BOFOS infoELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA,

OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE

APRIL 2014. / IZDANJE BR 43

• Sednica RO, SO, NO SS BOFOS

• Mara Erdelj: TV nastup

• Pismo predsednika SO SS Crédit Agricole banke

• Pravna klinika

• Lični ugao: Povodom smrti Gabrijela Garsije Markesa

• Vesti...vesti...vesti

• Prvomajski proglas SSSS

2SS BOFOS

Sednica Republičkog, Nadzornog i Statutarnog odbora SS BOFOS održana je 24. aprila na Paliću, u Obrazovnom centru Vojvođanske banke. Sednicom su presedavali Mara Erdelj, predsednica Republičkog odbora SS BOFOS i Vladislav Jevtović, predsednik KSO Vojvođanske banke i domaćin skupa. Nakon što su usvojeni dnevni red, zapisnik sa prethodne sednice, odluke Predsedništva i predsednika i izveštaj Nadzornog odbora, razgovaralo se o stanju kod članica SS BOFOS-a. Mara Erdelj je informisala prisutne o tome šta je SS BOFOS preduzeo radi rešavanja situacije u Crédit Agricole banci, kao i o preduzetim merama za aktiviranje sindikalnih organizacija u okviru SS BOFOS-a, u kojima nisu sprovedeni izbori za novo rukovodstvo.

Marija Gavrić, predsednica SO SS Beogradske berze je rekla da se broj zaposlenih smanjio i da ova fi nansijska institucija trenutno ima 33 zaposlena. Vladislav Jevtović, predsednik KSO Vojvođanske banke, istakao je da na temelju dobrog Kolektivnog ugovora Vojvođanske banke, koji je potpisan 31. decembra prošle godine, slede razgovori sa poslodavcem oko određenih pitanja. Stanica Šarčanski, predsednica SO SS Erste Bank rekla je da je trenutno najveća aktivnost Sindikata u Erste banci – pregovori oko zaključenja novog Kolektivnog ugovora, budući da je prethodni istekao 28. februara. Ona je navela da je zadovoljna jednom novom aktivnošću koju je Sindikat Erste banke osmislio, a to su sindikalni sastanci na kojima prisustvuje i jedan predstavnik poslodavca (određeni direktor ili član Izvršnog odbora banke).- Pre sastanka, pisanim putem dostavimo predstavniku poslodavca pitanja, na koja on odgovara tokom sastanka, ispričala je Šarčanski.

Marija Gavrić, predsednica SO SS Beogradske

SEDNICA RO, SO, NO SS BOFOS

3SS BOFOS

Pera Božić, predsednik KSO DDOR izvestio je prisutne o situaciji u DDOR-u i rekao da je veoma bitno da radna grupa Saveza samostalnih sindikata Srbije vodi računa kada pregovara o regresu i toplom obroku, kako bi u novom Zakonu o radu njihova visina bila precizno definisana, kao obaveza poslodavca. Đorđe Ćulum predsednik SO SS NLB banke je naglasio važnost sindikalnog organizovanja u okviru granskog sindikata.- Ljudi ne bi imali toliko poverenja u rukovodstvo Sindikata NLB banke, da iza nas ne stoji neko poput BOFOS-a i kada se kaže da su ljudi od struke i pravnici sa višeg nivoa sindikalnog organizovanja dali svoje mišljenje oko nekog pitanja, to onda ima svoju težinu, kazao je Ćulum.

SEDNICA RO, SO, NO SS BOFOS

Nakon izveštavanja o pripremama za predstojeću Bofosijadu, Mara Erdelj je dala predlog mesta održavanja Bofosijade 2015 - hotel Desaret na Ohridu- i istakla da su, sa finansijske strane, isti uslovi održavanja kao i u Kladovu, bez obzira što je inostranstvo u pitanju.U okviru šeste tačke dnevnog reda Mara Erdelj je rekla da je planirano da se članovima svih sindikalnih organizacija ponude dva turistička aranžmana – obilazak manastira Ostrog, kao i put u Guču. Doneta je odluka da BOFOS finansira veći deo troškova ovih putovanja.Na sednici se raspravljalo i o izborima. Izborni ciklus počinje na jesen u sindikalnim organizacijama, a završava se na proleće kongresima SS BOFOS i SSSS. Vladislav Jevtović podsetio je prisutne na to da prvo Savez samostalnih sindikata Srbije donosi svoju izbornu Odluku i da na osnovu te Odluke, SS BOFOS donosi svoju izbornu Odluku, a na osnovu Odluke BOFOS-a, sindikalne organizacije donose svoje izborne odluke.

