B I Z N I S

2 Decembar 2017.

3www.serbianmirror.comDecembar 2017.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

“Slepi putnik na brodu ludaka” strana 6

Dobrica na filmu i privatno strana 7

Istorija srpskog filma strana 8

Novi `ivot “Skuplja~a perja”

Festival srpskog filma u Toronu strana 9

Ni{ki dokumentarac putuje u Ameriku strana 10

Ferman turskog cara - predaja gradova strana 11

Tamburica spaja i povezuje svet strana 12

Protekli dogadjaji strana 13

Marija Karan, zvezda o kojoj }e

se tek pri~ati strane 16-17

Kusturi~in film sti`e u ^ikago strane 18-19

Usluge kompanije GO4YU dijapori strana 20

Akademija Sveti Sava strana 21

Novi feljton: Gvozdeni puk strana 22

Pravoslavlje: Vera i `ivot strana 23

Iz konzulata: Po~ast srpskim ratnicima

i dobrovoljcima iz Americi

Prezentacija Srbije na sajmu u ^ikagu strana 24

Horoskop za decembar strane 26-27

Kulinarstvo Aleksandra Sa{e [oji}a strana 28

^estitke, mediji i mali oglasi strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev,

Ivan Kalauzovi} (Beograd)

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

RE^ UREDNIKA

Uruci vam jef i l m s k oi z d a n j e

Srpskog ogledala.@elja nam

je bila da ovaj brojzavr{imo i donesemo ~itaocima i lju-biteljima filma pre samog filmskog festi-vala, pa je i sadr`aj u tom maniru.

Pod sloganom: “SPOJENI FIL-MOM, OBJEDINJENI LJUBAVLJU“ Donosi-mo Vam jo{ jedan, peti po redu “Srpskifilmski festival ^ikago“ i nadamo se da}ete u`ivati u pa`ljivo biranim najnovijimfilmovima iz srpske produkcije.

Film je na{a zajedni~ka ljubav. Ona`ivi i posle “zadnje klape“. ^ak i poslega{enja projektora u bioskopskoj dvorani.

Navodi nas na razmi{ljanja idonosi nova iskustva, nove emocije, asamim tim omogu}ava da sazrevamo kaoljudi. Da se povezujemo medjusobno ibolje razumemo. Otkriva nam karatkerena{eg mentaliteta na duhovit ili setan, alive{t na~in i svakako ~ini da ne zaboravi-

mo ko smo i odakle dolazimo.Veliko nam je zadovoljtsvo da vas

pozovemo na peti, sada ve} tradicionalniSrpski filmski festival ^ikago 2017.

Veliko hvala na{im gostima izSrbije, Njujorka i Holivuda.

Go{}ama, divnim glumicama HRI-STINI POPOVI], MA[I DAKI] I

MARIJI KARAN.Hvala Generalnom konzulatu R.

Srbije na pripremi gala prijema za na{esponzore i goste.

Veliko hvala na{im sponzorima naprepoznavanju zna~aja ovog najve}egkulturnog dogadjaja i pomo}i u promo-visanju srpske kulture. Hvala gledaocima,na razumevanju na{ih napora da ljubitelji-ma sedme umetnosti predstavimonajnovija filmska ostavrenja i na taj na~inse svi zajedno pribli`imo zavi~aju.

Pa onda neka nas spoji film i obje-dini ljubav.

@iveli!Srda~no va{aSlavica Petrovi}

Po{tovani ~itaoci, prijatelji ”Ogledala”,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

S R B I N F O

Decembar 2017.4

RESTORAN

SERBIAN VILLAGE Svake srede srpska muzika

Provereni srpski specijalitetiOdli~an prostor u restoranu za

va{e privatne proslave!

Ponedeljkom i petkom slu{ajte ameri~ki d`ez

3144 W. Irwing Park Road - Chicago IL 60618773.478.2900

Ha{ki tribunal izrekao jeprvostepenu presudu gen-eralu i ratnom komandan-

tu Vojske Republike Srpske RatkuMladi}u i osudio ga na do`ivotnukaznu zatvora. Mladi} je oslobod-jen optu`bi za genocid u {estop{tina (Klju~, Kotor Varo{,Sanski Most, Prijedor, Vlasenica iFo~a tokom rata u BiH), ali jeosudjen kao kriv za svih ostalih10 ta~aka optu`nice. Osudjen jeza genocid u Srebrenici, progon,istrebljenje, zlo~in protiv~ove~nosti, ubistvo, nehumanodelo prisilnog preme{tanja,deportaciju, terorisanje, pro-tivpravne napade na civile i uzi-manje talaca.

Kroz celo obrazlo`enjepresude, koje je trajalo gotovodva sata, provejavalo je jasnoshvatanje uloge ratnog liderabosanskih Srba, kog je Trbinualvideo kao jednu od klju~nih (akone i klju~nu) osoba iz grupe kojaje optu`ena za udru`eni zlo~ina~kipoduhvat (UZP).

Ovaj UZP – kog su~inili Radovan Karad`i}, Mom~iloKraji{nik, Biljana Plav{i}, NikolaKoljevi}, Bogdan Suboti},Mom~ilo Mandi} i Mi}o Stani{i}– teretio je Mladi}a u ve}inita~aka optu`nice. Osim toga {to jeMladi} bio vojni lider, u obraz-lo`enju presude navodi se i da jebio u direktnom kontaktu sa vlas-tima u Srbiji i ~lanovimageneral{taba Vojske Jugoslavije,da je u~estvovao i kontrolisao ras-turanje propagande vezane zabosanske Hrvate i Muslimane.Kako Ha{ki sud navodi, Mladi} jebio deo UZP koji je terorisaogradjane Sarajeva, a u kom su bilijo{ i Karad`i}, Kraji{nik, Plav{i},Koljevi} i Stanislav Gali}.

Predsednik i premijerkaSrbije imali su identi~ne izjavepovodom Mladi}eve presude.Aleksandar Vu~i} je pozvao svegradjane Srbije da “od danaspo~nu da gledaju u budu}nost“.Poru~io je celom regionu da “nijedan ni za radost ni za tugu, ve}

da se zamislimo {ta `elimo ubudu}nosti“. Predsednica VladeSrbije Ana Brnabi} izjavila je dapresuda Ratku Mladi}u nije izne-nadjenje za srpski narod i poru~ilada se treba okrenuti budu}nosti,kako bismo kona~no imali stabil-nu dr`avu.

