bogicevic - parafilije

B i b l i o t e k a S a v r e m e n a m e d i c i n a

knjiga 25.

Za MEDICINSKU KNJIGU

Direkitor: Muhamed HukiGlavni i odgovomi uredniik: Mile Medi

Tehniki urednik: Ljiljana Jevti Lektor: Olivera PopoviKorektori: Branka Pavlovi, Dobrinka Mikainovi i Tamara Lazarevi

Korice: Boidar Areina-Ari, akademski slikar

Tira: 1.500 primeraka

YU ISBN 86-311-0050-5

Medicinska knjiga BeogradZagreb, 1988.Beograd, Mata Vidakovia 24, tel. (011) 781-486 Zagreb, Belosteneva 35, tel. (041) 430-425 Sarajevo, Rave Jankovi 99a, tel. (071) 618-370, Skopje, Naroden front 33, tel. (091) 226-930 ' Novi Sad, Narodnog fronta 79, tel. (021) 366-707

Stampa: GIRO KULTURA-, OOUR Stamparlja Kultura, Baograd, Makedonaka 4

Urpdnlcl

Prof. dr LJUBOMIR ERI Prof. dr VOJIN SULOVlC Prof. dr DRAGOLJUB MANOJLOVlC

Medicinska seksologija

MEDICINSKA KNJIGABEOORAD - AGREB

Psihoseksualniporemeaji

24

Parafilijeore Bogievi

DefinicijaPairafiMje su grupa psihoseksualnih

poremeaja koje karafoterie neuohi- ajena seksuaina aktivnost. Ona po nainu i u pojedinostima odstupa od uobiajendh ohrazaca heterosefesualne aktivnoisti.

Seksualno uzbuenje i uivanje moguoe je pcstiii samo pcrdbegavanj em neuobiajenim, bizamim jli svirepim pastupciima prema partneru ili prema sebi dJi preputainjem osobitim matanjima. Parafilije se mogu prema svojoj fenoomenoloigiji poreditd sa odigravanjem na sceni ili uivo etrotsko-pornogr.afsfcih fantaija ili sna.

* Parafilija je pojam koji oznaava da neto mimo (para) uobiajene seksualne aktivnosti privlai osobu (jphiiia). Manje je peorativan od pojmova seksualna devi- jacija iii perverzije koji su naputeni.

Parafiiildko seksualno ponaanje je stereotipno i za osobu koja Sspoljava ovaj paremeaj seksuainosti kao je- dino mogui vid sefesuakie aktivnosti. Ono je difctdrano unutranjdm pod- sfiicajama: izbor je onemoguen ne- svesnim iracionalnim pretnjama, stra- hovima i zaprekama. Parafiilno ponaanje je jedini mogui naoin da se ti prohlemi prevaaiu i tako dostigne seksualno zadovoljstvo.

Sposobnost uivanja u sefcsualniim aktivnostiima je znatno smanjena, prevazdlaenje zaipreka je kratkotraj- no, orgazam retbo potpun. Iz tih razloga seksualni odnos gubi u svom kvalitetu, Orgazam se najoee postie masturbacijom a polna nemo je est praitilac tafcvog ponaanja.

Emocdje koje prate ovakvo sefesu- alno ponaanje su esto neodgovara- fjue: strah, nespotoojstvo, oseanje krdvlice i dosada su najei.

367

Pairtner se povrgava patnji, poni- avanju, prljanju iii je anuninaan,

odsutan, dehumanizovan {le, ivotinja, stvar). Nema svojstvo ljnbavnog partnera ve je objekait dje je prisustvo potrebno radd ispunjenja erot- skih fantazija.

Veina parafilnih osoba ne osea smetnje zbog nastranosti. Jedini je problem nain reagovanja drugiih na njihovo ponaanje i positupike. Me- uitim, mali hroj njih doivijava svoje smetaje kao bolest, osea se kri- vdm, stidi se ili postaje depresivan.

ParafiMju nije mogue obuzdati vo- ljorn. Kazna, proganjanje je ne spreavaju, a suzbijanje pojaava para- fliilnu prinudu.

Epidemiologija\\

Na alost, prevalencija parafilnog ponaanja je nepoznata. Meutdm, po- uzdano se zna da je ono zapaeno u gotovo svim etadikdm i kojlturnim sredinama i da predstavlja iskljuivo ijuski fenomen, S izuzetkom sadizma i masohizma, javlja se iskljuivo kod mukih osoba. Prva isipoljavanja zapaaju se u periodu mladalatva iako se zna da se formdiraju tokraan prvih goddna detfinistva (oregenital- na faza razvoja psihoanalitiara).

Neke podatke o epidiemdologiji ovakvog ponaanja pruaju samo sud- skomeddeimske sitatisittike i veoma reit- ka istraivanja koia su vaea samo za posmatramu kuilturnu sredinu i vremenski period u kome su ohav- Ijana.

Gebhard i sar. (19651 u SAD su rnald da su najeii oblici parafili- kog tx>naania pedofiliia, sefcsualno nasfie nad odraslim, ineest i ekshibi- cdonizam.

Is+ra*l!vai iz Haimbnirsa /Haav i sar.) leil.i su u perO'iu 19751983. 86 seksualmih prestupnifca, medu ko-

jima je bilo: 29% ekshibirionista pred orasJdma, 24,J/o ekshdbicionista pred decom, 27% onih koji su seksualne radnje obavljali nad decom, 13/ su bili agresivni u seksualmim postup- ciima inad enama, i najzad, 7% voa- jera, opscenih teiefonsfcih poziva i fe- tiista.

Utvreno je da parafilno ponaanje nije socijalno -zarazno i da ne nastaje posmatranjem drugoga, kao ni gledanjem iM itanjem pomograf- sike Mterature, filmova i sJ. Porodina sklonost u smislu naslea nije utvr- ena.

Porodtna sredina ima odreenu ulogu u nastajanju parafflije. Karak- terna svojstva majke, i u manjoj meri oca, dovode do razvoja odreene psiholoke konstelacije u porodici i posebnih interpersonainih odnosa, to igra znaajnu ulogu u razvoju parafilnog ponaanja. Istraivai iz Ham- burga su utvrdiM da je 20% parafilnih osoba odrastalo bez oca.

Etiologijai Savremena izuavanja etiologije parafiMja usmerena su u raznim pravoima. Prouavaju se biolofci (fi- zioloki d psihofizioloki), psdholoki i kultumi aspektd ovakvog pornaa- pja.

Organsfci uzroci kojd bi bild odgovomi za nasitanak parafiMja nisu utvreni.

Danas je aktuelno shvatanje da su parafiMje poremeaji koji nastaju zbog greke u razvoiu seksualnog iden+Ateta i zrelosti. Zbog toga se psihogenezi pridaje najvei znaaj.

Psihoanalitika teorija I

Pnhoanalitdka teoriia parafiiiie objanjava se na osnovu dva dfinami-

368

ka fenomena. Jean od njih je psi- hofiziolokog karaktera: seksuaiizaci- ja agresije, bola, pataje i nebih ru- gih emorija. Drugi je biopsiholokog karaktera: biseksualnost. Pod ovim pojmom se podrazumeva istovremeno nesvesno prisustvo u Mnosti mukog i enskog seksuaJnog iemtiteta.

Problem konsfitucdanalne predispo- zicije je i dalje aktuelan. Freud je pretpostavljao da pored uloge psihike traume ili konfMkta i konstitucija ima svoga uela. Savremene psiihoanaliti- ke kole to ne poriu. Pominie se kon- stitudomalno pojaanie nagona, povi- ena sklonost pregendtalnim fiiksaciia- ma (elementi pregenitalne deije sek- suaJnosti koii su zaius+avlieni i zaostali u daliem procesu psihoseksualnog sazrevanja), sJalx>st ega i dr.

Agresija je uvek prisutaa u parafi- Mji, i to u memeutraJizovanom ili siek- sualizovanom ohltiku. Pretpostavlja se da je agresija prisutma pore pojave seksualnog nagorna, odnosno da su agresdja i sefcsualmi nagon u poeetfcu nediferencirani. Agresivno uzbuenje je praeno seksuaJmim uzbue- njem. Kasnije moe da se uspostavd veza takvog karaktera putem uslov- nog refieksa (Schultz-Hemcke).

Biseksualnost

Odavno su zapaene anatomske i psiholoke anomaMje koje su ukazi- vale na istovremeno posrtrajamje mu- ldh i enskiih karakteristiika u istoj osobi. IDugo vremena je panja us- meravana isamo na anatomske ano- maMje te je u prvo vreme termin bisefcsualnost Gley, 1884) oznaavao neku vrstu hermafroditizma. Sekso- lozi s kraja prolog veka su bisek- suaJmost tumadM homstitucionalnim svojstvom, a Kiernan (1888) smatra da biseksualnost prethodi sefcsualno- sti.

Freud (1905) je prihvatio stainovite0 bdoloki uslovljenoj biseksualnosti aH joj pridaje daleko vanije znaenje i ulogu. O tome pie:...lzvestan stepen anatomskog heimafrodi- tizma spada u normu. Kod svake normalno graene muke ili enske osobe ostajU tra- govi aparata drugog pola, rudimentami i bez funkcije iH su preobraeni radi preuzi- manja drugih funkcija . . . iz toga proistie shvatanje o prvobitnoj biseksualnoj nastro- jenosti koja se tokom razvoja menja do monoseksualnosti. . . iz toga proizilazi za o- veka da se ni u psiholokom ni u biolokom smislu ne nalazi ista mukost ili ista en- skoet. Svaka pojedina linost, pokazuje, na- protiv, meavinu svoga biolokog polnog karaktera sa biolokim crtama drugog pola1 ujedinjenjem aktivnosti i pasivnosti u sluaj'u ako ove psihike karakteme crte zavise od biolokog kao i alko ne zavise od njih . . . Otkako sam se upoznao sa gleditem o biseksualnosti, smatram taj mamenat ov- de merodavnim i mislim da se jedva moe doi do razumevanja seksualnih ispoljavanja mukarca i ene koje treba aktuelno posmatraiti, ako se ne vodi rauma o biseksualnosti.