4SS BOFOS

Predsednica SS BOFOS-a, Mara Erdelj, 2. aprila govorila je u jutarnjem programu Happy televizije na temu mobinga. Na pitanje novinarke šta se sve podrazumeva pod mobingom predsednica BOFOS-a objasnila je da je mobing svako aktivno, ali i pasivno ponašanje pojedinca prema drugom pojedincu ili prema grupi ljudi koje se ponavlja, koje je namerno i ima za cilj da se naruši dostojanstvo, lični ugled i profesionalni integritet zaposlenog, odnosno uvek kada je mobing u pitanju govori se o ponašanju prema zaposlenima.

- Mi smo još u avgustu 2010. godine, pre nego što je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu stupio na snagu osnovali Antimobing savetovalište za zaposlene u finansijskom sektoru, sa ciljem da pomognemo našim članovi-ma da prepoznaju mobing i da ih savetujemo kako da se postave pred mo-berom, istakla je Mara Erdelj i dodala da zaposleni koji su izloženi mobingu treba da budu otvoreni, da pokažu da se ne plaše i da traže od osobe, za koju smatraju da vrši mobing nad njima, jedan razgovor u kojem bi jasno stavili do znanja da ponašanje, koje čini pomenuta osoba, bilo da je u pita-nju rukovodilac ili kolega, oni doživljavaju na uvredljiv način i da insistiraju da im se objasni šta je razlog za takvo ponašanje. Predsednica BOFOS-a je napomenula da se u praksi

neretko događa da zaposleni, zapravo, neopravdano smatraju da su mobin-govani. - Ukoliko zaposleni smatra da je mobingovan, procedura je takva da treba prvo da se obrati predsedniku svoje sindikalne organizacije, jer su oni obu-čeni za pružanje pomoći žrtvama mobinga i predstavljaju osobe za podršku. BOFOS je obučio 160 ljudi, sindikalnih aktivista da budu podrška u svojim radnim sredinama. Ako žele da se obrate prvo našem savetovalištu, treba da pošalju poruku na našu mail adresu bofos@sindikat.rs.

MARA ERDELJ: TV NASTUP

5SS BOFOS

U ovom broju prenosimo pismo koje je Siniša Đurić, predsednik SO SS CréditAgricole banke, uputio svojim kolegama krajem marta ove godi-ne u cilju da ih ohrabri i motiviše na sindikalno organizovanje, što je za rezultat imalo pristizanje pristupnica na adresu SS BOFOS-a.Poštovane kolege,

Prvo bih želeo da vam se zahvalim na poverenju koje ste nam ukazali, pored svih pretnji i strahova

sa kojima smo se svi mi susreli prilikom pokretanja cele ove priče o sindikatu. Kao što znate, naša

sindikalna organizacija se izrodila iz jedne velike potrebe, potrebe da se svakom radniku CA Banke

obezbede i očuvaju najosnovnija prava koja nam po zakonu pripadaju i omoguće neke druge olak-

šice koje sindikat kao organizacija može da obezbedi. Verujem da ste svi vi u neku ruku upoznati sa

tim olakšicama i znate šta one znače. Konkretno, mislim na mogućnost kupovine razne garderobe

na rate, olakšice prilikom studiranja, beskamatnog kreditiranja i drugih stvari. Rad našeg sindikata

podržava i sindikat naše banke iz Francuske, koji nam je poslao

pismo podrške kako bi nas osnažio da nastavimo odlučno

tamo gde smo počeli kako bismo u skorijem vremenu po-

stali jedna velika i jaka organizacija. Taj dan se polako bliži, jer

nam se broj članova svakodnevno uvećava te vas

molim da vi, koji to do sada niste uradili, potpiše-

te pristupnicu i na taj način nam ukažete poverenje.

Pristupnica se popunjava u tri primerka od kojih jedan

zadržavate za sebe, a dva šaljete nama na adresu:

SS BOFOS Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 BeogradStojim vam na raspolaganju za sva dalja pitanja, Siniša Đurić, predsednik SOSS CAS