Ha{ki sud nije imao zacilj da postigne pomirenje, ve} dadoka`e da su Srbi jedini krivci uprethodnom gradjanskom ratu naprostoru biv{e Jugoslavije, izjavioje ministar spoljnih poslova SrbijeIvica Da~i} komentari{u}i pre-sudu. Ha{ki sud zavr{ava svojepostojanje na isti na~in na koji jesve to vreme i postojao, a to je danije imao za cilj da postigne med-

jusobno pomirenje, ve} da doka`ei poka`e da su Srbi bili krivi i dasu oni jedini krivci u prethodnomgradjanskom ratu na prostorubiv{e Jugoslavije, rekao je Da~i}.Kako je naglasio, na Srbiji je daprihvati gre{ke koje su bile upro{losti, ali da ne dozvoli dabudemo optu`eni za ne{to za {tanismo krivi, a naro~ito da nedozvolimo da oni koji su ostalibez osude, to koriste kao optu`buprotiv celog jednog naroda.

Darko Mladi}, sin gener-ala Ratka Mladi}a, izjavio je da

tim odbrane njegovog oca odbijaodluku suda kojom je biv{ikomandant Vojske RepublikeSrpske osudjen na do`ivotnu robi-ju i najavljuje `albu.

Komentari{u}i dogadjajeza koje je sud osudio njegovogoca, Darko Mladi} je naglasio dasu hrvatske i bo{nja~ke snage uproteklom ratu u BiH bilepe{adija NATO alijanse, kojadonosi haos u svetu u nameri danjime vlada, {to je nemogu}a ikriminalna misija koja je ve}donela milione `rtava za ~iju smrtniko ne}e odgovarati.

- Na`alost, moram re}ida na Zapadu nema ni{ta novo.Ovo telo koje se naziva tri-

bunalom za zlo~ine u biv{ojJugoslaviji nije uspelo u misiji, jerje zanemarilo brojne srpske `rtve.Danas smo svedo~ili kako je prav-da zamenjena ratnom propagan-dom. ~injenice su zanemarene –istakao je Mladi}.

On je novinarima uHagu preneo i poruku svog oca,generala Mladi}a, nakon izricanjapresude.

- Rekao je da je sve ovola` i da je ovo komisija NATO-a,da poku{avaju kriminalizovati srp-ski narod koji se {titio od agresi-

je. Od kad se zavr{io rat u biv{ojJugoslaviji nije bilo prekida vatreu svetu i nismo videli verzije gen-erala Mladi}a u Siriji ili negdedrugo {irom sveta. Istovremeno,kada se druga strana odlu~i natakve poteze, tada nema sudjenjai procesuiranja zlo~ina – naglasioje Darko Mladi}.

Predsednik Saveza Srbaiz regiona Miodrag Linta ocenioje da je presuda Mladi}u sramna,nemoralna i duboko nepravedna ida njome Ha{ki tribunal nijedoprineo utvrdjivanju istine, ve}je “dodatno raspirio mr`nju i netr-peljivost i posejao novo seme zlana zapadnom Balkanu“...

“General Ratko Mladi}je srpski heroj koji je ~asnobranio svoj narod i to ne}e dapromeni nikakva presuda la`nogsuda zvanog Ha{ki tribunal“,navedeno je u saop{tenju SavezaSrba iz regiona. Linta je dodao da“ne postoji nijedan dokaz da jeRatko Mladi} naredio nekizlo~in“ i ocenio da “to nije zani-malo Ha{ki tribunal, jer je osud-juju}a presuda unapred bilanapisana“.

“Posebno je sramnoobrazlo`enje Ha{kog tribunala daje general Mladi} zna~ajno dopri-neo izvr{enju nepostoje}eg geno-cida u Srebrenici“, naveo je. Onje dodao da je jasno da je “Ha{kitribunal obi~an instrument zapad-nih sila koje 27 godina vode{tetnu i pogre{nu politiku premazapadnom Balkanu“.

“Za zapadne sile Srbi sui dalje kolektivni krivci i zlo~inciza oru`ane sukobe na prostorubiv{e Jugoslavije, a Hrvati,Bo{njaci u Albanci tobo`e nevine`rtve“, ocenio je Linta.

To {to je osudjen zagenocid na podru~ju Srebrenice,pokrenulo je pitanje mo`e li do}ido revizije tu`be Bosne iHercegovine protiv Srbije.Reaguju}i na presudu Mladi}u,predsednica Udru`enja MajkeSrebrenice Munira Suba{i} tvrdida to udru`enje, kako ka`e, defin-

itivno ima pravo da, nakonprvostepene presude RatkuMladi}u, tu`i Srbiju i RepublikuSrpsku za sve ono “u ~emu suu~estvovale“,

Advokat Toma Fila, kojije u osam procesa u~estvovao uradu Tribunala, rekao je da pre-suda Mladi}u ni na koji na~in nemo`e da uti~e na Srbiju i dodao:– U toj presudi, kao i u presudiKarad`i}u ne pominju se niSrbija ni Slobodan Milo{evi}.Zato i imate reakciju hrvatskogpremijera i predsednicePlenkovi}a i Grabar Kitarovi},{to u presudi nije pomenutaHrvatska, odnosno navodnizlo~ini u toj dr`avi. U prilogFilinim re~ima ide i izjavaglavnog tu`ioca Ha{kog tribunalaSer`a Bramerca. On je rekao,nakon {to je sud izrekao do`ivot-nu zatvorsku kaznu RatkuMladi}u, da to nije presuda~itavom srpskom narodu.

Fila je istakao da biobrazlo`enje suda, koji je Mladi}aosudio, bilo isto i za SlobodanaMilo{evi}a da je ostao `iv. – Onisu taj sud napravili kao antisrpskii u tom sudu su nekoliko ciljevapostavili – prvo Milo{evi}, paMladi}, pa Radovan Karad`i},zatim Nikola Koljevi}, koji seodlu~io na neki drugi na~in dare{i problem i kasnije BiljanaPlav{i}.

On je ocijenio da je zatoovaj sud i postojao i zato jemorao da uradi ovo {to je uradio.– To nije bio sud pravde, negojedan pravni monstrum, izmi{ljen,nezakonito postavljen od Savetabezbednosti, jer ne bi pro{ao naGeneralnoj skup{tini UN. Kako jepo~eo, tako }e i zavr{iti – rekaoje Fila. On je istakao da sudije uHa{kom tribunalu nije bilo brigaza dokaze.

– Njih ba{ briga zadokaze odbrane, njih i ne intere-suje {to je ~ovek na samrti, to jeza njih bezna~ajna olak{avaju}aokolnost. To su ljudi bez du{e –rekao je Fila.

P O L I T I K A

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.comDecembar 2017.

GENERALU MLADI]UDO@IVOTNA KAZNA

R A Z G O V O R S A P O V O D O M

6 Decembar 2017.

UBeogradu 1915. godine, udu{evnoj bolnici naGuberevcu, tokom Prvog

svetskog rata, poslednje dane svog`ivota provodi srpski pisac PetarKo~i}. Pored doktora i drugihpacijenata sa kojima je Ko~i}`iveo, film “Slepi putnik na broduludaka” prikazuje i Ko~i}evogoponenta, netalentovanog kul-turnog delatnika Kostu Hermana,koji je bio zamenik vojnog guver-mana u okupiranom Beogradu ikoji vodjen ljubomorom `eli danapakosti Ko~i}u.

