bilten vii 2011

- 1 -Bilten jul 2011.

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Jagodina

7

B R O J

15.07.2011.


SADRAJ BILTENA: STOARTVO FORMIRANJE ZAPATA KOZA (II DEO) - dipl.ing.Dragan Jakovljevi RATARSTVO - KIKIRIKI - dipl.ing.Milanka Miladinovi - ETVENI OSTACI - dipl.ing.Miodrag Simi POVRTARSTVO - ROTKVA - dipl.ing . Dragan Mijukovi

VOARSTVO

- ODRAVANJE I ISKORIAVANJE ZEMLJITA U VONJACIMA

- dipl.ing.Dejan Joci ZATITA BILJA

-ZELENO UVENUE PAPRIKE -dipl. ing. Ruica uki

-CRVENI VONI PAUK-PANONICHUS ULMI - dipl.ing.Ljiljana Jeremi


STOARSTVO FORMIRANJE ZAPATA KOZA (II DEO) Poetni zapat - Selekcija ili odabiranje roditelja predstavlja jedan od osnovnih zootehnikih postupaka koji je od izuzetne vanosti za uspenu proizvodnju. Zasniva se na tome da se za priplod odaberu najbolji roditeljski parovi, s obzirom na ispoljenost njihovih proizvodnih osobina i njihovo poreklo. Osnovni cilj selekcije jeste da svaka naredna generacija potomaka bude bolja u ispoljavanju proizvodnih i reproduktivnih osobina od generacije svojih roditelja. Da bi odgajiva mogao da primeni neki od selekcijskih postupaka, neophodno je da se prethodno ispune odreeni uslovi kada je re o voenju matine evidencije i izvoenju kontrole proizvodnih sposobnosti kod koza. Do optimalne veliine zapata odgajiva moe da doe na dva naina: od manjeg stada ka veem i nabavkom celokupnog stada. Od manjeg stada ka veem - Nabavkom manjeg broja kvalitetnih priplodnih koza nekoliko generacija, od ve postojeeg broja ivotinja mogue je formiranje optimalne veliine zapata zadovoljavajue genetske strukture. Nabavka celokupnog stada odjednom - Ovaj nain zahteva znatno vea poetna ulaganja, od samog poetka intenzivno organizovanu proizvodnju i siguran plasman proizvoda. Ako se odgajiva opredeli za to da postepeno poveava veliinu zapata, mora voditi rauna o tome da je, istovremeno s uveanjem zapata, neophodno i odgovarajue unapreenje zootehnikih uslova gajenja a pre svega smetajnih i hranidbenih kapaciteta. Takoe, znaajan momenat o kojem treba razmiljati pre nego to se pone s uveanjem zapata jeste plasman koliine proizvoda, a pre svega mleka, kao i plasman veeg broja jaradi. Ako je poetni zapat dobrog kvaliteta, odgajiva ima velike anse da pravilnom