185

OSVRT NA ZNA^AJ NIKOLE TESLE ZA CRKVU

Nikola Tesla je sin srpskog pravoslavnog sve{tenika, Milutina Tesle, eru-dite, koji je bio poznat i po veli~ini svoje biblioteke, po svojim inspira-tivnim govorima i izuzetnim novinskim ~lancima; i popadije, Georgine \uke Tesle (ro|ene Mandi}), za koju Nikola Tesla, u svojoj autobiografiji, tvrdi da poseduje izuzetne pronalaza~ke sposobnosti, kao i da je izumela mno{tvo ure|aja za doma}instvo. Izvod iz protokola kr{tenih navodi da je Nikola Tesla pravoslavno kr{ten, nekoliko meseci po ro|ewu, u crkvi Svetih apos-tola Petra i Pavla u Smiqanu (Austrijsko carstvo), oktobra 1856. godine. Svi raspolo`ivi izvori jednoglasno ukazuju na to da je detiwstvo i ranu mladost Nikola Tesla najvi{e voleo da provodi u crkvi i biblioteci. Teslina porodica, i ve}i deo familije, kao sve{teni~ka, bila je poznata kako po svojoj duhovnosti i milosr|u, tako i po svestranosti i kreativnosti. Dr Ranko Rajovi}, izvr{ni direktor organizacije MENSA Sr-bije i jedan od osniva~a NTC (Nikola Tesla Centar), ukazuje na zna~aj ranog razvoja dece i smatra da je to, {to je Tesla kao dete napamet u~io Bibliju, izuzetno doprinelo wegovom daqem intelektualnom razvoju. Odrastaju}i, Nikola je prepoznao svoje izumiteqske talente i `eleo da se potpuno pos-veti izumiteqstvu kako bi, kako sam bele`i, tehnologijom pomagao qudima, olak{ao im `ivot i doprineo miru u svetu. “Svako od nas mora imati ideal koji ga pokre}e i zadovoqava, ali taj ideal ne sme biti materijalan. To mo`e biti religija, umetnost, nauka, {ta god deluje kao nematerijalna snaga”, re~i su Nikole Tesle. U duhu misli svetih otaca Crkve je da je tehnologija veoma korisna jer umnogome mo`e da poslu`i qudima na dobro. ... Nikola Tesla je jedan od mnogobrojnih nau~nika koji su svoje na-dahnu}e pronalazili kroz duhovnost...: “Postoji u vasioni jezgro odakle mi dobijamo svu snagu, sva nadahnu}a; kada ho}u da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kada poku{am da ga shvatim duhovno, onda je lepota i samilost”. U pismu devoj~ici Poli Foti}, Tesla teolo{ki obja{wava prirodne pojave: “Da li je priroda xinovska ma~ka? Ako jeste, ko je pokre}e? To mo`e jedino da bude Bog, zakqu~io sam”. U pismu Ivanu Me{trovi}u, Tesla jasno odgovara umetniku o zna~aju molitve i svojim navi-kama: “Ja se molim Bogu svakoga dana”; a u pismu Xonu Filipsu Aleksanderu,

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 07. AVGUST 2016, GODINA 17, BR.47

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

186

nedvosmisleno defini{e svoju crkvenu pripadnost: “[to se ti~e mojih religioznih ube|ewa, ja pripadam Pravoslavnoj Crkvi, u kojoj slu`i i moj ujak...” Jedan Teslin ujak je bio Nikola Mandi}, mitropolit dabro-bosanski, a drugi Toma Mandi}, paroh gorwogra~a~ki i zrmawski. Iz ugledne porodice Mandi}, proiza{lo je skoro 50 sve{tenoslu`iteqa SPC. ... Milovan Mati}, autor brojnih izdawa posve}enih

