B I Z N I S

2 Januar 2018.

3www.serbianmirror.comJanuar 2018.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Srpski filmovi osvojili ikago strane 6-7-8

Doktor Jovan ^upi} strana 10

Dr Srdja Trifkovi}

Amerika vu~e harzardne poteze... strana 11

Doga|aji koji su obele`ili 2017. godinu strana 12

Kolo - kulturna ba{tina ~ove~anstva strana 13

Pri~e ogledala: Sveti Ilija strana 20

Julijanski vs Gregorijanski kalendar strana 22

Pravoslavlje: Hristos se rodi strana 23

Prijem za dijasporu u konzulatu strana 24

Srpska razglednica iz Amerike strana 25

Novogodi{nja anketa “Ogledala” strane 26-27

Amerikanski Srbobran strana 28

Stari Beograd:

Skulpture Simeona Roksandi}a strana 29

Feljton: Gvozdeni puk strana 30

Veliki godi{nji horoskop strane 32-33

Markovi konaci, ~estitke,

mediji i mali oglasi strana 35

Vedre strane strane 36-37

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

• DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev,

Ivan Kalauzovi} (Beograd)

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

RE^ UREDNIKA

Ve l i k ov a mhvala {to

ste u 2017.godini bili sa

nama.Hvala vam {to ste nas ~itali i

svojim godi{njim pretplatamapomagali na{ list.

Hvala svima vama koji sereklamirate u na{im novinama.

Hvala svima vama kojipratite proslave i kulturne dogad-jaje u na{oj organizaciji.

Hvala svima vama kojimoralno i finansijski podr`avatena{ list i na{ Srpski filmski festival^ikago.

Sre}ni smo da ste i ovegodine bili sa nama, veoma ceni-

mo, po{tujemo i zahvalni smovam na tome.

I dalje }emo se truditi dadobijate ta~ne i objektivne infor-macije, originalne tekstove i koris-na obave{tenja.

Organizova}emo kulturnedogadjaje koji }e potvrdjivati na{evrednosti i biti direktna vezaizmedju nas samih ovde i na{ematice.

@elimo vam sre}ne bo`i}nepraznike i svako dobro odGospoda.

Sre}nu i beri}etnu Novu2018. godinu!

Va{a redakcija SrpskogOgledala.

Hristos se rodi!

Po{tovani ~itaoci, prijatelji i sponzori

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Slavica Petrovi}

S R B I N F O

Januar 2018.4

za vise info:

www.facebook.com/purelivemusic

Pure Live Music3231 Mannheim Rd. Franklin Park, IL 60131

t: 708-774-5422 e: info@purelivemusic.com www.facebook.com/purelivemusicw: www.purelivemusic.com

UHagu je poslednjeg dana2017. godine zvani~nozatvoren Medjunarodni

sud za biv{u Jugoslaviju, koji za24 godine nije opravdao o~eki-vanja ni onih koji su ga naprav-ili, ni onih zbog kojih je napravl-jen. Tokom vi{e od 24 godinerada Tribunal je zasedao vi{e od10.000 dana i saslu{aosvedo~enje skoro 5.000 ljudi, 91osoba je osudjena za zlo~ine,uklju~uju}i genocid, ratnezlo~ine i zlo~ine protiv~ove~nosti. Procesuirao je 161optu`enog, od kojih su vi{e odpolovine bili Srbi, iz vojnog ipoliti~kog `ivota Srbije iRepublike Srpske. Srpskioptu`enici su dobili ukupno1.200 godina zatvora, od toga{est do`ivotnih, a hrvatski i mus-limanski za zlo~ine nad Srbimaukupno oko 50 godina. Ne trebapodse}ati da je nad Srbimaizvr{eno etni~ko ~i{}enje i da jedomografska slika potpunoizmenjena, na primer u Hrvatskojje izmedju dva svetska rata bilo17%, za vreme SFRJ 12-15%, asada ima oko 4% Srba.

