145

Arhimandrit Andrej (Konanos): KADA BISMO BILI BO@IJI...

Ne smemo zaboraviti da ukus Boga u na{im ustima i u na{oj du{i treba da se vremenom mewa. Naravno da Bog u Koga verujemo ostaje isti kakav je i bio, ali bi bilo dobro kada bi se na~in na koji verujemo mewao tokom vremena. Sveti Porfirije govori da mu se Bog ~inio kao vrlo strog, dok je bio mlad: “Shvatao sam Boga kao veoma strogog, zato {to sam mislio da je Bog takav. Kada su mi qudi dolazili da ne{to ispovede, otvarao sam Zakonopravilo, po~iwao da ra~unam dane, mesece, godine, i na kraju predo~avao zbir: - Ti }e{ se pri~estiti kroz toliko i toliko godina, a ti posle toliko i toliko - i tako daqe”. Ali, kada ~ovek istinski oseti Boga qubavi, Boga @ivoga, Koji jeste blagost i milosr|e, qubav i istina, snisho|ewe i dobrota prema svakom ~oveku, tada wegovo shvatawe svega po~iwe da se mewa. Doga|aji i pona{awe qudi koji te okru`uju ostaju isti kao {to su i bili, ali ti na wih vi{e ne reaguje{, zato {to razume{ da Bog to posmatra na druga~iji na~in. Neki od nas su po~eli da idu u crkvu od malih nogu i usvojili neki jednostran stav - mi zatvaramo Boga u jasno odre|ene kategorije: “On je ovo i ovo, i to i to. I ni{ta vi{e od toga. A, ukoliko primetim da se ti ne uk-lapa{ u tu kategoriju, koju sam sebi zadao, nemam druge nego da te odbacim”. Ali, dolazi Hristos, `ivotna stvarnost, i pokazuje nam da stvari ne stoje ba{ tako. I, sve to nije ni{ta novo. Kwi`evnici i fariseji su tako|e mnogo mislili o Bogu, ali Hristos im je rekao: “Sve {to vi mislite je pogre{no. Na~in na koji pristupate Bogu i ocewujete Ga je pogre{an, Bog nije takav. Stoga se Ja i obra}am qudima, druga~ijima od vas, koji imaju drugi pogled na svet i druga~ije usmerewe du{e. Obra}am se wima, ~ine}i ~udesa, s qubavqu i milosr|em, dok ih vi za to vreme osu|ujete”. U su{tini, oni su Ga raspeli i zbog toga {to je On izmenio idola, koga su oni dr`ali na mestu Boga, i poka-zao je Boga kao dostupnog, Onoga Koji zaista jeste Bogo-^ovek, Boga Koji se ne nalazi tamo negde na visini, ve} nas razume i saose}a sa nama, spu{ta se na na{ nivo, u svemu osim u grehu, i postaje nam blizak. Kada to pojmi{ u svojoj du{i, probaj da odgovori{ na jedno pitawe: “Kada sam imao 15, 20, 30 itd. godina, da li sam verovao isto kao sada, da li sam imao jedan te isti um?” ... Kada postane{ milosrdan i blag, onda shvata{ drugoga: za{to on pu{i, psuje ili se drogira, za{to ne ide u crkvu. To i ja

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 27. MAJ 2018, GODINA 19, BR. 37

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

146

poku{avam da ~inim, polaze}i od svog skromnog iskustva - da objasnim ~oveku za{to on sve to ~ini. Ne [TA on radi, ve} ZA[TO to radi. Jedan mladi} nije i{ao u crkvu. Probao sam da razgovaram sa wim ba{ na tom nivou - za{to. Pitao sam ga: “Za{to ne dolazi{ u crkvu?...” On me je upitao: “A, ti me ne}e{ grditi?” “Ne, ne}u te grditi, prosto ho}u da popri~amo, kako bih sh-vatio {ta se tebi ta~no ne svi|a”. On mi je odgovo-