Ovim filmom RTS seuklju~io u obele`avanjestogodi{njice smrti Petra Ko~i}a, aujedno i u obele`avanjustogodi{njice Velikog rata. Uglavnim ulogama su: IgorDjordjevi}, Tihomir Stani},Aleksandar Djurica, Ma{a Daki},Jelena Djoki} i mnogi drugi.

Po scenariju Vula @uri}a,re`iju potpisuje na{ poznati rediteljGoran Markovi}. Evo {ta ka`e osvom najnovijem filmu, koji nafestivalima osvaja nagrade, rediteljGoran Markovi}.

Reakcije publike napremijerama va{eg filma “Slepiputnik na brodu ludaka” suizvanredne. Svi su veoma zado-voljnu i film ocenjuju najvi{imocenama, a isto tako ne izlaze izsale smra~enog lica, ve} suodu{evljeni, iako je tema prili~note{ka. Nadam se da ste zadovljnitakvim reakcijama?

- Naravno da sam zado-voljan, jer sam se trudio da sve tone izgleda jako te{ko za gledaoca,ve} da s vremena na vreme buduintervali u kojima }e biti humornihpasa`a i da koliko god moguizbalansiram ta raspolo`enja.Mislim da je veoma va`no kadaimamo te{ke situacije da tu bude imalo humora, kako ne bi bilo sveprete{ko i morbidno, ve} da pos-toji i neki ventil, da se ljudi malonasmeju. I po reakcijama publike,uspeli smo u tome.

Koliko je Petar Ko~i}bio inspirativan za rad?

- Moram da priznamda pre ovog filma nisam znaomnogo o Petaru Ko~i}u,osim onoga iz lektire. PetarKo~i} jeste glavna li~nostpri~e, pa smo pisac i japrobali da rekonstrui{emo`ivot tog ~oveka i da probamoda otkrijemo kakav je on zapravobio. Ne samo njegova bolest, negoi uop{te njegova priroda. Jer jeosnovna ideja bila da se iskopakakav je to ~ovek bio, jer se o

Petru Ko~i}u veoma malo zna, ~akse ne zna ni gde mu je grob. A taideja da probate da vaskrsnetenekog ~oveka je bila dramati~na iprimamljiva.

Recite nam kako je bilona radu i stvaranju ovog filma?

- Atmosfera je bilaveoma dobra i trudili smo se dana ovim filmu poka`emo mnogovi{e od jedne biografije. Trudilismo se da uka`emo na ~injenicuda je u tom trenutku kada jeSrbija bila potpuno okupirana, preta~no 100 godina, jedna du{evnabolnica bila jedina slobodna teri-torija. To je bio, pored svih ostal-ih istorijskih podataka, najlep{imotiv u radu na stvaranju ovogfilma.

Du{evnabolnica Guberevacje bila jedna odzna~ajnih zgra-da 19. veka. Dali ste u njoj sni-mali ovaj filmili ta

zgrada vi{e ne postoji?- Du{evna bolnica

Guberevac jo{ uvek postoji. To jejedna vrlo interesantna zgrada usklopu bolni~kog kruga uBeogradu, medjutim ona je jakozapu{tena, {to je velika tragedija s

obzirom na to, da je jedna odnajva`nijih zgrada koje su izgrad-jene u 19. veku. Tu je zgradusagradio knez Mihailo kao prvudu{evnu bolnicu na Balkanu. Hteosam da snimam u toj bolnici, med-jutim ona je toliko zapu{tena da jesnimanje u njoj tehni~ki biloneizvodljivo. Kada sam u{ao u tuzgradu da je pogledam, bio samzgranut u kakvom je u`asnomstanju. U njoj i sada postoje poba-

cani bolni~ki kartoni du{evnihbolesnika ko zna iz kog

doba, to je naravno slikai prilika onoga {to sede{ava u na{oj zemlji.Zato smo morali daizaberemo potpunodrugo mesto. Snimalismo u Pan~evu u zgradiNarodnog muzeja.

Kako steizabrali glavnog

glumca IgoraDjordjevi}a, zaovu odgovor-nu ulogu ijeste lizadovoljnikako jeizneo?

-Igor jev e o m ad o b a rg l u m a ckoji jesada uv e l i k omu s p o n u .On je

jedan ozbiljan ~ovek koji jemnogo truda ulo`io u ovu ulogu,pre svega je neverovatno mnogoradio na jeziku, jer on jeBeogradjanin, a igrao je Bosanca.Igor je mnogo istra`ivao o Ko~i}ui moram da ka`em da je on oko

svog lika sam uradio ve}i deoposla od mene. Odli~no je uradiolik Ko~i}a, veoma sam zadovoljan.

Kada su istorijske~injenice u pitanju, velika jeodgovornost napisati tekst – sce-nario. Vule @uri} je novo ime uovom poslu {to se filma ti~e?

- Vule @uri} je jedan vrlointeresantan pisac, Sarajlija koji`ivi u Pan~evu. On se oslanjao nakazivanja jednoga ~oveka koji jeproveo vreme u du{evnoj bolnicisa Ko~i}em i zapisao ta~no sve {tase de{avalo. Medjutim, meni tonije bilo dovoljno i ja sam tra`iojo{ ne{to {to bi pove}alo dramskutenziju. Zapravo tra`io sam temu{ko-`enske sentimentalne vezekoje nisu bile zapisane. Tako samizmislio i taj odnos Salijerija iAmadeusa, koji je dao tom okupa-toru drugu dimenziju, tako da nijesamo glavna stvar u okupaciji negoi u ljubomori, i u stvarala~kojnemo}i i smatram da je sve todramski bolje uobli~ilo celu pri~u.To je bar moje mi{ljenje.

Dosta scenarija ste isami pisali za svoje filmove i ser-ije?

- Radio sam nekoliko fil-mova po scenariju Du{kaKova~evi}a: “Urnebesna tragedija“i “Sabirni centar“, radio samtakodje “Kordon“, koji je napisaodrugi pisac, a neke sam i ja sampisao. Recimo, u ovom filmumnogo sam saradjivao sa piscemkoji nije radio za film do sada, alije veoma talentovan pisac. Njemusam dosta toga sugerisao i pri-

tiskao na nekim stvarima o kojimasam ve} govorio, o tim sentimen-talnim linijama, {to on nije imao usvom prvobitnom scenariju.Uporno sam insistirao na ovome, aon je bio fleksibilan pisac, pa sameto na taj na~in u~estvovao uovom scenariju, ali ga ja nisampisao.

^injenica je da se prviput bavite jednim nacionalnimjunakom.