Tesli, bele`i da je Nikola Tesla zna~ajno doprineo ugledu SPC u Americi jer je bio kum i donator crkve Svetog Save u Geri, kao i po~asni predsed-nik Srpske crkveno{kolske op{tine u Wujorku. Mati} podse}a na Tesline re~i “da smo nadahnuti hri{}anstvom i naukom sposobni da ~inimo najvi{e {to se mo`e za dobrobit qudskog roda”. Direktor memorijalnog projekta Tesla na Univerzitetu Sorbona, Aleksandar Proti}, bele`i da “u svojim ~lancima, Tesla ~esto koristi hri{}anske reference, pi{e i govori o hri{}anstvu, a u ~lanku Ma{ina koja }e zaustaviti rat, mir i blagostawe povezuje sa Hristovim u~ewem u Besedi na gori ”. Tokom svog predavawa na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu, Proti} je, na pitawe o Teslinoj duhovnosti, odgovo-rio da “brojni dokumenti i autori svedo~e o Teslinoj privr`enosti Pravoslavqu, {to, svakako, nije sputavalo wegovu inter-kulturnu otvorenost, koja svima mo`e da slu`i za primer”. ... @eqko Sari}, in`ewer elektrotehnike, koji je o Tesli napisao brojne stru~ne i novinske ~lanke, biografiju i roman, detaqno je izlo`io izvore u vezi sa doga|ajima posle Tesline smrti, 1943. godine: opelo Nikoli Tesli u Wujorku, koje su slu`ila dva protojereja, i 40-dnevni pomen u Beo-gradskoj Sabornoj crkvi, koji je slu`io mitropolit Josif, administrator Srpske Patrijar{ije, uz saslu`ewe 12 sve{tenika. Posle opela, Niko-la Tesla je sahrawen u skladu sa pravoslavnim obi~ajima, na grobqu 35km udaqenom od Wujorka. Sari} navodi da je Teslin ne}ak, Sava Kosanovi}, hteo da se Teslino telo spali. Dokument iz Muzeja Nikole Tesle u Beogradu svedo~i o kremaciji tela Nikole Tesle, od 26. marta 1943. godine, iako ne postoji dokument koji govori o Teslinoj `eqi da bude kremiran. Direktor Uneskovog centra za mir i jedan od vode}ih savremenih

boraca za qudska prava, Gi Xoken, Niko-lu Teslu je okarakterisao kao “mu~enika koji je najskupqe platio svoju borbu za svetski mir i nesebi~no dru{tvo”, a poznata profesorka Kolumbija univerzi-teta, Gordana Vuwak, ameri~ki akademik i nosilac Nasinih priznawa za doprinos nauci, Teslu je ~ak okarakterisala kao svetiteqa - za{titnika elektriciteta...

Dar snage uma dolazi od Boga, od bo`anskog postojawa, i, ako

usredsredimo svoje misli na tu istinu, postajemo uskla|eni

sa ovom velikom Silom.Nikola Tesla

Moje duhovno uho je veliko kao nebo koje vidimo iznad nas.

Nikola Tesla

187

TESLA O VASIONI - IZ INTERVJUA 1899.

Ja sam deo Svetlosti, a ona je muzika. Svetlost ispuwava mojih {est ~ula: ja je vidim, ~ujem, ose}am, miri{em, doti~em i mis-lim. Misliti je kod mene {esto ~ulo. ^estice Svetlosti su ispisane note. Jedna muwa mo`e biti ~itava sonata. Hiqadu

muwa je koncert. ... @ivot je ritam koji se mora spoznati. Ja ose}am taj ritam i upravqam se po wemu i prepu{tam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znawa koja imam. Sve {to `ivi povezano je dubokim i `ivim vezama: ~ovek i zvezde, ameba i Sunce, na{e srce i kru`ewe beskona~nog broja svetova. Te veze su

neraskidive, ali se mogu pripitomiti i umilostiviti, tako da ~ovek po~ne sam da stvara nove i druga~ije odnose u svetu, a da stare ne naru{i. Znawe dolazi iz vasione; na{ vid je wegov najsavr{eniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaqsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jedno oko. ... Zvezda koja sija tra`i da je gledamo i, da nismo odve} obuzeti sobom, razumeli bismo wen jezik i poruke. Svoje disawe, o~i i u{i ~ovek mora uskladiti sa disawem, o~ima i u{ima svemira. ... Najlep{e od svega je {to, otkrivawem jedne tajne u prirodi, ot-krivate i ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali smo mi slepi i gluvi za wih. ... Najboqe je raditi no}u jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi. ... SVE JE SVETLOST...

