ~akvi{e vakcina istovremenone bi se ugrozilo zdravqedeteta, niti bi se razvioslabiji imuni odgovor nadate vakcine.Pre uvo|ewa vakcina

zna~ajan broj dece je umiraoupravo od onih bolesti kojesu neki prele`ali. Kakobismo izbegli najte`eposledice bolesti - sigurnijeje vakcinisati se.U epidemijama sa velikim

brojem obolelih, iako u znat-no mawem broju, mo`e sedogoditi da obole i vakcin-isani. Klini~ka slika obo-qewa kod vakcinisanih je neu-poredivo bla`a u odnosu na onekoji nisu vakcinisani.Vakcinacija nije samo meraspre~avawa obolevawa nego jei mera prevencije komp-likacija usled obolevawa,ili ~ak smrtnih ishoda, nave-deno je na sajtu Instituta zajavno zdravqe Vojvodine.

Predstoje}i period vru}inadonosi sa sobom potrebuupotrebe klima ure|aja.Ni{ta se ne mewa kada suku}ni klimatizeri u pitawu- ure|aji koji rade sa sob-nim vazduhom. Nema na~ina dase ne~isto}e spoqa unesupreko klime, ve} samo izsamog prostora. Ako se bilokoje ne~isto}e, ~esti~nogili biolo{kog tipa, unesu u

prostor, cirkulisa}e i krozure|aj. Korona virus imaveliku specifi~nu te`inu imo`da bi ~ak mogao daostane na finom filteruako bi ga strujawe vazduhapodiglo sa podloge.Filtere svakako treba pratitoplom vodom i sredstvom zaprawe sudova, ali i naj-mawe jednom godi{we poz-vati servisera da o~isti

razmewiva~ toplote koji jeu jedinici.U klima ure|ajima u auto-

mobilima filteri se mewa-ju najmawe jednom godi{we,na tehni~kom pregledu. Tiure|aji funkcioni{u dru-ga~ije jer spoqni vazduhulazi u vozilo, a on mo`ebiti kontaminiran. Uvelikim prostorima poputtr`nih centara, postoje cen-

tralizovane klime koje jepotrebno da budu dezin-fikovane pre vra}awazaposlenih.DAKLE – Upotrebom klimaure|aja imate pove}anu brz-inu strujawa vazduha, {todovodi do podizawapra{ine i vra}awa virusakoji je pao na podlogubli`e na{em nosu i usti-ma. Mislite o tome.

PO[TUJTE PRAVILAU JAVNOM PREVOZU

ZNA^AJ VAKCINACIJE U BORBIPROTIV ZARAZNIH BOLESTI

DA LI KLIMA-URE\AJ [IRI VIRUS KORONA?

~etvrtak 21. maj 2020.14 KulturaBilten

Porodi~na hronika Raki}evih. Beogradski hroni~ar nastoji danam onaj put profesorov sadaprika`e kroz biografsku pri~uwegovog sina, kako je on tovideo prate}i svoga oca: "Izvancitiranih i prepri~anih zapisao inspektoru Ministarstvaprosvete gospodinu Nikoli M.Raki}u, ostala je porodi~nahronika, od koje u stvaripo~iwe na{a pri~a, pri ~emuslu`ba profesora misionaranikako nije nebitna kada tre-ba objasniti upornost iodva`nost sa kojom je na predkraj zlosre}ni `ivotni putkrenuo wegov sin prvenac,Dragomir. Za po~etak vaqare}i da se i on kao mali{anseqakao sa svojim roditeqimai da je izlagan `ivotu koji nijebio udoban, a neretko, ni bezopasnosti. U Beogradu gde se

junak na{e pri~e Dragomirrodio, naravno, sve je to bilosasvim druga~ije, ali za kratko,a onda su se okolnosti mewaleu Zaje~aru i Bitoqu, gde jedo~ekao ro|ewe mla|eg brata isestre. U svim tim gradovima u koji-ma je slu`bovao otac Nikola,deca su vaspitavana sa usred-sre|enom pa`wom i posebnomu~iteqskom brigom za usa|ivawetradicionalnih vrednosti udetiwe glave. Pri tome, o~eki-vawe da }e i potomci jednogadana napraviti hvale vrednukarijeru u dr`avnoj slu`bi,za koju je stari profesornaj~e{}e samo pri`eqkivaoda bude vi{e sigurna negounosna, nije bilo razloga komesu mogli biti suprotstavqenineki drugi. A to {to je sinDragomir skrenuo na drugu

stranu, me|u qude ~ije je zan-imawe poslovni rizik, posled-ica je ponajpre ratnih okol-nosti koje su se sklopile okoporodice, ta~nije re~eno, zauze-tosti na drugoj strani starogidealiste i rodoquba NikoleM. Raki}a u francuskomslu`bovawu." (70-71). Ove uvodne sekvence beograd-skog hroni~ara upu}uju naprivredni~ku avanturu u koju seupustio Dragomir N. Raki},sin slavnog profesora NikoleM. Raki}a, na avanturu satr`i{tem i rizikom, pa je uovo vreme privatne inicija-tive dobrodo{la kao pozitiva,uspe{no ostvarena karijera,uz sve te{ko}e na koje se natakvom putu nailazi. No, preprakse, pogledajmo najprebele{ke o ratnim studijama uFrancuskoj.

Ratne studije u Parizu. -Po{to je, kao {to smo napredvideli, Prvi svetski rat pro-fesor Nikola M. Raki} do~ekaou Bitoqu, te 1915. izbegao je uSolun. Sa wim je bio i najs-tariji sin Dragomir, maturant.Ni{ta, bar za sada ne znamo oostalim ~lanovima porodice,verovatno i oni, te{ko da biih ostavio na milost inemilost Bugarima. O sudbinioca ve} je data bele{ka, osinu i wegovim ratnim studi-jama, hroni~ar ka`e: "Dragomir je Prvi veliki

rat do~ekao kao maturant gim-nazije. Sa ocem je izbegao uSolun, otkuda su zajednokrenuli u Francusku. I dok jestari Raki} sakupqao i u~io|ake na jugu Francuske, sin jeoti{ao u Pariz na studije.Prepu{ten sam sebi, zavr{io

je Ekonomski fakultet.Upam}eno je da se izdr`avaosam, jer je kao radnik lepioetikete na fla{e u nekojvinariji, ali je sa svojim srp-skim i francuskim dru{tvomznao da organizuje i tanc-{ul.Ni kasnije, kada je postao kap-italista i jedan od vi|enih~ar{ijskih gazda i industri-jalac u Mladenovcu, nije sestideo svoje mladala~ke odluke,onomad u Parizu, da se u~laniu Socijalisti~ku partiju. ^akje u tim nekada{wim ideali-ma nalazio podsticaja za potowepostupke, koji nisu uveknailazili na puno razumevawewegovih kolega poslodavaca.No pre no {to }e se sve todesiti, Dragoqub Raki} je, popovratku u Beograd, zavr{iojo{ jedan - Pravni fakultet."

(nastavi}e se)

PROFESOR NIKOLA M. RAKI], SINOVI, UNUCI...BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Tokom praistorije podru~jesada{weg Para}ina bilo jenastaweno u skoro posledwihosam milenijuma, to jest 8000godina. Muzejska dokumentacijaukazuje na vremenski hijatus,odnosno prazninu od 4500. do1800. godine pre nove ere. To jeperiod eneolita, odnosno bakarnog,kao i starijeg bronzanog doba, zakoja za sada nema podataka nana{oj teritoriji. Me|utim, akose uzme u obzir da je savremenigrad zauzeo veliku povr{inu, nemo`emo da odbacimo mogu}nost dasu tragovi `ivota jednostavnouni{teni urbanizacijom.Sa druge strane, analizom do sadasakupqenih podataka, uo~eni subrojni tragovi qudi koji su`iveli tokom starijeg gvozdenogdoba (800-500. godina p.ne.) i onisu locirani u isto~nom delugrada, u {irokom pojasu sa obestrane reke Crnice. Zapadnugranicu bi okvirno obuhvataleCrkva sv. Trojice na severnojobali reke i podru~je oko neka-da{we Beogradske robne ku}e u

centru grada. O~igledno je daje blizina reke bila od izuzetnogzna~aja za nastawivawe, a izdignutteren, pogotovo na severnoj strani,bio dovoqna za{tita od wenihvoda. Isto tako, zbog tada nereg-ulisanog toka Velike Morave iwenog jakog meandrirawa, mogu}eje da je u{}e Crnice u Moravubilo bli`e dana{wem graduPara}inu. Posebno je zanimqivoda su na istoku tragovi `ivotaiz ovog perioda konstatovani ublizini Srpske fabrike stakla,u Nemawinoj ulici, a potom nalokalitetu “Motel Slatina”,koji je lociran izme|u same fab-rike i Glavice. Ostaje otvorenopitawe da li je ova populacijanastawivala podru~je koje danaspredstavqa krug Staklare. U tomslu~aju bi se radilo o izuzetnovelikom nasequ, sa velikim bro-jem stanovnika. Slede}e pitawese odnosi na razloge da se upra-vo na ovom mestu formira jednonaseqe takve veli~ine. Prisustvovodenog toka je samo jedan, alinedovoqan razlog...

