BESPLATA

N PRI

MER

AK

ISSN 1820–4643

Prvi broj Vlasine

iza{ao je

16. septembra 1926.

INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE • BROJ 63 (243) • GOD. 6 (82) • MAJ – JUN 2012.

STRANA 5.STRANA 2.

OTVORENASEZONA KUPAWA

PRVO GRUPNO KR[TEWEFORMIRANA NOVA VLASTFORMIRANA NOVA VLAST

NAGRA\ENINAJBOQISTUDENTI

STRANA 3.

STRANA 13.

Z A V L A S I N U G O V O R I

N E B O J [ A S T O J A N O V I ] ,PREDSEDNIK OP[TINE

STRANA 3.

2 maj-jun 2012. godine

K U L T U R N I C E N T A R V L A S O T I N C EINFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE

Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/875-314, e-mail: kcentarvl@open.telekom.rs, `iro ra~un: 840 – 287668 – 36. Direktor: Sla|an Tasi}, Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}.

Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura),Boban Dimitrijevi} (prelom), [tampa: Grafi~ar No 5 – Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.

V E S T I

Predstavnici koalicije okupqene okoSPS-a, URS-a, koalicije okupqene okoSNS-a i predstavnik Grupe gra|ana„Privrednici Vlasotinca“ 1. juna pot-pisali su koalicioni sporazum o formi-rawu skup{tinske ve}ine i lokalnevlasti u op{tini Vlasotince.

Novu skup{tinsku ve}inu ~ini}e desetodbornika sa liste SPS-PUPS, sedamodbornika GG „Privrednici Vlasotinca“,{est odbornika URS-a i pet odbornika saliste SNS-a, DSS-a i PSS-a. Ovim spo-razumom jasno su definisana na~ela iobaveze na kojima }e se zasnivati budu}avlast.

Neboj{a Stojanovi}, predsednik vla-sotina~kih socijalista i kandidat zapredsednika op{tine Vlasotinceobra}aju}i se prisutnim novinarima jeizme|u ostalog istakao:

– Za ovu skup{tinsku ve}inu glasalo jepreko 11 hiqada gra|ana od preko 19

hiqada onih koji su iza{li na izbore 6.maja. Predstavqamo oko 60 posto bira~kogtela op{tine Vlasotince. U narednomperiodu na{i prioritetni zadaci bi}erazvoj privrede, otvarawe novih radnihmesta, pru`awe socijalne za{tite onimakojima je ona i najpotrebnija.

Predsednik vlasotina~kih napredwakadr Dragan Spasi} poru~io jeVlasotin~anima da ne}e biti razo~araniwihovim radom, a predsednik URS-aBoban Petrovi} istakao je da }e se unarednom periodu zalagati da Vlasotinceiza|e iz kruga 40 nerazvijenih op{tina uSrbiji.

Ina~e, konstitutivna sednicaSkup{tine op{tine Vlasotince bi}eodr`ana 6. juna, a opozicione stranke unovom sazivu bi}e Demokratska stranka,koja je na majskim izborima osvojila 12odbornika i Nova Srbija koju }e uSkup{tini zastupati pet odbornika.

Delegacije lokalne samouprave,SUBNOR-a, kao i predstavniciostalih udru`ewa boraca ratovaobele`ili su Dan pobede nadfa{izmom. Oni su i ove godine 9.maja, na spomenik palim borcimana Starom grobqu, polo`ilicve}e i odali du`nu po~ast palimborcima i `rtvama Drugog svet-skog rata.

Nakon minuta }utawa, VelimirStamenkovi} je podsetio prisutnena ratne godine, posebno na ratniput Babi~kog partizanskog odredai mnogobrojne borce sa podru~javlasotina~ke op{tine.

Stojan Stamenkovi}, predsed-nik SUBNOR-a Vlasotinca jeistakao da potomci imaju obavezuda po{tuju tradiciju i uspomenuna sve pale `rtve, da na toobavezuje i oko milion isedamstohiqada `rtava sapodru~ja biv{e Jugoslavije.

Ina~e, Drugi svetski rat je uzeopreko pedeset miliona qudskih`ivota.

V.M.

Nakon majskih izbora, Op{tinski odborDemokratske stranke odr`ao je dve konferencije za nov-inare. Ovom prilikom, prisutni novinari upoznati susa rezultatima izbora.

Predsednik vlasotina~kih demokrata dr SlavoqubMitov, komentari{u}i rezultate, istakao je da su nalokalnom nivou odborni~ki kandidati sa liste DS osvo-jili najvi{e glasova:

– Za nas su najva`niji lokalni izbori, a mi smo nawima osvojili apsolutno najvi{e glasova. Osvojili smo4668 glasova, i ako ovu cifru uporedimo sa cifrom saprethodnih izbora vide}emo da je Demokratska strankaosvojila oko 670 glasova vi{e. Osvojeni glasoviomogu}avaju nam 12 odborni~kih mesta u lokalnojsamoupravi. Rezultati bi bili znatno boqi da nije bilovelike izlaznosti, na podru~ju op{tine izlaznost jepreko 75%, {to je za oko 20 odsto vi{e nego na podru~ju

Srbije. Naravno, mi smozadovoqni postignutimrezultatima.

Na pitawe novinara oformirawu

budu}e op{tinske vlasti i ve} postignu-tog dogovora SPS-a, URS-a, SNS-a iGrupe gra|ana „PrivredniciVlasotinca“ o formirawu skup{tinskeve}ine, dr Slavoqub Mitov je istako daveruje da }e na kraju sve biti kako treba,jer su sa koalicionim partnerima izprethodnog perioda osvojili najve}ibroj glasova. Mi smo otvoreni za sarad-wu, sada bi koalicioni partneri treba-lo da poslu{aju svoje centrale, kao {tosu to uradile i demokrate kada je bilopotrebno.

Na parlamentarnim izborima lista„Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}“osvojila je 4428 glasova, ili 23%, a na

predsedni~kim izorima kandidat demokrata BorisTadi} u prvom krugu u Vlasotincu je osvojio 4422 glasa.

V.Miltenovi}

OBELE@EN DAN POBEDE NAD FA[IZMOMOBELE@EN DAN POBEDE NAD FA[IZMOM

POTPISAN KOALICIONI SPORAZUM

VLASOTINCE DOBIJA NOVU VLAST

DEMOKRATE OSVOJILE NAJVE]I BROJ GLASOVA

Vlasotin~ani su kao i svi gra|aniSrbije svoje pravo da biraju na izborimaiskoristili 6. maja. Od 25.155 gra|anapravo glasa iskoristilo 19.033 gra|anaili 75, 66%. Op{tinska izborna komisijaza majske izbore proglasila je devet listiza lokalne izbore, a za parlamentarneizbore Republi~ka izborna komisija pro-glasila je 18 izbornih listi. Za predsedni-ka Srbije bilo je 12 kandidata, predstavni-ka politi~kih partija, koalicija, grupegra|ana. Svoje pravo da biraju i budubirani Vlasotin~ani su mogli da ostvarena 58 bira~kih mesta.

Na majskim izborima najvi{e glasovadobila je lista Demokratska stranka –Boris Tadi} i to 4.597 glasova, sledilista Ivica Da~i} –Socijalisti~ka partija

Srbije – Partija ujediwenih penzionera sa3.711 glasova, Grupa gra|ana „PrivredniciVlasotinca“ sa 2.783 glasa, Ujediweniregioni Srbije -Mla|an Dinki} sa 2.222glasa, Nova Srbija - Velimir Ili} sa 2.138

glasova, Pokrenimo Vlasotince – TomislavNikoli} sa 1.957 glasova. Ove izborneliste su i pre{le propisani zakonski cen-zus, te }e i ~initi Skup{tinu op{tinuVlasotince u narednom ~etvorogodi{wemmandatu. Ispod propisanog zakonskog cen-zusa ostale su izborne liste Srpskaradikalna stranka – dr AleksandarMartinovi} sa 588 glasova, PokretVeterana i Preokret – Jovan Krsti} [ipesa 445 glasova i „Dveri“ Vlasotince -Aleksandar Ran|elovi} sa 390 glasova.

[to se ti~e izbornih listi za parla-ment Srbije, na podru~ju vlasotina~keop{tine najvi{e poverewa dobila jeizborna lista Pokrenimo Srbiju –Tomislav Nikoli} sa 4.834 glasa, sledeizborna lista Izbor za boqi `ivot – Boris

Tadi} sa 4.315 glasova,zatim lista IvicaDa~i} – SPS. PUPS, JSsa 4.131 glas, Ujediweniregioni Srbije – Mla|anDinki} sa 2.578 glasova.Ostale izborne listenisu postigle ve}ezapa`ene rezultate.

Na predsedni~kimizborima i u prvom i udrugom kruguVlasotin~ani supodr`ali kandidataTomislava Nikoli}a,koga je predlo`ila

Srpska napredna stranka. TomislavNikoli} je u odnosu na Borisa Tadi}a kogaje predlo`ila lista Izbor za boqi `ivot,pobedio sa vi{e od tri hiqade glasova.

V.M.

ODR@ANI MAJSKI IZBORI

TOMISLAV NIKOLI]POBEDIO I U VLASOTINCU

maj-jun 2012. godine 3RRRR aaaa zzzz gggg oooo vvvv oooorrrr ssss ppppoooo vvvv ooooddddoooommmm

Na sednici Skup{tine op{tineVlasotince odr`anoj 6. juna, ve}inomglasova za predsednika op{tineVlasotince izabran je Neboj{aStojanovi}, predsednik vlasotina~kihsocijalista i dosada{wi zamenikpredsednika op{tine. Na po~etku wegov-og preuzimawa najodgovornije funkcije uop{tini razgovarali smo sa wim ozate~enom stawu ali i o wegovimplanovima i mogu}nostima za wihovurealizaciju.

Mada ste u prethodnom periodu bili

zamenik predsednika op{tine, pret-

postavqamo da }ete na po~etku ovog man-

data uraditi analizu i napraviti presek

stawa. [ta }e biti osnova Va{eg rada i

prioriteti delovawa kao predsednika

op{tine?

– Normalno je da se na po~etku svakog

mandata uradi presek stawa i analiza

onog {to je do sada ura|eno, tako da }e

novoizabrana vlast to i uraditi. Iz

dobijenih podataka vide}emo koje su na{e

ste~ene obaveze i ste~eni iznos iz

prethodnog perioda, potom }emo napravi-

ti dinamiku izmirivawa. Ovo je bila

predizborna godina, dosta stavki iz

op{tinskog buxeta je potro{eno tako da

za sada ne}e biti ve}ih ulagawa ve} ono-

liko koliko nam postoje}a sredstva to

omogu}e. Svakako postoji mogu}nost za

ulagawa, ali }e to pre svega zavisiti i od

na{ih mogu}nosti a i sposobnosti da

donesemo dodatna, nova sredstva iz

nadle`nih republi~kih ministarstava –

rekao je na po~etku razgovora Neboj{a

Stojanovi}, novoizabrani predsednik

op{tine Vlasotince.

Pretpostavqamo da na mestu prvog

~oveka op{tine dolazite sa vizijom kako

ona treba da izgleda. Kako biste `eleli

da Vlasotince izgleda na isteku va{eg

mandata?

– Svakako moj osnovni prioritet kao i

prioritet novoformirane ve}ine bi}e

da o~uvamo postoje}a

radna mesta u ovim

te{kim vremenima. No,

tu ne smemo da se zaus-

tavimo, i pored

ekonomske krize

moramo tra`iti

mogu}nosti za otvarawe

novih radnih mesta jer

velika je nezaposlenost

i u Srbiji i u

Vlasotincu. Suo~eni

smo i sa svakodnevnim

pove}awem broja soci-

jalno ugro`enih

stanovnika i ovaj prob-

lem moramo re{avati

kao prioritetan. Ne

smemo dozvoliti da

danas u na{oj op{tini

bude gladnih qudi.

Voleo bih da po isteku

mog mandata Vlasotince dobije novo

lice, najpre da napusti za~arani krug 40

najnerazvijenih op{tina u Srbiji. Zato

moramo stvarati pretpostavke i

mogu}nosti za dovo|ewe qudi koji su

spremni da investiraju u Vlasotince

kako bi privreda op{tine i{la uzlaznom

putawom. Ne smemo zaboraviti ni razvoj

poqoprivrede, o`ivqavawe

vinogradarstva, poboq{awe svih

neophodnih dru{tvenih ~inilaca koji bi

omogu}ili na{em gradu i na{oj op{tini

da ide u korak sa vremenom. Svestan sam

da nas o~ekuju mnogi problemi, mnogo

posla ali mislim da za to imamo snagu,

spremnost ali i qudske kapacitete da sve

to uspe{no prebrodimo i re{imo. @eleo

bih da na kraju svog mandata vidim da se u

Vlasotincu `ivi mnogo boqe nego li do

sada, da se smawi broj nezaposlenih, da

mladi ne napustaju na{ grad nego da nakon

zavr{etka svog {kolovawa na|u posao i

ostanu u svom rodnom mestu, da jednom

re~ju Vlasotince pored novog izgleda

bude i mesto sre}nih i zadovoqnih qudi –

ka`e Neboj{a Stojanovi}.

Ekonomska kriza uti~e i na pravce i

programe razvoja na{e op{tine. Da li }e

sredstva kojima op{tina raspola`e, kao

i projekti koje radi ili }e tek raditi, da

li }e sve to biti dovoqno da se nosimo sa

svim te{ko}ama?

– Buxetska sredstva kojima na{a

op{tina raspola`e sada su znatno

pove}ana u odnosu na prethodni period.

Trudi}emo se da sa wima doma}inski

raspola`emo jer svi znamo da ma kolika

bila nikada nisu dovoqna. Op{tinske

slu`be, a posebno Kancelarija za

lokalni ekonomski razvoj prati}e sve

projekte koje nadle`na ministarstva

raspi{u, a koji su interesantni za na{u

op{tinu. Blagovremeno }emo aplicirati

za realizaciju svih projekata kako bi

na{a op{tina dobila mogu}nost real-

izacije {to ve}eg broja. Pored toga,

li~no }u se anga`ovati kod resornih min-

istarstava jer sam u prethodnom sazivu

kao zamenik predsednika op{tine

obezbedio, kroz realizaciju raznih pro-

jekata, na{oj op{tini oko tri miliona

evra u oblasti infrastrukture, prosvete

i energetike – istakao je predsednik

Stojanovi}.

U Va{em obra}awu Skup{tini

obe}ali ste spremnost za saradwu i sa

predstavnicima opozicije, da li i daqe

ostajete pri tom stavu?

– Da. Uvek sam spreman da ~ujem sva~iji

stav i mi{qewe i ne vidim razlog za{to

ne bih uva`io i mi{qewe opozicije.

Nadam se da }e wihovi predlozi biti kon-

struktivni i da }emo u Skup{tini imati

konstruktivnu opoziciju. U redovima

opozicije ima dobrih, pametnih i

po{tenih qudi, a nadam se da nam je zajed-

ni~ki ciq razvoj na{e op{tine i

poboq{awe `ivotnog standarda svih

Vlasotin~ana – odgovorio je Neboj{a

Stojanovi}.

Mladi i socijalna politika su svakako

najosetqiviji delovi svakodnevnog poli-

ti~kog delovawa. Kakvi su Va{i planovi

za mlade i socijalno ugro`ene delove

stanovni{tva?

– Mladi su svakako budu}nost svakog

dru{tva pa i na{eg. Stvara}emo

mogu}nosti da oni ostanu u svoje rodno

mesto. U op{tinskom buxetu su ve} neko-

liko godina unazad opredeqena sredstva

za talentovane studente, ovih dana

uru~i}emo nov~ane nagrade za one koji su

konkurisali i dobili sredstva, wihova

prose~na ocena je visoka. Kroz razne pro-

jekte, ~iji su nosioci upravo mladi qudi,

op{tina }e stvarati uslove da oni

pokrenu sopstveni biznis i ostanu u na{

grad. Ovih dana smo u saradwi sa

Kancelarijom za mlade i ameri~kim pro-

gramom za ja~awe ekonomske sigurnosti

USAID, a u ciqu podspe{ivawa

omladinskog preduzetni{tva, budu}im

mladim p~elarima uru~ili vau~ere.

Novoizabrana vlast ne}e zaboraviti ni

najosetqivije kategorije stanovni{tva.

Kao i do sada, i daqe }emo nastaviti da

poma`emo socijalno ugro`enima, ne

smemo dozvoliti da nam i jedan stanovnik

na podru~ju op{tine bude gladan.

