bogoslovlje georgija florovskog - mikica ilić

Поводом прославе 60-годишњице победе над фашизмом

ДА ЛИ ЈЕ „ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА”РУСИЈЕ У ТОКУ?

У понедељак 9. маја 2005. године у Москви јеодржана званична прослава 60-годишњице од завршеткаДругог светског рата и победе над Хитлеровим нацизмом. Поводом ове прославе окупиле су се тамо владајуће елитене само победника већ и побеђених. Од стране првихнајзначајнији је био САД председник Буш; од побеђенихпредњачио је председник Немачке. (Узгред, међузваницама био је и председник СЦГ, Светозар Маровић, коме је, наводно, Буш рекао да је улазак СЦГ у Партнерствоза мир за САД прихватљива идеја). Домаћин прославе биоје руски председник Владимир Путин. Он је овом при- ликомбио и једини говорник. Све је то, дакле, лепоисконструисано да се прикаже да јединство измеђуантифашистичких савезника од пре 60 година (САД, демократских сила Запада, СССР и Кине) не само дапостоји и данас већ је и увећано, присуством бившихнепријатеља, Немачке, Италије и Јапана. Да то јединствобаш постоји, показале су ТВ слике. На њима се, на пример, видело да се, иначе увек намргођени, Путин смеје и чак, шалећи се ваљда, као „удара" смејућег Буша по руци. То је, дакле, била ситуација тог историјског понедељка.

Две антируске провокације

Међутим, непосредно и пре и после реченепрославе, показало се да је јединство, испољено поводомпрославе шездесетгодишињице победе над фашизмом, велики мит. Пред сам долазак у Москву, председник Буш јенаправио једну, по Русе, провоцирајућу посету балтичкојдржави Летонији. У престоници Риги, он је - како јенасловљено у Чикаго Трибуну (11.5.05) - отпочео „последњубитку Другог светског рата". Поводом изјаве летонскогпредседника - вероватно са САД договореним сценаријом -да ће он бојковати московску прославу због совјетскеокупације балтичких држава 1939., председник Буш је овоискористио тражећи од Путина да осуди ову совјетскуокупацију, назвавши је „један од највећих грехова историје". Поред совјетске окупације балтичких држава, овакваБушова осуда СССР била је вероватно и његова репликаПутину лично поводом његове изјаве неколило дана ранијепо којој је „колапс СССР-а била највећа геополитичкакатастофа 20-тог века". (The Economist, Глобална Агенда, 7. 5. 5.)

Дан после московске прославе, Буш fg направио, што се тиче Русије, још једну провоцирај$ћу

посету. Отишао је у Грузију, чију је „ружичастуреволуцију" од марта 2004. године, прогласио „светионикомсвета”. Као што се зна, тад је у Грузији (по истој шеми, употребљеној приликом Милошевићевог пада, а по којој јеове године изведена и „наранџаста револуција" у Украјини) оборен режим Едварда Шевернадзеа (био последњиминистар спољних послова СССР-а), а устоличен запредседника Грузије, амерички ђак, 38годишњи МикаилСакашвили. Овом приликом Буш је испалио, из перспективеГрузије, читав низ слогана - сличних онима са својеинагуралне беседе, на почетку свог другог председничкогмандата - који сви оправдавају његово насилно натурањедемократије целом свету. Ево неких. „Семе слободе, посејано на грузијском тлу, цвета широм света". „Вашахраброст инспирише демократске реформаторе и ширипоруку која одјекује светом'1. У Скупштини Грузије, Буш јерекао да је „Ружичаста револуција била један снажанисторијски моменат: она је инспирисала не само грузијанскинарод већ и све остале (народе) у свету који би да живе услободи". Као што је у Летонији, и овде је поручио Русији(али, каже, да је то лично рекао и Путину) да је Русијинеопходно да научи да живи (у миру) са настајућимдемократијама на својим границама. На то му је Путин, изгледа одговорио, да он не воли САД-ово „гурање носа" уњегов бизнис. Онда је Буш, блаже поручио Русији: „Демократије су мирољубиве земље, и кад су оне на вашимграницама, ви сте у добитку". У име Путина, он је поручиоГрузијанцима, да је, наводно, овај обећао да ће повући изГрузије своје две војне базе. (Ове базе, опет наводно, билесу разлог што је председник Грузије Сакашвили бојкотовао, као његов пандан из Летоније, московску прославу).

„Хладан рат" се наставља

Све ово о чему је напред било речи није ништаново. Ово је у ствари оживљавање од стране САД „хладнограта" који је, чак и формално, између Запада и СССР трајаоод Другог светског рата до његовог нестанка са политичкепозорнице света (1.1.1992. године). Тад се привременозатајио да би се, другим руским ратом у Чеченији подПутином, опет разбуктао. Да није било стравичних догађајаод 11. септембра =2001. године, он би вероватно већ тадбио у процесу прерастања у садашњу фазу; због њега, пак, јер је Путин пружио Бушу руку помирења и помоћи, дошло је

http://novo-videlo.com/iskra

Да ли је ... поново до привремене обуставе „хладног рата" од странеСАД. Са ирачким ратом, долази поново до његовогоживљавања, да би с Бушовим другим председниковањем, овај стари „хладан рат" попримио ову садашњу форму. Новина у свему, међутим, јесте чињеница да је и самаРусија сад постала предметом отворене антирускепропаганде и акције.

Ова „хладноратовска" отвореност је отпочела одкако је Freedom House (председник јој је бивши шеф ЦИА, Вудли), једна иначе „невладина" САД органи- зација, којапарадоксално и узгред, ради за Стејт департман (?!), сврстала Русију у клуб „неслободних" држава, што у САДполитичком речнику значи: треба их „лечити", односносилом или милом претворити у „демократске", а што ће рећи- слободне!? Потом, почетком ове године, Буш и Путин су сесастали у Словачкој. Том приликом је Буш изнео отвореносвоје замерке тј. да је руска штампа неслободна, судствоније независно, да Путин, променом Устава и имено- вањем(а не избором) гувернера федералних јединица, усредсређује све више власти у своје руке, реформеполитичког и економског живота не напредују, те хапшење исуђење опозиционару и нафтном тајкуну МихаилуХодорковском. Судећи по америчким медија- ма, међутим, није сасвим јасно је ли је ово био само Бушов монолог саћутећим и главом климајућим Путином или је, пак, биодијалог са Путином који се не само брани већ и напада, алиамеричке медије, будући слободне, узеле су слободу дањега не саопштавају. Пре отприлике месец дана, шеф Стејтдепартмана, Кондолиза Рајс је била у посети Москви, којомпри- ликом је на конференцији за штампу са својим рускимпанданом, Сергијем Лавровим, мање више јавно поновиласве претходне Бушове наводе; Лавров је, међутим, био врлоуздржан. Најзад је тако дошло и до агресивних Бушовихпровокација од пре и после московске прославе победе надфашизмом, а о чему је било напред речи.

Гео-стратешко заокружавање Русије

Овакве, пак, јавне антируске акције са САД странејесу само једна логична последица гео- стратешкогзаокружавања Русије која траје већ од распада тзв. Варшавског пакта (војни савез источно- европских држава -Чехословачка, Мађарска, Пољска, Румунија, Бугарска, Украјина и Русија) који је био пандан западњачком НАТО-у. Прикључивањем свих горе побројаних држава (мање Русија) и плус три балтичке државе у Европску унију, НАТО, Партнерство за мир и недавно Украјине „ружичастомреволуцијом" у „демократски" табор, европски део Русије јескоро потпуно заокружен. Авганистанским ратом и недавном„демократском револуцијом" у Киргистану, учињен је продору Централну Азију па је Русија и с те стране заокружена. Речено је напред да је европски део „скоро" заокружен. Значи, неко недостаје ту. Тачно! Недостаје Белорусија. Напред поменути уводник из Чикаго Трибјун (ЧТ) то овакосаопштава: „Шта он (Путин) може да учини кад Буш тражи'слободне и јавне и фер’ изборе у Белорусији - задњедиктаторство у Европи - још један преостали постсовјетскирежим кога Путин подржава". Кад је Путин као контра-аргумент бацио сумњу на исправност САД избора од 2000. године, ЧТ је одвра- тио да његов аргуменат звучи више„ранљиво него што је убојан".

2

Следи ли Русија украјинско-српски модел?

Нигде се то не каже, али чини се да је цела овамедијско-дипломатска-пропагандна активност и кам- пањапротив Путина и Русије логична последица физ- ичкогњеног заокружавања које сад прераста у њено психолошко-пропагандно заокружавање, што би, опет логично, био уводу САД намеру да се и Русија, путем неких већ испробаних„мирољубивих револуција" (као у Украјини, Киргистану, Грузији, Србији) обарањем Путина преведе у тзв. „демократски" табор. Само, треба се бојати, како језапретио - јер он ваљда зна - један други нафтни тајкун, Борис Березовски, сад у изгнанству у Лондону, тареволуција неће бити „ни розе, ни наранџаста, већ крвава." (Агенција Апис, Интернет).

Путиново „тајно оружје"- има ли га?

Највише, међутим, чуди да на све ове и сличнеизазове САД и Запада, Путин или не одговара или уко- ликоодговори то је толико анемично да га нико озбиљно несхвата. У вези тога, постављају се три питања овде: (1) дали је све ово, с руске стране, само тактика да се Западискористи финансијски, економ- ски, технолошки; (2) видили Путин да се овде ради о Русији путем његове главе? Како да му не падне напамет да је баш то, пад Русије, можда та - како је насловљен уводник ЧТ - „последња биткаДругог светског рата" (овај наслов иначе нема многосмисла, сем ако се под овим не мисли да је Други светскират оборио највећег тиранина, Хитлера, а његовом„последњом битком" треба оборити тиранског Путина); и (3) постоји ли нека Путинова „виша стратегија", неко његово„тајно оружје" (физичко или неког другог типа), које би уодсудном тренутку преокренуло ситуацију у корист Русије?

По првом питању, питању тактике, требало бистално „мерити" учинак изабране тактике у односу на рускенационалне интересе. Док тактика доноси велике користитом интересу, требало би је следити; чим, пак, такве великекористи почну да јењавају - далеко, дакле, пре него штопостану негативне - тре- бало би је напустити. Ако је заистаискоришћавање Запада била и јесте руска тактика, онда јекрајње чудно да је Путин још увек њен следбеник. Или, акосе она још увек следи, а у сагласности је с рускимнационалним интересом, знак је то, можда, да су ове свемоје зле слутње, проистекле из непознавања суш- тинествари, што је, пак, врло могућно да је тачно.

Ако је ово задње тачно, онда је и цело другопитање безпредметно, што опет значи, да се одговор

IZ SADRŽAJA

Ubice su u Beogradu ....................................................................................... 5

Mapa budućnosti ........................................................................................... 7

Nevladine organizacije sejači zla ................................................................. 9

Kosovo i Metohija - šta prethodi statusu ................................................ 11

Svilanoviću preti 40 godina zatvora ....................................................... 13

Bogoslovlje Georgija Florovskog ............................................................ 17

Prikaz knjige „Hilandaru hvalcC’ ............................................................. 21

Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (103) ....................... 23

Sveti Arhanđeli kod Prizrena................................................................... 25

Iskra 1. juni 2005

I

крије у трећем питању тј. у Путиновој „вишој страте- гији".Пре свега, да ли она постоји; а, ако постоји, у чему

се она састоји? Могућности за њу дефинитивно постоје. У погледу физичког оружја и технологије,

вероватно Запад има предност, али не толику да би смеода уђе у отворени војни сукоб с Русијом. Мислим да су сеСАД интимно искрено покајале што су ушле у ирачку војнуепопеју. С таквим рђавим искуством из Ирака (у новцу, својим људским губицима, и практично безизлазномситуацијом), тешко је и помислити да би се САД одлучилена отворени војни напад на Русију, јер све те огромнеирачке непогодности биле би тамо увећане ако не стотинупута, онда десет пута сигурно. Ово, међутим, указује да ћеСАД или морати да преиспитају своју политику премаРусији у смилу напуштања политике насилне„демократизације" Русије или, како сад стоје ствари, дефинитивно се одлучити за испробани украјински рецепт„миро- љубиве" „розе револуције11, чије припреме су башсад у току. Мислим, међутим, да је Путин свестан тога и даима адекватан одговор за овај изазов.

Страхови Запада - Путиново „тајно оружје"!

Постоје, међутим, три ствари којих се Запад у везиРусије највише боји. У тим страховима Запада се мождакрије та Путинова „виша стратегија".

Први, најмањи страх Запада, али не толико САДколико Западне Европе, јесте руска нафта и гас. ЗападнаЕвропа, специјално Немачка, критично је за- висна од рускенафте. Немачки односи с Русијом су толико добри, да јеПутин у свом говору на московској прослави, од свихзападњака, једино Немачку поименице поменуо упозитивном смислу. С друге, пак, стране, Француска, усвојој старој деголистичкој тежњи, да се сузбије САДхегемонизам, активно ради на стварању политичке (а, можда, и војне) „осе": Париз - Берлин - Москва. Све у свему, Румсфелдова „стара Европа", као у Ираку, изгледа нећебити на САД страни у њеном насртају на Русију, а што, гледано из руске перспективе, већ много значи.

Други, знатно већи страх Запада, специјално САД, јесте пад нуклеарног оружја у нечије непожељне руке каошто су, на пример, терористи. Како је оно у пуном смислупод руском контролом, Руси увек могу да уцењују САД. Акови покушавате да нас, попут Украјине насилно„демократизујете", не остаје нам ништа друго до да таквооружје уступамо онима који ће знати да га користе.

Трећи, пак, највећи страх САД јесте евентуал- ностврање војне „осе" Москва - Пекинг. На томе Русија и Кинанешто раде. Колико се на томе одмакло, тајна је. У ту „осу", уколико то већ нису, ове две нас- тоје да укључе и Индију. Ито је све у магли. Међутим, САД знају за ова настојања, аливероватно не знају стварно стање. У сваком случају, САД, по овом питању, „балансирају" „штапом и шаргарепом" саоче- видним циљем да један такав савез онемогуће«

Шта ће од свега овога бити остварено, не зна се. Неће, пак, проћи дуго а ствари ће постати много јасније. Највише 3 и по године, до истека Бушовог ман- дата што сесматра крајњим роком потпуне „демокра- тизације" света.

Н. Љотић

BELORUSIJA - SLEDEĆA PLIŠANA REVOLUCIJA AMERIKE

Posle mnogo nagađanja koja je od bivših sovjet- skih republika sledeća na redu za od Zapada podržanu „plišanu revoluciju", državni sekretar SAD Kondoliza Rajs jasno je označila Belorusiju. Sa druge strane, ruski ministar spoljnjih poslova Sergije Lavrov oštro je zbog toga kritikovao svoju američku koleginicu.

Opisujući Belorusiju kao poslednju „istinsku dik-taturu" u Evropi, Rajs je pozvala na promenu režima u ovoj zemlji. Rajs je tvrdila prilikom posete Moskvi, 20. aprila, da SAD nisu podržale revolucije u Đurđiji, Ukrajini i Kirgistanu, ali je istoga dana za vreme konferencije za štampu u Litvaniji najavila, „vreme je za promenu u Belorusiji."

SAD nikad nisu tako otvoreno govorile pre plišane revolucije u pomenutim trima zemljama. Kada je Rajs upitana da li SAD podržavaju ili ne podržavaju opoziciju u Belorusiji, Rajs je odgovorila: „Ako to dopri- nosi demokratskom napretku, zašto bi bilo rđavo da narod zbaci jaram tiranije i odluči da želi sam da kon- troliše sopstvenu budućnost?"

Žestoko kritikujući beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka u jednoj izjavi uveče, 20. aprila, Rajs se u Litvaniji sastala sa vođama beloruske opozicije.

Kuražeći vođe beloruske opozicije na plišanu revoluciju, Rajs kaže: „Mada put u demokratiju u Belorusiji može da izgleda težak i kad-kad čak vrlo daleko, ipak će biti puta u demokratiju u Belorusiji."

Kazala je tom skupu da se SAD dive njihovoj hrabrosti i požrtvovanju. SAD administracija ima tesne veze sa Pjat plus, organizacijom koju su formirale demokratske opozicijone grupe za „plišanu revoluciju" i razne omladinske organizacije u Belorusiji...