Sud je 25. maja 1993.godine osnovao Savet bezbed-nosti Ujedinjenih nacija radigonjenja po~inilaca ratnihzlo~ina na teritoriji biv{eJugoslavije.

Srbima, koji su ~inilivojni i politi~ki vrh tada{njeSrbije i RS je pred tim sudomizre~eno ukupno 1.200 godinazatvora. Sa druge strane, ha{kotu`ila{tvo je, kad je re~ o pred-stavnicima drugih narodauklju~enih u sukobe, optu`ilomahom vodje paravojnih i teror-isti~kih organizacija koji sunakon sudjenja oslobadjani odoptu`bi, poput Nasera Ori}a,Ramu{a Haradinaja, AnteGotovine, Mladena Marka~a...

Jedan od trojice glavnihaktera u ratnim sukobima zbogkojih je Tribunal osnovan –nekada{nji predsednik Srbije iSRJ Jugoslavije SlobodanMilo{evi}, umro je 2005. upritvorskoj jedinici tog tribunala,dok su druga dva aktera, izHrvatske i Bosne i Hercegovine,Franjo Tudjam i Alija

Izetbegovi}, izbegla medjunarod-nu pravdu, jer su u medjuvre-menu preminuli. ProtivIzetbegovi}a je bila podignutaoptu`nica, dok je, prema re~imatada{nje glavne tu`iteljke

Tribunala Karle del Ponte, protivTudjmana bila u pripremi.

Kada je re~ o nasledjuovog medjunarodnog suda, Savetbezbednosti Ujedinjenih nacija je2010. godine Rezolucijom 1966Tribunalu dao mandat daomogu}i osnivanje informacionihi dokumentacionih centara udr`avama biv{e Jugoslavije. Ticentri }e omogu}avati digitalnipristup elektronskim primercimasvih javnih spisa i arhivskogmaterijala Tribunala. – Tokomvi{e od 24 godine rada, Tribunalje stvorio ogromno bogatstvosudskih dokumenata i spisa, kojiuklju~uju dokaze, presude,naloge, odluke, svedo~enja hilja-da svedoka, dokazne predmete itranskripte i audio-vizualnesnimke postupaka vodjenih prednjim – naveli su u Tribunalu.

Dodaju da ti spisi pred-stavljaju izuzetno vredan izvorinformacija o raduMedjunarodnog suda, kao i odogadjajima u biv{oj Jugoslavijitokom sukoba devedesetih godi-na XX veka. – Osim {to }e bitiod ogromne va`nosti i vrednosti`rtvama i ~lanovima njihovihporodica, oni su takodje izuzetan

izvor za pravne stru~njake kojise bave predmetima u vezi s rat-nim zlo~inima, kao i zanacionalne vlasti, nevladineorganizacije, predstavnikeakademske zajednice, pedagoge,

istori~are, novinare i druge pred-stavnike civilnog dru{tva aktivnena polju tranzicijske pravde –smatraju u Tribunalu.

A kao podse}anje na“selektivnost u deljenju pravde“,vredna je izjava sudskog lekaraHose Pabla Barjabara, koji jeradio pri UNMIK-u, a koji tvrdida je 2010. godine u Nema~koj,i to uz odobrenje Ha{kog tri-

bunala, uni{teno 400 uzorakaDNK `rtava na Kosovu. Barjabarje, naime, u intervjuu za {vaj-carski dnevnik “Cajt“ tada naveoda su nema~ki policajci naKosovu 1999. godine sakupili400 uzoraka DNK, te da je on

2002. tra`io te uzorke radi iden-tifikacije. – Nemci su rekli da suih uni{tili jer im je Ha{ki tribu-nal to dozvolio – izjavio je tadaBarjabar.