Socijalno ugro`enom stanovi{tvu }emo

i ubudu}e kroz razne projekte i vidove

usluga, koji pru`aju Centar za socijalni

rad nastaviti da poma`emo. Pored

Centra i op{tina finansira deo projek-

ta kojim se poma`e ova ugro`ena kate-

gorija stanovni{tva za re{avawe

osnovnih `ivotnih i zdravstvenih prob-

lema – zakqu~io je Neboj{a Stojanovi},

predsednik op{tine Vlasotince.

Vesna Miltenovi}

U RAZGOVORU SA NOVOIZABRANIM PREDSEDNIKOM OP[TINE NEBOJ[OM STOJANOVI]EM VLASINA SAZNAJE

STVARA]EMO USLOVE DA SEMLADI NE SELE IZ VLASOTINCA

„PRIORITET NOVE VLASTI BI]E BORBA ZA O^UVAWE RADNIH

MESTA, DOVO\EWE NOVIH INVESTITORA, BRIGA ZA MLADE I

POMO] NAJUGRO@ENIJIM KATEGORIJAMA STANOVNI[TVA“,

ISTAKAO JE NEBOJ[A STOJANOVI] U SVOM PRVOM RAZGOVORU ZA

VLASINU U FUNKCIJI PREDSEDNIKA OP[TINE.

Neboj{a Stojanovi}, novoizabrani predsednik op{tine 13. juna priredio je pri-jem povodom uru~ivawa nov~anih sredstava najboqim studentima sa podru~jaop{tine Vlasotince. Sredstva u iznosu od po 15.000 dinara dobila su 33 studenta.Pozdravqaju}i prisutne studente i wihove roditeqe predsednik Neboj{aStojanovi} je tom prilikom izme|u ostalog istakao:

– Siguran sam da svi vizaslu`ujete mnogo vi{e, ali u ovomtrenutku na{a op{tina nije umogu}nosti da izdvoji vi{e sred-stava. Iznos je skroman, hteli smoda pru`imo malu pomo} i vama iva{im roditeqima i time damopodr{ku za sve va{e napore i trudkoje ula`ete tokom va{eg {kolo-vawa.

U buxetu op{tine Vlasotincetri godine unazad opredequju seodre|ena sredstva za naboqe stu-dente sa podru~ja op{tine.

Na konkursu koji je raspisalaop{tina prijavio se 71 student,nov~ana sredstva dobilo je wih 33.Prvi na rang listi je BranislavStankovi}, student fizi~ke hemijesa prose~nom ocenom 10, a posled-wa na listi je Sandra Ivanovi},student filozofije sa prosekom8,84.

V.Miltenovi}

NAGRADE ZA NAJBOQE

Konstitutivna sednicaop{tine Vlasotince odr`ana je6. juna, prvoj sednici od 45odbornika prisustvovalo je wih44. Ve}inu u lokalnom parlamen-tu ~ini}e 10 odbornika koalici-je okupqene oko SPS-a, sedamodbornika Grupe gra|ana„Privrednici Vlasotinca“,{est odbornika URS-a i petodbornika koalicije okupqeneoko SNS-a. Opozicione strankeu vlasotina~kom parlamentubi}e DS sa 12 odbornika i NS sapet odbornika.

U skladu sa Zakonom olokalnim izborima iPoslovniku o radu, do izborapredsednika Skup{tinom jepredsedavao Jovan Stojanovi},kao najstariji odbornik i dvanajmla|a odbornika MarijaAndrejevi} i Milan Jovi}.Nakon izve{taja Izbornekomisije o sprovedenim izbori-ma za odbornike, izboru iizve{taju Verifikacionog odb-ora potvr|eni su mandatiizabranim odbornicima. Potomje usvojen Poslovnik o raduSkup{tine.

Na predlog novoformiraneskup{tinske ve}ine za predsed-nika Skup{tine izabran jeBratislav Petrovi}, iz URS-a,diplomirani ekonomista, kojije i u prethodnom mandatu vr{ioovu funkciju. Za zamenikapredsednika Skup{tine izabranje Goran Miti} iz DSS-a. Javnimglasawem za sekretaraSkup{tine postavqen jeBogoqub Koci}, dosada{wi v.d.sekretara Skup{tine op{tineVlasotince.

Na predlog predsednika

Skup{tine, za predsednikaop{tine Vlasotince izabran jeNeboj{a Stojanovi}, diplomi-rani in`ewer poqoprivrede ipredsednik vlasotina~kih soci-jalista. Obra}aju}i se odbor-nicima Neboj{a Stojanovi} jerekao da }e prioritet novevlasti biti da vlasotina~ku

op{tinu izvedeiz kruga 40 najn-e r a z v i j e n i hop{tina.

– Imamo viz-iju razvojao p { t i n eVlasotince, nar-avno o~ekujemo ikonstruktivnepredloge opozi-cije. U prethod-nim mandatimaSkup{tina jeusvojila dva

zna~ajna dokumenta na kojima }ese bazirati razvoj op{tine,Strate{ki akcioni plan razvojaza period 2012. do 2016. godine iProstorni plan op{tineVlasotince. U op{tiniVlasotince trenutno ima vi{enezaposlenih nego zaposlenih,

prose~ne plate ni`e su i za oko40 odsto, sektor malih i sredwihpreduze}a je nedovoqno razvijen.Na{a zalagawa moraju biti kakosmawiti stopu nezaposlenosti,kako pove}ati broj investicija ionih koji su spremni da investi-raju na podru~ju op{tine,stvarawu boqeg standarda u svimoblastima dru{tvenog `ivota.Moramo da u~inimo sve kako bina{a op{tina iza{la iz kruga

najnerazvijenih u zemqi -istakao je Neboj{a Stojanovi}.

Za zamenika predsednikaop{tine Vlasotince ve}inomglasova izabran je JovanStojanovi}, privatni pre-duzetnik iz Vlasotinca. Napredlog novoizabranog predsed-nika op{tine Neboj{eStojanovi}a izabrano je iOp{tinsko ve}e. U narednomperiodu Op{tinsko ve}e ~ini}eSokol Stanojevi} ispred SPS-a,Zoran Todorovi} ispred Grupegra|ana „PrivredniciVlasotinca“, StojanMilenkovi} i Jelena

Filipovi} ispred URS-a,Mileta Jani}ijevi} i VladicaDimitrijevi} ispred SNS-a.Skup{tina je konstatovalaprestanak mandata zbog izborana mesto predsednika op{tine izamenika predsednika op{tineNeboj{i Stojanovi}u (SPS) iJovanu Stojanovi}u (GG„Privrednici Vlasotinca“). Nali~ni zahtev Skup{tina jeutvrdila prestanak mandataBo{ku Stan~i}u sa liste NovaSrbija. Na Skup{tini suostavke na odborni~ka mestapodneli i Neboj{a Stojanovi}odbornik URS-a i SokolStanojevi} odbornik SPS-a.

V.Miltenovi}

Tokom novembra meseca op{tinaVlasotince je sa USAID-om pot-pisala Memorandum o saradwi krozProjekat za ja~awe ekonomske sig-urnosti. Na osnovu toga, s ciqem pod-sticaja preduzetni~kog duha kodmladih qudi, tokom aprila ovegodine raspisan je konkurs za mladequde do 30 godina koji su zaintereso-vani za bavqewe p~elarstvom.

Neboj{a Stojanovi}, predsednikop{tine Vlasotince, AleksandarMentov, predstavnikUSAID programa iZoran Stojiqkovi},iz udru`ewa„Pavlos“, 15. junapotpisali su Ugovoro dodeli sredstavaza pokretaweproizvodwe meda.

Pozdravqaju}isve prisutneNeboj{a Stojanovi},predsednik op{tineje izme|u ostalogrekao:

– Mladi od 15 do30 godina ~ine skorojednu ~etvrtinu ukupne populacije iistovremeno predstavqaju najve}iresurs i na{u najve}u snagu. U ciqupodsticaja preduzetni{tva mladih, ana osnovu potpisanog Memoranduma osaradwi sa USAID-om, aprila mese-ca je raspisan konkurs za sve one kojisu zainteresovani za bavqewep~elarstvom, kao i za anga`ovawestru~nog pru`aoca usluga iz oblastip~elarstva. Za pru`aoca uslugaizabrano je Udru`ewe „Pavlos“. Nakonkursu se prijavilo 12 mladihqudi koji }e u~estvovati u obukama, awih deset dobi}e i potrebnu opremu.Op{tina }e u ovom projektu u~estvo-vati sa 50%, ta~nije sa 435.000

dinara, ostalih 50% obezbedi}eUSAID. Za p~elarstvo smo se opre-delili i ~iwenicom da su u protek-lom periodu p~elari ostvariliekonomsku dobit i imaju obezbe|enotr`i{te.

USAID se sporazumom obavezao da}e p~elarima pru`iti obuku izosnove p~elarskog zanata iomogu}iti, tokom trajawa projekta,studijske posete uspe{noj p~elarskojfarmi kako bi na konkretnim primer-

ima budu}i p~elari upoznali dobreprakse u p~elarstvu.

Op{tina Vlasotince }e pakobezbediti rojeve p~ela, ko{nice iostalu opremu neophodnu zazapo~iwawe proizvodwe. Budu}imp~elarima obezbe|eno je{estomese~no stru~no savetovawe,tokom kojeg }e budu}im vlasotina~kimprivrednicima biti omogu}eno daprobleme sa kojima se budu sretalitokom proizvodwe, uz pomo} prov-erenih stru~waka, prevazilaze.Isti~u}i da USAID ima dobru sarad-wu sa op{tinom Vlasotince wihovpredstavnik Aleksandar Mentov jeistakao da je ovo drugi projekat koji

ovaj program realizuje u saradwi saKancelarijom za mlade, a danasbudu}i preduzetnici ~ine prvimo`da i mali korak ka razvijawu sop-stvenog biznisa, sve to svakako pred-stavqa dobar primer koji }e ubudu}nosti omogu}iti vlasotina~kimmladim p~elarima da stvaraju prof-it. Prvi rezultati projekta o~ekuju seu narednih tri do {est meseci.

Potom je predsednik op{tineVlasotince budu}im mladim

p~elarima uru~io vau~ere o dobijen-im sredstvima.

– Moj motiv, a verujem i motivostalih u~esnika koji su se prijaviliza ovaj projekat je taj {to ovaj posao,uz adekvatan i predan rad, mo`e dadonese zaradu i obezbedi materijal-nu sigurnost. I ovaj projekatomogu}ava da se potencijali kojeposeduje na{a op{tina iskoriste, dase stave u funkciju, tako }e se na jo{jedan na~in dati doprinos ekonom-skom boqitku svih gra|ana – rekao jeMilo{ Stankovi}, jedan od budu}ihmladih p~elara.

V.Miltenovi}

4 maj-jun 2012. godineS k u p { t i n s k a h r o n i k aS k u p { t i n s k a h r o n i k a

FORMIRANA NOVA OP[TINSKA VLAST

Povodom Svetskog dana za{tite `ivotne sredine resornoministarstvo je po tre}i put organizovalo akciju Veliko spre-mawe Srbije pod sloganom „O~istimo Srbiju“. Ova akcija jesprovedena {irom Srbije, uz u~e{}e nekoliko stotina hiqadavolontera. Op{tina Vlasotince i ove godine aktivno je uzelau~e{}e u akciji Veliko spremawe Srbije. Na vi{e lokacija,oko 600 volontera – u~enika osnovnih i sredwih {kola, radni-ka javnih preduze}a i udru`ewa gra|ana aktivno je u~estvovalou akciji.

– I ove godine uspe{no smo realizovali akciju Velikospremawe Srbije. Na sedam lokacija oko 600 volontera skupqa-lo je otpad. Neophodno je da svi shvatimo zna~aj za{tite`ivotne sredine, da zajedno brinemo o planeti. Posebno jezna~ajno to {to kod najmla|e populacije ovakvim i sli~nimakcijama razvijamo svest o za{titi `ivotne sredine – istakaoje Marinko \or|evi}, koordinator akcije na podru~ju na{eop{tine.

Kako smo saznali, u akciji je prikupqena 291 vre}a raznogotpada i pet metara kubnih krupnog otpada. Otpad je pozavr{etku akcije deponovan do regionalne deponije u@eqkovcu.

V.M.

POVODOM SVETSKOG DANA ZA[TITE@IVOTNE SREDINE ORGANIZOVANA AKCIJA

O^ISTIMO VLASOTINCE

USAID I OP[TINA VLASOTINCE

POMA@U NEZAPOSLENIM MLADIM QUDIMA

S R E D S T V A Z A B U D U ] E P ^ E L A R E

maj-jun 2012. godine 5CRNA TRAVA CRNA TRAVA

DOMINACIJA DSS-DOMINACIJA DSS-AA

U C R N O J T R A V IU C R N O J T R A V I

Crnotravci su na majskim izborimaglasali na 12 bira~kih mesta, svojepravo da biraju i budu birani iskoristi-la su 1692 gra|ana ili 65 odsto. Nalokalnim izborima najve}i broj glasovadobila je lista Demokratske strankeSrbije 67,68% i osvojila 14 odborni~kihmandata, slede Srpska napredna strankasa 11,10 odsto i tri odborni~ka mandatai Socijalisti~ka partija Srbije sa9,01% i dva odborni~ka mandata. Na kon-stitutivnoj sednici Skup{tineop{tine, koja je odr`ana 28. maja zapredsednika op{tine izabran jeSlavoqub Blagojevi} (DSS), za wegovogzamenika Sveta To{i} (DSS), zapredsednika Skup{tine op{tineizabran je Joca Miti} (DSS), a zazamenika predsednika Skup{tineizabran je Aleksandar Gligorijevi}(SNS). Za sekretara op{tine izabranaje Larisa Dinki}, dosada{wi sekretar

Skup{tine. Formirano je i sedmo~lanoOp{tinsko ve}e.

Prva sednica Skup{tine op{tineodr`ana je 14. juna, na ovoj sednicinajpre je usvojen Statut op{tine CrnaTrava, potom zavr{ni ra~un op{tine zaprethodnu godinu. U svom daqem raduSkup{tina je donela odluku o formi-rawu svojih radnih tela – saveta ikomisija. Na prvoj sednici Skup{tina jeimenovala vr{ioce du`nosti direktorajavnih preduze}a i ustanova, za v.d.direktora JKP „Vilin lug“ imenovana jeLarisa Dinki}, Fonda za gra|evinskozemqi{te i puteva imenovan je AcaStojanovi}, a za v.d. direktora bib-lioteke „Sestre Stojanovi}“ izabran jeVasilije \or|evi}. Kako smo saznali,sva imenovana lica su izabrana kaoprelazna re{ewa, bez ikakve nov~anenaknade, a sve u ciqu racionalizacije iu{tede.

F O R M I R A N A N O V A V L A S T

Lokalna samouprava op{tine CrnaTrava u narednom periodu realizova}eprojekat „Rekonstrukcija zgradeop{tinske uprave“. Za realizaciju ovogprojekta sredstva su obezbe|ena izPrograma evropskog partnerstva saop{tinama – PROGRES i sopstvenogu~e{}a lokalne samouprave.

– Za realizaciju ovog projekta u tokuje postupak javne nabavke, tender jeraspisan 13. juna, a otvarawe tenderskedokumentacije i izbor najpovoqnijegponu|a~a vr{i}e se 13. jula. Za sada pos-toji veliko interesovawe za preuzimawekonkursne dokumentacije. Projektomrekonstrukcije op{tinske zgrade plani-rana je zamena krovnog pokriva~a zgrade,me|uspratne konstrukcije, ma{inskeinstalacije, kotlarnica i elektroinsta-lacije Ovim projektom planirano je iformirawe Op{tinskog uslu`nog cen-tara – rekao je Vatroslav Slavkovi},

grant menaxer programa PROGRES. Zgrada op{tinske uprave ra|ena je 50-

tih godina i od tada nije bilo ve}ih rado-va na woj.

– Mislim da je neophodna rekonstruk-cija zgrade, najpre zbog stawa zgrade ukome se trenutno nalazi, jer je gra|enapre vi{e od 70 godina, i od tog periodanisu ra|ene ozbiqnije rekonstrukcije.Samim tim ugro`ena je i bezbednost rad-nika koji ovde rade, ali i bezbednostgra|ana koji nekim poslom dolaze uzgradu – istakao je Vatroslav Slavkovi}.

Kako smo saznali, u periodu rekon-strukcije zgrade sve slu`be op{tinskeuprave bi}e preseqene na adekvatnelokacije, a gra|ani }e o tome biti blagov-remeno obave{teni.

