11OOgglleeddaallooNovembar 2007

B I Z N I S

12 OOgglleeddaalloo

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Novembar 2007

Posle 17. Konvencije KSU, na{e najaktivnijenacionalne organizacije, pitanje budu}nosti je ostalootvoreno, uz ozbiljne naznake da se mnoge stvari morajumenjati. Ovogodi{nji skup u San Francisku imao je i neke

svoje apsurde - iz Srbije je do{la mo`da do sada najja~adelegacija, predvodjena ministrom Vukom Jeremi}em, min-istarkom Milicom ^ubrilo, bili su tu princ i princezaKaradjordjevi}, ali je broj delegata i ~lanova Kongresaneuporedivo manji nego prethodnih godina. Da li se to ovaorganizacija uru{ava sama od sebe, postaje li elitisti~kiskup ljudi koji mogu da ulo`e novac i vreme u razmatran-

je srpskih nacioanlnih interesa ili }e imati snageda sagleda kompleksnost problema i pronadjeadekvatan put za re{enje, ozbiljna su i daljeotvorena pitanja.

Ove godine nije bilo niSajma privrede. U njega je svih ranijihgodina energiju i vreme ulagala EditaKruni}, koja vi{e nije u KSU. JasminaVuji} se takodje povukla, iako je ovegodine pripremila posetu univerzitetimaBerkliju i Stanfordu, ali prili~norazo~arana u put kojim KSU nastavljada ide. Nije bilo ni beogradskih nov-inara, onih koji su svih 17 godina prak-ti~no bili gosti Konvencija i o njimauredno i op{irno izve{tavali. Ali suKonvenciji prethodili mnogobrojninapisi u srpskoj {tampi o sukobimaunutar organizacije, i, na `alost, mnogiod njih prikazali su istinu.

I ovo je jo{ jedan primer idokaz na{e deljivosti i medjusobnih

neslaganja, po onoj standardnoj - gde su dvaSrbina, tu su sigurno tri partije. Oko pravca radaKSU razi{li su se i osniva~i ove organizacije,Miroslav i Dragoslav Djordjevi}, sin i otac, i ne libe se dao tome govore. Na internetu ili u intervjuima. ^lanovimasu boravci na Konvencijama u skupim hotelima, ovog putau centru San Franciska, skoro nedostupni, kao i gala ve~ere

i kokteli, pa radije pla}aju samo~lanarinu, mada se i ona godina-ma osipa.

Organizatori su ovegodine akcenat stavili na saradnjuizmedju ameri~kih univerziteta ikompanija visoke tehnologije, sana{im Univerzitetom i stru~njaci-ma. Na Berkliju je potpisan pro-tokol o saradnji Berklija iBeogradskog univerziteta, koji }e

podrazumevati razmenu studenata iprofesora i rad na zajedni~kim pro-jektima. Delegacija Ministarstvatelekomunikacije posetila jeSikonsku dolinu i u Sisko sistemi-

ma i AT&T napravila preliminarne dogovore za saradnju, adelegacija Ministarstva poljoprivrede je upoznala rad vinar-ija u Napa dolini. Ministar inostranih poslova, Vuk Jeremi},govorio je o delikatnosti sada{nje faze pregovora o Kosovui neophodnosti adekvatnog re{enja u kome }e Srbi iAlbanci biti partneri, a ne neprijatelji, a Milica ^ubrilo,ministarka za dijasporu, predstavila je dokumentarni filmVelika Ho~a, o srpskoj oazi u Metohiji i mogu}nostima dase u njoj napravi turisti~ki centar.

Na Konvenciji je izabrana i nova uprava KSU-predsednica je Mirjana Samard`ija, a tu su i JasminaBulan`e, Nenad Vuki}evi}, Ra{a Bo`inovi}, Du{an Bilbija,Olga Danilovi}, Zoran Golubovi} i Boba Stefanovi}. Poslefinansijskog izve{taja, koji pokazuje da KSU ve} mesecimaposluje u crvenom, dogovoreno je da uz novofrormiraniOdbor donatora do 31. marta idu}e godine poku{aju da

skupe neophodnih200 000 dolara,koliko je potrebnoza redovnof u nk c i o n i s a n j ekancelarija uVa{ingtonu i uBeogradu, a ako tobude nemogu}e~lanstvo }e bitiobave{teno i bi}ep r e d u z e t eneophodne mere.