Ko su, zapravo, bili ti qudi? Dosada{wa istra`ivawa perio-da starijeg gvozdenog doba ukazu-ju da je ovo stanovni{tvo nasta-lo u procesu slo`enih migraci-ja koje su se odvijale u vi{etalasa. Wihov rezultat je me{awestarosedelaca, pripadnika pozno-bronzanodopske Para}inske kul-turne grupe i do{qaka iz Banata,Mlave, \erdapa, a kasnije i Srema,po~ev{i od XII milenijuma pre noveere. Podru~ja oko Mlave i ju`nood \erdapa su bogata rudom bakra,va`ne komponente za proizvodwubronze i bronzanih predmeta, kaoi samorodnog zlata u nekolikovodenih tokova. Ova aktivnostdovela je do razvoja trgovine samo}nom Mikenskom civilizaci-jom na jugu Balkana. Sa wenimslomom, zajednice iz rudonosnihpodru~ja se sele u okolne oblasti,nose}i sa sobom znawa o met-alurgiji. Sto~arstvo, kojim suse tako|e bavili, u novonastalojsituaciji postaje veoma va`naekonomska grana.

V. Vu~kovi}

Crveni krst Srbije u saradwi saPoverenikom za za{titu ravno-pravnosti raspisao je literarnikonkurs namewen svim stanovnici-ma na{e zemqe, a naro~ito star-ijim od 65 godina, na temu "@ivotu doba korone: kako ste provodilivreme u izolaciji?". Najboqiradovi po oceni `irija bi}e {tam-pani u kwizi pod istim naslovom,

a deset najboqih bi}e nagra|eno. Radovi se {aqu na mejl adresunatasa@redcross.org.rs ilipo{tom, na adresu Crveni krstSrbije, Simina 19, Beograd, sanaznakom "Konkurs za pisanirad". Detaqi konkursa objavqenisu na sajtu poverenika za za{tituravnopravnosti i na sajtu Crvenogkrsta Srbije. N.S.

ARHEOLO[KO NASLE\E: PARA]IN U PRAISTORIJI

MISTERIJA STARIJEG GVOZDENOG DOBAU isto~nom delu grada uo~eni su brojni tragovi qudikoji su `iveli od 800. do 500. godine pre nove ere

POSETIOCI JO[ MOGU DA POGLEDAJU

IZLO@BU U KULTURNOM CENTRU

LITERARNI KONKURS CRVENOG KRSTA SRBIJE

@IVOT U DOBA KORONE

CRTE@I I SLIKE JELENE MILOVANOVI]

Nekako na samom po~etkuvanrednog stawa, 19. marta, ugaleriji Kulturnog centrapostavqena je izlo`ba crte`a islika Jelene Milovanovi} izTekije kod Para}ina, dodu{e bezsve~anog otvarawa i bez publike.Izlo`bu su zainteresovani zaovaj vid umetnosti mogli dapogledaju i nakon ukidawavanrednog stawa, uz po{tovaweantiepidemijskih mera iodr`avawe fizi~ke distance.Milovanovi}eva je ro|ena u

Leskovcu 1993. godine, studi-rala je slikarstvo u Trebiwu, naAkademiji likovnih umetnostidiplomirala je 2017, a sada je namaster studijama na istojakademiji. U~estvovala je nalikovnim kolonijama i izlagala

na grupnim izlo`bama u vi{ena{ih gradova, ali i u Japanu.Prvu samostalnu izlo`bu je imalau Pirotu 2018. godine.U svom slikarstvu Jelena ne

zapostavqa figure - predmetemrtve prirode, `ivotiwske iliqudske oblike, ve} ih stavqa uodre|en kontekst u kome dobi-jaju posebna zna~ewa, pored snagesopstvenog izraza. Osim relaci-jama i kontekstom, ona jo{ ijakim bojama i sna`nim li~nimtonom materijalizuje svojdo`ivqaj sveta. Autoportretomsa sve}om sa naslovne stranekataloga kao da unosi svetlostu svet oko nas, a prikazom qud-skog skeleta ~ini se da upozo-rava na duboke korena zla uqudskoj prirodi. D.N.

~etvrtak 21. maj 2020. 15Kultura Bilten

Iako Biblioteka “DrVi}entije Raki}” radi podruga~ijem re`imu rada,u skladu sa merama za{titeod pandemije virusa kovid19, weni korisnicipose}uju i pozajmquju kwigevi{e nego pre, saznalismo u ovoj najstarijoj kul-turnoj ustanovi u gradu. Naodeqewe za odrasle qubite-qi kwiga redovno dolaze,vra}aju kwige u kutiju zatu namenu, a u skladu sa`eqama dobiju odgovaraju}epreporuke od bib-liotekarki, s obzirom dakwige ne mogu da se bira-ju rukama i razgledawemkao pre. Ovakav na~inrada uop{te nije uticao unegativnom smislu na~itaoce, oni dolaze i vi{enego ranije, sada saspiskovima kwiga koje`ele.- Na{i korisnici su namrekli da su jedva ~ekali daponovo po~ne da radi bib-

lioteka i da mogu da poza-jmquju kwige. Iako volesami da biraju, ne smeta imni ovako, u dogovoru sanama. Uvek uva`imo wihov~itala~ki ukus i `equ,pa prona|emo pravu kwigu.Mi radimo po uputstvuNarodne biblioteke Srbijei Ministarstva zdravqa,dr`imo se toga. Topodrazumeva da nosimomaske i rukavice i tozahtevamo od korisnika.Kwige idu na dezinfekciju,

moraju da odstoje 24 satado ponovnog izdavawa. Sveto po{tujemo, rekle subibliotekarke sa Odeqewaza odrasle.Iste mere za{tite su i

na Odeqewu za decu, ali jetamo interesovawe ne{tomawe, kao i dolazak dece,jer jo{ uvek traje {kols-ka godina kroz rad nadaqinu, preko medija idru{tvenih mre`a. O~eku-je se da po zavr{etku

{kolske godinesli~na situaci-ja bude i naovom odeqewu.Do druge nede-

qe maja nije seznalo kada }e sepo~eti sakori{}ewem ~itaonice,niti povratak na redovnoradno vreme sa koris-nicima, koje je i daqe do14 sati. Ipak, najva`nijeje da su se qudi vratili

kwizi i da se ~ita punomparom kao da se ni{talo{e nije dogodilo, ka`uu para}inskoj Biblioteci"Dr Vi}entije Raki}".

N. Stankovi}

U koprodukcijipara}inskog Kwi`evnogkluba "Mirko Bawevi}”,Kulturnog centra Para}ini Visoke {kole za obra-zovawe vaspita~aAleksinac, pod ured-ni{tvom profesora drPredraga Ja{ovi}a,objavqen je Zbornik rado-va pod nazivom "@ivot ikwi`evno delo MirkaBawevi}a". Zbornik sadr`iradove sa Me|unarodnognau~nog skupa posve}enomBawevi}evom delu, prvogtakvog skupa iz oblastinauke o kwi`evnosti uPara}inu, koji je odr`anu Kulturnom centru 23.maja pro{le godine. Skupi zbornik je delomfinansirala Op{tinaPara}in.Povodom objavqivawa

ovog zbornika, wegovurednik, dr PredragJa{ovi}, za “Bilten” jerekao da je projekat"Petru{ki kwi`evni

sabor" osmi{qen radiobele`avawa 50 godina odsmrti Mirka Bawevi}a i45 godina od formirawapara}inskog Kwi`evnogkluba "Mirko Bawevi}". - Projekat je podrazumevaoniz kwi`evnih mani-festacija koje su sede{avale u toku godine,kao kwi`evni maratoni,kwi`evne sedeqke i pro-mocije kwiga ~lanova.Centralna manifestacijaprojekta je bila "MirkuBawevi}u u pohode", kojaje okupila dvadesetakklubova iz Srbije.Manifestacija je odr`anana Grzi, a pesnici su nas-tupali revijalno i tak-mi~arski. Druga mani-festacija je bila nau~niskup "@ivot i delo MirkaBawevi}a", naglasio jeJa{ovi}.Ina~e, Zbornik sadr`i 12nau~nih radova i dodatak"Oma` Mirku Bawevi}u"iz pera akademika @arka

\urovi}a, bliskog pes-nikovog prijateqa, a iprijateqa na{eg grada iKwi`evnog kluba "MirkoBawevi}". Ve} povr{nimpogledom na nasloveobjavqenih radova mo`eda se vidi da su osvetqenigotovo svi aspektikwi`evnog stvarala{tvaBawevi}a: poezija (radAne Mumovi}), poetikapoeme "Briest"(SofijaKalezi}), desakralizacijakao element avangarde udelu "Pobune uma" (OlgaVuji~i} Komatina), ono-masti~ke jedinice izemqopisna leksika i ter-minologija u poemi"Sutjeska" (GolubJa{ovi}), funkcionalnostzvu~nih stilskih figura uBawevi}evoj poeziji(Danica Stoli}), poetikaM.B. (Milorad Fili} iMilovan Bogavac), M.B.u kwi`evnoj kritici(Milutin \uri~kovi}),Lament M.B. (Slavica

Jovanovi}), jezik wegovepoezije (Du{anStefanovi}), kao i neol-ogizmi (Emilija Rexi}),pregr{t (ne)obi~nihuzgredica i razgledawekwiga Mirka Bawevi}a izpara}inske Biblioteke(\or|e Petkovi}) i poet-ika strukture M.B.(Predrag Ja{ovi}).Iako je iz rata iza{ao sa~inom majora, Bawevi} jeozna~en kao nedovoqnopartijan, pa su nakonrazlaza sa Partijom do{lenepravde, razo~arewa,egzistencijalna teskoba,slom i smrt. "Sa velikomranom `ivota po{ao jesa ovoga svijeta. Ta serana zove nerazumijevawe.Veliki pjesnici bli`i sumalodu{ju od malih. Zatoi prave odmazdu nad sobom,dokraj~uju sami sebi`ivot!", pi{e akademik\urovi} u svom "Oma`uMirku Bawevi}u".