Biiseksualnost je bdiopsiiiholoki problem. Prioadinast svome polu se ob- likuje tokom procesa ddferendjacdje od maj'ke. U prvim fazanna razvoja dete sebe ne razlikuje od majke, pa preima tome, nezavisno od hioloke priipadnositi odreenom polu, fima enski sefcsualni identitet. Prvi zada- tak koji se namee deafcu jeste raz- reenje bioloke fuzije sa majkcm i odvajanje od nje. U tom nastojanju on nee uspeti bez podrke rnajke. Ona svojdm emoaLonalnim sitavom i ostaldm posrtuipcima podrava iM spre- ava ta njegova nastojanja.

Neusipeh u siticanju siefcsualnrag ddentiteta u tim ranim fazama razvoja kada se dete razdvaja od majke (separaciania faza, Maihler) povla- i za sobcm niz drugih poremeaja u razvoju koje su zajednike svim pa.- rafilijaima i lee u njihovoj osnovi. To su:

Rasoep ja zbog prisustva oba pola u jenoj oisobi. To dovodi do po-

24 Medicln&ka seksologija 369

sfojamja dva stava u odnosu prema reatoosti jer su istovremeno prisutne dve koaitradiktome organizacije -r muka i ensjka. Sliain rascep ja pri- suitan je i kod drugih narcistiokih poremeaja.

Slabost ja se ispoijava otee- njem funkcije neutraiiziranja nagana i oslablj eniom moi potiskivanja. Zlbog toga to osoba nije u stanju da neutralie agresiju i tako odbrani sebe i objekt, pribegava priimitivniiim psi- holokim odbranama: identifikaciji sa objektom i projekaijom drugdh svojih aspekata na objekrt.

Narcistikd izbor objekta (pairtnera), to znai da parafilna osoba ne zapaa i ne voK drugog kao autonam- niu linost, ve kao objekt koji treba i mora da ini odreene usluge i prua gratdfikaciju. Ovakav kvalitet objektnih odnosa aktivira primitivne psiholoke odlbrane negaciju, iden- tifiikaciju sa agresorom, projekcdju i dr.

Posebno je zanimijiva teorija nas- tanka parafilija od Stollera. I on u tom procesu kljiuniu ulogu priipisiuje simbiozi polova, tj. biseksualnosti. Meutim, za razliku od klasine psihoanalize koja parafilije smatra (is- to kao i neuroze) defanzivndm tvore- vinama, on istie d drugi put njihovog nastankia. Po njemu, parafdlije nasitaju kao pokuaj oporavka od traiume i zastoja u prooesu ostvariva- nja seksualnog identiteta, to je su- tinski sadiraj njihovog nastanika. Potkrepljujud to hvatamje, on pie: Cilj paraMikog ponaainja sastojd se u tome da nekadanju nemo u toku traumatizirajue situacije osoba pre- obrati u vojoj fantaziji u oseanje svemoi.

To znai da se parafilno ponaanje moe smatrati osvetom osobd koja je u detinjstvu bila prouzrokova traume. Budui parafiliar nije u stanju da proceni ta su mu uinli

370

roditelji tokom razvoja pa im uzvra- a agresdjom, besom, mrnjom i des- truktivnim panaanjem. Tako parafilija doibija znaenje mrnje i potrebe da se objekt povredi a ne da voli, tj. parafilno ponaanje postaje eroiti- zovana mrnja.

Teorija uenja

Autori teorija uenja parafdlije objanjavaju pogrenim uenjem i pogrenim uslovljavanjem. U eksperi- mentu je moguoe ivotinju nauiti da se seksualno uzbudd i na predmet koji u prirodndm uslovima nema tak- vu mo. Eksperimentalino uslovdjava- nje kod ooveka izazvalo je kraitlko- trajnu promenu seksualnog ponaanja u smislu fetiizma.

Interpersonalni odnosi u ranom detinjstvu iii kulturailnd podstioaji mogu u izvesnoj meri da utiu na seksualno ponaanje i prihvaitanje sek- suairne uloge.

U poslednje vreme se esto ciitiraju radovi Money (1985), koji je razviio konoept ljuibavne mape. To je program sopstvendh erotdkih fantazij.a, njihovog oivotvorenja i ostvarenja. Ljubavna mapa se izgrauje u detinjstvu estim ponavdjanjem seksualnih igara. Ukoldko igre nisu ome- tene, program je heteroseiksualan. Ometanje dovodii do promena. Ukodd- ko mapa nije potpumo zbrisana, mogu se geografski znaci- dopuniti ili prepravdti. Dodaju se novd elementi ili razmetaju postojei.

Bazina fonmula izmenjane ljubavne mape poiva na injenici da se Ijubav d ipouda ne mogu spojdti. Lju- bav je sveta i isba a pouda prljava i grena. ParaJilija je pokuaj da se nae reenje koje e to pomiriti. Svaka parafilija paseduje svoju lju- bavnu mapu sa fcarakteriistionom strategijom. Opdsano je est strate-

gija. Svaika od njih na svoj nain predstavlja sertifikat za pritup (do tada nedoputen) u tvravu strasti i ekstaze. Cena je prevara: greno se prodaje kao da je edno. Parafildar se ponaa kao osoba koja je preivela neku katastrofu: meprefcidmo se penje na pozomicu i pria kako je trageddju preobratila u trijumf.

Moneyjevo tumaenje je uproeno i uopteno. Kultumo posmatrano, predstavlja izdanak zapadne etike a is- torijiki posmatramo deluje anahirono jer se nalazdmo u pariiodu sve manjeg sputavanja ljubaynog ivota u dme neke ideologije.

KlasifikacijaKlasifikovamje parafilija obavljaio

se do skora sa veootna razMdtdh stanovita koja su manje ild vde prih- vatana.

U odnosu na socijalne i psihodoke aspekte parafilija Rado razldkuje sle- dee oblike:

1. Krimimalmd obldci. Preduslov seksualnom uivanju su nasilje, brutalnost, postupci koji vreaju javnd maral.

2. Dramatizovani obldci. Odgovara- ju opdsdma koji su svojevremeno pre- plavdli literatuiu, beleitristiku i por- nografiju. Tu se mogu svratati nas- tramosti opisane u romanima Sacher- -Masccha i mairkiza de Sade. Oba partnera izvode saglasno dramatizovanu radnju u toku predigre ili za vreme seksualnog odnosa.

3. Skriveni obldci. Najei su i predstavljaju elemenite Ijiubavne predigre u toku seksualne aktlivnosti normalnih osoba: potreba za bol- nim milovamjem, grienjem, greba- nj-em, upanjem fcose, tipamjem, iz- vikivamjem opscenosti. Potencdja us- lovljena menstrualnim krvarenjem,

24

lizbor bogalja za seksualnog partmera, oralne tehnike i sil. Ovd postupci predstavljaju nefcu vrstu neurotikog kom- promisa: delimino zadovoljenje pa- rafillkih famtazija omoguava inten- zivnije i potounije uivanje. Steckel ih zato maziva posebnim preduslo- vdma polne moi, jer malo je ljudi ija potencija nije vezana za posebne preduslove, a Merzbach seiksualnim gurmanliucima.

Money (1985) parafilije deli u dve grupe: parafilije 'premetanja i para- ffilije inkluzije.

Kod parafilija premetanja jedan segmemt prdpremne faze seksualne aktivnosti dobija centralmo mesto. Tu pripadaju parafildje ija je strategija oaravanje. To je faza govara oima d prstima, kada partneri fler- tuju, koketiraju ili mame. U ovu grupu se svrstavaju ekshibidoinizam i voajerizam.

Kod parafilija iinkluzije u hetero- seksualnu aktivnost ukljuen je ri- tual, uesnik ili stvar koji nisu ti- pine kampanenite Ijubavne igre. Prema strategijama, tu se uhrajaju parafilije rtvovamja (masohizam), parafilije nasilja (saddzaim). Merkantil- ne paraffiliije: seksualno uivanje se moe postii samo sa neasnom osobom. Parafiiiar se zato pomaa kao ljubavnifc koji plaa ili se ipartnenka ponaa kao prostitutka. Petiizam ili parafilije prikladnosti: parafilni sme da se upusti u greni in samo sa part- nerkom koja ne priipada krugu osoba sa kojima je zahranjeno jer .su svete i iste (izbor partnerke poiva na fiikim osabenostima ili medasta- cima, socijalnom sitatusu, verskoj, rasnoj iili naciomalnoj pripadnosti itd.

Neki oblica paraf'iUia koje je Mo- ney opisao, nanoito one iz grupe merkantilnih i priklaidnosti, teko se mogu u cedind svnstati u pa- raffilije. Ovakvi obdid ponaanja i po- stupaka ma koliko bili bizamd, odav-

371

no su poznatti i probumaoeni (Glover) kao neurcntiki komipramia radi izbegavanja i negiranja incestuozne veze te potiu iz mnogo kasnijeg perioda psihoisiekisualnog razvoja nego parafiUje.