- Taj sud je od po~etka

radio da izvr{i odredjeni zadatak,a taj zadatak nije bila pravda –rekao je poznati beogradskiadvokat Toma Fila.Neprocesuirani predmeti ratnihzlo~ina, kako je ranije odlu~eno,dobi}e svoj epilog pred doma}imsudovima, a Fila o~ekuje da bioni trebalo da budu pravedniji. –Svakako se mo~e o~ekivati daoni budu pravedniji, ako se

izvr{i odredjeni pritisak medju-narodne zajednice na te sudoveda to rade – naglasio je Fila.Ministarka pravde Srbije NelaKuburovi} ocenila je da porukena zatvaranju Ha{kog tribunalapotpuno odgovaraju i celokup-

nom radu te institucije za 24godine. Kao {to je bilo selek-tivno sudjenje i selektivna prav-da, tako su bili i selektivni gov-ori, smatra ministarka. – Ono {toupada u o~i je pominjanjeoptu`enih i osudjenih Srba i topostupci koji nisu pravosna`nookon~ani, pominjanje samo`rtava koje nisu srpske. Najgore{to to dolazi od strane sudijakoje treba da nastave postupkepred Rezidualnim mehanizmom– ukazuje Kuburovi}.

Jedna od najve}ih mrljau radu tu`ila{tva i do sada nev-idjen skandal u medjunarodnompravosudju je sudjenje predsed-niku SRS Vojislavu [e{elju, kojije nakon {to se dobrovoljnopredao, gotovo 12 godina uHa{kom sudu proveo ~ekaju}ipresudu. Kada je zbogzdravstvenog stanja ipak pu{tenku}i, Ha{ki tribunal ga je ubrzooslobodio po svih devet ta~akaoptu`nice, koje su ga teretile daje govorom mr`nje podsticao ipodr`avao ratne zlo~ine uHrvatskoj i Bosni i Hercegovinitokom ratnih sukoba i pro-terivanje Hrvata iz Vojvodine.

Vi{e od godinu i pokasnije, samo dve nedelje prezatvaranja Ha{kog suda,tu`ila{tvo je iznelo dve `albeneosnove u kojima tvrdi da je pre-tresno ve}e na~inilo pravnugre{ku, jer nije izneloobrazlo`eno mi{ljenje i da jena~inilo ~injeni~nu gre{ku, jer jeizreklo oslobadjaju}u presudu[e{elju. Predstavnik tu`ila{tvatvrdi da prvostepeno ve}e nijeanaliziralo sve dokaze i da je~itava presuda toliko manjkavada mora da se poni{ti, a oslobad-jaju}a presuda da se preina~i.

Preostale nedovr{enepredmete preuze}e Medjunarodnirezidualni mehanizam zakrivi~ne sudove. On }e okon~ati`albene postupke protivRadovana Karad`i}a, Vojislava[e{elja, Ratka Mladi}a, kao iponovljeno sudjenje JoviciStani{i}u i Franku Simatovi}u, apreuzeo je i krivi~no gonjenjeVjerice Radete i Petra Joji}a ~ijeizru~enje nije odobrilo srpskopravosudje.

P O L I T I K A

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.comJanuar 2018.

KRAJ SELEKTIVNE HA[KE PRAVDE

Nela Kuburovi}, ministar pravde

F E S T I V A L I

Festival je otvorio film najve}egsrpskog reditelja EmiraKusturice „Na mle~nom putu“,

a prikazan je i na{ najbolji film“Rekvijem za gospodju J”, koji jekandidat srpske kinematografije zaovogodi{nji Oskar za najbolje inostra-no ostvarenje. Specijalan gost izHolivuda bila je Marija Karan, a izBeograda na{e glumice HristinaPopovi} i Ma{a Daki}. Prisustvovalisu zvani~nici R. Srbije i SPC.Festival je bio posve}en se}anju nafilmskog velikana Ljubi{uSamard`i}a, a prikazan je i njegovfilm “PantaRei”. Festival je ispunio o~ekivanja orga-nizatora i publike.

Na Festivalu, koji je zbog velikog intereso-vanja publike odr`an na dve lokacije u elitnimbioskopima (“PIKVIK”u Park Rid`u i “AMC DINE”u Rozmontu), prikazano je osam najboljih filmskihostvarenja srpske kinematografije.

