201

Mitropolit Antonije (Blum): POSLU[AWE JE OSLU[KIVAWE

Re~ qubav je veoma slo`ena i ne mo`e se uvek definisati, kao {to se ne mo`e definisati ni poslu{awe. Mi smo skloni da poslu{awe defini{emo kao pot~iwenost i pokornost, iako poslu{awe na svim jezicima zapravo podra-zumeva oslu{kivawe. Treba oslu{kivati, ali ne u tom smislu da ~uje{ sve {to ti ka`u i da tako postupi{, nego da pa`qivo oslu{kuje{ sve {to pred-stavqa drugi ~ovek. Poslu{awe koje se opisuje u mona{koj praksi se, nara-vno, izra`ava postupcima, ali ciq poslu{awa jeste da nau~imo da drugog ~oveka oslu{kujemo tako da budemo u stawu da prevazi|emo, prerastemo same sebe i da se prisajedinimo wegovom iskustvu, da nau~imo da se odreknemo sebe, kako bismo mogli da prihvatimo iskustvo drugoga i da, posredstvom toga, nau~imo da slu{amo Boga, Koji nam konkretno govori u Jevan|equ, ili pak da oslu{kujemo Duha Svetoga, Koji govori unutar nas. Ciq poslu{awa se upravo i sastoji u tome da svim bi}em nau~imo da oslu{kujemo. Narav-no, u raznim situacijama i okolnostima to }e se ispoqiti tako {to }emo izvr{avati ono {to nam ka`u; me|utim, puko izvr{avawe nije dovoqno jer bi trebalo izvr{avati uz razumevawe sa kakvog izvora poti~e to izvr{ewe i ~emu nas ono u~i. ... Majka npr. ne treba da umi{qa da je Starica, da je neki duhovnik u `enskom obli~ju, ne treba da zami{qa da je ona ispovednik jer se, u ve}ini slu~ajeva, deca ne ispovedaju kod roditeqa. Naprotiv, recite svojoj deci: “Mi smo saputnici. Ja sam podjednako neiskusna, samo {to sam malo starija od tebe, zbog ~ega sam mogla da vidim, ~ujem i pro~itam stvari koje ti, mo`da, nisi ni video, ni ~uo, ni pro~itao, i zato }u sa tobom podeliti sve {to znam”. ... U porodici se vera prenosi, da se tako izrazim, sli~no nekom virusu ili zapaqenoj vatri. Ako taj plamen uistinu postoji u roditeqima, dete }e biti svesno wegovog postojawa. Me|utim, ako je za roditeqe vera samo stvar po-gleda na svet, onda je to ne{to sasvim drugo. Drugo, svi roditeqi znaju kako da pou~e malu decu, ali pri tom zaboravqaju kakva su pitawa postavqali oni sami i kakve su odgovore dobijali. ^esto se doga|a da roditeqi nisu ni tra`ili ni dobijali odgovore, i da su se zadovoqavali time {to }e, kao po inerciji, ostati veruju}i. Smatram da je, u tom periodu, veoma va`no da roditeqi, vaspita~i ili sve{tenici ne o~ekuju da dete od 14 godina mo`e da

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 3. SEPTEMBAR 2017, GODINA 18, BR. 51

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

202

`ivi zadovoqavaju}i se predstavama kakve je imalo kad mu je bilo 6 godina, da kao 18-godi{wak mo`e da zami{qa Boga onak-vim kakvim su mu Ga opisivali kad je imao 8 godina. Neophodno je da se dete intelektual-no i psihi~ki razvija i da lik Bo`iji i pojam o Bogu koji ono ima rastu podjednako brzo i u istim razmerama kao i wegovo znawe o svetu koji ga okru`uje. Tre}e, detetu bi trebalo

