biznis - serbianmirror.com · aktuelno januar 2014. 5 pi{e: marijana maljkovi} pregovori o ^lanstvu...

$: BIZNIS - serbianmirror.com · AKTUELNO Januar 2014. 5 Pi{e: Marijana Maljkovi} PREGOVORI O ^LANSTVU U EU LU JANUARU ideri Evropske unije usvojili su na samitu u Briselu odluku o po~etku$

2 Januar 2014.

B I Z N I S

3www.serbianmirror.comJanuar 2014.

I Z R E D A K C I J E

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Poslovna konferencija: Srbija i dijaspora strana 6

Dru{tvo strana 7

In memoriam: Ruìca Soki} strana 8

Profesionalac stiè u îkago strana 9

Srpski film fest osvojio îkago strane 10-11-13

Novogodi{na anketa strana 14

Vanjini biseri: Izme|u soli i {e}era strana 15

Dru{tvo strana 16

Retrospektiva kulturnih doga|aja strana 17

Zemlja ~uda strana 18

Poklon Ogledala svojim ~itaocima:

Provoslavni kalendar strane 20-21

Sport strane 24-25

Srbija u 2013. godini strane 26-27

Vera: Boì}na pri~a strana 28

Pobeda ljudskog duha Nelson Mendela strana 33

Trpeza za Badnji dan strana 36

êstitike - oglasi - mediji strana 37

Vedra strana strana 38

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Ušli smo u

Novo leto.

Godina 2014.

je vaša nova

šansa. Mo`da

pravi trenutak

da izvu~ete

najbolje iz

sebe. Ne u

smislu da vam

se drugi dive ili

da vas ne vole,

ve} da bar za korak postanete bliì

svom ìvotnom cilju u potrazi za

sre}om. Ne odbacujte stare vrednos-

ti. Na njima se temelji ~ovekov li~ni i

nacionalni identitet. Ne znamo šta

nam donosi Nova godina. Moramo

da budemo spremni da se uhvatimo

u koštac sa svim ìvotnim problemi-

ma. Kako god bilo, nema predaha,

borba je jedino što svakom od nas

preostaje. Zato iz loših trenutaka

izvla~ite pouku kao va`nu lekciju u

ìvotu. Slušajte svoje srce i unutrašnji

glas. To je glas vašeg Andjela koji vas

nikada nije izneverio. Budite iskreni

prema sebi i ne zaboravite da i dalje

èlite. Neka vam i dalje srce bude

puno neostvarenih èlja. Jer, samo

dok èlite, ima}ete ~emu i da se

radujete.

Januar je mesec kojem se, uprkos

zimskim temperaturama i hladno}i,

radujemo. Pored obeleàvanja

Stevanjdana, Krstovdana, Jovandana,

Svetog Save, Srbi kao pravoslavni

vernici najviše se raduju prazniku

Hristovog rodjenja – Boì}u. Zato,

ovom prilikom svim prijateljima,

~itaocima Ogledala i poslovnim part-

nerima ~estitam Boì}, uz hri{}anski

pozdrav: – Mir Boìji, Hristos se rodi!

Sre}an Boì}!

Sre}na i blagoslovena Nova godina!

Srda~no vaša,

Slavica Petrovi},

glavni i odgovorni urednik

RE^ UREDNIKA

Januar 2014.

S R B I N F O

4

Srpsko Ameri~ki Muzej Sv. Sava Vam sa zadovoljstvom predstavlja:

11. januara 2014, 21 h, $20Jednu od legendi jazz i swing muzike u Chicagu: Erwin

Helfer-a. Dodjite da se druìmo uz muziku i ples!

Uz donaciju dobijate i jedno pi}e po izboru.

25. januara 2014, 20 h, $15Ansambl Petra Jankovi}a: ì~ani kvartet predvodjen gitarom.

Upoznajte jedinstvenog umetnika i dopustite da vas zvuci

najlep{ih {panskih plesova i tango melodija prenesu na neki

drugi kontinent, u neko drugo vreme! “Majstorska virtuoznost i

beskrajna suptilnost izraza” (Politika Ekspres).

26. januara 2014, 18 hBudite nam dragi gosti na

Slavi Sv. Save, na{eg prosvetitelja i zastitnika.

Se~enje slavskogkola~a po~inje u 18 h.

Nakon toga sledi prikladan

program i tradicionalna

srpska ve~era.

1. feb. 2014.Srpsko pozori{te MSprikazuje premijeru predstave

PROFESIONALACDu{ana Kova~evi}a

u reìji Slavice Petrovi}

igraju: Vladimir Mulina, Vlatko @drale,

Ana Mitri}, Milenko [i{arica

1. feb. 2014. u 20 ~asova premijera ulaz $208. feb. 2014. u 20 ~asova, repriza, ulaz $15

A K T U E L N O


Pi{e: Marijana Maljkovi}

PREGOVORI O^LANSTVU U EU

U JANUARU

Lideri Evropske unije usvojili su nasamitu u Briselu odluku o po~etkupregovora sa Srbijom u januaru i

potvrdili pregovara~ki okvir, odnosno meh-anizam i pravila za pregovore o ~lanstvu saSrbijom, potvrdio je predsednik Evropskogsaveta Herman van Rompej. Posle sastanka,nema~ka kancelarka Angela Merkel jepotvrdila da su se {efovi dràva sloìli i pri-hvatili pregovara~ki okvir za Srbiju i proko-mentarisala da su evropski lideri zadovoljniizvanrednim napretkom koji je postignut udijalogu Beograda i Pri{tine. Podr{ku Srbijiizrazili su ~e{ki premijer Jirì Rusnok,predsednik Slova~ke Robert Fico i premijeriHrvatske i Slovenije Zoran Milanovi} iAlenka Bratu{ak.