Oktobra 2004. godine, predsednik SAD Džordž W. Buš potpisao je akt za pomoć nevladinim organizacijama (NVO's) koji predviđa finasijsku pomoć za medijsku propagandu za podsticanje beloruske plišane revolucije. (Deo dodatnog ratnog budžeta od 81 bilion dolara, u kojem je 5 miliona namenjeno za podršku demokratiji u Belorusiji - javlja ruska agencija RIA Novosti).

Prisustvujući sastanku NATO-a u Vilnu, ruski ministar spoljnih poslova, Lavrov. je reagovao protiv najavljenih mera protiv Belorusije i podvukao da su SAD napori za promene režima u drugim zemljama uključujući Belorusiju „neprihvatljivi". Lavrov je rekao da je nametanje demokratskih načela iz inostranstva pogrešno.

Beloruski ministar spoljnih poslova, Sergej Martinov, izjavio je, međutim, da budućnost njegove zemlje neće „odlučiti Kondoliza Rajs, već naroda Belo- rusije."

22.4.2005. MosNews (Rusia) (Prevod-lskra) <mosnews. com>

Iskra 1. juni 2005 3

„Убиј, убиј Србина!..."

АНТИ-СРПСКИ ИСПАДИ НА УТАКМИЦИ БУДУЋНОСТ - ЖЕЛЕЗНИК У ПОДГОРИЦИ

„Убиј, убиј Србина”, „Србе на врбе”, „Удри цигане, мајку им српску” - биле су пароле које су у су- ботуодјекивале Подгорицом за време и после фуд- балскеутакмице „црногорске” Будућности и „српског” Железника изБеограда. На стадиону „Под Горицом” летеле су каменице, металне палице и флаше које су биле упућене за госте избеоградског клуба. Око две хиљаде побеснелих навијача, међу којима је било и много малолетника, беснело је настадиону, ломило све пред собом у намери да повредеиграче и руковод- ство Железника, новинаре из Београда исве оне који су им се нашли на путу.

- Призор је био стравичан. Ово сам досад виђаосамо у Загребу, Сплиту и Тузли. Сада би Србима и тамобило пријатније него у Подгорици. Мене је напала групахулигана. Један је видео прес картицу, па је одмах повикао: „Удри српско псето”. Успели су само да ме погоде откинутомпластичном столицом. Ово више не желим дапреживљавам. Више у „братску” Црну Гору нећу да дођемни на море - рекао је за Национал новинар једногбеоградског медија.

Првих двадесетак минута утакмице на триби- намаје владао мир. „Варвари”, најватренији навијачи Будућности, њих око 500, одједном су полудели. Почели су да бакљама, каменицама и флашама гађају фудбалере Железника. Наудару се нашао голман и капитен гостију Оливер Ковачевић. Дан после утак- мице он је за Национал рекао да суфудбалери Будућности, за разлику од навијача, биликоректни.

- Док је трајала утакмица навијачи су бацали натерен све и свашта. Бацали су шипке, цигле, патике икаменице. Судија се правио да ништа не види. На срећу, свисмо остали живи. Мени је лично живот био угрожен када мије каменица пролетела поред главе. Не смем ни дазамишљам шта би се десило да ме је погодила. Покушалису касније и аутобус да нам разбију, али их је полицијаспречила. Један навијач је погодио полицајца у главу. Мисмо само хтели да играмо фудбал - каже Ковачевић. Да нифудбалери Будућности нису били нежни према гостиманајбоље је осетио Далибор Пештерац, који је теже повређенпосле бруталног насртаја Игора Бурзановића.

- После ударца сам пао. У том тренутку нисамвидео ко ме је ударио, али знао сам да је намерно. Поштосам био повређен, нисам могао да видим дивљање навијача- објашњава Пештерац. Одмах по завршетку утакмице, којаје резултовала нерешеним резултатом, у тунелу који водидо свлачионица дошло је до нових сукоба. Просторијегостију су, иако то није обичај, биле закључане. Фудбалердомаћих Горан Перишић и помоћни тренер Божо Вуковићискористили су гужву и насрнули на резервисту БеограђанаУроша Савића. Покушавајући да смире домаћине, тренериЖелезника Чедомир Ђоинчевић и Александар Јанковић сунајгоре прошли. Ђоинчевић је добио неко- лико удараца углаву. Он нам је рекао да је утакмица од старта била напетазбог борбе за опстанак у лиги, али није желео дакоментарише повреде које је добио.

- Није страшно, дошло је само до малог гуркања утунелу, Играчи су се мало кошкали, али све се брзо свелона нормалну меру. Овакве ситуације на утакмицама почелесу да се дешавају по свим градовима, да их сада ненабрајам. Чуо сам да су се подгорички навијачи тукли сполицијом после утак- мице, да су ломили излоге и правилинереде по граду. Био сам концентрисан на меч, тако данисам чуо на који начин су скандирали „Варвари” - појасниоје Ђоинчевић. Гости из Београда су се извукли без тежихпоследица и, захваљујући интервенцији Раје Божо- вића, председника ФК Зета, који је својим ауторитетом успео дасмири агресивне домаћине. За време утак- мице, миран каода је у позоришту, из ложе је посма- трао Дејан Савићевић, председник ФСЦГ и миљеник „Варвара”.

Навијачко дивљање пренело се и на улице послеутакмице, где су били на удару возила с београдскимознакама, као и полиција која се „Варварима” нашла напуту. Овај излив националне мржње, уз псовке и претњеСрбима и свему српском, подсетио је на слична дешавањау Загребу, што је било увод у крвави рат у Хрватској, где сумноги навијачи обукли усташке униформе и кренули упокољ Срба, да у пракси спроведу навијачке претње.

Вуксановиђ: Нису ризичне утакмице, већ политичари

Министар просвете и спорта у Влади СрбијеСлободан Вуксановић рекао је Српском Националу да јестрашно то што се догодило у Подгорици.

- Нажалост, то смо већ гледали током распа- дабивше Југославије. Тужно је то што неко трује црногорскудецу, подстичући мржњу према Србима. Ово се није десилоспонтано, то је резултат политичк- их превирања у ЦрнојГори. Нема ризичних утакмица у Црној Гори и у Србији, већима само ризичних поли- тичара - рекао је Вуксановик

Стојковић: Ручам, зовите ме сутра - Недељом недајем изјаве. Сада ручам с породицом и одмарам. Зовитеме сутра - додао је Пикси.

Недоступна полиција

Коментар водећих људи црногорске полиције јученисмо успели да добијемо. Министар полиције Црне ГореДраган Ђуровић и портпарол МУП Бранко Булатовић билису недоступни.

С песмом у јуриш

Кад будем стари ђедо ја, причаћу свим унуци- ма, једном кад ја сам био млад, мрзио сам са Бањице Рад ... уништавао фаце пандурске и пјевао пјесме вар- варске. (Химна „Варвара”).

10. мај 2005. СРПСКИ НАЦИОНАЛ <srpski-nacional.com>

4 Iskra 1. juni 2005

UBICE SU U BEOGRADUlli: Kako (ne)ubiti Miloševića i zašto

«Elem gospodine, počinili su lažnu vest; povrh svega su proturili neistinite iskaze; drugo, izvršili su kievete; šesto i posljednje, overavali su netačna stanja; oni su lažovi i iupeži».

(Vilijam Šekspir, Mnogo buke ni oko čega)

U Hagu se odvija zombifikacija Slobodana Miloševiča, a preko njega i čitavog srpskog naroda. Ova zombifikacija je fizičke, političke, moralne i psihološke prirode.

Kada sam prošlog Ijeta razgovarao sa S.M. o njegovom zdravstvenom stanju, rekao mi je slijedeće:

«Emile, kada me, maltene svakodnevno, nakljukaju sa lijekovima za sniženje pritiska, protiv stre- sa i đavo bi ga znao protiv čega još, potpuno sam omamljen i po dva do tri sata se ne mogu ni pridići iz kreveta»!

To je taj «humanistički» Tribunal koji na svojoj duši ima smrt već dvojice Srba: Dr Milana Kovačevića i Slavka Dokmanovića.

Miloševića, dakle, tamo dozirano truju nastojeći da ne bude ni živ ni mrtav. Ipak, u ovom času nemaju namjeru da ga dokrajče i to iz više razloga:

1. S.M. koji je (u maju 1999.) bio optužen za ratne zločine od onih koji su izvršili agresiju na njegovu zemlju, logički mora biti osuđen kako bi se ta agresija opravdala.

2. Osuda S.M. od strane Tribunala omogućit će realizaciju potražnje ratne odštete Hrvatske i BiH, a na štetu Srbije, potražnje čiji je iznos oko 200 milijardi dolara!

2a. Naravno, Srbija neće imati odakle da to plati, pa će morati pristati na sporazum gdje će, na primjer, i formalno odustati od povratka 400 000 protjeranih Srba iz Hrvatske.

2b. Hrvatska i hrvatsko-muslimanska federacija u BiH će time dobiti moralnu i psihološku satisfakciju, pošto će, osudom Miloševića, Srbija postati jedini krivac za balkanske konflikte.

2c. Osuda Miloševića će biti i alibi za konačno ukidanje Republike Srpske u BiH.

3. Osuda S.M. ima i svoje «pedagoške aspek- te». Ona je prijetnja svima koji se suprotstavljaju američkoj hegemoniji i brutalnosti, da saznaju «što ih čeka» u slučaju njihovog suprotstavljanja.

4. Pošto je analizom sadržaja od strane autora ovih redaka (vidjeti ‘Otvoreno pismo K. del P.’) jasno

pokazano da je optužnica protiv S.M. optužnica protiv čitavog srpskog naroda, osudom S.M. će se ta demo- nizacija legalizirati.

5. Odugovlačenje suđenja S.M. produžava ten- zije i mržnje među narodima na bivšem jugoslavenskom prostoru.

6. Konačno, pošto je S.M. jedina «velika riba» koju Tribunal drži, produžavanje ovog tragičnog procesa opravdava i apsurdnu egzistenciju Tribunala čiji su troškovi od više stotina milijuna dolara godišnje.

S druge strane, ne treba previše dizati viku protiv Tribunala čije je ponašanje logično i predvidljivo. Ova je institucija instrument agresora i svako njeno drugačije ponašanje bilo bi nenormalno. Što bi netko od otvoreno deklariranog neprijatelja i mogao očekivati? Ovim se želi reći da ubijanje na rate Slobodana Miloševića od strane Haga ne bi bilo moguće da nije postojao niz izdajničkih postupaka od strane srpskih političkih struktura prakti- čno podržanih apatijom srpskog naroda.

Izdaja je započela od samog okružja Miloše- vićevog dok je još formalno bio na vlasti. U septembru i oktobru 2000., vojska, policija i politička birokracija su izdali S.M. u vidu (ne baš prikrivenog) državnog udara. «Revolucionarni» šljam koji je nakon toga došao na vlast, bio je sastavljen od američkih plaćenika koji su u prvom trenutku zagarantirali Miloševiću bezbijednost plašeći se eventualnih komplikacija. Čim su sanirali situaciju, pokazali su pravo lice. Prvo su ga lažno optužili kako bi ga strpali u zatvor, a onda su ga u gangsterskom stilu kidnapirali i predali Hagu bez ikakvog narodnog otpora.

Novija europska historija ne poznaje sličan pos- tupak, niti postoji teorijska vjerovatnost da se to igdje ponovi. Hrvati i Muslimani, kakvi god jesu da jesu, imaju, u ovom pogledu, daleko viši stupanj moralnosti od Srba; ne postoji, naime, ni jedan Haški tribunal na svijetu koji bi ih bio prisilio da na ovako besraman način (i na bilo kakav način) predaju, na primjer, njihove predsjednike, Tuđmana i Izetbegovića, ovoj instituciji, i to bez obzira na njihovo djelovanje. U Austriji, kada je Kurt Valdhajm bio optužen za nacističke ratne zločine, narod ga je izabrao za predsjednika. G. W. Buš je, nakon saznanja o nje-govim lažima u vezi Iraka, ponovo izabran za predsjednika sa takvom većinom glasova koja se nije vidjela u dotadašnjoj historiji SAD, itd. U svakoj normalnoj zemlji, izvanjske optužbe na račun rukovodioca, bez obzira na njihovu istinitost, bude prkos naroda. Međutim u Srbiji, kada se radi o onima koji su herojski branili svoju zemlju protiv stostruko jačeg neprijatelja, narod sa indolencijom gleda na lažne optužbe protiv njih, te na njihovo izručenje Hagu, toj nelegalnoj, i zločinačkoj instituciji par excellence.

Malo po malo, Milošević je sa jasnim iskaziva- njem istine o NATO-ubicama i njihovoj ulozi u uništava-


Ubice su . TRGOVCI BELIM ROBLJEMnju Jugoslavije i Srbije, prešao iz optuženika u tužioca, iz pepela u legendu. Postao je simbolom otpora novom svjetskom poretku i njegovim zločinačkim metodama. Optužbe protivnjega su bile toliko iskonstruirane, nakaradno lažne, da su napravile ruglo od njegovih sudi- ja-mučitelja. Sve greške koje je načinio dok je bio na vlasti, a one nisu bile malene i zbog njih mu Hag, naravno, ne sudi, istopile su se pred njegovim novim likom koji snažno nagriza savjest onih koji su uništili ovaj dio balkanskog područja. O izjavama tisuća svjedoka iz čitavog svijeta koji su ustali u njegovu obranu, zapadna sredstva informiranja ni riječ da zucnu. Ova šutnja (po tko zna koji put) jasno pokazuje da su sredstva informiranja na Zapadu, naravno na prikriven i suptilan način, krajnje neobjektivna i totalitarna. Da su neraskidivo vezana sa vladajućim zapadnim političkim i ekonomskim strukturama od kojih primaju naređenja kako da defiguri- raju istinu. U tom smislu, staljinistički totalitarizam je bio malo dijete naspram sadašnjem, zapadnom. Tamo je propaganda bila nametnuta, ali nitko nije u nju vjerovao. Ovdje na Zapadu, ne samo da su laži krupnije i ciničnije (sjetimo se samo Temišvara, Račka, iračkih navodnih oružja za masovno uništavanje, itd.), nego i najveći dio populacija na Zapadu zbilja u njih vjeruje. Tako su, u jednom od brojnih ispitivanja javnog mnijenja, francuski đaci naveli Miloševića kao jednog od trojice najvećih zločinaca u historiji čovječanstva!!!

U ovom času, ni američki plaćenici Haškog tri-bunala, ni američki plaćenici u Srbiji, ne znaju što će sa Miloševićem. Ovi ovdje ga ne mogu dokrajčiti fizički iz razloga koji su navedeni. Oni, pak u Srbiji bi bili presret- ni da seMiloševiću nešto desi. S jedne strane bi se manje prljavo osjećali (ako uopće imaju ikakvih Ijudskijih osjećanja). S druge strane, nestanak Miloševića bi, po njihovom, anulirao odštetne zahtijeve Hrvatske i BiH. U trenutačnom nedostatku radikalnijih riješenja, zagor- čavaju Miloševiću život koliko je god to moguće. Šikani- raju ga proganjajući njegovu porodicu i odbijajući mu financijske prinadležnosti koje mu zakonski pripadaju. Sve u svemu, lažno su ga optužili, zatvorili, kidnapirali, prodali u bijelo roblje a da nikad nisu dobili pare koje su tražili: Po Đinđićevoj izjavi njemačkim novinama, trebalo je da Srbija, po izručenju Miloševića Hagu dobije milijar- du i dvjesta milijuna dolara pomoći od «međunarodne zajednice»; dobila je šipak.