D. Nikoli}

ODRASLI QUBITEQI KWIGA ^AK VI[E ^ITAJU NEGO PRE PANDEMIJE I VANREDNOG STAWA, TVRDE BIBLIOTEKARI

GRADSKA BIBLIOTEKA VEOMA POSE]ENADeca dolaze ne{to mawe jer jo{ uvek prate nastavu kroz rad na daqinu. Izdavawe kwiga iskqu~ivo preko pulta

TRA@I SE LAK[A LITERATURA

Ukus ~italaca je raznovrstan, tako da se tra`e delarazli~itih kwi`evnih pravaca, ka`u u ovoj ustanovi.I daqe su naj~itaniji trileri, posebno skandi-navski autori, zatim Kobejn i Paterson, ali idoma}i - romani Dejana Stojiqkovi}a, SvetislavaRan~i}a i Vawe Buli}a. Puno se ~itaju i tra`equbavni romani, naj~e{}e autorke Mirjana Bobi}Mojsilovi} i Jelena Ba~i} Alimpi}. Lak{a liter-atura, podjednako doma}i i strani pisci, {kolskalektira, a zbog svoje savremenosti i bogatog opusauvek je aktuelan Borislav Peki}...

KWI@EVNI KLUB "MIRKO BAWEVI]" ZBOG

ZABRANE OKUPQAWA OKRENUT IZDAVA[TVU

U PRIPREMI ZBORNIK SASVETOSAVSKOG MARATONAPredstoje kwi`evna “sedeqka” i Mini sajamkwiga na otvorenom, a na jesen Izborna skup{tina

OBJAVQEN ZBORNIK RADOVA SA NAU^NOG SKUPA ODR@ANOG PRO[LOG MAJA U PARA]INU

Bio je to prvi skup iz oblasti nauke o kwi`evnosti u Para}inu, a skup i Zbornik je finansirala Op{tina

MIRKO BAWEVI], @IVOT I DELO

U~esnici nau~nog skupaodr`anog u na{em gradu

Maj u Biblioteci nekad...

... I sad, u doba po{tovawa meraradi suzbijawa virusa korona

Zbog zabrane ve}ihokupqawa koja jo{ va`ikao dr`avna mera za suzbi-jawe epidemije mada jevanredno stawe ukinuto,aktivnost Kwi`evnog klu-ba "Mirko Bawevi}" jevi{e usredsre|ena na izda-va~ku delatnost i pripremeMini sajma kwiga i Izborneskup{tine kluba. Iz razgovora sa Olgom

Ru`i} Lodikom, predsed-nicom kluba, saznali smoda se priprema Zborniknagra|enih tekstova saovogodi{weg “Svetosavskogpesni~kog maratona” ikonkursa za |ake pesnike,te sa “Petru{kog pes-ni~kog sabora”, odr`anogpro{le godine na Grzipovodom proslave zna~ajnihgodi{wica, pedeset godi-na od smrti MirkaBawevi}a i ~etrdeset god-ina od nastanka istoimenogkluba. Pored nagra|enihtekstova, Zbornik }e

sadr`ati i nekoliko revi-jalnih. Finansijska sredstva za

{tampawe ve} suobezbe|ena iz onog delaop{tinskog buxeta kojije opredeqen za podr`uprojektima iz oblasti kul-ture. Pored pripremeZbornika, Klub radi naorganizaciji ve} tradi-cionalnog Mini sajmakwiga para}inskih autora,pa se ve} uveliko kon-taktiraju autori i skupqa-ju kwige. Ru`i}eva je zajun najavila “kwi`evnusedeqku” koja }e bitiodr`ana na otvorenom, upreure|enom Dowem parkukod Spomenika pesniku,ili na lepom prostoru kodFontane u centru grada.Izborna skup{tina KK

“Mirko Bawevi}”, kada}e se birati novo rukovod-stvo kwi`evne dru`ine,trebalo bi da se odr`i najesen. D. Nikoli}

~etvrtak 21. maj 2020.16 ObrazovaweBilten

Nakon pauze zbog vanrednogstawa i epidemiolo{kesituacije, svi para}inskivrti}i ponovo su po~elida rade od 11. maja zaoko 140 prijavqene dece~ija su oba roditeqazaposlena i nemajumogu}nost da posaoobavqaju od ku}e, rekla jedirektorka Pred{kolskeustanove “Bambi” IvonaMihajlovi}. Ova odlukaodnosi se i na decusamohranih roditeqa, alisvi moraju da donesupotvrdu o zaposlewu, aza decu potvrdu da suzdrava od pedijatra. Zavrti}e je prijavqeno oko20 odsto od ukupnog bro-ja upisanih u PU, jer jebilo potrebno zbrinutiovu decu s obzirom da nemogu da ih ~uvaju bake ideke. Kako bi {to mawi

broj mali{ana bio u gru-pama, otvorena su sva~etiri vrti}a, a pripremeza prijem su po~ele ned-equ dana ranije.Ispo{tovana su sva prav-ila za{tite u zatvorenomprostoru.- Na svim objektima PU"Bambi" su jasno istaknu-ta pravila koja se odnosena ostavqawe i preuzi-mawe dece za vreme tra-jawa epidemije. Roditeq

mora imati masku i rukav-ice, a prihvat dece obavqamedicinska sestra uza{titnom mantilu i savizirom do 8 sati ujutru,posle ~ega se vrata vrti}azatvaraju kako bi se pros-tor u kome su roditeqiboravili detaqno dezin-fikovao. Vaspita~ preuz-ima dete koje mora dapresvu~e i preobuje, posle~ega sledi prawe ruku.Tokom boravka svako dete

koristi}e svoj kreveti}koji je obele`en. Meretrija`e pri dolasku naposao va`e i za zaposlene.Oni su obavezni da noseza{titne maske i rukav-ice i da obavqaju stalnudezinfekciju, objasnilaje direktorka Mihajlovi}.

Po wenim re~ima, veomaje bitno da se zna {ta je~iji posao zbog odgov-ornosti i zajedni~kograda, pa tako trija`umali{ana na prijemuobavqaju medicinske ses-tre sa dugim sta`om iiskustvom. One pratezdravqe dece. Podrazumevase da }e bolesni mali{anibiti vra}eni. - Propisali smo ta~nu

proceduru koju sprovodezaposleni i na krajuradnog dana podnoseizve{taj u vezi dezin-fekcije stolova, posu|a,provetravawa i sli~no.Ina~e, posle presvla~ewamali{ana jaslenog uzras-ta mewaju se obaveznorukavice. Postoji tim zapreventivne mere koji }eobavqati kontrolu.Opreme ima dovoqno zapo~etak. Mada smo pre-

duzeli sve {to treba, kodsvih nas u ustanovi pos-toji strah, odgovornost, jerje ovo prvi put da sesuo~avamo sa ovakvombole{}u, nagla{ava direk-torka PU “Bambi”. Tokom vanrednog stawa suvaspita~i radili kao iprosvetni radnici, odku}e, putem vajber grupa.Na taj na~in su davalisavete i ideje roditeqi-ma kako da pomo}u raznihaktivnosti upotpune decivreme u izolaciji, ali ida ne zapostave vaspitno-obrazovni plan koji serealizuje u vrti}ima.

N. Stankovi}

Produ`eni boravak uosnovnim {kolama premainstrukciji Miistarstvaprosvete otvoren je 11. majaza najmla|e |ake ~iji rodite-qi rade, a boravak u {koliobezbe|en je od 7,30 do 16,30sati. U O[ “RadojeDomanovi}” za produ`eniboravak prijavilo se sed-moro u~enika, u {koli“\ura Jak{i}” na po~etkujedan, a osmoro u {koli“Mom~ilo Popovi} Ozren”,tako da je ovaj vid dnevnogboravka |aka otvoren u tri{kole.- Mi smo obezbedili triprostorije sa televizori-ma gde deca mogu da pratenastavu na daqinu i darade doma}e zadatke, pojednu za u~enike prvog,drugog i tre}eg ili ~etvr-tog razreda. Trenutno je kodnas prijavqeno sedmorou~enika ~iji su roditeqiradno anga`ovani, prvogdana do{lo je dvoje. [kolaje uradila dezinfekcijuprostorija i igra~aka, a na

ulazu je postavqena dezo-barijera i sredstvo za dez-infekciju ruku. Roditeqisu du`ni da nose za{tit-nu masku kad dovode decu,a preporuka je da deci prepolaska u {kolu izmeretelesnu temperaturu, rekaoje direktor O[ “RadojeDomanovi}” AleksandarJovanovi}.Po wegovim re~ima, kad

je re~ o ishrani dece, pre-poruka je da roditeqibrinu o tome, odnosno dadete u {kolu ponese u`inuod ku}e, kao i fla{icu

vode. Deca u produ`enomboravku prate nastavu naTV, rade doma}e zadatke, aslobodno vreme provode u{kolskom dvori{tu naotvorenom, u prisustvu nas-tavnika. Ina~e, zelenepovr{ine u dvori{tima{kola tretirane su protivkrpeqa, a [tab za vanrednesituacije obezbedio je{kolama u kojima radiprodu`eni boravak rukav-ice i maske za zaposlene.JKP “Para}in” obezbediloje dezinfekciono sredstvo.