PISMO PREDSEDNIKA SO SS CRÉDIT AGRICOLE BANKE

6SS BOFOS

Pravo na otpremninu, saglasno članu 158. Zakona o radu, zaposleni ostvaruje za vreme provedeno u radnom odnosu, pri čemu se uzima u obzir ukupno vreme

provedeno u radnom odnosu, bez obzira kod kog poslodavca je zaposleni

bio u radnom odnosu. Znači, pod vremenom provedenim u radnom odnosu smatra se vreme za koje je zaposleni bio u radnom odnosu u skladu sa propisima o radu i da je to vreme upisano u radnu knjižicu. Radni odnos je ugovoreni odnos između poslodavca i zaposlenog koji se zasniva ugovorom o radu.Za vreme obavljanja poljoprivredne delatnosti lice nije bilo u radnom odnosu po Zakonu o radu. Staž poljoprivrednog osiguranja je vremenski period u kom je lice uplaćivalo doprinos za penzijsko i in-validsko osiguranja po osnovu obavljanja poljo-

privredne delatnosti i od uticaja je za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. To, znači, nije vreme provedeno u radnom odnosu po propisima o radu (rad kod poslodavca) niti može ostvariti pravo na otpremninu.Po istom osnovu, staž stečen uplatom doprinosa za vreme obavljanja samostalne delatnosti nije vreme provedeno u radnom odnosu. To znači da, na primer, sam preduzetnik ne može svoj rad tre-tirati kao radni odnos u smislu gore pomenutog Zakona, niti može ostvariti pravo na otpremninu, ali ukoliko zapošljava lica saglasno Zakonu o radu, oni ostvaruju sva prava iz radnog odnosa, pa i pravo na otpremninu. Da zaključimo. Po osnovu staža osiguranja koji se ne smatra radnim odnosom (samostalna de-latnost, poljoprivredna delatnost, privremeni i po-vremeni poslovi i dr.) zaposleni nema pravo na otpremninu.

PRAVNA KLINIKA SS BOFOS Odgovara Jasna Tesla, samostalni stručni saradnik za pravne poslove

Telefon: + 381 (0) 21 38 25 006 ; + 381 (0) 64 554-34-05 E-mail: pravnik.bofos@gmail.com

Da li se poljoprivredni staž i staž po osnovu samostalnih delatnosti uzimaju u obzir pri isplati otpremnine?

Na koji način se dostavlja rešenje o otkazu ugovora o radu? Da li mora biti u pisanom obliku?

Zakonom o radu utvrđeno je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku, i obave-zno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslo-davac zaposlenom nije mogao da dostavi reše-nje, dužan je da o tome sačini pisanu belešku u

kojoj će navesti razloge zbog kojih nije mogla da se izvrši dostava. U tom slučaju rešenje se objav-ljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osamdana od dana objavljivanja smatra se dostavlje-nim.Odgovor preuzet iz publikacije Unije poslodavaca Srbije: Zakon o radu - najčešće postavljana pitanja

7SS BOFOS

Otišao je Markes, pisac magičnog realizma u čijim se romanima i pričama prepliću stvarno i nestvarno, moguće i nemoguće na radost i uživanje brojnih opčinjenih čitalaca. I kad ode jedan tako veliki i jedinstven pisac rastužite se jer shvatite da je sa njim otišlo ogromno bogatstvo nenapisanih dela, neizrečenih snova i misli, neispričanih priča, doživljaja, nepomenutih ljudi, mesta, dogadjaja... A Gabrijel Garsija Markes imao ih je u sebi dovoljno za još čitave biblioteke. Velikodušno je delio sa nama, svojim čitaocima širom sveta, svoje magične, neverovatne i čudesne izmaštane likove, gradove u kojima kiša pada godinama, ribe ulaze kroz prozore, ljudi boluju od zaboravnosti, zaneti generali se bore za nikad završenu revoluciju, lepotice se dižu u nebo, a ljubavnici se nikad ne sastaju i žive prokleti i zarobljeni u svetu neostvarene ljubavi. Nije bez razloga Markes postao jedan od najpopularnijih i najcenjenijih pisaca na španskom jeziku svoje generacije. Pisac, novinar i politički aktivista levičarskog opredeljenja rođen je 1927. godine u kolumbijskoj varošici Arakataka. Iz kuće svoje bake poneo je u svet fantastične priče i narodna predanja koja je njegov književni genije upleo u magično tkanje romana “Sto godina samoće” i druge koji su usledili. Čudesni grad Makondo i njegovi usamljeni i neobični stanovnici deo su odrastanja čitavih generacija. Mnogima su bili inspiracija da i

sami krenu u potragu za svojim snovima i istraživanje sveta.