Izvršili su, dakle, sve predradnje da ga usmrte i sada čekaju Haški završni udarac. Možda je to, na neki način i sreća za S.M. koji je ipak i još uvijek na životu, jer da je bio ostao u Srbiji gđe suptilnost postojećim alama i nije baš jača strana, zasigurno bi prošao kao Stambolić, Gavrilović, Đinđić (kada SAD-u više nije trebao), Buha i mnogi drugi. I da završimo:

Kada se radi o «zločincu» Slobodanu Miloše- viću, ne smije se zaboraviti da je pravi zločinac SAD-om predviđena «međunarodna zajednica». Ona je sve zakuhala, direktno vojno intervenirala protiv Srba, vodila i vodi medijsku kampanju demonizacije istih, a sada se «pravi Englez«, od žrtava pravi zločince, a svoje zločine proglašava «humanističkim». Ali kao što to sada Milo- šević jasno demonstrira, nijednoj laži nije do zore.

Emil Vlajki

ALBANCI OSUĐENI NA 40 g. ROBIJEOvirn problemom opširno se bavi londonski ,,Daily

Telegraph” od 9. maja o. g. Trgovci robljem su Kosovari- Albanci. Telegraf dosta uzdržljivo govori o poreklu trgovaca, a samo je jednom pomenuo da su izgrednici Albanci. List kao da se stidi da čitaoce potpuno obavesti o poreklu i nacionalnosti izgrednika. Stid dolazi otuda što su zapadne demokratije i NATO, razbijači Jugoslavije, prouzrokovali i posejali seme za rast kriminala. Ovo se mora izbegavati po svaku cenu, jer eto i gopodin Bler se pohvalio, deset dana pred izbore, kako je oslobodio Kosovo svojim „moralnim” ratom. Roblje u izveštaju Telegrafa su mlade devojke iz istočne Evrope i Baltičkih država, u ovom slučaju iz Litvanije. Devojka iz te zemlje, Elena, bila je stara 15 godina kad su je tri Kosovara zarobili i uštimali u njihov biznis - prostituciju. Ostatak cele stranice u listu ispunjen je strašnom trogodišnjom istorijom ove nesrećne devojke koja posle svih užasa koje je pretrpela nije mogla više ni da plače, već samo jauče.

Dopisnik Telegrafa Nigel Випуап piše da je nesrećna Elena kupljena na ‘pazaru’ od kidnapera za 300 evra, a zatim odmah stavljena u ‘cirkulaciju’ zarade novca u Londonu i Bermingamu, dok policija nije ušla zločincima u trag, da nesrećnu devojku oslobodi iz kandža okorelih zlikovaca. Poslednja cena (u preprodaji robinje me đu gazdama koji je 'kontrolišu' koje u podzemlju zovu ’pimps') na londonskom tržištu sirote Elene bila je negde ispod pet hiljada evra. Za vreme dok je bila u ‘cirkulaciji’ pojedinaca a zatim i bordela, njenu zaradu delili su njeni mučitelji: Saban Maha, osuđen na 18 goduna robije, Ehevahir Pisha na sedam godina i Jir Bajrami na 15 godina. Biznis pomenutih je bio na veliko i tvrdi se da je imao oko tri hiljade žena, čiju sudbinu ilustruje naj- mlađa među njima Elena.

Iskra je u dva navrata ranije pisala o uzročnicima razvoja kriminala ove vrste. To je počelo, i još traje, razbija- njem Jugoslavije od strane demokratija Evrope i Amerike i njihove vojne organizacije NATO. Gde god su u bivšoj Jugoslaviji dospele demokratije i njihov NATO otvorile su adska vrata kriminalu koji se razvijao u Albaniji, kojeg su pro- movisali fašisti, nacisti i komunisti, a sve je od pomenutih faktora bilo upereno protiv Srba. Uz porast kriminala demokratije, Evropa i Amerika nastavile su sa školom svojih prethodnika, sejanjem mržne i laži protiv Srba i ne samo dozvolili, već i ohrabrili porast srbofobije i rušenja kulturnih srpskih spomenika na Kosovu. Sva ova hajdučija bujala je pod okriljem demokratija i prihvaćena čak i od UNO.

Autor napisa N. Випуап smatra da je prošle godine stiglo na britansko tržište oko 2000 žena iz istočne Evrope da zadovolji potražnju „tržišta”. Razbijanje Jugoslavije, zatim klevetanje i sataniziranje srpskog naroda i njihove kulture jeste neposredni uzročnik, pod okriljem EU i, nažlost UNO, da zločinci sruše blizu 200 crkava i manastira, pored velikih žrtava, razaranja kuća, izgona Srba i drugih nacionalnosti sa Kosova. U toku ratne okupacije Kosova od strane fašista, nacista i zatim od komunista, samo je 12 crkava bilo oštećeno, a nijedna uništena. Jeste, bio je izgon Srba na veliko, ali ne kao pod demokratijama i njihovom licememom rabotom; njihovom demonizacijom Srba i njihovim farisejskim humaniz- mom.

Balcanicus


Нова Европа виђена очима геостратега и футуриста

МАПА БУДУЋНОСТИДа ли ће се нова подела света у којој нема два супротстављена пола одржати?

Руски олигарх Борис Березовски којег званич- наМосква већ две године прогања због утаје пореза, изјавио јеових дана да ће демократска ре-волуција која је захватилаостале бивше републике СССР-а, стићи и до Москве. УРусији, међутим, она неће бити ни наранџаста, ни розе, већкрвава, уколико се Путин не опамети - поручује Березовски, а преносе руске аген- ције.

Борис Березовски, који се налази у ВеликојБританији, један је од најбогатијих Руса. Био је у одличнимодносима с Борисом Јељцином, а садашњем председникузамера да је наводно дискредитовао идеју рускогпатриотизма.

„У тренутку доласка на власт постојао је огро- манпотенцијал патриотизма, који је тежио да Русија постанеснажна империја. Веровало се да ће млађи и, на првипоглед, енергичнији Путин то да оствари. Али он нијенаставио да јача Русију, већ се бави бившим совјетскимдржавама. Говори о вертикали власти, о владавини закона. Иза таквих речи се крије непоз- навање процеса који седешавају у стварности”, тврди Березовски.

Руски бизнисмен сматра да у Русији политичка моћније у Кремљу већ у рукама гувернера. Када би десетгувернера истовремено отказало послушност Москви, Путинби пао за један дан. Они то, међутим, неће учинити. Неусуђују се јер су плашљиви, закључу- је одбегли богаташ ипрецизира да све што се дешава на бившем совјетскомпростору неће мимоићи ни Русију. Иницијатор новихпромена у Русији биће омладина, она ће дићи револуцијукоја можда неће трајати дуго, али ће неминовно битикрвава, предвиђа Березовски.

Будућношћу света на почетку новог века баве сечитави тимови стручњака који циклично објављују својаистраживања, прогнозе или претпоставке. Овефутуристичке прогнозе су најчешће непосредно у функцијидневне политике, али има и случајева када се то ради безунапред срачунатог ефекта.

У тој шуми разних студија, издвајају се три студијекоје су у погледу Русије мање злослутне него када је реч обудућности, рецимо, Европске уније.

Амерички Национални савет за информисање (усарадњи са ЦИА-ом) преокупиран ефектима гло-бализације, објавио је тзв. „Мапу будућности” - извештај укоме износи своја виђења света до краја 2.020 године. Стручњаци овог Савета слажу се с неким ранијимконстатацијама да ће тероризам дестабилизо- ватицентралну Азију и Кавказ, али мисле да ће Москва и даљеостати важан играч на међународном плану, с обзиром нато да има огромне ресурсе нафте и гаса. Осим тероризма, велика слабост Русије је и лоша здравствена заштита, експлозија вируса СИДЕ и пад наталитета. Ипак, и поредсвега, Русија ће, закључује амерички Национални савет, имати шансу да бира партнере између Европе, САД, Индијеи Кине у

Азији, које ће до тада постати важан међународни чинилацсиле и моћи.

Амерички истраживачи су мање оптимистични кадаје реч о положају Европске уније у новом свету на крајудруге деценије 21. века. Глобализација, кажу они, постајесиноним за американизацију и сваким даном постаје анти-европска. Пред Европом се отварају два пута, тврдеАмериканци: неопходност реформе пореског система исоцијалне политике зарад интегрисања имиграната илидужи период привредне стагнације. Европи прети опасностда заостане у поређењу са Кином и Индијом. И САД ћеизгубити челну позицију у многим областима, каже се у„Мапи будућности” америчких футуриста.

И позната невладина организација „Стратфор”предсказује црне дане Русији, а нарочито Европској унији. Један од последњих извештаја Стратфора делује помалозачуђујуће, као да покушава да плаши Европу Москвом. Русију виде као обновљену регио- налну силу, која ће сејатистрах у редовима нових чла- ница ЕУ, некадашњимчланицама Варшавског уговора. Под притиском „новогруског империјализма”, сматра Стратфор, ЕУ ће сеподелити у два табора: развијене земље које интеграцијувиде као шансу за брзи привредни развој и групу малихдржава којима је важна економска сарадња, али ће се, устраху за националну безбедност, приклонити Вашингтону ивојној опцији интеграција.

Истраживачи Стратфора у својим црним слут-њама иду и корак даље и прогнозирају распад ЕУ. Наиме, предвиђају да ће националне државе врло тешко одустатиод националног суверенитета. Дуго и споро ће сепреговарати о сваком европском пропису који ће морати даревидира националне законе и националну политику. Велика слабост ЕУ, наводи се, јесу демографска ситуација ипензиони систем. Просечно доба радника ЕУ који одлаже упензију је 59,9 година живота, или три године мање него уСАД. Прве миграције радне снаге унутар проширене ЕУ, очекују се 2007. године. У овом часу у порасту је неза-посленост, а у исто време расте број имиграната изнеевропских муслиманских земаља.

Европа хоће јефтину муслиманску радну снагу, алине жели интеграцију нехришћанског живља, кон- статује ованевладина америчка истразивачка агенци- ја и прогнозиранајпре политичку кризу ЕУ, касније и економску, која ће се, по виђењу Стратфора окончати изласком Француске иНемачке из ЕУ. То би практично значило и крај проширенеЕвропске уније. Ови амери- чки прогнозери тврде да јесилазна путања ЕУ већ почела прошле године, мада то никоу ЕУ то неће себи да призна. На тој путањи, наводно, требало би тражи- ти и садашње тешкоће у усвајању УставаЕвропе и Рамсфелдову поделу нашег континента на нову истару Европу.

Потпуно је другачија процена коју даје фран- цускоМинистарство одбране. Французи не деле ми-


AMERIČKI I ISLAMSKI TERORIZAMNedavno je Spomenka Deretić objavila tekst “Terorizm

and Serbian Dam” (Terorizam i srpki glupani) koji je dobar na nivou konstatacija, a površan na nivou analize. Njezina osnovna tvrdnja je, da su islamske terorističke organizacije proizvod SAD-a, što je, većim dijelom, točno. Ali njezino viđenje (kao i Elzasera, Bisset-a i ostalih) da su se te organizacije sada okrenule protiv SAD-a, je tek naizgled istinito, a suštinski pogrešno.

SAD, da bi mogle provoditi imperijalnu (imperi-jalističku) politiku i beneficirati podršku njihove i zapad-noevropske populacije, imaju neumitnu potrebu za tero-rizmom. Drugim riječima, one namjerno stvaraju tero- rističke (mitske) organizacije koje vrlo malo mogu naškoditi Americi, ali prenapuhane kao navodna realna opasnost za tu zemlju, sjajno služe američkoj ratnoj mašineriji kao povod za nova osvajanja. U tom su smislu, Ben Laden, Al Kaida i slično, ideološko-propa- gandne tvorevine, fantomi koje godinama više nitko ne vidi a o kojima se neprekidno govori. Jedino loše obavi- ješteni, glupi i/ili naivni mogu vjerovati u nekakav sukob Amerike sa “svjetskim terorizmom” i njihovim izmišljenim organizacijama i likovima. “Vanjski neprijatelji” i apokalip- tične prijetnje SAD-u su nužan uslov za egzistenciju te zemlje bez obzira da li se radi o “komunističkoj opasnosti”, “žutoj opasnosti”, “kršiteljima prava čovjeka”, “balkanskom Hitleru”, “sredstvima za masovno uništavanje”, “osovini zla” itd.

Naši glupani: “naučnici”, “geostratezi”, generali i novinari se već godinama utrkuju da “dokažu” SAD-u, kako se ta zemlja prevarila u neprijatelju! Eto, Amerikanci i Srbi se bore protiv istog neprijatelja: “Al Kaide”. Pa kad Amerikanci to, napokon shvate, onda će vidjeti da su se Srbi borili za njih (bili su, dakle, “mudriji” od Amerikanaca kojima je trebalo dugo da dođu do te svijesti). Rezultat tog razumijevanja će biti promjena američke politike prema Srbima.

Ovakvo priglupo rezoniranje može jedino biti svojstveno našem balkansko-primitivnom rasuđivanju

Мапа ... шљење Американаца кад је у питању перспектива европскогконтинента, са или без Русије. Главна преокупацијаФранцуза је „одбрана од САД”. У насто- јању да се решипроблем подчињавања савезнику, разматра се опцијаповезивања европских сила преко осовине Париз - Берлин -Москва.

НАПОМЕНА: За шире и детаљније информаци- јепогледајте следеће: - European Defence Integrations http://www.apisgroup. org/pr.html?id=45 - Национална одбрана и војна доктрина Францускеhttp://www.apisgroup.org/pr.html?id=49 - CIA (Central Intelligence Адепсу) http://www.apisgroup. org/pr.html?id=47

Агенција АПИС, 20.4.2005. Бранко Живковић<www.apisgroup.org>

iza čega se krije Hegelov objašnjeni odnos gospodara i slugu (robova) gdje ovi potonji nastoje na svaki način ugoditi gospodaru.

Emancipacija svih nas na Balkanu počet će onda, kada se oslobodimo američkih ideoloških šema nametanih preko njihovih medija. U tom je smislu islamski terorizam konkretizirana ideološka izmišljotina SAD- a koje su najveća teroristička organizacija (država) na svijetu. Svi ostali terorizmi su, u odnosu na američki, prava sića i kao takovi su instrumentalizirani od strane ove supersile.

Drugim riječima, islamski terorizam treba shvati- ti dijalektično. Muđahedini u BiH kao i teroristi na Kosmetu i Makedoniji su islamska odijeljenja američkog terorizma. Isti je slučaj sa rijetkim, mada ponekad spek- takularnim, terorističkim napadima u SAD. Oni nisu nimalo škodljivi za tu zemlju, (i ma koliko to nekome bilo nevjerovatno), podržavani su od strane američkog poli- tičkog i špijunskog establišmenta makar to išlo i na štetu vlastite populacije (za to postoje brojni nepobitni dokazi)! S druge strane, terorističke akcije u muslimanskim zem- Ijama su dio oslobodilačke borbe tih naroda protiv ame-ričkog imperijalizma. Sve u svemu, ne valja miješati kruške i jabuke, jer takav neizdiferencirani odnos prema terorizmu jedino služi postojećoj američkoj hegemoniji brutalnosti.

9.5.2005. Emil VLAJKI

Napis Spomenke Deretić na koji se g. Emil Vlajki gore osvrnuo - u našem prevodu sa engleskoga - glasi:

TERORIZAM I SRPSKI GLUPANI Niko zdrave pameti ne može da zaobiđe činjenicu da

je većina postojećih terorističkih organizacija bila stvorena od obaveštajnih agencija SAD i tajnih agencija američkih saveznika iz ideoloških razloga, da bi sredili račune sa vladama onih država koje su kolabori- rale sa Sovjetskim Savezom ili Kinom, ili naposto nisu bile spremne da izvrše samoubistvo zarad Američkog sna. CIA je stvorila Al Kaidu da bi svrgla avganistansku vladu u Kabulu koju je podržavao Sovjetski Savez. Sada se Al Kaida okrenula protiv Amerikanaca i njihovih saveznika, jer su njeni članovi trenirani za takve operacije. Američko dete otelo se kontroli svoje majke...

Na Đurđevdan 2005. Spomenka Deretić

ПРЕЗАДУЖЕНА АМЕРИКАОцењује ce да САД имају 296,034,588 становника.

Од 30. септембра 2004. постојећи Национални дуг САДдневно просечно расте за 1.76 билиона долара, што чиниукупан дуг по сваком становнику САД од 26,220.75 долара, у овом тренутку.

Извор: <www.brillig.com/debt_clock>, 6.5.2005.