Najsaviremeinija je Hasifikacija ko- ju su predloili autori DSM-III (1980), boja parafilije k]asifli!kuj.e na siedei naiin: fetdazam, transvestdtizam, zo- ofiMja, pedofilija, ekshibiciomzam, voajerizam, seksualni masohizam,seksiualni sadizam i gruipu aitipinih parafihja (koprofilija, froteoizam, Mi- zmafihja, mizofilija, nekrofilija, te- lefooska skatologija i urofilija).

Kliniki opis dinamikaUobliavanje i smisao

parafilikih simptomaiSimptomi par.afilija su fiksirani

elemeinti deje seksualnosti. Za raz- Hkiu od nje, koja je deziorgainiizovana, parafilije su vrsto centriraine pa de- lovanje goni ka jednom cilju.

Posle regresije slabo ja nije spo- sobno da potisne afotiviranu kompo-

Reparatorni ciljevi u odnosu na

nentu koja tei da se probije u svest. Ja potekuje samo jedain deo., dok se drugi pojavljiuje u s-vesti obraen i hipertirofisan u vidu lanog seanja.

Taj doivljaj u svesti predstavlja simptom (famtaziiju) paraflilije. On je ja - sintan, to znai da ne izaziva strah ve ga negira i zato omoguava saksuaLno uzbuenje i uivanje.

Zapravo, celokupna simptamiatoio- glija pairafilija ini pokuaj osobe da negira strah. To se postie regresi- jom na pregenitalne faze razvoja ti- pine za deju sefosualnost. Ona ne slui razmnoavanju a erogene zome se lokalizuju u raznim deloviima tela, ah ne u predelu getnlitalija. K as-, nije, pregenitaina sefcsualnost se la- havo integrie u zrdu genitalnu seksualnost pa se njeni elementi u vidu simptoima parafillija ispoljavaju tokom seksualme prediigre.

Pomeranjem uzrofoa parafilija ma pregenitalnu fazu razvoja, to je danas opte prihvaeno, ome obijaju sve karakteristike narcistikog poremeaja.

Haag i sa/r. (1983) pokazali su da jedan simptom (oblik parafilije) mo- e da ima razliite fumkcionaline re- .paratome aspekte. Kod parafilnogLA 24 -1bleme linosti (Haag i sar., 1983)

Znaeenje simptoraa Problemi linosti

Demonstraeija mukosti____ ___ _

povlaoenje od genitalnosti -----;-- *

Bes i mrnja _ _____

suprotno postupanje ________~~

S V P I T K V

ispunjavan.ie praznine ----- --------------- _

frojektivna identifikacija--------------

mukost

agresija

narcizam

kvalitet objektalne veze

372

seksuainng pomaanja etiri oblika zahtevaju reparaciju: mubost, agresija, .narcistika svemo i kvahtet ob- jektialnih veza. Sire posmatrtno, simptomi parafilija mogu dia imaju se- dam znaenja, tj. predstavljaju se- dam modaliteta reparaoije na pome- nuite slabosti strukture ,parafilne linosti (tab. 24 - 1).

LeenjeLeenje parafilija je domen delat-

nosti .psihij.atara sa vecnma nepovolj- nirn rezultatima.

Leenje se obavlja u dva smera: psiiholoko leenje (primena bihejvio- ralne i analatike psihoterapdje) i re- presdvno leenje kojim se smanjuje pojaan ili izopaen sefosualn'i nagon (kastracija, psdihohirunko leenje).

Bihejvioralna (psiho) terapija

Bihejvioralna terapija koja se za- sniva na prindipdma Masinog uslov- ljavanja (Pavlov) i tehnikama leenja koje su u prafcsu uveh Wolpe (1957) i Eysenck (1966) ima za calj da oslabi .parafitoo ponaanje i pojaa heterasefosuatou akttivn'ast. Za prvi cilj se koriste averzivne tehraike elek- tiinim udarima, ipovraanjem ili buenjem stida. Nijeam od navedenih metoda se ne prtimenjuje u nas.

Psihoanalitiko leenje

Psihoanalitioko leoenje iima za cilj rekonstrukciju linosti i omoguava- nje sazrevanja hnosti. Terapija traje vie godina a strategija i taktika u leenju zavise od linosti oboMog.

Poto se parafiiije formiraju zbog pregenitatoih fiksacija, leoemje je u osnovi veoma teko i odgovara lee-

nju najteih oblika prdsilne neuroze. Osim toga, kod parafilnih osoba veoma je evi'diencna siaoost ja (nisfca tolerandija na frustracije, inhibicija iu interperscmalinim relacijama, tekoe u profesAonalnom radu, est al- koholizam, paranoidnost i sl.) i poja- va veoma upomih otpora. Tr.ansfer je preplavljen narcistikim elementi- ma fantazijama o srei, potrebom i zahtevima za divljenjem i gratifi- kacijama i l. Sve to namee potrebu za aktivnim stavom tenapeuta, pa ak i nekom vrstom voenja ili usmera- vanja terapije ako to kvalitet traras- fera i jaina ja obolelog dozvole.

Freuidova postavka da su neuroze negaitiv parafihja u sutini vai i danas. Medutim, u praktinom radu treba voditi rauna da se parafihje formiraju na .pregenditalnom a ne na Echpovom stupnju razvoja. To nalae terapeutu da u tofou leenja pofcua da rekonstruie najrandje stupnjeve u psihoseksuatoiom razvoju obolelog.

Parafilije su gotovo bez iizuzetka protkane neurotikim simptamima pa nije lako uspostaviti razvajnu kore- laoiju izmeu neuroza, nardstiMh neuraza i parafilije. Cest je sluaj da pacijent ne dolazi na leenje samo zbog parafilikih smetnji, ve i zbog statoog doivljavanja straha, depre- sdvnositi, nedostatka oseanja sree i zadovoljstva.

Tekoe psihoanalitikog leenja panafihja su velike i brojne a nije retko da je terapija i nemogua. Za- to se terapijsM ciljevi moraju me- njati ukoliko su postavljeni presforo- mno ili preambiciozno.

Drugi pristupi u leenju parafilija

U sluaju kaznenih ih prevantiv- nih pofcuaja suzhijanja ili slabljenja seiksuato.og nagona do sada su se ko- ristili i metodi 'kastracije (operativ- na, hocmonska ih zraenjem) i psi-

373

hcMrurke intervencije tipa. loboto- mije. Smatramo aa su ovi metodi sa stanovita etliike neoporavdaini iako je u literaturi re o etosperimentima na cLohrovolj ciima kanjenidirna. Ovim initervenieijaima menja se Ijudska pri- roda, zadliire se u slobodu odluiva- nja i Ijudska prava uopte, a to sima- trarno suprotnim medicinskoj etici.

Kliniki oblici parafilijeU grupi pairafilija opisujemo vie

klimikih oblika: fetiizam, tramsves- titizaim, bestijalnost, pedofilija, eks- hibidomizam, voajerizam, sefcsuabu saddzam, seksualni masohizam i ati- pdine paraflije.

Fetiizam

Definicija

Fetdizam je parafiiija kod koje se u toku sefcsuaine afctivnosti i dosti- zaaija uzbuenja d zadovoljstva dolazi samo u prisustvu fetaa, neivog predmeta.

Feti je najee deo enske ode- e ili obue, deo tela ili produkt te- lesnih funkcija. Uvek je u asocija- tivnoj vezi sa nekom osobom koja je igrala znaajnu ulogu u detinjstvu. Koristi se kao sastavni deo ljubavne igre sa partnerom ili pri masfcurba- ciji.

Epiemiologija

Na alost, ne postoje podaci o ras- prostranjeniostd ove pairafilije. Uobi- ajeno, ona poinje da se ispoljava u mladalakom periodu, mada je feti igrao odreenu ulogu i znaajnu ulo-

gu znatno ranije u detinjstvu. Kada se poremeaj jednom ispolji, pokazuje tenju da bude hranian.

Fetilizam je parafilija mukaraca. Redak je kod ena, a kada se i ispolji praen je drugim karaktemim poremea j ima.

Etiologija

U osnovi fetiizma, kao i kod drugih parafUija, po psihoanalitikoj teoriji, lei poremeaj seksualnog identiteta u smislu biisefcsualnosti koji prate poremeaj telesne slike u svestn seksuainog ddentiteta, rasoep dva su- protna stava u ja !i averzija prema enskim gendtalijama, koje izazivaju strah.

Predisponirajui inilac je ponaanje majke koja podrava potrebu deteta da ostane privijeno uz nju, ime ometa prooes odrastanja separacdje i formiranja oseanja pripadnosti svome biolokom polu. Pregenitalna fiksacija i zavisnost kasnije dolaze u konfldkt sa realnou postojanja genitalnih razlika, pa majka (bez fa- lusa) sa kojom se jo nije eidentdfi- kovao, postaje objeikt uasa. 'Takva oseanja se aktiviraju kada se uvidi da enski partner nema pendsa.

Osobama sa ovim poremeajem feti pcmae da ne postamu homosek- sualci. U njegovom prisustvu ena j>ostaje podnoljdv seksualni objekt pa uz njega se lake postie seksualno zadovoljstvo nego na drugi nain.

Klinika slika

Klinika ispoljavanja fetiizma mogu da budu veoma razliita. Opisani su padjenti koje uzbuuie zavlae- n je nosa meu butine. izma. cipe- la, fcimd maintil, gumena keoelja, ja -

374

hae pantalone i sl. Padjenit se' se- a da su ga roditelji tako odeveni uzbuivaii. Kasnije je masturbirao uz takve rekviziite.