Statutarnepromene jedan suod glavnih razloga

za sukob u KSU. Odbor donatora sada ima va`niju uloguod Upravnog odbora, {to }e organizaciju neminovno voditivi{e prema onima koji imaju novac, nego prema masovni-jem ~lanstvu. Ili je mo`da tako bilo i od samog po~etka?

Mila Filipovi}

BUDU]NOST ORGANIZACIJEU PITANJU

17. Konvencija KSU u San Francisku

U okviru posebnih sadr`aja posve}enih informacionim tehnologijama, KSU je

organizovao i posetu univerzitetima Berkli i Stanford, a delegacija iz Srbije

posetila je i kompaniju Cisco, vode}eg proizvo|a~a opreme i softvera iz oblasti

kompjuterskih mre`a i telefonije, kao i najve}u telekomunikacionu kompaniju u

Americi, AT&T. Delegaciji, u kojoj su bili i dr`avni sekretar Ministarstva za

telekomunikacije, Milenko Cvetinovi}, ministar za saobra}aj i veze RS, Nedeljko

^ubrilovi} i direktor za strategiju i razvoj Telekom Srbija, Sa{a Lekovi},

prikazani su i demonstrirani najnoviji proizvodi i korisni~ke usluge CISCA i

AT&T. U zavr{nici programa odr`an je IT Simpozijum, uz u~e{}e na{ih eksperata

koji rade u Silikonskoj dolini, kao i diskusija o budu}em projektu

“Ameri~ko-srpski IT samit”, koji je planiran za 2008. godinu.

Sara i Milica Golubovi} iz ^ikaga obe}ale su princezi

Kara|or|evi} da }e slede}eg leta svakako u~estvovati u

omladinskom kampu “Na{a Srbija” na Tari i dru`iti se sa

vr{njacima i sunarodnicima

13

D A S E N E Z A M E R I M O

OOgglleeddaallooNovembar 2007

KO SU SRPSKI MASONISad ve} mislite da sam i ja jedan od njih i da u

fioci svog radnog stola dr`im masonsku kecelju, pa i neki od

vas koji su verovali da sam ja samo jedan ludi umetnik,

po~inju da bivaju mrtvi ozbiljni. Re}i }u vam tajnu, ali samo

tiho i na uho i uz jedan uslov: {apnite tu tajnu samo

najbli`ima, a onda jezik za zube! ^uvaj tajnu, jer tajna te ne}e

pojesti. A moja tajna je u tome da vam ne}u re}i ni{ta i niko

ne}e znati to {to zna{ ti i {to znam ja. Gde to zapo~inje mist-

icizam u organizmu, dole ili gore, u namigivanju, tajnim znaci-

ma, u porodjajnoj pup~anoj vrpci, u oku, na dlanu, gde ?

Klesar po~inje da kle{e kamen i svakog trena

odlama komad mistike i otkriva tajnu zaledjenu u kamenu.

Nau~nik, pisac, kompozitor, demisticira svoje misti~ne

snove u potiljku malog mozga. Filozofija slobodnih masona

i njihove tajne nad tajnama iza zatvorenih vrata mo`da i

jeste neka super zagonetka, a mo`e biti da je tajna sama

po sebi smisao postojanja te organizacije. ^uvari tajni, tajne

mape i tajni prolazi, tajne pe}ine do fontane zelja, do blaga,

do `utog novca na dnu bunara i vode koja se sme{ka.

Koliko je tajni samo oti{lo u grob, igra re~i koja ti ka`e:

Da, ja sam onaj koji zna tajnu, a tajnu ti nikad necu re}i,

neka te golica, neka te uzbudi iglica tvoje li~ne znati`elje,

od verovanja, preko nadrilekara, do proroka.