rio: “Istini za voqu, o~e, mene sve{tenici asociraju samo na jedno - na re~ ne. Hteo sam da kupim motor - ne, da odem na stadion - ne, da smuvam devojku - ne, da odem u kafi} - ne, na koncert - ne”. Taj momak nije bio lo{, on je pro-sto ose}ao strah preda mnom. I, zar nije trebalo tako da mu pristupim? Zar nije to pravoslavni duh - probati da sa kroto{}u razumemo kroz {ta drugi ~ovek prolazi? Pribli`iti se du{i mladi}a? I, uvideti za{to on to radi, za{to se boji i koleba, duboko u du{i ~ezne za Bogom, ali ne}e da ima ni{ta sa mnom? Ali, zbog toga {to smo uveliko izjedna~ili sebe sa Bogom i re{ili da smo mi Wegovi predstavnici - i vi, majke i o~evi, i mi, sve{tenici - mi ve} mislimo da je Bog uvek na na{oj strani, ma {ta drugi govorili. ... I, zaista, zar je na{a priroda - Bo`ija priroda? Kada bismo mi bili Bo`iji, istinski takvi kao {to je Bog, mi bismo pridobijali qude, mewa-li bismo wihove `ivote! A, sada, ~im nas primete, prelaze na drugu stranu ulice, ose}aju prema nama unutra{wu odbojnost. ... Ponekad poku{avam da prenesem Boga u na{e doba i mislim: A, kako bi Hristos govorio sa ovim momkom? [ta bi mu On rekao? Da li bi rekao: “Prvo, treba sredom i pet-kom da jede{ so~ivo i ni{ta vi{e”? Ili bi se dotakao onoga {to ga najvi{e boli, wegove samo}e, nezadovoqstva, tuge, ose}aja da nikome nije potreban, misli da je u`asan, wegovog kompleksa ni`e vrednosti? Da li bi Bog obratio pa`wu na ono {to je povr{no? ... Bo`ansko se krije u mnogim jednostavnim, svakodnevnim trenucima. A, mi to zaboravqamo. Na{ dom se otcepquje od Crkve, kao da je ne{to sasvim drugo. Samo u nedequ, kada idemo u crkvu, pri-tiskamo dugme - i mi postajemo duhovni qudi na jedan ~as. A, kad se vra}amo ku}i, pritiskamo drugo dugme - preobla~imo se, po~iwemo da se sva|amo i vra}amo se u svakodnevicu. Ako mi volimo Boga koji nije isprepletan sa na{im `ivotom i koji se ne nalazi me|u nama, onda to nije Bog Koji je prih-vatio celovitog ~oveka. Jer, Hristos je preobrazio sav moj `ivot, sa ~itavom mojom realno{}u. Kada ide{ nekuda, Bog je u tebi, i kada si sa svojim dete-tom, i kada se bavi{ prostim stvarima. ... @elim da iz svih vas zra~i takva svetla Blaga Vest. Znamo mnogo komplikovanih stvari, ali smo proste izgubili. Gubimo i svoju decu jer su ona jednostavna, a mi smo slo`eni i zbuweni qudi. Jedan ~ovek je po{ao Starcu Porfiriju, ali se vratio od wega razo~aran jer mu ovaj nije ne{to rekao. Starac mu je kazao: “Oprosti mi, ~edo moje, {to ti nisam pri~ao o Bogu, ali ja govorim o Wemu samo kada osetim da qudska du{a `eli Wega i ose}a potrebu za Wim...”

147

OBJAVQENO JE NOVO IZDAWE GODI[WAKA SABORNIKA ZA 18.GODINU IZDAVAWA!

VELIKANI KOJI SU DALI @IVOTE ZA SRPSKI NAROD: Heroji Velikog rata; Nikolaj Hartvig - posledwi ruski diplomata na srpskom Dvo-

ru; Ledi Pexet i Srbi; Delfa Ivani} - zaboravqena heroina; Plemenita mis Irbi; Qubica Lukovi}; Grigorij [~erbina - ruski konzul na Kosmetu;

Pod sazve`|ima heroja - posve}eno na{im pilotima...BRAK I PORODICA: Roditeqi - zaboravqeni i napu{teni; [ta ako dugo ne nalazim pravog supru`nika; Mu{karac i `ena u situacijama stresa; Da

li odrasli treba da budu poslu{ni roditeqima; Deca i kompjuterska zavis-nost; Kako izabrati `ivotnog saputnika; Poslu{awe je oslu{kivawe

(o sluhu za decu); Mo} maj~inske molitve; Za{to je moje dete tako neposlu{no; Vaspitawe po~iwe time {to se volimo...

NACIONALNA ISTORIJA: Dan kada su gorele kwige; Kolo srpskih sestara; 2200 du{a mu~enika u Kraqevu; 20-godi{wica istorijske

restauracije Saborne crkve; ]irilica u Srbiji danas...DUHOVNE POUKE: O tajni imena Svete Petke; Ja sam tu...; Rane nam daju

vid; Pojednostavite svoj `ivot; O qubavi prema svima; ^ovek je tajna; Ostavi ~oveka na miru; Na{e nebo po~iwe ovde...

PRI^E IZ @IVOTA: Heroji postoje - Bo`iji ~ovek iz Vijetnama; Pri~a o neveri - sahrana crkve; Nad mo{tima Svetog Simona...