PREPORUKA STRU^NE LITERATUREU dopisu Kabineta patrijarha srpskog (koji ~ini na{ naslovni tekst), navo-di se i spisak literature o Nikoli Tesli, doma}e i strane. Ovde donosimo samo deo (radi lak{eg nala`ewa, navodimo i izdava~e): Branimir Jovanovi}, Teslin ~udesni svet (Vulkan); Aleksandar Marin~i}, @ivot Nikole Tesle (SANU); Milovan Mati}, Nikola Tesla u krilu Pravoslavqa (Pravoslavqe br.931-932); Milovan Mati}, Srpski prota Milutin Tesla - otac Nikole Tesle (manastir Studenica); @eqko Sari}, Genije koji je obasjao svet (Tes-lianum); Zorica Civri} i Dubravka Smiqani}, Tesla - prepiska sa rodbinom (Muzej Nikole Tesle); Xon O’Nil, Nenadma{ni genije (Metafizika); Niko-la Tesla, ^lanci - izabrana dela Nikole Tesle (ZUNS); Zorica Civri} i Bratislav Stojiqkovi}, Tesla u Beogradu 1892. (Muzej Nikole Tesle); Milo-van Mati} i Zoran Radovanov, Tesla (Studio Be~kerek); Vojin Popovi}, Bib-liografija o Nikoli Tesli (Muzej Nikole Tesle); Nikola Tesla, Teslini ~lanci u Elektrikal eksperimenteru (Muzej Nikole Tesle)...

Nije mi `ao {to su ukrali moje ideje, ve} {to nisu imali svoje.

Nikola Tesla

Ako budem imao sre}e da ostvarim barem neke od svojih ideja, to }e biti dobro~instvo

za celo ~ove~anstvo. Ako se te moje nade ispune, najsla|a

misao bi}e mi ta da je to delo jednog Srbina...

Nikola Tesla

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

188

U NEDEQI 7. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 07.(25) Uspenije Svete Ane08.(26) Prepodobnomu~. Paraskeva - Petka; Sv. Sava Tre}i, Arhiepiskop srpski09.(27) Sv. velikomu~enik Pantelejmon; Sv. Kliment Ohridski10.(28) Sveti apostoli i |akoni Nikanor, Prohor, Timon i Parmen11.(29) Sveti mu~enik Kalinik; Sveta mu~enica Serafima12.(30) Prepodobna mati Angelina Srpska13.(31) Sv. mu~. Evdokim; Sv. mu~enica Julita (Gospojinske poklade)

Draga bra}o i sestre, u narednu nedequ, 14. avgusta, slavimo sv. mu~enike Makaveje i Izno{ewe ^asnog Krsta, a po~iwe i dvonedeqni Gospojinski ili Uspewski post, koji traje do praznika Uspewa Presvete Bogorodice.

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (13)

KU]A JOVANA MARINOVI]A - SANU

Dana{wa Brankova nekada se zvala Gospodska ulica, a wome su prolazili tramvaji. U woj je, 40-ih i 50-ih godina 19. veka, svoje velike ku}e podigla tada{wa beogradska elita, ekonomski stasala tokom prve vla-davine kneza Milo{a i tokom prve decenije ustavo-braniteqske vladavine Srbijom. Na kraju ulice, na mestu dana{we pijace Zeleni venac, bila je Manojlo-va ba{ta, prvo mesto za {etwu izvan varo{i, u kojoj se, tokom 1834. i 1835, prvi put to~ilo pivo u Srbiji. Na ovo popularno mesto su dolazile “iz konaka kod Velike crkve” (Saborne crkve) knegiwa Qubica i Tomanija Obrenovi}. Najpoznatija zgrada u ovoj ulici, na broju 15, bila je Ku}a Jovana Ma-rinovi}a, dr`avnog savetnika, ministra finansija, predsednika Dr`avnog saveta, ministra spoqnih poslova i predsednika Vlade (1873-74), najve{tijeg pregovara~a u srpskoj diplomatiji, jednog od najuticajnijih qudi onda{we Srbije. Marinkovi} je ovo zdawe zave{tao kao legat Srpskoj kraqevskoj aka-demiji, potowoj Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), 1889. Postao je i po~asni ~lan Srpske kraqevske akademije. Bio je o`ewen k}erkom poznatog dobrotvora i veoma imu}nog ~oveka, kapetan-Mi{e Anastasijevi}a, pa je stoga i ova ku}a spadala me|u najlep{e u Beogradu. Podignuta je 1862. i bila luksuzno name{tena, po posledwoj be~koj modi. U ovoj je zgradi Srpska akademija nauka bila sme{tena od 1909. do 1952. godine, a sru{ena je 1963, kada je SANU preme{tena na dana{wu adresu, u Knez-Mihailovu ulicu.