Dodu{e neverica ima svoje za{to. Kada bi u

`ivotinjskom carstvu `ivotinje izgradile sistem prava i pov-

erenja, verovatno bi u takvom dru{tvu krokodili bili

najpo{teniji ~lanovi `ivotinjske organizacije. Drugim

re~ima, za{to bih verovao da su zubate

`ivotinje odjedanput postale dobri

pastiri sa frulicom i torbicom?

Mo`da je i bolje neverovati u sve {to

se servira. Careve sluge su

isprobavale carsku hranu i pi}e pre

careve ve~ere. Ako carevi ne veruju,

zna~i ima i za{to, mo`e biti da je neka

otrovna tajna uvaljana u {e}er.

Istorija srpskih masona je prili~no

komplikovana. Srpska masonska lo`a je {etala

tamo i ovamo dok se kona~no nije nastanila u

ulici Majke Jevrosime u Beogradu, nedaleko od

Narodne skupstine. Susretao sam i susre}em puno masona,

odnosno ~lanova Organizacije slobodnih masona. Ne

razumem se u stepene, uglove i trouglove, ali imam nekoliko

stvari koje vam mogu slobodno ispri~ati, zato {to su istinite.

Slobodan Milo{evic nije bio mason, Josip broz nije bio

mason, iznenadi}ete se da je mason bio neko za kog to ne

biste rekli, a to je Petar Petrovi} Njego{, kao {to je i Milorad

Pavi}, ali i mnogi ~lanovi Srpske Akademije Nauka danas,

kao i veliki broj srpskog sve{tenstva, tu biste se tek iznenadili.

^etiri ministra u vladi Zorana Djindjica, jedan od njih i min-

istar unutra{njih poslova, koji se zaista dobro sna{ao i u~inio

puno u toku akcije Sablja i na toj hrabrosti mu ~estitam. Na{

narod duboko veruje da su nam masoni skuvali ~orbu i da

ba{ ova tajna organizacija tajno vr{i misiju seciranja srpskih

krajina, pokrajina i srpskih ose}anja. Moja majka veruje da

se madjije skidaju poznatim sredstvima, antimadjijama, jer je

muskarac zamadjijan od sopstvene `ene, ali to se ne sme

nikome re}I, jer je u pitanju porodi~na tajna. Devojke su u

staroj Srbiji stavljale ~ari ispod jastuka, voljenom momku

iglu u kaput , mrvice u cipele tajno, u polumraku, uz {apat,

majka i k}erka bi vr{ile ritual i prizivale sile, naro~ito u jugo-

istocnoj Srbiji, na Homolju i Vla{koj Planini, pa sve do

Dunava.

Koliko su masoni uticali na raspad neba iznad

Srbije pitanje je, a ponekad tajna mo`e biti i javna, ili je

uop{te nema. Re~e jedna pesmica: Slatko li je curu ljubit

tajno, bolan slatko je!

Ono gde i kad su se Masoni i Srbi istinski zamer-

ili je period izme|ju dva svetska rata, tada su u Beogradu

u vi{e navrata organizovane `estoke antimasonske demon-

stracije, {to je Svetska masonska lo`a posmatrala budnim

okom i sa puno interesovanja. Demonstranti su nosili

uvredljive parole i slike na kojima su slobodni masoni

satanizovani do te mere da su u narodu shva}eni kao vam-

piri i ve{tice. Izgleda da nama Srbima nije uop{te te{ko da

sebi stvaramo neprijatelje i da se lepo zamerimo, kad god

to zatreba. Pa po~etkom Drugog svetskog rata pa do nje-

govog kraja nekoliko od Titovih saradnika su bili ~lanovi

masonske organizacije, uklju~uju}i i bra}u Ribnikar, mada

i pored toga , Masonska lo`a u Srbiji, odnosno Jugoslaviji,

gubi svetlost i legitimitet. Posle rata srpski masoni svoje

rituale i sastanke nastavljaju da praktikuju van zemlje.

Srpska lo`a je kod nas dobila svetlo tek

po~etkom devedesetih i ne verujem

da }e ga ikada vi{e

izgubiti.