- Nisam se toliko baviotom temom, zapravo sam hteo daka`em da je u to vreme sve okolobilo ludo i jedino zdravo mesto jeta ludnica. To je aluzija zapravona ono {to se i danas de{ava okonas.

Da li mo`e da se ka`e,da ste `eleli da napravite para-lelu izmedju ludnice tog vreme-na i danas kod nas?

- Ne znam. U stvari da.Ima mnogo ludaka na sceni danas.Zapravo to {ta je normalno, a {tanije normalno, stra{no se mnogopromenilo i vi ne mo`ete danastvrditi da je ne{to normalno, a uisto vreme da ne potvrdite da nijenormalno. Tako da je tema otome {ta je ludilo jako aktuelna i,na`alost, to je na{a centralnatema.

Koji je va{ slede}i pro-jekat, na ~emu trenutno radite?

- Pa moram da ka`em dasam potro{io dosta vremena u`ivotu poku{avaju}i da snimimjedan veliki projekat za koji mis-lim da nedostaje zemlji iz kojepoti~em, a to je projekat “Goliotok“. Dva puta sam poku{ao dato uradim i nisam uspeo. Sadasam do{ao do tre}e varijante, tosada mo`e ispasti sme{no, ali jeideja da to bude kao erotski triler.Naime, otkrio sam da je jedanengleski pisac boravio u Beograduod 1948. do 1953. godine i bio jepo svoj prilici engleski {pijun.Do{ao sam na ideju da napravimpri~u iz ugla tog {pijuna, koji jevrlo devijantan, seksualno bizaran.Tako da }u iz vizure jednogtakvog ~oveka koji je sasvimposeban, da napravim pri~u oGolom otoku.

Gospodinu Markovi}u`elimo puno uspeha u radu nabudu}em projektu, a na{e ljubiteljefilma pozivamo da obavezno pogleda-ju njegov film “Slepi putnik na broduludaka” koji je na repertoaru na{egfestivala u petak 1. decembra. Jednaod glavnih `enskih glumica iz filmaMa{a Daki} je na{ gost festivala.Vidimo se na Srpskom filmskom fes-tivalu ikago!

“SLEPI PUTNIK NA BRODU LUDAKA“GORAN MARKOVI] O SVOM NAJNOVIJEM FILMU

P R O T E K L I D O G A D J A J I

7Decembar 2017.

Film “Ime Dobrica, prezimenepoznato“ – bajka za odrasleje odu{evila ~ikasku publiku

na premijeri u novembru, a glavniglumac Slavko [timac je samopotvrdio koliko je i dan-danas omil-jen kod publike.

Nakon premijere filma “ImeDobrica, prezime nepoznato“ SrdjePenezi}a u ~ika{kom bioskopu AMCniko se nije pomerio sa sedi{ta,`eljno ~ekaju}i glumca da se pojavikako bi ga pozdravili burnim aplau-zom i uputili mnoge pohvale kako zafilm, tako i za ulogu Dobrice.^itavih pola sata publika je postavl-jala pitanja Slavku [timcu, a u istovreme nije krila svoje odu{evljenje ifilmom i njegovim odgovorima, kojisu bili u stilu dobrice. Skromni iiskreni.

Poistovetili su se glumac iuloga u filmu, istopili se u jedno paje to jo{ vi{e podstaklo prisutne naodu{evljenje.

Dobili smo veliki broj lepihpisama zahvalnosti jer je o~igled-no da je publika `eljnaovakvih filmova, averovatno io v a k v estvarnosti.

Ovaj film i prisustvo Slavka[timca na{a publika }e jo{ dugopamtiti.

Ovom prilikom se zahvalju-jemo spon-

zorima koji su pomogli realizacijuove filmske premijere, a to su:

GO4YU, kompanija koja~ini da vam zavi~aj bude bli`i.

Jasna i Svemir Vojinovi} sasvojm imperijom transportnih pre-

duze}a pod svojim okriljemIMPERIAL EAGLE.

Hvala {to steuvek uz nas!

DOBRICA ODU[EVIO ^IKAGO[ta bi bilo kad bi svet bio pravedan, a `ivot lep.

www.serbianmirror.com

^ika{ka publika vi{estrukim aplauzom pozdravila Slavka [timca i njegovim najnovijim filmom

- Kona~no nešto pozi-tivno u filmskoj industriji namdolazi iz Srbije; umestouobi~ajenih ratnih tema imelodrama dolaze nam fil-movi poput Ime Dobrica prez-ime nepoznato, Santa MariaDella Salute... filmovi saporukom, pri~om i sadr`ajem.U ovom filmu ma kolikonemoguæe nam izgledadobrota i tolerancija glavnogjunaka Dobrice iz bioskopaizlazimo sa uverenjem da sunaši preci bili ovakvi a i sa`eljom da smo mi i svi okonas Dobrica.

Izjavio Dragan Vujo{evi}

Organizatorima puno hvala zadivno ve~e provedeno na filmskojpremijeri “IME DOBRICA PREZ-IME NEPOZNATO“. Ovakvi fil-movi su nam potrebni. Ne moguvam opisati to zadovoljstvo iu`itak koji nam je film priu{tio ikoju lepu poruku uputio.

Kako smo se lepo,rastere}eno i vedro ose{alinakon filma, a poseban u`itak izadovoljstvo je bio razgovor sadivnim Slavkom [timcem, nakonfilma. Svaka ~ast organizatorimai veliko hvala na trudu dapriu{tite Srbima ovakve dogadja-je! Ja }u ovaj dugo pamtiti.

Alex Savi}

8 Decembar 2017.

N A [ A K I N E M A T O G R A F I J A

Vi{e od 120 godina srpskifilm prati svetska de{avan-ja, a brojne nagrade sa

najzna~ajnijih festivala potvrdjuju injegov svetski kvalitet. Prva films-ka predstava prikazana je u Parizu28. decembra 1895, a samo {estmeseci kasnije, ista je prikazana 6.juna 1896. u Srbiji, u kafani “Kodzlatnog krsta“. Predstavi su pris-ustvovali kralj AleksandarObrenovi} i kraljica Natalija.

Da srpska kinematografijanikada nije kasnila za svetskom,govori i ~injenica da je pre Drugogsvetskog rata u Srbiji snimljeno 12filmova od kojih se neki i danasmogu pogledati u Jugoslovenskojkinoteci u Beogradu. Prvi stalnibioskop otvoren je u Beogradu1909, a ubrzo je usledilo otvaranjedrugih bioskopa u Beogradu idrugim gradovima Srbije.