N. Stankovi}

Onlajn nastava za osnovcei sredwo{kolce bi}ezavr{ena 31. maja, a nas-tava za maturante oko 25.maja, najavio je ministarprosvete Mladen[ar~evi}. Od prvog junamogu}e je pojedina~no i umalim grupama eventualnapopravka nekih ocena, atada }e biti i zavr{ni i

prijemni ispiti. [to seti~e onlajn probne mature,ministar smatra da je uzsve pote{ko}e u real-izaciji "u najve}oj meridobro ura|en posao". Proba male mature za

celu populaciju osmaka uSrbiji, {to je oko 66.000u~enika, na platformikoja ipak nije planski

napravqena za ovaj posao,imala je procenat izlaznos-ti 93 odsto. Problemi suotklawani u hodu, a u~eni-ci osmog razreda re{avalisu testove u okviru probemature putem internetaprvi put u istoriji srpskogobrazovawa. Onlajn probaza osmake zavr{ena je zatri dana. N.S.

Kako je i najavqeno, upisdece u Pred{kolsku ustanovu"Bambi" za sve grupe po~eoje 11. maja, a roditeqi moguda do|u u vrti} "Kolibri" ida na {alteru, bez ulaska uprostorije ustanove, predajudokumentaciju. Od dokumentacijepotrebni su izvod iz mati~nekwige ro|enih i o~itana li~nakarta jednog od roditeqa.

U toku avgusta roditeqi sudu`ni da dostave lekarskouverewe pedijatra da je detezdravo, bez ~ega mali{anine mogu da krenu ni u vrti},ni u pred{kolsko, naglasi-la je direktorka IvonaMihajlovi}. Sva potrebnaobave{tewa roditeqi moguna}i na “Fejsbuk” straniciustanove ili na vratima

vrti}a "Kolibri".Roditeqi budu}ih

pred{kolaca iz grada zaupis u poludnevni boravakdolaze tako|e u vrti}, a zaseoske grupe organizuje sedolazak vaspita~a poodre|enom rasporedu.Postoji i opcija elek-tronskog upisa preko por-tala. N.S.

PRED[KOLSKA USTANOVA “BAMBI” PONOVO OTVORENA ZA DECU ^IJI RODITEQI RADE

VVVV RRRR TTTT IIII ]]]] IIII SSSS PPPP RRRR EEEE MMMM NNNN OOOO DDDD OOOO ^̂̂̂EEEE KKKK AAAA LLLL IIII MMMM AAAA LLLL IIII [[[[ AAAA NNNN EEEEZa boravak od 11. maja je bila prijavqena petina ukupnog broja korisnika. Propisana procedura prijema dece

DECA ^ESTO NA VAZDUHU

Lepo je vreme, pa mali{ani koji su zbrinuti u~etiri para}inska vrti}a najvi{e vremena sa svo-jim vaspita~ima provode u dvori{tima, na sve`emvazduhu, {to je mnogo boqe sa aspekta zdravqa negoboravak u zatvorenom prostoru. Najve}a pa`waposve}ena je vaspitno-obrazovnom radu. Pre nego{to su vrti}i otvorili vrata za decu obavqenaje kompletna ma{inska dezinfekcija svih prostorija,a zatim i dezinfekcija dvori{ta.

VASPITA^I SA

MASKAMA I

RUKAVICAMA

Zaposleni u vrti}imanose pamu~ne maske kojemogu da se peru i dez-infikuju, a jedna odmama koja ih {ije najav-ila je donaciju od 300maski. Sredstava za dez-infekciju ima dovoqnoza narednih mesec i podana. Kako neposrednihiskustava vaspita~a saovako velikim epi-demijama zaraznihbolesti nema, veoma suva`ne i konsultacijesa stru~wacima, odnos-no epidemiologom izpara}inskog Domazdravqa i iz Zavoda zajavno zdravqe ]uprija.

U TOKU JE UPIS DECE U PU “BAMBI”

POTREBNO UVEREWE PEDIJATRARoditeqi dokumentaciju predaju na {alteru vrti}a “Kolibri”

PRIBLI@AVA SE KRAJ [KOLSKE 2019/2020. GODINE

NASTAVA NA DAQINU DO KRAJA MAJAZA U^ENIKE MLA\IH RAZREDA OSNOVNIH [KOLA

PRODU@ENI BORAVAK OD 11. MAJA

O[ “RADOJE DOMANOVI]” - prvog dana do{lo dvoje dece

Ivona Mihajlovi}direktorka PU “Bambi”

~etvrtak 21. maj 2020. 17Obrazovawe Bilten

Proces modernizacije i u oblasti ishrane jenosila gradska sredina, dok je seoska bilavi{e tradicionalna, kao {to je bila konzer-vativnija i u pogledu na~ina stanovawa, na~inaodevawa i na~ina verovawa. Gradska sredina jebr`e prihvatala novine sa Zapada - novenamirnice, nova jela i nove slatki{e, novoposu|e i nov na~in spremawa. Razume se, ove raz-like su bile posledica na~ina privre|ivawa izara|ivawa za `ivot, kao i organizacije svakod-nevnog `ivota. Dodu{e, i gradska kuhiwa je zav-isila od ekonomskog i socijalnog statusagra|ana.Ipak, i pored prodora novina sa Zapada, ori-jentalni na~in ishrane kojim je bila pro`etasrpska kuhiwa ostao je i u gradskoj sredini.Kuhiwa je zahtevala veliki trud i strpqewe;kuvalo se na otvorenom ogwi{tu u zemqanimloncima i {erpama; neka jela su se nosila u tzv.furunxinice (pekare), naj~e{}e su se nosiliu tepsijama |uve~, musaka, gibanica, jagwad i}urke na podvarku. Namirnica je bilo mawe negodanas, jela su bila jaka i hranqiva, kuvalo sena masti, maslu i loju; od povr}a se koristioluk, krompir, kupus, pasuq, so~ivo, a preko letajo{ i boranija, bob, paprike i krastavci, doksu preko Nemaca u na{u ishranu stigli karfi-ol, keq, keleraba, spana} i drugo. Gr~ko-orijentalnog porekla su bile razne

~orbe, pilav, |uve~, sarma, }ufte, kapama, jani-ja, papazjanija, riba, pe~ewa; zatim bungur odje~ma ili p{enice, tarana koja je bila zame-na za veoma skup pirina~; a od slatki{a spre-male su se baklave, lokumi, gurabije, tatlije,neka vrsta alve; zatim, razne pite - sa sirom,od zeqa, sa mesom, sa orasima, pita bundevara,a u vreme posta pita sa seckanim pu`evima.Gra|anske porodice su ru~ale u kuhiwi, zaniskom sofrom preko koje je stavqana sinijasa tawirima i priborom za jelo; sedelo se okosofre na velikim jastucima, sa pe{kirom raza-strtim po krilu. Me|utim, uticaj zapadnih zemaqa, a posebno

podunavskih Nemaca, bio je sve ve}i: prihvatanesu nove namirnice i nova jela - knedle, nok-lice, rinflaj{, {nicle, {vapski sir, puter, mil-eram; zatim su se mesila razna testa, kola~i,{trudle i krofne. Naro~ito su gorwi sloje-vi srpskog dru{tva te`ili modernizovawukuhiwskog pribora i kuhiwe, te prihvatawu mani-ra i na~ina `ivota otmenog dru{tva u Be~u iPe{ti; po~eli su da pristi`u sanduci sa{oqama za sok, escajg sa dubokim i plitikimtawirima, salvete; bela kafa, nekad ismejavana,ve} se odoma}ila; pripremaju se jela od belog,mekanog bra{na - flekice, nudle; peku sezemi~ke, perece, krofne, poheraj; uvode se novevrste povr}a, kao {to je celer; koriste se raznisosovi i umaci. Pod uticajem Zapada uvodi se doru~ak: hleb ilipecivo sa puterom i xemom i bela kafa; vremeobedovawa je zavisilo od radnog vremena~inovnika, trgovaca i zanatlija; ru~ak je biooko 14 ~asova: ~a{ica rakije, sir sa belim icrnim lukom kao predjelo, zatim supa, varivo,meso, ili, ~orba, gove|e meso, kupus s mesom,pe~ewe, testo i belo ili crno vino; za ve~eruhladna jela, kao {to su meso u aspiku, salateu majonezu ili ostatak od ru~ka. A pred gostese iznosilo sve najboqe {to se imalo.Ipak, sve ove novine nisu svuda i uvek rado

primane, pa na primer, jedan od likova iz Ivkoveslave Stevana Sremca ovako uzdi{e za "starin-skom" kuhiwom: "Ama, u moje vreme nije se zna-lo za bele kafe i krofne, niti se znalo za temiliprote, ni za supe i sosove! Nego ka~amaki proju, pa kupus u u`i~kom loncu zemqanom,pa kako se koji dan vi{e zagreva, a on sve boqi,jakako! Ali ja vam jo{ ne znam {ta je to zubobo-qa, niti mi je ijedan zub moj blamiran."