pokazati da je za nas, veruju}e, sav ovaj svet oko nas stvorio Bog i da je on pred nama - otvorena kwiga. Umesto da veru, u~ewe Crkve, itd. suprotstavqamo svetu koji nas okru`uje, mogli bismo da poka`emo deci da se u tome sve {ire i dubqe razotkriva tajna o Bogu. To bi moglo da odigra zna~ajnu ulogu. ... Mislim da se jedan deo problema koji se javqaju pred starijom decom sastoji u tome {to ih, u vreme dok su jo{ mala, ne~emu u~e, da bi se, zatim, kada budu 10 ili 15 godina stariji, iznenada ispostavilo da su kod wih prisutne i sumwe, i pitawa, i nerazumevawe. Prerasli su sve ono ~emu su ih u~ili u detiwstvu, a u me|uvremenu ih ni~emu nisu nau~ili jer im ni na pamet nije padalo da prate kakva se pitawa (tokom odrastawa) u wima javqaju, da obrate pa`wu na ta pitawa i da se ozbiqno odnose prema wima... ^esto susre}emo slede}u situaciju: dete u~i u {koli, a mi u~imo zajedno sa wim, kako bismo bili u stawu da mu pomognemo. Me|utim, kada su u pitawu vera i zakon Bo`iji, ne postupamo na isti na~in. Uzmi katihizis, uzmi Novi zavet, Stari zavet, uzmi {ta ho}e{, i mi sami ne{to znamo o tome. Ovde, pak, nije re~ o znawu, nego o pitawima koja se kod deteta javqaju, re~ je o tome odakle ta pitawa dolaze. Neka pitawa dolaze spoqa: rekao mu je drug ili je ~uo u {koli, ili je takvo vreme, takva je op{ta atmosfera, dok se druga pitawa javqaju sama od sebe: “Kako to mo`e da bude? Ja vi{e ne mogu da verujem u to!” Bilo bi dobro da im tada ka`emo: “Dobro je {to vi{e ne mo`e{ da veruje{ u Boga u Kojeg si verovao kada ti je bilo 5 godina...” Kada roditeqi prihvate da wihova deca veruju u nekog Boga kojega oni ne razumeju, onda se malo toga pohvalnog mo`e re}i o takvim roditeqima. Naprotiv, tre-balo bi da roditeqi koji poznaju svoju decu poku{aju da shvate u kakvog Boga wihova deca veruju. To je prvo {to bi trebalo u~initi: pre nego {to daju od-govor, trebalo bi da se uistinu zamisle nad pitawem. ^esto se doga|a da deca, dok odrastaju, po~iwu da veruju ili, boqe re~eno, da svoju veru izra`avaju i opisuju u kategorijama koje su nama tu|e. Mi, me|utim, moramo da ih ra-

zumemo: uostalom, zato i jesmo odrasli! Boqe re~eno, mi smo budu}i odrasli, du`ni da bude-mo u stawu da razumemo dete, da razmislimo o wegovom pitawu, da razmislimo o onome {to iza wega stoji. ... Kada nam dete poka`e sliku i ka`e: “Evo kako ja zami{qam Boga”, ne bi tre-balo da mu se usprotivimo, go-vore}i: “O, ne, On nije takav”, nego bi sa zani-

Ima velike sirotiwe me|u na{oj decom, kojoj, sem para, roditeqi nisu

mogli ni{ta drugo da daju.Du{ko Radovi}

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

204

U NEDEQI 13. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 03.(21) Sv.ap.Tadej; Sv.mu~enica Vasa sa decom; Sv.sve{tmu~.Rafailo [i{atova~ki04.(22) Sv. mu~enik Agatonik; Sv. sve{tenomu~enik Gorazd ^e{ki05.(23) Sv. sve{tenomu~. Irinej; Sv. mu~enik Lup (Odanije Uspenija)06.(24) Sv. sve{tenomu~enik Evtihije; Sveta mu~enica Sira07.(25) Prenos mo{tiju Svetog apostola Vartolomeja; Sveti apostol Tit08.(26) Sveti mu~enici Adrijan i Natalija09.(27) Prepodobni Pimen Veliki

BRAK I PORODICA: U^EWE, ZNAWE, VASPITAWE

Svako pokazivawe de~ije voqe jeste znak poja~anog otkrivawa sopstvenog bi}a. ... U meri u kojoj smo po{tovali li~nu slobodu deteta od wegovog ro|ewa, i krize u razvoju bi}e svima lak{e, bez obzira na izbore koje }e ta voqa napraviti. ... Povremeno }emo morati da se suprotstavimo voqi deteta, ne bi li ono nau~ilo da je mudro koristi, ali sve vreme podsti~emo wegovu duhovnu slobodu. Mati Magdalina, Eseks

I znawe je `e|. Ako ono ne pre|e u saznawe, mo`e da bude opasno jer umesto novca onda skupqa{ znawe, a to onda nije duhovnost, nego isto vrsta materi-jalizma. Ako gomila{ znawa, bez pretvarawa u saznawe, ako ne u~imo svoje lekcije, postajemo neuspe{ni. Akademik Vladeta Jeroti}

Na{ zadatak je da obezbedimo da deca dobiju sve prednosti koje im mo`e dati {kolsko obrazovawe, ali da im pomognemo da sagledaju i mane. Mati Magdalina, Eseks