Razgovor sa Iv Batajem, francuskim geopolitičarem

NEVLADINE ORGANIZACIJE SEJAČI ZLA O nevladinim organizacijama se mnogo govori i

one su danas u modi. To je tip organizacija koji je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, a razvija se posebno u anglosaksonskom svetu. Postoje dva tipa nevladinih organizacija: one koje su osnovane u cilju nekih dobrih javnih ciljeva i one koje su osnovane da budu po- litički instrumenti. Ove druge, na prostoru bivše Jugoslavije već punih 12 godina deluju kao paralelne političke intervencije. One imaju ulogu na Balkanu, u Ukrajini, na Kavkazu, a pokušavaju da preuzmu neku ulogu i u centralnoj Aziji, u delu koji je Zbignjev Bžežinski nazvao: Balkan Evroazije.

Gospodine Bataj, u Srbiji deluje veliki broj ovakvih nevladinih organizacija?

- Da, idemo redom. Human Rights VVatch, posebno aktivna u Klintonovo vreme, vezana za admin- istraciju američkih demokrata, organizacija koja ustvari uopšte nije nevladina, već direktno vezana za USA establišment. Finansiraju je komercijalna društva i fondacije, veoma je imućna grupa i ne brani nikakve ideale, već služi za promovisanje američke spoljne politike. Ovu grupu finansiraju: fondacija Rokfeler, Soroševa fondacija i još oko 65 donatora, koji joj daju dodatak više od 100 miliona dolara godišnje.

Ratnici za osvajanje novih teritorija

Sve ove nabrojane lažne nevladine, “humanitarne”, “karitativne” organizacije učestvuju u američkim ratovima za teritorije, za svr- gavanje predsednika u razli- čitim zemljama, za uvoz američkog načina života i, najzad, za osvajanje Evro- Azije.

Zatim, ICG - Interna- cionalnu, ili Međunarodnu kriznu grupu. Nju je osnovao bivši ambasador u Turskoj Morton Abramovic. Ova grupa dobija više od 100 miliona dolara godišnje, od istih ovih donatora, kao i nekih vlada severne Evrope. Među-naro- dna krizna grupa osnovana je, tobože, zbog “prevencija kriza” u svetu, ali ona ih upravo stvara i raspiruje. Ova grupa u ratu na balkanskom prostoru, Srbiji i Kosovu, MKG ima relativno malo članova, a uglavnom ih čine bivše diplomate, vojna lica i ministri u penziji, koji inter- venišu u medijima i vrše ogromne pritiske na pre- duzetnike država. Na Kosovu je ova grupa odigrala izuzetno negativnu ulogu. Kao i sve američke “Think Thank” grupe i sve nevladine organizacije, ona se zalaže za nezavisno Kosovo i za nezavisnu Crnu Goru.

Zatim, organizaciju koja je ustvari grozd, kišobran za brojne lažne nevladine organizacije, a zove se National endowment for democracy. Grupe koje ova

krovna organizacija pokriva imaju svoja sedišta u svimameričkim ambasadama širom sveta. Ova kišobran organizacija, pored brojnih drugih, obuhvata i dve glavne grupacije: A. National Democratic Institut, Nacionalni demokratski institut, na čelu koga se nalazi Madlen Olbrajt; i B. IRI, International Republic Institut, Internacionalni republikanski institut.

Te dve organizacije deluju po istim principima, bez ikakve razlike, i jedna i druga služe da krče teren za američku spoljnu politiku?

- Da, one su prethodnici globalne politike “Marš na Istok”. Sve ove nevladine organizacije uglavnom su vodile politiku protiv srpskih interesa na Balkanu, jer su ti interesi prilično usporavali USA prodiranje na Istok. Odigrale su ulogu i u ukrajinskoj “narandžastoj” revoluci- ji, preko “PORE”, grupe koja je klon “Otpora” i ima potpuno iste finansijere. Finansijeri su različite komercijalne organizacije, koje su u USA i anglosaksonskom svetu u tesnoj sprezi sa političkim grupama.

Kome služe i za koga rade?

Sve ove nevladine organizacije su u tesnoj sprezi i sve one rade isto: propagandu za moć i prevladavanje u svetu uticaja američkog i anglosaksonskog pola, znači, ne samo USA, već i Britanije Tonija Blera, Novog Zelanda, Australije i anglofonske Kanade. Drugi ne postoje. Iste ove organizacije, sve zajedno, takođe pomažu tzv. “Komitet za slobodu u Čečeniji”, na čelu koga opet nalazimo Zbignjeva Bžežin- skog, kao i sve Bušove “neokonzervativce”, inspir- isane bivšim Trockisti-ma. Tu su i oni koji su organizovali rat u Avganistanu protiv Rusa,

oni koji su spremali raspad bivše Jugoslavije i događaje na Balkanu, oni koji su aranžirali revoluciju u Ukrajini i događaje u Gruziji. Isti ti pripremili su rat u Iraku, a sada spremaju rat u Iranu.

Recimo Nathan Šaranski, državljanin Izraela, potom Karol, Krautamer i dr., koji zagovaraju napad na Iran. Uvek su isti u pitanju, iste grupe i isti Ijudi. Tako, recimo, PBN Сотрапу,koja je osmislila i planirala čitavu kampanju “promarket kandidata” Juščenka. PBN Соплрапу radila je i promociju na tržištu za “Chiquita banana” (što je ime za “United food”) u Rusiji. Grupa “United food” je, inače, 50-tih godina prošlog veka odigrala veliku ulogu u Južnoj Americi, u svim organizova- nim državnim udarima. Danas je ova kompanija ime promenila u “Chiquita banana”, koja se bavi istim stvari- ma. PBN Сотрапу je takođe radila promociju “Caspian

S jedne strane kaže se: glasanje je demokratska tekovina i narod demokratski bira. Ali, s druge strane, to nimalo nije tačno jer se uz ogromne količine novca odvijaju tajne paralelne kampanje i propagande, koje obavljaju lažne nevladine organizacije tzv. Institucije za sondažu. Instituti sondiranja javnog mnjenja su takođe u igri. U Srbiji je to CESID, a u Ukrajini postoji njegov blizanac. Ti Instituti za sondažu organizuju tzv. Exit pol, odnosno sondaže pre izbora, koje se služe sledećom metodologijom: A. Prva metoda je ta da se unapred kaže ko će pobediti, ko će dobiti na izborima, B. Druga se sastoji u tome da se rezultati objavljuju pre zvanične komisi- je, dok još nisu ni zatvorena birališta. Sve ovo treba da “modifikuje” narodnu voiju i stavi je na liniju koja je već predviđena.

Isfcra 1. juni 2005 9

Nevladine ...

pipeline consorcium”, čuvenog puta nafte i gasovoda između Bakua, Tbilisija i Sajana u Turskoj. Radili su i promociju McDonald’s-a i Coca-Cole.

A u Srbiji?

- U Srbiji je posebno na delu bila jedna nevladina organizacija za komunikaciju po imenu: Mark Penn, Doug Schoen and Michael Berland Assotiates. Ona je imala veliku ulogu u oktobru 2000. godine u promo- visanju onoga koji je trebalo da postane predsednik Srbije i da posluži samo kao most za dovođenje na položaj najjačih saveznika USA u tzv. Demokratskoj opoziciji, DOS-u.

Podela rada

Naravno, ove organizacije dele posao medu sobom, imaju neku podelu rada. Na primer, tzv. Omladina iz grupa kao “Otpor”, koje se formiraju u svim zemljama, imaju desetine miliona dolara za rad, a cilj im je uglavnom agitacija. Formirani su u Mađarskoj i delom Bugarskoj, po strategiji baziranoj na teoriji profesora Šarpa i njegovoj knjizi “Civilizovani rat”. Vidite, na naslovnoj strani ove knjige nalaze se domine, koje sim-bolično predstavljaju zemlje i poruka je jasna. Suština te metode je: otpor bez nasilja, ali to važi samo za TV kamere i za propagandu, za medije, kako bi se stvorio utisak da neki jadni Ijudi u nekim diktatorskim zemljama žele da se oslobode strašnog diktatora “mirnom revolu- cijom”. Međutim, sve to mnogo više liči na civilni rat, nego na “civilizovani rat”, jer se paralelno sa tim koriste i tehnike nasilja. Videli ste, u Srbiji, tzv. Civilizovani rat bio je kombinovan sa bombardovanjem, sa pritiskom u diplomatiji, tj. onim što je gospođa Olbrajt zvala “koerzi- tivna diplomatija”, zatim sa embargom, odnosno sa ekonomskim ratom. Kad jednoj zemlji zabranite da izvozi, da bude u bankarskom sistemu, da normalno živi, onda to nije ništa drugo do jak oblik nasilja i rata.

Propaganda slikom i televizirana revolucija

Dakle, ta metoda “civilizovanog rata”, USA profesora Zena Šarpa, iz fondacije “Albert Ajnštajn” (još jedne nevladine organizacije), bila je primenjena u Srbiji kao u laboratoriji za buduće ratove, a potom i u Gruziji. Na vlast dovedeni Salikašvili je priznao da je dolazio u Srbiju na staž i obuku, pozvan od strane “Otpora”, čiji se blizanac u Gruziji zove “Kmara”. Upotrebljeni su bili isti recepti i iste metode. Izaziva se cirkus u parlamentu, blokira se rad institucija, izvode se mase na ulice i počinje “Propaganda slikom”. To je ustvari “Tjenanmen”, čovek koji stoji ispred tenka i slika koja mora da obiđe ceo svet. Isto ovo primenjeno je u Srbiji, ja sam sve to lično video: mlada devojka, devojčica, daje cvet milicaj- cu, ispred milicijskog kordona, koji ima šlemove, čizme, palice... Devojka daje cvet i ta upečatljiva romantična slika obilazi čitav svet. To je ono što se zove “Televizirana revolucija”. Na žalost, iza nje obično stoje mnogo manje lepe stvari, jer se iza ovih romantičnih i režiranih scena kriju nove tehnike državnog udara.

Ludnjak Edvard, bivši funkcioner CIA-e, napisao je knjigu “Tehnike državnog udara”, pre par godina. lako se danas dosta toga promenilo, još uvek se koriste

metode “vizuelnog silovanja masa”, po receptu Serža Cakotina i njegovog čuvenog: “Silovanje masa političkom propagandom”. Danas je to samo dopunjeno i podmlađeno metodama “civilizovanog rata”, jer u novim tipovima državnog udara mas medija igraju glavnu ulogu. Prvi objave rezultate i proglase svog kandidata za pobednika. S jedne strane kaže se: glasanje je demokratska tekovina i narod demokratski bira. Ali, s druge strane, to nimalo nije tačno jer se uz ogromne količine novca odvijaju tajne paralelne kampanje i propagande, koje obavljaju lažne nevladine organizacije i tzv. Institucije za sondažu.

Instituti sondiranja javnog mnjenja su takođe u igri. U Srbiji je to CESID, a u Ukrajini postoji njegov blizanac. Ti Instituti za sondažu organizuju tzv. Exit pol, odnosno sondaže pre izbora, koje se služe sledećom metodologijom: A. Prva metoda je ta da se unapred kaže ko će pobediti, ko će dobiti na izborima, B. Druga se sastoji u tome da se rezultati objavljuju pre zvanične komisi- je, dok još nisu ni zatvorena birališta. Sve ovo treba da “modifikuje” narodnu volju i stavi je na liniju koja jeveć predviđena.

Kažu, pa rade

Jedino što je dobro kod Amerikanaca je što unapred kažu šta će raditi. U svojoj knjizi Zbignjev Bžežinski je sam napisao da će biti potrebno da se Rusija raskomada na tri dela. Isti taj Bžežinski je na čelu Komiteta za “slobodnu i demokratsku Čečeniju”. Kao što vidite, ništa od toga nije slučajno. Bžežinski je i na čelu jednog drugog komiteta, “Xemston fondacije”. To je fondacija koja se u početku bavila geopolitičkim sektorom dalekog Istoka, odnosno Azije, a kasnije se ova fondacija specijalizovala za pitanja Ukrajine i u nedavnim događajima odigrala ključnu ulogu.

Umesto zaključka

Madlen Olbrajt je šef: CESIDA i Građanskog saveza... U Srbiji, Institut za sondažu, CESID finansiraju: Nacionalni Institut za Demokratiju na čelu koga je Madlen Olbrajt, IRI, Internacionalni Republikanski Institut, zatim Freedom house, nevladina organizacija na čelu koje se nalazi James Njosley, bivši funkcioner CIA- e. Finansijeri su i German Marshall funds of USA, takođe nevladina organizacija, a doprinos u novcu daju i neke ambasade, kao, recimo, ambasada Holandije, Danske i Nemačke. Isti ovi organizmi finansiraju i: Građanski savez i Građansku inicijativu, koje su bile lokomotive DOS-a. Ove dve poslednje organizacije dobijaju novac još i od US - AID grupe, zatim od King bovvdven founda- tion, od National Endovvement for Democracy, i od Fonda za otvoreno drustvo (Beograd).

Navedene, tzv. “nevladine, humanitarne organizacije”rade u tesnoj sprezi sa vladinim američkim sektorom i sa komercijalnim anglosaksonskim društvima. One nemaju nikakav ideal pravednog života (kada ste čuli da su postavile pitanje nekog USAzločinca?), već se bave isključivo agitacijom i propagandom za nametanje američke slike sveta, regrutovanje Ijudi i instaliranje režima koji će biti američki kolaborantni u beskrajnim ekonomskim ratovima. To je njihov jedini pravi cilj.

SN629, 26.4.2005. Olivera Miletović


КОСОВО И МЕТОХИЈА - ШТА ПРЕТХОДИ СТАТУСУМањкавост формуле „Више од аутономије, мање од независности"

Након недавне посете чланова Контакт групеБеограду и Приштини у медијима и даље доминира тема остатусу Косова и Метохије. Мање се говори и пише о томекоме и чему статус, какавгод био, треба да служи, штатреба да буде његова садржина. Најмање пажње сепосвећује проблемима чије решење треба да претходипреговорима о статусу. Све мање дипломата и политичара, па и оних који иступају у име Србије и СЦГ, истичерезолуцију СБ УН 1244 и Кумановски споразум као полазнуоснову за решење.

Кад је реч о статусу, међународни пред- ставницичесто користе негативни начин одређивања полазишта: нема враћања на стање пре 1999. године, нема поделеКосова и Метохије и нема присаједињења другој држави. Грчки министар иностраних послова Моливијатис додао је иинтересантан четврти елеме- нат - да је потребан стварниувид у распрострањеност илегалног оружја чији би смисаомогао бити у скретању пажње на важан проблем који сепотцењује и који из неких разлога измиче пажњимеђународних чинилаца.

Поменути метод ништа не говори о елементи- ма, осадржини решења које се има у виду, односно које требапостићи. Да ли је то зато што се не жели прејудициратирешење које треба да буде резултат преговора, или затошто унутар Контакт групе постоје размимоилажења инесагласности - време ће тек показати. За Србију би, чинисе, било најбоље ако би то био знак да кључнимеђународни чиниоци схватају да је још рано за разговоре ополитичком решењу, о статусу, јер има суштинскихпроблема које претходно треба решити да би се припремиотерен за успешан исход преговора о политичком статусу.

Да нису сви једнако осетљиви на приговоре опрејудицирању решења говори иступање британскогпредставника у Контакт групи који се јавно заложио да се насто стави и варијанта о признавању независнос- ти Косова иМетохије. Искуства, као и ставови поје- диних међународних„невладиних” форума блиских политици САД (Међународнекомисије, Међународне кризне групе) говоре да се ставовиСАД ретко раз- ликују од ставова ВБ и да је тако и у случајуКосова и Метохије. Други представници у Контакт групи, пресвега представник Русије, тешко да могу олако прих- ватититакав прилаз. Не, разуме се, толико због традицијепријатељских односа са Србијом и Црном Гором, коликозбог принципијелне неприхватљивости сецесије под билокојим образложењем и страха од преседана збогугрожености сепаратизмом и терориз- мом на својимтериторијама. Европска унија има озбиљне проблеме збогсвојих сецесионизама и теро- ризма које може само увећатиевентуалним дволичн- им ставом о Косову и Метохији. Отуда би се могло предпоставити да неће радо оптирати заполитику грубих притисака и уцена према Србији, али данеће бити против уколико сами српски представници прих-вате мање него што се да одбранити у Савету безбед-ности УН. Отуда не може да не изазове чуђење јавносаопштен став саветника премијера Коштунице о при-хватљивости тзв. „условне независности”. Ако савет- ници, бар понекад, пуштају „пробне балоне”, чији би то „балони”били у овом случају?