Radovi na ovom projektu treba da krenupo~etkom avgusta, a planirano je da buduzavr{eni za dva meseca.

USKORO REKONSTRUKCIJAUSKORO REKONSTRUKCIJAZ G R A D E O P [ T I N E

U crkvi „Sveti Pantelejmon“ ucrnotravskom selu Brod 17. junauprili~eno je grupno kr{teweCrnotravaca. Ideja i inicijativa zagrupno kr{tewe potekla je odverou~iteqa @arka Kosti}a. U animi-rawu Crnotravaca veliki doprinos dalesu i profesorke Dragana Petrovi} i

Aleksandra Jovi}. Sa realizacijom oveakcije krenulo se jo{ februara i martameseca.

Obred grupnog kr{tewa obavio jearhijerejski namesnik vlasotina~kecrkve o. Zoran Stojanovi}.

Ovom prilikom, posle vi{e od polaveka, u crkvi su kr{tene 82 osobe i

slu`ena Sveta liturgija. U crkvi „Sv.Pantelejmon“ posledwe kr{tewe bilo je2008. godine, ali grupnog kr{tewa do sadanije bilo.

Grupnom kr{tewu pristupili su sviosnovci, mnogobrojni sredwo{kolci,~lanovi kolektiva sredwe i osnovne

{kole, kao i mnogobrojni Crnotravci.Pored Crnotravaca, priliku da budukr{teni iskoristilo je i nekolikoVlasotin~ana.

Tog 17.juna, posle du`eg perioda,

porta crkve "Sv. Pantelejmon" bila jeispuwena rado{}u, de~jom grajom i nadomza duhovni preporod ovog kraja.

Nadamo se da }e budu}a kr{tewa poredcrkve u Brodu, biti obavqana i u crkvi uCrnoj Travi, jer su u toku radovi naure|ewu ove crkve.

Tradicionalno, i me{tani Crne Trave su se ukqu~ili u akciju „Veliko spremaweSrbije“. Na nekoliko lokacija preko stotinu volontera je u~estvovalo u ovoj akciji.U akciji „O~istimo Crnu Travu“ i ove godine predwa~ili su u~enici Osnovne {kole„Aleksandar Stojanovi}“, sredwo{kolci, radnici JKP “Vilin lug“ i predstavnicimesnih zajednica.

O^ISTIMO CRNU TRAVU

U CRKVI „SVETI PANTELEJMON“ U BRODU POSLE VI[E OD POLA VEKA ODR@ANA SVETA LITURGIJA

GRUPNO KR[TEWE CRNOTRAVACA

Stranu pripremila:Vesna Miltenovi}

6 maj-jun 2012. godineD R U [ T V OD R U [ T V O

Povodom Svetskog danadavalaca krvi predsednikop{tine Vlasotince Neboj{aStojanovi} primio je delegacijuCrvenog krsta Vlasotinca iDru{tva dobrovoqnih davalacakrvi, koje deluje u okviru oveorganizacije.

Predsednik Neboj{aStojanovi} je tom prilikomistakao da razgovorom sadavaocima krvi `eli da se upoz-na sa wihovim aktivnostima,planovima, problemima.

– Dana{wa proslava, razgov-or sa vama i podr{ka va{emradu samo su deo pa`we koju vikao najplemenitiji i najhumani-ji deo dru{tva zaslu`ujete.

Lokalna samouprava je tu da vampomogne koliko je to mogu}epored toga u narednom perioduplaniramo da posebnu pa`wuposvetimo studentima,porodiqama, bolesnima ina{im najsiroma{nijimsugra|anima – istakao jepredsednik Neboj{aStojanovi}.

Sekretar Crvenog krsta^aslav Koci} tom prilikomupoznao je predsednika saaktivnostima ove organizacijesa posebnim akcentom na razvojdobrovoqnog davala{tva krvi.

Tom prilikom iznet je i planda predstavnici lokalnesamouprave, Centra za socijalni

rad i Crvenogkrsta obi|unajsiroma{nije`iteqe na{eop{tine ip o m o g n uporodicama kojesu na ivici egzis-tencije. Crvenikrst Vlasotincave} o~ekuje 500paketa sa hranomi sredstvima zali~nu higijenu,koji }e biti pode-q e n inajugro`enijimporodicama ubrdsko-planin-skom deluop{tine.

S. Stankovi}

Svetski dan dobrovoqnih davalaca krvi 14. junove godine obele`en je po deseti put, i to podsloganom „Svaki davalac krvi je heroj“.

Za vlasotina~ke heroje Crveni krstVlasotinca je uz podr{ku lokalne samoupravepriredio sve~anost na kojoj su podeqena priznawadavaocima krvi za pet, deset, dvadeset i 35 davawakrvi.

–Radom na {irewu ideje davala{tva mimotivi{emo na{e sugra|ane da se odazovu pozivuza davawe krvi, jer je ovo aktivnost od op{tegnacionalnog interesa. Op{tina Vlasotince idaqe se visoko kotira u davawu krvi – istakao je^aslav Koci}, sekretar organizacije.

Kroz akcije su pre ~etri godine prikupqene 534boce, dok je pro{le godine prikupqeno 742 bocekrvi, {to je 2,23% u odnosu na broj stanovnika.Tokom 2011. godine organizovano je {est akcija saZavodom za transfuziju krvi u Ni{u i jedna saSlu`bom sa transfuziju krvi u Leskovcu.Ovogodi{wi dobitnici priznawa do sada su dalioko 2.000 boca krvi – istakao je Petar Val~i},predsednik Dru{tva dobrovoqnih davalaca krvi,koje deluje u sastavu Crvenog krsta.

On se tom prilikom posebno zahvalio veterani-ma u davala{tvu i zamolio ih da svoj rad nadaqeusmere na promovisawu davala{tva krvi.

Za pet davawa krvi nagra|eno je 37 lica, za desetdavawa priznawa je dobilo 29 lica, nagrade zadvadeset davawa dobilo 17 na{ih sugra|ana, dok jedvanaest davalaca nagra|eno za 35 davawa krvi.Plaketu najhumanije sredine dobila je Direkcijaza urbanizam i izgradwu Vlasotinca.

Crveni krst Srbije ove godine dodelio jeVerici Jevti}, predsednici Crvenog krsta

Vlasotinca povequ kao svoje najve}e priznawe.Ovo priznawe dodequje se za vi{egodi{wu i

stalnu aktivnost i postignute rezultate u svimoblastima delovawa Crvenog krsta, za ja~aweuloge ove organizacije, unapre|ewe metoda isadr`aja wenog rada.

Crveni krst Srbije ovog puta dodelio je i priz-nawe Srebrni znak, za vi{egodi{wi dobrovoqnirad na ostvarivawu ciqeva i programskih zadatakaCrvenog krsta. Priznawe je dobilo osmoroaktivista ove organizacije. Srebrni znak dobilisu: Qubinka Mitrovi}, Petar Val~i}, JasminaTodorovi}, Stojan Miti}, Bojana Dimitrijevi},Srbijanka Pani}, Mirjana I{qamovi} i BiqanaCvetkovi}.

I ove godine Crveni krstje raspisao tradicionalnilikovni i literarnikonkurs na temu „Krv `ivotzna~i“. Svoj rad pro~italaje u~enica O[ „8. Oktobar“Ivana Popovi}, pokazuju}ida polako stasava nova gen-eracija mladih koja shvatazna~aj dobrovoqnogdavala{tva krvi.

Sve~anosti su prisustvo-vali: predsednik op{tineVlasotince Neboj{aStojanovi}, lekari izZavoda za transfuziju krviiz Ni{a i predstavniciCrvenog krsta iz CrneTrave.

S. Stankovi}

Gra|ani Srbije, pa samim tim i

gra|ani Vlasotinca, koji do 3.

juna nisu izabrali svog lekara

ne}e mo}i da overe zdravstvene

kwi`ice. Svi gra|ani su du`ni

da izaberu lekara iz op{te

prakse, stomatologa, ginekologa

ili pedijatra.

– Ukoliko osiguranici ne

izaberu svog lekara do zakonski

propisanog roka i ne overe

zdravstvenu kwi`icu mogu da

dobiju samo hitnu medicinsku

pomo} na teret obaveznog

zdravstvenog osigurawa, ali ne i

„potpunu“ zdravstvenu uslugu.

Oni }e morati sami da snose

tro{kove pru`enih zdravstvenih

usluga. Tako }e za pregled kod

lekara op{te prakse pacijenti

morati da izdvoje 350 dinara, a za specijalisti~ki pregled 450

dinara. I posle ovog perioda, osiguranici koji nemaju izabranog

lekara mogu u trenutku dolaska u Dom zdravqa da izaberu lekara i u

tom slu~aju ne}e platiti pregled. Lekar se bira na jednu godinu.

Pacijent ima prava da promeni lekara a zdravstvena ustanova je

obavezna da mu to omogu}i – istakla je Milena Stankovi} Mitrovi},

direktor vlasotina~kog Doma zdravqa.

Na podru~ju vlasotina~ke op{tine, za izabranog lekara se izjas-

nilo oko 25.000 gra|ana ili oko 85%. Ciq izabranog lekara je

pru`awe boqe i efikasnije zdravstvene za{tite. U skladu sa

propisanim standardima jedan lekar bi trebalo da opslu`uje od 1000

do 1200 pacijenata na podru~ju op{tine. Budu}i da je u okviru vla-

sotina~kog Doma zdravqa i Dom zdravqa u Crnoj Travi, saznali smo

da je do sada 40% Crnotravaca izabralo svog lekara.

V. Miltenovi}

Povodom realizacije projekta „Servis – pomo}u ku}i za stanovnike ruralnih oblasti uop{tinama Vlasotince i Crna Trava“ 13. junaodr`ana je konferencija za novinare na kojoj suprezentovane aktivnosti sprovedene negde dopolovine realizacije projekta.

Koordinator projekta @eqko Plav{i},istakao je tom prilikom da se projekat odnosi napru`awe usluga i pomo} starim i bolesnim lici-ma u ruralnim delovima ove dve op{tine aistovremeno se omogu}ava posaogerontodoma}icama, me|u kojima su nezaposlenalica i interno raseqena lica sa Kosova iMetohije. Ovo je va`no kako bi interno raseqen-im licima, koja nemaju mogu}nost za povratak,bilo omogu}eno odr`ivo ostajawe u ovoj sredini.

Projekt traje dvanaest meseci i sada je negde napolovini realizacije. Sve nabavke za realizacijuprojekta su zavr{ene, nabavqeno je vozilopotrebno za obilazak te{ko dostupnih korisnikai ostala oprema. Istog dana zavr{ena je i sed-modnevna obuka za dvadeset gerontodoma}ica.

Obuka je obavqena po akreditovanom programuMinistarstva rada i socijalne politike i uskladu je sa zakonskim obavezama lokalnesamouprave i Centra za socijalni rad.Vlasotince posledwih godina sistematski radina reformi socijalne za{tite. Do sada jeobezbe|eno oko 500.000 evra za socijalne pro-grame koji se odnose na najugro`eniju populacijuu Vlasotincu - istakao je @eqko Plav{i}.

Po uspehu reformskih procesa u oblasti soci-jalne za{tite na{a op{tina je me|u prvima uSrbiji. Aktivnosti Centra za socijalni radlokalna samouprava podr`ava finansijski,institucionalno i zakonski. Rezultati ovog pro-jekta su besprekorni iako se nalazimo na sredini

wegove realizacije – istakao je predsednikop{tine Neboj{a Stojanovi}.

Po wegovim re~ima ovaj projekat razlikuje seod ostalih servisa pomo}i u ku}i, poosposobqavawu institucija lokalne samoupravei edukaciji zaposlenih i za projekte koji }e se tekrealizovati.

Kandidaturom za ~lanstvo u EU otvoren nam jeput za preko ~etrdeset predpristupnih fondova.Tu }e naravno imati prednost siroma{ne iop{tine koje su ve} uspe{no realizovale drugeprojekte iz ove oblasti. Mi }emo, kao odgovornalokalna samouprava, pru`iti maksimalne naporeda podr`imo i pomognemo sve aktivnosti koje seti~u poboq{awa socijalnog stawa svakoggra|anina - dodao je predsednik Neboj{aStojanovi}.

Kroz razli~ite projekte do sada smoanga`ovali 42 gerontodoma}ice, koje su urazli~itim periodima obi{le oko 500doma}instava. Rad po {est gerontoma}icaomogu}ile su op{tine Vlasotince i Crna Travadok su preostale anga`ovane kroz razli~ite pro-jekte. Ovo je prvi projekat koji Vlasotincesprovodi sa delegacijom EU. Dobra realizcijaovog programa otvara nam lak{i put za sredstvaiz drugih predpristupnih fondova – istakao jeMom~ilo Igwatovi}, direktor Centra za soci-jalni rad.

Vrednost projekta je 85 hiqada evra, od ~ega }eEU u~estovati sa 74 hiqade evra a preostala sred-stva obezbedi}e lokalna samouprava. Na projektuje anga`ovano ~etiri gerontodoma}ice, me}ukojima su tri interno raseqena lica. Trenutnoove usluge koriste 43 porodice ali taj broj mo`eda se promeni promenom stawa na terenu.

S. Stankovi}

PROJEKAT„SERVIS – POMO] U KU]I“ NA POLOVINI REALIZACIJE

POMO] ZA STARE I UDAQENE KORISNIKEPOMO] ZA STARE I UDAQENE KORISNIKEIZ VLASOTINA^KOG DOMA ZDRAVQA

VE]INA GRA\ANA VE]IMA IZABRANOG LEKARA

PREDSEDNIK OP[TINE

NEBOJ[A STOJANOVI] PRIMIO

DAVAOCE KRVI

NAJHUMANIJI QUDINAJHUMANIJI QUDIZASLU@UJU PO[TOVAWE

OBELE@EN 14. JUN SVETSKI DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI

NAGRADE ZA PLEMENITE I AKTIVNE

maj-jun 2012. godine 7OO bb rr aa zz oo vv aa ww ee

„Korak u budu}nost – {kola sa tradicijom“naziv je ovogodi{we izlo`be |a~kih radovakoje je Tehni~ka {kola priredila u GalerijiKulturnog centra povodom zavr{etka ove{kolske godine i promocije zanimawa koja }eova {kola ponuditi svr{enim osnovcima.

U~enici svih zanimawa predstavili susvoje oblasti rada i mogu}nost da nastavesvoje {kolovawe na brojnim ustanovamavisokog obrazovawa kao i mogu}nost daobezbede sebi posao.

Pored u~eni~kih radova izlo`ene sufotografije sa raznih takmi~ewa i posetasajmovima koje su posetili tokom ovogprole}a. Program je zavr{en modnom revijomkoju su osmislile profesorke i u~enice tek-stilne struke. One su izradile i prikazanemodele.

– Razvoj Tehni~ke {kole u Vlasotincu jerezultat ostvarewa decenijskog nastojawauglednih profesora da se u sredwe obrazo-vawe implementiraju savremeni standardi imetode. Na{a {kola ima velike ambicije izna~ajne potencijale. Svojim nastavnim pro-gramima pokriva {iroku lepezu zanimawa, odgra|evine i ekonomije do ma{instva i tek-

stilstva – istakla je direktorka {koleBiqana Pej~i}.

Po wenim re~ima prilikom definisawa iorganizovawa obrazovnih profila, nastavnihi vannastavnih aktivnosti pre svega se vodira~una o potrebama i interesovawimau~enika.

Kvalitetno obrazovawe i osposobqavaweza rad u struci su dugoro~na orijentacijana{e {kole. Unapre|ewe kvaliteta nastaverezultat je na{e `eqe da iza|emo u susretzahtevima tr`i{ta i time obezbedimo na{imu~enicima prohodnost na fakultete i ravno-pravno u~e{}e na svetskom tr`i{tu znawa.Na{ ciq je i da obrazujemo i osposobimokadrove koji }e imati zavidan stepen znawa{to }e im omogu}iti da budu konkurentni natr`i{tu rada i sa kojim bi mogli da se ukqu~eu savremene tokove poslovawa. To neiskqu~uje nastojawa da o~uvamo i negujemo usvom radu dobre tekovine na{eg tradi-cionalnog obrazovnog sistema. Mera u kojojuspemo da ova dva zahteva uskladimo iizgradimo modernu {kolu, bi}e mera na{eguspeha i licenca {kole za budu}nost - dodalaje direktorka Biqana Pej~i}.