SAD ~estita Srbiji na zna~ajnomkoraku koji je ostvarila na svom evropskomputu, a koji je rezultat napretka u procesunormalizacije odnosa izmedju Beograda iPri{tine i sprovodjenju reformi, re~eno jeTanjugu u ameri~koj ambasadi u Beogradu.“Odluka Saveta EU za op{te poslove ootpo~injanju pristupnih pregovora saSrbijom odraz je stvarnog napretka u nor-malizaciji odnosa izmedju Beograda iPri{tine. Ona je, takodje, i rezultat zna~ajnihreformi koje je Srbija sprovela u oblasti vla-davine prava i ekonomske liberalizacije.SAD }e ostati pouzdan partner, koji }e vampruàti pomo} i podr{ku dok radite na ost-varenju tog cilja”, ocenjeno je u ambasadiSAD.

Prema re~ima visoke predstavniceEU za spoljnu politiku i bezbednost KetrinE{ton, potvrda odluke o po~etku pristupnihpregovora sa Srbijom }e biti va`na porukai za ceo region.

Evropski {efovi dràva i vladapotvrdili su preporuku koju su doneli min-istri spoljnih poslova, posle izve{taja KetrinE{ton, da }e se prva Medjuvladina konfer-encija sa Srbijom odràti u januaru. Gr~ka,koja od 1. januara preuzima {estomese~nopredsedavanje Unijom, je ve} zakazala kon-ferenciju za 21. januar. Takodje, usvojen jepregovara~ki okvir koji predvidja da seprvo otvore poglavlja 23 i 24 o pravosud-ju, policiji i osnovnim ljudskim pravima,kao i poglavlje 35 koje se odnosi na pitan-je normalizacije odnosa Beograda i Pri{tine.Okvir takodje predvidja da Beograd iPri{tina na kraju procesa pridruìvanjaSrbije EU potpi{u “pravno obavezuju}i spo-razum”.

Ina~e, Samit EU je ve}im delombio posve}en raspravi o ekonomiji, kriznimàri{tima u svetu, kao i formulisanju zajed-ni~ke bezbednosne politike. PredsednikEvropske komisije @oze Manuel Barozo

ocenio je da je 2013. godine bila prekretni-ca u smislu oporavka evropske ekonomije.Lideri 28 ~lanica EU su se saglasili da blièsaradjuju na polju odbrane i da pove}ajuizdvajanja za vojne budète, iako je britan-ski premijer Dejvid Kameron rekao da }e seLondon usprotiviti svakom poku{aju formi-ranja evropske vojske.

DJUKANOVI] NAKONDECENIJE U SRBIJI

Posle 10 godina u prvu zvani~nu pose-tu Srbiji doputovao je premijer CrneGore Milo Djukanovi}, koga je sa

aerodroma do centra Beograda pratilo ~ak20 automobila. Pre deceniju, kada jeposlednji put zvani~no bio u Beogradu,

te{ko je bilo zamisliti da }e mu sagovorni-ci biti Tomislav Nikoli}, Ivica Da~i} iAleksandar Vu~i}. Vremena su se promeni-la, a u medjuvremenu su svi do{li do istihzaklju~aka.

Odnosi izmedju Srbije i Crne Goresu u stalnom usponu i nema nikakvih med-judràvnih problema i spornih pitanja, reklisu premijeri Srbije i Crne Gore Ivica Da~i}i Milo Djukanovi}, na zajedni~koj konfer-enciji u Beogradu, nakon vi{e sastanaka ipotpisivanja Sporazuma o saradnji izmedjudve Vlade u kontekstu pristupanja EU.

Predsednik Vlade Da~i} istakao jeda Srbija èli “najte{nji mogu}i odnos” saCrnom Gorom, budu}i da dve dràve vezu-je zajedni~ka istorija i tradicionalna bliskostdva naroda, ali i mnogi drugi interesi.Prema njegovim re~ima, medjusobni odnosizasnivaju na medjusobnom po{tovanju,uvaàvanju i stvaranju medjusobnog pov-erenja i odràvanju najte{njih odnosa.Srpski premijer je naglasio da je Srbijazainteresovana za poloàj srpskog naroda uCrnoj Gori, kao {to je i Crna Gora zain-teresovana za poloàj crnogorskog naroda i

svih njenih gradjana koji ìve u Srbiji.Da~i} je naglasio i da je u interesu dvedràve da se bliskost dva naroda potvrdizajedni~kim nastupima na tre}im ekonom-skim i politi~kim trì{tima, {to zna~i dazajedno nastupaju na putu ka EU, da zajed-no defini{u, identifikuju i artikuli{u zajed-ni~ke interese u razli~itim oblastima, ali ida u ekonomskim pitanjima koriste kompar-ativne prednosti i rade zajedni~ki naprivla~enju stranih investicija. Kao glavnezajedni~ke projekte Da~i} je izdvojioizgradnju infrastrukture, pre svega izgradnjumoderne èlezni~ke pruge i autoput, ali ienergetske – koji se odnose na obnovljiveizvore energije. Kako kaè, najva`nije je dase sva otvorena pitanja re{avaju uzuvaàvanje legitimnih interesa obe dràve i

relaksaciju neprirodne situacije u kojoj suodnosi dva naroda optere}eni nepotrebnimpitanjima.

