1. IDENTIFIKACIJA POTREBE U OKRUŽENJU

Vekovima, ljudi su koristili vetroenergiju, za pokretanje brodova (stari Egipćani) ili za pokretanje vetrenjača na mlinovima (Persijanci). Holanđani su poznati po svojim vetrenjačama, koje su iskorišćene za kao model za današenje vetrogeneratore. Vetar je besplatan i uz pomoć moderne tehnologije može biti uspešno iskorišćen. Kada je izgradnja vetrenjače gotova, ne proizvode se zagađivači i štetni gasovi. Iako su vetrenjače veoma visoke, ne zauzimaju mnogo mesta. To znači da se zemlja oko vetrenjače može i dalje koristiti. To je naročito slučaj u poljoprivrednim područjima, gde se nesmetano nastavlja obrađivanje zemlje. Vetar je zapravo jedan vid solarne energije, tako da ima slične koristi u pogledu čistoće energije, iskoristivosti i obnovljivosti. Neka istraživanja tvrde da ima dovoljno vetra da se električnom energijom snabde trećina svetskih potreba.

Male vetroturbine mogu se koristiti u udaljenim mestima za napajanje kuća koje su suviše daleko od mreže. Što veća brzina vetra, to bolje. Većina malih/mikro vetroturbina počinje da proizvodi električnu energiju pri brzini vetra od 3-4 m/s i dostiže maksimum pri brzini vetra od 10-12 m/s. Vetar predstavlja neiscrpan ekološki izvor energije čiji globalni potencijal višestruko prevazilazi svetske potrebe za električnom energijom. Oko 2% dozračene sunčeve energije se pretvori u vetar. Vetroenergija se koristi tako što vetar prolazi kroz sečiva vetrenjače i rotira bazu. Baza je povezana sa prenosnikom i generatorom, koji pretvara mehaničku energiju u električnu, koju ćemo posle iskoristitii za zagrevanje vode a samim tim i zagrevanje ciljnog prostora.

Šta je vetar?Vetar kao oblik sunčeve energije predstavlja usmereno kretanje vazdušnih

masa. Nastaje kao posledica razlika u atmosferskim pritiscima, koje su uzrokovane nejednakim zagrevanjem vazdušnih masa. Razlikuju se globalni i lokalni vetrovi. Najjednostavnija definicija vetra bi bila: “Vetar je strujanje vazduha iznad Zemljine povrsine.”

Odakle dolazi energija vetra? Svi obnovljivi izvori energije (osim plime i geotermalne energije), pa čak i energije u fosilnim gorivima, na kraju dolazi od sunca. Sunce zrači 174.423.000.000.000 kilovat-časova energije na zemlju na sat. Drugim rečima, zemlja dobija 1,74 x 10 na 17-ti vati snage. Oko 1 do 2 odsto energije koja dolazi od sunca se pretvara u energiju vetra. To je oko 50 do 100 puta više od energije koja se pretvara u biomase svih biljaka na Zemlji. Vetroenergija

nije skupa, čist je i pouzdan način dobijanja energije bez štetnih uticaja – turbine ne emituju hemijske ili radioaktivne zagađivače.

Godinama unazad pokušavamo da što bolje iskoristimo prirodne resurse, kako bismo sacuvali prirodu i naravno uvecali budžet štednjom. Na osnovu istraživanja, dosli smo do zaljučka da je sada to stvarno moguće i da je krajnje vreme da iskoristimo tu mogućnnost. Ako posle svega navedenog mladi preduzetnik koji započinje sopstveni posao, počne sa proizvodnjom grejnog sistema kojeg nema na tržištu, šanse za uspehom i opstankom na tom tržištu se drastično uvećavaju.