selekcijom i reprodukcijom dobije potomstvo koje e se odlikovati, ako ne boljom onda barem istim proizvodnim i reproduktivnim osobinama kao roditelji. S druge strane, poetak s relativno manjim brojem ivotinja, uz postepeno poveanje veliine zapata, moe da se preporui onim odgajivaima koji nemaju mnogo iskustva u gajenju koza. U cilju sticanja neophodnog znanja koje e im biti potrebno kada poveaju broj ivotinja koje gaje. Odgajiva svoj poetni zapat moe da zasnuje na domaim niskoproduktivnim rasama, na razliitim melezima ili na visokoproduktivnim, plemenitim rasama. Ako se zapat formira od niskoproduktivnih rasa ili meleza (domaa balkanska koza, domai beli melezi ili domaa bela koza), odgajiva bi trebalo da nastoji da svako naredno parenje ili osemenjavanje plotkinja u zapatu obavlja upotrebom kvalitetnih, plemenitih priplodnjaka (npr.sanske ili alpina rase). Na taj nain moe da oekuje da e se u svakoj narednoj generaciji potomaka ostvariti odreeno poboljanje u ispoljavanju proizvodnih osobina. Ako zapat formira na bazi plemenitih rasa ( ve pomenute sanske ili alpina rase), da na parenje treba nastaviti u istoj rasi, ali upotrebom to kvalitetnijih priplodnjaka. Nabavka celokupnog stada odjednom od samog poetka zahteva intenzivne uslove gajenja. I u ovom sluaju odgajiva moe da pone od slabijih proizvodnih rasa, ali samo onda ako kompletni odgajivaki uslovi ne odgovaraju plemenitim rasama, s tim da treba teiti da se zapat to pre pretopi ili bar oplemeni upotrebom kvalitetnih priplodnjaka uz istovremeno poboljanje uslova ishrane, smetaja i nege. Ipak je za preporuku ako se nabavlja ceo zapat odjednom, da se on formira na bazi plemenitih rasa koje e u najkraem roku omoguiti proizvodnju koja e isplatiti uloena sredstva. Da bi neki selekcijski pstupak ili odgajivaki metod dao pozitivan rezultat neophodno je da postoje to preciznije informacije identitetu ,poreklu,proizvodnim rezultatima kao i svim drugim relevantnim podacima koji mogu odgajivau da pomognu u proceni i izboru roditelja za sledeu generaciju .Ti podaci se obezbeuju uz glavne i pomone matine evidencije .Ali pre nego to se uopte i pristupi voenju matine evidencije u kozarstvu,neophodno je da sva grla budu na pravilan i odgovarajui nain obeleena.