Premijer Crne Gore MiloDjukanovi} sloìo se da su odnosi dvedràve u stalnom usponu i dodao da suaktuelne generacije politi~kih lidera pokaza-le potreban nivo odgovornosti u odnosu naistorijsko nasledje. On smatra da su odnosiuveliko „ozdravljeni”, razudjeni i u stalnomnapretku u sferi politike, ekonomije,demokratije, pitanjima manjinskih zajednica.Djukanovi} se osvrnuo na period nakonprogla{enja nezavisnosti Crne Gore, 2006.godine, rekav{i da su tada odnose diktiraleemocije, ne politi~ka razumnost, ali sve sezavr{ilo bez ozbiljnijih posledica. On jekazao da i Srbija i Crna Gora mogu dabudu ponosne na svoj demokratski preo-braàj koji }e ih odvesti u EU.

„Pored onog {to nas povezuje, ati~e se na{e istorije, povezuju nas vrednos-ti koje delimo i zajedni~ki ciljevi. @elimoda i Crna Gora i Srbija u bliskoj budu}nostibudu deo ujedinjene evropske porodice, {tozna~i da }emo morati da prodjemo kroz

realizaciju sve zahtevnijih dru{tvenih refor-mi, koje }e nam obezbediti da izgradjujemoone standarde koji }e nas u~initi organskimdelom savremene evropske civilizacije 21.veka”, rekao je Djukanovi}.

Tokom razgovora su otvorena bro-jna pitanja. Oba premijera su istakla dapitanje platnog prometa moè da se re{isamo ako komercijalne banke vide interes utome. Kada se radi o problemu priznanjanezavisnosti Kosova od strane Crne Gore,Da~i} je istakao da je to pitanje u kome dvedràve imaju suprotne stavove, ali da ako jeSrbija normalizovala odnose sa svimdrugim dràvama koje su isto u~inile, nemarazloga da se „inati” sa Crnom Gorom.Govore}i o pitanju dvojnog dràvljanstva,sloìli su se da to pitanje ne trebazloupotrebljavati, ali i da se vremenommoè na}i neko drugo re{enje budu}i da uCrnoj Gori, trenutno, nije mogu}e dvojnodràvljanstvo.

100 DANA REKONSTRUISANE

VLADE

Za prvih sto dana rekonstruisaneVlade, ~ije formiranje su obeleìlinestrana~ki ministri izabrani po

stru~nom, a ne strana~kom klju~u, ni{tazna~ajnije nije uradjeno da se po istomprincipu dràva profesionalizuje. Partije idalje rade kao agencije za zapo{ljavanje.

Ministri finansija Lazar Krsti} iekonomije Sa{a Radulovi}, kao nestrana~keli~nosti, bili su zvezde leto{nje rekonstrukci-je kabineta Ivice Da~i}a, sa jedanaest novihministara i “garanti” da }e se zaista ozbiljnou}i u “modernizaciju zemlje, zaustavljanjeekonomskog sunovrata i borbu za svakonovo radno mesto”, kako je to re~eno u pre-mijerovom ekspozeu u Skup{tini. Za proteklatri meseca Srbija se nije ni milimetar pomer-ila u demontaì partokratije, mada kakoekonomisti isti~u, ima pozitivnih pomakaupravo u sektorima ova dva ministra.

- Pozitivni pomaci su {to je javnisektor jasno ozna~en kao rak-rana i preve-lik balast, predloène su mere za ozdravl-jenje javnog sektora, restruktuiranje velikihjavnih preduze}a i velikih gubita{a, budètje po prvi put napravljen transparentno, sarealnim budètskim deficitom, -ocenio je za“Blic” u~inke novih ministara ekonomistaSa{a Djogovi} iz Instituta za trì{naistraìvanja.

Djordje Vukovi}, direktor Cesida,smatra da vlada sada nije stabilnija nego {toje to bila pre rekonstrukcije, mada SNS odtada ima znatno ve}i uticaj na ekonomiju idru{tvo. -Te tenzije }e se zavr{iti“razvodom braka” jer je nestabilnost u tojborbi za prevlast izmedju SPS i SNS sis-temska, –isti~e Vukovi}.

Ponovo u Srbiji: Premijer Crne Gore Milo Djukanovi} u razgovoru sa Ivicom Da~i}em

6 Januar 2014.

M A T I C A i D I J A S P O R A

POSLOVNA KONFERENCIJA

”SRBIJA I DIJASPORA”

Uprvih 6-8 meseci 2013. godine,

prema podacima Narodne banke

Srbije, formalnim kanalima je u

Srbiju iz dijaspore stiglo oko 2 milijarde

dolara. A podaci Svetske banke govore da

godi{nje formalnim i neformalnim kanalima

iz dijaspore u Srbiju pristigne oko 5,5 mili-

jardi dolara. To je izmedju 10 i 15% bruto

dru{tvenog proizvoda, a procenjuje se da

11% gradjana Srbije dobija doznake iz inos-

transtva. Od novca koji dolazi od dijaspore

svega 10% odlazi na investicije.

Srbiji su investicije neophodne i

Vlada Srbije je posve}ena stvaranju uslova za

njihovo privla~enje, istakao je predsednik

Vlade Srbije Ivica Da~i} i dodao da su

neophodne izmene zakona, pojednostavljivan-

je procedura, podsticaji i organizovan pristup

lokalne zajednice. „Ovo je va{a Vlada Srbije,

ovo je va{a zemlja Srbija. Na{ cilj je da

saslu{amo svaki va{ predlog za promene u

zakonodavstvu ali i za konkretne poslovne ini-

cijative. Na raspolaganju smo da vam

pomognemo i da pomognemo svima nama, da

Srbija ponovo zauzme mesto koje joj pripada,

da bude jaka i po{tovana zemlja. Jer, samo

jaka Srbija moè da {titi svoje nacionalne

interese” – istakao je Da~i}.