Festival je otvoren u velikoj dvorani ubioskopskom centru “PIKVIK” u Park Rid`u, usredu, 29. novembra. Tu je organizovana i oficijelnasve~anost Festivala. Prisutne je u ime dr`ave Srbijepozdravio g. Dejan Radulovi}, konzul-`eran, isti~u}ida je to ve} tradicionalna manifestacija nakojoj se predstavlja srpska kultura i daje jedan od najzna~ajnijih kulturnihdogadjaja u srpskoj zajednici uAmerici. U ime organizatorafestivala publiku je pozdravilai proglasila festival otvorenimSlavica Petrovi}, direktorkaFestivala. Publiku su pozdrav-ile i go{}e iz Beograda, popu-larne srpske glumice – HristinaPopovi} i Ma{a Daki}.

Festival je bio posve}ense}anju na velikana srpskog filmaLjubi{u Samard`i}a, a prikazan je i njegovposlednji autorski rad – film “PantaRei”, ~ijoj je pre-mijeri u Beogradu prisustvovao sada po~iv{i autor,ove godine. Bila je otvorena i knjiga se}anja, u kojuse publika upisivala i koja }e biti predata porodici,sa `eljom da se nadje u Legatu Ljubi{e Samard`i}au Jugoslovenskoj kinoteci.

Se}anje na Ljubi{u Samard`i}a prenela je

specijalna go{}a Marija Karan, na{afilmska zvezda iz Holivuda: “O ovomFestivalu slu{am ve} godinama i sadasam se uverila da je to mo`da najboljifestival srpskih ostvarenja u svetu.^estitam organizatorima. ^estitamAleksandru Vlajkovi}u, filmskom selek-toru iz Beograda, koji poma`e da se tunadju najbolji filmovi srpske produkci-je. Posebno ~estitam Slavici Petrovi},koja je istrajala da uspe manifestacijakoja je i te kako va`na, ne samo zaSrbe u Americi, nego i za srpski narod,i hvala svima onima koji su pomogliodr`avanje ovog velikog dogadjaja.

Do{la sam ovamo i da odam po{tovanje velikanusrpskog filma, jednom od najve}ih, koji nas jenedavno napustio i kome je posve}en ovaj festival.Zahvaljuju}i njemu i filmu ’Jesen sti`e, dunjo moja’postala sam veoma poznata. Hvala organizatorima {tonisu zaboravili ~oveka koji je ostavio veliki trag usrpskoj kinematografiji.“

Organizatori su prikazali osam najboljihovogodi{njih srpskih filmova: Pre svega, igrane fil-move. Pored ve} pomenutog “Na mle~nom putu“,publika je videla i filmove “Slepi putnik na broduludaka”, “Rekvijem za gospodju J”, “Vojna akademi-

ja“ i “Jesen samuraja”, kao i tri sjajna doku-mentarna filma: “PantaRei”, “Obe}anje”

i “Lutaju}a srca“.Filmovi su bili titlovani

na engleski jezik, pa ne iznenad-juje da su projekcijama pris-ustvovali i na{i ameri~ki pri-jatelji, kao i oni na{i ljudi koji,na`alost, vi{e ne govore jeziksvojih predaka. Zapa`eno je bilo

i prisustvo visokih predstavnikaSrpske pravoslavne crkve u

Americi, koje su predvodili vladikaIrinej i vladika Grigorije. Festival su

podr`ali Ministarstvo spoljnih poslova – Upravaza dijasporu i na{a ambasada i konzulat, kao iKancelarija RS u Va{ingtonu. Prisustvovali su izvani~nici grada ^ikaga, kao i 12 stranih konzulatakoji su locirani u ^ikagu.