Svetska kultura bila bi siromašnija da nije bilo Markesa da je oboji svojim genijem, lepotom izmaštanog sveta koji negde u svima nama postoji kao davno zaboravljena uspomena na ono što smo bili ili ćemo biti. Nobelova nagrada za književnost koju je dobio 1982. bila je potvrda da ga s pravom svrstavaju među velikane pisane reči.Prestao je da piše 2004. kada je teška bolest počela da ga nagriza. Ostavivši nam svoja dela da iz njih crpimo lepotu i mudrost jednog neobičnog, a mogućeg sveta, Markes nam je poručio da se život ne meri danima i godinama već snovima, i punoćom i intezitetom kojim ga živimo. Pripremila: Mirjana Obradović

Lični ugao: Povodom smrti Gabrijela Garsije Markesa (1927-2014)

“Život nije ono što je čovek proživeo, već ono čega se seća i kako se seća da bi ga ispričao.“ (Gabrijel Garsija Markes)

8SS BOFOS

Banka Sosijete ženeral Srbija posta-la je kastodi banka svih dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji. Banka je, naime, objavila da je potpisala ugovo-re sa četiri dobrovoljna penzijska fon-da, čime je postala kastodi banka svih takvih fondova u Srbiji. Novi kastodi klijenti su Delta đenerali bejzik, Delta đenerali indeks, DDOR Garant štednja i DDOR Garant ekvilibrio. Izvor: Tanjug

VEST: Dobit Vize povećana 26 odsto

SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 (0) 11 33 35 192; +381 (0) 21 38 25 006; Međunarodno odeljenje +381 (0) 11 33 35 180; Fax: +381 (0) 11 33 35 192; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@sindikat.rs; Bofos info- uređuje Uređivački kolegijum

Dobit kompanije Viza u drugom tromesečju fi skalne 2013/2014. godine (završenom 31. marta) povećana je 26 odsto na godišnjem nivou. Najveći svetski operater debitnih i kre-ditnih kartica profi tirao je od rasta obima pla-ćanja, prihoda od usluga i jednokratnog pore-skog bonusa, objavila je agencija AP.Neto profi t američke kompanije za tri me-seca, od januara do kraja marta ove godine dostigao je 1,6 milijardi dolara ili 2,52 dolara

po akciji, u odnosu na 1,3 milijarde dolara ili 1,92 dolara po akciji u istom periodu prošle godine.Dobit bez uračunatog poreskog bonusa izno-si 2,20 dolara po akciji. Prihodi od poslovanja povećani su na 3,16 milijardi dolara, sa 2,96 milijardi prošle godine.Analitičari su u proseku očekivali dobit po ak-ciji u visini 2,18 dolara po akciji, uz prihode od 3,19 milijardi dolara. Izvor: Tanjug

Crnogorska komercijalna banka žiro-raču-ne klijenata napravila od njihovih matičnih brojeva, prenose regionalni mediji. Brojevi žiro-računa fi zičkih lica u toj banci sačinje-ni su od matičnih brojeva klijenta, čime su, smatra Agencija, stavljeni na uvid javnosti, a samim tim i podložni zloupotrebi. Lične podatke crnogorskih građana od 2010. štiti poseban zakon i Agencija. Međutim, zlo-upotreba je bilo, posebno u bankarskom poslovanju prilikom uzimanja kredita, pišu

mediji. Najnoviju reakciju Agencije izazva-li su žiro računi Crnogorske komercijalne banke (CKB), kako se pokazalo, sačinje-ni od matičnih brojeva klijenata. Brojeve CKB žiro-računa čini oznaka banke, zatim kompletni matični broj klijenta i dva broja različita za svakog pojedinca. Uvid u broj računa radi bilo kog plaćanja, omogućava i uvid u osnovni identifi kacioni broj osobe.Izvor: B 92

VEST: CKB zloupotrebila podatke?

VEST: Svi penzijski fondovi kod Sosijetea

9SS BOFOS

10SS BOFOS

Prvim masovnim izlaskom na ulice, pre 128 godina, radnici su se izborili za osmočasovno radno vreme i, kao simbol uspeha u radničkoj borbi, ustanovili međunarodni praznik rada i radničkog pokreta.A gde smo mi to danas?• U Srbiji je više od 800 hiljada nezaposlenih, više od

milion građana živi ispod granice siromaštva, ogroman broj već se nalazi u dužničkom ropstvu, u redovima ispred narodnih kuhinja i u neprekidnom strahu od onog što donosi sutra.

• Dužina radnog vremena, visina plate, ali i redovnost i vreme isplate, zavise isključivo od poslodavca.

• Bezbedni uslovi rada predmet su procene poslodavaca, a ulaganje u zaštitu najčešće se tretira kao nepotreban trošak.