Gipela je esto, uostalom kao i no- ga uopte, veoma ast fetd. Tokom istorije u mnogim delovima sveta kao u Kimi, nefcim delovima Sibira, u Rimskom carstvu u nektai fcrajevima juga Evrope tokom .srednjeg vdsa po- stojao je izraen fcult fetdiziranja noge. Simbolino znaenje noge i d - pele je gaenje. Ritmioko pokretanje noge, klaenje, kao i prekitene noge, imaju erotski smisao.

U nekim fetiistikim postupckna postoje i elementi sadizma, kao to je to sluaj kod osoba sekaa kose ili brade. Takve osobe koea drai i uz- buduje omalena i kasnije ta aktivnost prerasta u strast Seksualno uzbuenje nastupa pri dodiru kose, nje- nam odsecanju ili masturbadjom u njenoj blizini.

Clerambaut (1908) je opfisao erot- sbu kleptamamiju kao obldk enskog fetiizima. Seksualno uzbuenie izaziva doddr neke tkanine, najoee so- mota ili svile, uz koje osoba mastur- bira i doivljava zadovoijstvo dok je u normalnom seksuakiom odnosu frigidna. Posle odreenog vremena dodir ili trljan j e tkaninom vde ne doruosi dovoljno uzbuenja i uiva- nrja pa osoba pribegava krai, po oe- nu da bude otkrivena. Cinlilac rizik doprinosi pojaanju sefcsualnog uzbuenja.

DijagnozaDijagnozu fetiizma potvruje i-

mjenica da je korienje neivih stva- rd (fetia) jedini ili najefikasniji nain kojiim se postie seksualmo uzbuenje i uivanje.

Karienje neivih stvairi radi seksualnog uzbuenja je stalno a ne povremeno.

Diferencijalna dijagnoza

Fetiiizam treha raiZlikovaitd od trans- vestitiizma, kod koga osobe koriiste pot- puno preodevanje u odeu suipratnog pola, dok fetiisti koriste pojedine de- love esnske garderobe.

Samozadovoljavanja primenom vi- bratora i ostallih premeta za sddmu- laciju ne mogu se smatrati fetiiz- mom.

Transvestitizam

DefinicijaTramsvestitdzam je parafiiija kod

koje heteroseksualmo orijenitlisan mu- karac postie seksuaino uzbuenje samo kada se preodeva u ensko odelo. Bri tome najee boristi oelokup- nu ensku garderobu, to je praeno erotikim fantazijama i masturbacr- jom. Tlransvestit je svestan da je bio- lokfi pripadnik mukog pola.

EpidemiologijaNa alost, ne raspolaiemo podacima

o zastupljenosti ' ovog pbrenieaja. Transvestiti su isfcljuivo nmkarci.

Ispoljavanje poremeaja apoinje u detinjstvu ili ranoj mladiosti, mada je mogue li znatoo kasnije u treoj iii etvrtoj eceniji. "

Elementi koji mogu da predisponi- raju nastariak ovog poremeaja su: kamjavanje deaka iponiavanjerh, za kaznu mora da nosi haljinu, eesto svlaenje majke pred deafcam i po- fclamjanje 2naitno vee oeve panje erkd nego sinu.:

EtiologijaKod transvestita (kao i kod feti-

ista) postoji poremeaj telesne sli-

375

ke zahvaljujui bisaksuaLnom irasce- pu ega pa se osoba u nesvesnkn fantazijama doivljava sa faLusom i bez njega. Paraffilno pouaamje je negativ tih fainitazija. Trasvestiit preodeva- njem u enstoo odelo dokazuje da i njegov dirugi enski idemtitet ima penis i tako negira strah.

Klinika slika

Kada se prvti put deak preobuee u ensko odelo i doivi intenzivno seksualno uzbuenje, on uvia da samo tim putem moe sebi pribaviti seksuaino zadovoLjstvio.

Van svog osnovnog parafilno'g ponaanja, transvestiti su sasvim ne- upadljivi. Oni ne izbegavaju brak, bave se muikim posloviima, imaju muka interesovanja. Pod ovim uslovima heteroseksuaini adnosi su sta- bilni. Ponekada odravaju odnose i sa vie partnerki. Obiono sakrivaju svoju nastranost, aJi u svoje parafilno ponaamje mogu da ukljue svoju suprugu ili ijude sa istim sklomosti- ma, pa se udruuju u grupe transvestita.

U eksiremniim sLuajevima transvestiti oblae i nose emsfcu odeu i vam erotikih situacija, a neki se stal~ no odevaju kao ene.

Dijagnoza

Utvrivanje tramsvesrtitizma se obavlja na osnovu vde kriterijuma:

povremeno ili stalno preodevanje heteroseksualnog mukarca u ensku odeu,

preodevanije, bar u poetku, omoguoava dostizamje seksualiniog uzbuenja i zadovoljstva,

kada je preoevamje omemogu- eno, osoba se osea frusftriranom uz intenzivno oseanje nelagodnosti,

osoba je svesma da amatomski i bioloikii pripada mukom polu.


Breodevamje u ensku odeou sa na- merom da se osoha opusiti od neke mapetositi koja nije praena doiv- ljavanjem seksualnog uzbuenja i zaovoljstva ne smatra se transvesti- tizmom. To se prvemstveno odnosi na femimizlirame i prikladno preodeveme homaseksualce.

Transseksualme osobe imaju einski identitert. Od najranije mLadiosti one oseaju da ne pripadaju svome bio- Lokom polu, a odevanje u emsku odeu ne dovodi do seksualmog uzbuenja.

Pomekada je teko razdvojiitd transvestitizam od fetiizma, kada transi- vestditi prilikom preodevanja koriste samo pojedime elove enske odee.

Bestijalnost

DefinicijaBestijaimost je parafilija kod koje

se seksualno uzbuenje najradije ili iskljuivo dostie koriemj'em ivoti- mje kao objekta zadovoJjenja. ivo- itimja moe da bude liskariiema za seksualni odmos ili tafco dresirama da. seksualmo nadrai osobu lizanjem ili trljanjem.

ivatinje se kariiste za dostizanje seksualmog uivanj,a nezavismo od toga da li postoji maguonost ili priMka da se seksualno zadovoijstvo dostigne na pnMadan inain.

Epidemiologija

Nema podataka o rasprostranjeno- sti ove parafiMje koja se via kod

376

priipadmika oba pola. Meuitdm, kli- nioka psihijatriijska praksa pokazuje da ndje tako retka.

EtiologijaBsdihoanalitiika teorija istie da je

ivotlinja dehumamizovan objekt koji ne izaziva strah niti preti bilo ka- tovom oisvetam, pa u odsusitvu takvih emocdija omoguava celovitije seksualno uivanje.

Klinika slikaKod osoba sa ovom parafilijom i-

votinje postaju veJdki izvor seksualnog zadovodjstva. U poetku, parafilna osoba moe da odrava seksualne odmose i sa svojim partnenom aU postepeno ivotinja positaje jedini cb- jekt seksualmog zadovoljstva.

SeksuaJmo zadovoljstvo ne mora da se uvek dostiie pri seksualnom odnosu sa ivotimjom ve i negeniital- mim komtaktima kao to je to mdlo- vanje, dodirivamje ivotimja ili pos- matramje njihovog parenja.

D ijagnozaDijagmoza bestijaimosti se postavlja

samo onda kada je ivtoimja setosual- ni obj ekrt, bez obzira na postojanje mogunosti izbora priikladinog partnera.

ivotimj,a se koriisti (iM odgovaraju- a famtazija) radi postdzanja seksualnog uzbuenja i orgazma. To postaje jedini iH najefikasndji main da se postigne seksualno zadovoljsitvo i uivanje.

Diferencijalna dijagnozaSiibuacioni i prolazni seksualni kon-

takli sa ivotinjama ne ubrajaju se

u ovaj poremeaj. Bosebmo kada je re o mekim populadoniim grupama ljudi.

Setosualmo uzbuemje koje se postie dod'irom iM glaemtjem koe ild krzna nekada je teko razlikovati od fetii2ma a maroito kada su u pita- mju odevntt predmeti.

Pedofilija

Definicija

Bedofilija je takav poremeaj koji se sastoji u seksuainim aMivnastima {reaJmiim iM u famtaziji) odrasle osobe sa decom, to je jedini iM najefikasmiji nain dostizainja seksualmog zadovolljstva.

Epidemiologija

Pedofilija se ubraja u najee parafilije, a podaci o mjemoj raspros- tranjemosti su dobijeni na osmovu is- pitivamja seksrjadmtth delikvenaita. To ukazuje na relativmu vrednost pro- oerne zastupljenosti.

Haag i sar. (1983) utvrdili su da u periodu izmeu 19751983. god. me- u seksualndm prestuipmicima u SR Nematooj, njih 27% su 'pedofili. Gep- hard (1965) u SAD imeu setosuaJmim p resrtupndciina je registmovao 25fl/o pe- doffila.

Utvremo je taikoe da su odaasJi heterosetosiuaJno arijemtisani pedofdli dva puta brojniji od homosefasuaJmih. Osobe sa ovim poremeajem najee se regrutuju od osoba tooje omaju stalme ili profesiomaJme komtatote sa decom. Priblino 2/3 pedofiia je u braku iH su razvedeni. Meutim, 2/3 homosetosiuaJmih pedoffiia nikada mije stupaJo u brak. Poremeaj se obino ispoljava iposle dastignute seksu-

377

aine zrelosti ali nije retko da se javi rainije ili pak ronogo kasnije.

Tok je bronian, a leenje nedo- voljno efikasno.