Premijer je ocenio i da

je neophodno jedinstvo i ve}e

politi~ko angaòvanje Srba u

dijaspori i zemljama regiona,

kako bi ostvarili ve}i

uticaj na

politi~ki ìvot i

vlast u tim

dràvama i za{titili

svoje interese, ali i

bili u poziciji da vi{e

mogu pomo}i svojoj

domovini. On je dodao i da

treba izvr{iti izmene u Zakonu o

dràvljanstvu, kako bi se pojednostavio

postupak i pripadnici na{e dijaspore brè i

lak{e dobijali dràvljanstvo Srbije.

Vi{e od ~etiri miliona pripadnika

srpske dijaspore {irom sveta mogu biti

najve}a pomo} matici, na{i ambasadori za

dobru sliku Srbije u svetu, rekla je Slavka

Dra{kovi}, direktorka Kancelarije Vlade

Srbije za saradnju s dijasporom i Srbima u

regionu, koja je organizovala konferenciju.

Navode}i podatak da je 90% investicija iz

dijaspore usmereno ka zavi~aju, ona je istak-

la da se projekat

K a n c e l a r i j e

„Zaposlimo Srbiju”

zasniva i na

poslovnom povezi-

v a n j u

d i j a s -

pore i

l o k a l n i h

samouprava u

Srbiji. U tom smislu,

kako je naglasila, u okviru konfer-

encije bi}e potpisani protokoli o saradnji sa

pojedinim gradona~elnicima i predsednicima

op{tina u Srbiji, kojima se oni obavezuju na

stvaranje povoljnog investicionog ambijenta

oslobodjenog suvi{nog administriranja u

poslovanju sa dijasporom.

Profesor Milenko Dèletovi},

ekonomista i jedan od inicijatora Zakona o

ulaganjima, istakao je da je ovakav zakon

Srbiji neophodan i kako bi se potencijali

dijaspore uklju~ili u investicije. Ova konfer-

encija je dobar po~etak na tom putu, a

potencijali dijaspore su i u tome {to moè

biti most koji Srbiju spaja sa krupnim inves-

ticijama, rekao je Dèletovi}.

U~esnike skupa je u ime patrijarha

Irineja pozdravio i vladika Andrej, prenev{i

podr{ku Srpske pravoslavne crkve konferen-

ciji i njenim ciljevima.

Predsednik Skup{tine dijaspore i

Srba u regionu Dragan Stanojevi} je rekao da

srpska dijaspora nije zadovoljna odnosom sa

maticom i da èli da ima svoje predstavnike

u Skup{tini Srbije. On je od premijera Da~i}a

zatraìo da primi predstavnike Skup{tine

dijaspore, kako bi razgovarali o pitanjima

dijaspore i izneli predloge za izmene zakona.

Stanojevi}, koji dolazi iz Ukrajine, posebno je

govorio o potencijalima dijaspore sa podru~ja

evroazije koji, prema njegovom mi{ljenju,

nisu dovoljno poznati. Tokom konferencije

bilo je re~i o problemima sa kojima se pri-

padnici dijaspore suo~avaju prilikom poku{aja

investiranja, a ~uli su se i brojni predlozi, kao

{to je osnivanje srpske banke dijaspore, srp-

skih klubova, udruènja srpskih privrednika iz

dijaspore itd.

Po visini sredstava koji {alje u maticu srpska dijaspora je medju prvima u svetu, ali je po investicijama medju poslednjima. O tome {ta trebauraditi kako bi se investiranje iz dijaspore zna~ajnije pove}alo, govorilo se na Poslovnoj konferenciji „Srbija i dijaspora” u Beogradu,

koja je okupila predstavnike dijaspore, Vlade Srbije i lokalnih samouprava.

D R U [ T V O

7Januar 2014. www.serbianmirror.com

BANJALUKA – Proslavljeni srpskireditelj Emir Kusturica izjavio je daje on “`rtva fundamentalizma u

Bosni” i da je “etni~ki o~i{}en iz Sarajevazajedno sa 150 do 100 hiljada Srba”.

Kusturica je za novu rusku agenci-ju “Rusiju danas” rekao da je Sarajevoetni~ki o~i{}eno i da u njemu danas 95 odstostanovnika ~ine muslimani.

U Sarajevo, kaè, oti{ao bi bezikakve emocije, jer je

ve}ina onoga

{to je voleo u tom gradu nestalo u ratu.“Grad ~ine ljudi – kada izadjete u

no}ni ìvot u Moskvi, idete na mesta gdepronalazite ljude, zato {to masa nije ne{to {tovas zanima, a ova masa se promenila –dru{tveno, verski, intelektualno i ona 20 god-ina gradi sistem vrednosti u koji se ja neuklapam”, rekao je Kusturica.

Svi bi, rekao je Kusturica, voleli daìve u sredjenom dru{tvu, u kome moète da

se sastanete sa prijatel-jem, popijete kafu samuslimanom, razgo-varate o teologiji sa

pravoslavcem, ili

o Nikoli Tesli i ostalim pitanjima.“Koliko god sam se borio za

opstanak Jugoslavije (ìvim danas uRepublici Srpskoj), smatram da je vremeda svako poku{a da ìvi sam, da odaberei koristi svoju definiciju, poput pitanjasamoodbrane, zato {to, ako delite mestosa nekim ko govori medju katolicima ipravoslavcima da }e muslimanska ide-ologija na kraju pobediti – budu}nost tedràve nije garantovana”, naveo je.

Kusturica napominje da ima i fran-cusko dràvljanstvo i da je veoma privrènfrancuskoj viziji umetnosti.

