5

O SVADBI CAREVA SINA I O VELIKOJ VE^ERI

O jevan|eqskoj temi, koju smo danas slu{ali na Liturgiji, govori divno i `ivotno mitropolit suro{ki Antonije (Blum) u svojoj izuzetnoj kwizi Jevan|eqe i mi, podse}aju}i nas na koje sve na~ine mo`emo i treba da pre-poznajemo i upoznajemo sebe u jevaw|eqskim temama i likovima: - Hteo bih da obratim va{u pa`wu na dve strane vrlo bogatog dana{weg Jevan|eqa. Prvo, Gospod je pozvao na svadbu, tj. na najdubqu savr{enu radost, Sebi najbli`e qude, one koji su uvek, u trenucima rados-ti, bivali oko Wega, one koji su umeli da dele sve svetlo {to se de{avalo u Wegovom `ivotu. Ali, eto, kada je na red do{la posledwa radost, radost Gospodwa, svadba Sina Wegovog, kada je radost bila takva da je trebalo da se prikqu~e Wegovoj radosti, a ne da samo radost sa Wim podele, tada su svi po~eli da odbijaju: neko je kupio zemqu i vaqalo mu je nadgledati je, neko je kupio volove i trebalo je da ih proba, neko se sam `enio i do radosti zbog druge svadbe mu nije bilo stalo... Ne biva li tako ~esto i sa nama i u na{em odnosu prema Bogu i u odnosu jednih prema drugima? Kada tu|u radost - bilo Bo`iju, bilo qudsku - mo`emo da podelimo tako da ona bude i na{a, dakle, ne samo da se prikqu~imo tu|em radovawu, nego i da prisvojimo wegov deo - mi spremno polazimo. Ali, kada treba samo da se radujemo tu|oj sre}i, kada se, na kraju krajeva, radost pokazuje ne na{om, no “wegovom”, Bo`ijom ili qudskom, nemamo vremena - zauzeti smo oko svoje zemqe, imamo svoju radost, svoju svad-bu, imamo svoju zemqu, svoj posao, nemamo vremena da idemo da se veselimo samo zato {to se neko drugi veseli... Da ose}amo tu|u tugu, ponekad, ne uvek, nekako i umemo, ali deliti tu|u radost uvek je veoma te{ko. Potrebno je veoma mnogo oslobo|ene, velikodu{ne qubavi da bismo umeli da se radujemo onom rado{}u koja }e, na kraju krajeva, ostati svojinom drugoga - ne na{om. Ujedno, ako mi nismo kadri da se radujemo tako, to zna~i da qubavi prema ~oveku ili prema Bogu imamo sasvim, sasvim malo i pokazuje se da umemo da se radujemo samo onda kada ra~unamo da }e radost biti i na{a, da }emo mo}i da je prisvojimo. O tome govori drugi momenat dana{weg Jevan|eqa. Kada su svi blis-ki i poverqivi odbili, Gospod je naredio da mu se sakupe nepozvani ubogi besku}nici, qudi koji mu nikada ranije nisu pristupili. ... I, gle, sabra{e

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 25. SEPTEMBAR 2016, GODINA 18, BR.2

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6

se qudi, do|o{e nedostojni i te gozbe i radosti, do|o{e ubogi i u prosja~kom ruhu, i Gospod ih sve prima{e, svakoga gostoqubivo i {tedro, do~ekuju}i ih ne kao uboge, nego kao goste Wemu ravne: sluge ih primahu, i omivahu, i odevahu, i uvo|ahu u odaje carske, da se ne bi ose}ali nela-godno kao da su na mestu koje im ne pripada, kao ubogi i bedni, kojima samo na trenutak pripada mrvica svetkovine... Ali, me|u wima se na{ao