Obeleavanje grla- Obeleavanje koza jedan je od najvanijih zootehnikih postupaka.On pripada svim ostalim i bez njega je praktino nemogua primena drugih mera.Osnovna svrha obeleavanja jeste identifikacija ivotinja.Tano i sigurno odreivanje identiteta neophodno je ,pre svega za utvrivanje porekla grla,a takoe i za kontrolu proizvodnih osobina,izvoenje mera selekcije,plansko parenje i ocenu potomstva.Obeleavanje se sastoji u stavljanju odreenih oznaka,brojeva,slova ili simbola na pojedine delove tela ivotinje.Oznake se razlikuju po obliku,nainu postavljanja ,materijalu od kojeg su izraene ,mestu na telu ivotinje gde s postavljaju.Za sve oznake je neophodno da imaju tano odreeno znaenje,kako bi se grlo moglo tano i nedvosmialeno identifikovati.Za obeleavanje koza najee se primenjuje rovaenje,tetoviranje ili obeleavanje markicama i to jedan pojedinaan postupak ili u kombinaciji sa nekim drugim. Savetodavac za stoarstvo dipl.ing.Jakovljevi Dragan RATARSTVO KIKIRIKI Kikiriki je jednogodinja bunasta biljka iz porodice mahunarki koja formira plod mahunu ispod povrine zemljita.Gaji se prvenstveno zbog semena bogatog uljem(42-60%) ali i proteinima (oko 28%). Kikiriki se gaji za proizvodnju ulja,koristi se za direktnu ishranu ljudi kao poslastica a uljane pogae koje ostaju posle ceenja ulja slue kao odlina stona hrana.Nadzemni deo biljke ,kada se isui koristi se za ishranu stoke i po hranljivoj vrednosti slian je senu lucerke i deteline.Agrotehniki znaaj kikirikija je veliki jer ostavlja zemljite isto od korova a pri tom ga obogauje azotom. Smatra se da je centar porekla kikirikija Juna Amerika,odakle je prenet u Evropu i ostale delove sveta.Sada se u svetu gaju na oko 20 miliona hektara i to najvie u Indiji,Kini,Senegalu,SAD... Kod nas je kikiriki gajem mahom u Vojvodini a na prostorima bive Jugoslavije,najvie je gajen u Makedoniji.Uglavnom se sree zrno sa crvenom bojom ljuspe,dok je s belom bojom veoma redak.Kikiriki je biljka izuzetno osetljiva na niske temperature i vee oscilacije dan-no.Temperatura oko 0 stepeni potpuno unitava ovu biljku a hladno vreme dovodi do uenja biljaka. to se tie kvalileta zemljita kikiriki za svoje uspevanje trai plodno zemljite s dobrim vodno-vazdunim reimom.Uz osnovnu obradu treba primeniti ubrivo 15:15:15 ,200 kg/ha ;za prihranjivanje se koristi KAN ,50-75 kg/ha.Kikiriki u plodoredu dolazi na istu parcelu tek posle pete godine. Setva kikirikija se obavlja mehanikom ili pneumatskom sejalicom za okopavine,kada temperatura setvenog sloja zemljita dostigne 15 stepeni celzijusovih,to je obino poetkom maja.Za jedan hektar potrebno je 40-50 kg semena,to zavisi od krupnoe semena.Setva kikirikija u mahunama se ne pereporuuje.Dubina setve je 6-8 cm uz sklop od 100-115 000 biljaka po hektaru. to se tie mera nege potrebno je obaviti meuredno kultiviranje ,dubina kultiviranja treba da bude 10-12 cm.Razmak izmeu 2 kultiviranja je 10-15 dana.Okopavanje se obavlja jednom ili dva puta, a mogu se koristiti i herbicidi. Najvanija mera nege je zagrtanje, jer se plod formira ispod povrine zemljita.Prvi sprat cvetova ogre se u julu, kada krunini listii opadnu na 75-90% cvetova.Ogrtanje se obavlja tako da zeleni deo biljke mora da bude iznad sloja zemljita kojim je ogrnuta biljka, da bi se odvijala fotosinteza. Berba, odnosno vaenje kikirikija obavlja se runo ili mainski. Kikiriki je zreo kada mahune imaju zlatno utu boju a zrno crvenu boju ljuspice.Prinos se kree od 1000 do 1400 kg/ha.