Anketa obavljena u Zrenjaninu daje sledeće rezultate:

Dijagram 1. Rezultati istrage vezane za korišćenje centralnog grejanja

1-da2-ne

Dijagram 2. Rezultati istrage vezane za korišćenje energenata

Dijagram 3. Rezultati istrage odnosa cena i kvaliteta

1-prirodni gas2-struja3-drva4-ugalj5-ostalo

1-ne2-da

Dijagram 4. Rezultati istrage vezane za nove sisteme grejanja

1-da2-ne

2. OPIS PREDUZETNIČKE IDEJE

Inicijalna kapisla koja je služila kao pokretač ove firme je ideja o ekonomičmom, samostalnom i održivom grejnom sistemu. Gledajući druge grejne sisteme, jasno se mogu zaključiti njihove loše strane kao što su:

1. cena energenata1.1. struja (kw/h): u zelenoj zoni 3,864 din.

plava zona 5,796 din crvena zona 11,592 din1.2. zemni gas (Sm3):

31,97 din.+8% pdv1.3. ugalj (tona):

lignit- 6.200,00 din. mrki- 12.000,00 din. kameni- 19.500,00 din.

1.4. ogrevno drvo (m3): 3.000,00 din/ m³

2.gubitak pri transportu:

2.1. linijske gubitke toplote- direktno zavisni od dužine cevovoda2.2. lokalni- zavisi od konstrukcije cevovoda i predstavlja se u

procentima od linijskog gubitka toplote

3.uticaj na životnu sredine:3.1.emisija štetnih gasova:

CO2 - ugljenik dioksidCO - ugljenik monoksidNO - azot (II) oksidNO2 - azot(IV) oksidN 2O - azot (I) oksid

3.2.eksploatacije fosilnih goriva i šumnih resursa (rudokopovi, naftne bušotine)

3.3. havarije na postrojenjima za preradu fosilnih goriva

Svi gore navedeni razlozi su navedeni i u akcionom planu Evropske Unije koji ima za cilj da sve članice do 2020. godine povećaju udeo utroška energije iz obnovljivih izvora na minimalnih 20%.

Uz proizvod ekološkog zagrevanja prostorija upotrebom vetra, smanjujemo mesečne izdatke i emisiju ugljen-dioksida na minimum. Naziv preduzeća je “ECO HEATIN SYSTEM D.O.O.” sa sedištem u Zrenjaninu. U planu je da se u industrijskoj zoni grada Zrenjanina napravi proizvodni pogon sa kancelarijama. U pogon bi spadale dve odvojene industrijske hale, tako da u jednoj bude proizvodnja vetrenjača, dok bi u drugoj bila proizvodnja svih ostalih elemenata potrebnih za centralno grejanje. Celokupan proces proizvodnje će biti kasnije detaljno objašnjen.

Slika 1. logo firme

“ ECO HEATIN SYSTEM D.O.O.” ima ambiciju da za pet do sedam godina proširi poslovanje van okvira Srbije, te je iz tog razloga kao zvanični naziv preduzeća usvojen na engleskom. U prvoj fazi razvoja “ ECO HEATIN SYSTEM D.O.O.” akcenat bi bio na instaliranje sistema u domaćinstvima i mala preduzeća, dok bi se u narednim godinama proširila proizvodnja koja bi zadovoljavalapotrebe velikih industrijskih postrojenja.

Ovo preduzeće će zadovoljiti potrebe osnivača i zaposlenih u unapređenju njihovih procesa rada, zadovovoljenju potrošača i obezbeđenje kavalitetnog grejanja. Želimo da svakom članu tima omogućimo da izese svoje ideje i stavove i da kroz zajedničku saradnju dođemo do najboljeg mogućeg rešenja. Naše usluge će prvenstveno imati za cilj da korisnicima omogućiti ekonomičnu, i efikasnu toplotnu energiju.

3. Generisanje i opis inovacije

3.1. Nastanak vetrenjača:Vetrotroturbine, poznatije kao vetrenjače koriste se već oko 1000 godina.

Tokom 19. veka masovno su korišćene za pokretanje mlinova, strugara ili pumpi za vodu posebno u Holandji, Danskoj i SAD.