S. Stankovi}

Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa i Fond za za{titu`ivotne sredine odobrili su Osnovnoj {koli „8. Oktobar“ Projekat rekonstrukcije kotlar-nice, odnosno ma{inske instalacije.

Vrednost projekta je 3.021.900 dinara tako da }e iz buxeta Republike biti izdvojeno2.665.315 dinara dok }e preostala sredstva obezbediti lokalna samouprava.

Naime, sistem grejawa na ~vrsto gorivo u ovoj {koli je dotrajao jer je izgra|en pre 30 god-ina. Zbog toga ~esto dolazi do prekida grejawa. Dotrajale instalacije predstavqaju opasnostza bezbednost dece i uposlenih.

Rekonstrukcijom kotlarnice ukloni}e se opasnost po bezbednost i zdravqe dece iuposlenih, bi}e izbegnuti ~esti prekidi grejawa i stalne popravke. Istovremeno }e seomogu}iti u{teda goriva za 20 procenata. Pored toga rekonstrukcijom kotlarnice stvori}e seuslovi za pro{irewe kapaciteta mre`e kada se realizuje planirana nadgradwa {kole -isti~e direktor {kole @ivorad \oni}.

Radovi na rekonstrukciji kotlarnice po~e}e 1. jula a o~ekuje se da oni budu zavr{eni dopo~etka naredne {kolske godine.

Pored ovog, {kola „8. Oktobar“ je kod Ministarstva prosvete i NIP-a konkurisala sa pro-jektom koji se odnosi na nadgradwu i rekonstrukciju {kole. Drugi projekat odnosi se na real-izaciju druge faze zamene fasadne stolarije koja }e se obaviti na zgradi u kojoj se odvijarazredna nastava.

S.S.

U~enici osmog razreda su ove godine 18. i 19. juna polagali zavr{ne ispite iz srpskogi matematike. Prvog dana |aci su polagali test iz srpskog jezika dok je 19. jun bio odre|enza polagawe testa iz matematike.

Ove godine novinu je predstavqao broj poznatih zadataka. Ispit se sastojao od 25 pro-cenata poznatih zadataka, koji su se nalazili u zbirkama, 25 procenata delimi~no poznatihzadataka, koji su se nalazile u zbirkama ali sa izmewenim brojkama dok je polovina zadata-ka bila iz gradiva ali se nije na{la u zbirkama za pripremu zavr{nog ispita.

U O[ „Sini{a Jani}“ zavr{ni ispit polagalo je 110 u~enika dok je u O[ „8. Oktobar“ ovajispit polagao 121 u~enik. Ve} naredne godine svr{eni osnovci }e pored srpskog i matem-atike polagati i kombinovani test iz istorije, geografije, fizike i hemije. Bodovawe zaupis u sredwe {kole vr{i}e se sabirawem bodova iz op{teg uspeha i rezultata sazavr{nog testa.

S.S.

Z A V R [ N I I S P I T Z A O S M A K ETEHNI^KA [KOLA [KOLSKU GODINU ZAVR[ILA

IZLO@BOM U^ENI^KIH RADOVA I PROMOCIJOM

ZANIMAWA KOJE NUDI

Z N A W EJE PONOVO NA CENI

O[ „8. OKTOBAR“

REKONSTRUKCIJA KOTLARNICE DOPO^ETKA NAREDNE [KOLSKE GODINE

Na osnovu godi{weg Programa rada

Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“

je krajem ove radne godine organizovala

izlet za pred{kolce. Savet roditeqa

ovog puta odlu~io se za putovawe do

Jagodine, koje je zbog velikog broja dece

realizovano tokom tri dana.

Pored vaspita~a o deci su brinule med-

icinske sestre i lekar pedijatar.

Po re~ima direktorke vrti}a Sne`ane

Filipovi} izleti su protekli u izuzetno

lepoj atmosferi, deca su zadovoqna,

posebno su odu{evqena zoolo{kim vrtom

tako da je izlet pored rekreativnog imao

i edukativni karakter.

U ovoj ustanovi nastavqa se sa

stru~nim usavr{avawem vaspita~a i

ostalih radnika.

Nedavno su u Leskovcu organizovani

mini stru~ni susreti vaspita~a na kojima

su prikazane najboqe prezentacije sa

republi~kih susreta koji su marta meseca

odr`ani u Kladovu. Po~etkom juna meseca

vlasotina~ki vaspita~i su u~estvovali

na „Istra`iva~kim danima vaspita~a“

koji su se odr`ali u Beogradu. Tema skupa

bila je „U susret standardima kvaliteta

rada u pred{kolskim ustanovama“.

Ciq ovih susreta je da se u~esnici

skupa upoznaju sa novinama u radu

pred{kolskih ustanova jer je to najboqi

na~in da se prate novi trendovi u ovoj

oblasti. U~esnicima susreta izneti su

primeri dobre prakse.

U PU „Milka Dimani}“ ve} se uveliko

obavqaju pripreme za organizovawe

~etvrte Vlasotina~ke kreativne radion-

ice, koja }e se realizovati od 25. do 29.

juna i na kojoj }e u~estvovati predstavni-

ci vrti}a iz petnaestak gradova Srbije.

S.S.

PRED[KOLSKA USTANOVA „MILKA DIMANI]“

AKTIVNOSTI U NIZUD O B R O ^ I N S T V O I P L E M E N I T O S T

Q I Q A N E I S I N I [ E P A V I ] A

DONACIJE

VLASOTINA^KIM [KOLAMAPoznati scenaristi~ki par Sini{a i

Qiqana Pavi} nedavno suvlasotina~kim {kolama poklonili600.000 dinara i time jo{ jednom pokaza-li svoju privr`enost Vlasotincu ibrigu za mlade ovog kraja.

Po 200.000 dinara dobile su osnovne{kole „Sini{a Jani}“ i „8. Oktobar“.Isti iznos dobila je i Gimnazija„Stevan Jakovqevi}“.

Po re~ima direktora {kole „8.Oktobar“ @ivorada \oni}a ova sredst-va iskoristi}e se za realizaciju miniprojekta, nabavku opreme i otvarawerazglasne stanice.

Veoma smo zahvalni porodici Pavi}jer su nam poklonili sredstva koja pred-stavqaju najve}u donaciju u posledwihdeset godina. Zahvaquju}i plemenitostiovih divnih qudi, a na radost na{ih|aka, {kola }e najzad dobiti razglasnu

stanicu. Ve} pripremamo programsku{emu po kojoj }e ona raditi od septem-bra meseca – isti~e direktor @ivorad\oni}.

Po re~ima @ivana [u{uli}a, direk-tora Gimnazije i ova {kola }e sredstvaiz donacije iskoristiti za otvarawerazglasne stanice kako bi u~enici upot-punili i unapredili svoje vannastavneaktivnosti.

Svoju donaciju {kola „Sini{aJani}“ usmeri}e na kupovinu jo{ jedneinteraktivne table i name{taja iopreme za kabinete fizike.

Prijatno smo iznena|eni donacijomqudi koji Vlasotince nose u svom srcu,koji su veliki prijateqi na{e varo{i,koji ovde ~esto i rado borave i kojiveoma mnogo ~ine na wegovoj promociji– ka`e Goran Miti}, direktor {kole„Sini{a Jani}". S.S.

maj-jun 2012. godine8 O b r a z o v a w eO b r a z o v a w e

Ove godine Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“ prvi put je

ukqu~ena u projekat „Rastimo uz ples“, koji je organizovan 1. juna

povodom Svetskog dana deteta. Toga dana ta~no u 17 ~asova pred{kolci iz

dvadesetak gradova u Srbiji, Crnoj Gori i BiH iza{la su sa svojim vaspi-

ta~ima na trgove i uz iste pokrete, muziku i ples pozdravili dolazak

prole}a.

U Vlasotincu je sa svojim vaspita~ima plesalo 325 pred{kolaca.

Svaka grupa je imala svoju boju, deca su bila obu~ena u raznobojne majice

sa logom vrti}a.

Wih su na trgu pozdravili i velikim aplauzom podr`ali vaspita~i,

roditeqi i brojni gra|ani koji su na kraju programa zaplesali sa razi-

granim mali{anima.

Ovu manifestaciju organizovala je De~ja plesna asocijacija iz

Beograda. U isto vreme plesala su deca iz Smedereva, Kovina, Subotice,

Be~eja, Zemuna, Obrenovca, Vladimiraca, Novih Banovaca, Ariqa,

Prokupqa, Vlasotinca, Lebana, Ivawice, [ida, Velikog Gradi{ta,

Bjelog Poqa, Bara, Br~kog, Gora`da.

S. Stankovi}

Sedamnaesti festival de~jih pesama

„Srebrna sirena 2012“ Osnovna {kola

„8. Oktobar“ organizovala je 1. juna u

sali bioskopa.

Na ovoj muzi~koj manifestaciji

u~estvovali su u~enici dve osnovne

{kole iz Ni{a, ~etiri {kole iz

Leskovca, osnovci iz Guberevca,

Manojlovca, Bogojevca, Grdelice,

Brestovca, [i{ave i Vlasotinca.

U po~etku zami{qena kao {kolsko

muzi~ko takmi~ewe „Srebrna sirena“ je

tokom godina svoga trajawa prerasla u

festival okru`nog karaktera da bi ove

godine okupila i u~enike iz Ni{a.

Sude}i po anga`ovawu i ambicijama

organizatora ve} narednih godina mogu

se o~ekivati i u~enici iz drugih gradova

Srbije.

Sveukupni pobednik festivala je

Aleksandar Nikoli}, u~enik O[

„Sreten Mladenovi}“ iz Ni{a, koji je

simpatije publike i `irija osvojio pes-

mom „Malo sam ostario“. On je istovre-

meno bio najuspe{niji takmi~ar u kate-

goriji starijih osnovaca. Drugo mesto u

ovoj kategoriji pripalo je Emiliji

Stankovi} iz Leskovca a tre}e Loli

Stankovi} iz Bogojevca.

Me|u mla|im osnovcima prvo mesto

osvojila je Mina Arizanovi} iz

Leskovca, drugo mesto pripalo je Sawi

Mihajlovi}, Lari Kosti} –

Milutinovi} i Vasiliji Jovi}, tako|e

iz Leskovca, dok je tre}e mesto zauzela

Tijana Milenovi} iz O[ „8. Oktobar“ u

Vlasotincu.

U kategoriji autorskih pesama prvo

mesto `iri je dodelio Aleksandri

Miti} i Jovani Miti} dok je drugo

mesto zauzela Katarina Bogdanovi},

u~enica {kole doma}ina festivala.

S. Stankovi}

^lanovi dve u~eni~ke kompanije izTehni~ke {kole u Vlasotincu „Xin~e“ i „OldTimer Company“ od 23. do 25. maja u~estvovali suna nacionalnom takmi~ewu najboqihu~eni~kih kompanija, koje je od 23. do 25. majaodr`ano u Beogradu. Oni su se tom prilikomtakmi~ili sa jo{ devetnaest u~eni~kih kom-panija iz cele Srbije.

U~enici su se predstavili sa svojimproizvodima i uslugama na {tandovima utr`nom centru Delta Sitija. Drugog danatakmi~ewa usledile su i scenske prezentaci-je.

Organizacija Dostignu}a mladih u Srbijiedukuje i inspiri{e mlade qude da uva`avajuvrednost slobodnog preduzetni{tva i da

razumeju biznis u privredi, sa ciqem da seu~enicima pomogne u sticawu preduzetni~kihznawa i ve{tina.

Ina~e, preko nema~ke fondacije obezb|enje deo sredstava za nastavak saradwe sa{kolama u ovoj zemqi. Saradwa }e se nas-taviti u oktobru mesecu, odmah nakonpo~etka nove {kolske godine.

U~enici Tehni~ke {kole postigli su ovegodine i uspeh na sportskim takmi~ewima. Narepubli~kom takmi~ewu u SremskojMitrovici Petar Ran|elovi} osvojio je~etvrto mesto u trci na 400 metara dok jeNatalija Pqaski} zauzela sedmo mesto ubacawu kugle.

S.S.

Profesori i u~enici Odeqewa muzi~ke {kole „Stanislav Bini~ki“ u Vlasotincui ove godine su pripremili koncert povodom zavr{etka {kolske godine.

Tridesetak u~enika ove {kole 13. juna predstavilo se publici kompozicijamanajpoznatijih svetskih kompozitora. Ve} 17. juna najboqi u~enici muzi~ke {kolenastupali su na Leskova~kim danima muzike.

Ina~e, odeqewe u Vlasotincu trenutno ima 75 polaznika na odsecima za klavir,violinu, harmoniku, flautu i klarinet. Prijemni ispit za narednu {kolsku godinupolo`ilo je 26 dece. Za upis u avgustu mesecu ostala su jo{ dva slobodna mesta zaklarinet i flautu.

Ve} ~etiri godine u Vlasotincu profesori muzi~ke {kole rade i sa decom upripremnom razredu. Ove godine muzi~ko zabavi{te poha|alo je petnaest mali{ana.

Neki od biv{ih u~enika ove {kole ve} studiraju na muzi~kim akademijama uUkrajini, Ni{u i Zve~anu.

Iako su rezultati vrednog rada profesora ove {kole vidqivi po ~estim nastupi-ma wihovih u~enika i brojnim nagradama na takmi~ewima, ~ak i me|unarodnim, oni sei daqe suo~avaju sa problemom nedostatka prostora i muzi~kih instrumenata.

OBELE@EN SVETSKI DAN DETETA

P L E S P L E S N A T R G O V I M A

ODR@ANA 17. SREBRNA SIRENA

„ S R E B R N A S I R E N A “[ I R I S V O J E G R A N I C E

ZAVR[NI KONCERT U^ENIKA MUZI^KE [KOLE „STANISLAV BINI^KI“

T E H N I ^ K A [ K O L A

U ^ E N I ^ K E K O M P A N I J E U ^ E N I ^ K E K O M P A N I J E

I D A Q E U S P E [ N EI D A Q E U S P E [ N E

9maj-jun 2012. godineK U L T U R AK U L T U R A

U Galeriji Kulturnog centra, Narodna biblioteka „Desanka Maksimovi}“16. maja je po~ela sa proslavom stogodi{wice svog postojawa. Obra}aju}i seprisutnima, Srba Taki}, direktor biblioteke podsetio je da je Vlasotince jo{1843. godine imalo svoje prenumirante, tj. pretplatnike jo{ u vreme kada jeVlasotince bilo turski vilajet, ali se srpsko slovo i srpska misao po{tovala.

Petar Spiri} koji je u Vlasotincu u~iteqevao, sa jo{ nekoliko entuzijasta,1912. godine osnovao je biblioteku. Zato je na{a obaveza da budemo dostojninastavqa~i na{ih predaka i svojim radom damo daqi doprinos razvoju bib-liotekarstva.

Vesna Stevanovi}, pomo}nik direktora Narodne biblioteke Srbije, ~esti-taju}i jubilej, podsetila je da vlasotina~ka biblioteka ima dobru saradwu saNarodnom bibliotekom.

– Vlasotina~ka biblioteka, sa jo{ 150 biblioteka u Srbiji, gradi sistemcentralnog kataloga gde se nalazi 2,5 miliona bibliografskih zapisa a cen-tralni katalog je osnov za ukqu~ivawe u evropski svetski katalog. Iako smo uvremenu kada dolazi do brze smene komunikacione tehnologije nesumwivo je datekstualna gra|a ne}e izgubiti smisao. Da bismo se izborili sa savremenomtehnologijom moramo zajedno tra`iti re{ewa – istakla je Vesna Stevanovi}.

Direktor Srba Taki} uru~io je zahvalnice najaktivnijim ~itaocima najm-la|oj Veri Stamenkovi}, najstarijoj Srbijanki Pani}, a me|u omladinomnajaktivniji je bio Milan Gar~i}. Zahvalnice su dodeqene i pojedincima iustanovama u obnovi kwi`nog fonda i obnovi rada biblioteke.

Ovom prilikom, prisutni su mogli da u`ivaju u izlo`bi grafika akademskogslikara Miodraga Nagornog ina~e Vlasotin~anina, koji je ove grafikedarovao Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimovi}“.

Mr Luka Krsti} podsetio je sve prisutne da je Miodrag Nagorni jo{ davne1967. godine na bijenalu u Parizu osvojio prvo mesto i progla{en za najboqegmladog slikara.