NA^IN ISHRANE(2)

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAADDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV EEEE NNNN OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli}Sredwe {kole u Para}inuobjavile su obrazovne pro-file za {kolsku 2020/21.godinu na koje se moguupisati svr{eni osnovci.Kako je broj u~enika kojizavr{avaju osnovnu {kolumawi od broja predvi|enogza upis, mesta }e biti u~etiri para}inske sred-we {kole za sve.Gimnazija upisuje dva ode-qewa op{teg tipa sa ukup-no 60 u~enika, jedno ode-qewe za posebno nadareneu~enike za informatiku sa20 u~enika i jedno odeqewedru{tveno-jezi~kog smerasa 30 u~enika. To je planupisa za novu {kolsku god-inu, s tim {to je za formi-rawe odeqewa za infor-matiku potrebno minimum 12u~enika, saznali smo oddirektorke GimnazijeBiqane Obradovi}. U~eni-ci su se za ovo odeqeweprijavqivali onlajn. Ekonomsko-trgovinska

{kola upisa}e jedno ode-qewe za zanimawe finan-sijski administrator sa30 u~enika, jedno odeqeweza zanimawe komercijalista(30 u~enika) i jedno zazanimawe turisti~ko-hotelijerski tehni~ar,tako|e sa 30 |aka. To susve obrazovni profili u~etvorogodi{wem trajawu,a u trogodi{wem su jedno

me{ovito odeqewe kuvar-konobar sa po 15 u~enikai novi obrazovni profiltrgovac-poslasti~ar, ode-qewe sa 15 polaznika, saz-nali smo od direktoraET[ Slavoquba Simi}a.Tehnolo{ka {kola mestaima za pet odeqewa prvograzreda, odnosno {estobrazovnih profila, rekaoje direktor Dejan Ne{i}.U podru~ju rada zdravstvoi socijalna za{tita, zazanimawe farmaceutskitehni~ar upisa}e se jednoodeqewe sa 30 u~enika;za podru~je rada hemija,nemetali i grafi~arstvo,smer tehni~ar za hemijskui farmaceutsku tehnologi-ju, tako|e odeqewe sa 30u~enika, {to je ujedno inovi obrazovni profil u

Tehnolo{koj {koli. Nasmeru tehni~ar za za{titu`ivotne sredine upisujese jedno odeqewe sa 30u~enika. U podru~ju radapoqoprivreda, proizvod-wa i prerada hrane, zazanimawe operater uprehrambenoj industriji,mesta }e biti za 15 |aka,isti broj za zanimawepekar. Na novom obrazovnomprofilu frizer (objedi-wen mu{ki i `enski)formira}e se jedno ode-qewe sa 30 u~enika(podru~je rada li~ne usluge).Sve zajedno, Tehnolo{ka{kola upisuje tri ~etvoro-godi{wa obrazovna profi-la i tri trogodi{wa.Najzad, Ma{insko-elek-

trotehni~ka {kola u novoj{kolskoj godini za

podru~je rada elek-trotehnika na profiluelektrotehni~ar multi-medija upisuje jedno ode-qewe sa 30 u~enika, kao ina profilima elek-trotehni~ar ra~unara ielektrotehni~ar ener-getike, saznajemo od direk-torke ME[-a Sla|aneBogdanovi}. To su triobrazovna profila u~etvorogodi{wem trajawu.Zanimawa u tre}em stepenusu: autoelektri~ar, gde jeplaniran upis jednog ode-qewa sa 30 u~enika i zan-imawe instalater, tako|esa 30 u~enika. Oba ovazanimawa su nova uMa{insko-elektrotehni~koj{koli u podru~ju ma{inst-vo i obrada metala.

N. Stankovi}

Osnovna {kola "BrankoKrsmanovi}" u Sikiriciobele`ila je 171. godi{wicu{kole bez okupqawa, uskladu sa situacijom, nakon{to je pro{le godine bro-jnim doga|ajima proslavilaveliki jubilej - 170 godinaod osnivawa. Na sam Dan{kole, 9. maja, delegacijazaposlenih je polo`ilavenac na spomen bistu nar-odnog heroja BrankaKrsmanovi}a u dvori{tumati~ne {kole. U~inilisu to direktorka SlavicaVuli}, pedagog Sla|ana

Leki} i zamenik predsed-nika sindikata AleksandarRadojevi}.

Osim ove konkretneaktivnosti, {kola je svojdan obele`ila razli~itimsadr`ajima i video materi-jalom koji je objavqivan na“Fejsbuk” stranici i na saj-tu {kole. Tako su prikazanifilm o radu {kole, onlajnpriredba, izlo`ba likovnihi radova biv{ih u~enika, asada{wih roditeqa |aka ove{kole, pod nazivom “Susretgeneracija”. Na “Fejsbuk”strani mo`e se pogledati

i digitalno izdawe {kol-skog ~asopisa sa istaknutim|a~kim esejima na teme"Branislav Nu{i}-Sumwivolice-lik Jerotija Panti}a","Umetnost pobe|uje svakozlo, pa i samu smrt", a tusu i druge rubrike - nauka,radionica, sport, savetipsihologa, tra~ara i rubri-ka otvorena za sve ~itaoce.Urednik {kolskog ~asopisaje Gordana Petrovi}.O[ "Branko Krsmanovi}"u Sikirici osnovana jedaleke 1849. godine podnazivom "[kolaSikiri~ka". Posle toganosila je naziv "Kara|or|e",a od 1945. godine zove se

"Branko Krsmanovi}". Do1969. godine bila jesamostalna vaspitno-obra-zovna ustanova, a ondadolazi do integracije ove{kole, osmorazredne {kole"Aleksandar Beli}" izDrenovca i osmorazredne{kole "Mom~ilo Popovi}Ozren" iz Busilovca, kojojsu pripadale ~etvoro-razredne {kole u Kre`bin-cu i Golubovcu. Od tada dodana{wih dana {kola imaistovetnu strukturu, samati~nom {kolom uSikirici. Ovi podaciobjavqeni su u pomenutom{kolskom ~asopisu.

N. Stankovi}

OBRAZOVNI PROFILI U PARA]INSKIM SREDWIM [KOLAMA ZA 2020/2021. GODINU

MESTA ]E BITI ZASVE SVR[ENE OSNOVCE

U {kolama ima i novih zanimawa ~etvrtog i tre}eg stepena. Za formirawe odeqe-wa za informatiku u Gimnaziji potrebno najmawe 12 u~enika

DAN [KOLE "BRANKO KRSMANOVI]" IZ SIKIRICE OBELE@EN NA DRUGA^IJI NA^IN

PRIREDBE I IZLO@BE NA “FEJSBUK” STRANINa sam Dan ove ustanove, 9. maja, delegacija {kole polo`ila je venac na bistu narodnogheroja Branka Krsmanovi}a u dvori{tu {kole

NEOPHODNA ZA UPIS - mala matura ovako se polagala pro{le godine

~etvrtak 21. maj 2020.18 Reporta`a/SportBilten

Ministarstvo omladine i sporta Srbije obavesti-lo je sve granske saveze o odluci Kriznog {tabaza suzbijawe zarazne bolesti kovid 19 o pre-porukama za nastavak trena`nog procesa u svimsportskim objektima u primeni mera prevencije ismawewa rizika preno{ewa infekcije.Treninzi u zatvorenom prostoru su dozvoqeni od11. maja, ali pod uslovom da se klubovi, odnosnosportisti, pridr`avaju svih mera koje se preporu~ujuu sportskim objektima. Prva preporuka je da na tren-ing dolaze pojedina~no, po mogu}nosti u opremi,uz izbegavawe kori{}ewa svla~ionice. Wihovokori{}ewe mogu}e je samo ukoliko postojimogu}nost dezinfekcije. Ina~e se preporu~uje dase treninzi, kad god je to mogu}e, odr`avaju naotvorenom.Tokom pojedina~nih treninga sportisti treba dadr`e razmak od minimum 5 metara, a za kontak-tne sportove, gde nije mogu}e dr`ati distancu, pre-poru~uje se da uvek isti trener i sportistaodrade trening. Od sportista se o~ekuje da se vantreninga pridr`avaju svih mera prevencije radispre~avawa {irewa kovida 19.Organizatori treninga u saradwi sa odgovornimlicima i rukovodstvom sportskih objekata treba-lo bi da za svaki trening uspostave sistem vo|ewaevidencije trenirawa radi naknadno efikasnijegepidemiolo{kog pra}ewa kontakata u slu~ajupojave virusa korona. Potrebno je i prikupqaweinformacija o eventualnim simptomima. Ako se onijave u toku treninga, on se odmah prekida.Sredstva za dezinfekciju ruku moraju biti

postavqena u svim sportskim objektima. Tako|e,pre i posle treninga lopte i svi drugi sportskirekviziti moraju biti dezinfikovani sredstvom sanajmawe 70 odsto alkohola. Vremenski razmakizme|u treninga mora biti najmawe 15 minuta.Upotreba centralne klimatizacije nije pre-poru~qiva, dok provetravawe jeste.Krizni {tab za suzbijawe aktuelne zarazne

bolesti preporu~io je svim sportskim savezima,kao i svim klubovima-~lanovima tih saveza da, kadagod je to mogu}e, organizuju kontrolisane, takoz-vane karantinske pripreme svojih sportista.Preporu~uje se da sva lica koja rade u objektimakoje koriste sportisti sve vreme nose maske. Prepo~etka trena`nog procesa preporu~uje se da sesportistima i sportskim stru~wacima utvrdizdravstveno stawe, {to ukqu~uje i serolo{ki test.

