Besplatnim pozivom na broj: 0800 333 033 i Vi ČUVATE Srbiju čistom.

Očekujemo dugoročnu reciklažu na obostrano zadovoljstvo.

REČ(iklaža) uredništva ČUVAJMO SRBIJU.

U 21. veku, najveći rast pokazuje upravo “proizvodnja” električnog i elektronskog, posebno računarskog otpada, koji danas iznosi – 5 % godišnje. Za to “nagomilavanje” kriv je isključivo čovek. U Srbiji se godišnje zbrine oko 0,4 kg električnog i elektronskog otpada po stanovniku, a cilj je 4 kg - koliko propisuju WEEE Direktiva Evropske Unije . Zastrašuje podatak da se u našoj zemlji godišnje zbrinjava svega 10 odsto od ukupno generisanog opasnog otpada. Uspešnost jedne države, meri se količinama nerecikliranog otpada. Što je takvog otpada manje – država je bogatija. BiS Reciklažni centar želi bogatu i čistu Srbiju. Zato, RECIKLIRAMO.

EDUKUJEMO. Glavni deo fluorescentne lampe je staklena cev čija je unutrašnjost ispunjena smešom inertnog gasa i žive čija količina varira od 5 do 10 mg. Zato je neophodno pravilno zbrinjavanje fluorescentnih sijalica, koje u suprotnom imaju poguban efekat po životnu sredinu. Jedini u Srbiji imamo krašer mašinu za reciklažu sijalica. Nekim delovima opasnog EE otpada je potrebno i do 500 godina da bi se razložili. Neadekvatno zbrinuti, sve vreme truju okruženje. Recimo, samo jedna bačena baterija može da zatruje izvor pijaće vode S poštovanjem, Redakcija BiS News Letter-a “Čuvamo Srbiju”, “Naša odgovornost DANAS, čuva naše SUTRA.” ( “Božić i sinovi” d.o.o.) BiS Reciklažni centar,

2/12

Recikliramo velike kućne aparate; male kućne aparate; opremu za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije; opremu široke potrošnje za razonodu; opremu za osvetljenje; električne i elektronske alate; igračke i opremu za rekreaciju i sport; medicinske pomoćne uređaje; instrumente za praćenje i nadzor; automate.

i

Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje – po drugi put dodeljena Kompaniji “Božić i sinovi – BiS Reciklažni centar” Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje 2010, koju Privredna komora Srbije dodeljuje svake druge godine, pripala je ovoga puta kompanijama „Sunce Marinković“ (Kragujevac), “Sani” (Šabac) i po drugi put – Kompaniji “Božić i sinovi – BiS Reciklažni centar” iz Pančeva a u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Ove godine se na konkurs za nagradu prijavilo 76 preduzeća, 38 u kategoriji velikih i 38 u kategorije malih i srednjih. Interesantno je da se iz Pančeva prijavilo još tri preduzeća: HIP Petrohemija (za kategoriju velikih preduzeća) i JKP Zelenilo i “Kutko” u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Kompanija "Božić i sinovi" je ovogodišnju nagradu osvojila Projektom "Recikliraj, kreiraj, sjaj zvezda sačuvaj". Akcija je rezultovala učešćem više od 1.000 učenika iz 34 osnovne škole u Srbiji koji su imali kreativan zadatak da odgovore na temu ekologije i reciklaže crtežima, pričama, 3d animacijama, pesmama, fotografijama...Cilj projekta je bio edukacija dece o pravilnom zbrinjavanju računarskog, elektronskog i električnog otpada. Pozdravljajući predstavnike Vlade Republike Srbije, predstavnike firmi i goste na svečanoj dodeli, koja je upriličena 31. marta u Velikoj sali PKS, predsednik PKS Miloš Bugarin je podsetio da je ovo treći ciklus takmičenja za Nacionalnu nagradu. Kako stoji u obrazloženju PKS, radi institucionalizacije pristupa jačanju principa društveno odgovornih poslovanja, PKS je oformila Savet za DOP, koji čine predstavnici privrednih društava, akademske zajednice, nevladinog sektora i poslovnih asocijacija, kao i Centar za DOP, sa zadatkom da unaprede kapacitet svih relevantnih institucija u Srbiji u primeni DOP-a sprovođenju strategije. Inače, svečanu dodelu nagrada, ulepšala su deca oštećenog sluha iz škole „Stefan Dečanski“ u Beogradu, izvođenjem performansa „Muzika tišine“, čime je PKS potvrdila i svoju angažovanost kada je u pitanju društveno-odgovorno poslovanje.