Festival je zavr{en u nedelju, 3. decembra,na zadovoljstvo svih. Priredjen je i prigodan umet-ni~ki program, a na{ Generalni konzulat je organizo-

SRPSKI FILMOVIOSVOJILI ^IKAGO

Uspe{no zavr{en Peti, sada ve} tradicionalni Srpski filmski festival ^ikago

Jasna Stanojev

6 Januar 2018.

F E S T I V A L I

vao i veliki prijem povodom Festivala srpskog filma,kome su prisustvovali istaknuti predstavnici srpskezajednice i na{i ameri~ki prijatelji. Slavici Petrovi},direktorki Festivala, uru~ena je specijalna zahvalnicaza dugogodi{nji veliki doprinos afirmisanju kulturnihvrednosti srpskog naroda i za odli~nu organizacijuSrpskog filmskog festivala ^ikago.

Producentskim ku}ama, ~iji su filmoviprikazani, bi}e izra`ena zahvalnost {to su omogu}ilida publika u Americi vidi najbolje srpske filmove.Sve~anost }e biti odr`ana juna, 2018. godine, tradi-cionalno u Filmskom centru Srbije u Beogradu, naposebnom dogadjaju na kome }e producentima bitidodeljene specijalne plakete.

MA[A DAKI] - GLUMICAKakav ~aroban grad!Ko zna jo{ koliko dugo ne bih upoznala

^ikago da nije bilo Slavice i Srpskog filmskog festi-vala.

Mnogo mi je drago {to sam imala sre}u dase publici predstavim sa ovako, za mene, va`nomulogom i divnim filmom Gorana Markovi}a.

^estitam jo{ jednom petogodi{nji jubilej i`elim vam jo{ mnogo divnih godina koje }e oku-

pljati na{u dijasporu i ~uvati kulturu.U`ivala sam u svim susretima vezanim za

Festival, imala sam sre}u da je i vladika Irinej bio u^ikagu, te je i on imao mogu}nost da pogleda film,{to je za mene bila posebna ~ast. Moj mu` me je prviput gledao na velikom platnu u dugometra`nom filmu,a Festival mi je omogu}io i da se vidim i dru`im sasvojim prijateljicama Hristinom Popovi} i MarijomKaran.

Hvala vam mnogo na pozivu i nadam se da}emo uskoro ponovo da se vidimo!

MARIJA KARAN - GLUMICAU`ivala sam na festivalu

u ^ikagu. Predivna inicijativana{e dijaspore. Sre}na sam{to se tako daleko od mat-ice odvija jedanuzbudljiv filmskip r o g r a mg d e

ORGANIZATORI FESTIVALAPo{tovani prijatelji, sponzori i lju-

bitelji filma,Srpski filmski festival ^ikago je zavr{en

sve~anim zatvaranjem i dodelom plaketa u~esni-cama festivala.

Ovaj festival izmedju ostalog te`i ka tome danas oplemeni, i kulturno i duhovno. Nadam seda smo ovim izborom filmova uspeli da tou~inimo. Dobili smo mnogo pohvala odu{evl-jene publike. Bilo je mnogo eminentnih gostijuiz sveta filma, sporta, na{e SPC i diplomatskihpredstavni{tava.

VELIKO HVALA SVIMA koji su bili sa nama iuz nas i ove godine.

Veliko hvala divnoj grupi ljudi koji pripadajuOdboru festivala i koji su nesebi~no i veomapo`rtvovano radili na realizaciji festivala.

BESKRAJNO HVALA svim sponzorima kojisu podr`ali ovogodi{nji festival, bez njih real-izacija festivala ne bi bila mogu}a.

Odbor Srpskog filmskog festivala vas poz-dravlja uz: Vidimo se slede}e godine naSrpskom filmskom festivalu ^ikago!

7Januar 2018. www.serbianmirror.com

Folklorne grupe “Soko“ i Oko sokolovo” pod vodjstvom Milana Andrijani}a, nastupile su na zatvaranju Srpskog filmskog festivala

na{i ljudi mogu da vide {ta je trenutno aktuelno i sliku Srbijedaleko od nje.

