69

\AKON NENAD ILI] O DUHOVNOM RODOSLOVU

Na Liturgiji u Nedequ Svetih Otaca ~ujemo prve re~i Novog Zaveta, po~etak Jevan|eqa od Mateja: “Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avraamova sina. Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i bra}u we-govu. A Juda rodi Faresa...” i nastavqa se dugo i precizno najbrajawe jevrej-skih imena. Kakvog smisla ima mawe-vi{e dosadno navo|ewe duge liste stra-nih imena, koja i onako ne mo`emo da zapamtimo? Sli~no isku{ewe imaju oni koji se dohvate ~itawa Starog Zaveta, pa nalete na duga, iscrpna nabra-jawa, kao da se na|u u katalogu, a taman su se zainteresovali za pri~u. Nabra-jawe 42 generacije jevrejskog naroda, od Avraama, preko Davida, do Josifa i Marije, otvara neka od va`nijih pitawa vezanih za iskustvo `ivota u veri. Odnos li~nog i zajedni~kog, odnos pro{log, sada{weg i budu}eg, pitawe na-cionalnog. ... Kad npr. pomiwemo Kosovo, mi smo skloni da racionalno procewuje-mo mogu}e domete referenduma na kome bi se srpski narod izjasnio da li }e se odre}i Kosova ili ne}e. ̂ ak i crkveni qudi pomiwu voqu predaka, pre svega, kao pesni~ki dodatak diskusiji. Nije jo{ prona|en na~in kako bi mogli u glasawe da ukqu~e i Lazara, Milo{a, Stefana Lazarevi}a, Starinu Novaka, |akona Avakuma, Wego{a, @ivojina Mi{i}a..., ali i nekog Milutina, Pe-tra, Jovana, Dragoslava, Radomira, wihove `ene, porodice... Nije prona|en u politi~kom `ivotu na~in da se oni ukqu~e u bilo kakvo glasawe, ali u Crk-vi povezanost upokojenih, nero|enih i trenutno `ivih na zemqi postoji od wihovih po~etaka, a u jevrejskom narodu i pre istorijskih po~etaka Crkve. Veza predaka i potomaka u Crkvi se ne prekida, a narod u kome se ta veza prekida - propada. Nisu sve stvari za glasawe. Pogotovo ne za glasawe samo jedne generacije, koja treba nadmeno da odlu~i o svim ostalima. O precima i potomcima. Gospode, kakva jeziva i neprirodna odgovornost! Gde sam ja... u odnosu na moje pretke i potomke? Po~etak dana{weg ~itawa Jevan|eqa vodi nas kroz 42 generacije. Da bismo od velikog i svetog po~etka, od praoca najve}e vere, Avraama, stigli do Josifa, koji }e verom prihvatiti ~udo i juna~ki u~initi ono {to bi za nekoga bez vere bila samo sramota, morali smo da pro|emo kroz 40 generacija. Nije svako od pomenu-tih bio veliki. Bilo ih je i gre{nih, malih. proma{enih. A, opet, veza sa

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,17. JANUAR 2016, GODINA 17, BR.18

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

70

Hristom je uspostavqena. I, ceo niz od Hrista un-azad se osve}uje, svi ostaju u smislu i u ve~nosti. Po-sle Hrista, logika istorije je ne{to druga~ija, ali su{tinski sli~na. Nizovi mogu da po~nu i od svetite-qa, ali se kona~no osve}uju svojim krajem. Gde god da se ja nalazim u tom nizu, oslawam se na ono sveto u svojim precima ili makar u boqima me|u wima, i, s druge strane, nadam se u svete potomke koji me mogu iskupiti, ovako gre{nog i slabog. I, naravno, mogu ja svojim delima opravdati svoje pretke u nekoj meri i makar malo se pribli`iti boqima me|u wima. Kao {to se Josif pribli`io praocima, a i mnogi drugi iz niza doprinosili su svetlim trenucima istorije svog naroda, pa i ~ove~anstva u celini. Pri tom, a ovo