Mi iz iskustva znamo da se sposobnosti i talenti ne razvijaju iz puke poslu{nosti, da je svaki rast, i du{evni i fizi~ki, povezan sa izvesnom slo-bodom, s mogu}no{}u da se na probu stave sopstvene snage, s istra`ivawem nepoznatog, s tragawem za sopstvenim putevima. Najistaknutiji i najboqi qudi ni izdaleka ne postaju od najposlu{nije dece. Ma kako te{ko bilo ovo pitawe, roditeqi moraju da ga re{avaju, moraju da odre|uju meru poslu{nosti i slobode u vaspitawu svoje dece. Sofija Kolumzina, psiholog

Draga bra}o i sestre, danas, u nastavku Svete Liturgije, slu`i}emo ^in priziva Svetog Duha za blagoslovenu novu, 2017/2018. {kolsku godinu, kao i tradicionalni parastos svim po~iv{im ktitorima, zadu`binarima,

parohijanima, dobrotvorima i prilo`nicima Saborne crkve.

203

Deviza je da detetu da{ ko-rene i krila. Da zna ko je, {ta je, odakle poti~e, da

ima svoj identitet, samim tim svoju sigurnost, ali i krila - da sutra mo`e da iza|e iz porodi~nog gne-

zda i da sam formira svoju porodicu, da bude

svoj, samostalan ~ovek.@eqka Koji}, psiholog,

majka {estoro dece

mawem trebalo da primetimo: “Kako si do toga do{ao?! To je veoma zanimqivo! Objasni mi!” Mi, me|utim, ne postavqamo pitawe: “Objasni mi jer ja to ne razumem”, nego “spremno” prigo-varamo: “Ja }u da ti objasnim da nisi u pravu!” Kada, pak, ~oveku govori{ da nije u pravu, on, naravno, odmah postaje tvrdoglav. Ko bi jo{ `eleo da nikada ne bude u pravu - i to samo zato {to je on mali, a ti veliki! Mislim da je jedan od zadataka na{eg vremena, kada se sve dovodi u pitawe, da se zamislimo, da osetimo, da se za-gledamo u pitawa koja se javqaju svuda oko nas i da poku{amo da shvatimo: odakle ona dolaze, kako je mogla da se pojavi takva nepravilnost ili, pak, nasuprot tome, da priznamo sebi da je dete mo`da u pravu. To je mogu}e samo u slu~aju da od najranijeg detiwstva uspostavimo dijalog, a ne monolog. Ukoliko dete mora da bude iskqu~ivo uho, a roditeq iskqu~ivo glas, ni{ta ne}emo dobi-ti. ... Nesre}a je sa roditeqima u tome {to oni sebe gotovo uvek stavqaju u slede}i polo`aj: “Ja razumem, a ti ne razume{“. A, ako bi roditeqi govorili (a {to je naj~e{}e istina): “Ne razumem, objasni mi...”, uistinu bi se mnogo togla moglo objasniti. Naime, deca su uvek spremna da objasne {ta misle, ali samo ukoliko ne o~ekuju da }e ih posaditi na jedno mesto i ube|ivati kako nisu u pravu. ... Me|utim, ve}ina roditeqa smatra da dete, ukoliko ne govori wihovim jezikom i ne iznosi wihove stavove, govori besmislice. Ja, razume se, ne tvrdim da je dete uvek u pravu - naravno da nije! Govorim o tome da we-govo pitawe, wegove nesavr{ene predstave ili na~in na koji ono vidi stvari ~esto ukazuju na vrata koja nekuda vode, a ne na zatvorena vrata.

PREPORUKA DUHOVNE LITERATURE

Na po~etku nove {kolske godine, podse}amo na duhovnu literaturu koju smo ve} preporu~ivali pojedina~no u ranijim brojevima, a na koju se vaqa vra}ati i pro~itano primewivati: sjajni tekstovi mitropolita Antonija (Bluma) o vaspitawu dece (tekst Vaspitawe dece u veri pravoslavnoj mo`ete na}i i na na{em sajtu, u rubrici Besede i duhovne pouke); Razgovori sa decom, mati Magdaline (bukvar pravoslavnog vaspitawa); Izme|u qubavi i sebi~nosti (zbornik izvanrednih tekstova); Jednom za ceo `ivot, o. Ilije [ugajeva; Sa-veti porodi~nim qudima, sv. starca Pajsija Svetogorca; Deca i omladina, sv. starca Porfirija Svetogorca; Upijaju}i um, Marije Montesori; kwige prof. dr Svetomira Bojanina - Gordijev ~vor mladosti, Tajna {kole, [kola kao la`; Doma}a crkva, o. Pavla Gumerova; Samostalna deca su sre}nija, Hajdi Majer Hauzer; Majke hri{}anke, Olivere Balaban; Brak i porodica - mala Crkva, Sofije Kolumzine; tekstovi u zbornicima Sabornika...