1SS BOFOS

• BOFOSIJADA2019

• Konferencija:Kovačica

• EO/WOW:Linc

• Seminar:Budimpešta

• Uzimamslobodandanupetak-trajno

• Vesti...vesti...vesti

Mladisusnagasindikata

BOFOS infoELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA,

OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE

MAJ JUN JUL 2019. / IZDANJE BR 73

2SS BOFOS

BOFOSIJADA 2019 održana je u Kladovu, u hotelu Đerdap od 5. juna 2019 do 9. juna 2019. godine. Sportski t i m o v i : Vojvođanske banke, KSO DDOR a.d.o. Novi Sad, SO SS Erste Bank, SO SS Narodna banka Srbije, SO SS NLB Banka, SO SS zaposlenih u Garancijskom fondu APV, Sindikata Ujedinjene banke Bugarske, Sindikata finansijskih organizacija Crne Gore, Unije slobodnih sindikata Crne Gore, Stopanske banke iz Severne Makedonije i Sindikata “Terapia” iz Rumunije takmičili su se u odbojci, stonom tenisu, kuglanju, kuvanju riblje čorbe, streljaštvu, šahu, pikadu, tenisu, košarci 3 na 3, malom fudbalu, nadvlačenju konopca i skoku iz mesta.Osim 11 takmičarskih timova, na ovogodišnjoj Bofosijadi učestvovali su naši dragi gosti iz turskog sindikata BASS, danskog sindikata Krifa i Unije slobodnih i nezavisnih sindikata iz Severne Makedonije.VIŠE O BOFOSIJADI 2019 https://www.bofos.org.rs/info/bofosijada.html

BOFOSIJADA2019

3SS BOFOSVIŠE O BOFOSIJADI 2019 https://www.bofos.org.rs/info/bofosijada.html

4SS BOFOSVIŠE O BOFOSIJADI 2019 https://www.bofos.org.rs/info/bofosijada.html

5SS BOFOS

Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije (SS BOFOS) organizovao je, u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, Regionalnu konferenciju Saveta sindikata finansijskog sektora zemalja Jugoistočne Evrope. Konferencija je održana od 13. do 15. maja u Kovačici na temu: ”Milenijalci” u sindikatu: Kako uključiti mlade usindikat?“Više o konferenciji: https://www.bofos.org.rs/organizacija/edukacija.html

Konferencija: Kovačica

6SS BOFOS

Na sednici Evropskog odbora Svetske organizacije radnika (EO/WOW), koja je održana u Lincu, od 8.

do 10. maja, predsednica SS BOFOS Mara Erdelj, pozvala je prisutne članove Evropskog odbora

WOW da potpišu deklaracije podrške za svaku članicu SS BOFOS. Ovaj vid podrške svakako znači

SS BOFOS-u i njegovim članicama.

Osim toga, na sastanku u Lincu raspravljalo se o budućnosti Svetske organizacije radnika (WOW).

Mara Erdelj je istakla da je dodatna vrednost WOW-a nešto što drugi sindikati nemaju, a to su

hrišćanska uverenja koja mi delimo. Ona je takođe naglasila vrednost edukativnih aktivnosti koje

WOW sprovodi.

EO/WOW: Linc

7SS BOFOS

Na seminaru koji je za temu imao „Razvojzdravljaisigurnostinaraduurazličitimindustrijskimsektorima“, a koji je održan u Budimpešti od 16. do 17. maja u organizaciji mađarskog sindikata MOSZ i Evropskog centra za radnička pitanja EZA, učestvovali su predsednica SS BOFOS, Mara Erdelj i zamenik predsednice Vladislav Jevtović.Mara Erdelj prezentovala je aktivnosti SS BOFOS u vezi sa pitanjem bezbednosti i zdravlja na radnom mestu. Ona je istakla da se SS BOFOS, već 10 godina unazad, posvećuje promociji pitanja bezbednosti i zdravlja na radu, pri čemu su aktivnosti SS BOFOS usmerene na angažovanje na stvaranju i unapređenju zakonodavnog okvira, kao i na aktivno učešće u projektima Evropske unije posvećenim tom pitanju.Mara Erdelj je istakla učešće SS BOFOS-a u IPA projektu «Mreža za zdravlje i sigurnost na radu», koji je imao za cilj razvoj socijalno odgovornog tržišta rada u zapadno-balkanskoj regiji, kroz rad na prevenciji i ublažavanju mobinga, kao i uspostavljanje regionalne saradnje između civilnog društva, sindikata i udruženja poslodavaca, u četiri zemlje: Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Takođe je naglasila da je u okviru tog projekta SS BOFOS sproveo trening za trenere i savetnike, kao i obuku na temu prevencije mobinga za 80 sindikalnih predstavnika, ali i mnoge druge aktivnosti u vezi ovog projekta. Takođe je podsetila na važan seminar, koji je SS BOFOS organizovao, u saradnji sa Evropskim centrom za radnička pitanja (EZA) i Svetskom organizacijom radnika (WOW), na temu: Zdravo okruženje dobra praksa: Hajde da učimo jedni od drugih, koji je održanu Beograd u, od 16. do 18. marta 2017. godine. Osim toga, ona je navela da SS BOFOS ima: Antimobing savetovalište za žrtve mobinga u finansiskom sektoru koje je počelo sa radom još 27. avgusta 2010. godine i da je SS BOFOS prvi granski sindikat koji je organizovao savetovalište ovog tipa.Kao jako bitnu stvar kojom je potvrđen doprinos SS BOFOS na ovu temu Mara Erdelj je navela i to da je SS BOFOS-u dodeljena Plaketa„28.april“ za postignute rezultate i zasluge u promociji bezbednosti i zdravlja na radu za 2017. godinu.