Nema sumnje da

je Amerika u celini masonski

eksperiment, koji uglavnom dobro radi. Istina

je da je ~etrnaest ameri~kih predsednika poteklo iz

masonske organizacije, naravno najva`niji je onaj prvi,

D`ord` Va{ington, ali ni{ta manje od njega va`an je i

Truman, obojica su implicirali osnovne vrednosti masonske

filozofije u sistem ameri~kog uredjenja dr`ave. Masoni su

pomogli da se izglasa Povelja o nezavisnosti, ali je istina da

je nisu izglasali sami, od pedeset i sedam glasova samo tri-

naest je pripadalo ~lanovima masonske organizacije, dakle

masoni nisu nikad imali ve}inu u ameri~kom paerlamentu,

ali su bez sumnje imali veliki uticaj na formiranje konstitu-

cije zemlje u kojoj `ivimo. Sigurno je da ^etvrta masons-

ka lo`a utice na svetsku politiku zato {to se nalazi u Va{ing-

tonu, ali je i sigurno da Srpska masonska lo`a nema puno

uticaja na ameri~ku politiku, zato {to se nalazi u Beogradu

Ja se ~esto pitam za{to se mi pravoslavni Srbi

toliko mnogo pla{imo Masona, koji pomalo nevidljivo `ive

oko nas i izazivaju jo{ ve}i strah i verovanje, odnosno

nepoverenje u Srba? Istina je da smo kao narod veoma

skloni sujeverju i stalno verujemo da nam je neko skuvao

ka~amak od slepih mi{eva i ajkulinog repi}a, mi jesmo

sujeverna nacija i to je fakat. Mo`da je tome razlog

nedostatak prave vere, a mo`da i nedostatak obrazovanja.

Statistika ka`e da je samo sedam posto Srba visoko obrazo-

vano, a da se ~ak dvadeset posto po opstem standardu ele-

mentarne pismenosti smatra nepismenim. Dobro, znamo ko

su visoko obrazovani i znamo ko su nepismeni, a {ta je sa

svima onima izmedju te dve kategorije? U {ta ve}ina veru-

je, u knjigu ili u motiku? Ono u {ta ja verujem je da smo

sami sebi opasnost, na{ moral i na{a narav, zloba i inat.

Hiljadu puta su na nas vi{e uticali slatki sokovi Otomanske

imperije od misti~ne Masonske lo`e u Srbiji. Kao {to su, na

primer, |uve~i, sarme, }evapi, pilav, {ota i baklava, rahat-

lokum, ha{i{ i turska kafa, {to zna~i, hteli mi to da priz-

namo ili ne, masni burek iz tepsije i hladne pihtije su mnogo

ve}a opasnost po na{ srpski `ivot od bilo kakve tajne orga-

nizacije, jednostavno zato {to izazivaju zakre~enje krvnih

sudova i vode nas u sigurnu smrt. A i tada }emo po starom

obi~aju mi Srbi re}i: sto posto ga je `ena otrovala!

Jednom prilikom sam bio gost Masonske lo`e, i

to je jedini dan u godini kada je gostima dozvoljen pristup

u masonski hram. Sve~ana instalacija novog majstora lo`e i

ritual vi{e nego zanimljiv. Uz zvuke orgulja posmatrao sam

ceremoniju i proces, na trenutke sam mo`da i shvatio deo

filozofije oko koje su se ti ljudi okupili, a to je pre

svega i u osnovi simbolizam. Sad, kad bih ja

spomenuo simbolizam u umetnosti, svi bi nekako

odahnuli i u`ivali u simbolima slikarskog dela,

ako bih govorio o simbolizmu u `ivotu

ju`noameri~kih Indijanaca opet ne bih izazvao

puno uzbudjenja, ali simboli na nov~anici

ameri~kog dolara izazivaju strahopo{tovanje

i ti{inu. U Americi postoji oko dva miliona

masona, na mnogim automobilima ste

videli masonski znak na zadnjem braniku

i za~udili ste se kako jedan ~lan

najsna`nije i najuticajnije organizacije mo~e da vozi

takvu kantu od automobila, zar ti ljudi nisu vlasnici ovog

sveta, zar oni ne upravljaju ~ove~anstvom, zar oni nisu kon-

srtuisali ameri~ki dolar? Pa za{to onda voze manje nego

prose~ne automobile?! Hajde, re}i }u vam jo{ ne{to, mada

znam da }u se zameriti - ve}ina masona su prose~ni, ~ak i

siroma{ni ljudi, zato {to postoji posebna, Jevrejska masons-

ka loza, tu ve} mozete naslutiti odgovor na va{e pitanje.