NAGRADA ZA DOP 2010

BESPLATNA EKO LINIJA 0800 333 033

3/12

KRAŠER - Mobilna mašina za tretman �uorescentnih cevi i sijalicaProblem koji mogu izazvati fluorescentne lampe jeste nekontrolisano oslobađanje žive prilikom loma.

Jedna kompaktna fluorescentna (štedljiva) sijalica sadrži oko 5 mg žive, dok kod ravnih fluorescentnih lampi količina žive varira između 5 i 10 mg, tako da jedna tona ovih lampi sadrži između 25 i 50 g žive. Zato je neophodno pravilno zbrinjavanje fluorescentnih sijalica, koje u suprotnom imaju poguban efekat po životnu sredinu.

Transport celih lampi rezultuje lomljenje oko 3% od cele količine - 30 lampi na 1000 komada bez kontrole emisije žive. Da bi se ovaj problem eliminisao, moguć je tretman celih lampi na licu mesta kod vlasnika otpada zahvaljujući mobilnosti krašer-mašine tako da im se zapremina smanjuje za 80% i kao takve mogu se prevesti bezbednije i u pet puta većoj količini do centralnog postrojenja za reciklažu, što višestruko smanjuje cenu transporta i drugih troškova.

Krašer-mašina koju poseduje kompanija „Božić i sinovi“ d.o.o. opremljena je specijalnim filterima i rezervoarima za izdvajanje frakcija fosfornog praha i žive iz sijalica. Krašer-mašina obrađuje 1.000 lampi na sat, odnosno, za jedan dan može da obradi 10.000 komada.

Stakleni krš od lampi i sijalica se sakuplja bezbedno u metalnu burad od 210 lit. zapremine koja mogu da prime oko 130 kg staklenog krša, ili u specijalne PVC džakove za terenske uslove koji primaju od 50 do 60 kg. Ovako sakupljen, stakleni krš se bezbedno odlaže u poseban skladišni prostor do podvrgavanja krajnjem tretmanu.

Zakon o upravljanju otpadom članom 51 nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja. Shodno tome, vlasnik ovih cevi dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje, tretman ili odlaganinstitucija.

4/12

i

ATN - Sistem za degasi�kaciju rashladnih uređaja

Kao što je poznato, rashladni i klima-uređaji funkcionišu na bazi termodinamičkih procesa u zatvorenim sistemima gde cirkulišu rashladni fluidi pod pritiskom. Najčešće korišćeni rashladni fluidi su CFC i HCFC (gasovi „staklene bašte“), u javnosti poznati kao freoni. Iz razloga što oštećuju ozonski omotač, 1987. godine donesen je Montrealski protokol, a kasnije njegovi amandmani kojima se proizvodnja i upotreba fluida CFC zabranjuju od 2000. godine za razvijene zemlje, a od 2010. godine za zemlje u razvoju poput Srbije.

Kako se freoni ubrajaju u gasove staklene bašte, u mnogim zemljama sveta, među kojima je i Srbije, zakonski je propisano njihovo bezbedno uklanjanje iz uređaja u kojima se nalaze. Zakon o upravljanju otpadom članom 50 nalaže da se otpadni električni i elektronski uređaji moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja. Shodno tome, vlasnik ovih uređaja dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za upravljanje ovom vrstom otpada dobijenu od nadležnih državnih institucija.

Kompanija „Božić i sinovi“ d.o.o. poseduje degasifikator holandske kompanije ATN ENVIRONMENTAL SYSTEMS BV. Pomoću degasifikatora se pravi rupa u kompresoru rashladnog uređaja pomoću posebne bušilice koja je opremljena gumenom opnom koja se pripaja uz kompresor sprečavajući da ulje i freon odu u okolinu. Gumenim crevima, ulje i freon se šalju u poseban sistem gde se vrši njihova separacija i bezbedno lagerovanje.

Uređaj za vađenje ulja i freona, zahvaljujući svojim dimenzijama, može biti transportovan do mesta generatora otpada gde bi se isti izvadili i sprečilo njihovo eventualno oslobađanje tokom transporta.