Etiologija

U psihoainflMtikoj Mteratuiri malo je radova posveeno pedofiliji. Freud je ovu parafiliju smatrao paremea- jem slabia i iropotentnih osoba. Sklo- nost ka seksualnoj aktivnosti sa deoom objasnio je postojanjem infan- tilnog narcizma narcdstikog izbora objekta i naircistiokih objektalnih veza. Takva osoba nesvesmo kroz ljubav sa detetom voli sebe. Rrema njemu se ponaa onako kako je eilela da se u detinjstvu sa njom postupa ili, pak, na sasvim suprotan nadn. Naravno, ispoijen deo nesvesnih sadraja je preraen i obraen, to je uopte karakteristino za parafiliju.

U svetlosti svojih objanjenja nas- tanka parafilija Haag i sar. (1985) isr tiou da pedofilija moe da ima sle- dee repanaitome iii toompenzatoime funkcije:

demomstrajciju mulkiasti; upore- ivanjem genitalija parafiliara sa genitaiijama deteta ostavija kod tak- ve_ osobe uitdsak vee vredmosti, to umanjuje sitrah;

izbegavanje genitaiLnositi; para- fiJni dn mema u sebi doivljajj tri- jumfia ve zatakavanja. Potreban je dokaz da muka seksuaJmost nije opasna, jer je nesvesno povezama sa sa- dizmom, razaranjem i destrukcijom, ali i sa osvetom (bfrti uniten, tj. kas- triiian);

potvrda ommipotencije; svemo se kvaJitativno razlikuje od mukosti. Gmnipotencija je izraz osnovnog poremeaja narcistikog procesa doivljavanja sebe. U toku krize u pa- TafiJnom postupku se restituie nar- eistika svemo u obJliku seksuaJizo-

vane svemoi to je est motiv ko- j i poikree agresivme seksualne deli- kvente, posebno pedofile;

identifikaitomio dsipunjenje e- lje; psihodinamiki potupak uklju- uje rascep ega, projekciju i introjek- ciju. Gilj je neutralizadja straha od gubitka.

Klinika slika

Seksualno ponaanje heteroseksu- alnih pedofila se razliikuje.

Heteroseksualmd pedafild aavode de- vorjioe izmeu 810 godina starosti, zagledaju ah, piipaju i preteno kords- te manueJno genitalnu stimuladju. Vrlo retko kjariste oraJrno genitadne seksualne radnje. Setosuailnom odnosu pribegavaju sasvim retko. Tada je re o setosualnom masilju kioje uspe- va u poLovini pokuaja.

Heterosetosualmi pedofili su u nor- malmim seksualnim odnosima esto neuspeni sve do potpune impoten- dje. Cesto ispoljaivaju seksualni mo- lirnorfizam (hiomoseksuaJnoet, skLo- nost ka seksualndm kontafctdima sa i- votinjama i sL).

Homosetosualni ipedofili su orijen- tisani prema neto starirjim deadma koje ne poznaiju d 'primenjuju najoe- e mamuelno ganitalnu ali aralno ge- nitaJnu seksuaJnu stdmulaciju.

Dijagnoza

Dijagnozu pedafiJije postavljamo na sledeim kriterijumiima:

sekisuaina aktivnost, realna ili u famtazijd, obavlja se sa deoom Jsoja se nalaze u pretpubertetskom periodu;

1 postupak se ponavlja i predstavlja jedini ili najefikasmiji nain setosuaJmog uivanja;

ukoJdko je pedofil odrasla osoba, razlika u godinama izmedu njega i rtve mora da iznosd najmanje 10 godina;

ako je u pdtanju stariji adoles- cent, razMka u godimama se ne moe tooristiti kao toriterijum ve se uzi- maju u obzir pored nje i setosiualna zrelost deteta.

Dijerencijalna dijagnoza

IzoHovami sefcsualni kontakti sa detetom usJovijend nasreenim hrakom, gubitkom pairtnera ili dugom usam- Jjenou ne mogu se svrstati u pedofiliju.

Pedofilija se iskljuuje i u sluaj.u kada je poiinilac psihiki poremee- na osoba (anentaJno retardirana, psi- iiotina, senilna ili aJkohoIom degra- dirana osoba). Takoe, u pedofiLiju se ne ubraja veJikd broj juveniJnih delikvenata, agresivndh, neodgovor- nih iJi amoraJnih koji ine nasilne radnje nad deoom. Pastoji i milje- nje da pedofiJija i nije parafi'lija ve da je re o .psihotiakom poremeaju.

Ekshibicionizam

Definicija

Etoshibicionizam je parafilija kod Jsoje se seksualno uzbuenje postie pokazivanjem polnfih organa enskoj osobi koja to ne eli i ne oekuje. Po- kazivanje polmih organa najee je jedima seksualna alotivnost pri kojoj osoba dodvljava orgazam, ali je mogue i da pri tom aktu osoba mas- turbira. 2eJj,a da se enska osoba zaprepastd je svesna ili podsvesna. Ekshib i cionista fiziki ne ugroava svOju rtvu.

Epidemiologija

Ovalj obJlik parafilije je jedan od najeih po isfcustvu iz ldimike pra- tose, ali se tano ne zna njena zastup- Ijenost. Javlja se u mukaraca.

Ekshibicionistiko ponaanje se ispoljava u mladaJaikom periodu, a najoee izmeu 20 i 30 godline ivota.

Stuije poroddca eJoshibioionistikih osoba ukazuju na znaajnu ulogu roditelja i fKttodine konstela,cije u for- miranju ove parafiJije. Budui elcshi- bidiomdsta najee potie iz porodice sa mnogo dece i ivi u send hrae, to omemoguava rivalstvo sa ooem. U drugim sJiuajevima majka negira ilii umanjuje muka svojstva svome suprugu a to naruava vrednost sM- ke oca. Deak se vezuje za majku da ne bi izgubio Ijubav i dirugog roditelja.

Etiologija

Etiologija etoshibicionizma je veoma sloena. Jerotd (1973) s pravom na- glaava se ,ponaanja ekshibidonista zavise od mentalne strukture paci- jenata. Zato postoje vie teorija koje objanjavaju nastanak ove parafiLije.

PsihoanaldtLka teorija smatra da je eloshibicionizam reakdja na nar- cistitou povredu, u ijoj je osnovi poremeaj sefcsuaJnog identdteta. Poto je enska strana dovela u pitamje mukost potcenjivanjem seksualne inidj.ative, sina, javlja se neprijatelj- stvo pirema enama, ispoljeno kao am- bivalentna veza pregenitalnog tipa ljubavi i neovoljmo neutralisanog neprijateljstva. Kasnije u ivotu, ,ako se takva osoba nae u situaciji da bude frustrirama u seksualnoi aiktliv- nosti, zaarani fcrug ekshibidonisti- kog ponaanja se uspostavlia. Ob- janienie po kome ekshibidondzam nastaje regresjom ili buenjem atavi-

379

stikih obrazaca ponaanja, bilo u smislu direktne ponude seksualnog odmosa tili radi zastraivanja i pokazivanja mooi, ne pbiva na dovoljno virstim dokazima.

Sioenost etiologije ekshibicianlizma ogleda se i u tome to kod ovog oblika pamfilbe stusreemo elemente sadizma i maisohizma, slabosti ega, raz- ne defebte objebtakuih veza, potrebu za dokaizivainjem moi itd.

Klinika slikaEkshibicioiniistiko ponaanje ima

karakteristike actiing out. Cilj takvog ponaanja se postie kada posmatra na pokaziivainje genitalija re- aguje radoznalou, zbuinjenou, prestraeinou, uasavanjem ili pak kada pobegne. Ekshibicionista to ini na rastojanju i igra se sa enskim oso'bama, pri. emu moe i da mastur- bira. Dogaaj mora da se odigra na javncm mestu, pogodan je nepoznat posmattra a njegov izbcnr je najeoe sluajain. Ekshibidonlista retko, ipo- red pokazivanja genitalija, iskazuje ponudu ili pokuaj za teiesmim do- dirom.

U kiinikom smislu ekshibioioniz- am se dspoljava u tri oblika koji sva- ki za sebe ima posebnu reparatomu funkciju:

1. Demonstraoijia mukosti ekshi- bddonista pokazuje penis u erekdji.

2. Negativna demonstradja geni- tainosti ekshibicionista pokazuje mekan penis. Takvo ponaanje ima kontrafobikii karakter a smisao mu je zatakavanje i prikazivanje da muka seksualnost nije opasna.

3. Opozicdoni izliv efcshibidonis- tiko ponaanje je u funkdji protes- ta. Takva oeoba van svog pairafilnog pcnaanja siasvim je neupadljiiva ali jo j je ivot vrlo rigidno organizo- van. Ekshibidonista dobro sodjaino

funkoionlie ukoliko je naao domi- naratnu suprugu boja zaovoljava njegove potrebe zavisnosti.

Simptomi se javljaju najee u krizama. Ond su strani egu obolelog pa ih on doivljava kao bolest.

Dijagnoza

Ekshibicionizam se dijagnostikuje na osnovu postojanja sklonostd i ponaanja pokazivanja polnih organa nepoznaitoj enskoj osobi koja to ne eU i ne oekuje.

Takvo ponaanje je jedini postupak koji osobfi omoguava i pribav- Ija naj initenzr.vnij e seksuaino uzbuenje i uivanje.

Ekspozicija genitalija bojoj nije cilj pastfizanje sekualnog uzbuenja ne svirstava sie u ekshibidonizam.

Voajerizam

Definicija

Vaajemizam je pairafilija kod koje se seksualno uzbuenje i zadovoljstvo dostie posmatranjem nagog tela prilikom svlaenja ili posmatra- nijem seksualnog odnosa drugih ljudi. Gledanje je jedina aktivnost po- to ova osoba nlikada ne pokuava da uspostavi dodir sa posmaitranim oso- baina.

