Elaborat iz predmeta Biodegradacija i renaturalizacija Tema: Renaturalizacija podruja deponije piritne izgoretine na lokalitetu Savsko polje

Beograd, 2014.

S A D R A J

1.UVOD - O PREDELU2

2.ZATEENO STANJE ANTROPOGENA DEGRADACIJA4

3.PREDLOG MERA RENATURALIZACIJE8

4.KONCEPCIJA BIOTEHNIKOG REENJA9

5.PREDLOG VRSTA ZA BIOLOKU REKULTIVACIJU10

6.ZAKLJUAK13

7.LITERATURA I IZVOR PODATAKA14

1. UVOD - O PREDELU

- Karakteristike pejzaaTeritoriju optine abac karakterie ravniarsko-breuljkasti valoviti teren, koju ine planinska celina (planina Cer), zatim breuljkasta (Pocerina), dok Mava predstavlja ravniarsku celinu.Prostor koji na kome se prostire teritorija Optine ne odlikuje se veim povrinama sa strmim nagibima, mada ih ima u uoj zoni Cera (esto i >30%). U breuljkastom delu nagibi se kreu u opsegu od 0,5-10% i predstavljaju vie terase. Nagibi do 0,5% javljaju se u podruju Mave i predstavljaju terene aluvijalnih ravni.Pocerina i planina Cer predstavljaju deo junog oboda, a Mava deo dna nekadanjeg Panonskog mora. Pravac puanja nagiba je od juga ka severu, tako da je smer oticanja padavina i pravac pruanja renih dolina usmeren ka reci Savi i njenoj desnoj pritoci reci Drini.Postojea deponija piritne izgoretine zauzima prostor u istonoj radnoj zoni u samom aluvionu reke Save. Teren je ovde najveim delom ravan sa manjim depresijama, nadmorske visine se kreu uglavnom u intervalu od 79,0-80,0 mnm.

- Osnovne karakteristike optine

Teritorija optine abac obuhvata Mavansku oblast sa Posavinom i Pocerinom povrine 795 km2. Prema teritorijalnoj podeli Republike Srbije administrativno pripada Mavanskom okrugu. Severni deo optine granii se sa optinom Bogati, a prema Sremu ogranien je rekom Savom, na zapadu prema Republici Srpskoj rekom Drinom, na jugu granii sa sa optinama Loznica, Krupanj i Koceljeva a na istoku sa optinom Vladimirci. ire posmatrano teritorija optine je preteno nizijska i breuljkasta i nagnuta je od juga prema severu. Visoko zemljite je samo na jugozapadu predstavljeno planinom Cer 689 m. Administrativni centar optine je grad abac.

- Lokacija deponijeLokacija deponije piritne izgoretine nalazi se na desnoj obali reke Save, na lokalitetu Savsko polje, na oko 8 km nizvodno (istono) od apca u ataru sela Miar i Oraac (odnosno granica katastarskih optina Miar i Oraac preseca deponiju na dva dela). Administratuvno pripada podruju grada apca.

Lokacija deponije nalazi se u irem okruenju naselja Miar i Oraac i to uz severnu granicu katastarskih optina, dakle u vangraevinskoj zoni. Stambeni objekti ovih naselja nalaze se zapadno, ali izmeu njih i deponije nalazi se ljunkara i juno na dovoljnom rastojanju tako da radovi na sanaciji i rekultivaciji deponije piritne izgoretine nee generisati znaajne uticaje na iste. Takoe, treba uzeti u obzir da se radovi na rekultivaciji deponije mogu izvesti u relativno kratkom periodu a da e nakon njihovog obavljanja trajno reiti problem ovog istorijskog i potencijalnog izvora zagaenja tla, podzemnih voda i voda reke Save.Jugozapadno od lokacije deponije postoji magistralni put M-19 i pristupni lokalni asfaltni put kojim je ulaz na lokaciju deponije obezbeen. Moe se konstatovati da na samoj lokaciji nema izgraenih objekta.