“Grand pri” serijal kojije zapo~et na klasi~anna~in sa tri turnirapo~etkom godine ~lanoviOmladinskog {ahovskogkluba “Para}in” nas-tavili su preko internetasa malo druga~ijimpropozicijama, ka`epredsednik ovog klubaSa{a Jevti}. -U toku maja meseca

bi}e organizovano nemawe od 5, a ne vi{e od8 brzopoteznih turnira.Na svakom turniru 20najboqe plasiranihigra~a dobi}e takozvane

privremene GP bodove, poslede}em principu: prvomesto 20 bodova, drugo 19,i tako do 20. mesta sajednim bodom. Da biigra~ dobio te bodovemora da odigra turnir dokraja, a posle svakogturnira a`urira}e setabela za maj 2020.Na kraju meseca, petnaestnajboqe plasiranih igra~ana GP tabeli dobi}e praveGP bodove koji }e sedodati postoje}oj, va`e}ojtabeli, nakon tri do sadaodigrana GP turnira naklasi~an na~in. B.D.

Punih pet dana virus jevr{qao u mom telu, igraoje u`i~ko kolo u mojimplu}ima, pleo moravac pomojim sinusima, {etao umojim o~ima, nosu, grlu,grudima, stomaku,mi{i}ima, nervima, prenego {to sam legla naodeqewe bolnice u Zemunu.Znala sam da je u meni ~imsam prvi put, sa temper-aturom 40, otvorila ampu-lu novalgetola. Popilasam je, a gor~inu nisamosetila. Ni{ta! Kad jesanitet iz Para}ina samnom na nosilima stigaou zemunsku bolnicu, pri-

laze doktori, sestre, svipod maskama, vizirima,obu~eni u skafandere.^ujem glas `ene sredwihgodina - dobro do{la,mila…. Emocije gruvajuu srce i pored borbe zasvaki udah. Ovako isce|ena,nemo}na, slomqena… ipaksam dobrodo{la.Dok o`ivqava trenutke

borbe sa smrtonosnim viru-som, Sne`ana Tomi}, med-icinska sestra na Odeqewuortopedije para}inske bol-nice, ka`e da su dvadesetdana le~ewa u KBC “Zemun“pro{la kao dva.Pre`ivela je golgotu i

ipak uspela u onom za {tase sve vreme molila - dapre`ivi i ponovo zagrlisvoju decu. Ima ih ~etvoro.Osim najmla|eg sina,ostali su ve} odrasli qudi. - U bolnici, sve vreme mis-lila sam na najmla|e dete.Ima samo {est godina,obe}ala sam mu da ne}u daumrem. Sve vreme sam toimala u glavi dok sam prekomaske udisala kiseonik. Svisu se u bolnici maksimal-no trudili da me ne stavena respirator. Trudila samse i ja, borila se za vazduh.Posle tri dana pojavio mise dekubit na desnom boku,a saturacija mi je variralaiz minuta u minut. Nedequdana kasnije, taman sampomislila da je pro{lonajgore, prokrvarila samiz sinusa. Razorio ih virus,sestre ka`u da obimnijekrvarewe nisu videle u`ivotu. Liptala mi je krviz nosa, lila je i niz grlo.Ja gutam, ne mogu tako brzoda progutam koliko onalije… U bolni~kom krevetu je

izgubila ose}aj za protokvremena. Kao da je svestalo.

- I pobedih, zahvaquju}imom bratu i divnom osobquKBC Zemun, divnoj dok-torici plemenitog srcaVeroslavi Stankovi}. Tadivna `ena nije menapu{tala 24 sata. Bila jetu sve vreme za mene i mogbrata koji je zvao tele-fonom, bila je moje svet-lo na kraju tunela. Nasvaku moju sumwu,nedoumicu, tugu i strah, nasvako pitawe, dala mi jeodgovor, nagla{ava ova`ena-borac.Kad je posle 21 dan do{laku}i, decu ipak nije smelaodmah da zagrli. Provelaje jo{ 14 dana u izolaciji,pa uradila jo{ jedan test.Bio je negativan, mada jejo{ dosta vremena treba-lo da se potpuno oporavi. - Kod mene je ova bolestbila stra{na, borba zasvaki udah! Qudi moraju daznaju koliko je virusopasan i da budu obazrivi,da se previ{e ne opuste.Kao zdravstveni radnik,uverena sam se da je najbit-nije reagovati na prvesimtome i testirati sena vreme, zakqu~ujeSne`ana. Z. Ra{i}

Agilni ~lanovi dreno-va~kog Kulturno-umet-ni~kog dru{tva''Spasovdanski vez" privodekraju renovirawe pros-torije u sklopu Doma kul-ture u svom selu koja }e imslu`iti kao kancelarijs-ki prostor, za sastanke imawa okupqawa.Predsednik ovog dru{tvaAleksandar Mihajlovi}ka`e da predstojizavr{etak radova u delukoji su zamislili kao etnoklub, sa namenom zadru`ewe ~lanova KUD-a iwihovih gostiju i pri-jateqa.- Velika sala doma je

funkcionalna ve} godinudana, a prostoriju u kojojje nekad bio projektorsada smo preuredili ukancelariju za sastanke,dok terasu pretvaramo uetno klub. Tu }emoizlo`iti sve na{e trofeje,pohvale i suvenire sa puto-

vawa. Tu }e na{iigra~i da provodeneko slobodnovreme pre probe,kao i gosti kadabudu dolazili uDrenovac na gos-tovawa. Jo{ udecembru smonapravili planda taj prostorkompletno sredi-mo. Radove smopo~eli prevanrednog stawa,a koristili smomaterijal pre-ostao od sanaci-je velike sale ine{to iz donaci-ja, obja{wava Mihajlovi}.Najpre su uradili novu

strujnu instalaciju, podove,kre~ewe, a nastavili saposlom posle ukidawavanrednog stawa.Mihajlovi} ka`e da }e sezavr{etak tih radova pok-lopiti sa vremenom kada

se Spasovdanci vra}ajuredovnim probama, a to}e biti u junu. Igra~i,ina~e, tokom izvo|ewafolklora ostvaruju blis-ki kontakt - dr`e se zaruke, pa }e se sprovoditimere obavezne dezinfekcijepre ulaska u salu i sve

drugo {to bude neophodno. KUD ve} koristi velikusalu za probe, a dodatniprostor koji sami ure|ujudoprine}e da ~lanovi jo{motivisanije dolaze daigraju, zbog ~ega su svi veo-ma zadovoqni.

B. Drenovakovi}

SNE@ANA TOMI], MEDICINSKA SESTRA NA[E BOLNICE KOJA JE PREBOLELA KOVID

OPASNOST OD KORONE JO[ NIJE PRO[LAOva majka ~etvoro dece i zdravstveni radnik izborila se za `ivot u KBC Zemun

BAKA ZARAZILA ORTOPEDIJU

Zbog toga {to je vi{e medicinara bilo zara`eno,Odeqewe ortopedije izvesno vreme je bilo zatvoreno.Sne`ana misli da je baka, koja je tu le`ala zbogslomqenog kuka, a kasnije preminula, unela virus.Ona nije testirana, ali je ubrzo umro i wen bratkod koga je potvr|en kovid-19. Pre Sne`ane, razbolelasu se dva doktora, a potom je i ona osvanula sa tem-peraturom 40. Na sre}u, pobedila je u ovoj jezivoj bor-bi za `ivot.

^LANOVI KUD-A "SPASOVDANSKI VEZ" URE\UJU DEO DOMA KULTURE

IMA]E KANCELARIJU I ETNO KLUBZa probe koriste veliku salu, renoviranu op{tinskim sredstvima, koja je ve} du`e u funkciji

Sne`ana Tomi} sa najmla|im sinom po povratku ku}i

PREPORUKE KRIZNOG[TABA ZA TRENIRAWEU SPORTSKIM OBJEKTIMA

KORONA MEWA PRAVILA TAKMI^EWA U [AHU

^lanovi KUD-a sa entuzijazmom ure|uju svoj budu}i prostor

TRE]I TURNIR “GRAND PRI” ONLAJN

~etvrtak 21. maj 2020. 19Sport Bilten

Para}inski odbojka{ipobednici su Prve B ligeu seniorskoj konkurenci-ji za takmi~arsku2019/2020 godinu, odlu~ioje Odbojka{ki savez Srbijenakon {to je takmi~eweprekinuto zbog progla{ewavanrednog stawa. Sve vremepre toga OK “Borac”dr`ao je poziciju prvo-plasiranog na tabeli, takoda je ovakva odluka bilao~ekivana. Tako }e se unarednoj sezoni odbojka{iiz na{eg grada takmi~itiu Prvoj ligi Srbije.Trener OK “Borac”