Epidemiologija

Ovaj oblik pairafilije verovatno je najoei i najrasprostranjeniji ali ne potoje tani podiad o njenoj zastupljenosti. Poetak ispoljavanja deava se u iranoim mladalakom periodu.

Etiologija

I kod ove parafilije u osnovi lei poiremeaj seksualnog identiteta hiseksualnost. U ranom detinjstvu dolazi do fiksadje kao posledice tr- aumatsfcog doivlljaja i probuenog

straha posmatranjem primame soene ili vienjem i poreenjem geni- taiija sa oevim i majinim.

Voajer u osmavi pokuava da po- rekne svoj strah ponavljajui scene koje su ga uplaile. To su lana seanja, slina origmainim, pa se mogu meusobno zameniti.

Klinika slika

Najee ponaaraje pairafilnih osoba ovog tipa jeste posmatranje

seksuainog odnosia drugih ljudi koje ovodd do seksualnog uzbuenja. Voajer postie orgazam za vreme posmatr.anja spontarao ili pak mas- turbadjcm. Moguoe je da doivi sekr siualno uzbuenje i kasnije oivlja- vajui u iseanju ono to je pret- hodrao video.

Dijagnoza

Voajerizam se dijagnostikuje na oenovu sklonosti i pomaamlja padje- naita prd koime oni posmatraju svlaenje fili seksualrae odnose dirugih Ijudi.

Takvo pomaanije je jedini i naj- eflikasndji nain kojim se dostie seksualno uzbuenje i zadovoljstvo.

Seksualni sadizam

Definicija

iSefcsualni sadizam je parafilija kod koje je seksuaino uzbuenje mo-

gue dostii nanoenjem bola ili psi- ihikim muemjem pairtnera. Iz tih razloga takav postupak se stalrao ponavlja.

Objebt sadistikog postupka moe da 'bude: nepoznata osoba koja ne eli takve posibupke i aktivno se opi- ire* poznata osoba koja prihvata ta- (kvu figru poniavanja i nanoenja malih p>ovreda i izazivanja fizikog bola malog intanziteta. Neretko objekt ne mora da bude prisutam. Sadi- stibe fantazije i slike, kao to su soene nasilja, ubijanja i sL, mogu da dovedu do sefcsualnog uzbuenja koje moe da se zavri spontanim or- gaizmom ili se do njega dolazi putem masturhacije.

Epidemiologija

Nije poznata prevalencija ovog poiremeaja. Sadistike sklonosti se zapaaju kod osoba oba pola. Uooe- na je brutalnost lanova porodioe u kojlima postojl evideratiran isaista. Sadistike fantazije su registrovane i kod dece, aii se poremeaj najoee ispoljava u ranoj adolescenciji. Me- utim, mogua su velika odstupanja od tog pravdla.

Etiologija

Zajedniki etioloki inilac za sve parafilije, pa ,i seksuaini sadizam, jeste 'problem bdseksuainosti. Meu- tim, povezivanje agresije i seksual- npg uzbuienia nije u ipatnunosti ra- zjanien. Mnogi simatraju da u rankn razvoinim fazama fazi ne- diferencfiranositi ni ova dva nagona ndsu diferencinanli. Povezivanie moe da nastane i fcasnije mehani- zmom uslovliavamja.

iKod seksuainog sadizma seksualno uzbuenje se dostie putem pot-

381

tajavanja i pasivnou objekta. Ti- me se oivljava probiem seksiualnog identiteta i simbiotskog straha, koji se kasnije dspoljava kao kastracdoni strah sitrah od guibfitka pripano- sti mukoan polu. rtva sadiste je predstavnik iracionataih pretnji takvog tipa, jer je ,pnx>vodrala seksualno uzbuenje. Zbog toga ona mora da bude savladana. U oseanjiima sadi- site (prisutni su bes, osvetia, strah i, najzad, oseanje trajumfa koje dovodi do seksuataog uivanja. Tako muenje objekta predstavlja odibranu od straha i nata sticanja sdguimostii.

Sadistiki postupak u seksuataim akrtivnostima moe da bude i odhra- na od autodegtiruiktiivnih tenji. Ag- resija usmerena ka sebi izaziva akti- viranje psihoilioikih odbrana 'koje usmeravaju agresiju od sebe ka drugome.

Klinika slika

Simptomi iseksuataog sadli2ma su razliiti i nastaju u funkciji prika- zivanja i zaitiite miukosti. U blaim sluajevdma seksuatai sadizam se ispoljava kao demonstracija mukosti. Meutim, ako su fiksadje veoma rane, agresiivnast se loe integrie pa u klinikoj slici dolaizi do ispo- ijavanja niza simptama destruktivnosti. Drugim relima, u toku kriza doivljavanja nemoi i bezvrednosti potrebno je dspoljiti veoma tatenaiv- ne siimptome destruktivnosti kako bi se kriza prevazila. Doivljavanje seksiuata.e svemoi tada postaje naj- dominantnije ponaanje.

Iz tih i takvih raizloga seksualni sadizam ima birojne varijetete. Na jenoj strani su postupd nasilja (ubistva esto praena nekrofitaim ponaanjem), zatiim teska muenja, kasanjavanja, poniavanja, pretnje, ucene i prisiljavanja, a na drugoj

strani su bdagi oblici sadistikog ponaanja, radiibog oblika, kojd omo- gueuju i/ili popravljaju potienciju.

Tok ssksuataag sadlizma je hroni- an. Brutiatai oblid, nasilje i ubistva brzo bivaju otikrivani i poleu sudskoj i krivinoj odgovomosti. Bla- gi obiid seksuataog sadizma mogu se praiktdkovatd godtaama bez tenje ka pojaanju stimulaaije. Kod neddh osoba tenja za pojaanjem stimula- cije se zapaa u stanjima stresa.

Dijagnoza

Dfijagnostiki pastupd za utvrivanje seksuataog sadizma valja da se zasnivaju na sJedeim kriteriju- mima:

1. Osoba namemo i 'pomavlj.ano lizaziva fiziku fiJi psi'hiku patnju ipartneru ikoji ne pristajie na takve aktivnosti raidi ostizanja seksualnog uzbuenja.

2. Osoba namerno ponavlja i na jedan istfi nain kombtauje poniava- n ja ili osrednje povrede tela sa par- tmeram koji pristaje na takve aktivnosti da bi postigla seksuatao ubu- enje.

3. Osoha nanosi jake, statoe, moguoe i smrtanosme povrede parbneru koji na to pristaje da bi positigla seksualno uZbuenje.


U diferenciialmoj diiagnozi valia biti abazriv kada se seksuatafi sadizam razdvaja ad oisoba koje nasitao kinapuju druge osobe i drugih se- ksuataih prestupnika.

Seksualma nastranost ovog tipa moe Mti deo osnovnog psihopatolo- kiog sadraja kod drugih psihijartri- jskiih kategorija: psihopata, menta-

382

Lno defektniih, nemorataih delikve- natia, psihotlinih osoba, narkomana, alkoholaara i sl.

Seksualni masohizam

Definicija

Seksuatai masohiizam je parafilija kod koje se seksuatao zadovoljstvo i uivanje dostie doivljavamjem patnje ili fiziikog bola. Osaba svesno priihvata akti-vnosti u kojfima moe biti fiziki .povreema, pa ak i ivot- nu opasnost, da bi dpstiigla seksualno uzbuenje.

Epidemiologija

Masohiizam je veoma rairena psiholoka osobina Ijudi, zaipaema u svim istoiijskfim epohama i grupama Ljudi nezavisno od rase, marodnosti iJi verske pripadmosti. ei je u mukaraca.

Masohistiike famtazije potaju da se javljaju tokam dettajstva, dok se takve aktivnosti mogu ispoljiti bilo kada toikom ivota, ali najee u periodu mladalatva.

Etiologija

U osnovi ove .parafiilije lei poremeaj seksuiainog iderititeta ispljen kao biseksuataost. Lstie se i pove- zamiost bola sa seksualnim uivamjem kao i neke karakteristike praga za bol koje su uitvreme kod seksuatoih masolnsta, ali je znaaj ovih injeni- ca za nastanak ove parafilije teko proceniti.

Baittae predstiavljaju kaznu ali i tatemzivan nadraiaj erogenih zona.

Klinika slika

Seksuatai masohista najee nastoji da ostvari izmiljemu soenu u kojoj e moi da doivi admos pati- njenosti prema abjiektu. Ponelti uda- rac samo dopunjuje. esto je to prava lakrdija.

Patnje koje tipi masohista retko su itako oztaljme u poreenju sa su- rovou sadista. Meutim, njihov lin- tenzitet zavisi od tatenziteta sadistikog piomaamja njiihovog pamtiniera ili pak meusahnog dagavora. IdeaHno us- klaivanje izmeu partnera sa sado- masohdstiikim tiendencijaima teko je izvodljivo, je r fantazije treba da lim se usklade, kao -ruka i rukavica. Ma- sohistike aktivnosti najee predstavljaju pripremu za seksualni odnos, mogu da ga zaimene kada se ogramfiiavaju samo na fantazije.

Masahistiika kazna me mora da bude usmerena na potae organe. Oni su retko meta povreda kada se vezu- ju i steu, gnjee, probadaju ili odsecaju.

Dijagnoza

iDijagnoza seksuataog masohizma se postavlja na osnovu postojanja veze lizmedu seksuataog uivanja, fiziokag bola, psihike patnje ili po- nienjai.

Dijagnozu potvruje pristanak osobe da se upusti u takve aktivnosti.