CRKVA I DRU[TVO: Mo`e li du{evno oboleo ~ovek da se spase; Duhovni{tvo i neuroze; Gospod nije slamao slobodnu voqu u~enika; [ta ozna~avaju na{a imena; Internet, ve~nost i Stra{ni sud; Psihijatrija

u crkvenim okvirima; [ta je nedostojno pri~e{}ivawe; Crkvenosloven-ski jezik na putu Bogopoznawa; Mi na Liturgiji - Liturgija u nama; Uloga duhovnika kod du{evnih bolesnika i prestupnika; [ta ako nemam finan-

sijske mogu}nosti za milostiwu; Mnogi se pri~e{}uju kako im nai|e...RAZVOJ LI^NOSTI: Ne mu~i sebe; O uzroku psihi~kih problema;

Kad bih ja znao datum svoje smrti; ^emu slu`i tuga i za{to je ne treba potiskivati; Putovala sam u Jerusalim i tamo videla starca; Savremena depresija; O~ekivawe ~uda ili preobra`aj du{e; Na Liturgiji se de{ava

tajna na{eg spasewa; O razumevawu tu|ih rana; Moj post od sebe samog je - sredi{te posta; Duhovni smisao nastanka bolesti...

STALNE RUBRIKE: Qudi govore o...; Zdawa oko Saborne crkve; Pri~e Solomonove; Srpska istorija u Letopisu Saborne crkve; Preporuke kwiga,

filmova, hodo~a{}a, duhovne literature, emisija...; Poreklo i zna~ewa imena i re~i; De~iji biseri; Pitawa i odgovori; Majke hri{}anke

GODI[WAK SABORNIKA ZA 18.GODINU IZDAVAWA, U OBNOVQENOM I DOPUWENOM TIRA@U,

MO@ETE NA]I U PRODAVNICI SABORNE CRKVE!Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik

izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

148

U NEDEQI PEDESETNICE PROSLAVQAMO: 27.(14) Silazak Svetog Duha na apostole - Duhovi - Trojice28.(15) Duhovski ponedeqak29.(16) Duhovski utorak30.(17) Sveti apostol Andronik i Sveta Junija31.(18) Sveti mu~enik Teodot Ankirski01.(19) Sveti sve{tenomu~enik Patrikije02.(20) Sv. mu~enik Talalej; Prep. Stefan Piperski (Odanije Pedesetnice)

Draga bra}o i sestre, sre}an vam praznik Svete Trojice - ro|endan Crkve!Na Duhovski ponedeqak, Liturgija po~iwe u 9:00, a na Duhovski utorak u 8:00.

PITAWA I ODGOVORI: [ta je, zapravo, pakao?Pakao - to je, u stvari, odbijawe i odbacivawe Bo`ije qubavi i egocentri~no zatvarawe u sebe samoga. To je veliki grijeh stvorenih bi}a protiv nesebi~ne qubavi koja postoji unutar Svete Trojice. Jer, u Trojici, svaka Bo`anska Li~nost beskrajno voli druge dvije Li~nosti. Svetoj Trojici - Ocu, Sinu i Duhu Svetome, sve je zajedni~ko u beskrajnoj Qubavi. U Troji~nom Bogu nema “zatvarawa u sebe”, nema egocentri~nosti, niti samodovoqnosti.Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

IZ LETOPISA SABORNE CRKVE

Na dana{wi dan, 27. maja 1953, obnarodovan je zakon o pravnom polo`aju verskih zajednica, po kome je {kola odvojena od Crkve. Veronauka je dozvoqena samo u crk-vama i prostorijama predvi|enim za to, uz pisano odo-brewe roditeqa. Sv. arhijerejski Sinod je, svojim raspi-som, pozvao sve{tenstvo da organizuje ~asove veronauke u crkvama nedeqom, kao i da pou~ava svoje parohijane os-novama vere prilikom bilo kog susreta sa wima. Na sed-nici bratstva Saborne crkve, 11. avgusta 1953, odlu~eno je da predavawa iz veronauke krenu sa po~etkom {kolske godine, a objava je istaknuta na samoj crkvi. Stare{ina crkve je, nedeqom, posle Liturgije, pozivao roditeqe da, u odre|ene dane, do|u sa decom na ~asove veronauke. Bratstvo se obavezalo da, prilikom sve}ewa vodica u domovima i pri svakom susretu, poziva i upu}uje roditeqe da {aqu decu na ~asove veronauke. Stado je bilo veoma malo - svega 20 u~enika za nekoliko godina - ali je to malo stado odr`alo veru Hristovu...