Што се тиче елемента да „нема присаједиње- њадругој држави” највероватније да се тамо нашао да смиристраховања регионалних држава, у првом реду Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке, од стварања „ВеликеАлбаније”. Тешко је, заиста, поверовати да то може икогасмирити, јер је вредност овог елемента пре свега у томешто потврђује да се интензивно ради на плану онезависности - условној, или безусловној, јед- нократној, или у фазама. За Србију којој се планира одузимањетериторија, сасвим је свеједно. Та форму- ла би, по намерињених твораца, вероватно требало и да сачува образ онимпредставницима српског народа који би били спремни да сесагласе са „условном неза- висносношћу”.

Много пута је истицано да Србија, српско државноруководство и дипломатија морају имати активну позицију, држати иницијативу у вези са решавањем проблема Косоваи Метохије. Иако има неких помака у том смислу, тешко језаиста сложити се да су они адекватни. Ако је реч о прилазуса три нега- тивно одређена елемента, Србија има довољноаргу- мената да, по истом методу, иницира прихватање ичетвртог - да нема поделе Србије, односно отцепље- њашто, у крајњој линији, подразумева да нема ни поделеКосова и Метохије. Таква иницијатива не би могла олако дасе одбије, а уколико се добро припре- ми, врло је вероватнода би наишла на разумевање па и подршку, бар делаКонтакт групе. У сваком случају Србија би испољила напори демонстрирала спремност да доследно и упорно бранисвоје легитимне интересе засноване на Повељи УН, Завршном документу ОЕБС- а из Хелсинкија, Парискојповељи и резолуцији СБ УН 1244. На крају, није логично дазаштита целовитости једне покрајине (Косова и Метохије) представља за Европу и међународну заједницу већувредност него заштита целовитости територије једнедржаве (Србије).

Власти Србије и дипломатија СЦГ лансирају каосвој прилаз решавању - „више од аутономије, мање однезависности”. На први поглед звучи импре- сивно, али усуштини, нејасно, проблематично и празно. Нејасно ипразно јер као ни претходни нега- тивно одређени прилазништа не говори о садржини решења. На страну што такворешење није познато у међународној пракси и што би, дођели до њега, пред- стављало још један поражавајућиексперимент, али оно не даје одговоре на следећасуштинска питања: да ли би по тој формули Косово иМетохија имало међународни државни субјективитет, чланство у УН, ОЕБС, СЕ, ЕУ, или не би; да ли би ималонезависан систем одбране и оружане снаге, своју спољнуполи- тику и конзуларно-дипломатску мрежу, или не би. Текби одговори на ова и слична питања омогућили да јавностсхвати о чему се ради. Без тога, само разметањекрилатицом „више од аутономије, мање од независности”значи манипулацију и потцењивање здравог разума. Чемуто?

„Више од аутономије” представља мање одрезолуције СБ УН 1244. То значи јавно, добровољноодрицање од оног што је прихватио најважнији орган заочување мира и безбедности у свету, што су консенсу- сомприхватиле и све сталне чланице тог органа -


Косово и . . . Француска, ВБ, САД, Кина и Русија. Прихватање поменутеформуле иде директно на руку заговорници- мазаобилажења и ревизије поменуте резолуције. То одговараАлбанцима и концепту независности, а веома је штетно заСрбију и концепт суверенитета и целови- тости. Интеграциони процеси, међузависност, пер- спектива свихза чланство у ЕУ не мењају ту основну процену. И границечланица ЕУ, отворене и транспа- рентне, ипак остајумеђународне, међудржавне границе. У поменутомдокументу светске организације, на више места упреамбули и оперативном делу, го- вори се искључиво оаутономији - широкој, најширој, суштинској - али оаутономији, а не „више од аутономије”. У томе, као и уодредбама о гарантијама суверенитета и територијалногинтегритета СРЈ (СЦГ) налази се снажан ослонац заодбрану права и интере- са Србије. Ако су устави СРЈ иСрбије, као и Уставна повеља СЦГ, много пута досаднеоправдано кршени позивањем на хијерархијскунадређеност међународ- ног права над домаћим, у име чегаби се сада прих- ватао нижи степен заштите националних идржавних интереса Србије (СЦГ) од оног садржаног умеђуна- родним правним актима!?

Има, дакле, доста основа да српски поли- тичари„испод стола”, даље од очију јавности, припремају некуврсту „трговине” у којој Косово и Метохија служи као монетаза поткусуривање - било за чланство у ЕУ и НАТО, било занеке „повољне” кредите. На такав закључак наводе тезедржавног врха да све треба подредити чланству у ЕУ иНАТО (дакле и Косово и Метохију, прим. Ж.Ј.), да ништаније тако важно као „егистенцијална питања грађана”, даније битно да ли се Србија приближава ЕУ са Косовом иМетохијом у свом саставу, или без њега, јер ће једног данаи тако сви бити унутар ЕУ, да некада треба жртвоватидржавни интерес (дакле, отписати део државне територије, прим. Ж.Ј.) ради заштите националног интереса и сл. Наистој линији је и идеја у медијима привилегованих квазиинтелектуалаца из неких „невладиних” организација да јеизлаз у фор- мули „територија за развој”.

Прво, отворена, или камуфлирана трговинадржавном територијом била би неодговорна, штетна, срамна и стога апсолутно неприхватљива. Она би Србијудугорочно осакатила морално, политички, економски ибезбедносно, док би апетити других се- паратизама наглопорасли. И друго, за трговину државном територијом никонема мандат, нити га од народа може добити. Тачно да јенарод гладан, али је погрешна процена да ће „прогутати”чак и експертски вешто запаковану продају Косова иМетохије.

Шта за преговарачку позицију Србије значи акоњени представници игноришу гаранције садржане урезолуцији СБ 1244, ако у јавности иступају исподпоследњег прага одбране њених интереса и то пре него штосе уопште зна када ће уопште почети прего- вори о статусу! Да ли је то одговор на критике да немају иницијативе, да сејављају само поводом нале- та тероризма и када их неко састране прозове, последично?

Форсирање теме о статусу у садашњим условимазначи форсирање одлуке о независности Косова иМетохије. Јасно да је то у интересу Албанаца. То није уинтересу Србије, а не одговара ни другим

државама у региону. Не одговара ни циљевима трајнестабилности и развоја. Зато је чудно да су се у кам- пањупритисака проалбанских лобија за хитне прего- воре остатусу укључили и неки српски политичари и део утицајнихмедија који свакодневно бомбардују јавност идејама оусловној, или фазној независности, датумима и местимамеђународних конференција, сејући конфузију и страх, уствари, смишљено градећи атмосферу да је боље да се штопре прихвати било шта него да се изгуби све.

Овде треба рећи да се Косово и Метохија, иако подпротекторатом УН (или ЕУ), не може одузети од Србије безпристанка Србије. Још важније, нема решења без учешћаСрбије. То је потпуно јасно свим факторима, укључујућисепаратистичко руководство у Приштини. Србији је свакакостало до решења, али таквог које неће прејудицирати њенелегитимне интересе засноване на међународном праву, европ- ским стандардима и конкретним одлукама УН. ЗаЕвропу би било штетно да притисцима и уценама, чији сусаставни део и идеје о трговини „територије за развој”, покушава изнудити пристанак Србије на отцепљење њенедржавне територије. Трајан мир и стабилност на Балкануимали би неизвесну будућност ако би се било које решењезаснивало једнострано на штету Србије и српског народа.

Србија треба и може да има иницијативу. Притомтреба одлучније да користи кристално јасну и снажнуправну позицију. Било би катастрофално да своју европскуоријентацију, или бригу за економско- социјални развој, илиразумевање измењеног појма суверенитета доказујежртвовањем права на тери- торију и одустајањем одгаранција садржаних у Повељи УН, Париској повељи, принципима ОЕБС и коначно у резолуцији СБ 1244.

Иницијативу треба да испољи инсистирањем нарешавању конкретних, суштинских проблема на Косову иМетохији чије решавање по логици ствари претходипреговорима о статусу. Ради се, углавном, о проблемима измандата УНМИК и КФОР који нису решени ни шест годинанакон преузимања мандата. То су следећи проблеми иобавезе међународне зајед- нице: гарантовање у праксиосновних људских права Срба и других неалбанаца, а пресвега, на живот, сло- боду кретања, сигурност приватнеимовине; гаранто- вање у пракси слободног, безбедног идостојанственог повратка 250.000 Срба и другихнеалбанаца про- тераних у кампањи етничког чишћења; извођење пред лице правде свих одговорних за злочинепочињене у периоду од 10. јуна 1999. до данас, укључујућиодго- ворне за злочине извршене 17. до 19. марта 2004.; расветљавање судбине више хиљада убијених и несталихСрба и других неалбанаца у периоду од доласка КФОР иУНМИК, до данас; враћање илегално одузете приватне, црквене, друштвене и државне имовине њиховимвласницима; обнова и изградња порушених и спаљенихцркава, манастира, других споменика српске културе идуховности, као и домова; стварно разоружањетерористичких и других крими- налних група и појединаца иодузимање оружја из иле- галних складишта; отказивањегостопримства хиљадама илегално усељених странаца изсуседних држава и успостављање ефективне контролемеђународних граница према Македонији и Албанији, узучешће Србије, у складу са резолуцијом СБ 1244; враћањеделова војске СЦГ и полиције Србије како је предвиђенорезолуцијом СБ 1244 и Кумановским спо-


Нови курс за Космет

СВИЛАНОВИЋУ ПРЕТИ 40ГОДИНА

Ричард Холбрук. својевремено изасланик бившегамеричког председника Била Клинтона за балканскажаришта, у свом месечном коментару за „Вашингтон Пост”каже да „Покрајина Косово и Метхоија треба да постаненезависна а Србија треба да је се одрекне како би ушла уЕвропу”, те да је

разумом. Образложење које је ових дана у Београдуизрекао амбасадор утицајне чланице ЕУ, да се на Косову иМетохији не могу резултати мерити само цифрама и да сесви постављени задаци не могу испунити одједном, унајмању руку, није коректно. То, заиста, тешко може билокога уверити да се за пет година мандата УНМИК и КФОРније могло више постићи за безбедност Срба и неалбанаца, за слободу кретања, повратак расељених, обнову кућа, цркава и манастира, привођењу правди починилаца мон-струозних злочина и сл.

Покретање и решавање ових питања каопретходних није никакав исфорсиран интерес Србије, већ јето воља међународне заједнице преточена у одлукеУједињених нација. Статус није циљ сам за себе, нититреба да служи интересима само једне националнегрупације, Албанцима, већ једнако свим грађанима. Манипулисање наводном фрустрираношћу Албанацаусмерено је да оправда одустајање од резолуције СБ 1244 и на пречац Албанцима подари независност. Ако суАлбанци фрустрирани, ко брине о стању духа Срба угетоима, косметских сељака месе- цима без струје и250.000 протераних, од којих велики део и даље живи узбеговима и контејнерима!

Решавање ових претходних питања свакакозахтева велика финансијска средства и време. Важније одтога је политичка воља међународних чинилаца, а пресвега, САД и ЕУ. Уз њихову политичку вољу напредак бибио могућ, а тиме и стварање усло- ва за успешнепреговоре о статусу. Право питање јесте шта Србија чинина грађењу такве политичке воље. Чекање и једностранеконцесије, нису добар избор. Пут би могао бити сондирањетерена за стварање неке врсте Маршаловог плана заобнову и развој Косова и Метохије, укључујући за обновукућа, повратак и запошљавање повратника. Мир истабилност не смеју бити угрожени „недостаткомфинансијских средстава”.

Србија (СЦГ) има све разлоге да се у тражењурешења за Косово и Метохију чврсто држи резолуције СБ1244 и Кумановског споразума као непревазиђене основе. Место и метод решавања није никаква међународнаконференција са непознатим, или у најбољем случају ad hoc скројеним правилима и мандатом већ је то Саветбезбедности УН са дефи- нисаним учесницима, одговорностима и правилима. Где је процес започетлогично је да се тамо настави и заврши.

APTEil, 17.4.2005. Живадин Јовановић<artel.co.yu> Председник Београдског

форума ЗСР

ЗАТВОРА„Тешко видети било који други исход за Космет осимнезависности” као и то да „би било потребно да прођенеколико година да се дође до таквог решења које бисадржало чврсте гаранције за српску мањину”!!! Тим вишешто је Космет, сада центар ширећег НАТО-а, у центруБалкана а и стална је претња да се жариште одатле, посхватању Холбрука, пренесе даље на Европу!

Но, од Холбрука нас то и не чуди. Његовамундијалистичка и антисрпска политика нам је добропозната још од почетка овога рата. Више не чуде већрастужују изјаве наших политичара, и то оних изпетокотобарске револуције 2000. С правом се питамо, јел’то, прво, заиста била револуција, или вешто инсценирансценарио за широке народне масе, како би се на властдовели управо они којима је лако могао да се наметнезадатак даљег растурања земље.

Наиме, бивши шеф дипломатије СЦГ, ГоранСвилановић, у недељу у емисији „Није српски ћутати” на БКТВ признао је да је тражио независност Космета. На питањеновинара Драгана Бујошевића да ли је 1999. године уАмерици предложио независност Космета, као што тврдиМилан Протић у својим изјавама и ре- минисценцијама на тодоба, Свилановић је одговорио „Па, рецимо, ја кажем да јеМилан у праву.”!!!

Тиме је, у оно време, Свилановић, као мини- стариностраних послова признао да НАТО треба да одцепиКосмет. Но, према изјавама Протића, није то био једини путда је Свилановић тражио отцепљење Космета. Исто то, алидругим речима изјавио је и на вечери код Холбрука на којојсу били присутни и Милан Протић, Зоран Ђинђић, Драгослав Аврамовић, Веља Илић, Зоран Живковић иВладан Батић, рекавши „Ослободите нас Косова!”

Додуше, питамо се шта овим жели да постигне уовом тренутку Милан Протић који тврди да је Свилановић те1999. године од САД тражио независ- ност Космета? Зар јебило потребно да прође скоро шест година па да се Милансети да обнародује овакву круцијалну ствар?! Кривичнодело је и нереаговање а не само реаговање, с обзиром даје 1999. године и Милан Протић могао да утиче, коликотолико, на ситуацију у својој земљи. Очигледно је једно, попитању изјава бившег министра иностраних послова ГоранаСвилановића мораће да се изјасни и Тужи- лаштво па и сампредседник Тадић а у обзир ће морати да се узму изакаснела „сведочења” Милана Ст. Протића.

Да видимо има ли ту кривичног дела и да ли икотреба да одговара за то с обзиром да је Свилановић чак ијанво признао да је то тражио, а додаје да је таква ситуацијабила решена бомбар- довањем 1999. године.

Прво, чињеница је да Свилановић, када је дошаона положај минситра иностраних послова пре пет година, није тражио да се примени Резолуција 1244


чиме би се избегло да шефови УНМИКА спроводе проалбанску политику, и допринесу томе да се никада непронађу убице Срба? УНМИК је притом, на најмање пријавеШиптара, врло грубо упадао у станове Срба и претресао их.

Друго, Свилановић је неко време био и главниконтактмен за контакте са Хашким трибуналом. Ни тада, када је био у позицији да реализује многе за Србе кориснествари и повуче одређене потезе, није поставио ниједнопитање где су киднаповани Срби са Космета.

Треће, сада је Свилановић члан Међународнекомисије за Балкан и званичник Пакта за стабилностЕвропе. Ко га је тамо послао и како је успео да дође тамогде само владе шаљу своје представнике? Ваљда Србијаили неко из Србије?! Какве тек поступ- ке и изјаве можемосада да очекујемо од њега кад се приближио центримасветске моћи?