Atipine parafilije

U ovoj grupi parafilija ODisuju se kopnofilija i urofilija, kod kojih se seksuatao uzbuenje povezuje sa ekskretonnim funkcijama, zatim te- lep honoscatopMlia, kod koje se seksualno. uzbuenje dostie opscenim

383

ili erotskim telefonskim pozivima, i najza, fraterizam pri emu se seksualno uzbuenje, pa i ongazam, dostie naslanjanjem, stiskanjem ili trljanjem o nepoznatu osobu.

Ovi oblici iparafilija su najrei.

Incest

Definicija

Rodasbrvnue je polni odnos me- u blisikim srodnioima ukoliko je za- branjen obiajima iii zakonom. Kri- terijumi biiskosti srodsitva koja ipodLeu zabrami su neujednaeni i zavise od dirutvenih i ekanomsikih nteresa, pa su posebni za svaku kulturu.

Istorijat

Kroz isftoriju civiliizacije odiuvek se preplioe u rodoskvrmue kao tema mitova i umetmiike obrade. Ono je oduvek shvatano kao privileigija, pa ak i kao obeleje vlasti i moi jedne drutvene klajse, ilii kao greh, uzrok stranih postedica, pa i smrti, za druge.

Smaitra se da je imcest bio najrasprostranjeniji u dvilizacijskim epohama kada je vladala opta nesigumost, nagle promeme drutvemih sitruktura, pustoenja zavojevaoa i uopte u uslovima u kojima je dolazilo do slabljenja moralme komtroile i morme. Imcest su favorizovaii i pratiodi takvih stanja: beda i izolovanost.

Moe se pretpostaviti da srnisao incesta i njegove zabrane nije sarmo u stabilizovanju ponodioe ve da potioe od starog obiaja razmene erna (Le- vf Strauss). Brakovi koji su sklapani izvam zajednice sa ciljem da se jaa saradnja i meusobna pormo sa su-

sedniim pdememima imala je za cilj da se jaa saradmja i rmeusobna pomo sa susednim plememima imala je za cilj poveamje oseanja sigurmostd. Li- ma dobit miije bila jedima svrha razmene. Ciljevi su bili dalekosemiji: dru- tvend, utiiitaimd, ekomomsiki interesi. Iz tih razloga razmena ena se uvek oba- vljala ceremomdjalno u vidu rituala darovanja. Prd ibome magiisko ili reli- igijsko znaenje rituala trebalo je da pojaa i osigura efekt toga ina.

Darovanje je, meutim, i in odricanja meposrednog d neogramiemog uivamja izmeu ostalog, i svoje po- hote u odmosu na erku. Zato je omo prvo svedoanstvo o odricamju ul- nosti, animalnog, pa predstavlja i prethcnicu zabrame incesta.

Inoest i tabu dncesta prisutni su i danas iako se dananji svet dometi- ma svojih razvoja visoko uzdigao u odimosu na svoje prapretke. Imoes- tuozne elj e domekle ukroene vas- pitamjem, introjekcijom i dirugiim psiholoikim mehamizrnima potisniu-

te su u mesvesno ali postoje kao pote- mcijalnd psihdki sadraji. Qne su jo uvek aktivne i povremeno izbijaju kroz smove, naziru se u mekim po- stupcima ili se otkrivaju tokom psi- hikog poremeaja. Samo mali broj ljudd mije sputan zabramom inoesta i ond, na alost, pokazuju odreemi stepem psihioke ili socijalne devija- cije.

Epidemiologija

Prevalendiju inoesita nemogue je utvrditi iz razumljivih razioga. U strukturi seksualmih deJikata incest uestvuje sa 26%, mada je sasvim sigurmo da je broj neotkrdvenih sluajeva znatmo vei.

U psihijatrijekoj praksi incest se stalno susree, ali nije previe est.

Etiologija

Preud je u okvimi psihoanalitike teorije mniogo prostora posvetdo dmoe- stu. Initrojekcija roditeljskih zabra- ma, pa i zabrana incesta dovodi do stvaramja savesti i morala kao pre- kurzora superega. Nagonsko ponaanje dece preima roditeljima se kroz initerakciju sa njdma preobraa u sile koje su neprijatedjske nagonima. Primdtivna savest poiva na strahu od kazne i elji za roditeljskom lju- bavlju. A to znai, izmeu, ostalog, i odricanje od incestuozniih tenden- cija.

Postojanje incestuoznih elja uoa- va se u toku Edipove faze psdhosek- suainog razvoja, perioda kada dete formira svoj seksualni iidentitet, tj. identifikuje se sa roditeljem svogpo- la. Znaajmo je da je u toj fazi ero- geni razvoj doepeo do genitalmog stup- mja a erogene zone se malaze u predelu genitalnih organa, medutim, oblik objektalmih odmosa je jo uvek pregendtalam. Prisutna je i ambiva- lemcija, a naroito istovremena ljubav i mrnja.

Teorija o inoestu i interpretacija Edipove faze razvoja trpi mnoge pri- govore. Vezivanje za majku ne namee samo tenja za seksualnim sje- dimflavamjem ve i za njenom ljubavi, zatitom i pruanjem sigumosti. Erotizovanje, ulno uzbuenje, pro- uztnokuje majka svojim ponaanjem.

Fromm smatra da tabu incesta predstavljaju aneli 'koji plamenim maoevima spreavaju ljude da se vrate u raj stahje pre individual- nog postojanja u simbiozd sa majkom.

Egzdstencijalisti istiu da je mit o Edipu apel oveku da se oslobodisvo- je erotske vezanosti za objekt. Raz- reenje je znak uhovme evolucije. Potiskivanie seksualnog nije motivi- sano strahom od zahranienog zadovoljstva ve strahom da e prednost

telesnim uivanjima omesti ostvare- nje duhovnih i etikih ideala.

Veoma su zanimljiva shvatanja Weicha (1968). On smatra da rei otac i majka sadre u sebi i znaenja kojim se prihvata tabu imcesta. De+e se roditeljima ne obraa ime- nom, a to znai da tako obuhvata samo jedan deo njihove linosti, uglav- nom onaj koji nagrauje, to je nain izbegavanja da se uzzme u obzir i njihovo celokupno bie pa tako ot- padaju i seksualne elje.

Ispoljavanje incestuoznih elja

Incestuozne elje i odhrane od njih kod Ijudi se mogu zapaziti u fantazijama, nekim postupdma i oblddma ponaanja i psihopatolokim poremeajima.

U mladalakom iperiodu nisu retki snovd sa neskrivenom inestuoznom sadrinom koji mogu da budu pra- eni poludjom. I neki postupci od- raslih predstavljaju oigdedne kom- promise izmeu incestuozndh elja i obrama od njih: iczbor partneraznatno starijeg od sebe, stereotipan izbor partnera koji nema nikakve fi- zdke intetektualne ili moralne sli- nosti sa jenm od roditelja (u eks- tremnom sluaju partner moe biti intetektualno nedorastao, u svakom pogledu inferioran, ruan, loeg morala, druffe rase i sl.). Ponaanie 'bra- ta knii liutvTmorno bdi nad svoiom es-trcm, praiti svaiki njen korak, kom- trolie sa kim se zabavlja pa joj ak odabira momka; odricanja erke ili sina koii sami ive sa ocem ili majkom da zasinuju brak i formiraju svoju poroicu i sl.

Incestuozne edje se javljaju i kod cdreenih psdhopatoloikih stanja.

U sklonu prisilne neuroze intenzi- tet prisilnih inoestuozniih elia zapravo pokazuje koliko je otfcLomjen

25 Medlcinska seksologija 385

mgon. Ego je slab d nije u stanju da potisne nagon te se dogaaji odvija- ju na nain koji se ne predvia. Pri- sila tako predstavlja kondenzat ina- gonskih i protivnagonskih sila u svesti, ne prati je odgovarajua emoci- ja pa je pacijent osea kao nametnu- tu i stranu.

Psihotini bolesndci ne pokazuju sklonost incestu. Meu poiniocima je samo obo 4% psihotinih. Ako do njega i doe, najed je {inae veoma redak oblik incesta) gde su akteri majka i sin. Ukoiiko je majika psiho- tina, ona to prihvata bez protivlje- nja dok u drugdm sluajevima to moe da bude pokuaj sriiovanja. Ber- ger i sar. (1961) opisali su sluaj gde je majka pre seksualnog odnosa sa sdnom opominjala da je uva.

Mnogo ee incestuozna elja ostaje nesvesna i ispoljava se u siia- noj, ponekad bizarnoj sdmbdotskoj vezanosti sina i majke.

Kod psdhotinih najee incestu pribegavaju paranoddnd bolesnici. Do- ivljaj veliine i svemoi takvim oso- harna doputa da se ne .pridravaju pravila ponaanja, ne potuju propise zabrane d zaikone i ne uviaju potrebu da se odireknu ili odloe zadovoljenje svojih nagonskih potreba.

Kod sihizofrenih bolesnika najee je ouvan tabu incasta. Efekti odbrana protkani sumanutostdma, teko razumljdvom simbolikom, dispci- ranoou i shizofrenim .poremeajima miljenja praend izmenjenim afek- tima, ine zamreno klupko ijd se ssmisao jedva nazire.

Zanimljdvi su primeri iz prakse.Posle pokuaja da siluje svoju majku

jedan shizofreni bolesnik se brani projek- cijom: okrivljiuje majfcu da ga je svojim priaima o sebl, pokretiima i posituipcima na to navela i na to izazvala.

F. se ne usuuje da ostane sam 'u kui sa majkom, jer njeno pomaanje kod njega izaziva seksualno uzbuenje. Ako se ona oglasi ok on obeduje, on mora da ispljune zalogaj jer ima utisak da je progutao deo

386

nje. U boindci nastoji da je okrenut leima kui. U protivnom se njegov govor nekim strujanjem prenosi na majku i seksualno ga uzbuuje.