Govore}i o onome ~ime se trenut-no bavi, Kusturica je napomenuo da

zavr{ava Andri}grad, da gradifarmu na granici

Srbije i RS/BiH, na kojoj }e “ostati i brinu-ti se o kravama i ovcama”, te da èli dazavr{i film.

“Nadam se da }e mi ìvot biti dugi raznovrstan i da, kada dode trenutak umi-ranja, ne}u ni osetiti da sam umro”, rekao jeKusturica, preneo je “Press RS”.

On smatra da i dogadjaji u Ukrajinipokazuju da su EU i NATO veoma povezanii ocenjuje da su Bugarska i Rumunija priml-jene u EU pre Srbije i Hrvatske zbogstarte{kih razloga.

“Ta ve{ta~ka tvorevina, koju danaszovemo NATO, se {iri. Kao {to su govoriliu Prvom svetskom ratu – Drang nac Osten(Prodor na istok)”, naveo je. On smatra dasu krajnji cilj te vojne alijanse – resursi uSibiru.

Tanjug

KUSTURICA: @RTVA SAMFUNDAMENTALIZMA U BOSNI

UZ PODR[KU DIJASPORE FONDACIJA DIVACZATVARA IZBEGLI^KE CENTRE U SRBIJI

Unedelju, 8. decembraHumanitarna organizacija na{egpoznatog ko{arka{a Vlade Divca

i njegove supruge Ane (HOD), odràlaje tradicionalni skup za prikupljanjepomo}i za izgradnju stanova i ku}a zaizbegli~ke porodice koje i dalje ìve ukolektivnim centrima {irom Srbije. Skupje odràn u luksuznom restoranu Topazu Burr Ridge-u, vlasnika BrankaPaliku}e, prijatelja porodice Divac,takodje i velikog donatora FondacijeDivac. Na skupu je prikazan kratki filmo renoviranju {kola u Srbiji, i predstavl-jene su inijative za zatvaranje poslednjihkolektivnih centara za izbeglice u Srbiji.Cilj ovogodi{nje akcije bio je prikupl-janje sredstava za pravljenje novihdomova za preostale 143 izbegli~keporodice.

I pored ogromne me}ave uîkagu tog vikenda, zna~ajan broj ljudi

iz srpske dijaspore, kao i njihoviameri~ki prijatelji do{li su da donacijamapodrè Div~eve humanitarne aktivnosti.Karte za ovu plemenitu aktivnost ko{talesu $200 dolara po osobi, a gosti su kupo-vali i kolekcionarske artikle kako na{egproslavljenog NBA ko{arka{a i sada{njegpredsednika Olimpijskog komiteta Srbije,tako i biv{ih i sada{njih NBA igra~a:Derick Rose, Predraga Stojakovi}a,Tonija Kuko~a i mnogih drugih.

Vlade i Ana su se zahvalilidijaspori u îkagu na svoj podr{ci kojuve} godinama pruà ugroènima uSrbiji. Bra~ni par Divac je takodje rekaoda bez {irokogrude pomo}i dijaspore ipoznatih ljudi koji pomaù humanitarneaktivnosti HOD-a, pravljenje ku}a istanova, kao i pomo} izbeglicama bio binemogu}. Ovo je bio peti tradicionalniskup za prikupljanje nov~anih sredstavau îkagu. M.O.

Vlade i Ana Divac u razgovoru sa Brankom Paliku}om vlasnikom restorana Topaz

I N M E M O R I A M

8 Januar 2014.

GLUMA^KO OSTRVO - RU@ICA SOKI]

Na samom kraju 2013. godine, odpublike se zauvek oprostila RuìcaSoki}. Iako su je kolege nazivale

pozori{nim gladijatorom, bitku sa te{kombole{}u nije izdràla. Preminula je u 79.godini, a iza sebe je ostavila vi{e od 180filmova i televizijskih serija. Bila je ~lanpozori{ta Atelje 212, a vi{e nego bogatugluma~ku karijeru, krunisale su dvenagrade, „Velika @anka” 2007. i „Dobri~inprsten” 2011. godine.

Osta}e upam}ena kao legendarna@uta i jedna od najupe~atljivijih glumica uulozi @ivke ministarke. „Mnogi ne mogu nida naslute koliko je mene jo{ odtinejdèrskih dana frustrirala glavna uloga uNu{i}evom komadu “Gospodja ministarka”.Bila sam opsednuta glumom i scenom oddetinjstva i videla sam sebe kao prvakinjudrame, ozbiljnu glumicu koja oduzima dahpozori{noj publici ulogama u anti~kimtragedijama”, govorila je Ruìca Soki}.

Rodjena je 1934. uBeogradu kao k}erka trgovca isuvlasnika lista „Pravda” PetraSoki}a. Jo{ kao devoj~icau~estvuje u De~jojradio-dramskoj grupiRadio-Beograda, a godine1958. diplomirala je glumuna Akademiji za

pozori{nu umetnost u Beogradu. Kra}evreme bila je ~lanica Savremenog pozori{ta,ubrzo prelazi u Atelje 212, gde }e brojnimulogama, prvenstveno savremenog idoma}eg repertoara, otkriti i potvrditi dar„rodjene glumice”. Glumila je u oko 40 fil-mova, ve} za prvu ulogu „Gorki deo reke”,1965, (J. @ivanovi}a) nagradjena jeSrebrnom arenom na festi-valu u Puli.N a j v e } euspehe ost-varila jeg l a v n i mu l o g a m apeva~ice ufilmu „Kadbudem

mrtav i beo” (@. Pavlovi}a) i prostodu{neuli~arke u filmu „@uta” (V. Tadej), za kojuje u Puli nagradjena Zlatnom arenom. Igralaje i u istimenom komadu G. Mihi}a uAteljeu 212, te sporednom ulogom majkekojoj sin gine u borbi u „Uì~koj republici”(@. Mitrovi}), za koju je takodje nagradjenaZlatnom arenom. Kao televizijska glumicaostala je zapaèna po komedijama B.Crn~evi}a i A. Popovi}a, u televizijskimserijama „Ceo ìvot za godinu dana”,„Radjanje jednog naroda”, „Zanati”,„Samci”, a “Tesna koà” donela joj jenajve}u popularnost.