U Masonsku organizaciju se pristupa iz ubedjen-

ja, a ne zbog materijalne koristi i raja na zemlji, da bi

~ovek postao mason, odnosno ~lan masonske lo`e , najpre

mora verovati u Boga kao generalnog konstruktora svemi-

ra, mason mora imati svoju veru. Masonska organizacija

jeste organizacija, ali nije verska zajednica. U svakom

slu~aju vam preporu~ujem da pro~itate knjigu “Rodjen u

krvi”, Ali vam ne preporu~ujem da vam zbog te knjige

ispadnu iz ruku Sveto pismo, crkva i pravoslavlje. A ono

o ~emu razmi{ljate je najverovatnije pitanje : Jesam li ili

nisam? Pa ne}u vam re}i, jer to je tajna, a nije ni lo{e biti

pomalo tajnovit. U mojoj {koli su misti~ni mu{karci uvek

bili popularni i na ceni u `enskom drustvu. Ali i pored toga

{to se ova na{a zajedni~ka rubrika zove ”Da se ne zamer-

imo”, bar {to se ti~e ove organizacije i njihovog prisustva

u zemlji Serbiji, ipak nam je bolje da se na kraju mnogo

ne zameramo i ne guramo prste u svevide}e oko, na vrhu

piramide novog svetskog poretka.

BBoobbaann IIllii}}

14 OOgglleeddaalloo

D R U [ T V O

NEVIDLJIVI LJUDIRat na teritoriji SFRJ isterao je iz

svojih domova oko dva miliona ljudi.

Mnogi od njih su iza{li iz zemlje sa

jugoslovenskim paso{ima ili bez njih, u

nadi da }e dobiti azil i lep{i sme{taj na

bogatom Zapadu. Dok je trajala politi~ka

kampanja protiv Srbije, kao glavnog agre-

sora na narode i narodnosti Jugoslavije, te

izbeglice su bile dobrodo{le kao krunski

svedoci protiv zvani~nog Beograda.

Ve}ina njih se u me|uvremenu

vratila svojim domovima, neki su se

odselili u prekookeanske dr`ave, neki se

udomili po Evropi, ali jedna grupa od

150.000 njih je poku{ala da glumi politi~ke

izgnanike da bi dobila azil. Glavni uslov za

takav va`an papir danas i vazda je bio da

masno pljune{ na zemlju iz koje poti~e{ ili

si navodno iz nje progonjen pobegao. Tako

se dogodilo da su ljudi sa paso{om SFRJ

ogovarali Srbiju i njene `itelje kao fa{iste,

koji ugro`avaju njihova ljudska i manjins-

ka prava. I na osnovu ~ega oni treba da

budu politi~ki za{ti}eni stanovnici bogatog

dela Evrope.

Gra|ani Srbije su zbog tih

150.000 klevetnika koji `ive na bogatom

Zapadu bili ka`njeni nedobijanjem {engen-

skih i ostalih viza, odnosno zabranom izlas-

ka u Evropu i svet. U me|uvremenu je

Stari kontinent skinuo pasku sa Srbije,

primio je kao normalnu dr`avu, ~ime se

odjednom u EU pojavio vi{ak od 150.000

nepotrebnih ljudi. I kako je ve}ina njih

samo rekla, a nije dokazala da su dr`avl-

jani Srbije, Stari kontinent te nesre}nike

vra}a nama.