5/12

BiS Reciklažni centar kao društveno odgovorna kompanija na više načina želi da doprinese očuvanju životne sredine.

Jedan od tih načina jeste i sistem „ZELENE“ kancelarije. Svi zaposleni su edukovani o načinu razvrstavanja otpada koji se koristi u svakodnenvnom poslu (papiri, kartoni, plastika itd.). U samim kancelarijama su za ovu svrhu postavljene specijalne kutije za razvrstavanje ovog otpada kako bi se lakše postupalo sa njim kasnije kada se odvozi na reciklažu u centre koji imaju dozvolu za tretman te vrste otpada.

Osim samog prikupljanja i razvrstavanja, svi zaposleni veoma vode računa i o uštedi i ponovnoj upotrebi ovih materijala. Tako se na primer mailovi ne štampaju osim ako nije prekopotrebno, svaki papir se koristi više puta.

Naši zaposleni su veoma dobro prihvatili ovaj sistem i nije im problem da razvrstavaju ovu vrstu kancelarijskog otpada. Drago nam je što smo i na ovaj način pokazali da smo lideri u svetu reciklaže i da činimo sve kako bi zaštitili našu životnu sredinu.

6/12

i

Fluorescentne lampe spadaju u opasan otpad zbog prisustva žive u njima i iz tog razloga neki smatraju da fluorescentne lampe nisu ekološke. Sadržaj žive u pojedinim vrstama fluorescentnih svetiljki Kompaktna fluorescentna sijalica 5 mg Fluorescentne cevi: Halofosfat 10 mg Trifosfor 5 mg Trifosfor sa dužim vekom trajanja 8 mg Prosečan sadržaj žive u fluorescentnim cevima proizvedene 1999. godine je oko 12 mg. Fluorescentne cevi proizvedene pre 1999. mogu da imaju od 15 do 50 mg žive. HID svetiljke mogu da sadrže do 250 mg žive, zavisno od voltaže lampe. Najopasnije je zagađenje vode živom koja se lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane, najčešće preko ribe. Živa iz samo jedne fluorescente lampe može da zagadi 22.680 l vode koja više ne bi bila za piće. Živa je jako štetna za nervni sistem, može da ošteti bubrege i jetru. Najveću opasnost živa predstavlja za zdravlje trudnica, tj. fetusa. Sa većom izloženošću i unosom žive u organizam, oštećenja su veća i neizlečiva, a na kraju dovode do smrti. U zemljama EU, od 01.09.2009. ne smeju se proizvoditi sijalice od 75 i 100 vati, a prodavnice smeju da prodaju zalihe koje još imaju. Od septembra 2011. godine biće zabranjene klasične sijalice od 60 vati, do jeseni 2012. godine i ostale, te bi 2016. u EU u upotrebi trebalo da budu samo takozvane kompaktne sijalice s malim utroškom energije i halogene sijalice. Zbog ovih podataka BiS Reciklažni centar je konstruisao specijalnu kutiju za fluo cevi koja je brendirana i koja će biti postavljena u sve bitne državne institucije. Trenutno se jedna kutija nalazi u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, a druga u zgradi Vlade Srbije. Kutija omogućava bezbedno skladištenje fluorescentnih cevi i sijalica i omogućava jednostavno preuzimanje od strane naših radnika koji ih potom odvoze na reciklažu u naš reciklažni centar.

7/12

ŠTA PREDUZEĆA MORAJU DA ZNAJU O SVOM OTPADU?

Bitne činjenice koje se uređuju Zakonom o upravljanju otpadom, a koje su važne za proizvođača otpada, su njegove odgovornosti i obaveze, upravljanje posebnim tokovima otpada, izveštavanje o otpadu, kao i kazne ukoliko se odredbe ovog Zakona ne poštuju.

Otpad koji jedno preduzeće proizvodi može biti komunalni, komercijalni ili industrijski, dok u zavisnosti od opasnih karakteristika otpad može biti inertan, neopasan ili opasan.