Za vetrenjače je karakteristično da pretvaraju energiju kretanja vetra u energiju obrtnog kretanja, pa je neposredan ishod njihove funkcije vratilo koje se obrće i može pokretati neki radni uređaj. Koeficijent korisnog dejstva ovih mašina (tj. količnik energije proizvedene na obrtnom vratilu i energije koju vetar utroši na to obrtanje) ne može preći Betz-ovu teoretsku granicu od 16/27 ili u procentima 59,3%.

Prema uzajamnom položaju obrtne ose rotora i pravca vetra koji ga pokreće, vetroturbine se dele na aksijalne (osa rotora uglavnom paralelna sa podlogom, tj. pravac vetra duž te ose) i radijalne (osa rotora uglavnom upravna na podlogu, tj. pravac vetra upravan na tu osu).

3.2. Generisanje inovacije u okviru “ ECO HEATIN SYSTEM D.O.O.” Zrenjanin

Kao što je već rečeno, osnovna ideja koja će biti materijalizovana u ovom poslu je proizvodnja ekonomičnijeg grejnog sistema. Anketama koje su sprovedene, pokazano je da da korisnici nisu zadovoljni odnosom cene i kvaliteta energenata koje koriste i da bi rado probali neki novi grejni sistem u kojem je potrebno veće početno ulaganje ali i očigledna isplativost nakon nekoliko godina.

Tehnologija proizvodnje ovog grejnog sistema je:

1. prijem materijala2. skladištenje materijala3. proizvodnja lopatica vetroturbina4. sklapanje rotorskog sklopa5. testiranje fizičkih modela u aerodinamičkim tunelima6. proizvodnja čeličnih stubova konusnog oblika7. obrada cevi za razvod toplotne energije po grejnom objektu8. prerada prethodno nabavljenih radijatora9. skladištenje tipskih delova spremnih za finalnu montažu

Da bi ovaj inovativni sistem grejanja doživeo uspeh, potrebno je:1. Patentiranje sistema2. Organizovanje prezentacija u svim većim gradovima Srbije3. Ugrađivanje sistema po promotivnim cenama prvih godinu dana4. Održavati trend stečen na domaćem tržištu a kad se trend u potpunosti

prihvatiti krenuti u internacionalne promocije

4. Opis proizvoda

‘Eco heating system’ koji koristi snagu vetra za zagrevanje prostorija. Naime, vetrogenerator, srazmerne veličine sa kvadraturom prostora koja se zagreva, konverzuje kinetičku energiju vetra u mehaničku zahvaljujući aerodinamičkom obliku lopatica vetroturbina. Kao kod avionskih krila, lopatica turbine ima aerodinamički profil, te vazduh sa zadnje strane lopatice struji brže od vazduha sa prednje strane, gledano u smeru vetra. Usled razlike u brzinama strujanja vazduha javlja se razlika u pritiscima sa zadnje i prednje starne lopatice turbine, što uzrokuje uzgonsku silu, čija projekcija na ravan rotacije generiše obrtni moment. S obzirom da lopatica rotira, za sile koje deluju na lopaticu merodavna je brzina vetra (v) i obimna brzina (vt) posmatranog segmenta lopatice, odnosno relativna brzina vetra u odnosu na lopaticu turbine. Kod realnih vetroturbina maksimalan stepen iskorišćenja kreće se od 40 do 45%. Interesantno je uporediti stepen iskorišćenja snage Cp vetroturbine sa koeficijentom iskorišćenja hemijske energije uglja u termoelektranama, koji iznosi (30 — 40)%.