2. ZATEENO STANJE ANTROPOGENA DEGRADACIJA

- Biodiverzitet lokacije

Stalno suavanje i menjanje prirodnih stanita usled krenja uma, melioracija, isuivanja movara i slino, hemizacija poljoprivrede, kao i prekomerni lov i ribolov, jako su proredili neke vrste flore i faune. Uprkos tome podruje Mave, Posavine i Posavotamnave je jo uvek floristiki i faunistiki bogato. Ovo podruje predstavlja biogeografski sloeno i raznovrsno podruje, a floristika raznovrsnost i njegov mozaini razmetaj odraz su pre svega raznovrsnosti fiziko-geografskih i ekolokih uslova.

U floristikom smislu, na podruju optine abac zastupljene su 152 biljne vrste (dendroflora), a koje uglavnom nisu odraz postojeeg stanja vegetacije. Floristiki sastav nije preterano bogat ni po vrstama ni po njihovoj zastupljenosti. U vegetaciji su preteno zastupljene vrste iz redova vrba (Salix sp.), topola (Populus sp.), lipa (Tilia sp.) i bagrema (Robinia sp.)Uvidom u Registar zatienih prirodnih dobara u Srbiji na podruju apca nema teritorijalnih celina koja se nalaze pod zatitom. Jedino je za zatitu predvieno stablo hrasta lunjaka (Quercus robur L.) na putu prema naselju Tabanovi.

Razvijenost flore prati i prisustvo ivotinjskog sveta (faunistiki sastav), to znai da je na ovom prostoru malo zastupljen uglavnom u umskim kompeksima ili u njihovj blizini i sa njima je isprepletan. Faunistiki sastav karakterie prisustvo vrsta koje se ive u stepskim i umo-stepskim podrujima. Najznaajniji predstavnici faune su: lisica, srna, jazavac, evropska tekunica, hrak, stepski tvor, slepo kue, evropski zec, poljska i vodena voluharica, umski mi, mi patuljak, sivi pacov, evropska krtica, istoni je, vie vrsta rovica.

Od predstavnika orintofaune zastupljeni su: beloglava plovka, gnjurac, sabljarka, gaac, stepska eja, gavran, siva vrana, avka, svraka, velika senica, kos, kukavica, detli, orao miar, divlji golub, grlica, poljska jarebica, prepelica, fazan.

U vodenim sredinama, posebno u rekama i kanalima, ive mnogobrojni predstavnici ihtiofaune nizijskih voda: aran, som, tuka, smu, keiga, grge, mladica, bodorka, platiica, kleni, klen, jaz, crvenperka, bucov, linjak, skobalj, krkua, mrena, uklija, dvoprugasta uklija, krupatica, deverika, picer, crnona, nosara, ciganka, sabljar, zlatni barski kara, babuka, brkica, vijun, ikov, kamenjar, balavac, veliki vretenar, pe, mani, ameriki somi, sunanica, paklara, beli amur, beli i sivi tolstolobik. Riblji fond je dosta proreen i od svih navedenih vrsta riba mnoge su na granici egzistencije usled velikog stepena zagaivanja voda.Unutar faunistikog sastava konstatovane su zatiene vrste ptica i to: zatiene ptice zabrana (lugova): grlica, detli, golub grivnja, fazan, orao miar, umska treptaljka, crvenda, slavuj, kos, arena muharica, zvidak, crnoglava grmua, velika senica, siva senica, plava senica, dugorepa senica, gavran, zeba, vuga, vorak, tigli, strnadica utovoljka, umska eva, rusi svraak. zatiene ptice topljaka i vrbaka: divlja patka, kukavica, siva aplja, sivi volji, zvidak zatiene ptice zabarenih povrina: vivak, uta pliska zatiene ptice obradivih povrina i ivica: gugutka, gaac, domai vrabac, velika strnadica, avka, obina grmua, crnoglava travarka.