Za svoj filmski i pozori{ni raddobila je brojne nagrade i priznanja,

izmedju ostalih na Sterijinom pozorju,Nagrada Pavle Vuisi}, Statueta zlatni }uran,Statueta Joakim Vuji}, Velika @anka…

Tokom 2010. objavila je knjiguse}anja „Strast za letenjem”.

O RU@ICI SOKI]- Na dane kada je do{la u

Atelje i u njemu zatekla veliku zvez-du, Ruìcu Soki}, s puno emocijapodsetila je Mira Banjac: “Porednesumnjivog talenta, imala je ineverovatnu privilegiju – svojeli~ne pisce. Acu Popovi}a,Branu Crn~evi}a, Mihi}a,

Rom~evi}a, Sini{u Kova~evi}a. Imala je zanjih i klju~ i {ifru. Tragiku je igrala beza-zleno, a u tome i jeste klju~. S vremenomje postajala sve oporija, ti{a, nesre}nija.Ruìca je bila ve~ni zalet i stalno tr~anje.”

- Rediteljka Ivana Vuji}, koja jesa preminulom glumicom uradila dvanaestpredstava, nazvala ju je “pozori{nim gladi-jatorom”. “Bila je velika diva, velikapozori{na i filmska glumica koja je posveti-la ìvot pozori{tu. Bila je pozori{ni gladija-tor koja je ìvela za pozori{te, volelapozori{te, ìvela u pozori{tu i sigurna samda i sada na Elizejskim poljima igra nekuulogu”, rekla je Vuji}.

- Kao pisac imao sam utisak daniko osim nje ne bi umeo tako da odigralikove sa ivice ìvota. U predstavi, potom ifilmu “@uta”, sav njen talenat zablistao jepunim sjajem. U zlatno doba Ateljea, filmai televizije, Ruìca je bila njihov za{titniznak – istakao je Gordan Mihi}.

- Da je vi{e u pozori{te donelanego {to je iz njega ponela, svedo~ila jeRenata Ulmanski: “Sve je bila sama: imaterijal, i tvorac, i alat, i delo. Da su svenjene junakinje ovde danas do{le, vama biu sali bilo tesno. Gluma~ko ostrvo, RuìcaSoki}, nije svoj arhipelag ni traìla, nihtela. Tako je odlu~ila. Ostala je sama.Velika cena za veliki domet.”

Srpsko glumi{te ostalo je bez jedne od svojih najsjajnijih zvezda. “Izmedju smeha i suza. U tom svetu sam, ~ak i bukvalno, provela najve}i deo karijere…

Ni{ta nisam uradila protiv svoje du{e, ni{ta nisam ni ponela sa sobom, osim praznih ruku...”

P O Z O R I [ T E


PROFESIONALACSTI@E U ÎKAGO

ûvenom predstavom “Profesionalac”na{eg najpriznatijeg i najplodnijegdramskog pisca Du{ana Kova~evi}a

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi} uskoropo~inje novu pozori{nu sezonu. Ljubiteljipozori{ta ima}e priliku da ove sezoneodgledaju jo{ nekoliko novih predstava, akako nezvani~no saznajemo, jedna od njihbi}e Nu{i}evo delo. Na zahtev publikeGospodja ministarka i @anka, }e i ovesezone zaigrati u na{em pozori{tu. Usvakom slu~aju, ~ika{ki pozori{ni ansamblsprema bogatu i punu iznenadjenja narednusezonu.

Od kako je Srpsko pozori{te {iromotvorilo svoja vrata za sve koji vole ovuumetnost, od amtera, do vrhunskih profe-sionalaca, poznatih glumaca i pisaca izSrbije, znatno je dobilo na kvalitetu predsta-va, na ve}em broju publike i mogu}nostimakoje mu se pruàju.

Uo~i premijere “Profesionalca” saakterima ove predstave razgovaramo o nji-hovoj saradnji i kako teku pripreme. Odkoga po~eti, ako ne od reìsera predstave idirektora pozori{ta Slavice Petrovi}, koja jei glavni pokreta~ ideja u pozori{tu, ali kojavrlo rado prihvata i tudje sugestije.

Profesionalac je kao i ve}inaKova~evi}evih dela ~esto igrana popozori{tima i vrlo uspe{no je ekranizo-vana. Kakav je va{ pristup, kao rediteljovom delu, ho}ete li ga raditi po ugleduna neke ve} odigrane predstave i film, iliga vidite na druga~iji na~in?

SP: Upravo zato {to su sva delaDu{ana Kova~evi}a oìvljena na pozori{nimscenama i bioskopskim platnima nije ga nimalo lako raditi, a ne ponoviti ve} vidjeno.U isto vreme to je i veliki izazov. Zatopredstavu radimo druga~ije od prethodnovidjenih i nadam se da }emo ovomodli~nom tekstu dati malo druga~iju boju iukus. Prepusti}emo ipak da to gledaocipotvrde.

- Kako je do{lo do saradnje sa g.Kova~evi}em i do toga da on upravona{em pozori{tu da pravo, da radimo svenjegove predstave bez finansijske nadok-nade i da li postoji mogu}nost da g.Kova~evi} dodje u îkagao i li~no odgle-da Profesionaca?