Obavezna mera posle berbe je suenje mahune do vlage od 11%.Mahune se sue na toplom vazduhu do 40 stepeni celzijusovih oko 48 sati. Treba da se zna da je mogunost uvanja semena mala, te se zato ne preporuuje setva sirovog, konzumnog kikirikija. Savetodavac za ratarstvo dipl.ing. Miladinovi Milanka ETVENI OSTACI Konstantno odnoenje biljnih ostataka sa njiva ili njihovo unitavanje spaljivanjem, dugorono je veoma tetno. Paljenjem slame i kukuruzovine dolazi do gubitka azota, gubitka humusa iz povrinskog sloja zemljita, unitavanje ivog sveta u njemu. Za humus su vezani brojni, za biljku neophodni makro i mikroelementi, kao i razni stimulatori rasta i druge korisne materije. Ovo je ogromni i teko obnovljivo potencijalno bogatstvo, koje meutim nije direktno pristupano biljkama. Radom "vojske mikroorganizama zemljita" razgrauje se organska materija (humus) i prevodi u lako pristupane oblike. Ovaj posao mikroorganizama nije ni malo lak. Za normalan rad mikroorganizama i umnoavanje potrebno da u zemljitu bude i dovoljno energije, koju dobijaju iz ugljenika. Ugljenik biljka usvaja iz vazduha i ugrauje u svoje tkivo. Zaoravanjem biljnih ostataka, bogatih ugljenikom, poveava se brojnost i aktivnost mikroorganizama u zemljitu, te oni razlau organsku materiju i humus, oslobaajui azot i druge hranljive elemente. Deo osloboenih hraniva, naroito azot, mikroorganizmi uzimaju za sebe, za svoj rast i umnoavanje. Kako su etveni ostaci relativno siromani azotom, ponekad se unoenjem prevelike koliine biljnih ostataka javlja azotna depresija - privremeno blokiranje azota u telima mikroorganizma, to se moe nepovoljno odraziti na naredne useve. Naime, tokom jeseni (kod ita) i poetkom prolea, poinje konkurencija za hranu izmeu mikroorganizama i mladih biljaka, kada najee podlegnu biljke. Reenje problema azotne depresije je relativno jednostavno, treba izbegavati zaoravanje svee organske materije, neposredno pre setve, ili pri zaoravanju slame i kukurozovine, dodati desetak kg azota po toni etvenih ostataka. Tada e i mikroorganizmi i biljke biti "siti". Mineralna hraniva (azot) oslobaa se iz tela mikroorganizma i ponovo vraa u zemljite, u obliku povoljnih za ishranu biljaka. Naravno, unoenje etvenih ostataka u zemljite, ne moe naglo i brzo poveati koliinu humusa, jer je to spor, dugotrajan proces, ali moe popraviti strukturu zemljita, to je naroito znaajno za teka zemljita. Time se obezbeuje bolji vazduni i vodni reim zemljita, bolje primanje i uvanje vlage, formiranje povoljne strukture zemljita, to omoguuje laku i kvalitetniju kasniju obradu, uz smanjenu potronju goriva. Masa etvenih ostataka u biljnoj proizvodnji moe biti prilino velika. Kod kukuruza 10 t/ha, penice 4-6 t/ha a eerne repe ak 40-60 t/ha. Zaoravanjem, a ne odnoenjem ili spaljivanjem, uz kombinovanu primenu sa organskim ili mineralnim ubrivima, utie se na znaajno poveanje sadraja i pristupanosti hraniva, poveanje sadraja humusa u zemljitu, a time i njegove opte plodnosti. etvene ostatke, dakle treba zaorati, a ne spaljivati. Spaljivanjem ove bio mase, osim to se prekida ciklus materija u prirodi, unitava se i ivi svet u povrinskom sloju zemljita. To su pre svega, bakterije i aktinomicete, alge i gljive, te kine gliste koje usitnjavaju organsku materiju, slepljuju estice gline i humusa u stabilni kompleks, zatim sitne ivotinjice - nematode, grinje i insekti, te krupne ivotinje. Svaki od ovih organizama ima odreene uloge u zemljitu, ime se poveava povrina dostupna "navali mikroorganizama" . Posledice spaljivanja su dugorone - gube se znaajne koliine organske materije, koje bi vremenom prele u humus i celokupna koliina azota, a ubrzava se i opadanje sadraja humusa i ukupne plodnosti zemljita. Problem je naroito ozbiljan ako se ova mera stalno ponavlja, pogotovo na zemljitima siromanim organskim materijama. Primena mineralnih ubriva moe samo donekle i kratkorono amrtizovati tetno dejstvo uklanjanja organske materije i paljenje etvenih ostataka. Savetodavac za ratarstvo, dipl.ing.Miodrag Simi