Четврто, треба имати на уму да је Свилановић пресвега овога био и члан градске конференције омладине истручни сарадник, да му је отац Србин радио у фабрицидувана у Гњилану а и да му се мајка зове Ставдула. Посредствима јавног информисања проноси се вест да је биосарадник ЦИА и ДБ.

Интересантна биографија!

Притом за све изненадно пробуђене савести нашихбивших и садашњих званичника, Г17 је дала коминике да сепрестане са нападима на Свилановића.

Све ово, на жалост, поново потврђује да је „Србијаземља опасног живљења”, земља у којој њена властита петаколона на власти и са влашћу урнише као рак рана властитоткиво. Логично, намеће се одмах закључак да нама не требанепријатељ, сами се таманимо боље и прецизније него штоби нас уништавао било који непријатељ са логистиком. То јепоред свих наших добрих особина приметио и АрчибалдРајс у свом делу „Чујте Срби!”.

Жалосно је да услед свих зала која су снашла Србеу овоме веку, да не кажемо у последњих пет- наест годиналибанизације земље, измучени психо- физички највишебедом у коју их је увалила међуна- родна заједница (МЗ), Срби ову земљу све више доживљавају као маћеху, те суовакви испади водећег кадра једне земље у критичнојситуацији по њу и разумљиви. Услед сиромаштва и бриге осамом себи људи немају времена да се запитају ко им је тона власти и где их води. То је уједно била стратегија МЗ уоквиру свих врста уплива и утицаја на овом простору, апосебно после сваке интернационализације поје- динихжаришта на српској територији, где се МЗ увек појављивалакао заштитник сепаратиста и наметала српском народуосећање кривице.

Но трачак наде постоји, Српска радикална станкаподнела је пре неки дан кривичну пријаву про- тив бившегминистра спољних послова СРЈ Горана Свилановића, који јесвојим изјавама „извршио крив- ично дело угрожавањатериторијалне целине СРЈ”.

Поред тога Свилановић је прекришио неко- ликоуставних одредби а међу којима и ону у којој се говори даискључиво Савезна скупштина одлучује о промени границаСРЈ те је бивши министар својим изјавама прекорачио својаовлашћења. Такође, адво- кат Вељко Губерина, нашнајпознатији кривичар на све

ово изјављује да ће „га овакве изјаве српског руковод- стванатерати да из адвокатуре пређе у тужилаштво”.

За овакво кривично дело иначе предвиђена јевременска казна од пет до чертдесет година.

Но, поред Свилановића, постоји још плејадаполитичара који својим изјавама доприносе распаду земље. Шта да кажемо на то да је Рупел, министар иностранихпослова Словеније, рекао да „не треба баш одмах датиКомсет али да га на крају ипак треба дати”? И то све уприсуству нашег садашњег министра иностраних пословаВука Драшковића који се са њим срдачно изљубио, уместода државнички и дипло- матски одговори на овакву изјаву.

Затим, ко то по средствима јавног информи- сањафорсира изјаве као што су да Космету „треба више одаутономије а мање од независности”? Ко и чија то петаколона припрема овај напаћени народ на одцепљењеКосмета и осталих некада аутономних покрајина?

Срби јесу данас у тоталном бедаку, али нико несме да заборави да су последње речи великог Бизмаркабиле „Србија”, да су многе велике империје поломиле зубена Балкану, да су се Срби већ навикли на беду, да је живе.

Из психологије и психијатрије зна се да је јак онајнарод који у свом бивствовању има много упоришта те акопоткрешете једно постоје многа друга на која се ослањате, аСрби су као Феникс.

ОГЛЕДАЛО, 23.4.2005. Славица Граховац

KLINTON PREPORUČIO: "OLUJA" MORA DA

BUDE KRATKA I ŽESTOKA

SAD i tadašnji predsednik Bil Klinton detaljno su nadzirali hrvatsku vojnu akciju "Oluja" u avgustu 1995., te otvoreno izdavali naređenja hrvatskom državnom vrhu, piše zagrebački tabloid 24 sata u jučerašnjem izdanju.

List tvrdi i da poseduje transkripte sa sastanka 7. avgusta, trećeg dana "Oluje", na kojem su uz^ tadašnjeg predsednika Tuđmana bili i šef kabineta Hrvoje Šarinić, IvićPašalić^Tuđmanov savetnik, hrvatski ambasador u SAD Miomir Žužul, šef obaveštajaca Miroslav Tuđman, ministar odbrane Gojko Šušak, kao i današnji premijer Ivo Sanader.

Prema transkriptima, Klinton je preporučio Hrvatskoj da sa svojim jedinicama ne ide preko granica BiH u smeru Bihaća. Američke vlasti, odnosno sam Klinton, dali su nekoliko glavnih preporuka hrvatskom državnom vrhu - da akcija mora da bude kratka i žestoka, da može da traje najviše četiri dana, kao i da vreme početka akcije i strategi- ja, moraju da budu faktor iznenađenja. Zagrebački list navodi da je krajnji cilj"Oluje", prema Amerikancima, trebalo da bude izbijanje na državne granice, a u samoj akciji moralo je da bude što manje civilnih žrtava.

Sanader je bio zadužen za kontakte s Amerikan- cima, što je i sam potvrdio na sastanku, rekavši da redovno kontaktira s uticajnim Ijudima iz Klintonovog okruženja i od njih prima Klintonove preporuke, koje je Tuđman nevoljno prihvatao.

Pošto je otkriveno da je Sanader bio uključen u sprovodenje "Oluje", biće zanimljivo, ukazuje list, videti nje-govu reakciju na predlog izmene optužnice protiv generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, u kojima se za zločine sumnjiči više od 1.000 neimenovanih zvaničnika iz državnog vrha, uključenih u sprovođenje "Oluje".

Glas javnosti, 17.5. 2005.


PRIMEDBE POVODOM MOG NEKROLOGA SIR WILLIAM DEAKIN-uU Iskri od prvog aprila, na stranama 15 i 16 izašao je

moj „1п memoriam - Sir W. Deakin”, britanskom istoričaru. Tim povodom, jedan moj dobar prijatelj stavio mi je dve primedbe. A pre toga, jedan nepoznati čitalac Iskre, telefonirao mi je primedbu da nisam „dovoljno objasnio Čerčilovu ulogu u podršci Titu da zavede komunistički režim u Jugoslaviji”. Taj čitalac podvukao je, takođe, da sam ranije o tome „detaljnije pisao, a ovog puta to nisam učinio”.

Da pođemo redom. Prvo, dve dobronamerne primedbe mog prijatelja. 1. U tekstu na 15. strani stoji: „Šta je sve Deakinzaboravio ili nije hteo da kaže Čerčilu: da je Tito najamnik i nameštenik Kominforme. Prijatelj ispravlja da je Tito bio nameštenik Kominterne. Ovo je tačno, reč Kominforma je pogrešna, čisto ’slovna' greška . Primedba 2 glasi: da nisam dovoljno objasnio partizanske pregovore sa Nemcima tokom februara i marta 1943. g. Nisam stavio da je Hitler pregovore prekinuo. Tačno je da je Hitler pregovore prekinuo, ali pred kraj druge polovine aprila 1943. Hitler je zamerio svojim pregovaračima, da nema pregovora sa ban- ditima, „jedini pregovor sa njima jeste staviti ih uz zid i stre- ljati”. Dok su pregovori vođeni oko tri nedelje, partizani nisu napadali prugu Zagreb-Beograd, što je bilo od vitalnog značaja za Nemce.

Međutim, SS General Glaise Horstenau, pozvao je preko nemačke komande u Sarajevu dr Vladimira Velebita glavnog Titovog pregovarača, da mu se odmah javi u Zagrebu. Nemci su Velebitu stavili avion na raspoloženje i po prispeću, odmah se javio SS generalu. U nekrologu od 1. aprila, objasnio sam da je general Horstenau otkrio Velebitov pseudonim i rekao mu da je on Velebit, a ne Petrović, te da je on sa Velebitovim ocem Ljubomirom bio skupa u austrijskoj Vojnoj akademiji i da je njegov otac jugoslovenski konjički general. Mislim da sam o tome dovoljno rekao. Ovo sam pisao na osnovu britanskih dokumenata koji su bili otvoreni javnosti posle Titove smrti.

Treća primedba stavljena mi od nepoznatog čitaoca Iskre odnosi se na moje „nepotpuno objašnjenje odnosa Čerčil-Tito". U redu, čitalac ima pravo da kritikuje, a do pisca stoji dali će smatrati da treba i odgovarati. Ovom prilikom samo ću nešto reći, jer sam ranije detaljnije o tome pisao u Iskri, a takođe i u mojoj knjizi. Smatrao sam da izneto u nekrologu dovoljno objašnjava te odnose, a pošto se radi o speci- fičnoj ličnosti, mislio sam da nema potrebe da se od te ličnosti suviše udaljujem. Međutim, pošto je čitalac smatra da je ovo „centralno” pitanje, osvmuću se ovde u najkraćim potezima.

Čerčilovo očaranje s Titom stvorili su njegovi lični prijatelji, koje je on postavio da u izvesnim razmacima budu njegovi oficiri za vezu kod Tita. Zbog preteranog hvalisanja Tita, Čerčil se celo vreme rata sukobljavao sa ministrom SOE lordom Selborne-om.

Takođe, Čerčil je bio u raskoraku po pitanju Jugoslavije sa visokim funkcinerima Forin Ofisa i sa nekim poslanicima svoje stranke. Sve u svemu, Čerčil se držao svojih intimnih prijatelja Dikina i brigadira MakLina. Titovi pos- tupci svugde gde je vlast uspostavio bili su krvave orgije. Ponešto od ovog dolazilo je i do Čerčilovog uha, čemu nije pridavao mnogo pažnje, a najmanje protestima članova jugoslovenske izbegličke vlade. Ali, kad je Čerčil doznao u novembru 1943. da je Tito streljao oko devet stotina nemačkih

ratnih zarobljenika na Grahovu u Hercrgovini, on je prasnuo. Odmah je izvestio svog komandanta Srednjeg istoka, feld- maršala Maitland Wilson-& i zatražio da uloži protest kod Tita. Komandantu Sredozemlja feldmaršalu Aleksanderu naredio je da prekine snabdevanje Tita: „.... Find апу pretext and shut down supplies to Tito”. (Nađi bilo kakav izgovor i prekini snadbevanje).

Susret sa kraljem Petrom

Čerčil se susreo sa kraljem Petrom 28. jula 1945. g. u katedrali Sv Pavla u Londonu prilikom blagodarenja za svršetak rata. Sa Kraljem je tada bio pomoćnik ministra spoljnih poslova izbegličke vlade dr Ilija Jukić. Čerčil je prišao Kralju i odmah počeo sa izvinjenjem: „Veličanstvo, duboko žalim, duboko žalim za sve što se desilo u Vašoj zemlji. Ja sam bio varan i prevaren. Nažalost, sad je sve kasno i jane mogu ništaučiniti...”! Pre ovoga došlo je do sukobaoko Trsta, maja 1945. Titovi partizani usidrili su se u Trstu i u Zoni A - mesta koja su pripadala domenu Anglo-Amerikanaca -, sa namerom da okupiraju Trst i isteraju Anglo-Amerikance. Čerčil se nadao u pomoć Staljina, koji nije hteo da pomogne. Tada je Čerčil, u dogovoru sa predsednikom SAD Trumanom, naredio feldmaršalu Aleksanderu da upotrebi silu, sve rodove oružja i istera Tita iz grada i Zone A. Feldmaršal je oklevao, čak i stavljao primedbu na Čerčilovo naređenje, obzirom na njegove slavopojke Titu. Čerčil je prasnuo i naredio: „Feldmaršale, ne ispituj moju kompetenciju već izvrši moje naređenje, immediately (ovog momenta)!” Staljin je tada savetovao Tita da odmah postupi po Čerčilovom zahtevu što se i dogodilo.

Čerčil je doznao da Tito potpuno ignoriše sporzaum sa dr Šubašićem. Rat se zavrsio 8. maja, a sutri dan Cerčil je pozvao podsekretara Forin ofisa Sir Orme Sergent d i naredio mu: „Vidi sa Forin ofisom da mi što brže sastavi potpuni dosije o Titu, ko je on, je li ženjen i koliko puta. Kako se on odnosio prema našim ilrmama u Jugoslaviji i sve ostalo. Nemoj sa ovim dosađivati Eden-u koji je u USA na osni- vanju UNO-a”.

Čerčil će izgubiti izbore 25. jula 1945. Njegov Dosije o Titu bio je gotov 20. jula. Nažalost, on nije više imao vlast, bio je sveden samo na položaj šefa opozicije. Dosije je uveden u njegov Dnevnik pod 20. julom 1945. Tokom decembra 1945. Čerčil je boravio u Brislu, u Belgiji, gde je držao predavanja o Ujedinjenoj Evropi. Tom prilikom u dva maha govorio je o svojoj „najvećoj ratnoj grešci pomaganju Tita”. Ovo je delo- valo kao „crvena čoha na galskog bika”; dva belgijska lista ovako su reagovala, kao i mnogi u SAD. Forin ofis je pokušao da stvar razvodni i spreči širenje ovog mišljenja, ali bez mnogo uspeha.

29. decembra 1945. Čerčil će otići u Pariz. U njegovu čast Britanski ambasador će prirediti ručak u ambasadi za francusku elitu, uključujući i ranijeg premijera Leon Bluma. Tom prilikom Čerčil je govorio na francuskom tvrdeći da je njegova najveća greška u ratu što je verovao Titu i što ga je pomagao. Pored francuskih velomoža ručku je prisustvovala, kasnije došla, najmlađa Čerčilova ćerka Магу, sada udata Dame Soames. Pošto sam o svemu ovome doznao iz Čerčilovog dnevnika za taj mesec, odmah sam intervjuisao putem pisma, dva ili tri puta, Čerčilovog privatnog sekretara Sir John Colville-ii, briljantnog diplomatu. Molio sam ga da


О слову владике Николаја над одром Д. Љотића

И JA САМ СВЕДОКПод горњим насловом мој командант војвода

Момчило Ђујић објавио је чланак у листу ’Србија’ у броју 276 од априла 1997. године, а поводом изјаве некихзлонамерника који су покушали да оповргну говор владикеНиколаја над одром Димитрија Љотића. У опширном чланкуВојвода је потпуно одбацио њихове тврдње засноване намржњи и лажи и изнео пуну истину. Поред мудрости ијунаштва који су Војводу красили, он се није никадустручавао да изнесе истину тамо где је то било потребно.

Будући да сам и ја један од сведока то, иако сам сепре десетак година преко овог листа Искра јављао, сматрамза дужност да то опет учиним, јер још увек се понеко нађе, анажалост и срамоту и понеко у мантији, који покушава давладичин говор негира.

Пар месеци пред крај рата, патријарх Гаврило иепископ Николај, пуштени из логора Дахау, стигли су уСловенију где су се привремено сместили, опора- вили, обилазили, бодрили и благосиљали националне јединицекоје су се тамо налазиле. У договору са поли- тичким ивојним старешинама, решено је да патријарх

Primedbe...

me pomogne: da li je ono što je Cerčil kazao na ručku u Parizu bilo njegovo intimno mišljenje, ili je pak tačno ono što je Forin ofis razvodnio svojim polu-mlakim objašnjenjima. Sir John Colville mi je ljubazno potvrdio: sve ono što je Cerčil rekao u Parizu, kao i ono pre toga u Brislu, predstavlja njegovo lično i intimno mišljenje o Titu. „Cerčil se potpuno razočarao u Tita. Slobodni ste da se pozovete na moja objašnjenja.”

Kad sam dobio ohrabrenje od Sir John Colville-a, smatrao sam da se mogu obratiti i Dame Mary Soames za mišljenje, budući da je ona za vreme rata često putovala sa ocem i o njemu brigu vodila. Molio sam je da mi kaže, da li se ona seća šta je njen otac govorio na onom ručku u britanskoj ambasadi u Parizu. I da li se mogu pozvati na nju kao svedo- ka o tom važnom momentu za istoriju, Cerčilovom priznanju o svojoj najvećoj grešci u ratu - pomaganju Tita.