Kulturni centar Vlasotinca je ~etvrtogmaja u Galeriji na Ne{i}evom keju prirediokwi`evno ve~e na kome je promovisana kwiga„Kazuj kr~mo xerimo“, autora prof. drDragoquba B. \or|evi}a. O kwizi su poredautora te ve~eri govorili prof. dr \uraStevanovi} i prof. dr \okica Jovanovi}.Ina~e, za ovu kwigu autor je dobio nagradu„Desimir To{i}“, kao najboqepublicisti~ko delou protekloj godini.

– KwigaDragoquba B.\or|evi}a ~iji jenaslov „Kazuj kr~moxerimo“, a pod-naslov „periferijs-ka kafana i okolowe“ bavi se fenome-nom kafane i pred-stavqa poku{aj zas-n i v a w akafanologije kaonauke, koja bipoku{ala da razumei prou~i ovuzna~ajnu dru{tvenui n s t i t u c i j u .P e r i f e r i j s k akafana definisanaje ne samo dru{tven-im prostorom ve} je obele`ena i vremenom.Kroz pri~e o kafani saznajemo da je kafanamesto gde po~iwu veoma krupne stvari,shvataju}i zna~aj kafane kao jednog od bitnogkulturnog znaka `ivota jednog grada. Zaautora je kafana svojevrsna sociolo{ka lab-oratorija, mesto spontanog susreta, mestostvarawa javnog ~oveka, institucija koja sejo{ uvek reformi{e. Dr \or|evi} govori oli~nostima na{e stvarnosti i analiziragenezu periferijske kafane. Ova kwigapredstavqa vrednu bazu podataka za svakogistra`iva~a koji bi nastavio da se bavifenomenom kafane iz sociolo{kog ugla –istakao je prof. dr \okica Jovanovi}.

Govore}i o kwizi prof. dr \uraStevanovi} je rekao da kwiga na prvi pogledli~i na pesmu a ne na jednu veoma ozbiqnustudiju.

– Ovo je jedna najozbiqnija studija, koja

na sociolo{ki na~in kazuje stvarni `ivotkroz dvojaku pri~u. Kwiga je nastala kaorezultat posmatrawa i suu~estvovawa u mno-gobrojnim doga|ajima u kafani. Studija okafani govori da je kafana institucija parekselans i da od kafane nema univerzalnijeinstitucije. Kafana slu`i za tugovawe,ispovedawe, ugovarawe poslova, veseqa,sklapawe politi~kih dogovora i

doga|aja…Profesor \or|evi} je to u studi-ji uradio i to na jedan maestralan na~in,tako da }e mnogim studentima, posebno izoblasti sociologije, ova kwiga biti odvelike pomo}i.

– U kwizi „Kazuj kr~mo xerimo“ sa`et jerad prou~avawa kafane i kafanskog `ivota.Smatrao sam da kafana kao dru{tvena insti-tucija u na{oj zemqi nije dovoqnoistra`ena. Bave}i se ovim problemomzakqu~io sam da ne postoji mesto u Srbijigde nema pri~e, pri~e pisane o kafani, da sesvako mesto prepoznaje upravo po nekoj per-iferijskoj kafani. Kwiga predstavqapoku{aj da se na jedan ozbiqan na~in prou~ikafana. Posebno periferijska kafana, nekao objekat ve} kao institucija oddru{tvenog zna~aja – istakao je na krajuve~eri Dragoqub B. \or|evi}, autor kwige.

V.Miltenovi}

NARODNA BIBLIOTEKA „DESANKA MAKSIMOVI]“

OBELE@AVA STO GODINA POSTOJAWA

J U B I L E JJ U B I L E JDOSTOJAN PO[TOVAWA U organizaciji Kulturnog centra, a uz pokroviteqstvo lokalne samouprave, mnogob-

rojni Vlasotin~ani, uprkos ki{i, 22. maja proslavili su gradsku slavu „Prenos mo{tijuSvetog oca Nikolaja“.

Tradicionalno, na platou kod Krsta, rezawe slavskog kola~a obavili su sve{tenicivlasotina~ke crkve i Sla|an Tasi}, direktor Kulturnog centra, u ime doma}ina slave.

REZAWEM SLAVSKOG KOLA^A POD KRST

VLASOTIN^ANI OBELE@ILI G R A D S K U S L A V UG R A D S K U S L A V U

Krajem aprila meseca, Dru{tvosrpsko-ruskog prijateqstva „SvetiSarafim Saroski“ priredilo je kul-turno-umetni~ki program u salibioskopa. Prisutni Vlasotin~aniu`ivali su u programu koji je podse-tio na duboke veze srpskog i ruskognaroda. Sadr`aj je upotpunio i nast-up De~jeg crkvenog hora „Branko“ izNi{a i Folklorni ansambl„Crnilovi}“ iz Vlasotinca.Predsednik dru{tva „SvetiSarafim Saroski“ Svetislav Jovi}pozdravqaju}i prisutne, podsetio jeda odnos Srbije i Rusije prevazilaziodnos dve dr`ave, da su veze srpskog i

ruskog naroda duboke, da nikada nisuprekinute i da traju vekovima.

Aleksandar Konanikin, ata{e isavetnik za kulturu u ruskoj ambasadije ovom prilikom naglasio da jeRusija Srbiji prirodni partner i daje odnos izme|u dve zemqe, uprkossvemu, sve ja~i. On je tom prilikomnajavio i dolazak ruske delegacije uSrbiju, povodom bratimqewa neko-liko srpskih i ruskih gradova.

Ove ve~eri bilo je re~i i oprivrednoj saradwi izme|u dvezemqe, posebno u oblasti poqo-privrede.

V.M.

VE^E SRPSKO – RUSKOG PRIJATEQSTVA

P R O M O V I S A N A K W I G A

„KAZUJ KKR^MO XXERIMO“

10 maj-jun 2012. godineDD rr uu {{ tt vv ooDD rr uu {{ tt vv oo

Dru{tvo za edukaciju Roma organizo-valo je 17. maja konferenciju za novinarena kojoj je prezentovalo realizaciju pro-jekta „Prijavi se, tra`i posao“.

Projekat se finansira u okviru zajed-ni~kog programa UN u ju`noj Srbiji podnazivom „Odr`awe mira i inkluzivnirazvoj“ PBILD za jug Srbije.

Projekat sprovodi „Dru{tvo zaedukaciju Roma“ Vlasotinca u partner-stvu sa Nacionalnom slu`bom zazapo{qavawe i Skup{tinom op{tineVlasotince.

Realizacija projekta odvija}e se u tridela. U prvom delu me|u romskom popu-lacijom, uz po{tovawe principa rodneravnopravnosti, izabrano je {ezdesetakRoma, koji su pro{li dvomese~nu obukusticawe znawa potrebnog zasamozapo{qavawe. Od 64 prijavqenalica wih 46-oro je nakon obuke dobilo

sertifikate. Za promotere projektnihaktivnosti anga`ovana su 22 lica. Ona }eme|u romskom populacijom prikupqatiinformacije va`ne za projekat„Zapo{qavawe Roma“ – istako je JovanJovi}, menaxer projekta

O projektnim aktivnostima govorilaje Smiqa Zdravkovi}, koja je tom pri-likom istakla da su zainteresovani Romina odr`anim radionicama mogli da nau~ekako da se aktivno ukqu~e u tra`eweposla, kako da napi{u svoju biografiju,kako da urade biznis plan.

U skladu sa {kolskom spremom isposobnostima Romi su se naj~e{}eizja{wavali za proizvodwu kola~a,otvarawe igraonica za decu i dnevnihvrti}a, proizvodwu stolarije, autome-hani~arske radove, ~uvare.

S.S.

Najva`niji zadaci Crvenog krstaVlasotince ove godine su: promocija iomasovqavawe dobrovoqnog davala{tvakrvi, edukacija mladih iz oblasti prvepomo}i, zdravstveno-preventivna delat-nost, negovawe podmlatka ove organizaci-je, socijalna delatnost, delovawe unesre}ama, ukqu~ivawe u slu`be tra`ewa,{irewe znawa o Crvenom krstu, saradwasa drugim ustanovama i organizacijama irazvoj i ja~awe sopstvene organizacije.

Svetski dan Crvenog krsta 8. maj i„Nedeqa Crvenog krsta“ od 8. do 15. majaove godine obele`eni su sa temom "Mladiu akciji". Ovu temu su opredelileme|unarodne federacije dru{tva Crvenogkrsta i Crvenog polumeseca.

Tim povodom Crveni krst Vlasotinca je10. maja organizovao sve~anu sednicu kojojsu prisustvovali aktivisti, volonteri,donator i podmlatkari ove organizacije.Pored podse}awa na nastanak Crvenogkrsta, predsednica ove organizacijeVerica Jevti} tom prilikom govorila je oprogramskim aktivnostima i zakonskimpropisima vezanim za delovawe Crvenogkrsta. Ve} narednog dana u~enicima vla-sotina~kih sredwih {kola uru~ena supriznawa za prvo davawe krvi.

Po re~ima sekretara Crvenog krsta^aslava Koci}a u tom periodu radilo sena omasovqavawu ove organizacije,u~lawivawu novih ~lanova i formirawunovih osnovnih organizacija.Organizovane su posete stara~kimdoma}instvima i uru~ena prigodna pomo},

pre svega u higijenskim sredstvima.Nastavqa se akcija prikupqawa iraspodele polovne ode}e a ekipa podm-latkara uveliko se priprema za takmi~eweu pru`awu prve pomo}i.

Svetski dan bez duvanskog dima 31. maj,obele`en je akcijom tokom koje su aktivistiCrvenog krsta na ulicama grada deliliflajere o {tetnosti duvanskog dima apotom je volonterima ove organizacijeprikazan dokumentarni film „Pu{ewe izdravqe“. Vr{wa~ki edukatori su nas-tavili da svako u svojoj sredini upozoravao {tetnosti duvanskog dima koji ubija nesamo svoje korisnike ve} i one koji senalaze u blizini pu{a~a.

Ni ove godine nije izostaloobele`avawe Svetskog dana zdravqa.Ovogodi{wa tema bila je „Starewe izdravqe – zdravqe dodaje godine `ivotu“.Aktivisti su tim povodom podeliligra|anima flajere sa deset saveta zaaktivno starewe.

Po re~ima ^aslava Koci}a ciq ovogo-di{we kampawe je podizawe svesti i pod-sticawe na akciju da se u ovoj oblastinaprave pozitivne promene.

Kampawa ima za ciq da anga`uje svestrukture dru{tva, od politi~ara do star-ih osoba i omladine kako bi se kreiralo istvorilo dru{tvo u kome cenimo i poznaje-mo starije qude kao jednako vredne zazajednicu i u kome }e im se omogu}iti ve}eukqu~ivawe u wu. Stari qudi nisu teretve} faktor razvoja svake zajednice – doda-je ^aslav Koci}.

S. Stankovi}

U prostorijama Zavi~ajnog muzeja 24.aprila 2012. godine odr`ana je ~etvrtaredovna godi{wa Skup{tina Vinskogvite{kog reda „Sv. Simeon“.

Svetislav Petrovi}, predsednikSkup{tine Vinskog vite{kog reda „Sv.Simeon“ se ovom prilikom, pozdravqa-ju}i prisutne, osvrnuo na dosada{weaktivnosti, dao je informaciju oobavqenim aktivnostima o zavr{avawuznamewa Vite{kog reda, sugestije i pred-loge za odlu~ivawe. On je rekao daudru`ewe {iri pozitivnu pri~u o vinu,doprinosi obnovi vinograda, proizvodwidobrog vina i poziva stru~ne qude u real-izaciji ovih ciqeva.

Sreten Milenkovi}, Veliki majstorVinskog vite{kog reda je na Skup{tininaglasio da je od septembra meseca glavnatema zavr{avawe obele`ja Vite{kogreda kao i druge aktivnosti, rekav{i,prisustvovali smo Vinofestu u Beogradui Vr{cu i tako uspe{no predstavili na{kraj i na{ Vite{ki red. Naredneaktivnosti su nam neposredan kontakt savinarima kako bi im pomogli u real-

izaciji wihovih ciqeva, mi smo seobavezali da slavimo vino, {irimo vin-sku kulturu, obavezali smo se na saradwusa ostalim vite{kim redovima, znala~kiisti~emo ume}e vinara i po{tujemowihov rad.

Petar \eli}, kancelar Vinskogvite{kog reda „ Sv. Simeon“ je izme|uostalog rekao, mi nismo politi~ka orga-nizacija, po{tujemo sve i zato smopo{tovani. Prenebegli smo neda}e iuspe{no ostvarujemo planove. Simbolina na{im znamewima su izraz i karakter-istike na{eg kraja.

Ovom prilikom Miroslav Popovi} jesve~ano primqen u ~lanstvo Vinskogvite{kog reda „Sv. Simeon“ i sa ostalimvitezovima nazdravio uz zavr{ne re~i -Vinu verni vitezovi Vlasotinca.

Skup{tini su prisustvovali i pred-stavnici vite{kih redova iz Beograda,Vr{ca, Novog Sada i Baj{e, a svi zajednoslo`ili su se da vite{ki redovi imajusvoje kraqevstvo, a to su vinogradi, vin-ski podrumi i sunce u vinu.

S.\.

Grupa za edukaciju korisnika finansi-jskih usluga ni{ke filijale Narodne bankeSrbije i Op{tinska organizacija potro{a~aVlasotinca organizovale su 15. juna tribinui predavawe o finansijskim proizvodima iuslugama za gra|ane, preduzetnike, mala isredwa preduze}a, udru`ewa i saveze.

O dobrovoqnim penzijskim fondovima ipravima na privatne penzije govorila jeQiqana Vidojkovi}. Miodrag Ili} govorioje o kreditnom zadu`ivawu a Zorica Pe{i}o platnim karticama.

Ciq grupe za edukaciju korisnika finan-sijskih usluga pri Narodnoj banci Srbije jeda se bavi edukacijom i preventivniminformisawem lica koja koriste razli~itefinansijske usluge – istakao je NikolaDragojlovi}, savetnik u Centru za za{titu iedukaciju korisnika finansijskih usluga.

Po wegovim re~ima gra|ani se ~estozadu`uju i kada to nije nu`no. Prilikomzadu`ivawa veoma je va`no da budu}i koris-nici usluga usklade svoje potrebe imogu}nosti i pravilno sagledaju odnos pri-hoda i tro{kova u du`em vremenskom perio-du.

Prilikom zadu`ivawa va`no je voditira~una o valuti kojom se korisnici uslugazadu`uju, zatim o nominalnoj i efektivnojkamatnoj stopi, o obavezi zakqu~ivawa ugov-ora o sporednim uslugama, o ukupnom iznosukamate, o iznosu, broju i periodu dospe}arata, o drugim tro{kovima, nadoknadama isredstvima obezbe|ivawa – dodao je Nikola

Dragojlovi}Po re~ima Qiqane Vidojkovi} uplate u

dobrovoqni penzijski fond su potrebne jerpostoji deficit u buxetu za finansirawepenzija, o~ekuje se wegovo smawewe kao iprodu`avawe radnog sta`a. Dobrovoqnipenzijski fond je vrsta investicionogfonda koji slu`i za prikupqawe dobrovo-qnih penzijskih doprinosa i wihovo inve-stirawe radi obezbe|ivawa privatnih pen-zija. Wegova uloga je da putem investirawa,prikupqeni dobrovoqni penzijski dopri-nosi o~uvaju svoju vrednost, odnosno da seona uve}a a samim tim da se uve}a i iznospenzije. Sredstva u ovom fondu su pod kon-trolom Narodne banke Srbije.

Platne kartice su finansijski proizvodkoji se naj~e{}e koristi, dominantni su vidpla}awa i neizbe`ne su u svakodnevnom`ivotu. Prilikom izbora platne karticepotrebno je da se lice raspita za uslovekori{}ewa, o visini kamate, uslove zaizdavawe nove kartice i wenoj bezbednosti– istakla je Zorica Pe{i} – Krsti}.

Po wenim re~ima kamate za dozvoqeni inedozvoqeni minus su najnepovoqnijioblik kreditirawa gra|ana. Kamate nagotovinskim karticama iznose od 14 do 28procenata, na kreditnim karticama od 19 do35 procenata, za dozvoqeni minus od 20 do40 procenata i za nedozvoqeni minus od 25do 98 procenata.