Po~etak filmske produkci-je u Srbiji zapo~inje 1911. kada jeprvi filmski producent SvetozarBotori}, ina~e vlasnik bioskopa“Pariz“, anga`ovao francuske sni-matelje za proizvodnju filmskih`urnala o prestoni~kim dogadjajima.Tako su snimljena dva igrana filma,“@ivot i dela besmrtnog Vo`daKaradjordja“ i “Ulrih Celjski iVladislav Hunjadi“, koje je re`irao~i~a Ilija Stanojevi}, kao i doku-mentarni film “Ciganska svadba“.

U istoriji filma suzabele`eni i poku{aji DjokeBogdanovi}a sa njegovom velikomdokumentarnom produkcijom,bra}e Bo`e, Pere i Svetolika Savi}au uspostavljanju produkcije srpskihfilmova. Od 1911. do 1913, DeBeri je snimio oko 20 dokumen-tarnih filmova za SvetozaraBotori}a. Slavko Jovanovi} je uzLuja de Berija, koji je snimao fil-move iz balkanskih ratova, nau~iozanat i postao prvi srpski filmskisnimatelj.

Rad na snimanju doku-mentarnih filmova intenziviran je udoba balkanskih ratova i Prvog

svetskog rata. U Vojvodini se putu-ju}i kinematografi javljaju u istovreme kad i u Srbiji, a prvi stalnikinematograf u Vojvodini otvorenje u Somboru 1906. I jo{ jedandogadjaj privla~i pa`nju u istorijisrpskog filma. Posle povla~enjasrpske vojske preko Albanije, naKrfu je pri Srpskoj komandi osno-vana filmska sekcija sa zadatkomda prikazuje savezni~ke filmovesrpskoj vojsci i da snima ratna zbi-vanja na Solunskom frontu.Najzna~ajniji ~lan te sekcije,

Mihailo Mihailovi}, postao je jedanod pionira filma u KraljeviniJugoslaviji.

Posle Drugog svetskograta Beograd postaje filmski centarSrbije i Jugoslavije, sa zna~ajnimprodukcijskim ku}ama YUkinoteke: Zastava film, Avala film,Filmske novosti, Dunav film, Jadranfilm. Zna~ajni igrani film je“Slavica“ (1947), prva ekranizacijaknji`evnog dela “Sofka“ (1948),prvi film u boji je “Pop }ira i popSpira“ prve srpske re`iserke SojeJovanovi}.

Srpska kinematografijado`ivela je mnoge plodonosneetape u svom razvoju, a jedna od

najpopularnijih i najzna~ajnijihjeste tradicija “partizanskog filma“u kojoj su stvorena neka odnajboljih ostvarenja srpske ijugoslovenske kinematografije. Dazaigraju u nekom ovakvom filmunisu odoleli ni gluma~ki velikanipoput Orsona Velsa, Ri~ardaBartona i Jula Brinera.

Najskuplje delojugoslovenske kinematografije iz1969. godine “Bitka na Neretvi“ko{talo je 4,5 miliona dolara, dokameri~ki izvori navode cifru od 12

miliona dolara, a u njemu jeu~estvovalo 10.000 pripadnikaJugoslovenske narodne armije.Popularnost ovog `anra jenadma{ila jezi~ke granice pa su ovifilmovi stigli i do daleke Indije iKine, a srpski glumac Velimir Bata@ivojinovi} je u Kini postao ~akbrend “Valter“, a film “Valter braniSarajevo“ odgledale su milijardeljudi {irom sveta. Vrhunac pred-stavljaju 1961-1971. godine spojavom crnog talasa: Du{anMakavejev, Aleksandar Petrovi},@ivojin Pavlovi} i drugi.Aleksandar Petrovi} je najuspe{niji,koji je u filmu “Tri“ snimljenompo novelama Antonija Isakovi}a

dostigao savr{enstvo filmskogizraza i forme. Drugi njegov film“Skuplja~i perja“, koji je nomino-van za Oskara, dobio je Gran prina medjunarodnom filmskom festi-valu u Kanu. Zna~ajni reditelji su@ivojin Pavlovi} poznat po filmovi-ma: “Budjenje pacova“, “Kadbudem mrtav i beo“, i Du{anMakavejev po filmu: “^ovek nijetica“. “Crni talas“ je zbog neu-tralnog prikazivanja savremenihprilika podvrgnut `estokoj parti-jskoj ideolo{koj kritici i zatougu{en.

Medju kasnijim reditelji-ma izdvajaju se Goran Paskaljevi},Srdjan Karanovi}, Goran Markovi},Slobodan {ijan i Emir Kusturica,najuspe{niji srpski filmski stvar-alac, dobitnik mnogih medjunarod-nih nagrada medju kojima je Zlatnilav u Veneciji za film “Sje}a{ li seDoli Bel?“, a jedan od najboljihsrpskih filmova svih vremena “Koto tamo peva“ Slobodana [ijana jeosvojio nagradu publike u Kanu.

Zna~ajan je i srpski doku-mentarni film. Oko filmskog pre-duze}a Dunav film oformila sebeogradska {kola dokumentarnogfilma koja se pro~ula po mnogimnagradama osvojenim na medjunar-odnim festivalima. Od same pojavekinematografije, Srbi su zavolelifilm. Pa se tako nekada davno zabioskopske ulaznice u Srbiji ~ekalodanima, a svaka filmska projekcijabila je praznik. Gledaoci su nakarte za “Kuma“ i “Paklenupomorand`u“ ~ekali u redu i desetsati. Najstariji filmski festival uSrbiji FEST ugostio je mnoga svet-ski poznata imena iz sveta filma –Roberta de Nira, Elizabet Tejlor,D`eka Nikolsona, Kirka Daglasa…

Srbija je poslednjih godi-na postala atraktivna za snimanjeholivudskih filmova, a stranim red-iteljima dopali su se do sadanepoznati predeli izuzetne lepote,istorijske lokacije odli~ne zapostavljanje filmskih setova i gos-

toljubivi srpski doma}ini spremnida pomognu. Svakako da su jednaod pogodnosti i ni`e cene sniman-ja u odnosu na region. Naime,ovde je iznajmljivanje filmskekamere oko 100.000, dok je uHrvatskoj 170.000 dinara po danu.Statisti kod nas dnevno zarade oko900, dok je u okru`enju njihovhonorar oko 2.100 dinara. Sve vi{estranih producenata odlu~uje se dafilmove snima u Srbiji, pre svegazbog dr`avnih subvencija, ali i jef-tine a kvalitetne radne snage.Ministarstvo privrede daje podstica-je strancima koji potro{e najmanje300.000 evra da bi dobili povra}ajnovca u iznosu od 20 odsto.Stranci su u 2016. potro{ili vi{e oddve milijarde dinara u Srbiji i zadevet projekata dobili su podsticajod oko 330 miliona. S drugestrane, Ministarstvo kulture finan-sira doma}e filmad`ije, koji moguda dobiju maksimum 50 odsto sub-vencija od ukupnog bud`eta, {tonjima ~esto nije dovoljno..