Pri nekoj brzini vetra, promenom brzine obrtanja vetroturbine menja se upadni ugao relativne brzine vetra, te se menja sila uzgona i stepen iskorišćenja Cp. Može se zaključiti da za neku brzinu vetra v postoji optimalna brzina obrtanja turbine pri kojoj je stepen iskorišćenja maksimalan. Odnosno, za svaku brzinu vetra postoji optimalna brzina obrtanja vetroturbine pri kojoj je stepen iskorišćenja najveći. Povezivanjem ovih maksimuma dobija se mehanička karakteristika vetroturbine. Pri promeni brzine vetra potrebno je menjati brzinu obrtanja rotora vetroturbine da bi se postigao režim sa najvećim stepenom iskorišćenja. Zato savremeni vetrogeneratori rade sa promenljivom brzinom obrtanja. Pri velikim brzinama vetra (iznad 25 m/s) vetroturbina se iz sigurnosnih razloga zaustavlja. Projektovati vetroturbinu za rad pri velikim brzinama vetra je tehnički moguće ali je neekonomično. Vetroturbina ima i minimalnu radnu brzinu, jer pri malim brzinama vetra njen rad postaje neefikasan i nestabilan. Dakle, vetroagregat normalno radi u određenom opsegu brzine vetra. Minimalna brzina vetra pri kojoj trokraki (uobičajni) vetroagregat počinje da proizvodi električnu energiju je 2.5-3.5 m/s, dok je nominalna radna brzina vetra 10-13 m/s. Poznаto je dа su u nаšoj zemlji potencionаlni lokаliteti zа rаzvoj vetroenergetike plаninski venci istočne Srbije, Vojvodinа, plаninske zаrаvni u centrаlnoj Srbiji i doline Dunаvа, Sаve i Morаve. Ovа područijа su ideаlno mesto zа izgrаdnju vetrogeneratora, jer prosečnа

brzinа vetrа prelаzi 6 m/s, а kvаlitet istog spаdа među nаjbolje u Evropi, što je premа iskustvimа zemаljа (Holаndijа, Nemаčkа, Špаnijа, Portugаl, itd.) kojа se bаve već duže od 20 godinа ovom oblаšću, više nego dobrа investicijа. Konstrukcija samog vetroagregata data je na slici:

Slika 2. konstrukcija vetrogeneratora

Osnovni problem pri konverziji energije vetra u električnu je obezbeđenje pouzdanog i efikasnog rada vetrogeneratora pri promenljivoj snazi vetra. Efikasan rad vetroagregata zahteva prilagođavanje vetroturbine brzini vetra tako da se ostvari maksimalan stepen iskorišćenja uz zadovoljenje električnih i mehaničkih ograničenja.

U ‘eco heating system’-u koristi se vetrogenerator sa indukcionom mašinom sa namotanim rotorom kao vetrogeneratorom čija je karakteristika primena namotanog rotora i rotorskog otpornika koji se napaja preko trofazne usmerače. U ovom tipu vetrogeneratora može se u užem opsegu menjati brzina asinhronog generatora promenom karakteristike momenat-brzina ispada u grupu sa delimično promenljivom brzinom obrtaja. Pomoću regulisane usmerače vrši se dinamička promena otpornosti u rotorskom kolu, čime se menja nagib mehaničke karakteristike, odnosno radon klizanje asinhrone mašine.

Slika 3. Šema konverzije energije vetra u električnu

Nerealno bi bilo da se neki veći objekat samostalno zagreva sa snagom proizvedenom od jednog vetrogeneratora normalne veličine (uzimajući u obzir koliko radnog protora zauzima), pa se u tom slučaju primenjuje sistem koji podrazumeva ili korišćenje više vetrogeneratora ili procentualno učešće električne energije sa elektrodistributivne mreže. Takođe u slučaju da vetar nije dovoljno jakog intezita da vetrogenerator proizvodi električnu energiju, automatski se aktivira upotreba električne energije sa elektrodistributivne mreže.