SP: Na inicijativu na{eg glumcaVladimira Muline re{ili smo da radimo ovajtekst, a onda je on kontaktirao gospodinaKova~evi}a i zatraìo dozvolu za postavl-janje njegovog teksta na na{oj sceni uzobja{njenje da mi svi radimo na volonter-skoj bazi u cilju {irenja srpske kulture naovim prostorima. Du{ko Kova~evi} seodu{evio ~injenicom da smo mi jedino srp-sko pozori{te u Americi i da radimo sa takovelikim entuzijazmom i dao nam dozvoluda moèmo postavljati ne samo ovo, ve}

sva njegova dela.Zatim sam do{la na ideju da orga-

nizujemo “Dane Du{ana Kova~evi}a” uîkagu i da pozovemo dva pozori{ta izKanade, kako bi zajedno sa na{im srpskimpozori{tem ovde odigrali tri razli~iteKova~evi}eve predstave u tri dana. U tomslu~aju bi smo pozvali g. Kova~evi}a dali~no dodje i bude na{ gost.

Uvek prijatno iznenaditegledaoce odli~nim predstavama, perfekt-nom reìjom i istan~anim odabiromglumaca. [ta ovaj put mogu da o~ekuju?

SP: Nadam se da }e se i ova pred-stava svideti publici upravo zato, {to je radi-

mo na neki svoj, malo druga~iji na~in, a {tose ti~e novina i iznenadjenja i ovaj put }eih biti. Naime radi se o malo druga~ijimtehni~kim re{enjima u predstavi, kakvih dosada nismo imali. Ali neka to bude maloiznenadjenje za na{e ljubitelje pozori{ta.@elim da kaèm jo{ i to da }e muziku zaovu predstavu raditi Dalibor Tojagi}. Ovo jetre}a predstava za koju se specijalno radimuzika, {to zna~i da napredujemo i sve vi{e

i vi{e postajemo pravi profesionalci.Pitali smo i dobro poznatog

~ika{koj publici Vlatka @drale o tome kakoteku pripreme i kako on vidi“Profesionalca” koga spremaju ~ika{kiglumci.

Brojne su predstave u kojima steigrali, odakle crpete energiju i inspiracijuza stalno nove uloge?

V@: Svakako da energija dolazi odvelike ljubavi prema pozori{tu, èlje da sedoprinese o~uvanju srpske kulture uAmerici i druènja na probama.

S obzirom da ste jedan od iskus-nijih glumaca u na{em pozori{tu, da li

kolege koje imaju manje iskustva prih-vataju va{e savete ili sve radite spontano?

V@: Jedna od velikih prednostina{eg amaterskog pozori{ta je ta, {to smosvi volonteri i pretpostavljam da je sujetamnogo manja nego kod profesionalnihglumaca. Upravo zbog toga je i atmosferana probama prijatna i svi su veoma otvoreniza primedbe i savete.

Ve} ste igrali u jednoj predstavi

Du{ana Kova~evi}a “Lari Tompson,tragedija jedne mladosti”. Moète li dauporedite tu predstavu sa Profesionalcem?

V@: Iako sam i u toj predstaviigrao ulogu starijeg ~oveka, kao {to jeigram i u ovoj, u pitanju su dve veomarazli~ite uloge, i dve veoma razli~ite pred-stave. Mislim da su emocije u ovoj pred-stavi mnogo dublje, i upravo zbog toga jeuloga Profesionalca mnogo zahtevnija oduloge u Lari Tompsonu.

Pretpostavljam da ste odgledali~uveni film ili predstavu Profesionalac unekom pozori{tu. Da li }ete poku{ati dapreslikate va{ lik iz onog {to ste videli, iliplanirate da date neku svoju li~nu dimen-ziju karakteru?

V@: Imao sam priliku dapogledam i film i predstavu i mogu re}i daje prili~no te{ko igrati ulogu koju su igraliveliki i poznati glumci i truditi se da datesvoj li~ni pe~at. Rekao bih da je teè spre-mati takve uloge u odnosu na spremanjeuloge koja nije poznata publici. Uz velikupomo} saveta koje dobijamo od reìserkeSlavice Petrovi}, kao i saveta na{eg poz-natog glumca Tihomira Stani}a koji je biona na{oj probi, mislim da }e ovo biti jedanmalo druga~iji “Profesionalac” od onih kojeje publika do sada imala priliku da vidi.

Od pro{le predstave “@anka” noviglumac Vladimir Mulina pokazao je svojtalenat, a i u ovoj predstavi je od presudnogzna~aja. Evo i za{to:

Upoznali ste li~no g. Kova~evi}a.Kakvi su va{i utisci o ovom najzna~ajni-jem dramskom piscu?

VM: Sa gospodinomKova~evi}em sam stupio u kontakt kadasam od njega traìo da na{em pozori{tu daautorska prava za “Profesionalca”. On namje odmah iza{ao u susret, i pozvao me dabudem njegov gost u Zvezdara Teatru.Posle upoznavanja sa njim, moj najve}i uti-sak je, da je on veoma skroman ~ovekuprkos ogromnoj popularnosti koju ima.Svi se slaù da je on najve}i ìvi dramskipisac Jugoisto~ne Evrope, milioni ljudiznaju napamet replike iz njegovih filmovai predstava, ali kao da ta slava ne doti~egospodina Kova~evi}a, on je koncentrisansamo na sada{nje i budu}e umetni~ke pro-jekte. Posebno se radujem {to je jednatakva ìva legenda iznela pohvale na ra~unrada na{eg pozori{ta, i izrazila interesovan-je za saradnju u budu}nosti. Nadam se da}e nam uskoro biti gost u îkagu.