Na{e tradicija i kultura se na ovaj na~in najlep{e ~uvajui neguju.

Presre}na sam {to mogu da upoznam na{e ljude koji surodjeni u Americi, a odgajani su u na{em duhu i znaju na{ jezik.Ovo je poklon za njih i sve druge generacije!!!

IGOR OBRADOVI] - glumac pozori{ta MiraSrem~evi} iz ^ikaga

Srpski filmski festival je za nas Srbe na ovim prostori-ma najzna~ajniji kulturni dogadjaj u ovom delu Amerike, pose-ban i jedinstven po tome {to sa na{im ameri~kim prijateljimamo`emo da u`ivamo u srpskim filmskim ostvarenjima i ponosnismo na to.

Posebno zadovoljstvo nam je {to glumci i autori filmo-va svojim prisustvom ~ine ovaj festival jo{ glamuroznijim.

Ovogodi{nji festival pamti}u pre svega po dobrim fil-movima koji su prikazani, a poseban utisak ostavlja prvo ve~efestivala kome je prisustvovao ogroman broj gledalaca.

Zaista je u tih nekoliko dana lep ose}aj biti Srbin uAmerici.

F E S T I V A L I

8 Januar 2018.

Mirjana Je{ovi}Zavr{en je ovogodi{nji Srpski filmski festival, peti. Oboga}ena sam

duhovno i drago mi je {to sam bila deo tog lepog dogadjaja u ^ikagu.

Marija Vu~kovi} MolnarOvo je prvi festival kojem smo prisustvovali suprug i ja. Za mene je bio

izuzetan do`ivljaj {to sam ~etiri dana bila medju svojima: onima koji ne samogovore istim jezikom, nego otprilike misle i do`ivljavaju film isto kao i ja. Ovajposlednji ve~eras, “Jesen Samuraja”, bio je izuzetan. Glumci, re`ija,scenografija, ba{ sve. Svaka ~ast.

^ E S T I T K E

Januar 2018. 9www.serbianmirror.com

SRE]NA NOVA GODINA!

H R O N O L O G I J A

Pre nego {tozapo~nemo ovaj raz-govor, poru~ila bih

slede}e: Zapo~nite Novugodinu sa zdravim, blis-tavim i vedrim osmehompozovite na{eg ~uvenoglekara Jovana ^upi}a, koji}e vas time usre}iti, jer jeon umetnik u svom poslu.

Do{li ste medjuprvim stomatolozima uovu zemlju. Pre vas je biodoktor Pera Milenkovi}, imo`da jo{ samo nekolikolekara. Kako je to nekadabilo za mladog lekarakada dodje iz Srbije?Koliko je bilo te{ko sna}ise?

- Kada sam do{aou ^ikago i po~eo da tra`imna~in da dobijem dozvolu zarad nije bilo ni malo lako.Kao {to vam je poznato svilekari moraju da polo`edodatne ispite i urade nostri-fikaciju svojih diplomaovde. U to vreme ovde jebilo par na{ih zubara. Ali imao samsre}e da sretnem pokojnog Dr PeruMilenkovi}a, koji mi je mnogopomogao. Radio sam puno radnovreme kao zubni tehni~ar i u istovreme spremao ispite. Hvala Bogupolo`io sam sve iz cuga i po~eo daradim po~etkom sedamdesetih godi-na. Jo{ jedan veliki ~ovek mi jepomogao, a to je bio lekar op{teprakse pokojni Dr Tomovi}, koji mije ustupio prostorije odmah porednjegove ordinacije. To je bila jakaordinacija i tako je veliki broj paci-jenata pre{ao kod mene. Zbog svegaovoga, uvek sam ose}ao potrebu dapomognem novim kolegama. Nekisu veoma zahvalni, mada ima i onih

koji su to zaboravili. Ali ljudski jepomagati i zbog toga to uvek ~inim.