Marko Jovanovi} u raz-govoru za “Bilten” ka`eda je ovo najve}i uspehu istoriji kluba jer jePrva liga Srbije porangu odmah ispod Superlige. - Super liga ima 10

klubova, Prva ligaSrbije 12, a Prva B, ukojoj smo dosad igrali,tako|e isti broj. Uspehkoji smo postigli u ovojprekinutoj sezoni izne-na|uju}i je i za nas.Naime, na po~etku sezoneplanovi su nam bili dabudemo u gorwem delutabele. Pripremali smoutakmicu po utakmicui eto, taj princip radaod nedeqe do nedeqe jedao rezultate. Nismo seoptere}ivali time da li}emo biti prvi, drugi ilitre}i. Jednostavno smoi{li na to da svakuslede}u utakmicu spremi-mo najboqe {to mo`emo.Zna~i, bez pritiska, dok sudruge ekipe koje suulo`ile mnogo vi{e nov-ca, marketinga i sredsta-va, bile pod velikim pri-tiskom. Tako smo jakomvoqom uspeli da pobedimo,a i sre}a prati upravo

takve, ka`e Jovanovi}.Rukometa{i su treniraliu minulom prvenstvu triputa nedeqno, {to je veo-ma malo i za taj rang tak-mi~ewa, tvrdi wihov tren-er. Rang u kome }e ubudu}eigrati podrazumeva mnogovi{e treninga i rada,dodatni napor da sekvalitet i igra podignu najo{ vi{i nivo. - Prva liga Srbije je pro-fesionalna liga, {to zna~ida treninzi moraju biti ipet puta nedeqno u sali,plus teretana dva do ~etiri

puta, u zavisnosti od peri-oda sezone. Sa igra~imapotpisujemo profesion-alne ugovore koji se over-avaju u Odbojka{komsavezu, {to zna~i daigra~i imaju ve}e obavezeprema klubu, ali i klubmora da ima ve}e obavezeprema igra~ima. Ukolikoklub obezbedi sve uslove,i igra~i }e morati svo-je obaveze da ispune. Miimamo studente me|uodbojka{ima, tako da}emo morati da sa wimanapravimo najboqi

mogu}i model saradwe,obja{wava vo|a uspe{nogtima. Dodaje da klubposledwe tri sezone nijemewao zna~ajnije ekipu. - Svake godine smo

anga`ovali jednog ili dvanova igra~a jer su nekimorali zbog drugih obavezada odu iz kluba, ali tonije bitan broj. Mawe-vi{e, ekipa posledwe trigodine igra u sli~nom sas-tavu. Ni sada, kad smo seplasirali u Prvu liguSrbije, ne planiramo da

mewamo pobedni~ki timi da dovodimo neka"zvu~na" imena. U prvojpostavi i daqe }e bitiigra~i koji su ponikli uPara}inu, a ima}emo raz-govore i sa odbojka{ima izna{eg grada koji igraju uSuper ligi, optimisti~nozakqu~uje razgovor trenerOK Borac”.

B. Drenovakovi}

“Sportsko leto”, atraktiv-na manifestacija kojuSportski savez op{tinePara}in (SSOP) realizujesvake godine, okupqaju}iprevashodno veliki broj |akadok su na letwem raspustu,zbog aktuelne pandemijesvakako ne}e biti odr`anona uobi~ajen na~in. Kakosaznajemo, godi{wim planomi programom SSOP pred-vi|ena manifestacija,najverovatnije }e se odr`atiu dosta druga~ijem obliku. U ovom periodu po planu jeve} trebalo da se zavr{esportska takmi~ewa u seli-ma, ali se jo{ uvek ~ekajuzvani~ne instrukcije, saz-

najemo od Marka Jovanovi}a,predsednika SSOP, krovnogsaveza za para}inskesportske klubove. “Sportskoleto”, ina~e, po praviluobuhvata vi{ednevno masovnosve~ano otvarawe, zatimrazli~ite prezentacijeklubova i takmi~ewa u vi{esportskih disciplina, odnos-no masovno okupqawe mladihu centru grada. Tada bude ipo nekoliko hiqada u~esni-ka, dok je trenutno dozvo-qeno okupqawe najvi{e 50qudi. Sportski savez nastoja}e daneki oblik “Sportskog leta”organizuje u skladu sa pre-porukama. B.D.

Nakon dva meseca pauze,mali fudbaleri [kole"Vuk" vratili su se nateren i nastavili sa tren-inzima. Glavni trenerBoban Lazi} ka`e da surigorozne dr`avne merekoje se odnose na treningena otvorenom ubla`ene, ali

su i daqe neophodne mereza{tite. Treninzi se odvi-jaju po grupama, a deci jepreporu~eno da redovnoodr`avaju li~nu higijenu ida odmah nakon treningaoperu svoju opremu. Treninga nije bilo dok jetrajalo vanredno stawe,

ali su ~lanovi [kole"Vuk" dobijali uputstvaputem viber grupe ive`be za svaki uzrast,tako da su mogli datreniraju samostalno dane bi ispali iz forme.U ovoj {koli fudbaltrenira preko 250 de~akai desetak devoj~ica udva dnevna termina: pre-podne i popodne. Velika

ve}ina roditeqa saglasi-la se da se wihova decavrate na teren.Odr`avawe 11. Me|unar-odnog turnira prijate-qstva, koji je planiranza period od 24. do 28.avgusta, u velikoj meri}e zavisti od epidemio-lo{ke situacije u zemqi,ka`e Lazi}.

B.D.

Tre}i Me|unarodni {ahovs-ki Festival "Para}in 2020",u organizaciji Omladinskog[ahovskog kluba “Para}in” jeotkazan zbog pandemijekorona virusa, a ukolikobude bar minimalnih uslo-va, postoji mo`da mogu}nostda se odr`i neko mawe{ahovsko takmi~ewe zaigra~e koji budu mogli dado|u.Me|unarodni festival bioje zakazan u terminu od 3. do17. jula, a sada je odlo`enza slede}u godinu.Organizatori neprekidnoprate uputstvo Svetskezdravstvene organizacije iRepubli~kog instituta zajavno zdravqe kako bi, uko-liko preporuke stru~waka to

dozvoqavaju, tokom jula orga-nizovali festival mawegobima.- Iako verujemo da se

situacija u svetu vezana zapandemiju kovida 19,popravqa, ne mo`emo pred-videti kakve }e mere,restrikcije i preporuke bitina snazi u julu u Srbiji i udrugim zemqama. Zbog toga ine mo`emo da obe}amo }ebiti mogu}e organizovati{ahovski festival ni blizuonako dobro kao {to je tobilo u godinama za nama.O~ekujemo da na{ Me|unar-odni festival ponovozaka`emo za jul narednegodine, rekao nam je Sa{aJevti}, predsednik O[K“Para}in”. B.D.

^lanice Gimnasti~kog kluba“Para}in” po~ele su pro{lesedmice ponovo sa treninzi-ma, ali iskqu~ivo na otvoren-im terenima. Marija \or|evi},trener kluba, ka`e da seve`ba u grupama sa najvi{edeset gimnasti~arki, uz

pra}ewe svih instrukcija kojesu dobili od Ministarstvasporta. Sredwe i starijeuzrasne grupe treniraju nastadionu Sportskog centra“Borac”, a mla|e kategorije uPlani u okviru svoje gimnas-ti~ke sekcije. B.D.

MARKO JOVANOVI], TRENER OK “BORAC”, O NAJVE]EM USPEHU KLUBA

NA[I ODBOJKA[I U PRVOJ LIGI SRBIJEIgrali smo bez pritiska, zato smo i bili najboqi u Prvoj Bligi. Sada nas o~ekuje da igru podignemo na jo{ vi{i nivo

NOVA SEZONA

STARTUJE U

SEPTEMBRU

Ako ne do|e do nekihpomerawa usled epi-demije virusa korona,koja traje jo{ uvek,Para}inci }e starto-vati u Prvoj ligi Srbijekrajem septembra, aodmah zatim, u oktobru,sve~ano }emo obele`itiveliki jubilej, 40 god-ina od osnivawa kluba.Osim nas, u Prvu liguu{le su jo{ ekipe“Kara|or|e” iz Topolei OK “Dubo~ica” izLeskovca.

NI@E LIGE BEZ NASTAVKA

Fudbalski savez Srbije je pre nedequ danadoneo odluku da se sve amaterske, srpske i ligeni`eg ranga ne}e nastaviti, a tabela }e ostati onak-va kakva je bila na dan prekida prvenstva. Istova`i i za lige mla|ih kategorija Fudbalskogsaveza Srbije. Trener Lazi} smatra da je u [koli“Vuk” dobar rezultat prikazala ekipa pionira kojanastupa u Prvoj ligi Regiona isto~ne Srbije.