Seminar: Budimpešta

8SS BOFOS

Pripremila:MirjanaObradovićKada je u septembru 2018. godine, Franses O’Grejdi, generalni sekretar Britanskog kongresa sindikata (TUC), pozvala na četvorodnevnu radnu sedmicu kao sindikalnu ambiciju dvadeset prvog veka, nismo znali koliko brzo će ta ideja biti prihvaćena. Primećen je talas interesovanja i kod poslodavaca - uključujući one koji su već prešli na kraću radnu sedmicu, a i one, kao što je Velkam Trast koji to tek razmatraju. Zašto se onda sindikati zalažu za to - i zašto u tome dobijaju podršku? S jedne strane, to ima veze sa sve većim potencijalom tehnologije i zabrinutostima koje ga prate.Do sada, brojevi u novinskim naslovima su se odnosili na potencijalne gubitke radnih mesta - s jednim zaključkom Osborna i Freja, koji su rekli da 47% američkih radnih mesta može biti u opasnosti od automatizacije. Ali ljudi su počeli da shvataju da se ovde radi o potencijalu za veću produktivnost. A ako se poveća produktivnost - Velika Britanija trenutno doživljava veliki pad produktivnosti – postoje alternative o tome kako se dele koristi od te produktivnosti. Tradicionalno, veća produktivnost je, između ostalog, koristila radnicima kroz skraćivanje radnog vremena. Kada je Kongres sindikata osnovan 1868. godine, prosečno radno vreme je bilo 62 sata nedeljno. Sada (uključujući i one koji rade sa skraćenim radnim vremenom), prosečni nedeljni radni sati su se skoro prepolovili - na oko 32.

Kampanja sindikata za kracu radnu nedelju

Ta promena se nije desila slučajno, već je rezultat sindikalne kampanje. Robert Oven, pionir socijalista koji je popularizovao zahteve za osmodnevni radni dan na početku devetnaestog veka, smislio je slogan: „Osam sati rada, osam sati rekreacije, osam sati odmora“. Prvobitne demonstracije 1890. - na zahtev međunarodnog sindikalnog pokreta za “velike međunarodne demonstracije” koje su privukle stotine hiljada ljudi u Hajd Park, bile su fokusirane na zahtev za osmosatni radni dan, tako da u svim zemljama i svim gradovima, na određeni dan, mase zahtevaju od državnih organa zakonsko smanjenje radnog dana na osam sati.

Uzimam slobodan dan u petak - trajno

9SS BOFOS

Standardizacija petodnevne radne sedmice nije bila slučajna, već rezultat kontinuirane kampanje sindikata koji izražavaju zahteve radnih ljudi za dostojanstvenu ravnotežu između posla i ličnog života. A 1919. godine, kada se Međunarodna organizacija rada (MOR) prvi put sastala nakon prvog svetskog rata, njihova je prva konvencija bila o radnom vremenu, s preambulom u kojoj se izričito navodi usvajanje principa 8 sati ili radna sedmica od 48 sati - (iako vredi napomenuti, postojala je čitava lista izuzetaka - uključujući i celu Indiju).

Dakle, sindikati imaju u vidu istoriju kada vide predviđanja o potencijalnom dodatnom bogatstvu koje se generiše iz robotike i veštačke inteligencije. Konsultantska firma PVC je procenila da će britanski BDP biti do 10% viši u 2030. godini, kao rezultat veštačke inteligencije, što je ekvivalentno povećanju BDP-a od više od 20 milijardi funti, ili dodatnoj kupovnoj moći od 2.300 funti godišnje po domaćinstvu. Jedan od načina da se bogatstvo potencijalno podeli s radnicima je kroz smanjenje radnog vremena - kao što smo videli u prošlom veku.