S. Stankovi}

OP[TINSKA ORGANIZACIJA POTRO[A^A

TRIBINA NA TEMU FINANSIJSKIH USLUGA

ZABELE@ENO U CRVENOM KRSTU

BROJNE AKTIVNOSTI U MAJU

DRU[TVO ZA EDUKACIJU ROMA

P R V I K O R A K D O P O S L A

VERNI VINU I VLASOTINCU

maj-jun 2012. godine 11DD rr uu {{ tt vv ooDD rr uu {{ tt vv oo

Kulturni centar Vlasotinca

nedavno je priredio izlo`bu

slika i crte`a leskova~kog

slikara Vladimira Stefano-

vi}a – Laleta i to pod nazivom

„Hodo~a{}e“.

Kroz slike i crte`e

Vladimir Stefanovi} je vla-

sotina~koj publici predstavio

jedan sasvim druga~iji svet.

Slike i crte`i inspirisani su

najve}om duhovnom svetiwom

srpskoga roda, Svetom Gorom i

manastirom Hilandar, koji

vekovima predstavqa najdowi

kamen u temequ na{eg bitisawa.

Bilo je to za publiku iz

Vlasotinca svojevrsno

hodo~a{}e kroz umetni~ko

vi|ewe Vladimira Stefanovi}a

kako svetogorskih svetiwa, tako

i wegovo duboko pro`ivqavawe

svakog prikazanog trenutka,

svakog oslikanog lokaliteta.

– Svi koji do`ive manastir

Hilandar shvate snagu sred-

wovekovne srpske dr`ave i

pravoslavne vere, koja je uteme-

qena duboko u nama. Ta snaga

vere pomogla nam je da kroz

vekove sa~uvamo srpstvo pod

turskom upravom. Svi srpski

kraqevi i knezovi koji su

dolazili u ovaj manastir

ostavili su zapis, zavetuju nas da

ostanemo dostojni svega {to su

propovedali i {to se propoveda

na tom svetom par~etu srpske

zemqe. ^udnovato je to par~e

neba na zemqi i zemqe na nebu –

rekao je Predrag Mitrovi},

predsednik Suda ~asti

Misionarskog centra „Kraq

Milutin“.

Po re~ima Du{ana

Kalijadisa, predsednika

Upravnog odbora „Dru{tva pri-

jateqa Hilandara“, ciq Centra

je o~uvawe pravoslavne vere i

duhovnosti srpskoga naroda,

po{tovawe istorije i tradicije.

Ove ciqeve Dru{tva realizuje

kroz razli~ite aktivnosti:

izdava~ku delatnost, organizo-

vawe prigodnih koncerata

duhovne muzike, prire|ivawe

izlo`bi i hodo~a{}a.

– Hodo~a{}a su najmasovniji

vid na{ih aktivnosti. Dru{tvo

postoji ve} petnaest godina.

Ve~era{wa izlo`ba je deo uti-

saka sa jednog hodo~a{}a. Autor

izlo`be Vladimir Stefanovi},

inspirisan jakim utiscima, sle-

dio je motive ne samo iz manas-

tira Hilandar ve} i iz drugih

manastira Svete Gore – dodao je

Du{an Kalijadis.

S. Stankovi}

Na inicijativu Udru`ewa Loza, Udru`ewa Vlasotin~ana „Vlada Ili}“ iz Beograda i vla-sotina~ke biblioteke „Desanka Maksimovi}“, a uz pomo} lokalne samouprave, 1. juna je uVlasotincu otkrivena spomen-bista Milanu Ne{i}u, hidroin`eweru i projektantu keja naVlasini. Tako su se posle gotovo pola veka Vlasotin~ani odu`ili ~oveku koji je ostavio duboktrag u na{oj varo{i. Otkrivawu spomen-biste prisustvovala je i Olga Aleksi} Ne{i}, k}erpokojnog Milana Ne{i}a.

Prisutne je u ime lokalne samouprave pozdravio Srba Taki}, jedan od inicijatora da kej kojinosi ime Milana Ne{i}a dobije ovo spomen obele`je. On je tom prilikom istakao daVlasotin~ani danas odaju po{tu koju je Ne{i} i te kako zaslu`io, podsetiv{i da je on bio pro-fesor i dekan Tehni~kog fakulteta u Beogradu, gradona~elnik Beograda, nosilac mnogihdoma}ih i stranih odlikovawa.

– Uz to, on je autor mnogobrojnih radova iz oblasti hidrogradwe i melioracije u posleratnojSFRJ, kao i desetine nau~nih radova i fakultetskih uxbenika. Ipak, nama Vlasotin~anima, on}e ostati u se}awu ne samo po tome {to je bio na{ sugra|anin ve} {to je projektovao kej naVlasini. Kej koji je simbol na{eg grada, kej koji je omiqeno mesto svima nama – rekao je Taki}.

U ime Udru`ewa Vlasotin~ana u Beogradu prisutnima se obratio Slobodan ]ukalovi}. On jekazao da je ~in podizawa spomen-biste Milanu Ne{i}u jo{ jedna spona izme|u zavi~aja i svihonih koji `ive van wega.

Gospo|a Olga Aleksi} Ne{i} se zahvalila lokalnoj samoupravi i svima onima koji supodr`ali wenu `equ da se u Vlasotincu, koje je wen otac, kako je rekla, izuzetno voleo i stal-no mu se vra}ao da tu na|e svoj mir i odmori se, podigne spomen-obele`je.

Autor biste je akademik Ilija Kolarevi}, veliki prijateq Milana Ne{i}a, koji je negativbiste uradio jo{ za wegovog `ivota i kona~no posle pola veka izlivena je i postavqena na ulazuu kej koji je Ne{i} poklonio Vlasotincu.

Po~etak {ezdesetih godina uVlasotincu `ivim svirkama naigrankama obele`ili su dugopam}eni „Rubini“. Re~ je ovokalno-instrumentalnomansamblu koji je na samompo~etku {ezdesetih formiran utada{woj Gimnaziji. Ideja zaformirawe orkestra potekla jeod Dragana Ximija, koji je biovojni muzi~ar, ro|en uVlasotincu a potom dugo radiou Ni{u.

Direktoru {kole profesoruRadomiru Kati}u nije trebalodu`e od jednog dana da iza|e u

susret u~enicima svoje {kole iobezbedi im muzi~ke instru-mente potrebne za formirawe{kolskog orkestra koji bi svi-rao na {kolskim `urkama.

Odmah nakon prve molbedirektoru {kole, a na inicija-tivu Dragana Ximija, talento-vani gimnazijalci `eqnisvirke i `ive muzike krenulisu put Beograda po instrumente.

Sa nostalgijom se toga dana uprestonici se}a Joca Lali{,danas nastavnik muzi~ke kul-ture u O[ „Sini{a Jani}“ i~ovek koji se muzikom bavi ve}pola veka, ka`e da su instru-menti: bubwevi, harmonika idve trube kupqeni u beogradskoj„Skali“ i da je bubweve ras-pakovao i isprobao ve} u vozu,na povratku u Vlasotince.

Okupqeni mladi}i su odmahpo~eli da ve`baju u {koli pa suubrzo usledile i prve svirkepod vedrim nebom na plo~iGimnazije. Solo gitaru sviraoje Mi{a Bojko, bas gitaruMiroqub Maca, bubweve JocaLali{ Xo, solista je bio @ika[panac a menaxer ansamblaBranko Firga.

Oni su prvi u varo{ici naVlasini svirali Bitlse,voleli su pesme MikijaJevremovi}a,

\or|a Marjanovi}a, DraganaStojni}a.

Vlasotin~ani subrzo zavolelimuziku koju su svi-rali „Rubini“. Ovitalentovani momcisu sve ~e{}e pozi-vani na igranke.Posebno su use}awu ostaleigranke u DTVPartizan. Sviralisu ~lanovi„Rubina“ i uLeskovcu jer tamonije bilo sli~nogmuzi~kog sastava.Nastupali su ovivedri momci i uokolnim mestima.Devojke su ih

volele .Najve}i uspeh „Rubina“

svakako je nastup na drugojgitarijadi koja je 1966. godineodr`ana na Sajmi{tu uBeogradu. Tada su prvi put nas-tupili pred 20.000 qudi svira-ju}i na instrumentima tada

veoma popularne grupeDelfini. Mnogi sa rado{}upamte Elipse, Siluete,Delfine, najboqe grupetada{we Jugoslavije.

U godinama koje su usledilena bas gitari je svirao MijaMaja~, solo gitaru Toma Kire,bubweve [ela, klavijatureDragan Dimana. Ximija jene{to kasnije zamenio Peka@uti a Jocu Lali{a za vremeodslu`ewa vojnog roka \okaMa~ak.

„Rubini“ su tokom godinasvog trajawa postali simbol togvremena i Vlasotinca sedamde-setih godina. Uz wihove nastupese igralo, zaqubqivalo, volelo,radovalo.

Mnogi Vlasotin~ani se sasetom prise}aju toga doba i`ale za davno pro{lim dobrimstarim vremenima ispuwenimmirom, skladom, istinskim emo-cijama.

Potpuno se razlikovalo tovreme i muzika toga doba odovog {to danas mladi slu{aju.Neki od wih vole evergrin aliga slu{aju na druga~iji na~in iu druga~ijem ambijentu. Vi{e seuz takvu muziku ne igra.Kafi}i i bu~na muzika zame-nili su igranke u ba{ti hotelaStari Zemun. [etali{te i

pla`a poprimili su izgledenovog doba i u svemu tome izgu-bio se onaj duh starogVlasotinca koje s ponosom pam-timo - prise}a se Jordan Ili},vremena od pre skoro pola veka.

S. Stankovi}

D O B R A S T A R A V R E M E N A

„RUBINI“ – KAO SIMBOL VLASOTINCA [EZDESETIH GODINAOTVORENA IZLO@BA SLIKA I CRTE@A

VLADIMIRA STEFANOVI]A

HODO^A[]EKAO INSPIRACIJA

V L A S O T I N ^ A N I O D A L I P O ^ A S T M I L A N U N E [ I ] U

OTKRIVENA SPOMEN-BISTA PROJEKTANTU KEJA NA VLASINI

12 maj-jun 2012. godineDDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV OOOO

Neumorni ~lanovi Planinarskog dru{tva „Mori~“ boravili su od 24. do 27. maja u^e{koj. Ovoga puta oni su krenuli u osvajawe planine Sne{ka, koja se nalazi nedalekood grada Peca. ^etvoro~lana ekipa iz Vlasotinca sa kolegama iz Aleksinca osvojilaje vrh Krkono{a na 1.602 metra nadmorske visine.

Re~ je o neponovqivom do`ivqaju, ~istoj prirodi, jedinstvenoj lepoti ^e{ke,izuzetnoj arhitekturi ove zemqe. Poseban doga|aj bio je kada se na{a zastava zavijori-la na osvojenom vrhu – prenosi nam svoje impresije Dragana Zlatkovi}, predsednicaPlaninarskog dru{tva „Mori~“.

Dragani Zlatkovi} ovo nije prvo planinarewe van Srbije. Ona je 2008. godine plan-inarila na Krpatima a 2011. godine u Ma|arskoj.

^lanovi „Mori~a“ ve} se pripremaju da krajem juna meseca krenu za Bugarsku. Ovogaputa ciq im je osvajawe Rila na 2.900 metara nadmorske visine.

Odmah posle boravka u ^e{koj na{i planinari pohodili su Ku~ajske planine. S.S.

Porodica Gorana Stojkovi}aiz Ladovice je sigurno jedna odprvih porodica na podru~juna{e op{tine, koja se bavi~uvawem ovaca. Ideja da ovaporodica krene sa uzgojem ovacaje od pre nekoliko godina kada jeGoran Stojkovi} bave}i se

gra|evinarstvom boravio uJagodini.

– Bilo je to pre tri –~etirigodine kada sam kao gra|evinskiradnik boravio u jednomdoma}instvu u Jagodini koje sebavilo uzgojem ovaca.Svakodnevno sam gledao wihovrad i od tog trenutka do{ao samna ideju da i ja krenem wihovimstopama. Ideju su kasnijepodr`ali i moji uku}ani. Sadasmo u ~uvawu ovaca ukqu~enisvi, supruga, sin, moji roditeqii naravno ja – ka`e uz sme{akGoran Stojkovi}.

Za sada je ovo pio-nirski poku{aj, utoru GoranaStojkovi}a trenutnoima 26 ovaca i preko20 jagwadi.

– Ovce sam kupovaomaltene {iromSrbije, kada su po~eleda se jagwe prve jagaw-ce nismo prodavali dabismo stvorili malostado. Napravio sam itrlu, mada me tuo~ekuje jo{ mnogoposla kako bi trladobila izgled koji samzaplanirao. Trenutnoimam 26 ovaca i 23jagawca. Za sada

imamo dve vrste ovaca i tovitenberg i planinsku doma}uovcu – rekao je Goran Stojkovi}.

Za svaki posao pored voqe i`eqe neophodan je veliki trud irad. Pored ~uvawa ovaca vi sebavite i drugim poslovima,ka`ite kako uskla|ujete vreme?

– Za sada nekako uspevam sveda uskladim, moja porodica i japored ovog posla obra|ujemo iimawe, imamo i kafi}, naravno,kad ponestane para idem ugra|evinu. Nije lako, ali jauspevam. Ponekad ceo dan prove-

dem pored ovaca. Posebno kada sejagwe, tada de`uram i no}u.Mada, od velike pomo}i su i mojiuku}ani. Moj otac je onaj kojisvakodnevno vodi ovce na pa{u.Ali ponekad to nije dovoqno paih i prehrawujemo. Posebno jebilo te{ko ove ledene zime,tada smo morali i da kupujemohranu - pri~a Goran Stojkovi}.

Ovom mladom ~oveku u planuje da nastavi sa uzgojem ovaca ipro{iri stado, o svojimplanovima nam je rekao:

– Do sada se nismo obra}alinadle`nim dr`avnim instituci-jama za pomo}, sami smo finan-sirali sve. Od dr`ave nisamtra`io pomo}, jer mislim da onane brine dovoqno o ovoj oblastipoqoprivrede. Kod ve}ih ula-gawa problem je i plasman. Sadajagawce prodajem uglavnom napijaci . No, i pored svega, uplanu mi je da nastavim da sebavim ov~arstvom, da razvijamovaj posao, pove}am postoje}estado, izgradim ve}i i savre-meniji objekat.Ako se ovaj posaodobro organizuje, i pored toga{to zahteva mnogo rada i truda,svakako mo`e da se dobro zaradii time obezbedi egzistencija –zakqu~io je na kraju razgovoraGoran Stojkovi}.

VLASOTINA^KI PLANINARI U ^E[KOJ

DO@IVQAJ ZA PAM]EWE

Da humanih qudi jo{ uvek ima nedavno je pokazala i dr Sowa[u{uli}. Svoj honorar od 20.000 dinara, koji je ostvarila real-izuju}i projekat iz oblasti rodne ravnopravnosti, ona jepodelila osmogodi{woj Sandri Stankovi}, koju je upoznala zavreme Sandrinog le~ewa od te{ke bolesti, i jo{ troje korisnikaCentra za decu i omladinu, a koje je odredio Centar za socijalnirad op{tine Vlasotince.

Uru~uju}i donaciju dr Sowa [u{uli} je istakla da su sredstvaskromna, ali da ovim gestom `eli da poka`e da nisu sami u nevo-qi.

– Kao gra|aninVlasotinca, kao majkai na kraju kao pedi-jatar izra`avamzadovoqstvo zbogizuzetnog anga`ovawai uspe{nog rada svihupo{qenika Centra zasocijalni rad. Ovomdonacijom `elim dapomognem wihovimn a j u g r o ` e n i j i m{ti}enicima a daqudima dobre voqeskrenem pa`wu i pod-staknem ih da i onipomognu deci kojima jena{a pomo} uvekdobrodo{la. Sandrusam upoznala u bolni-ci u Ni{u jo{ napo~etku wene bolesti,zadivila me je wenahrabrost i borba zaozdravqewem, kao i beskrajna hrabrost, strpqewe, qubav i `rtvawenih roditeqa i bake. Od tog trenutka sam po~ela da jojpoma`em, poma`em joj i sada kada je uspela da se izbori sa ovomte{kom bole{}u. Sada Sandra ide u {kolu kao i sva ostala deca,{to meni predstavqa posebno zadovoqstvo jer znam da smo uspelizajedno da pobedimo te{ku bolest – rekla je dr Sowa [u{uli},prilikom donirawa sredstava.

U te{kim trenucima neophodno je da ~ovek zna da nije sam, a toje upravo pokazala dr Sowa [u{uli}, stvaraju}i neraskidivoprijateqstvo sa malom Sandrom i wenim najbli`ima.

V.M.