EPIDEMIJA USKRATILA MLADIMA

OMIQENU MANIFESTACIJU

Pro{le godine u ovo vreme ve} su bilazavr{ena takmi~ewa u seoskim {kolama

POSLEDICA PANDEMIJE KOVIDA 19

OTKAZAN ME\UNARODNI[AHOVSKI FESTIVAL

U FUDBALSKOJ [KOLI "VUK "NASTAVQENI REDOVNI TRENINZI

DECA SE VRATILA “BUBAMARI”

GIMNASTI^KI KLUB “PARA]IN”Marko Jovanovi}

Sa “Sportskog leta” pro{le godine

NEMA UOBI^AJENOG“SPORTSKOG LETA”

TRENIRAJU NA OTVORENOM

Trenirawe fudbala i drugarstva - pre kovida 19

~etvrtak 21. maj 2020.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Udru`ewe preduzetnikazone unapre|enog poslo-vawa BID zone “Korzo”raspisalo je 11. maja dru-gi javni poziv za kredi-tirawe obnove stambenihzgrada, ravnih krovova ifasada. Konkurs namewenskup{tinama stanara,odnosno stambenim zajed-nicama, traje do 27. maja,do kada se mo`e dostavi-ti dokumentacija. Za beska-

matno kreditirawe radovaobezbe|eno je 4,2 milionadinara.Prvi ovogodi{wi konkurstrajao je od 6. do 26. mar-ta, ali kako je to bilovreme rasta epidemijevirusa korona, a od 15.marta je bilo uvedeno ivanredno stawe, samo trizgrade su konkurisale, alinisu uspele da obezbede svudokumentaciju. Wihove pri-

jave odba~ene su zatokao nepotpune, pa potom prvom pozivu kred-it nije dodeqen nijednojskup{tina stanara, saz-najemo u ovom udru`ewu.Za taj konkurs bilo jeobezbe|eno tri milionadinara, a za drugi, kojije u toku, sredstva suve}a. O~ekuje se da se do27. maja prijavi znatnove}i broj stambenih zajed-nica koje }e dostavitiurednu dokumentaciju, sobzirom na to da je epi-

demija pod kontrolom, avanredno stawe je ukinuto.Interesovawe vlasnika

stanova u zgradama da naovaj na~in, putem kreditakoji otpla}uju na vi{egodina, urede svoju zgradui re{e dugogodi{we prob-leme, uvek je bilo veliko,jer su u pitawu velikeinvesticije koje mogu naovaj na~in da plate na

rate, i to bez kamate.BID zona omogu}avaskup{tinama stanara beska-matni kredit na nekolikogodina, tako da je mese~narata za svaki stan pris-tupa~na za gra|ane, zbog~ega su mnogi ve} na takavna~in re{ili skupe prob-leme u svojim zgradama -oronule fasade i krovovekoji proki{wavaju.

N. Stankovi}

Zavr{ni ispiti zau~enike osmog razreda bi}eodr`ani u osnovnim{kolama 17, 18. i 19. junau grupama od po pet-{estu~enika i uz ispuwavawesvih mera bezbednosti uaktuelnoj epidemiolo{kojsituaciji, informacije suiz Ministarstva prosvete.Uputstvo je dostavqeno{kolama, pa }e se malamatura polagati u vre-menskom periodu od 8 do20 sati, kako bi sve grupemogle da urade testove. Prvog i drugog juna u~eni-

ci imaju mogu}nost zaprobu, tako da 1. junapreuzmaju test iz srpskog

jezika i kombinovani testkoje re{avaju kod ku}e, akad ih donesu sutradan,

probni test iz matmatikere{ava}e na licu mesta, u{koli. Ovo }e olak{ati|acima polagawe pravihzavr{nih ispita od 17.do 19. juna. U {kolama }e krajem

maja biti omogu}enopopravqawe ocena. Za sveinformacije u~enici semogu obratiti svojimrazrednim stare{inama inastavnicama, kako bi sena najboqi na~in zavr{ila{kolska godina i uva`ile`eqe i potrebe u~enika.

N.S.

Prema dopisu iz Ministarstva prosvete o tomekako }e se odvijati kraj {kolske godine,prosle|enom sredwim {kolama, dozvoqen je mawibroj ocena iz jednog predmeta, a nastavnici }eocewivati kao i ranije, ra~unaju}i prosek.Maturanti koji `ele da poprave zavr{nu ocenumo}i }e to da urade u {kolama u prvoj nede-qi juna, a u~enici ostalih razreda u drugoj ned-eqi, do zavr{etka nastave 19. juna. Ispitivawe}e se obavqati u grupama mawim od desetu~enika, dok je polagawe maturskih ispitanajavqeno u periodu od 3. do 12. juna, kako bisredwo{kolci bili u mogu}nosti da pola`u pri-jemne ispite na fakultetima. N.S.

Ekipe JP “Direkcija zaizgradwu” obavile su uMZ Golubovac nasipaweulica mlevenim asfaltomna nekoliko lokacija, pre-ma zahtevima me{tana.Nasipawe je obavqeno usvim ulicama gde ima ku}a,a koje nisu prethodno

asfaltirane. Ovim suispuweni neki od zahtevasa zborova me{tana uGolubovcu. Ipak, re{ewesa mlevenim asfaltom jeprivremeno i u narednomperiodu radi}e se na tomeda sve ulice budu asfalti-rane. N.S.

Nakon posustaja pandemijekovida 19, poput mnogihprivrednih i kulturnih delat-nosti, aktivnost na{egZavi~ajnog muzeja se polakovra}a u normalan ritam. Odponedeqka, 18. maja, radnidan traje od 8 do 20 ~asovaumesto od 10 do 14, koliko jetrajao prethodno. Premare~ima BranislavaStojanovi}a, direktora, cen-tralna manifestacija "No}muzeja", planirana za 16. maj,

odlo`ena je za 16. novembar,a paralelna manifestacija"Muzeji za decu" pomerenaje za period od 9. do 15.novembra.Za kraj maja Zavi~ajni muzejplanira organizaciju izlo`bena otvorenom. Ako to ne budemogu}e u centru grada zboguobi~ajene letwe {eme i zaku-pa prostora, izlo`ba }e bitipostavqena na prostoru izme|unovog Kulturnog centra ihotela "Orbis". D.N.

Od svih kulturnog delat-nosti, pozori{na, kon-certna i izlo`benaaktivnost su najvi{epogo|ene nastalom vanred-nom situacijom zbog kovi-da 19, jer su zabrawenamasovnija okupqawa uzatvorenom prostoru.Prema izjavi @arka

Stankovi}a, urednikalikovnog programaKulturnog centra Para}in,situacija u pogledu daqihokupqawa bi}e poznatatek posle 31. maja, makarkad su u pitawu sve~anaotvarawa izlo`bi, dok jebez publike postavqaweizlo`be mogu}e, kao {toje to bio slu~aj sacrte`ima i slikama JeleneMilovanovi}. Isto tako,

aktivnost likovnihkolonija zamrznuta je uceloj zemqi. [to se ti~e“Siseva~ke likovnekolonije”, svakako jedne odnajstarijih u Srbiji,Stankovi} se ipak nada da}e ona biti odr`anauobi~ajeno, krajem avgustai po~etkom septembra.Koncerata u pozori{tu ipredstava tako|e nema jersu u pitawu masovnijaokupqawa u zatvorenomprostoru. Kako saznajemou ovoj ustanovi kulture,izvesnija saznawa u tompogledu mogu se o~eki-vati tek od prvog jula,naro~ito u vezi odr`avawapopularne pozori{ne man-ifestacije "Kulturnoleto” D.N.

Pre ~etvrt veka, 21. maja1995. godine, pokrenuta jekulturna manifestacija"Juhorsko oko", koja danasobele`ava zna~ajan jubilej.Inicijatori su bili poznatikulturni poslenici izna{eg kraja: na{ sugra|anin\or|e Petkovi}, ToplicaSimi} iz Varvarina iNikodije Spasi} iz

Jagodine. Manifestacija jepratila i kreiralaraznovrsna kulturnade{avawa na podru~ju petpodjuhorskih op{tina -Para}ina, Varvarina,Rekovca, Jagodine i ]upri-je. O aktivnostima i dome-tima ove manifestacije vi{eu narednom broju na{eg lista.

D.N.

U TOKU JE DRUGI JAVNI POZIV UDRU@EWA BID ZONE “KORZO”

POVOQNI KREDITI ZA STAMBENE ZAJEDNICE

Prijave sa dokumentacijom mogu se podneti na konkurs do 27. maja

USLOVI NA

SAJTU OP[TINE

Iz udru`ewa BID zone“Korzo” podse}aju svezainteresovane stam-bene zajednice dapa`qivo sakupe svupotrebnu dokumentaciju,a uslovi za krediti-rawe objavqeni su idostupni na veb sajtuOp{tine Para}in u delukonkursi i javni pozivi.

ZAVR[NI ISPITI ZA OSNOVCE ORGANIZOVA]E SE OD 17. DO 19. JUNA

MALA MATURA IPAK U [KOLAMA

DIREKCIJA ZA IZGRADWU NASIPALA ULICE

JUBILEJ OKRU@NE KULTURNE MANIFESTACIJE

POZORI[NA, KONCERTNA I IZLO@BENA AKTIVNOST

SVI DOGA\AJI “NA ^EKAWU”KRAJ [KOLSKE GODINE ZA SREDWO[KOLCE ZAVI^AJNI MUZEJ PONOVO OTVOREN DO 20 SATI

MATURSKI ISPITI OD 3. DO 12. JUNA PLANIRAJU IZLO@BU NA OTVORENOM

MMMM LLLL EEEE VVVV EEEE NNNN IIII AAAA SSSS FFFF AAAA LLLL TTTTZZZZ AAAA GGGG OOOO LLLL UUUU BBBB OOOO VVVV AAAA CCCC

^ETVRT VEKA“JUHORSKOG OKA”

Mnoge stambene zgrade u Para}inure{ile probleme uz podr{ku BID zone