Planiranje upravljanja otpadom u Srbiji definiše se planskim dokumentima, a kada su u pitanju preduzeća to je „Plan upravljanja otpadom“. Svaki proizvođač otpada dužan je da sačini Plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovođenje u slučaju da godišnje proizvodi više od 100 tona neopasnog otpada ili više od 200 kilograma opasnog otpada u šta spadaju: elektronski i električni otpad, otpadne fluorescentne lampe, ulja, akumulatori i baterije, razne hemikalije, kao i ambalaža u kojoj je opasan otpad bio upakovan. Takođe, svaki proizvođač otpada treba da pribavi izveštaj o ispitivanju otpada od akreditovane laboratorije i obnovi ga u slučaju promene tehnologije i čuva izveštaj najmanje pet godina, kao i da sakuplja otpad odvojeno, tj. u skladu sa potrebama budućeg tretmana. Plan upravljanja otpadom određuje i propise u skladu sa kojima se otpad skladišti, odnosno definiše obavezu da se otpad preda licu koje je ovlašćeno za upravljanje otpadom. Preduzeće je dužno da vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlaže i da o tome izveštava Agenciju za zaštitu životne sredine putem Godišnjeg izveštaja o otpadu. Takođe, dužnost pravnog lica je da odredi osobu odgovornu za upravljanje otpadom i da omogući nadležnom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom.

Gde odlazi opasan otpad?

U zavisnosti od karakteristika otpada, proizvođač otpada mora posedovati Dokument o kretanju otpada, odnosno Dokument o kretanju opasnog otpada, iz kojeg se vidi gde je njegov otpad završio. Otpad se predaje isključivo licu koje ima dozvolu za upravljanje otpadom (sakupljanje, transport, skladištenje, tretman, odlaganje) dobijenu od nadležnih državnih institucija.

Zakonom o upravljanju otpadom propisani su posebni tokovi otpada. Ovaj otpad ne sme se mešati sa drugim otpadom i mora se posebno sakupljati. U posebne tokove otpada ubrajaju se: istrošene baterije i akumulatori, otpadna ulja, otpadne gume, otpad od elektronskih i električnih proizvoda, otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu, otpad koji sadrži PCB (Polihlorovani bifenili), otpad koji sadrži, sastoji se ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zagađujućim materijama (POPs otpad), otpad koji sadrži azbest, otpadna vozila, farmaceutski otpad, otpad iz proizvodnje titan-dioksina i ambalaža i ambalažni otpad.

Ukoliko se proizvođač otpada ne pridržava i ne primenjuje gore navedene obaveze, inspektor za zaštitu životne sredine će ga kazniti novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara.

RAZMIŠLJAJTE O SVOM OTPADU.

Čuvajmo Srbiju.

8/12

i

- Neophodna je podrška države, izjavio je Nikola Egić, generalni direktor Kompanije "Božić i sinovi - BiS

Reciklažni centar" u svom intervjuu za Tanjug, a povodom analize stanja u industriji reciklaže električnog i

elektronskog otpada u Srbiji.

- U državnim institucijama ima inicijative, ali na žalost ona se svodi na ličnu i sporadičnu, na aktivnosti i

predusretljivost kompetentnih pojedinaca koji zajedno sa nama pokušavaju da nađu rešenje da se

problemu pravilnog zbrinjavanja električnog i elektronskog otpada priđe na mnogo organizovaniji način. U

Srbiji se godišnje sakupi oko 400 g EE otpada po stanovniku, a cilj je minimum 4 kilograma, koliko

propisuje WEEE Direktiva za EU. Srpski recikleri EE otpada, a postoje četiri firme koje legalno posluju,

mogu da ostvare taj cilj do 2015. godine, ali samo ukoliko budemo imali podršku države i zakonodavstva

koje prati praksu i dešavanja na tržištu.

Na žalost, bez razvijene sakupljačke mreže ne možemo razgovarti o razvijenoj reciklažnoj

industriji. Neophodno je jasno regulisati saradnju između privatnog i javnog sektora, što i svetska iskustva

potvrđuju. Tu je najefikasnije rešenje.

NEOPHODNA JE PODRŠKA DRŽAVENEOPHODNA JE PODRŠKA DRŽAVE

9/12

10/12

U četvrtak, 7. Aprila u beogradskom Hotelu “Hyatt Regency”, održana je Druga konferencija “ZELENA SRBIJA” koju je pozdravnim govorom otvorio Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Republike Srbije, dr Oliver Dulić koji je prisutne poslenike reciklažne industrije Srbije uputio na intenzivniju međusobnu saradnju uz obećanje da će se i država svojom legislativom prilagoditi ovdašnjim uslovima i problematici.