• Pravo na odmor, nadoknade za prekovremeni rad, rad u smenama i noću ili državnim praznicima, uvećanje zarade po osnovu minulog rada, troškovi ishrane i odmora..., tretiraju se kao kočnica razvoju i investicijama, a kolektivni ugovori kao nepotreban i prevaziđen instrument koji usporava napredak.

• U nedostatku ideja i vizije, preti nam se, ponovo, stezanjem kaiša, otpuštanjama, stečajevima, smanjivanjem zarada i penzija.

• Na sceni su konstantni pokušaji da se, plasiranjem plaćenih neistina, dodatno satanizuje radništvo i sindikati kao njihovi legitimni predstavnici, da se ospori svaki pokušaj organizovanog, legitimnog otpora savremenom robovlasništvu. Važne odluke i zakoni koji direktno utiču na život i dobro svih, donose se, po pravilu, bez neposrednog učešća, a ne retko i znanja onih na koje se odnose, bez socijalnog dijaloga i partnerstva.

• U cilju slabljenja radničkog pokreta, perfidno se nameću podele i međusobni sukobi i animoziteti: javni i privatni sektor, mladi i stari, radnici i penzioneri, zaposleni i nezaposleni.

• Danas, kao na početku tranzicije i ubrzane privatizacije, ‘’dobrim radnicima’’se poručuje da se ne boje otkaza i besposlice, ali svi su i dalje u strahu, jer su mnogi već izgubili posao, a drugi, na žalost, nisu dobili.

• Legitiman zahtev da radimo i od svog rada živimo, dostojanstveno i sa pravima koja nam pripadaju, definiše se kao retrogradna ideja, koja Srbiju vuče u prošlost, u bankrot.

• Jedini izlaz koji se nudi je, u Evropi i svetu osporen, neoliberalni koncept ekonomskog razvoja u kome je jedini cilj profit, a žrtva i obespravljeno oruđe upravo onaj ko taj

profit stvara - RADNIK, potcenjen, ponižen. • Danas se favorizuju i služe za ‘’primer’’oni koji su se

obogatili malverzacijama, nelegalnim špekulacijama, u kriminalnim privatizacijama, oni koji sebe nazivaju poslodavcima, a svoje zaposlene ne prijavljuju, ne plaćaju i ne poštuju ni prava radnika ni obaveze prema državi, proglašavaju zaposlene skupim i lenjim, kočničarima privrednih reformi, preprekom investicionim ulaganjima, a njihove zahteve opasnošću za ekonomski razvoj, makroekonomsku stabilnost, dobrobit i prosperitet.

• I dalje nema strategije razvoja, dugoročne, održive i prilagođene Srbiji, nema ideje vodilje već se nude i nameću kratkoročna rešenja i rezovi čije su posledice nesagledive.

• Optužuju radnike da su sebični, bez vizije, zagledani u prošlost i da radništvo nema snage.

• Od radnika se očekuje da podnesu sav teret promena na putu ka boljoj budućnosti u koju, posle brojnih neispunjenih obećanja o oročenom trajanju teškoća, malo ko veruje.

Mi, danas, na svetski dan rada, u ime radnika, poručujemo:

Imamo viziju, a imamo i snagu da je ostvarimo.

Imamo viziju ekonomski razvijenog društva u kome se poštuju istinske vrednosti, gde se mišljenje sveta rada uvažava, viziju

bezbednog, dostojanstvenog i plaćenog rada. Naša snaga je brojnost i naše uverenje da su nam zahtevi

opravdani, ali i zajednički cilj. A cilj nam je razvijena Srbija zadovoljnih građana.... Srbija u kojoj se poštuju prava, zakoni, standardi i istinske vrednosti, u kojoj se živi od sopstvenog rada, u kojoj svi imaju pravo na rad, a ne samo na bedu i glad, Srbija u kojoj mladi imaju svetlu budućnost, a stariji mirnu starost... Srbija u kojoj nema straha

i neizvesnosti od svakog novog dana.

Zato, budimo glasniji i odlučniji u borbi za bolji i pravičniji svet. Budimo solidarni i jedinstveni u borbi za bolju budućnost

jer je samo tako možemo izboriti.

ŽIVEO PRVI MAJ MEĐUNARODNI PRAZNIK RADA I

RADNIKA!

DOK ŽIVI PRAZNIK RADA - ŽIVI I NADA !

PRVOMAJSKI PROGLAS SSSS

11SS BOFOS

Dragi članovi,želimo Vam srećan 1. maj

Međunarodni praznik rada

Vaš SS BOFOS