Dame Mary Soames bila je vrlo ljubazna i odgovorila mi pismom: „Sve je tačno kako ste opisali, aranžman i prisutne osobe na ručku. Takođe je istina da je moj otac govorio. Ali pošto sam ja bila na kraju stola, podalje od mog oca, ne mogu se setiti šta je on govorio. Vi ste dobo uradili što ste konsulto- vali Sir John Colville-а koji je mnogo bolje upoznat sa poli- tičkim pitanjima mog oca nego što sam ja. I dobro je što ste konsultoivali Sir J.C. Ja se oslanjam na njegovo mišljenje i možete u tom smislu pozvati se i na mene”.

Mislim da sam stvar jasno postavio i opisao, koliko je bilo u mojoj moći, kad sam to istraživao.

Staniša R. Vlahović

и владика што пре пређу у Швајцарску одакле би се лакодомогли савезничке стране. Њихов одлазак тре- бало је дауследи 24. априла, а опроштајно вече је заказано за 23. април у резиденцији при штабу војводе Ђујића у местуСвети Петар у предграђу Горице. Састанак је заказан за 8. сати увече, али са програмом се почело тек после десетсати, јер се очекивао долазак Димитрија Љотића који је, како се те вечери још није знало, настрадао у саобраћајнојнесрећи у близини места Ајдовшчина. Као члан просветногодсека, а и члан хора Динарске четничке дивизије, био самприсутан цело време, јер смо са неколико хорских песаматребали да увеличамо то вече.

Сутрадан, по сазнању о погибији ДимитријаЉотића, предузете су мере да се његово тело пренесе укапелу Динарске четничке дивизије, а што је истог дана иучињено. Након што су посмртни остатци приспели, не такомала капела је за час била попуње- на. Чим су стиглипатријарх Гаврило и епископ Николај, почело се сапарастосом, кога је служио епископ Николај сасвештенством и ђаконом Динарске четничке дивизије. Завреме парастоса, у доста стешњеном простору, Патријарх јестајао са десне а хор са леве стране ковчега. На крајупарастоса сви су са напетошћу ишчекивали владичин говор. Наш просветни одсек на време се побринуо да се говорзапише и сачува.

Позади хора постављен је сто, где су члановинашег васпитног одсека, који су били увежбани у хватањурадио вести, записивали говор. Кад је Владика говорзавршио, сместа су отишли у канцела- рију, која се налазилана истом спрату где и капела, записе сравнили, откуцали, намашини умножили и одмах делили народу који се још нијеразишао.

Владика Николај је једанаест година надживеоДимитрија Љотића. За то време његов говор је објављен, одмах у ванредном и последњем броју добровољачке’Hauue борбе’ у Љубљани, а затим и многим штампанимпубликацијама, а такође и 1949.. године у књизи БошкаКостића ’3а историју наших дана’. Према томе, Владика је имаодовољно времена да говор порекне, а ниједног тренутка гани у сумњу није довео, мада је због њега био нападан.

Прошле године, 8. маја, био сам на освећењу првогманастира који је посвећен сада светом Николају Жичком иЛелићком у Соко граду. Свеноћно бденије уочи освећењаодстојао сам поред владичиног отвореног кивота. Слике тогпоследњег виђења леб- деле су пред мојим очима и његовеблаге речи још увек су одзвањале у мојим ушима.

Нека би свети Николај био милостив и опрос- тиоонима који се у својим лажима користе његовим светимименом.

Мелбурн, априла 2005. Душан Поповић


БОГОСЛОВЉЕ ГЕОРГИЈА ФЛОРОВСКОГ

Велики руски историчар, философ и патролог, протојереј Георгије Флоровски (1893-1979) један је однајзначајнијих православних теолога неопатристичкогбогословља 20. века. До 1920. године Георгије Флоровскипредаје историју на Универзитету у Одеси одакле емигрира, као и бројни други руски интелекту- алци, предкомунистичком пошасти. Прво се задржава у Бугарској, апотом одлази у Праг. Године 1925. предаје патрологију начувеном Институту светог Сергија у Паризу. Други светскират проводи у Београду, а од 1948. године предаје наСвето- Владимирској богословији у Њујорку и КолумбијаУниверзитету. У међувремену бива рукоположен упрезвитерски чин. Од 1956. до 1964. године био је про-фесор Славистичких студија и историје на ПринстонскомУниверзитету. Америчка Академија наука и уметностиприма га у своје редове. Објавио је петнаестак књига идобио бројна светска признања и почасне докторате. Најзначајнија богословска дела Г еоргија Флоровског сууџбеник патрологије у два тома „Источни оци” и„Византијски оци цркве”, као и зна- менито дело „Путевируског богословља”.

Отац Георгије Флоровски био је активан учес- ник ипристалица екуменског разговора и поборник повраткаСветим Оцима. У својим радовима он оштро критикујеФлоренског, Булгакова, Лоског, Афанасјева и друге рускетеологе, стварајући себи тако ореол једног однајортодокснијих богослова 20. века.

У књизи „Хришћанство и култура”[1] сабрани сунеки од радова Георгија Флоровског настали у периодуизмеђу 1950. и 1959. године. То су расправе о односу вереи културе, Хришћанства и цивилизације, као и о социјалнимпроблемима у Православној цркви. Посебна поглављапосвећена су неким недоумицама историчара Хришћанства, иконоборачком сукобу и односу Православне цркве иекуменског покрета до 1910. године. У овим, по обимуневеликим радовима, отац Флоровски веома луциднозадире у саму срж проблема који оптерећују Православнуапостолску цркву и пружа одговоре на нека од горућихпитања савременог Хришћанства.

Однос вере и културе

v Отац Георгије Флоровски, у свом обимномбогословском делу, бавио се између осталог и питањемместа и улоге културе у савременој хришћан-

i ској цивилизацији и њеним утицајем на мо-дерногчовека. Виђења која је изнео одишу зрелим хришћан- скимпоимањем културе и цивилизације, али и отворенимкритичким ставом према свим савременим аномалијама иискушењима кроз које пролази човечанство. Генералнопоимање места и улоге кул- туре у савременом, потрошачком друштву понајбоље осликавају речи оцаФлоровског: „...о култури се гово- ри не само да је у невољи, него да је она невоља сама по себи”.

Својеврсна криза културе и цивилизације која језахватила цео 20. век и продужила се, тачније кул-минирала, у 21. веку, логична је последица историјских

кретања, пре свега изразитог удаљавања од изворногХришћанства. Распале су се грчка, римска, византиј- ска имноге друге цивилизације, па, врло вероватно, сличнасудбина очекује и савремену хришћанску ци- вилизацију.

Узроци и разлози девијација су бројни. Пре свега, ради се о потискивању изворне хришћанске науке и уласку уједан „пост-хришћански свет” лажних учења и искривљенихвредности. Култура и није сас- тавни део људске природе, већ човекова творевина, која, под утицајем греха, спада као„спољашња одора која случајно понекад затреба”.

Кривци за кризу садашњег друштва, које сеудаљило од Христа и корача путем отпадништва игреховности, нису само модерни безбожници и бого-хулници, него и сваки хришћанин који се затворио усопствену љуштуру самодовољности и тако пао у гор- дост. Верујући људи су заборавили на обавезу осуде греха, али имиловања грешника, па се све чешће за- тварају усопствено, приватно искуство, заборавља- јући изворнепринципе хришћанства. Приватна религи- ја појединцаникако не може бити пут спасења. То је само „сужавање” исакаћење Хришћанства.

Постоје два могућа пута за излазак из кризе: првије спасавање цивилизације која неминовно тоне ипродужетак пост-хришћанске агоније човечанства, док бидруги пут представљао повратак изворној све- тоотачкојвери и поновном обраћењу света. Замењивати једнуцивилизацију другом, само наизглед бољом и хуманијом илипревазићи цивилизацију и вратити се коренима људскогпостојања је дилема која заокупља теологе, филозофе, социологе и друге научнике 20. века.

Улога културе у спасењу људског рода није одсуштинског значаја. Подједнаке су могућности спасе- ња ипримитивног и цивилизованог човека, а култура ту често умеда буде претешко бреме са којим не могу сви успешно да сеносе, па имамо у данашње време човека који робујесавременој култури и гуши се у њеним благодетима. Додатни проблем јесте тај што је, како примећује Борхес: „информација заменила култу- ру.”

По речима оца Флоровског „модерном човеку је туђ доживљај и убеђење првих хришћана, засновано на Светом писму, да је Бог створио човека са намером да он ствара и да га је одредио да делује у свету као његов цар, свештеник и пророк”. Човек јесклон недо- пустивом упроштавању и вулгаризовањуизворних хришћанских учења, прилагођавајући га свомдожив- љају Христа, које води до „приватне” побожности.

Однос хришћана према културном наслеђу старогвека огледао се у прихватању и преобраћању духовнихдостигнућа Грчке и Рима. По оцу Флоровском можемоговорити о својеврсној „христијанизацији хе- ленизма”, што јерезултирало обогаћивањем и про- дубљавањем хришћанскемисли. У извесним случаје- вима хришћанство је донелоквалитативни помак у


Богословље ...разрешавању вековних недоумица, као што је нпр. питањетумачења времена.

Антички философи су време посматрали као„кружно и повратно кретање”, без могућности помаканапред. За њих су време и историја били само круг без крајаи почетка, а самим тим и без дубљег смисла. Хришћанствоје донело линеарни, неповратни модел времена, сапочетком и крајем. За хришћане је време драгоцени Божјидар који треба испунити смисленим животом и такооправдати своје постојање, док је за античке мислиоце, каои за неке данашње источњачке религије, време бесмисао одкојег се покушава побећи у ништавило - нирвану. Тако сухришћани историју по први пут дефинисали као смислен исврсисходан ток догађаја, који води ка циљу (ка спасењу), док хеленис- тичко и источњачко трајно окретање у истомкругу не води ничему.

Ступањем на историјску сцену хришћанска култураи цивилизација упада у низ недоумица: пре свега какоспојити и избалансирати профано и духовно. Првихришћани, иако су остали чланови пос- тојећег друштва идржаве, били су духовно издвојени и самоорганизовани. Међутим, већ у четвртом веку, када хришћанство биваозваничено као државна религија, долази до потребе ширегорганизовања и преплитања са световним стварима, јер„Хришћанство није индивидуалистичка религија и не брине се само за спасење појединаца”, нити се своди на саветовањепојединаца који живе по својим мерилима, ван цркве каозаједнице у Христу. Тада се јавља проблем: побећи одсвета и сачувати чистоту учења или христијанизо- ватисвет, изграђујући теократску државу по хришћан- скимпринципима. Ни једно од ова два решења није се показалокао идеално: нити се свет спасавао бекством у манастире ипустиње, нити је црква ширила Јеванђеље бавећи сесветовним, државничким пословима.

Хришћанство не мора нужно да пориче свакукултуру и цивилизацију у којој егзистира Црква. Довољно једа се критички односи према свеопштој секуларизацијимодерног друштва и да препознаје негативне трендове, разобличавајући их пред својим верницима, али, ипак, задржавајући неопходну меру световног и овоземаљског.

Хришћанство пред изазовима цивилизације

Миланским едиктом 313. године цар Константин проглашава Хришћанство званичном државном религијом. Престају гоњења и мучења хришћана, али долазе проблеми другог реда. Пре свега, хришћанство се, у свом ширењу, судара са још увек снажним хеленизмом и из тог судара се рађа једна нова култура и цивилизација. Старо хеленско наслеђе одупире се дуго времена христијанизацији, љубоморно чувајући своја достигнућа. Црква, начелно, није порицала хеленску културу, већ је преузимала и обогаћивала. Процес потискивања хеленског много- божштва и идолопоклонства ишао је веома споро и уз велике ломове, да би се коначно завршио рађањем византијске цивилизације. Ова нова епоха започиње царом Константином и Теодосијом, а свој врхунац достиже у време Јустинијана.

По мишљењу Св. Јована Златоустог победом

хришћанства нису се само створили услови за ширењеЈеванђељске истине, него је опала и будност хришћана којисе „удомљују” и почињу да мисле на овоземаљске ствари, заборављајући да су на свет дошли да би се изборили завечност, а не да би уживали у ситним задовољствима. Једине оазе чистог јеванђеоског жи- вота постајуманастири, као „вантериторијалне државе у овом свету таштине”.Обични мирјани полако тону у безбожништво и оватенденција се одржава до данашњих дана. По речима оцаФлоровског цела хришћанска историја се одвија усупротности између Царства и Пустиње, да би овај судардостигао свој врхунац у иконоборачком сукобу. Противљење монашког погледа на свет и лаичког државногустрој- ства не преноси се на поље културе, јер манастирипостају средишта културног развоја и писмености. Врхунацстваралаштва је изграђивање самог себе кроз лични подвиги усавршавање, које се најбоље оства- рује управо уманастирима.

Међутим, како то добро примећује ВладимирСоловјов: „Византија је била побожна у вери а непобожна у животу”. Покушај спајања цркве и државе кроз теократију јепропао, заједно са Византијом, у крвавим ратовима исукобима око круне и престола. Пустињачки, подвижничкиначин живота се одржао, уз веће или мање кризе, доданашњег дана.

Говорећи о мери вечног у овоземаљском, отацГеоргије Флоровски наглашава да постоје бројне вред-ности које ће бити пренете и у будући век славе Царстванебеског. То је пре свега љубав, као и бројне другетемељне вредности Хришћанства, док свакако не можемоговорити о политици, економији и квази- науци као о вечнимвредностима људског рода.

Социјапна мисија Хришћанске Цркве

По речима оца Георгија Флоровског првобитнацрква није била никакво „добровољно удружење”, већ „Новодруштво” и „Ново човечанство”. Први хришћани су на својуприпадност Цркви гледали екстериторијал- но иванвременски, али је каснијим признавањем хришћанстваовакво становиште „разводњено” и потиснуто од странеземаљског царства. Једине оазе у којима је настављено„небеско насеље” на земљи јесу манастири и пустиње. Управо у периоду измирења државе и цркве, у четвртомвеку, долази до процвата монашког живота, као покушаја дасе изгради нови свет на новим, хришћанским темељима. Свети Василије Кесаријски из Кападокије у то време позивана „образовање монашких заједница као покушај да се поново запали дух заједништва у свету који је, како се чинило, изгубио сваки осећај за друштвену одго- ворност и слогу”. Полазећи оддруштвене природе човека, први хришћани су хтели даизграде киновијски облик заједнице, али су на том планунаилазили на бројне потешкоће.

Хришћанска црква од самог својег постанка водинепрекидну борбу за истинску слободу и јед- накост уХристу свих људи, одбацујући фарисејско настојање лажнеједнакости и слободе западне циви- лизације и културе, којапод окриљем битке за такоз- вано „отворено друштво”изједначује природно са неприродним, божанско сапрофаним... Превасходна брига цркве постоји за болесне, гладне и обе- справљене, за сиромахе, удовице и сирочад, за покај- нике и преобраћенике. По речима оца ГеоргијаФлоровског „црква је у свету пре болница за болесне


него прихватилиште за савршене”. Ниједан програм цркве каоорганизације није важнији од топле људске речи и помоћи уневољи. У томе се и огледна нај- важнија социјалнафункција Цркве.

Нарочито је у књижевности, мисли и друштве- номживоту Русије 19. века била заступљена идеја „Социјалногхришћанства”. Свој врхунац она је доживела у делуДостојевског, Соловјова, Хомјакова и Берђајева. Достојевски вели да би Хришћанство своје истинскоиспуњење могло да доживи једино у друштвеном делању. Владимир Соловјов слично мисли када говори о слободи ибратству као о полаз- ним премисама социјалне мисијеХришћанства у изградњи Новог друштва. Хомјаков пише дасвако у грех пада сам, али се нико не може сам подићи изгреха. За такво нешто неопходно је заједништво у Христу. Берђајев је такође у свом богословском делу увек истицаосоцијални моменат у постојању Цркве.

Међутим, у 20. веку, у низу помесних православнихцркава које су егзистирале под кому- нистичким терором, долази епоха маргинализовања социјалне функције цркве. Све просветне, мисионар- ске и хуманитарне делатностицркве, бивају строго забрањиване. Наступа тежак периодискушења и борбе који траје до наших времена.