Među izlagačima i gostima bili su i NJ.E, ambasador Vincent Degert, šef Delagacije Evropske Unije u Republici Srbiji, Henri Bohnet, direktor Konrad Adenauer fondacije u Srbiji, Rebeka Božović, generalni direktor SEKOPAK-a, Cvijo Babić, generalni direktor „Vodovod i kanalizacija“ iz Beograda, Marius Costache, direktor Greenwee Rumunija, Mihail Mateski, direktor Greentech Srbija i Dragan Stanković, direktor EZO Grupe.

U drugom delu Konferencije sa temom „Investicije u zelenu ekonomiju – izvori novca (EU, domaći fondovi, zeleni krediti), prisutne je najpre pozdravila Željka Jurakić, direktorka Fonda za životnu sredinu Republike Srbije koja je konkretnim predlozima pozvala srpske reciklere na intenzivniju saradnju. Na mogućnosti sufinansiranja srpskih projekata u domenu reciklaže ukazala je i Gabriele Haselberger, trgovinski ataše pri Austrijskoj ambasadi u Beogradu. A nakon izlaganja Jozefa Vašina, direktora kompanije Electro Recycling (Slovačka) i člana Borda Evropske asocijacije za reciklažu i elektronski otpad, kao i Mirjana Poljaka, direktora kompanije SL – Consult Slovenija, o problematici srpskih reciklažera elektronskog i električnog otpada govorio je Nikola Egić, director Kompanije “Božić i sinovi – BiS Reciklažni centar”. Koristeći urednu statistiku kao najjači argument, Egić je govoreći o poslovnim rezultatima BiS Reciklažnog centra, podvukao urgentnost rešavanja problematike sakupljačke mreže.

Njegovo izlaganje propraćeno je aplauzom i očiglednom podrškom srpskih reciklera.

Konferencija “ZELENA SRBIJA” je i ove godine potvrdila nužnost ove tematike, a organizatori ovog skupa, “Biznis Info Grup” su opravdali očekivanja više od stotinu dvadeset učesnika odličnom realizacijom Konferencije.

i

BiS Reciklažni centar je prvo srpsko preduzeće koje se orijentisalo na: • reciklažu računara • reciklažu elektronskog otpada, rashladnih uređaja, fluorescentnih cevi i sijalica • preuzimanje, transport i legalno skladištenje EE otpada, fluorescentnih cevi i sijalica • fizičko uništavanje poslovne dokumentacije • brisanje poverljivih podataka sa medija • prodaju sekundarnih sirovina • izvoz nereciklabilnog elektronskog i električnog otpada • refabrikovanje • konsalting u oblasti upravljanja otpadom • bezbedan transport opasnog otpada i to od utovara na lokaciji Klijenta do istovara u

Reciklažnom centru (bez nadoknade za vozilo do 1,5 tone nosivosti za Beograd I okolinu) Tradicija, iskustvo, kvalitet i profesionalna odgovornost rezultovali su:

a. Poslovnim prostorom od 10.000 kvadratnih metara (prilazni putevi, parkinzi, kolska vaga, skladišta, prostor za reciklažu, kancelarije…)

b. Saradnjom sa više od 250 klijenata, respektabilnih srpskih institucija, kompanija, ino firmi, ambasada…

c. Članstvom u američkoj Privrednoj komori AmCham, u Nemačkom privrednom uduženju u Srbiji, u Udruženju britanskih reciklera, članstvom Globalnog dogovora UN za Srbiju, u Odboru za ekologiju u PKS, u Savetu reciklera u PKS i u Savetu PKS za društveno – odgovorno poslovanje

d. Izborom za ovlašćenog partnera u kampanji zaštite autorskih prava u Srbiji u akciji uništavanja nelicenciranih CD medija sa Ministarstvom trgovine i usluga

e. Izborom za jedinog autorizovanog Microsoft refabrikanta u okruženju (reciklaža rashodovanih računara, ugradnja softvera i donacija tako refabrikovanih računara)

f. Dvostrukom prestižnom nacionalnom nagradom za Društveno odgovorno poslovanje od strane PKS

Dolazimo po EE otpad, utovaramo, odvozimo, recikliramo. Pozovite nas.

11/12