Za konverziju električne energije u toplotnu koristi se protočni električni kotao i bojler čiji je princip rada zasnovan na direktnom pretvaranju električne energije u toplotnu. EPK-Oganj je proizvod samostalne zanatske radnje ’Katana’ iz Kragujevca koji je tako konstruisan i napravljen od takvih materijala da ne postoji mogućnost kvara. Jedan EPK-Oganj ima grejnu površinu od 60 do 300 m2 u zavisnosti od modela. Naravno da što je model veće grejne površi, veći je i utrošak struje pa je svakako potrebna veća količina električne energije a samim tim i veličina ili broj vetrogeneratora. Prethodnim ispitvanjma dokazano je da jedan vetrogerator dužine lopatica 3.0m uz prosečan vetar brzine 5 m/s može da proizvede dnevni energijski izlaz od 6.2 kWh, što je više nego dovoljno za korištenje iznad navedenog protočnog bojlera grejne površi od 60m2.

Na slici je prikazana šema vezivanja pomenutog modela protočnog bojlera:

Slika 4. Šema vezivanja bojlera(koltla) za sistem grejanja

Dalje se zagrejana voda pumpnim sistemom provodi kroz cevni sistem do grejnog tela (radijatora). Voda struji kroz razvodnu cevnu mrežu na temperaturi tr (90, 80oC), a vraća se ohlađena povratnom mrežom, na temperaturi tp (70, 60oC), nakon predaje toplote u grejnom telu. Prečnici odgovarajućih deonica razvodne i povratne cevne mreže kod toplovodnog grejanja približno su jednaki.

5. Opis tehnologije

Prvi od poslova proizvodnje je skladištenje proizvodnog materijala koji zbog svoje visoke tržišne cene mora biti posebno tretiran. Materijale na koje treba posebno obratiti pažnju jesu, epoksidna smola ojačana staklenim vlaknma za proizvodnju lopatica vetrogeneratora, neodymium magneti koji se koriste za proizvodnju generatora, EPK-protočne bojlere kao i bakarne cevi koje služe za izradu cevne mreže.

U proizvodnom pogonu se u specijalizovane kalupe uz nadzor visoko stručnog osoblja izlivaju lopatice tipskih dimenzija. Za proizvodnju lopatica koristi se proces integralne lopatice (Integral Blade) u kojem se cela lopatica izliva u jednom komadu, a izrađena je od epoksidnih smola ojačanih staklenim vlaknima i balsa drveta. Kao rezultat toga, lopatica nema ni šavove ni lepljene spojeve i izuzetno je robusna. Koristeći procesu kvantne lopatice (Quantum Blade), težina lopatice rotora manja je za 20% od težine konvecionalno proizvedenih lopatica.Spajanje sklopa vetroturbine se odvija čim se završi proizvodnja generatora. U sklop vetroturbine spadaju spiner, na koji se naknadno montiraju lopatice, glavno ležište, glavna osovina, kućište generatora, kočnica diska (u slučaju prevelikog intezitea vetra, kočnica se aktivira), amortizer motora (smanjuje turbulencije), reduktori, servisni kran, sistem za hlađenje, antena, aneomometar (služi za praćenje svtarne brzine vetra) i generator (pretvara mehaničku energiju u električnu).

Proizvodnja stubova za vetrogeneratore se odvija u zasebnoj proizvodnoj hali. Subovi se proizvode proporcionalno sa veličinom lopatice. Proizvedeni su od čeličnih tabli različitih debljina spojenih u cevasti oblik sa tim da se radijus povećava poprečnog preseka povećava ka dnu stuba, odnosno stub ima kupast oblik. Njihovo spajanje se vrši zavarivanjem korištenjem automatizovanog aparata za zavarivanje. Uglavnom je visina stuba veća od 6 metara, te se u tom sučaju stubovi dele na jednake segmente najveće zasebne dužine 6.0m koji se naknadno spajaju zavrtnjevima. Pri proizvodnji, u stubovima se postavljaju sve poterbne instalacije.

Več je rečeno da ce se protočni bojleri koji služe za direktno pretvaranje elektične energije u toplotnu koristiti EPK-oganj koji će se naručivati od našeg poslovnog partnera ’SZR KATANA’ iz Kragujevca. Takođe, od istog dobavljača dopremaće se i pumpe za ostvarivanje prinudnog strujanja vode u sistemu.