POVRTARSTVO ROTKVA

Gaji se najee kao postrni usev a koristi preko zime i ranog prolea. Posle vaenja moe se uvati u trapovima a u novije vreme u klimatizovanim komorama. Spada u starije povrtarske kulture, stari Grci i Rimljani pripisivali su joj mnoga lekovita svojstva, koja se u novije vreme koriste i savremenoj medicini. Pripada familiji kupusnjaa, u prvoj godini razvija koren koji nastaje od hipokotila na ijem se vrhu nalazi skraena stabljika sa lisnom rozetom. Koren je najee okruglog, ovalnog, valjkastog ili konusnog oblika. Boja korena varira i moe biti crna, smea, uta ili bela. Unutranjost korena je najee bela i sona sem u nepovoljnim uslovima kada koren moe postati i sunerast. Listovi su izdueni duboko useeni prekriveni sa dlaicama. Cvetna stabljika visine do 1,5 m, dobro razgranata na ijim vrhovima se nalaze grozdaste cvasti. Cvetovi su tipine grae za kupusnjae bele, ruiaste ili ljubiaste boje. U 1 gr. Semena ima oko 100-160 semenki. Temperatura potrebna za klijanje iznosi 1-2C. Pri temperaturi od 20C nie za etiri dana. Optimalna temperatura za rast vegetativnih organa iznosi 15-20 C. Visoke temperature koje prelaze 25C izazivaju pojavu sunerastog tkiva. Tehnologija gajenja najbilje uspeva na srednje tekim ilovastim zemljitima , koja su bogata humusom, dobre strukture, pH treba da se kree 5,6-7. Na lakim propusnim zemljitima javlja se problem sunerastog tkiva. Plodored na istoj parceli moe se gajiti nakon 3-4 godine, pred usev joj nesme biti iz familije kupusnjaa. Uzgaja se nakon useva ubrenog organskim ubrivom. Treba izbegavati zemljita koja su zraena kupusnom kilom. Uspeno se gaji posle: graka, boranije, ranog kupusa ili strnih ita. Obrada zemljita osnovna obrada za prolenu proizvodnju, izvodi se u jesen na dubini 25-30 cm. A za letnju proizvodnju obrauje se po skidanju predhodnog useva na dubini 20-25 cm. ubrenje obavlja se na osnovu planiranog prinosa, agrohemijske analize zemljita i iznoenja hraniva. Deset tona rotkve iz zemljita iznosi 25 kg azota, 10 kg fosfora, 50 kg kalijuma, i 5 kg magnezijuma. Azotom treba prihranu vriti u vie navrata, na taj nain se spreava nagli rast i pojava sunerastog tkiva kao i lagerovanje vee koliine tetnih nitrata i nitrita. Rotkva najvie usvaja azot u 4 nedelji nakon nicanja, pa bi prihranu trebali izvriti u treoj nedelji. Polovinu ubriva daje se osnovnom ili predsetvenom pripremom zemljita, a ostatak u vidu dva prihranjivanja. Ukoliko nije raena agrohemijska analiza zemljita, preporuuje se 80-100 kg. NPK po hektaru. Setva najee se seje direktnom setvom za prolenu proizvodnju marta meseca. A za jesenju proizvodnju setva se obavlja u julu i avgustu mesecu. Seje se na razmak 30-35 x 8-10 cm, potrebna koliina semena za hektar se kree 8-10 kg. Dubina setve 2-3 cm. Kod prolene proizvodnje preporuen biljni sklop 25x20 cm, odnosno 20 semenki po kvadratu, za kasnu proizvodnju setva se obavlja na razmak 35-45x15 cm. Nega useva dva do tri kultiviranja i po potrebi proreivanje u fazi 2-3 lista. Navodnjavanje - je redovna agrotehnika mera, naroito za jesenju proizvodnju jer se obezbeuju stabilni prinosi sa dobrim kvalitetom plodova. Useve rotkve najee titimo insekticidina protiv buvaa. Berba - rotkve obavlja se pri punoj tehnolokoj zrelosti, rana se vadi u junu i julu, dok jesenja se vadi u oktobru pre jaih mrazeva. Prinos jesenje rotkve je 20-25 t/ha. U trapovima podrumima i skladitima moe da se uva 4 6 meseci. Savetodavac za povrtarstvo dipl.ing. Dragan Mijukovi