i jedan koji je do{ao ne da oseti radost Gospodwu, nego da se nasiti trpe-zom Wegovom. On je, o~ito, pro{ao mimo onih koji su i wega hteli da omiju, i odenu, i spreme za gozbu: “Nisam do{ao da se doterujem, do|oh da pojedem i nasitim se...” I, oti{ao je pravo na gozbu. A, kada je do{ao gospodar, on ugleda uboge sa toplim, ne`nim i blagodarnim srcem, koji su hteli da budu gosti od kakvih se gospodar ne}e stideti, nego }e se mo}i radovati {to su mu se oni svesrdno pridru`ili u Wegovoj radosti, ne samo nasitiv{i se, nego i odenuv{i se (doli~no), ute{iv{i se i rado{}u ispuniv{i... Ali, me|u wima, on je spazio onoga koji je do{ao iz lakomosti - i za Svoga gosta ga nije priznao! Taj ~ovek nije do{ao radi toga da sa wim podeli radost, nije do{ao da se poraduje rado{}u Gospodwom, nego samo da se nasiti Wegovim darovima. Takvome na gozbi nije bilo mesta. Ne idemo li ~esto i mi tako na Gozbu Gospodwu, ne o~ekujemo li ~esto i mi to od Crkve, od Boga, od Carstva Bo`ijeg?... Gozba je spremqena, Jagwe je zaklano, a to Jagwe je - Hristos, Sin Bo`iji... Radost je Gospodwa u tome {to, kada se pri~e{}ujemo i ukqu~ujemo u Hristovu Tajnu, postajemo de-com Wegovog sopstvenog doma. Ali, dolazimo li sa srpemno{}u da podelimo sa Hristom sve {to On predstavqa? Dolazimo li sa spremno{}u da se tako prisajedinimo Hristu da ne samo Wegovo ve~no slovo, nego i vremeni pod-vig Wegov, Stradawe i Krst, postanu nasledstvo na{e? Jesmo li spremni da pro|emo kroz svekoliku tajnu Hristovu ili nam je dovoqno to {to je Hristos za nas umro, dok mi samo `elimo da `ivimo Wegovim `ivotom, ne umiru}i ni svetu, ni sebi? Nismo li onda sli~ni onom gostu (bez svadbenog ruha), koji je u{ao samo da dobije, samo da se nasiti, koji je samo na sebe mislio i nije hteo da se ukqu~i u samu tajnu Gozbe, u samu krsnu radost Vaskrsewa...? Razmislimo o tome: da li se ~esto odazivamo, kada nas Gospod zove: Do|ite k Meni!...? Ne odgovaramo li: “Zemqa me zaokupqa, brige su me sop-stvene porobile, i bez Tebe imam dovoqno radosti...”? A, kada i dolazimo - ne samo zato {to smo pozvani, nego i zato {to smo izmoreni i obremeweni, idemo li mi radi toga da postanemo - jedan `ivot sa Bogom, Koji nas tako qubi da je i Sina Svoga Jedinorodnoga dao da bismo se spasili, da bi We-gov `ivot postao na{im `ivotom? Ho}emo li da se prikqu~imo svekolikoj Wegovoj radosti i qubavi, ili samo slavi Wegovoj, samo Pokoju, samo Miru, samo Pobedi, koje On, me|utim, mo`e da nam poda samo po cenu Krsta i Smrti Jedinorodnog Sina Svoga? Razmislimo o tome, zato {to je re~ Gospodwa - priziv na `ivot ve~ni, ali i sud. Amin.

7

O BLAGODARNOSTI

Jedne no}i, mu` i `ena, oboje lekari i duhovna deca Starca Epifanija Atinskog, do{li su u posetu Star-cu. @ena, koja je bila potpuno iscrpqena od posla, re~e: “Star~e, zar je to `ivot? Od {est ujutru na noga-ma, a tek sam sada iza{la iz bolnice! A, sutra opet, ista stvar. Ko to mo`e podneti?” Starac Epifanije joj odgovori: “Najboqe je, dete moje, da sada misli{ o ONOME [TO IMA[. Pre svega, zdrava si. Drugo, lekar si, dakle, jesi ono {to `eli{ da bude{. Mnoge devojke bi danas `elele da budu na tvom mestu. Poku{avale su, ali nisu uspele da postanu lekari. Tre}e, ima{ divan brak. Stotine `ena tvojih godina jadikuju nad ru{evinama svoga braka. Na `alost, mi uvek mislimo o onome {to nam nedostaje, a nikada o onome {to imamo. Jesmo li ikada rekli: Slava Bogu! za to {to mo`emo da pijemo vodu? Ima mnogo onih koji nisu u stawu ~ak ni da gutaju vodu!”