- Istorija deponijeIndustrijska deponija piritne izgoretine na lokalitetu Savsko polje locirana je na desnoj obali reke Save neposredno uz sam reni tok, na oko 8 km nizvodno od apca u ataru sela Miar i Oraac.Tano vreme formiranja deponije piritne izgoretine na predmetnoj lokaciji nije poznato, pretpostavlja se da je to bilo 70 do 80-tih godina prolog veka. Za deponovanje piritne izgoretine iz fabrike mineralnih ubriva, koja je poslovala u sastavu kompleksa hemijske indusrije Zorka - abac iskorieni su naputeni prostori nekadanjih ljunkara. Pomenuti otpadni materijal nastao je pri sagorevanju pirita u procesu prizvodnje sumporaste (H2SO3) i sumporne kiseline (H2SO4) u HI Zorka - abac. Nasipanje piritne izgoretine vreno je dovozom kamionima iste iz pogona fabrike ubriva, njenim istovarom (kipovanjem) i zatim rasplaniranjem buldoerom. Projektnim reenjem daljeg odlaganja piritne izgoretine bilo je projektovano da zavrna kota odlaganja bude na 81,50 m.n.m. Po dostizanju projektovane kote odlaganja cela povrina bi se presvukla slojem zemljinog materijala debljine 0,50 m sa nagibom zavrne povrine od 0,5% prema reci Savi. Usled poznatih razloga (transformacija vlasnitva, restuktuiranje, prestanak rada i dr.) projektovano reenje nije sprovedeno u potpunosti, ve je odlaganje piritne izgoretine prekinuto, krajem 90-tih godina prolog veka, izvreno je poravnavanje odloenog industrijskog otpada i njegovo diskontinuirano prekrivanje slojem zemljinog materijala neujednaene debljine (0-15cm). Zatim je cela povrina naputena i preputena samo obnavljanju vegetacije.

Budua namena prostora degradiranog ljudskom delatnou po zavretku korienja tog prostora predstavlja jedan od opredeljujuih faktora za izbor rekultivacionog reenja. Ovo pitanje se reava planskom dokumentacijom: prostornim planom Optine, prostornim planom predela posebne namene, planom detaljne regulacije, urbanistikim uslovima i urbanistikim projektom. Pored prethodno navedenog u zavisnosti od specifinosti konkretne lokacije, (blizina zatienih dobara prirodnih, kulturnih i sl.) pri izboru rekultivacionog reenja mogue je uvrstiti i druge konkretne zahteve. Napred pobrojani uslovi ustvari predstavljaju ograniavajue faktore, odnosno opredeljujue faktore pri definitivnom izboru rekultivacionog reenja.Prema Generalnom planu apca i prigradskih naselja, usvojenom i donetom na sednici skuptine optine abac marta 2008. godine prostor koji zauzima postojea deponija piritne izgoretine nalazi se u tipino naseljskoj celini ZPS 1a radne zone podzoni 1a I - istona radna zona.Inae, tipine naseljske celine predstavljaju blokove ili zone sa istim ili slinim uslovima graenja u skladu sa preovlaujuom namenom povrina.Kada je u pitanju podzona 1a I Istona radna zona, GP-om su determinisana sledea pravila ureenja:U ovoj zoni je mogua industrijska proizvodnja, mali proizvodni pogoni, servisi, uslune delatnosti i kompatibilne namene. Stanovanje u ovoj zoni je iskljuivo zabranjeno. U ovoj zoni nije preporuljiva proizvodnja prehrambenih proizvoda i drugih istih proizvodnji obzirom na postojee stanje. U zoni se mogu nai i druge namene ako na njih ne deluju tetno uticaji postojee proizvodnje. U okviru ove zone dozvoljena je i izgradnja energetskih i komunalnih objekata i postrojenja, kao i transfer stanica i stanica za reciklau otpada, uz definisanje uslova zatite ivotne sredine, kao i objekata sporta i rekreacije.Za definisanje javnih povrina koje su planirane kroz ovu zonu, neophodna je izrada urbanistikih planova. Za parcelaciju zemljita unutar zone obavezna je izrada urbanistikih projekta i odgovarajuih elaborata zatite ivotne sredine.U okviru pravila graenja, izmeu ostalih delatnosti koje su planom predviene za ovu podzonu, navedena je i delatnost GLJ 36 - Proizvodnja nametaja, proizvodnja raznovrsnih proizvoda na drugom mestu nepomenuta.Projektnim reenjem rekultivacije, kada se piritna izgoretina fiziki dislolocira otkopavanjem, utovarom i transportom do cementare Titan u Kosjeriu, planirano podizanje plantae koarake vrbe.Na osnovu prethodno iznetog mogue je zakljuiti da posebnih ogranienja u pogledu definitivne namene ovog prostora nema, a da je planirano rekultivaciono reenje (podizanje plantae koarake vrbe) u skladu sa moguim delatnostima u ovoj radnoj zoni. Razmatrajui ekoloke uslove sredine, sa aspekta rekultivacionih radova, mora se najpre istai da su oni prvenstveno vezani za izbor i kasniji uspeh bioloke faze rekultivacije. Takoe se mora konstatovati da su autohtoni ekoloki uslovi i autohtoni ekosistem, usled delovanja antropogenog faktora (kako u prethodnom tako i u sadanjem vremenu) davno narueni i modifikovani. Jo jedna injenica je veoma bitna da mikrolokacijski posmatrano ovaj prostor se nalazi u neposrednoj blizini i pripada velikoj urbanoj celini.Od ekolokih uslova sredine koji su posebno znaajni pri izboru reenja bioloke faze rekultivacionih radova i kasnijoj uspenosti njene primene svakako treba posebno istai: klimatske (sa teitem u vegetacionom periodu), pedoloke (karakteristike podloge sa aspekta rekultivacije) i hidrogeoloke (prisustvo i oscilacije nivoa podzemnih voda).