VOARSTVO ODRAVANJE I ISKORIAVANJE ZEMLJITA U VONJACIMA Odravanje zemljita treba da stvori najpovoljniji reim vlanosti zemljita.U savremenoj voarskoj proizvodnji sa primenom navodnjavanja voaka,odravanje zemljita u zasadima voaka nema takav znaaj kao u onom sluaju,kada navodnjavanje nije mogue.Ako se u aridnim podrujima navodnjavanje uopte ne moe primenjivati tada je vrlo veliki znaaj nain odravanja vlanosti zemljita.Obrada je jedini nain da se obezbeuju bogatije rezerve zemljine vlage i time sprei nepovoljno dejstvo sue. Poto se po jedinici povrine vonjaka nalazi velika lisna povrina,gube se znatne koliine vode,to posebno ukazuje da je odravanje najpovoljnijeg reima vlanosti u zemljitu inilac o kojem se mora voditi rauna. Najee se zemljite u vonjacima odrava trajno ili povremeno na ove naine: 1.Jalovi ugar(ista obrada)-est nain odravanja zemljita u starijim zasadima.Prednosti jalovog ugara su u tome to:unitava korov,poboljava osobine zemljita,pospeuje rad mikroorganizama,...Ne preporuuje se na povrinama sa otrijim reljefom,jer moe da pogora strukturu zemljita,moe da doe do povreda ila korena,stvaranja neravne povrine vonjaka (ako se stalno ore na isti nain) i najzad,moe da utie na kvalitet plodova zimskih sorti voaka.Plodovi su manje obojeni i loije se uvaju ako se zemljite obrauje kasno u jesen. Radi ublaavanja nepovoljnog dejstva jalovog ugara,povremeno se vri kratkotrajno zaleivanje zemljita.Utvreno je da se struktura zemljita poboljava gajenjem graminea i leguminoza uz ubrenje fosfornim i kalijumovim ubrivima. 2.Zaledinjeno zemljite-preporuuje se u sluajevima u kojima se vonjak moe navodnjavati.Povrina vonjaka u tom sluaju,iskoriava se za proizvodnju sena;ledina se preporuuje i na terenima sa otrim reljefom;ako se zasad nalazi u humidnom podruju,takoe se moe preporuiti ledina. Ali zaledinjeno zemljite je mnogo bolje ako se kombinuje sa jalovim ugarom:bilo da se izmeu redova ostavlja uzana pantljika pod travnim pokrivaem,a jalovi ugar u pravcu redova-odnosno red voaka je na pantljici u vidu jalovog ugara,a naredni meuprostor odrava se kao ledina.Posle 3-4 godine ovi naini odravanja se smenjuju-ledina se razorava,crni ugar se zatravljuje i tako se ova dva naina smenjuju. 3.Gajenje uzrodica-kao uzrodice se preporuuju: salata,spana,kupus,paradajz,paprika,krastavac,cvekla,argarepa,krompir,pasulj,soja,graak,...Ove biljke nemaju iste potrebe za svetlou.Uzima se kao pravilo da od uzrodica,koje zahtevaju dosta vode treba birati one,iji plodovi rano sazrevaju,a od poznatih sorti gajiti one kojima je potrebno manje vode.Jasno je da uzrodice iznose iz zemljita znatne koliine hranljivih materija,o emu treba voditi rauna pri odreivanju normi ubriva. 4.Zastiranje zemljita-mnogobrojne su koristi od zastiranja zemljita,a naroito se istie uvanje zemljine vlage i poveanje plodnosti zemljita.U mladim zasadima se zastire samo kruna povrina oko voaka,ali ne do debla,ve se ostavlja nezatieno 50-100 cm u preniku neposredno oko debla,zbog mieva.Sem toga moe se zastirati red voaka u vidu pantljike,irine oko 2 m,gde se takoe ne zastire zemljite neposredno oko voaka.Za ove svrhe se u poslednje vreme preporuuju:crni polietilenski film,pleva,lie iz ume,natrula slama ili seno,pasuljevina,strugotina,sitno prue,... 5.Pokrivanje povrine plastinim materijalima-ima za cilj da sprei isparavanje vode i razvoj korova.Za ovo se koristi plastina folija,kojom se pokriva povrina du redova,koja inae ostaje neobraena-oko 1,5-2 m sa jedne i druge strane.Pre pokrivanja povrina mora da se obradi.Folija ostaje oko 3 godine,a zatim se postavlja nova.Ovaj nain je prikladan za manje zasade i vonjake sa veim brojem sadnica po hektaru. Savetodavac za voarstvo i vinogradarstvo dipl.ing.Dejan Joci


ZATITA BILJA

Zeleno uvenue paprike( Verticilium albo atrum)