Sindikati vec pobeđujuAli debata o radnom vremenu nije samo odgovor na automatizaciju, već i priznanje da zamagljene granice između radnog i neradnog vremena sve više radnicima stvaraju probleme. U Velikoj Britaniji, to je bilo ispolitizirano kroz ugovore o „nula sati“ - koji sada pogađaju više od 800.000 ljudi. Ovi ugovori ne nude fiksne sate rada, oni stalno ostavljaju zaposlene na čekanju poziva poslodavca: preko polovini radnika je otkazana smena za manje od jednog dana.Ovakav stav „uvek na poziv“ sve više se proširuje i na druge radnike. Da ne spominjemo veliki neplaćeni prekovremeni rad koje radnici već imaju - procenjujemo da su ljudi u Velikoj Britaniji kroz neplaćeni prekovremeni rad doneli poslodavcu 23 milijarde funti samo prošle godine.

10SS BOFOS

Poziv na kraću radnu sedmicu vidimo kao deo sve veće debate o tome što je MOR nazvao “vremenskim suverenitetom”. Njihov izveštaj o budućnosti rada, koji je objavila radna grupa u januaru ove godine, zagovarao je ‘nastavak napora za implementaciju maksimalnih ograničenja radnog vremena zajedno sa merama za poboljšanje produktivnosti, kao i minimalne satne garancije za stvaranje stvarnog izbora za fleksibilnost i kontrolu preko rasporeda rada. ‘

Radno vreme je takođe na dnevnom redu sindikata jer se pokazalo da sada može doći do promena. IG Metal, dominantni sindikat metalaca u Nemačkoj, osvojio je pravo da se pređe na 28-časovnu radnu nedelju za radnike u nemačkoj metalskoj industriji. U Francuskoj, sindikati su bili presudni u dobijanju “prava na isključenje” za radnike - sa novom obavezom za kompanije sa više od 50 zaposlenih da pregovaraju o korišćenju digitalnih tehnologija kako bi se osiguralo poštovanje odmora, praznika i ličnog života radnika

U Irskoj su sindikati pomogli da se zabrani ugovor na nula sati. I u Velikoj Britaniji smo videli višestruke pobede pojedinih sindikata - kao što je sporazum Sindikata radnika u komunikaciji (CVU) koji je pregovarao sa Rojal Mejlom za smanjenje radne nedelje sa 39 na 35 sati nedeljno do 2022. godine. Standardizacija petodnevne radne sedmice nije bila slučajnost, već rezultat kontinuirane kampanje sindikata koji predstavljaju zahteve radnih ljudi za dostojanstvenu ravnotežu između posla i ličnog života. U 21. veku, vreme je da se preduzme sledeći korak.

11SS BOFOS

Vest:Nemačkataktika:Fomiraju“lošu”banku“tešku”50milijardievra

VEST:AIKBankaupotpunostipreuzelavlasništvonadGorenjskombankom

Preuzimajući u potpunosti vlasništvo nad Gorenjskom bankom, AIK Banka je uspešno zavr-šila proces planirane akvizicije u Sloveniji. Od 10.06.2019. AIK Banka i zvanično je postala 100% vlasnik Gorenjske banke, preuzimanjem preostalog dela deonica u vlasništvu manjin-skih akcionara.Jačajući svoju regionalnu prisutnost i stvaranjem novih mogućnosti da klijentima i na teritoriji Evropske unije ponudi kvalitetne proizvode i usluge, AIK Banka nastavlja da gradi svoju po-zicioniranost prepoznatljive i jake bankarske institucije u ovom delu Evrope.Izvor: www.aikbanka.rs

Kao deo restrukturiranja, Dojče banka planira formirati lošu banku koja će imati imovinu do 50 milijardi evra. Kako izveštava Financial Times, ova finansijska institucija želi značajno da smanji trgovanje akcijama i trgovanje kamatnim stopama izvan Evrope. Kako navodi ovaj mediji, možda će čak i potpuno prekinuti tu vrstu poslovanja.Konačna odluka još nije donesena. Direktor “Dojče banke” Christian Sewing najavio je po-tencijalni plan, koji će da iznese kada se podvuče crta i objave polugodišnji rezultati krajem jula. ”Dojče banka” je nedeljama istraživala spajanje sa Komercbankom. Međutim, rezultati istaživanja nisu bili pozitivni, i onda su se izjasnili protiv, pa sada sami traže spas.Izvor: B92

SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašica 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 (0) 11 33 35 192; Fax: +381 (0) 11 33 35 193; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@sindikat.rs; Bofos info - uređuje Uređivački kolegijum