Italija priprema za povratak ve}u

grupu ljudi iz Srbije, koji su godinama

prosja~ili u velikim italijanskim gradovima,

pa se mo`e o~ekivati da }e nastaviti da se

time bave i ovde. Ne zaboravimo da je

posle propasti komunizma u Rumuniji i

Bugarskoj, a potom i Albaniji, kao i u BiH,

otvoreno na stotine zatvora i ludnica iz

kojih su iza{li nesre}nici, kriminalci i

ludaci, i prebegli u Srbiju. Tako danas u

na{oj zemlji `ivi 20.000 ljudi bez ikakvih

dokumenata. U talasu izbeglica stiglo nam

je jo{ toliko stranaca, koji u zemunskom

kraju sada za sebe tra`e d`amiju.

O ~emu se radi?

Nakon {to je ministar policije

sredinom septembra potpisao ugovor o

readmisiji, u Srbiju se vratilo oko 50.000

gra|ana, mahom Roma, Albanaca,

Bo{njaka, muslimana, stranaca, a najmanje

Srba. Nevladine organizacije o~ekuju do

sredine 2009. dolazak jo{ 100.000 ljudi bez

pravog identiteta. Glavni centri za njihov

sme{taj, posle Beograda bi}e vojvo|anski

gradovi Novi Sad, Zrenjanin i Vr{ac.

Povratnici iz zemalja zapadne

Evrope dolaze ili dobrovoljno ili su depor-

tovani, a uglavnom je re~ o siroma{nim

ljudima, bez li~nih dokumenata i novca.

Mnogi od njih, me|utim, nemaju nikakva

srpska li~na dokumenta i ne govore srpski.

Tipi~an primer stranca koji je postao

gra|anin Srbije je slu~aj sedmo~lane

porodice povratnika koja je morala da

napusti Nema~ku. Glava porodice je otac

petoro dece, koji je ro|en u Makedoniji. U

Nema~ku je oti{ao s paso{em SFRJ, koji je

dobio u Gnjilanu. Porodica je morala da

napusti Nema~ku i da se vrati na Kosovo,

ali ona ne}e i ho}e u bogatu Srbiju.

^lanovi njegove porodice su bez li~nih

dokumenata i ne znaju srpski.

Deportovani nemaju status rasel-

jenih lica, iako me|u njima ima i biv{ih

`itelja Makedonije, Albanije, Bosne, pa i

cele SFRJ, jer se slu`beno vode kao

„gra|ani Srbije koji idu ku}i“. Ti nevidljivi

ljudi, jer o njima ne postoje deokumenta u

Srbiji, imaju ista prava kao svi gra|ani

Srbije. I ima}e i opet }e nas opanjkavati i

kinjiti.

Dr`ava Srbija je na sve to }utala

i pravila se luda, iako je mogla da

dono{enjem novih li~nih karata i paso{a

izvr{i proveru svojih dr`avljana i oslobodi

se stranaca bez dokumenata i azilanata sa

jugoslovenskim pedigreom.

Ova reka migranata, izbeglica,

prebeglica, azilanata i iseljnih ljudi iz

Srbije i susednih dr`ava, preti da potopi

ionako siroma{ne socijalne fondove, jer

se na{a dr`ava obavezala da im da posao

i krov nad glavom. Preti da se regrutuje

u armiju nezadovoljnih, ali i u horde

crnoberzijanaca, {vercera, sitnih i krup-

nih kriminalaca, migranata i opet pre-

beglica.

Budemo li im opet dali paso{e

nove Srbije prizna}emo njihovo postojan-

je, i obavezati se da re{avamo probleme

koje bi trebalo da re{avaju Makedonija,

Albanija, Bugarska, Rumunija, BiH i

me|unarodna vlast na Kosovu i Metohiji.

MMaarrkkoo LLooppuu{{iinnaa

Novembar 2007

15

OO DD NN AA [[ EE GG DD OO PP II SS NN II KK AA II ZZ KK AA LL II FF OO RR NN II JJ EE

OOgglleeddaallooNovembar 2007

Sti`e zima, skupljaju se utisci o godini koju smo

skoro ostavili za nama, planira se idu}a godina. Kako u

matici tako i ovde kod nas u dijaspori, u novembru

“po~inje sezona”, po~inju praznici i slave Mitrovdan,

\ur|ic, Sveti Arhandjel, zatim pristigne ameri~ki praznik

Thanksgiving. U podsvesti svakom stoji da bi trebalo oti}i

na neku dijetu i povesti ra~una o duhovnom i fizi~kom

zdravlju. Sre}om, krajem novembra po~inje post, pa se svi

nadamo da }emo se uz molitvu i post malo dovesti u red.