3. PREDLOG MERA RENATURALIZACIJE

Predlog renaturalizacije podruja industrijske deponije piritne izgoretine na lokalitetu Savsko polje usmeren je u pravcu pripreme degradiranog terena za obnavljanje vegetacije, regulacije degradiranog zemljita sa aspekta privoenja odreenoj nameni i korienju prostora u svrhu biljne proizvodnje, podizanje plantae koarake vrbe. Ovakav koncept ureenja prostora koji e nastati posle uklanjanja (iskopavanja, utovara i transporta) odloenog industirjskog otpada (piritne izgoretine), nije u suprotnosti sa planiranim delatnostima i utvrenim pravilima ureenja u Generalnom planu apca i prigradskih naselja. Takoe, treba navesti i stav 2. lana 16. Zakona o zatiti ivotne sredine (sl.gl.RS br.135/04) kojim je propisano: Ko degradira ivotnu sredinu duan je da izvri rekultivaciju ili na drugi nain sanira degradiranu ivotnu sredinu, u skladu sa ovim i posebnim zakonima.Na osnovu uvaavanja svega prethodno iznetog, kao i strunih znanja i dosadanjih iskustava u ovoj oblasti postavljena je sledea koncepcija projektnog reenja:1. rekultivacija postojee idustrijske piritne izgoretine na lokalitetu Savsko polje projektovano je da se sastoji iz tehnike i bioloke faze;1. tehnika faza, tehnika rekultivacija obuhvata formiranje i izgradnju zavrnih gabarita i povrina u datom prostoru po zavrenom iskopavanju eksploataciji piritne izgoretine, formiranje stabilnih zavrnih kosina i dna tehnogeno nastale depresije i nanoenje sloja odgovarajueg supstrata (postojeeg povrinskog sloja koji e se pri otkopavanju selektivno skinuti i odvojiti na stranu i kasnije rasplanirati po novoformiranim povrinama, sa ciljem da se obezbede preduslovi za razvoj vegetacije;1. izvrie se ograivanje celog kompleksa deponije;1. postojei atarski put, kao i put za silazak u dno depresije zadrava se i u budunosti i imae funkciju servisnog puta i1. bioloka faza, bioloka rekultivacija usmerena je na formiranje trajnog vegetacionog pokrivaa travnog tipa (livade travno-leguminoznog sastava) i podizanje plantae koarake vrbe na novoformiranim povrinama i njegovu negu, zatitu i odravanje.4. KONCEPCIJA BIOTEHNIKOG REENJA