ne treba zaboraviti, Josif nije rodio Isusa, on Ga je samo prigrlio i qubavqu Ga pratio. Ne u~estvuju u nizovima predaka samo oni kojima je Bog podario decu. Duhovna veza u nizovima je povremeno i ja~a. Veze predaka i potomaka nisu samo krvne, one su i duhovne, pa i kulturne... I ovo su samo neke od tema koje nudi dana{wi “dosadni” odlomak Jevan|eqa. Ako bismo u Starom Zavetu prona{li one koji su tamo zabele`eni i setili se ponekog doga|aja u kome su u~estvovali, nabrajawe bi postalo sve samo ne dosadno. [to vi{e znamo o svojim precima, topliji je na{ odnos prema wima. ^ak i ako nije sve u wihovim `ivotima bilo sveto. Pam}ewe je va`no. Zbog budu}nosti, u kojoj, zbog mogu}ih svetih potomaka, mo`emo biti opravdani i spaseni, ~ak i ako nismo bili ba{ najpobo`niji i savr{eno uspeli da iskoristimo darove koje nam je Bog dao. Samo da se od Wega nismo udaqili i hladno}om zatvorili put Wegove intervencije. Pam}ewem ~uvamo niz, i u nizu neke mo`da slabije pretke, a mo`da i same sebe. Slabi smo, svako od nas pojedina~no, i zato je va`no da se pove`emo jedni sa drugima po hori-zontali sada{wice, ali i po vertikali istorije. Po{to mi, hri{}ani, jedini znamo budu}nost, znamo i da sa kraja istorije dolazi spasewe i opravdawe svima koji su verovali u Hrista, svima koji su ostali otvoreni za Wegovu Qubav. Bez obzira na to kom nizu predaka pripadaju, kom prezimenu, kom narodu. Bez obzira da li }e iza wih do}i sveti-ji potomci. Bez obzira da li }e iza wih niz pu}i i ostati samo izolovane jedinke koje tumaraju po `ivotu, kockaju}i se sa ni{tavilom. Ali, odgo-vornost za prekidawe niza, ignorisawe upokojenih i nepoverewe u potomke - nisam siguran ko je spreman da svesno i do kraja prihvati. Da ne govorimo o propu{tenoj {ansi da {iri i ~uva qubav u sebi. Svakom pojedina~no i svima zajedno On dolazi. Svi }emo se na}i u istom doga|aju - sveop{tem vaskrsewu! Ali, da se veza qubavi ne bi pokidala, va`no je da ostanemo u vezi sa pre-cima i da tu vezu sa~uvamo i za potomke. Svakom prekinutom delu niza preti opasnost da zaluta, da se preda ni{tavilu, a najpre nama, ako ignori{emo stremqewe ka vaskrsewu onih pre nas, i ako ba{ mi re{imo da niz prekine-mo, zanemaruju}i Bo`iju voqu. Objavqeno u Nedequ Otaca 2016.

71

U jednoj od molitava koje se ~itaju na Velikom vodoosve}ewu ~ujemo i ove re~i: Za one koji je zahvataju i crpe radi osve}ewa svojih domova, Gospodu se pomolimo... Da ona bude na o~i{}ewe du{a i tela svima koji je sa verom zahvataju i piju, Gospodu se pomolimo. Osve}ewe vode i kropqewe na{ih domova tom osve}enom vodom i pijewe Svete vode nije tek samo jedna u nizu od mnogih tradicija, ili ne{to {to se vaqa, ili reda radi ~ini, nego je Sveta voda dinami~an i vidqivi znak prisustva Bo`ije Blagodati me|u nama. ... Kropqewe Svetom vodom, dakle, i pijewe Svete vode jeste deo na{eg odgovo-ra na Bo`iju dobrotu prema nama, kao {to je, istovremeno, i lek koji ~isti i ja~a. Zato, svaki put tokom godine, kada osetimo potrebu, a ne iskqu~ivo tokom bolesti ili malaksalosti du{e i tela, treba zahvatiti od Svete vode. Zato je i ~uvamo u na{im domovima. Svaki pravoslavni dom bi trebalo da ima jednu posebnu staklenu po-sudu koja }e se koristiti iskqu~ivo za ~uvawe Svete vode. Sveta voda nije podlo`na kvarewu, niti ma kakvim drugim promenama, i mo`e se ~uvati i koristiti neograni~eno dugo. Ako vam je, kojim slu~ajem, preostalo Svete vode od prethodne godine, toj vodi se samo dodaje novoosve}ena voda, i tako iz godine u godinu. Sveta voda se nikada ne sme baciti ni prosuti. S druge strane, ni u jednoj od molitava na Vodoosve}ewu se ne pomiwe ni sobno, niti ma koje drugo cve}e, pa, prema tome, treba izbegavati zalivawe cve}a Sve-tom vodom. Sveta voda nije tek obi~na voda, nego je osve}ena tvar, koju, kao takvu, treba ~uvati i ko-ristiti. Kao osve}enoj tvari, Svetoj vodi pripada izuzetan ose}aj pobo`nosti. O. Milo{ Vesin