P L E M E N I T G E S T

P O R O D I C A G O R A N A S T O J K O V I ] A I Z

L A D O V I C E J E D I N A S E U O V O M D E L U

O P [ T I N E B A V I O V ^ A R S T V O M

TRUD I RAD SE ISPLATETRUD I RAD SE ISPLATE

Udru`ewe mikologa Vlasotinca iwegovo rukovodstvo izabralo je Prvimaj kao dan po~etka rada ovog udru`ewa.Ova grupa mladih i ambicioznihVlasotin~ana organizovala je odlazakautobusom na podru~je sela DowaLopu{wa. Posle silaska iz autobusa,grupa od tridesetak qudi je za pola satahoda kroz prelepu prirodu ovog kraja,stigla u ku}u pokroviteqa ove akcijeJovana Stojanovi}a, predsednikaUdru`ewa privrednika Vlasotinca ivlasnika firme „Cementni proizvodi“Vlasotince.

Posle toplog i srda~nog prijemadoma}ina, grupa je po~ela radni deoakcije. U sastavu grupe bilo je mnogoprosvetnih radnika, najvi{e biologa iekologa, pa je sama diskusija bila aktiv-na. Prvi deo predavawa bio je posve}enpe~urkama i wihovim

nutricionisti~kim svojstvima, a u nas-tavku je bilo re~i o lekovitim biqka-ma. Na puno pitawa predava~i su davaliiscrpne i kvalitetne odgovore. Na krajuje bilo re~i i o ustrojstvu i organizaci-ji udru`ewa, i to tako {to }e bitiformirane razne sekcije koje }e se bav-iti odre|enim oblastima radaudru`ewa. Ove sekcije }e se bavitiza{titom biqa, p~elarstvom, pe~urka-ma itd.

Imaju}i sve ovo u vidu, mo`emo re}ida ovo udru`ewe ima lepu perspektivujer oblast za koju je zainteresovano imaveliki zna~aj, ali pa`wa koja mu se pok-lawa za sada je mala. ^lanovi udru`ewaveruju da }e nizom ovakvih akcijadoprineti boqem razumevawu problemau ovoj oblasti.

B.Petrovi}

UDRU@EWE MIKOLOGA

ODR@ALO SVOJU PRVU AKCIJU U PRIRODI

maj-jun 2012. godine 13S a s v i h s t r a n a

Vlasotince je po mnogo ~emu specifi~nasredina i u ova savremena vremena neizlazi iz tog okvira. Specifi~na je pomnogo ~emu, a najvi{e po qudima koji u woj`ive i me|uqudskim odnosima koji vlada-ju u ovoj ~ar{iji. Dokaz za ovu tvrdwu jelako na}i ako krenemo glavnom ulicom ubilo koje doba dana. Prvo {to }e nam pastiu o~i su prepune ba{te kafana i kafi}a,tik uz glavnu ulicu. Ta mesta su steci{tepravih „stru~waka“ {irokog spektra zani-mawa, pa je tema o kojoj oni pri~aju nebitna,jer oni znaju sve. Ovo „{areno“ dru{tvo~ine pismeni i nepismeni, onda visokoo-brazovani i oni malo mawe, i svi su dobroobave{teni. Pa, ako ne{to ne znate, dovo-qno je da naru~ite espreso kafu i dapitate i odgovor }e sti}i istom brzinomkao i kafa.

Glavna tema ve} nekoliko meseciunazad je politika. I to ona lokalna, {to ine sporim, jer je ona mo`da i najva`nija zaovaj grad. Me|utim, brine nedostatak opti-mizma i pozitivne energije, a primetan jeveliki strah kod naroda. Strah raspiruju„stru~waci“ jer im tako odgovara, a deoprethodne vlasti tu vidi svoju {ansu, paotuda ceo grad bruji da se ni{ta nijepromenilo, i da je sve isto kao i pre. Dokaz

da nije isto je i to {to oni moraju da govoreda jeste. U stru~nost „stru~waka“ nesumwam, ali je indikativno dobrom poz-navaocu ove grupe qudi da su priliku dane{to urade za ovaj grad delu prethodnevlasti davali ~itavih 12 godina, a novoiz-abranoj lokalnoj vlasti ni 12 dana. Nekakomi se ~ini da ovoga puta „stru~waci“ nisudobro obave{teni ili ih je neko obmanuo,pa ovakvim svojim stavom ubijaju i ono malo`eqe i o~ekivawa gra|ana da ne{to mo`eda se promeni u ovom gradu. Ovome seiskreno nada i opozicija jer tu vidi svoju{ansu za povratak na vlast. Me|utim,povratka nema i ne}e ga biti, jer sada gradvode ozbiqni qudi sa namerom da ne{tou~ine za ovaj grad. Kratko je vreme za anal-izu, ali prvi koraci nove vlasti potvr|ujuda ima nade. Za novu vlast je najbitnije danapravi razliku u odnosu na prethodnu ipovu~e jasnu crvenu liniju izme|u wih.

A {to se ti~e „stru~waka“ oni bi moralida nau~e i da malo slu{aju. Na kraju kraje-va neka iza|u iz ba{ti kafi}a i za|u me|uobi~an narod na pijacu, u po{tu ili trgov-inu. Mo`da }e ih ono {to ~uju navesti dadruga~ije misle, pa }e kona~no po~etine{to i da rade u `ivotu.

Bojan Petrovi}

Plesni klub „Fantasy“ je krajem apri-la organizovao tradicionalnotakmi~ewe u sportskom i modernomplesu klubova koji pripadaju Plesnomsavezu centralne Srbije.

Na takmi~ewu u tri kategorijeu~estvovalo je petnaestak klubova iz:Ni{a, Kragujevca, Kwa`evca, Pirota,Svrqiga, Leskovca, Kru{evca, Bojnika,Grdelice, Vlasotinca…

Takmi~ewe je organizovano uSportsko - rekreativnom centru, koji jetoga dana bio steci{te plesa~a, poz-navaoca ove sportske discipline iqubiteqa plesa.

Manifestaciju je otvorio tada{wipredsednik op{tine Sr|an [u{uli},istakav{i tom prilikom zna~aj {to sejedno takmi~ewe ovako visokog rangaorganizuje u Vlasotincu.

Jedinstveni spoj muzike i lepotepokreta uve`banih plesa~a bio je vi{eod samog takmi~ewa, bio je trenutak zau`ivawe u ovoj sportskoj disciplinikoja se grani~i sa umetno{}u. Kao i dosada organizacija je bila besprekorna.

Organizator takmi~ewa i trenerPK „Fantasy“ Novica \oki} izuzetno jezadovoqan odazivom klubova, saradwomsa wima i wihovim utiscima satakmi~ewa.

Tokom godina svog trajawa Plesniklub Fantasy, postao je neizbe`ni seg-ment mnogih kulturnih de{avawa uvaro{i na Vlasini. Vitrine ovog klubakrase brojni pehari, medaqe i drugapriznawa sa takmi~ewa {irom Srbije.Posebno su dragocena priznawa sadr`avnih takmi~ewa.

S.S.

PLESA^I SRBIJE U VLASOTINCU

TRADICIONALNI PROLE]NI PLES

ISTO, ILI MO@DA NIJEL I ^ N I S T A V

NEOPHODNA SANACIJA MOSTA„Dowi“ ili „plavi“ most na Vlasini izgra|en je pre tridesetak godina.

Predstavqao je primer modernog graditeqstva i Vlasotin~ani su bili ponosni nawega. Na wemu se odvijao slab saobra}aj, po{to je magistralni put prolazio kroz~ar{iju. Vremenom „dowi“ most je postao glavna saobra}ajnica.

Me|utim, od trenutka pu{tawa u saobra}aj do dana{weg dana, na wemu je vrlomalo ra|eno. Jednom je ofarban u plavu boju i to je sve. Asfaltni sloj kolovoza jerano o{te}en na ve}em delu mosta i nestao tako da se i betonska podloga istro{ilapa se vide delovi armature. Slede}a faza u ruinirawu ovog objekta }e biti pojavarupa. One se pojavquju povremeno na spoqnim - prilaznim linijama ispred mosta,ali se sa malo asfalta privremeno popune. Krajwe je vreme da se na|e vlasnik mostai odr`avalac. Ako se ovako nastavi do}i }e do ve}ih havarija koje }e skupo ko{tati.

Sava \ukalovi}

Ovih dana po~ela je priprema za po~etak sezone kupawa na reci Vlasini.Na zahtev Neboj{e Stojanovi}a, predsednika op{tine Vlasotince pristupilose ~i{}ewu muqa i natalo`enog peska s obe strane brane na Vlasini. Sadesne strane brane pored mlina tzv. „vada“ o~i{}ena je ru~no od stranevolontera. A za levu stranu anga`ovane su ma{ine i kamioni, jer je koli~inataloga muqa i peska velika. Taj deo nije ~i{}en vi{e godina unazad pa jepredstavqao izvor problema.

Iz samog korita reke Vlasine uklowena su stabla drve}a koje je tu donelanabujala reka. Sve ovo ra|eno je tako da se ovom reprezentativnom deluVlasotinca vrati stara lepota i {arm koji on svakako ima, a koji je u prethod-nom periodu bio zapostavqen.[to se ti~e samih obala jezera ,lokalnasamouprava je preko „Srbija{ume“obezbedila 8 suncobrana visina 5 m, jer supostoje}i uni{teni u zimskom periodu. Travnate povr{ine oko jezera }e ure-diti radnici JP „Komunalac“.

Cela ova akcija nai{la je na veliko odobravawe gra|ana jer je ve}ina wihzainteresovana da sezona kupawa po~ne {to pre. Bilo je i sugestija da je ovotrebalo ranije uraditi, me|utim, ovo je u saglasnosti sa odlukom da sezonakupawa po~ne sa zavr{etkom {kolske godine u sredwim {kolama.

Akcija zaslu`uje svaku pohvalu, a nadamo se da }e u narednom periodu bitijo{ ovakvih akcija na dobrobit grada i gra|ana Vlasotinca.

B.Petrovi}

U T O K U P R I P R E M EU T O K U P R I P R E M EZA PO^ETAK SEZONE KUPAWA

PREDLOG ^ITALACA

Problem oticawa fekalne kanal-izacije u Manastiri{tu je dugi niz godi-na predstavqao no}nu moru za sve gra|aneVlasotinca. U re{avawu ovog problemaukqu~eni su i ~elnici lokalnesamouprave. Kao privremeno re{eweinstalirane su i pumpe. Ove pumpe }e svufekalnu kanalizaciju koja se slivala ukorito reke Vlasine i talo`ila u jezeru,ubaciti u kanalizacionu mre`u gradaVlasotinca.

Po re~ima predsednika op{tineVlasotince Neboj{e Stojanovi}a,lokalna samouprava je naru~ila pumpuja~e snage i wena izrada }e biti gotova za15 dana. Ovim }e problem biti trajnore{en. U isto vreme }e i problemiimovinsko – pravnih odnosa sa `iteqimaManastiri{ta gde prolazi kanaliza-ciona mre`a biti re{eni. Tako }e ovajvi{egodi{wi problem biti trajno sani-ran.

B.Petrovi}

ZABELE@ENO U MANASTIRI[TU

NA POMOLU TRAJNO RE[EWE KOMUNALNOG PROBLEMA

14 obr maj-jun 2012. godine* S P O R T *

A T L E T I K A 2 1 . K R O S R T S - a O D R @ A N I U V L A S O T I N C U

Kros RTS-a kroz Srbiju odr`anje 18. maja 2012. godine, a ove godinekros je odr`an i u [vajcarskoj,Danskoj i Atini. Znak za po~etaktrke dao je @arko Obradovi}, min-istar prosvete i nauke, u deset~asova iz studija RTS-a. Generalnipokroviteq je Ministarstvoprosvete i nauke. Iako su bilinepovoqni vremenski uslovi, uVlasotincu je u~estvovalo oko 800u~enika. Za pohvalu je da je odosnovnih {kola najzastupqenijabila {kola „8. oktobar“, ~iji suu~enici osvojili prva mesta u ekip-nom plasmanu, drugo mesto pripaloje O[ „Sveti Sava“ u Glo`anu, natre}em mestu je O[ „Bra}aMilenkovi}“ u [i{avi. [to se ti~e sredwih {kola, prva je Gimnazija adrugo mesto zauzela je Tehni~ka {kola.

Takmi~ewe se odvijalo bez problema, a za pohvalu je da je u trci zapred{kolski uzrast u~estvovala samo jedna takmi~arka Ana Stojanovi}, izOra{ja.

Organizator takmi~ewa u Vlasotincu je Atletski klub Vlasotince i pro-fesori fizi~kog vaspitawa iz Osnovne {kole „8. oktobar“.

SVI NA KROSPRED[KOLSKI UZRAST:

devoj~ice:Ana Stojanovi}

OSNOVCII razred – devoj~ice:

Jovana Petrovi} (8. oktobar)Marija Miladinovi} (8. oktobar)Jovana Caki} (S. Jani})

I razred – de~aci:\or|e Stankovi} (8. oktobar)Aleksa Petrovi} (8. oktobar)Veqko Dimitrijevi} (8. oktobar)

II razred – devoj~ice:Jelena Zlatkovi} (8. oktobar)Teodora Markovi} (8. oktobar)An|ela Stanojevi} (8. oktobar)

II razred – de~aci:Du{an Stojiqkovi} (8.oktobar)Nikola Jovanovi} (8.oktobar) Mihajlo Tri~kovi} (8. oktobar)

III razred – devoj~ice:An|ela Cvetkovi} (8. oktobar)Jovana Krsti} (8. oktobar)Jovana Stanojevi} (8. oktobar)

III razred – de~aci:Du{an Jovi} (8. oktobar)Marko Milo{evi} (8. oktobar) Andrija \uri} (8. oktobar)

IV razred – devoj~ice:Viktorija Andrejevi} (8. oktobar)Miona @ivkovi} (8. oktobar)Iva Koci} (S. Jani})

IV razred – de~aci:Dimitrije Petrovi} (8.oktobar)Nikola Stankovi} (8. oktobar)Du{an An|elkovi} (8. oktobar)

V razred – devoj~ice:An|ela Stankovi} (8. oktobar) Andrijana Koci} (8. oktobar)Milica Brankovi} (8. oktobar)

V razred – de~aci:Predrag Milo{evi} (8. oktobar)Nemawa Marinkovi} (Sv.Sava)Milan Petrovi} (Sv.Sava)

VI razred – devoj~iceAndrijana Stankovi} (8. oktobar)Jovana Krsti} (8. oktobar)Jovana Stojanovi} (8. oktobar)

VI razred – de~aci:Mihailo Nikoli} (8. oktobar)Mihailo Stojanovi} (8. oktobar)Nikola Milo{evi} (8. oktobar)

VII razred – devoj~ice:Jelena Popovi} (8. oktobar)Emilija Stankovi} (8. oktobar)Aleksandra Golubovi} (8. oktobar)

VII razred – de~aci:Milan Petrovi} (Sv.Sava)Nikola Stankovi} (Sv. Sava)Bo`idar Stojkovi} (B. Milenkovi})

VIII razred – devoj~ice:Jovana Milosavqevi} (S. Jani})Mirjana Miti} (8. oktobar)Manuela Koci} (8. oktobar)

VIII razred – de~aci:Milan \oki} (8. oktobar)Stefan Spasi} (8. oktobar)Milo{ Milenkovi} (8. oktobar)

SREDWO[KOLCII godina sredwe {kole – devoj~ice:

Kristina Popovi} (Gimnazija)Marija Kosti} (Gimnazija)Natalija B. Kosti} (Gimnazija)

I godina sredwe {kole – de~aci:Nikola Petrovi} (Tehni~ka {kola)Mladen Miti} (Tehni~ka {kola)Predrag Gar~i} (Gimnazija)

II godina sredwe {kole – devoj~ice:Qubica Stankovi} (Gimnazija)Danica Arsenovi} (Gimnazija)Milica Ran|elovi} (Gimnazija)

II godina sredwe {kole – de~aci:Nikola Pop – Ili} (Tehni~ka {kola)Slobodan Stankovi} (Gimnazija)Igor Cvetkovi} (Gimnazija)

III godina sredwe {kole – devoj~ice:Jelena Ili} (Gimnazija)Jovana Stanimirovi} (Tehni~ka {kola) Tatjana An|elkovi} (Gimnazija)

III godina sredwe {kole – de~aci:Nikola Bixi} (Tehni~ka {kola)Milan Cvetkovi} (Gimnazija)Milan An|elkovi} (Tehni~ka {kola)

IV godina sredwe {kole – de~aci:Petar Ran|elovi} (Tehni~ka {kola)Bo`idar Spasi} (Gimnazija)Milo{ Stojiqkovi} (Tehni~ka {kola)

Rezultati Krosa RTS-a u Vlasotincu za pred{kolski, osnovno{kolski i sredwo{kolski uzrast:

O ^ E K I V A N I S H O DO ^ E K I V A N I S H O DS R P S K A L I G A – I S T O K

maj-jun 2012. godine 15* S P O R T *

F U D B A L

Mladi igra~i FK „Vlasina“, trener i Uprava kluba ulo`ili su maksimalne napore kako bi uspeli da ostvareopstanak u Srpskoj ligi – grupa Istok. Spletom okolnosti, i uz nedostatak sportske sre}e, nisu uspeli u svomosnovnom zadatku. Ispadawe u Ni{ku zonu treba da shvate kao jednu lestvicu u svom sportskom `ivotu, a ne da seod toga pravi tragedija. Trebalo bi uraditi ozbiqnu analizu i doneti prave odluke koje }e doprineti {to br`emjedinstvu u klubu i konsolidaciji celog kluba.