Nakon analize prirodnih uslova, poloaja lokacije deponije piritne izgoretine u odnosu na ljudske anglomeracije, buduu namenu prostora po zavretku iskopavanja piritne izgoretine (radna zona u kojoj je kao jedna od moguih delatnosti i biljna proizvodnja ali ne u prehranbene svrhe), ljudsku delatnost u neposrednom okruenju, karakteristike novooblikovanog prostora (oblik, veliina, stabilnost novoformirnaih povrina) po zavretku tehnike rekultivacije, kao racionalno reenje autori projekta izabrali su podizanje kulture (plantae) vrbe i to onih koje su pogodne za pletarstvo (koarake).U grupu opredeljujuih razloga, pored napred ve pomenutih, svakako treba navesti i sledee: pored ogranienja u smislu biljne proizvodnje (ne prehrambene svrhe) novoformirana depresija predstavlja nepogodnu okolnost za organizovanje poljoprivredne proizvodnje, jer je u njoj mogue zadravanje vazduha i stavranje vazdunih bara odnosno ujezerivanje vazduha pri emu se poveava opasnost od mrazeva, zatitu novoformiranih kosina unutar depresije potrebno je ostvariti formiranjem vegetacionog pokrivaa odmah po njihovom formiranju u cilju spreavanja razvoja procesa vodne i eolske erozije i oteenja samih kosina, zatita bi mogla biti ostvarena vezivanjem travnim vrstama i bunastim, deo te zatite bi ostala kao trajna (bunaste vrsta), a deo kao privremena (travne vrste), posle tehnike rekultivacije oblik dna i zavrnih kosina depresije je takav da omoguuju izvoenje biolokih radova bez posebne pripreme, to u svakom sluaju smanjuje trokove realizacije. Industrijski otpad e se tokom eksploatacije deponije iskopavati i odvoziti lokacije tako da e zavrni oblici po izvoenju tehnike rekultivacije (dno i novoizgraene kosine) imati pravilne zavrne povrine i dosta ujednaene ostale uslove, to u izvesnoj meri pojednostavljuje situaciju, ali i suava mogu izbor vrsta, kultura (plantaa) koarake vrbe u osnovi predstavlja umsku zajednicu, samo najintenzivnijeg oblika uzgajanja i gazdovanja, tokom rekultivacije umskim vrstama odvijaju se dva procesa: rekultivacija sadnjom umskih drvenastih vrsta i revitalizacija spontanim naseljavanjem autohtone prizemne i umske vegetacije. Naseljavanje autohtone prizemne vegetacije ima za posledicu povean priliv organske materije u podlogu (mrtva umska prostirka i pedoflora i fauna) to opet dovodi do intenziviranja procesa oivljavanja supstrata i iniciranjem procesa pedogeneze i njegovog ponovnog uvoenja u proces biolokog kruenja, umske zajednice se odlikuju velikom koliinom zelene mase koja fotosintetie i oslobaa velike koliine kiseonika u atmosferu i korienjem prua (pletarstvo) stvorila bi se u vremenski kratkom roku mogunost za ekonomsku valorizaciju ovog prostora po zavretku iskopavanja i uklanjanja ovog industrijskog otpada.