Kada ste vi ta~no do{li iodakle? Koji je bio va{ put douspe{nog i poznatog lekara kakovas mi znamo?

- Rodom sam izBeograda, gde sam se i {kolovao iodmah nakon diplomiranja naStomatolo{kom Fakultetu, do{aosam kod oca koji je tada `iveo u^ikagu. Po dobijanju dozvole zarad otvorio sam privatnu praksu naIrving Parku, 1976. godine i na tojlokaciji sam ostao sve do 2005. Azatim smo moj dobar prijatelj isaradnikom Voja Vla, Dr @ivkovi}i Sveta Stojanovi} do{li na ideju

da izgradimozgradu uSkokiju, gdesmo svi zajed-no dugi nizgodina imaliposlovne pros-

torije. Imati zubnu labo-ratoriju u istoj zgradi jesan svakog zubara.

N a k o nnapu{tanja ove lokacije ikra}e pauze u poslu dr^upi} je ponovo u punojformi i radi na drugojlokaciji. Pacijenti moguzakazati preglede i inter-vencije kod dr ^upi}asada na telefon:

847-401-7407Vi ste ugledan ~ovek u

ovom gradu, aktivan u mnogimprojektima vezanim za Srbe.Jedan ste od osniva~a Srpskelekarske asocijacije, jedan od osni-va~a fudbalskog tima UjedinjeniSrbi i jo{ mnogo toga. Kako stesve to uspeli da uklopite i usputgradite veoma uspe{nu karijerusvih ovih godina?

- Ja sam patriota i veomasam vezan za svoj narod, za mojeSrbe. Odatle i crpem tu snagu iveliku volju, pa sam tako i poredvelikih poslovnih obaveza uveknekako uspevao da nadjem vreme-na da budem aktivan u `ivotuSrpske emigracije. Tako samdugogodi{nji sekretar i veoma akti-van ~lan fudbalskog klubaUjedinjeni Srbi skoro od samogosnivanja kluba. Smatram da jevreme provedeno sa novodo{lomsrpskom omladinom jedno od

najboljih {to neko mo`e da po`eli,jer je tim mladim ljudima itekakopotrebana pomo}, kao i savet da ihneko usmeri, kada tek dodju. Jasam sa jednom ve}om grupomodanih ljubitelja fudbala uvekpomagao mnogima da nadju posao,stan i sve {to im je neophodno zapo~etak, a neki su i bra~ni `ivotzapo~injali u tim dru`enjima okokluba.

Postoji jedna {ala medjunama, a to je: da mo`da nismonajbolji u ligi ali imamo najboljezube, jer je nas nekoliko zubarauklju~eno u sam klub od po~etka.To ulaganje u omladinu je ne{to {tosvakog ~oveka ispunjuje i najve}aje sre}a kada sretnete nekoga kovas podseti i zahvali se na pomo}ikoju ste mu pru`ili u njegovimnajte`im trenucima. Takodje sam~lan i na{e najstarije srpske organi-zacije Srpske Bratske Pomo}i odsamog dolaska u ^ikago, bio samdugo podpredsednik, a tri godine ipredsednik iste organizacije. Biosam i predsednik Odbora zastipendije siroma{nim studentima uAmerici. ^lan sam i SrpskeNarodne Odbrane, a bio sam i ~lannekada{njeg Srpskog AkademskogKluba dok je postojao.

I pored svega toga vi steveoma odani svojoj porodici?

- Da, za porodicu uvekmora da se ima vremena, porodica

je na prvom mestu i pored svihnabrojanih aktivnosti uvek samna{ao dovoljno vremena da prove-dem sa svojom porodicom.Nezaborano je divno vreme prove-deno po hladnim klizali{tima {iromAmerike i Kanade, gde je moj sinigrao hokej na ledu za “GlenviewStars“. Puno srce je gledati svojedete da igra za finale Amerike, ukategoriji za svoj uzrast. Takodje imoja }erka je bila ~lan kluba umet-ni~kog klizanja. A danas najvi{eu`ivam u uspesima svog unuka kojije jako dobar u Ameri~kom fudbalui jedan od retkih freshmena u {kol-skom Simfoniskom orkestru gdesvira bas i bas gitaru. Unuka }e bitiglumica, nova Sara Bernar. [ta }etelep{e od toga.