Naravno, veliki udeo u konsolidaciji tima ima}e i rukovodstvo SO-e Vlasotince. U dobroj koordinacijitreba izna}i najboqa re{ewa za slede}u sezonu, a mogao bi da se napraviti i druga~iji plan.

1. TIMOK 30 19 6 5 43:19 43

2. RADNI^KI (S) 30 15 5 10 44:24 50

3. CAR KONSTANTIN 30 15 5 10 61:50 50

4. RADNIK 30 14 6 10 53:47 48

5. HAJDUK VEQKO 30 13 8 9 42:47 47

6. TRSTENIK PTT 30 14 3 13 40:34 45

7. SLOGA (DES) 30 14 2 14 42:39 44

8. @ITORA\A 30 12 5 13 39:42 41

9. DINAMO 30 12 5 13 35:38 41

10. RADNI^KI (P) 30 12 5 13 34:30 40

11. KOPAONIK 30 12 4 14 30:35 40

12. TRGOVA^KI 30 11 4 15 35:40 37

13. BORAC (B) 30 10 5 15 29:42 35

14. BALKANSKI 30 9 7 14 29:40 34

15. VLASINA 30 9 5 16 32:49 32

16. SVRQIG 30 8 6 16 24:46 30

Rezultati 30. kola: Radni~ki (Svilajnac) 0:1Trstenik, Dinamo 1:0 Radnik, Kopaonik 1:0Balkanski, Car Konstantin 5:2 Borac, Timok 1:0Trgova~ki, @itora|a 2:3 Sloga, Radni~ki (Pirot)3:2 Vlasina, Svrqig 1:1 Hajduk Veqko;

VLASINA SLEDE]E TAKMI^ARSKE SEZONE NASTUPA U NI[KOJ ZONI

R U K O M E T

D R U G A L I G A – J U G

Rukovodstvo kluba je ispunilo svoj osnovni ciq, a to je plas-man me|u prvih pet ekipa u ligi i plasman u Jedinstvenu Druguligu – jug. Ova takmi~arska sezona odvijala se u dve grupe, jug izapad. U ju`noj grupi zaslu`eno je prvak Planinka P. voda, a uzapadnoj grupi Sloga. Vlasotina~ki rukometa{i su u podmla|enomsastavu ostvarili vrlo dobar rezultat, 11 pobeda, 4 nere{eneutakmice i samo 5 poraza, sa osvojenih 26 bodova zaslu`eno suzauzeli tre}e mesto u ligi.

Slede}a takmi~arska sezona bi}e te`a za takmi~ewe, ali idosta skupqa, pre svega zbog putnih tro{kova ekipe i obavezaprema slu`benim licima. Sigurno }e pomo} od strane SO-eVlasotinca i Sportskog saveza biti obezbe|ena, ali za boqerezultate bez adekvatnih sponzora nema vrhunskih rezultata,naro~ito kod kolektivnih sportova.

V L A S O T I N A ^ K IR U K O M E T A [ I

I S P U N I L I P L A N

K A R A T E

PET MEDAQA ZA VLASOTIN^ANE

Karate klub „[oto – Kan“iz Vlasotinca u~estvovao je5. maja na 18. \ur|evdanskomkarate turniru, koji je organi-zovan u Lebanu. Na turniru jeu~estvovalo petnaest ekipasa stotinak takmi~ara. Na{ikaratisti su u katama osvo-jili vi{e medaqa. Zlatnemedaqe izborili su: MilanRadi}, Stefan Marinkovi} iVeqko Milo{evi}. Bronzanaodli~ja pripala su LukiMilo{evi}u i FilipuMilenkovi}u.

Ovo je tre}i nastupkaratista „[oto – Kana“ uovoj sezoni – isti~e trenerVladimir Petrovi}.

S.S.

ZAVR[ENO KLUPSKO TAKMI^EWEKarate klub „[oto Kan“

organizovao je 3. junaklupski karate turnir uSRC „Vlasina“. Naturniru je u~estvovalo 36takmi~ara. Najuspe{nijimtakmi~arima dodeqeni supehari. Pehare su dobili:\or|e \or|evi},Aleksandra Petrovi},Milo{ Milo{evi},Teodora Stojanovi},Stefan Stefanovi} iSla|an Jani}ijevi}.

Po re~ima treneraVladimira Petrovi}a,turnir je kontrolnog tipapred polagawe polaznikaza majstorska zvawa.

S.S.

KARATE KLUB „[OTO – KAN“

T A B E L A

1. PLANINKA P. VODA 20 17 2 1 677:485 36

2. JASTREBAC 20 14 3 3 600:487 31

3. VLASOTINCE 20 11 4 5 644:593 26

4. BOR 2 20 12 1 7 565:516 25

5. BSK HEBA 20 11 1 8 556:509 23

6. TOPLI^ANIN 20 10 1 9 565:540 21

7. @ITORA\A 20 10 0 10 626:578 20

8. DUBO^ICA 54 20 8 2 10 503:493 18

9. \ERDAP 20 5 1 14 572:604 11

10. @ELEZNI^AR 1949 (2) 20 4 0 16 605:662 8

11. KWA@EVAC (-2) 20 0 1 19 460:896 -1

V L A S O T I N C E – B E O G R A D

5,15 Vlasotince (Leskovac, Brestovac) Beograd (Stevanturs)

6,30 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Kanis)

8,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Simplon)

9,45 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)

13,00 Vlasotince (Leskovac) Beograd (Bata Reisen)

14,10 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Kolari) Beograd (Simplon)

17,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{) Beograd (Bata Reisen)

B E O G R A D – V L A S O T I N C E

10,15 Beograd (Lapovo, Leskovac) Vlasotince (Simplon)

13,40 Beograd (Bato~ina, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Simplon)

15,50 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)

16,04 Beograd (Ni{, Brestovac, Leskovac) Vlasotince (Stevanturs)

19,10 Beograd (Leskovac) Vlasotince (Kanis)

21,00 Beograd (Ni{, Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)

N O V I S A D

17,30Vlasotince (Leskovac, Ni{, ]uprija, Velika Plana,

Beograd) Novi Sad (Bata Reisen)

7,20Novi Sad (Beograd, Velika Plana, ]uprija, Ni{,

Leskovac) Vlasotince (Bata Reisen)P O @ A R E V A C

6,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac, @abari) Po`arevac (Sigma Tours)

15,15 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Svilajnac) Po`arevac (Frenki)

9,00 Po`arevac (Svilajnac, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki )

13,30 Po`arevac (@abari, Svilajnac, Ni{, Leskovac)) Vlasotince (Sigma Tours)

P I R O T

6,30 Pirot (Babu{nica, Veliko Bowince, Svo|e) Vlasotince (M601)

17,15 Vlasotince (Svo|e, Veliko Bowince, Babu{nica) Pirot (M601)

K R A G U J E V A C

7,30 Vlasotince (Leskovac, Ni{, Para}in, ]uprija, Jagodina) Kragujevac (Frenki)

13,45 Kragujevac (Jagodina, ]uprija, Para}in, Ni{, Leskovac) Vlasotince (Frenki)

Slu`ba obave{tewa 988Prijava smetwi 977Slu`ba za hitne intervencije 112Policija 192Vatrogasna slu`ba 193Hitna pomo} 194Ta~no vreme 95Automoto savez Srbije 987

V L A S O T I N C EHitna slu`ba 876–180Bolnica 875–215Dom zdravqa 875–434Policijska stanica 875–120Vatrogasna slu`ba 875–128Op{tina Vlasotince 875–122

Kulturni centar Vlasotince 875–314Gradska biblioteka 875–512JP „Direkcija za urbanizam i izgradwu“ 875–168 Centar za socijalni rad 875–459JKP Komunalac 875–141JKP Vodovod 875–350Fabrika vode „Nerezine“ 875–121Tr`i{te rada 875–592Crveni krst 875–177Po{ta 875–126Elektrodistribucija 875–346Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj 877–236Osnovni sud Leskovac jedinica Vlasotince 875–324Organ za prekr{aje 875–334 Op{tinski javni pravobranilac 875–184Gimnazija 875–152Tehni~ka {kola 875–125O[ „8. oktobar” 875–450O[ „Sini{a Jani}“ 875–147SRC „Vlasina“ 875–200Sportski savez 875–716Udru`ewe penzionera 875–919Savez invalida rada 062/771-467Op{tinska organizacija potro{a~a 875–132SOS za decu i `ene `rtve nasiqa 877–490 Gaga radio 877–297Vlasotina~ka crkva 875–806Poliklinika Eskulap 876–205 Veterinarska stanica 875–174Kopernikus 876–228Kabl „Jala“ 877–000Total TV (kablovska preko satelita) 875–908Pred{kolska ustanova „Milka Dimani}“

„De~ja radost“ 875–425„Kolibri“ 875–204„P~elica“ – Stajkovce 869–927

I n s p e k c i j ePoreska uprava (terenska kontrola) 875–176Tr`i{na inspekcija 875–923

A p o t e k eGradska apoteka 875–109Apoteka Medika 875–395Apoteka Sveti Nikola 875–322Apoteka Viva 871–042Apoteka \ina 875–737

P e k a r ePekara MG 875–742kancelarija 875–7222Pekara „Sawa“ 875–135Rastavnica 875–551[ekspir 063/404–791Pekara Dara 874–368Pekara \ole 873–153SAN–PEK 065/8452–581PEKARA „N“ 875–131Zotest 386–9926

R e s t o r a n iBCD hotel Grozd 876–047Borina ~esma 874–749Guwetinac (motel) 874–531[e{ir 875–733Veteran 875–646Jaz 874–222]irimixija 875–927

P i c e r i j eDolce Vita 063/7801–155Magnifico 065/6511–144Gondola 062/760–330

B e n z i n s k e p u m p eJugopetrol 877–030Boqare M&M 875–629Stajkovce Morava petrol 869–911Benzinska pumpa Benzin Bata 875–110 AS petrol 875–068Bob trejd 3869–939

B a n k eIntesa banka 875–565Komercijalna banka 875–206Agrobanka 875–678

Alfa banka 875–730Eurobank EFG AD Beograd 877–900Uprava javnih pla}awa 875–358KBC AD Beograd ekspozitura Vlasotince 875–647

M e w a ~ n i c eTehniko 875-593Rim 1 874–532Rim 2 875–536[op 870–398Bata 875–333

T u r i s t i ~ k e a g e n c i j eDuga turs 875–537 Adria turs 876–225

C R N A T R A V ADom zdravqa 811–224Policijska stanica 811–222Op{tina Crna Trava 811–115

811–118De~ji vrti} „Mladost“ 811–277Tehni~ka {kola„Milentije Popovi}“ 811–114O[ „Aleksandar Stojanovi}“ 811–105PZP Crna Trava 811–402Centar za socijalni rad 811–255Po{ta Crna Trava 817–191Elektrodistribucija 811–183[umska uprava 811–152Poreska uprava 811–108JKPUT „Vilin lug“ 811–313Po{ta Sastav Reka 818–191Mesna kancelarija Sastav Reka 268–392Ambulanta Sastav Reka 268–384Mesna kancelarija Gradska 817–009Ambulanta Gradska 817–014Crveni krst 811–314Penzijsko invalidsko osigurawe 811–316Biblioteka 811–312Lova~ko udru`ewe 811–117SIZ Zdravstva 811–162

L E S K O V A CZdravstveni centar 212–184Bolnica 251–244Elektrodistribucija 230–213@elezni~ka stanica 212–390Autobuska stanica LEGAS 215–550Autobuska stanica Ni{ekspres 242–237Ekos petrol 281–452De`urna apoteka 212–660Skup{tina op{tine 253–313Uslu`ni centar 213–946Vi{i sud 250–313Osnovni sud 242–812Privredni sud 230–502Komunalno preduze}e 53–361Radio Leskovac 244–667TV Leskovac 252–127Centar za socijalni rad 515–630Narodno pozori{te 232–592Leskova~ki kulturni centar 248–302Narodna biblioteka 233–890Narodni muzej Leskovac 212–975

N I [Gradska bolnica 018/324–964Narodno pozori{te 018/45–441De`urna apoteka Ni{ 018/512–336Saobra}ajna policija 018/43–064Klini~ki centar 018/324–964Dom zdravqa 018/251–699, 251–597Klinika za ginekologiju 018/338–181Psiholo{ke konsultacije 018/523–422Autobuska stanica 018/255–177Autobuska stanica (rezerv.) 018/255–666@elezni~ka stanica 018/364–625Aerodrom 018/582–828Univerzitetska biblioteka 018/523–119Gradska biblioteka „Stevan Sremac“ 018/511–405

S E R V I SS E R V I SAA UU TT OO BB UU SS KK II SS AA OO BB RR AA ]] AA JJ

PP RR EE VV OO ZZ NN II CC IISIGMATRANS ................................. 875–533

SIMPLON ......................................... 874–474

KANIS ................................................ 876–149

242–200

STEVANTURS ................................... 875–867

JOVI] ................................................ 215–666

BATA REISEN ..................................... 876–149

220–873

FRENKI .............................................. 260–013

NI[EKSPRES ................................. 242–237

V&D .............................................. 063/8867–310

281–382

M601 ............................................... 010/323–601

GA[A BUS ................................ 063/846–7771

PETKO PREVOZ ..................... 069/187–5993

ALEX TOURS ............................... 064/424–2639

S I G M A T R A N S

Obele`eni polasci NE SAOBRA]AJU SUBOTOM, DR@AVNIM PRAZNICIMA i u periodu [KOLSKIHRASPUSTA. Polasci iz Vlasotinca (5.30) i Leskovca(6.00) ne saobra}aju subotom i dr`avnim praznicima.

V A @ N I T E L E F O N I

A L E X T O U R S

www.988info.rs(Poslovni i telefonski imenik)

www.vlasotince.rs(Sajt grada Vlasotinca)

www.os8oktobar.edu.rs(Sajt Osnovne {kole „Osmi oktobar)

www.ossinisajanic@neobee.net(Sajt Osnovne {kole „Sini{a Jani})

www.tsvlasotince.edu.rs(Sajt Tehni~ke {kole)

www.predskolska-mdimanic.edu.rs(Sajt Pred{kolske ustanove „Milka Dimani})

www.nokesoft .com/fdv(Fondacija darovitih Vlasotince)

www.vlasotince.in.rs(Za sve one koji vole Vlasotince)

www.radiogaga.fm(Sajt Radija Gaga)

www.vlasotince.tel(Sajt Televizije Vlasotince)

www.okkvlasotince.com(Sajt Ko{arka{kog kluba„Vlasotince“)

www.vlasotince.com(Vlasotince kafe)

www.kkshotokan.com(Karate klub [oto-kan – Vlasotince)

www.vlasotince.com/forum(Vlasotina~ki forum)

www.pekarasanja.e-vlasotince.info(Pekara „Sawa“)

www.cementni.co.rs(Cementni proizvodi Vlasotince)

I N T E R N E T s a j t o v i

Vlasotince – Crna Trava6,00 i 17,30

Crna Trava – Vlasotince7,10 i 19,10

Vlasotince – Crna Trava5.40, 8.25 i 12.50 (subota i nedeqa 8.25)

Crna Trava – Vlasotince7.15, 11,30 i 14.30 (subota i nedeqa 11.30)

Vlasotince – Gradska 5.40 i 13.50

Gradska – Vlasotince 6.30 i 14.40

PETKO PREVOZV A N L I N I J S K I P R E V O Z