Kod nas u Kaliforniji novembar je jedan od

najlep{ih meseci, ako se izuzmu trenutni po`ari i problemi

koje smo ove godine do`iveli. Nadajmo se da je i vatra-

ma do{ao kraj i da }e do}i i neka ki{a. U na{oj crkvi

Svetog Save spremamo se da sa fudbalskim klubom

“Ravna Gora” proslavimo njihovu krsnu slavu, Svetog

Dimitrija – Mitrovdan, koju ovaj klub slavi svake godine

od osnivanja.

Fudbalski klub “Ravna Gora” osnovan je

po~etkom ovog milenijuma, sa namerom da svojim

~lanovima omogu}i sportske aktivnosti, dru`enje zabavu

i razonodu. U me|uvremenu FK “Ravna Gora” postala

je ugledna organizacija crkve Svetoga Save. Fudbal se

igra na imanju pored crkve svake subote. Fudbal je bio

povod ali i razlog vi{e da sakupljanja oko crkve bude

vi{e. Posle utakmica obi~no sledi dru`enje, uz neki

laganiji ru~ak i pi}e. Na ove skupove do|u ne samo fud-

baleri, ve} ~esto i njihova de~ica, stariji ljudi koji vole

razonodu i dobro im do|e da provedu nekoliko sati u

krugu svog naroda.

Fudbalski Klub “Ravna Gora” ~esto

organizuje dru`enje, piknike turnire. Bili su

doma}ini mnogim srpskim timovima od ^ikaga

do Atlante i Severne Kalifornije. Ja ne pratim fud-

bal i nisam eksteprt u tom polju pa }u zaobi}i

komentare o njihovim sportskim uspesima, ali }u

prokomentarisati ono {to sam ~ula bezbroj puta, a

to je da su najbolji doma}ini i odli~ni kuvari.

Svoje sposobnosti ponudili su na uslugu crkvi

Svetoga Save bezbroj puta. U~estvovali su u mno-

gobrojnim crkvenim doga|ajima, i u svakoj

humanitarnoj akciji, a bilo ih je od njihovog postojanja

bar desetak. Imaju {iroko srce i dobru volju. ^lanovi

“Ravne Gore” ~esto se mogu videti kako poma`u za

{ankom ili za ro{tiljom, a i crkvena kuhinja im nije nepoz-

nata. Za njihovu slavu uvek se slu`e razni specijaliteti i

poslastice.

Pro{le godine po~asni gost na slavi bio je leg-

enda na{eg fudbala i tada{nji na{ sugra|anin, gospodin

Milutin [o{ki}. I ove godine, bez obzira {to ne}e mo}i

da prisustvuje slavi bi}e u njihovim mislima. A sigurni

smo da }e se i gospodin [oskic setiti “Ravne Gore” a

mo`da ponekad obu}i dres koji je sa njegovim imenom

kao specijalni poklon dobio pro{le godine. Fudbalski

klub “Ravna Gora” slavi svoju slavu 10. novembra, sa

po~etkom u 6:00 u hramu Svetoga Save. Njihovom

predsedniku, Sveti Gusi, i svim ~lanovima ~estitamo

krsnu slavu sa `eljom da jo{ mnogo godina slave u

zdravlju i veselju.

ZZaa OOgglleeddaalloo iizz KKaalliiffoorrnniijjee

MMaajjaa TTooppaalloovvii}}

PPoo~~iinnjjee sseezzoonnaa ssllaavvaa ii pprroossllaavvaa

RAVNOGORCI SLAVE

MITROVDAN

SALES*Bridal shop - N. Side Chicago

Gross $425K, Est. 20 yrs, retiring*Quilting fabric sales & quilting

classes/quilting machine distributor-Gross $690Est. 12+yrs., retiring

Property availableFor more info. call John,

847-437-4070