Slavni glumac Rejf Fajnssnimio je svoj re`iserski prvenac“Koriolan“ upravo u Srbiji, a ulica-ma Beograda tada se {etao i popu-

larni D`erard Batler. Fajns jenedavno dobio srpski paso{ jer je,kako je istaknuto, kroz svoj umet-ni~ki rad, ali i poslovne aktivnosti,nesebi~no promovisao Srbiju, na{elokacije, filmske produkcijskekapacitete i ljude, kao profesionalcei kao prijatelje. Njegov film jejedan od 13 inostranih projekatakoji se snimaju u Srbiji.

ISTORIJA SRPSKOG FILMA

Srpska kinematografija nikada nije kasnila za svetskom, ni kada su u pitanju prve projekcije, broj snimljenih filmova, njihov kvalitet, ali ni nagrade

NAJBOLJI SRPSKI FILMPri kraju pro{le godine, povodom 120 godina od prikazivanja

prve filmske projekcije u Srbiji i na Balkanu, Jugoslovenska kinote-ka je, na osnovu glasanja srpskih teoreti~ara, analiti~ara, kriti~ara,re`isera, glumaca, scenarista, producenata i drugih filmskih stvar-alaca, napravila listu najboljih sto srpskih filmova. Lista je obuhvati-la snimljene srpske filmove u periodu od skoro devedeset godina,od 1911. do 1999. godine. Ponovo, po ko zna koji put, na prvommestu na{la se tragikomedija, film “Ko to tamo peva“, snimljen1980. godine, za koju je scenario napisao poznati srpski pisacDu{an Kova~evi}, a re`irao Slobodan [ijan. U ovom kultnom filmuigrala je sve sama elita srpskog filma: Danilo Bata Stojkovi}, DraganNikoli}, Pavle Vuisi}, Aleksandar Ber~ek, Neda Arneri}, MilivojeMi}a Tomi}, Slavko [timac, Boro Stjepanovi}, Bora Todorovi},Slobodan Aligrudi}, Ta{ko Na~i}... Posebno uverljive uloge su ost-varili natur{~i}i, Stanojko Milenkovi} i Milovan Tasi} Ta{a.

Interesantno je da je bud`et za ovaj film bio samo 180.000nema~kih maraka, {to je fantasti~no mala suma, u odnosu na cenufilmskih projekta u to vreme. Pored toga, film je snimljen za samo26 radnih dana, ali se zato snimalo dnevno i po 20 ~asova, uzdnevno svetlo, a ponekad i uz baterijsku lampu.

Prvi stalni bioskop otvorenje u Beogradu 1909.

Prvi srpski film “@ivot idela besmrtnog Vo`daKaradjordja“ snimljen 1911.

Najskuplji jugoslovenskifilm iz 1969. godine “Bitka naNeretvi“ ko{tao 4,5 miliona.

Najbolji srpski film “Ko totamo peva“, tvrde filmskistru~njaci i publika.

N A [ A K I N E M A T O G R A F I J A

Retko kada film doma}egautora dobije toliko prosto-ra u medijima van zemlje, a

jo{ redje ako je snimljen pre polaveka, kao {to je slu~aj sa“Skuplja~ima perja“ AleksandraPetrovi}a, koji se ovih danaprikazuje u Parizu i koji }e nared-nih meseci kru`iti bioskopima{irom Francuske. Ponovo je navelikom platnu zahvaljuju}i pariskojdistributerskoj ku}i Malavida, kojaje od preduze}a Film Way, nasled-nika Avala filma, otkupila restauri-ranu kopiju filma. Najzna~ajnijifrancuski dnevni i nedeljni listovi,Mond, Liberasion, Nuvel obs kao iradio Frans, ne {tede re~i divljenjaza film koji je prvi put bljesnuo1967. godine na filmskom festivaluu Kanu, gde je osvojio Gran-pri`irija i nagradu kritike Fipresci. Uduga~kom prikazu filma naslovl-jenom “Rasko{ni povratak zahvalju-ju}i ‘Ciganima’” Liberasion pi{e o“poeti~nom i naturalisti~kom ost-varenju”, o ve{tom i o~aravaju}emrediteljskom rukopisu, o iskrenompogledu, bez skretanja i ulep{avan-ja, o “oluji ose}anja” koja ponesegledaoca. U jednako iscrpnom tek-stu o Petrovi}evom filmu, uz ost-varenje “Ru`i~asti snovi“ ~ehoslo-

va~kog reditelja Du{ana Hanaka iz1976. godine, koje se bavi bliskomtemom, Mond pi{e o “velikomfilmu“ sa “pazolinijevskim akcenti-

ma“ u kome svet Roma nije roman-tizovan i idealizovan, dok filmskimagazin “Sinemas“ slavi njegovu“slobodu“ u duhu novih filmskihtendencija “koje su uzdrmale film-sku gramatiku {ezdesetih godina”.Ovaj specijalizovani magazin isti~eharizmu dva glavna interpretatora –Bekima Fehmiua i Olivere Vu~o.Voditelj emisije na Radio Fransu

Gzavije Lerper ne krije odu{evljen-je svojim otkri}em Petrovi}evogfilma: “Ovo je ~udesno, ako voliteKusturi~ine po~etke obo`ava}ete

ovaj film. ^ini se kao da jeKusturica sve uzeo od AleksandraPetrovi}a. Re~ je o uranjanju uveseli, barokni, tragi~ni, melan-holi~ni svet Cigana“. I nastavlja dagovori o smeloj re`iji nadrealnog ipoeti~nog filma “koji apsolutnomorate da otkrijete”. Lerperpodse}a da je francuski rediteljKlod Lelu{, koji je 1967. godine

bio u kanskom `iriju, bio za to daPetrovi} dobije Zlatnu palmu.“Rekli su mu da je ve} rezervisanaza Antonionija, a on im je rekao –ako je tako, povla~im se iz `irija ikre}em u distribuciju filma“. – Film“Skuplja~i perja“ je bio odsko~nadaska. Otvorio je put ne samoSa{inoj medjunarodnoj karijeri ve} ijugoslovenskom filmu. To je prvifilm u kome Cigani govore svojjezik i gde glume ve}inomnatur{~ici, uz Bekima Fehmiua,Batu @ivojinovi}a, Oliveru Vu~o –rekla je za “Politiku“ njegova sestraRadmila ^vori}, koja je pomoglada film stigne do pariskog distrib-utera. Ona ka`e da su tokom festi-vala u Kanu svi govorili da }e“Skuplja~i perja“ da dobiju Zlatnupalmu, ali je ona ipak oti{laAntonionijevom filmu “Blow up“. –U Kanu je sve politika, kao i danas–ka`e Petrovi}eva sestra, koja `iviu Parizu i bavi se o~uvanjem nje-gove filmske ba{tine. Zahvaljuju}iobnovljenoj filmskoj kopiji, do kojese do{lo saradnjom Jugoslovenskekinoteke, Malavide, porodice i red-iteljke Irene Bili}, na ~ijem festi-valu u Parizu su distributeri prvi putvideli Petrovi}evo delo, film je ovegodine ponovo prikazan na festivalu

u Kanu, u okviru programa “Kanskiklasici”, a potom i na FestivaluLimijer u Lionu, posve}enom film-skim klasicima.