Nakon jedne pauzeponovo ste u punoj snazi i aktivniu svom poslu ali na drugoj lokaci-ji. Recite nam kako va{i pacijentimogu da vas nadju i dodju dovas?

- Hvala Bogu radimpunom parom u dve ordinacije. A,da ovaj na{ razgovor sada ne biprerastao u reklamu da}u samo mojbroj telefona: 847.401.7407.

Takodje ovom prilikom`elim da ~estitam nastupaju}epraznike, prijateljima, pacijemntima i~itaocima Ogledala. Neka ih zdravl-he slu`i i neka im ova godina budesre}na i beri}etna. Hristos se rodi!

Hvala doktore na razgov-oru i lepim `eljama.

Bane Krsti}:Poznajem dr Jovana

^upi}a od ranih sedamde-setih. Veliki je patriota izajedno smo se sasada{njim VladikomDobrijevi}em zalagali uVa{ingtonu za vreme bom-bardovanja na{e zemlje,kako bi se ~uo srpski glas.Dugo godina smo zajednou raznim srpskim organi-zacijama i fudbalskomklubu Ujedinjeni Srbi.Znam da je dobar ~ovek,suprug i otac i neko ko jeuvek pomagao na{e mladeljude i sve kojima je pomo}potrebana.

On je moj lekar - zubarsvih ovih godina, kao ilekar moje porodice.Mislim da to dovoljno gov-ori o njemu kao dobromstomatologu.

Mile Stanojevi}- biznismenDr Jovan ^upi} je prvi ~ovek koga sam upoznao

i upisao u moju knjigu prijatelja ~im sam do{ao,dalekih sedamdesetih. I evo do dana{njih dana jeon jedan od mojih najboljih prijatelja. Prijateljkakvog samo mo`ete po`eleti da imate. Veoma jeaktivan u svim srpskim organizacijama, kao i jedanod osniva~a FK United Serbs. To da je odli~an lekar,ne trebam da vam potvrdjujem, to potvrdjuje veli-ki broj dugogodi{njih pacijenata, medju kojima sami ja, od kad sam do{ao, on je moj zubar dodana{njih dana.

Moram jo{ da napomenem da je uvek pomagaomlade ljude, kada im je to bilo najpotrebnije, napo~etku njihovog `ivota ovde ili karijere.

DOKTOR JOVAN ^UPI]

U poslovnom razgovoru dugogodi{nji prijatelji i saradnici

dr Jovan ^upi} i Voja Vla

Odli~an lekar sa proverenim dugogodi{njim iskustvom u svom poslu i velikim brojem zadovoljnih pacijenata, veliki patriota, idobrotvorac Dr Jovan ^upi} govori specijalno za bo`i}no izdanje Ogledala.

Januar 2018.10

Voja Vla – zubotehni~ar i proteti~arNa samom po~etku moje karijere kada mi je pomo} bila najpotrebnija dr

^upi} je bio jedan od srpskih lekara koji su mi oberu~ke pomogli. On je nese-bi~no dao sve od sebe da mi pomogne.

Divim se njegovoj hrabrosti u prihvatanju noviteta iz medicine u na{emposlu tokom karijere. Doktor ^upi} je imao velike uspehe zahvaljuju}i svo-joj hrabrosti i sposobnosti svih ovih godina. Pored toga njegova ljubaznosti divan odnos sa pacijentima, potvrdjuju njegovu popularnost i omiljenostkod njih. I posle pauze u svom poslu ostao je i dalje sposoban da radinajdelikatnije poduhvate u zubarstvu.

Ukoliko `elite da kontaktiratedoktora ^upi}a mo`ete ga pozvati:

847-401-7407.