Izrada cevne mreže se radi u istoj proizvodnoj hali gde se proizvode i stubovi za vetrogeneratore. Cevna mreža se proizvodi od bakarnih cevi različitih prečnika. Zahvaljujući svojoj trajnosti, prilagodljivosti, praktičnosti i otpornosti na spoljne uticaje, ugrađeni bakarni cevni sistem može decenijama biti u upotrebi. U proizvodnom pogonu se oblikuju cevi u zavisnosti od potrebe klijenata kao i od položaja cevi u cevnoj mreži. Cevna mreža se može podelit prema položaju cevi u sistemu na: glavni usponski vod, horizontalna razvodna mreža, usponski vodovi i priključci.

Radijatori se ne proizvode u našem proizvodnom pogonu, nego se naručuju od poslovnog partnera, kompanije ’Rovex inženjering d.o.o.’ koji su zastupljeni za uvoz norveških radijatora modernog dizajna, tako da naši klijenti imaju mogućnost kataloškog izbora radijatora koji im se sviđa.

6. OPIS TRŽIŠTA – CILJNIH KORISNIKA

Tržište o kome je reč za ovakav projekat se svakako ne može ogedati u jednom gradu. Ulaganja su izuzetno velika, te je normalno da su i cilje vi izuzetno visoki. Ciljna grupa našeg preduzeća su svi klijenti koji žive u oblastima gde je moguće iskoristiti potencijal vetra a to su prvenstveno planinski venci istočne Srbije, Vojvodinа, plаninske zаrаvni u centrаlnoj Srbiji i doline Dunаvа, Sаve i Morаve. Ciljna gupa su svakako klijenti koji stanuju u stambenim kućama jer je vrlo teško izvodjiv ekološki sistem grejanja za stambene zgrada, samim tim što je gotovo nemoguće postaviti vetrogenerator na stambenu zgradu kao i što je nemoguće jednim vetrogeneratorom zadovoljiti potrebe grejne površi cele stambene zgrade. Takođe, dodatni problem sa klijentima u stambenim zgradama je taj što je u njima uglavnom već razvučen sistem centralnog grejanja spojen na gradsku toplotnu mrežu.

8. TRŽIŠNA STRATEGIJA

Strategija preduzeća, je u isto vreme i pokazivač smera budućih koraka koje će preduzeće preduzimati kako bi se pomerilo iz sadašnje i željenu poziciju. To je plan aktivnosti koje svi zaposleni treba da koordinirano izvršavaju.

Kada je ovo preduzeće u pitanju,prvenstveno je važno orijentisati se na tržište Srbije, kako bismo se vremenom sa velikom sigurnošću mogli proširiti na pogodne teritorije bivše SFRJ. Korisnici proizvoda teško menjaju navike, jer svaka promena od njih traži vreme da joj posvete i razmišljanje. Imamo na umu i to da nisu svi korisnici podjednako zainteresovani za inovativni proizvod. Drugi važan razlog pripremanja tržišta na inovaciju jeste i konkurencija koja će biti detaljnije opisana u narednom poglavlju. S toga mi biramo tržišnu nišu koju smo izdvojili u poglavlju broj 6.

Strategija obuhvata rizik koji svako inovativno poslovanje nosi sa sobom kao i na odabir jedinstvene karakteristike za ciljnog korisnika. Druga stavka koju strategija podrazumeva jeste zadovoljenje istinske potrebe korisnika umesto bezciljne borbe sa konkurentima. Stretegija u suštini podrezumeva ponudu jedinstvenih katakteristika za ciljnog korisnika proizvoda, omogućavajući mu, uz naplatu malo više cene, dugoročnu uštedu. Ova strategija iziskuje od nas da:

definišemo potrebe korisnika proizvode imamo odličan proces razvoja proizvoda fleksibilan proizvodne sistem identifikujemo korisnike edukujemo ih budemo medju prva tri preduzeća na tržištu

Konačan prikaz tržišne strategije, uslovljen je SWOT analizom, koja nam je pomogla za dalja definisanja.