O VODOOSVE]EWU

^itavo bogoslu`ewe crkveno, sve ono {to se de{ava u Crkvi, sve je to za nas, za ~oveka, za wegovo spasewe. I ta voda koju Gospod osve}uje preko sve{tenika, ali, opet nagla{avam, wu osve}uje Hristos, ta voda je tako|e da bismo se mi osvetili, da mi ne bismo oti{li, da ne odstupimo od Boga, da bismo imali potrebu za osve}ewem. Jer, `elimo da izle~imo svoje rane, `elimo da niko na{ ne bude bolestan i da svi budu dobro... Ali, postoji i ve}a molba Bogu: da se spasemo, da na{a du{a uzmogne da zavoli Boga tako da se odlepi od ovog sveta i wegovih isku{ewa, da postane slobodna u Bogu. ... I ta borba sa tim svetom, sa tim grehom je pred svakim od nas. Ona se vodi svako-ga dana, iako mi mo`da to i ne prime}ujemo. I, zato `elim da zahvalim svima jer je jo{ jedna no} izborena za Boga. O. Andrej (Leme{onok), Minsk

DUHOVNA PITAWA I ODGOVORI: Za{to se Bogojavqewskom vodom krope domovi pravoslavnih hri{}ana i za {ta se ona sve koristi?

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tir a`: 1000 primeraka.

72

U NEDEQI PRED BOGOJAVQEWE PROSLAVQAMO: 17.(04) Sabor 70 svetih apostola; Sveti Jevstatije Srpski18.(05) Sveti Teopemt i Teona - Krstovdan19.(06) Bogojavqewe20.(07) Sabor Svetog Jovana Krstiteqa - Jovawdan21.(08) Sv. mu~. Julijan i Vasilisa; Prep. Georgije Hozevit; Sv. Grigorije Ohridski22.(09) Sveti mu~enik Polievkt; Sveti Filip Moskovski23.(10) Sveti Grigorije Niski; Prep. Dometijan Mitilinski

Draga bra}o i sestre, sutra slavimo Krstovdan. Sv. Liturgija u Sabornoj crkvi po~iwe u 8:00, a trpeza je toga dana posna. U utorak, na Bogojavqewe, sv. Liturgija po~iwe u 9:00, a u nastavku, slu`i}e se ~in Velikog vodoosve-}ewa u porti Saborne crkve. Toga dana, sve do Odanija praznika (26. janu-

ara), pozdravqamo jedni druge radosnim pozdravom:BOG SE JAVI - VAISTINU SE JAVI!

U sredu, 20. januara, na Jovawdan, Liturgija po~iwe u 9:00. Sve~ari sv. Jo-vana Krstiteqa mogu slavske kola~e i `ito donositi na osve}ewe ve}

od 7:30. Bratstvo Saborne crkve i uredni{tvo Sabornika vam `eli radosnu i Bogom blagoslovenu Slavu i praznik!

Re~ OTAXBINA doslovno zna~i zemqa otaca, dakle: ne na{a zemqa, ne na{e vlasni{tvo, ve} ono {to su na{i o~evi i Sveti oci gradili i u {ta su sebe ugradili, verom i `ivot-om, predaju}i nam to kao amanet i zavet. Kako re~ OTAC naj-pre ozna~ava Nebeskog Boga Oca, pojam otaxbine i ota~astva ima odrednicu najve}e odgovornosti pred koju smo stavqeni jer je to najpre Bo`ija zemqa, a zatim i zemqa na{ih Svetih, duhovnih i krvnih predaka. Re~ RELIGIJA dolazi od latinskog religare, sa zna~ewem: PONOVO SVEZA-TI, uspostaviti pokidanu vezu i zajednicu. Gde god je duhovni kontinuitet (a kroz to li~ni, porodi~ni, nacionalni, kulturni, istorijski...) naru{en ili pokidan, sveza se jedino mo`e obnoviti i sa~uvati kroz veru i kroz pam}ewe ota~kog, preda~kog, onog {to je verom `ivelo i tako nad`ivelo vreme.

U PO^ETKU BE[E RE^...

Ne postoji nikakva sredina. Ili }emo biti Srbi, svesni svoje pro{losti i amaneta na{ih otaca i pradedova, ili - otpadnici nacije, internaciona-

liste, tj. pripadnici nekakve magle, gra|ani belosvetski, ru{ioci `ivota i svega, bez nacionalnog ponosa, bez vere, bez morala.Iz Bo`i}ne poslanice patrijarha srpskog Varnave (Rosi}a)