I. od sedme godine gubi sluh. Masohisti- ki je vezan za majiku. Radi sa njom u pe- kari i tako izdrava celu porodiou. Majka je lepa ena, ali odana razvratu to ne skri- va pred decom. I. sa eni devojkom koja je siika i prilika njegove majke. Tokom braka stalno menja ljubavnike, uhvatio ju je vie puta na delu. Terao je od kue i vraao nazad. Postepeno se odavao alkoholu, sek- sualr.o je sve loije funkcionisao, postajao je sve vie ljiubomoran i agresivan, zahteva od nje analni seksualni odnos.

Istorija niapostavljaiija incestuozne veze je gotovo stereoupna. uctnos izmeu suprunika je io. Seksuaini ivot ne zadovoljava mua, zena je frigidma, boiesna, gravidna ili je pak napustila kuu. foiniiac incesta ee pribegava zavoenju nego siio- vanju, Obdno poinje sa najstarijom kenkoim. Drestanak veze zavisi od emocionalnog octnosa. U nekim sluajevima je utvreno da je kerka pisala ljuhavna oisma ocu. Veza mo- e da traje vie godina. Prekid veze se deava ukoliko se kerika zaljubd u drugog ooveka, potkazivanjem od strane supruge, diruge dece ili suse- da. Nekada je razlog trudnoa, osve- ta rtve ili supruge. Prekid incestuozne veze moe da ostavi posledice kao to su disforika stanja, depre- sivno raspoloenje, asocijalno ponaanje, delikvend.ja dli pramislciaitet- no ponaatije. Oseanje 'krivice se javlja obino posle otkrivanja veze, nekada navodi na traenje oprotaja ili oa postupak koji za sobom treba da povue kaznu.

Opis i karakteristike aktera incestuoznog ponaanja

Incest i njegovd oblici zavise od karaktemih struktura aktera incestuoznog ponaanja, ostahh lanova

poirodice, pa ak i celokupne strukture porodice.

Najee i najvie je prouavana incestuozna veza izmeu oca d koer- ke.

Utvreno je vie specifinih ini- laca koji objanjavaju dinamikuova- kve veze.

Cesto postoji pireutan dogovor i saglasnost drugog roditelja. Konste- lacija porodice je specifina. U pdlo- vdni sluajeva ona je razorena ali je veoma esto i disfunkcionalna (ho- mogena, ali uz moralnu deprrivaciju svih lanova), skladna ali veoma ri- gidna, u kojoj je otac neprikosnoveni gospodair. Poinilac incesta je najee osoba srednjih goddna, retko maloletnik ili starija osoba.

Opisana su dva tipa poinilaca incesta.

Prvi je vredan, ozbiljan i autoritativan. Nastoji da svojim ponaanjem van fcue sa- uva dobar ugled. Kod kue zavodi kerke jednu za drtigom i nastoji naknadno da ih uda. Psiiholokii se moe odreiti kao in- trovertovana linost sa preteranim investi- cijama u svojiu nukleaimu porodicu i sklo- nou endogamiji.

Drugi je depraviran, torutalan, sklon pro- miskuitetu bez prevelikog birajna, esto je i alkoholiar.

M. je otac osmoro ece. Svoju kerku vezuje icom za krevet, a seksualni odnos sa njom obavlja pred drugom decom (Ber- ger i sar., 1966). Poinjeno delo prati afek- tivnom tupou. Pravda se: Jesam, to sam uinio, ali se ona nije branila . . . a lafu da sam je vezivao-.

Meu osobama pomiodma. incesta veliki bnoj piripada kategocriji depri- miraniih osdba (olko 2/3!). Vedna njih pofcazuje i druge izmene u domenu sebsualnog ponaanja: retki seksualni odnosi, pedofilne i hamoseksualne sklonosti i sl.

Kerke, kao rtve incesta, takoe pcseduju spedfiniosti u svojoj ka- raktemoj stiruktucri. Najee isu stare izmeu 6 i 17 godina, inteligencije ispod proseka, ostavljaju utisak .pseu- ozrelih osoba. Ispoljavaju poreme-

aj u obidkovanju oibjektalndh veza i feminine identifikadje, a kliniki hisitenian karakter i frigidnost.

Kerka prihvata vezu, a po neki put i sama je podstrekava. Nije u stanju da je saima prekine. Ukoliko to uini, razlog je edja da se uda, ili je, pak, to ljubomora, protest ild os- veta.

Plrekiid incestuozne veze povlai za sobom kompenzaibome postupke, to ukazuje na postojanje vrk> dubokih pregenitalnih fiksadja i konflikata: /promriskuiitet, homoseksuailstvo, asocijalno ponaanje, depresivnost. Ose- anje knivice javlja se vrlo retko. Za njeno nastajanje razlog ne mora da bude prekraj tabua ve neprijatelj- stvo koje osea prema majd.

Supruga (majka) poinioca incesta najee je odsutna, umrla ili je napustila kuu, loeg je vladanja, alko- holiarka. Zavisna je i infatilma. Pa- toloki je vezana za svoju majku i izbegava da prihvati hilo kakvu od- govomost. Seksualni ivot joj je pore- meen, najee se vie puta ua- vala i ispoljava nesvesne homoseksu- alne tendencije. Seksualni odnos do- ivlj.ava kao atak na svoj integritet pa frustrira svoga mua i tako podrava njegovo incestuozno iponaanje (seksualno, tj. realno dli simbolino ga naputa). Svojim pomaanjem, posebno ako je promiskuitetna, podstie kerku da preuzme ulogu seksualne partnerke svoga supruga.

Psihodinamika porodica sa incestuoznim ponaanjem

(

Psiholoka analdza porodica u kojima ipostoji imcestuozno ponaanje doprinela su boljem razumevamju di- najmikih odnosa i procesa koji pod- stiu incestuozno ponaanje. Zaljedni- ka karakteristika sviih lanova porodice je strah od dezertiranja i na-

23* 387

putanja porodice. Zbog straha od raspada porodice svi trae altema- tivna reenja 2a ouvanje takve, diis- funkciotnalne porodice, pa incest predstavlja jednu od defanzivnih mogunosti (Kaufman, 1954, Lustig, 1966).

Najdaminantniji psiholoki pred- uslovi za nastanak incestuoznog ponaanja u ovakvim porodicama su:

viiscik stepen seksualne nesloge meu suprunicima, roditeljdma,

otac ne eli da trai seksualnog partnera van kue, jer eli da ouva ugled porodice i svoje dostojanstvo,

kerka p>ostaje oentralna enska figura u porodici,

majka daje preoutnu saglasnost za takvo ponaanje.

LJTERATURA

Bak, C. R., Stewart, A. W.: Fetishism, Transvestitism an Voyerism a psy- choanalytic approuch, in Ariety, S., Bro- dy E.: American Handbook of psychiatry, V. III: 353, Basic books inc., New Yark, 1955.

Berger, J. i sair.: Incestuozni odnosi u dve porodice, 13. maj, 1, 1966.

Bogievi, .: Avalske sveske, 2, 87, 1979.Bogievi, .: Incest, u: Mladenovi, D.,

Mati, V., Klajn, V., Kronja, T., Jeroti, V., Bogievi, .: Ljuibav, seks, poroica, Sloboda, Beograd, 1981.

Creutzfeld, O. D.: Nervenartzt, 50, 671, 1978.

Freud, S.: Tri rasprave o seksualnoj teoriji, Izabrana dela, knj. 2, Matica srpska, Novi Sad, 1969.

Freud, S.: Fetischism, Stand. Ed: vol. XXI; 152, Hogart Press, London, 1961.

Freud, S.: Abrege de psychoanalyse, Presse Univ. France, Paris, 1955.

Freud, S.\ Totem i Tabu, Odabrana dela S. Frojda, knj. 4, Maitica srpsika, Novi Sad, 1969.

From, E.: Anaitomija ljudsike destru'ktivno- sti, Naprijed, Zagreb, 1975.

Gebhard, P. et al.: Sex offenders, Karger a Rpw., New Yark, 1965.

Glover, E.: The technique of psychoanalysis,Baillere, Tindall a Cox, London, 1955.Haag et al.: Nervenartzt, 56, 373, 1985.Horney, K.: Novi putevi psihoanalize, Kos-

mois, Beograd, 1965.Jeroti, V.: Psihoterapija, vol. I. No. 1, 73,

1973.Jeroti, V.: Seksualni moral, u Mladenovi,

D., Mati, V., Klajn, V., Kronja, T., Je- roti, V., Bogievi, .: Ljubav, seks, porodica, Sloboda, Beograd, 1981.

Kaufman, I. et al.: Am. J. ortopsych., 244, 266, 1954.

Lorand, S., Balint, M.: Perverions, Ran- dom HoUse, New York, 1956.

Lustig, N. et al.: Arch. gen. psych., v. 14, No. I., 31, 1966.

Masters, R. E. L.: Pattems of ineest, Ju- lian Press, New York, 1963.

Moll, A.: Handtmch der Sexualwissenschaf- ten, F. C. N. Vogel, Leipzig, 1921.

Money, J.: Am. J. Psychotherapy, XXXVIII, 164, 1964.

Pacht, A. et al.: Am. J. Psychiatry, No. 9, V, 118, 802, 1967.

Stoller, R.: Perversions, The Harvester Press, New York, 1976.

Weich, M. J.: J. Am. Psychoanal., Ass., 16, 783, 1968.

bogicevic - parafilije

Documents