Neka vas Bog sa~uva da uvek budete svesni i blagodarni na Wegovim darovima! Kako smo malo svesni Wegovih izobilnih dobro~instava prema nama! O. Serafim (Rouz)

PREPORUKA HODO^ASNI^KOG PUTOVAWAOSTRO[KA CRKVA ^ASNOG KRSTA

Manastiru Ostrog pripada i pe}inska crkvica posve}ena ^asnom Krstu, koja je prvobitno verovatno bila isposnica Prepodobnog Isaije, utemeqiva~a ove svetiwe, ~ije su mo{ti Turci spalili 1614. Glavni hram (gorwi, sa mo{tima sv. Vasilija) je posve}en Vavedewu Presvete Bogorodice, a posve}ivawe crkve ^asnom Krstu predstavqa retkost. Ovo se dovodi u vezu sa dolaskom ~estice ^asnog Krsta iz Jerusalima u Mitropoliju zahumsku i skenderijsku, koju je li~no doneo tada{wi mitropolit, potowi Sveti Vasilije Ostro{ki, kao dar manastira Hilandara, pohraniv{i je u ovoj pe}inskoj svetiwi. Hilan-dar je posedovao veliki deo golgotskog Krsta Gospodweg, koji je Sveti Sava doneo sa pokloni~kog putovawa kroz Svetu Zemqu. Crkva ^asnog Krsta je sazidana 1665, a ̀ ivopisana 1667. godine. Veoma je mala, pa je, zbog nedostatka prostora, ^asna trpeza uklesana u stenu. Godine 1665, sv. Vasilije je dao bla-goslov unuku po sinovcu Prepodobnog Isaije Onogo{kog, jeromonahu Isaiji (Ron~evi}u), da ozida crkvu ^asnoga Krsta. Sveti mitropolit Vasilije Ostro{ki li~no je u~estvovao u zidawu i no{ewu te{kog kamewa, li~nim prilozima je pomagao izgradwu manastira i osve{tao ovu crkvicu. U woj su ~uvane mo{i sv. mu~enika Stanka, a po~etkom 21. veka, ruke su mu prenete u crkvu koja mu je podignuta, na putu iz Doweg u Gorwi Ostrog.

Ako ne ceni{ ono {to ti je Bog dao, On }e ti to oduzeti.

Sv. Gavrilo Gruzijski

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

8

U NEDEQI PRED VOZDVI@EWE PROSLAVQAMO: 25.(12) Sve{tenomu~. Avtonom (Odanije Ro`d. Presv. Bogorodice)26.(13) Sve{tenomu~enik Kornilije (Pretprazni{tvo Vozdvi`ewa)27.(14) Vozdvi`ewe ^asnog Krsta - Krstovdan28.(15) Sv. velikomu~enik Nikita; Sv. Josif Temi{varski29.(16) Prepodobni Dorotej; Sv. Kiprijan; Sv. velikomu~. Jefimija30.(17) Svete mu~enice Vera, Nada i Qubav i majka im Sofija01.(18) Sveti Evmenije Gortinski; Sveta mu~enica Ariadna

Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo, hor Saborne crkve i najstariji hor u Srbiji, nacionalna institucija koja ve} 163 godine ~uva i razvija

srpsku muzi~ku tradiciju i duhovnost, objavquje

AUDICIJU ZA NOVE ^LANOVE HORA

utorkom i petkom u 19:00,u prostorijama Hora, na Kosan~i}evom vencu 32.

Informacije na tel: 065/ 333-1853.

Izdawe Sabornika posve}eno Prvom beogradskom peva~komdru{tvu (broj 18) mo`ete pro~itati u godi{waku Sabornika za 14. godinu

izdavawa (u prodavnici Saborne crkve) ili na na{em sajtu,u rubrici Sabornik.

MOLITVA KAO BLAGODAREWE

Zahvalnost, blagodarewe (Evharistija) je osnova na{eg odnosa sa Bogom. Jer, ~ime mi mo`emo Wemu, koji nam je sve dao, da uzvratimo? ^ime, osim zahval-no{}u? I, da li, bez zahvalnosti, uop{te mo`e biti odnosa ~oveka i Boga? ... Molitva je najlep{a kruna zahvalnosti... \akon Nenad Ili}

Svaka molitva po~iwe zahvalno{}u. Akademik Vladeta Jeroti}

^ovek ne mora uvek da se moli re~ima Gospode Isuse Hriste, pomiluj me..., ne mora da prekliwe, ali bi uvek trebalo da blagodari i da proslavqa Gospoda - tada }e u du{i zavladati mir. Starac Mihailo Valaamski

U utorak, na Krstovdan, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.