U temeljnoj studijiVlastimira Sudara “Portret umjetni-ka kao politi~kog disidenta – `ivoti djelo Aleksandra Petrovi}a“, kojuje nedavno objavio Filmski centarSrbije, deo je posve}en odjecimanakon trijumfa filma u Kanu i neg-ativnim reakcijama koje popu-larnost donosi, o ~emu je u svojimse}anjima govorio sam Petrovi}.Sudar pi{e da su “Petrovi}a pojedi-ni novinari u Jugoslaviji stalnoprozivali zbog prijema – odnosno`urke – koja je na Kanskom film-skom festivalu bila organizovana zapromociju filma, tvrde}i da jednojsocijalisti~koj zemlji ne prili~i datro{i novac na takve dogadjaje.(…) Sli~ne primedbe su cvetale: naprimer, da je presti`na nagrada uKanu zapravo rezultat ljubavneafere koju je Bekim Fehmiu –glavna mu{ka uloga – navodnoimao sa ~lanicom `irija i poznatomameri~kom glumicom [irliMeklejn. Pola veka kasnije, nov-inari i kriti~ari se sla`u da filmnema nijednu boru.

Izvor: Politika

NOVI @IVOT ”SKUPLJA^A PERJA”Film koji je bio odsko~na daska jugoslovenskoj kinematografiji.

Najzna~ajniji francuski mediji ne {tede re~i divljenja za film Aleksandra Petrovi}a koji ni pola veka kasnije “nema nijednu boru“

Decembar 2017. 9www.serbianmirror.com

Jedna od najve}ih manifestacija srpskekulture u dijaspori.

Festival (novog) srpskog filmaodr`an je u Torontu od 2. do 5. novembragde je prikazano {est igranih i tri kratkafilma.

Festival je otvorio glumac Slavko[timac, koji glumi glavnu ulogu u filmuSrdje Penezi}a “Ime: Dobrica, prezime:nepoznato“, (koji je i ~ika{ka publika imalaprilike da vidi), a kojim je Festival uTorontu otvoren.

Osim [timca, festivalski gosti sui Goran Markovi}, re`iser filma o posled-njim danima pisca Petra Ko~i}a “Slepi put-nik na brodu ludaka“, kao i VladaPaskaljevi} sa filmom “Absence isPresent“.

Na festivalskom programu su biliigrani filmovi “Igla ispod praga“ u re`ijiIvana Marinovi}a i “Vojna akademija 3“Dejana Ze~evi}a.

Prikazani su filmovi “Jesen samu-raja“ Danila Be}kovi}a i srpski kandidat zaOskara “Rekvijem za gospodju J“ BojanaVuleti}a. Takodje je prikazan i kratki film“Fluffy” na{e mlade autorke LiliFilipovski.

Festival srpskog filma ovegodine je odr`an 17. put, a na prethod-

nih 16 festivala prikazana je gotovocelokupna novija produkcija srpske kine-matografije, vi{e od 140 filmova videloje 38.000 gledalaca. To, ocenjuju medijiu matici, koji ovu manifestaciju svrstava-ju medju najve}e promotere srpske kul-ture u dijaspori.

Organizator festivala,dugogodi{nji kulturni poslenik, pripadniktzv. novotalasne generacije doseljenika izSrbije 1990-ih godina Nenad Stankovi},ka`e za Ogledalo, da je najva`nije {to jetokom, sada ve} dugogodi{njeg postojanjafestivala, formirana filmska publika, koja

redovno artikuli{e svoje kulturne potrebe iodlaskom u bioskop, to jest gledanjem srp-skih filmova.

“Svojim univerzalnim jezikom,srpski film postao je trajna veza sa mati-com i jedan od va`nih elemenata o~uvan-ja srpskog identiteta u rasejanju. To jenajzad prepoznato i u matici, pa je, prviput ove godine, festival podr`ao i Filmskicentar Srbije iz Beograda“, rekao nam jeNenad Stankovi}.

Festival (novog) srpskog filmaprvi put je odr`an u decembru 2001.godine u organizaciji Art bizkomunikej{ens(ArtBizCommunications) iz Toronta i podpokroviteljstvom “Mi magazina“, glasilanove srpske emigracije.

Festival srpskog filma u Torontuodr`ava se uz pomo} firmi malog i sred-njeg biznisa iz najve}e kanadske metropolei okoline.

Ove godine festival je podr`ao iRTS, zatim firme i pojedinciModularhoumadi{n (Modular HomeAddition), Sre}ko Milidragi, Riki Risti}.AC Tesla, Fancy kafana, Igor Vujani} i@arko Brestovac.

Medijski sponzori su biliSerbianToronto TV i dnevni list “Vesti“ sasedi{tem u Frankfurtu, ali koji izlazi i uKanadi.

FESTIVAL SRPSKOG FILMA U TORONTU

Decembar 2017.10

F I L M

Producent ovog ostvarenja,Oliver Paunovi}, sa ostatkomsvog stvarala~kog tima,

postigao je upravo ono {to jezami{ljao, a to je da u gledaocimaprobudi najdublje emocije i vrati ihu najlep{e dane na{e pro{losti.

Nostalgi~na pri~a o “vese-lim sedamdesetim“, kada su secenile neke druga~ije vrednosti,kada su vladali ljubav i zajedni{tvo,kada su umetni~ki sadr`aji bilikvalitetniji i dugotrajniji, ispri~anaje u 67 minuta filma, a glavni akterisu upravo oni koji su i biliinspiracija za snimanje ovog doku-mentarca. Spomenka Djoki}, MilanMarkovi} i Miroljub Jovanovi},ni{ki akusti~ni trio koji je 70-ihgodina 20. veka bio jedna odnajpopularnijih muzi~kih grupa naprostoru biv{e Jugoslavije, na lep iemotivan na~in podsetili su nasvoje najve}e uspehe i karijeru kojanas, kao Ni{lije, ~ini izuzetnoponosnim.

Film je pobrao sve sim-patije i pozitivne kritike, a osim nasceni Letnje pozornice u Ni{u,prikazan je i na brojnim doma}imfestivalima.