U pro{loj predstavi ste ve} glu-mili sa skoro istom ekipom. Kako bisteopisali va{u saradnju i rad na novoj pred-stavi?

VM: Saradnju sa ljudimauklju~enim u na{e pozori{te bih najkra}eopisao kao jedno veliko zadovoljstvo,

Vlatko @drale i Vladimir Mulina

Slavica Petrovi} Ana Mitri} i Vladimir Mulina

10 Januar 2014.

F I L M

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Prvi Srpski filmski festival odràn 6. 7.i 8. decembra u îkagu, predstavio jenajnovija filmska dostignu}a Srbije,

pobrao ovacije publike, ali i pohvale prili~nostrogih ameri~kih kriti~ara u brojnim elitnim~asopisima SAD. Besprekorna organizacija,savr{en izbor filmova, odli~an marketinglista “Ogledalo” koga su preneli ameri~kimediji, prisustvo predstavnika Srbije ili~nosti iz javnog ìvota, izazvali su do sadanezabeleèno na festivalima ovog tipa,pojavile su se duge liste ~ekanja, jer je brojzainteresovanih bio daleko ve}i od brojamesta u bioskopskoj sali. Prvi put u istorijiameri~kih bioskopa igralo se srpsko kolo, nazatvaranju festivala ~lanovi folklorne grupe“Boùr” iz îkaga pokazali su i deo na{etradicije.

Nikada do sada nisu ameri~kimediji do detalja pisali o nekom srpskomkulturnom dogadjaju, kao o ovom Filmskomfestivalu. O na{im filmovima pisalo se uChicago Tribune, Sun Times, ChicagoRiders Daly Herald... Pre zvani~nog festivalaodràn je “prescribing” za filmske kriti~are,{to je od velikog zna~aja za reìsere, produ-cente i glumce, jer im je pruèna prilika dao njima pi{u najbolji filmski kriti~ari iotvaraju im se vrata za novu medjunarodnu

saradnju.Za ovaj trodnevni praznik srpske

kinematografije najzaslu`niji je osniva~ idirektor festivala Slavica Petrovi} ~ija je ovobila dugogodi{nja èlja. Gospodja Petrovi}je zahvaljuju}i vi{emese~nim pripremamauspela da re{i brojne probleme koji preteovako velike festivale i da ovim Srpskimfestivalom nadma{i sva o~ekivanja, zahvalju-ju}i svom iskustvu koje ima kao vi{egodi{njiorganizator velikih koncerata i kulturnihdogadjaja u Americi, ali i kao glumica idirektor Srpskog pozori{ta u îkagu.

U presti`nom Muviko teatru uzvani~nom delu programa prikazani su fil-movi, koji su ve} predstavljeni publici na

raznim festivalima u Srbiji i Evropi, sa kojihsu poneli i brojne nagrade. To su “Krugovi”Srdana Golubovi}a, “Falsifikator” GoranaMarkovi}a, “Kad svane dan” GoranaPaskaljevi}a, “Mamaro{” Mom~ila MomeMrdakovi}a, “Dràva” i “Put ruàma posut”Marka Novakovi}a. Posetioci su imali pri-liku da vide i nekoliko dokumentarnih fil-mova. Svi filmovi su titlovani i prevedeni naengleski jezik, tako da su i Amerikanciuìvali u njima. Kao bonus film, emitovanje kratkometra`ni film ~ikaànina RatkaMom~ilovi}a “Eyes Manouche” koji je ve}oven~an sa nekoliko nagrada.

Sve~anosti su prisustvovali pred-stavnici Ambasade Srbije, Neboj{a

A}imovi}, generalni konzul, AleksandarVlajkovi}, zamenik direktora Kancelarije zadijasporu Vlade Srbije, Vlade Divac,predsednik Olimpijskog komiteta Srbije,Vlado Bjelopetrovi} sa suprugom, NenadStankovi} iz Toronta, organizator Srpskogfilmskog festivala u Kanadi i brojni ugledniSrbi i Amerikanci iz SAD. U svom poz-dravnom govoru gospodin AleksandarVlajkovi}, izrazio je iskrene ~estitke naorganizaciji i zahvalio se prisutnima naodzivu. Rekao je da je sre}an {to se nalaziu îkagu i {to je Kancelarija za dijasporudeo jednog ovako velikog kulturnog dogad-jaja i promocije Srbije u srcu îkaga.

Glumica Vesna Stanojevi}, koja jeza ovu priliku specijalno stigla iz Londona injen kolega Tihomir Stani}, specijalni gostfestivala, nisu krili odu{evljenje atmosferomi publikom, koja je retku priliku da razgo-vara sa umetnicima.

– Smotra srpske kinematografija jemoja davna{nja èlja. Poslednjih {est godinasam radila na njenoj realizaciji, ali samuspela festival da realizujem tek kada samostvarila saradnju sa AleksandromVlajkovi}em, zamenikom direktoraKancelarije za dijasporu. On je kao biv{idirektor “Avala filma” imao razumevanje iiskustvo da pomogne ovaj festival. Zvani~niorganizator smotre je moj list “Ogledalo” u

SRPSKI FILM FEST

Vladimir Mulina, Slavica Petrovi} i Tihomir Stani}

Vlade Divac, Vesna Stanojevi}, Zoran Golubovi}, Slavica Petrovi} i Aleksandar Vlajkovi} Gosti glumci sa Odborom filmskog festivala

Lepo je bilo doìveti ovakvu atmosferu u najlep{em ~ika{kom bioskopu

biznis - serbianmirror.com · aktuelno januar 2014. 5 pi{e: marijana maljkovi} pregovori o ^lanstvu...

Documents