5. PREDLOG VRSTA ZA BIOLOKU REKULTIVACIJU

Na osnovu analiziranih uslova sredine i izabrane namene prostora, mogue je realizovati renaturalizaciju podruja travnim ili drvenastim vrstama. Jedan od predloga je u nastavku:Vrbe (fam.Salicaceae) obuhvataju vie od 300 vrsta drvea, bunova i polubunova. Uspevaju na veoma irokom podruju od toplih do hladnih predela na severnoj hemisferi (Evropa, Azija i Severna Afrika). Vrbe su hidrofilne i heliofitne vrste, otporne su prema mrazevima i to je veoma vano sa aspekta rekultivacionih radova imaju veoma skromne zahteve u pogledu stanita. U naim uslovima vrbe se autohtono javljaju du vodnih tokova i u plavnim podrujima renih dolina na aluvijumima (mladim nedovoljno razvijenim zemljitima), gde zajedno sa topolama i jovama predstavljaju pionirske vrste koje popravljaju zemljite (zahvaljujui obilnoj koliini lisne mase koja svake godine dospeva na povrinu zemljita i procesima humifikacije se transformie u humus). U morfolokom pogledu vrbe karakteriu dugi vitki i elastini visei ili uspravi izbojci. Izbojci su bez vrnog pupoljka, sa prostim linearnim, eliptinim, ovalnim ili obrnuto jajolikim listovima. Izbojci i grane su okruglastog preseka razliite boje (od zelene, ute, crvene, sive do smee). Po privrednom znaaju vrbe se dele na stablaste koje, se uzgajaju radi dobijanja drvne mase i bunaste, koje se uzgajaju radi proizvodnje prua za pletenje. Koaraka vrba (Salix viminalis L.) je vrsta koja ima iroko rasprostranjenje, dobro uspeva na sveem glinovitom zemljitu, lako se razmnoava vegetativnim putem (reznicama) i rano daje prinos, prue za pletarstvo (nametaj, korpe i drugi pletarski proizvodi). U toku jedne godine razvija prue duine 2 - 2,5 m, koje je uglavnom nerazgranato, ute boje. Prinos prua se kree u dosta irokom rasponu 10 - 20 t. prua/ha. Vrsta je lako obnovljiva, zasecanjem panja. Slika 1. Koaraka vrba (Salix viminalis L.)Koaraku vrbu u plantaama mogue je kombinovati i sa drugim vrstama vrbe koje se mogu gajiti na slinim stanitima npr. bademasta vrba (Salix amygdalina L.) i rakita (Salix purpurea L.), koja je veoma otporna prema mrazu i karakterie je crvena boja izbojaka. Oguljeno prue rakite u pletarstvu se upotrebljava za najfinije proizvode. Slika 2. Rakita (Salix purpurea L.)Plantae koarake vrbe podiu se na dobro pripremljenom i dovoljno vlanom zemljitu, bilo pobijanjem reznica i sadnjom kolovanog materijala. Plantaa se neguje okopavanjem i ubrenjem. Orezivanje, skidanje prua, vri se svake godine u vreme mirovanja vegetacije uz sam panj. Plantaa se moe koristiti 15-20 godina, najvee prinose daje u periodu 2-8 godine i to 10-20 t/ha/god. U vreme i na mestima potranje prua plantae koarake vrbe su veoma rentabilne kao izvor sirovine za pletarstvo.

Slika 3. Plantaa koarake vrbe (Salix viminalis L.)

6. ZAKLJUAK

Cilj rekultivacionih radova da se degradirani prostor nakon eksploatacije, iskopavanja i odvoenja piritne izgoretine uredi, rekultivie, privede nekoj od moguih namena korienja i po mogunosti ekonomski valorizuje, do privoenja definitivnoj nameni ovog prostora.Primenom projektovanih postupaka tehnike i biotehnike rekultivacije ovim predlogom mogue je da se uz relativno skromne investicije sa ciljem popravke uslova novonastalog stanita, poprave i obezbede stanini uslovi na prostoru koji je zauzimala deponija, za uspostavljane i uspean opstanak vegetacije. Na ovaj nain ostvarila bi se transformacija povrine degradirane delovanjem oveka, koja ne bila i nepovratno izgubljena, ve bi novonastala povrina i novouspostavljeni ekosistem po zavrenoj tehnikoj i biolokoj rekultivaciji bili sposobni za ukljuenje u ponovni bioloki ciklius kruenja materije priblino onom koji je vladao pre poetka odlaganja piritne izgoretine, to je u skladu i sa naelima odrivog razvoja.

7. LITERATURA I IZVOR PODATAKA

1. Prostorni plan optine abac, Analitiko dokumentaciona osnova, knjiga I, 1980.1. Geoloki uslovi ivotne sredine u Srbiji za 2002 godinu, Ministarstvo za zatitu prirodnih bogastava i ivotne sredine, Beograd, 2002.1. Dr.M.Gri i mr.Lj.Gri: Mava, abaka Posavina i Pocerina, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 20021. dr M. Anti, dr N. Jovi, dr V. Avdalovi: Pedologija, Nauna knjiga, Beograd, 1987.1. dr M.orovi, dr V.Isajev, dr R.Kadovi: Sistemi antierozionog poumljavanja i zatravljivanja, umarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci, 2003.1. dr M.Pantovi, dr M.Petrovi, dr R.Dami, dr M.Jakovljevi: Agrohemija, Nauna knjiga, Beograd,1989.1. dr P.Sekuli, dr R.Kastori, dr V.Hadi: Zatita zemljita od degradacije, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2003.1. N.Anastasijevi: Tehnika podizanja i negovanja zelenih povrina, Univerzitet u Beogradu - umarski fakultet, Beograd, 1985.

1