Ovo filmsko ostvarenjesada putuje u Ameriku gde }e napresti`nom, petom po redu Srpskomfilmskom festivalu u ^ikagu bitiprikazan pred {irokim auditoriju-mom. Od 29. novembra do 3.decembra u Ilinoisu, ta~nije ubioskopu “AMC“ u Rouzmontu,bi}e odr`an ovaj festival koji }epored “Lutaju}ih srca“ ugostiti jo{nekoliko srpskih filmova, ali }esamo ovaj govoriti o Ni{u i istori-jskom uspehu njegovih stanovnika.

Ni{ki dokumentarac naprogramu je 1. decembra od 19~asova.

“Radujemo se odlasku u^ikago, jer nas najpre interesujekako }e film biti prihva}en tamo, aposebno nas raduje ~injenica da }enakon du`eg vremenskog periodajedno ni{ko filmsko ostvarenjeu~estvovati na ovakvom velikom ipriznatom festivalu. Veliki je tokorak za ni{ku produkciju koja jeza sada iz na{e ku}e iznedrila ~etiriostvarenja. Podi`emo ni{ku produk-ciju i to je ono na ~emu }emo radi-

ti i u narednom periodu“, istakao jeproducent ovog filma OliverPaunovi}, izmedju ostalog osniva~ ivlasnik “City Marketing centra“ kaoi portala “Ni{ke vesti“ i “Srbijavesti“.

Jedan od aktera filmaMiroljub Mika Jovanovi} takodjenije krio odu{evljenje povodomsvetske premijere “Lutaju}ih srca“koja }e se dogoditi po~etkomnarednog meseca, i on ka`e:

“Presre}an sam {to }efilm gostovati i u inostranstvu!Nadam se da }e i tamo{nja publikaosetiti tu nostalgiju iz 70-ih godinai podsetiti se na pesme koje su bileglavni hitovi. @ao mi je {to ne}umo}i da prisustvujem, ali jedva~ekam da ~ujem njihove reakcije.“

A kakve su reakcije ljudiiz okoline nakon odgledanog filma,mo`da i najbolje odslikavaju onekoje su do{le od sugradjana koji suse na bioskopskoj premijeri upoz-nali sa ovim delom.

“Bio sam {okiran nabioskopskoj premijeri, nisam o~eki-vao da }e se takva vrsta emocije,koja izaziva ~ak i pla~ i `al zanekim starim vremenima, probuditikod ljudi. Druga~ije je bilo na let-njoj pozornici, bio je to {iri audi-torijum i mi smo bili samo deovelikog festivala, dok su ti ljudi izbioskopa do{li prvenstveno zbog

nas i kako bi gledali ba{ ovaj film.Te njihove reakcije su i meneuzbudile i probudile neke emocije ise}anja na davna vremena“, prizna-je Jovanovi}.

Jo{ vi{e se, ka`e, uverio uto kada je film (zajedno sa “Hipidolinom“) prikazan na keju uokviru proslave Dana mladih, 1.septembra ove godine.

“I tamo su ljudi do{li

zbog filma, nakon kojeg su ~estitalisvima nama koji smo ga realizovali.Kod svih je probudio se}anja nadavna vremena. Ja sam se zakleoda nikada ne}u da izgovorim ‘dobrastara vremena’ uzdaju}i se u nekeprogrese i nadanja da }e uvek bitibolje, ali o~igledno je da sam tu bioi te kako u krivu“, iskren je

Jovanovi}.Uspeh koji je ve} od

prvog dana bio zagarantovan, azatim se nastavio i kroz mnogobro-jne projekcije, ostaviv{i veliki tragsvuda gde se pojavio, ponajvi{e napubliku, potvrdjuje i isti~e jedinadama iz ovog ~uvenog trija koji jeodu{evio sve generacije, SpomenkaDJoki}.

“Kao i na pro{logodi{njoj

premijeri na Filmskim susretimagde je izazvao velike ovacije, takoi na svakoj drugoj premijeri, film jezabele`io veliki uspeh. Svuda jenailazio na divan prijem, ne samokod pripadnika na{e generacijenego i kod onih mladjih. Ne{tonajlep{e {to smo mogli da do`ivimoi {to je obele`ilo period za nama je

upravo to, kao svojevrsna nagrada ipotvrda uspeha do{la je i pozitivnareakcija gledalaca.“

Do{ao je red da i na{iljudi u dijaspori budu svedocijednog od najlep{ih doba biv{eJugoslavije:

“Puno }e nam zna~iti {to}e i na{a dijaspora u Americipogledati film. Tehnika je oti{latoliko daleko da sada mogu da gavide oni koji to po`ele, u bilo komdelu sveta, ali je zaista veliki uspehza sve ljude koji su radili na njemu.Veliko hvala Oliveru i njegovojekipi, re`iserima i monta`erima isvim ljudima koji su se maksimal-no potrudili da stvore ne{to {to }eostati i generacijama posle nas.“Vokal “Lutaju}ih srca“ dodaje kakoje ovo divan zapis o ne~emu {to jebilo u Ni{u i {to je vezano za neka-da{nju scenu pop muzikeex-Jugoslavije.

Sa re`iserske strane filmpotpisuju Vladimir Risti} i BobanRajkovi}, a sa producentske OliverPaunovi}, koji ka`e da je ovo, tre}epo redu ostvarenje sa tematikomusko povezanom za grad na Ni{avi,samo uvertira u naredne projekteprodukcijske ku}e “City Marketingcentar“, koja }e se u budu}nostibaviti i uspesima ni{kog glumcaDesimira Stanojevi}a Deska, ni{kogmuzi~ara @ivojina Isakovi}a okali-je, potom i ni{ke rok grupe“Daltoni“ i mnogih drugih Ni{lijakoje su ostavile veliki trag u srpskojistoriji.

Do sada su snimljenepri~e pod nazivom “Moj city – MojNi{“, “Stari Ni{“, “Lutaju}a srca“ ikao najsve`ija “Hipi dolina“, kojesu od 2014. do danas prikazane nasva ~etiri tradicionalna Festivalagluma~kih ostvarenja doma}eg igra-nog filma u Ni{u.

“City Marketing centar“ve} 20 godina uspe{no deluje naovim prostorima, a poslednjih petgodina posve}eno je i samoj pro-dukciji koja se ispostavila kao pravipotez i o`ivela uspomene na nekeod najuspe{nijih Ni{lija. Uskoro saradom kre}e i sajt ove produkcije isvi filmovi koji su do sada snimanibi}e potpuno besplatno dostupni nawww.cityofnis.rs.

NI[KI DOKUMENTARAC PUTUJE U AMERIKU!

Svet se klanja ”Lutaju}im srcima”

Kada je pre godinu dana na Filmskim susretima u Ni{u premijerno prikazan dokumentarni film “Lutaju}a srca“ produkcijske ku}e “City Marketing centar“, ve} onda{nje prve reakcije i pozitivni komentari utabali su put uspeha ovog, mo`emo slobodno re}i, remek-dela

koje svedo~i o nekim lep{im i sre}nijim vremenima.