8.1 SWOT analiza

SNAGE SLABOSTI ŠANSE PRETNJEJak marketing, i potenciranje na vođenje računa o ekonomičnom načinu grejanja

Novo preduzeće, jaka konkurencija, stabilan rejting konkurenata.

Sve veći broj korisnika orijentisanih ka obnovljivim izvorima energije

Nedefinisane zakonske regulative

Jaki odnosi i izuzetna saradnja sa dobavljačima sirovina i poluproizvoda i jaki unutar-organizacioni odnosi .

Neiskustvo pokretača inicijative za otvaranjem proizvodnog pogona po pitanju poznavanja proizvodne industrije

Mogućnost subvencionisanja od strane EU

Imanje u vidu strah korisnika od inovacija

Izuzetna logistička podrška i obezbeđeno kratko vreme čekanja gotovih proizvoda -primena just in time metode.

Nabavka materijala za izgradnju vetrogeneratora

Rast promotivnih i distributivnih kanala u funkciji povećanja korišćenja proizvoda.

Nepovoljni vremenski uslovi

9. DEFINISANJE KONKURENCIJE

Analizom konkurencije u Srbiji smo radili tražeći kompanije koje se bave proizvodnjom vetrogeneratora i centralnog grejanja, i došli smo do zaključka da konkurencije za sada u Srbiji nema. Naravno da postoje mnogobrojne kompanije koje se bave ugradnjom centralnog grejanja, takodje postoji veliki broj samostalnih zanatskih radnji čija je jedna od delatnosti proizvodnja malih vetrenjača, ali svakako ne postoji preduzeće koje se bavi kompletnom proizvodnjom kvalitetnih vetrogeneratora koji mogu da proizvedu dovoljno električne energije za zagrevanje traženih grejnih površi.

Konkurencuija u vidu stranih kompanija će naravno biti problem kada preduzeće “ ECO HEATIN SYSTEM D.O.O.” počne sa promocijom i osvajanjem stranog tržišta. Kao glavni proizvođač vetrogeneratora u svetu spominje se kompanija iz Amerike ‘ERICO’ sa sedištem u Ohaju. Već je navedeno da je u planu tek za 5-7 godina proboj na strano tržište, tako da detaljna analiza ovde neće biti rađena jer smo već rekli koje nam je tržište prioritet. Godinama unapred ćemo se razvijati i pripremati za strano tržište gde možemo očekivati jaku konkurenciju.

10. ODREĐIVANJE LOKACIJE I PROSTORA

Preduzeće “ ECO HEATIN SYSTEM D.O.O.” imaće sedište u Zrenjaninu, u inustrijskoj zoni ‘JUGOISTOK EČKA’. Lokalitet je izuzetno povoljan zbog velike površine na kojoj možemo izgraditi naša postrojenja, takođe se u blizini nalaze gradski tranzitni put(obilaznica), i Aerodrom ‘Zrenjanin’ za koji je planirana rekonstrukcija, a pogotovo je povoljan što postoji mogućnost rada u režimu ‘Slobodne zone Zrenjanin’.

Slika 5. Industrijska zona JUGOISTOK EČKA

Što se prostora tiče, pogon će ovako biti raspodeljen:

Legenda: 1-Postrojenje za proizvodnju stbova i cevnih sistema; 2-Skladišteni prostor neobradjenog materijala za proizvodnju stubova i cevnih elemenata; 3-Skladišteni prostor za odlaganje završenih elemenata stubova i cevnih sistema; 4-Postrojenje za proizvodnju lopatica i sklapanje delova rotora vetrogeneratora; 5- Skladišteni prostor neobradjenog

materijala za proizvodnju lopatica i delovi za spajanje rotora vetrogeneratora; 6- Skladišteni prostor za odlaganje završenih lopatica i rotoa za vetrogeneratora; 7-

Kancelarijski prostor

11. MENADŽMENT, ORGANIZACIJA I VLASNIŠTVO