Simptomi: Postepeno uvenue i suenje pojedinih strukova paprike ukazuje na prisustvo ove bolesti. Lie viisi na peteljkama zadravajui zelenu boju.Biljke koje su rano napadnute imaju bunast izgled.Kada se biljka iupa i napravi se poprean presek vidi se braonkasta boja sprovodnih sudova .To je posledica nekroze sprovodnih sudova koja se javlja kao posledica napada ove gljivice.. Razvoj: Verticilijum moe da se odri u zemljitu 1-2 godine u obliku mikrosklerocija. Kad ue u tkivo gljivica prodire do sprovodnih sudova i razvija se po itavoj biljci. Konidije koje se formiraju na listu spiraju se kinim kapima i tako se prenosi zaraza na druge biljke. tetnost: Ova bolest spada u jednu od najtetnijih bolesti paprike. esto izostaje zametanje plodova. Kod kasnih zaraza plodovi prerano sazru i osue se.esto napada i paradajz, krompir, dinje i krastavce. Mere borbe: Preventivne mere su kljune.Najvanije je koristiti zdrav rasad i korienje plodoreda.Pri sadnji rasad potopiti u rastvor 0.3% sredstva na bazi benomila. Moe se koristiti Previkur N. Kad se rasad primi treba zaliti sa jednom od navedenih preparata kako bi se sredstvo spustilo u zonu korena. U sluaju oboljevanja papriku gajiti tek posle 5 godina na istoj parceli.

Savetodavac za zastitu bilja Ruica uki CRVENI VONI PAUK-PANONICHUS ULMI Crveni pauk spada u najznaajnije tetoine voa .Tokom godine moe imati 6-7 generacija.Prezimljava u formi jaja na jednogodinjim,dvogodinjim(najee) ili starijim delovima voki oko pupoljaka ili na hrapavim delovima kore.Zimska jaja su crvene boje. Iz zimskih jaja se u aprilu legu larve koje se hrane na tek razvijenim listovima.Razvoj do odraslih jedinki traje oko mesec dana u zavisnosti od temperature vazduha.U prvoj polovini maja se javljaju odrasle jedinke koje polau letnja jaja na naliju lia uz lisne


nerve.Za razvoj crvenog pauka je bitna temperatura,tako da mu odgovara toplo i suvo vreme .Najveu brojnost ove grinje dostiu u maju mesecu a kasnije u julu mesecu. Crveni pauk je polifagna tetoina ,javlja se na jabuci,kruki,breskvi,i drugim vrstama voa.tetu izazivaju svi pokretni stadijumi koji siu biljne sokove.Oteenja na listovima u u vidu malih beliastih pegica na licu.Kada je vea brojnost poveava se broj mesta uboda i na lie dobija sivo-utu boju koja kasnije prelazi u bakreno crvenkastu boju ,smeu boju i dolazi do opadanja takvog lia.Ako je jak napad grinja moe imati velikog uticaja na smanjenje prinosa ,samim tim to je proces fotosinteze smanjen.tetnost moe da se odrazi i na rodnost naredne godine. Ocenjivanje brojnosti grinja se izvodi zimi po broju zimskih jaja ili leti kada se na osnovu prosenog broja grinja po listu .Kritian broj je u maju i junu 3 grinje po listu ,a u julu mesecu 5 grinja po listu.Treba kontrolisati 100 listova (sa 50 stabala po 2 lista) u vonjacima koji su do veliine do 3 ha. Crveni pauk ima veliki broj prirodnih neprijatelja :predatorska grinja,predatorske stenice,larve buba mara i zlatooke.Primenom insekticida irokog spektra delovanja( iz grupe piretroida) unitavaju se prirodni neprijatelji i samim tim dolazi do velike brojnosti grinja i do velikih teta.Pored toga crveni pauk brzo stvara rezinstentnost na pojedine preparate pa zbog toga treba koristi razliite akaricide tokom godine. Preparati koji se mogu koristiti za suzbijanje crvenog pauka: Cotnion 25-WP (0,15-0,2%),Demitan ( 0,05%) , Flumite-200 (0,05%), Nissorun 10-EC ( 0,04%), Armada (0,05-0,07%) ,Omite (0,1-0,15%),Envidor (0,4-0,6 l/ha),Abastate (0,75 l/ha) .

Zimska jaja crvenog pauka Odrasla jedinka

Simptomi na listu jabuke Simptomi na listu ljive Savetodavac za zatitu bilja dipl.ing.Ljiljana Jeremi

SADRAJ BILTENA:STOARTVORATARSTVOPOVRTARSTVOVOARSTVOZATITA BILJA

bilten vii 2011

Documents