Главна хришћанска обавеза по речима оцаГеоргија Флоровског јесте служење путем милосрђа иправде, дакле социјално делање. У саму суштину проблематреба храбро закорачити, видајући ране човечанстваетичким вредностима Јеванђељске истине.

Теолошки смисао историје

Хришћанство и историјска наука су повезаничврстим спонама. „Хришћанство је религија историчара” или, другачије речено, „свакодневни позив на проучавање историје”.Историчари и теолози наглашавају „историчностхришћанске вере”, као полазну премису научно - историјскогприступа истра- живању наше прошлости. С друге странепостоји став у извесним научним круговима по коме требаистисну- ти историчност из хришћанске науке. Оваквогледи- ште је, по оцу Флоровском, крајње штетно и произ-вољно, јер личност и дело Богочовека Исуса Христа јесу упуној мери историјски.

Историјска наука се бави пре свега и изнад свегапроучавањем људске прошлости. Ова прошлост се поприроди ствари никада не може до краја сазнати испознати, већ се њеном проучавању приступа на основуреконструкције, темељним тумачењем. Историчар полазиод садашњости у свом проучавању прошлости. Његовпоглед пада на прошлост из садашње перспективе. Притоме, он је активан у пос- матрању, испитивању и селекцијиизвора, дајући властити печат целом истраживању, док биобично пасивно посматрање довело до сасвим других, неис- торијских резултата. Међутим, свако историјскоистраживање је усмерено и прејудицирано од самог свогпочетка. Псеудоисторија, или „историја без историјскогпроблема”, по речима Бенедета Крочеа, настаје кад сеистраживању приступи некритички, обичним слагањемчињеница и података. Неопходно је тумачење иселективност да би се дошло до правог историјскогприступа проблему. Историјски извори су, по речима оцаГеоргија Флоровског, пре сведочанства, него трагови. Асведочанство увек треба тумачити, да

Iskra 1. juni 2005

би се дошло до пуне истине. „Збирка чињеница, вести иподатака није историја.” То је најобичнија хроника, или поречима Крочеа „леш историје”, док је свака права историја„чин духа”.

По оцу Флоровском, историјско сазнање је духовниразговор са људима из прошлости који су предметизучавања. Кроз документа историчар откри- ва њиховемисли, осећања, дилеме и стремљења, открива прави духпрошлости. Никада није довољно открити шта пише у некомисторијском извору, већ је неопходно открити шта језаправо његов творац мис- лио док га је стварао. По оцуФлоровском набрајање објективних чињеница имасекундарни значај у историјском делању. Имена, места, године и догађаји су мање битни од „сусрета са живим бићима”, то јест, сусрета са духом људи и времена којеизучавамо.

Историчари на прошлост гледају са временскедистанце, али у контексту потоњих збивања. Према томе, смело се може тврдити да „историчари знају више о прошлости него што су људи прошлости икада могли да знају”. За историју јенеопходна управо рет- роспектива, односно перспектива, ане обично уроњавање у време које се истражује. Осећајправца, који се није могао наслутити у времену које сепосма- тра, лакше се уочава са одређене временскеперспек- тиве зато што је историја заправо један процес.

Историчари често чине грешку када у свему тражеодређени систем и ред у следу догађаја, којег заправоникада није ни било. Резултат тога је стварање типскихисторијских личности и ситуација који немају многододирних тачака са „живим људима и догађајима” тог времена. Долази до историограф- ских уопштавања као што су: хеленски ум, буржоаска класа, или, пак, до социолошкихуопштавања: грчки полис, феудализам, капитализам, демократија. Уопштавања воде прејудицирању приликомистражи- вачког рада, јер се одређени створени моделипонашају типски у датим ситуацијама. „Догађаји губе своју могур/ност” и постају неизбежни из визуре историчара.

Свако историјско тумачење је ограниченомогућностима самог тумача и временом у којем је настало. Када дође до крупних друштвених промена то се нужнорефлектује и на историјско виђење неког проблема. Самотумачење је такође чињеница истори- је и на известанначин оно „открива скривене могуђ- ности стварне прошлости”.

Георгије Флоровски каже да „ако историја има смисао, онда тај смисао није историјски него теолошки”. У овим речима илежи прави однос истори- ографије и теологије. Заправо, све модерне философије историје (Хегел, Маркс, Ниче...) јесу псеу- до - теолошке и заснивају се на извесним верова-њима. Историчар мора субјективно да доживи и схватиисторијски моменат који истражује, да га лично дотакнуизвесни проблеми који су предмет његових интересовања.

Неопходно је да се историчар не задржи у свомистраживању само на приповедању. Он мора вршитипроцењивање и донети свој суд о извесном сазнању, јер ћесамо тако спречити да будући читаоци његовог дела донесупогрешним тумачењем нетачне закључке.

Хришћанство је, по речима оца Георгија

19

Богословље . . .

Флоровског, есхатолошка религија, па је, самим тим, посвојој суштини и историјска категорија. Христово рођење, смрт и васкрсење, као и други долазак и свеопштеваскрснуће мртвих, страшни суд и живот вечни јесуесхатолошке категорије које дефинишу прошлост ибудућност. Ови догађаји су јединствени и коначни, а осимтога и крајњи, те тако омеђују почетак и крај историјецивилизације. Почетак, средиште и крај историје тако нисуобележени догађајима већ се сли- вају у Господу ИсусуХристу.

Време се вреднује и рачуна кроз долазакСпаситеља, добијајући нову вредност и значај. Одбацује сециклични и установљава линеарни модел времена са јаснимпочетком и неминовним крајем. Историја се захваљујућитоме више не схвата као „хаотични ток збивања”, нити каоциклично по- нављање „космичког обрасца ”, већ као „смисаонаприча”, са човеком у средишту. Тако „Божја историја” постаје„историја човека”.

По оцу Флоровском, хришћанско поимање историјеодвија се кроз ретроспективну тему: причу о месијанскојприпреми, и проспективну тему: причу о ишчекивању крајаисторије. Истинска историја човечанства је историја људскогдуховног уздизања до божанских висина, кроз сједињење саГосподом Исусом Христом, а не политичка историјачовечанства са успонима и падовима, у непрекиднојутопијској борби.

Позадина иконоборачког сукоба

Највећи сукоб у историји хришћанске Цркве јестеиконоборачки сукоб. Дуги низ година хришћанскиисторичари су заступали став да је овај сукоб био самопривидно теолошки, а да су његови дубљи разлози билиполитичке и социјалне природе. Међутим, по речима оцаГеоргија Флоровског, новија истраживања јасно указују да јеоснов сукоба био догматски спор, који се сводио на голуборбу за очување истинског Православља. Чак и самаполитичка борба супростављених страна била је утеолошком контек- сту. Исувише је поједностављеноговорити да су иконоборци у својим настојањима билируковођени једино тежњом да се додворе световномвладару Византије. Разлози за сукоб били су далеко дубљии сложенији.

Обе стране у сукобу нарочиту пажњу су пок-лањале местима из Старог Завета која говоре о забранислика, као и патристичком хришћанском наслеђу. Иконоборачке идеје биле су нарочито за- ступљене ухеленизованим круговима, у војсци, међу ученим људима ивишом класом, док у нижу класу никада нису дубљепродрле. Историчари су вековима подстрекачеиконоборачких стремљења тражили међу муслиманима, Јеврејима, павликијанцима, орјенталним јеретицима, запостављајући, притом, хеленистичке извореиконоборачких идеја.

Иконоборачка странка је као доказе својих ставовакористила наводе из бројних дела Светих Отаца, од којих сунајзначајнији писмо Јевсевија Кесаријског АвгустиКонстанцији и наводи из списа светог Епифанија.

САБРАНА ДЕЛАДИМИТРИЈА В. ЉОТИЋА

12 КЊИГА

МОГУ СЕ У СЦГ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН 011-3582 179 (Од 14 до 20 ч.)

ЦЕНА КОМПЛЕТА (12 КЊИГА) (Просечан број страница по књизи - преко 350) БРОШИРАН

ПОВЕЗ 100 ЕВРА ТВРД ПОВЕЗ 120 ЕВРА ИЛИ ЕКВИВАЛЕНАТУ ДРУГОЈ ВАЛУТИ

Плус поштарина за европске и прекоморскеземље.

На иконоборачком псеудо - сабору 754. и 815. године, постављено је питање да ли се могу сликати Божјисвеци као земаљска бића када они у својој величини већсијају неисказаном славом и непојамном лепотом. У товреме живопис је био у пуном развоју. Црквено сликање, настало највероватније у Сирији, брзо се проширило и надруге хришћанске земље, па и на Грчку. Били су већутврђени и строги канони по којима су се изображавалиБожји угодници и Господ Исус Христос. Захтевао се строгиреализам, без умет- ничких улепшавања и слобода. НаТрулском сабору (691 -692 год.) установљен је 82. канонкоји је забранио символички приказ Христа као јагњета иналожио приказивање Господа као човека.

Раније су историчари често тражили у иконо-борачком покрету оријенталне и семитске трагове, насталекао реакције на хеленизацију Хришћанства. Међутим, премамишљењу Георгија Флоровског, са сигурношћу се можетврдити да су разлози иконобо- рачке јереси далеко дубљи. Јасно је да су иконобо- рачки аргументи, уствари, изразитохеленистички. И иконоборци и иконобранитељи су билиплатоничари, па можемо рећи да је то био унутрашњи сукобхелени- зованог Хришћанства. Иконоборство је било, каконаглашава отац Георгије Флоровски, тежња ка повратку упрехришћански хеленизам. Цео сукоб је био само наставак борбеоко хеленизације Хришћанства, односно христијанизацијехеленизма. Један од главних сукоба водио се око односа измеђусимволизма и историје. Иконопоштоваоци су одлучно притом сталина позицију „историјског хришћанства”. Сукоб је тако превазишаосваку уметничку, политичку и догматску расправу и прерастао уборбу за опстанак самог Православља. То је, према мишљењу оцаГеоргија Флоровског, била борба између „хришћанског хе- ленизма”и „хеленизованог хришћанства ”, у којој је коначну победу однелоПравославље.

Микица Илић

[1] Георгије Флоровски, Хришћанство и кул- тура(Jloroc, Ортодос, Београд, 1995.), 180 стр.


Књига о. Матеје Матејића

ХИЛАНДАРУ ХВАЛАСтваралачка плодност и разноврсност те- матике

су прво обележје радова из пера о. Матеје Матејића. Међуњима се могу наћи многи који се истичу њиховомлитерарном (стиховном и прозном), рели- гиозно-историјском, документарном или поучно- информативномвредношћу. Сваки од њих има свој посебни значај и сви, узети скупно износе нам пред очи његов лик, ликсвештеника, писца, научника и песни- ка. Али његова задњакњига, издање Рашке школе, Београд 2005., издваја се одсвих других својом једин- ственошћу у намени, замисли иобради. О. Матеја је дао књизи наслов „Хиландарухвала", јеркако он каже у предговору, он се: „годинама носи мишљу даје вели- ки дужник Хиландара и да део дуга жели да одужиовом књигом”.

Главнина књиге се може поделити у два дела. Први део је опширнији и састоји се од шест поглавља. Упрвом од њих он описује, понаособ у сваком веку, од XII доXX, Хиландар као „културну раскрсницу", на којој се срећу идолазе у везу и додир многи утицаји: из Византије, Јерусалима, Русије, Србије, Бугарске, Влашке, Молдавије иод Срба у Аустро-Угарској. Од ових, он доказује да су везеса Русијом, квантитативно и квалитативно, УЗАЈАМНОнајзначајније и најутицај- није. Друго поглавље указује наХиландар, као огњиште српског национализма које се никадније угасило, истичући да: „Свест Хиландара о национал-ној припадности није никад избледела, иако су Хиландар иХиландарци у „Дијаспори”. У трећем о. Матеја се бави„невољама" које су, кроз векове, уда- рале по Хиландару ипонекад га доводиле до руба пропасти: пљачке и најездегусара, Каталана, Турака, поред пожара и земљотреса. Алион истовремено под- влачи и вредност помоћи које јеХиландар примао, наводећи и повеље дародаваца. Оннарочито истиче руског цара Ивана Грозног као једног однај- дарежљивијих. Захваљујући њима и непоколебљивојвери и духовној снази својих монаха, Хиландар је пре-бродио све недаће које је до сада искусио.

О. Матеја сматра Свету Гору „нарочито за времеВизантије, а и касније духовним и културним центромправославља и чињеница да је Хиландар био саграђен башна Светој Гори није без значаја, пошто: „иако... изванСрбије, на Св. Гори у Грчкој... он је истинска колевкасрпског православља и изванредно важан чинилац у српскојнационалној историји. Његов значај за верско и културнонаслеђе Срба је непро- цењив”. Он наставља, у овомчетвртом поглављу, са излагањем осмовековне историјеманастира повезу- јући је са улогом и радом Св. Савењеговог оснивача истичући ту и чињеницу да: „Нисупоједини хиландар- ски монаси били бирани само каоархиепископи и епископи Српске православне цркве, него јемеђу њима било и изванредно спремних богослова и пиони-ра српске књижевности”. У петом поглављу он запажа да: „Хиландар већ вековима привлачи не само мона- хе ипоклонике, већ и уметнике из разних грана умет- ности учијим је уметничким остварењима он главни предмет. Постоје бакрорези, цртежи, акварели, слике

Iskra 1. juni 2005

и уметничке фотофрафије које приказују Хиландар. Он јетема и фолклора и уметничке прозе и поезије”.

У задњем поглављу првог дела књиге, које о. Матеја назива „Хиландар и ватри одолева", он каже да јенаследство, за чије чуваре хиландарски монаси сматрајусебе, духовне и материјалне природе. По њему: „Духовно наследство се састоји у СВЕ- ТОСАВЉУ - хришћанству како га је практиковао и свимСрбима завештао свети Сава, а материјално... на првомместу сам манастир, затим његови поседи и све што муприпада”. Он констатује да су хиландарски монаси сачувалидуховно и културно наследство „неокрњено и неизмењено", али даје, с обзиром насве природне катастрофе, освајања иразарања кроз које је Хиландар прошао, чудо да је одматеријалног сачу- вано онолико колико и јесте. Алудирајући на страшан пожар 4. марта прошле године, онзавршава овако: „И сада је Хиландар, и после овогстраховитог пожара, СРПСКА И ПРАВОСЛАВНА КУЛАСВЕТИЉА, ризница српског културног блага, расадникправославне побожности, мост исмеђу славне српскепрослошти и, ако Бог да, светлије и срећније будућности”.

Одлука о. Матеје да за други део књиге употребисвих 32 песама из његове збирке „Хиландарски рукописи" (објављена 1998. г.) је несумњиво допринела њеномлитерарном и естетском ефекту. Писане у флуидномслободном стиху, оне су излив духовног и поетскогнадахнућа вишега реда. СВЕ песме у овој збирци имају запредмет Хиландар и оно у, и око њега, што је инспирисалоо. Матеју да их напише. Сама збирка је изванреднотехнички уређена са сликовним приказима уз односнепесме. Она се одликује још једном особеношћу: у њој, свакапесма је написана двојезично, то јест, на српском и наенглеском, једна поред друге. (У „Хиландару хвала" самосрпска верзија је укључена.)

Ево шта Александар Петров, професор на охајскомдржавном универзитету, Колумбус, каже о збирци:

„Отац Матеја Матејић је аутор у једном погле- дујединствене књиге у српској поезији, ХИЛАН- ДАРСКОГРУКОПИСА. Не постоји друга књига у којој је Хиландар сасвојом историјом и, још више, својом надисторијом, својимсмртним и својим бесмртним ликовима, које је рађала мајкачовекова или које је стварала и у светлости икона ифресака одевала монашка рука, са својим молитвенимпесмама, ћелија- ма и кулама, са повељама и звонима, лобањама и књигама, кипарисима, маслинама и лозом.такогоростасан књижевни и митски јунак”.

Кратак историјат Хиландарског научног про- јекта(сада Архивски центар за проучавање словен- скогсредњовековља) и Хиландарске собе (сада Хиландарсканаучна бибилиотека) при државном уни- верзитету Охаја, Колумбус где је о. Матеја (поред обављања свештеничкихдужности) предавао од 1968-1989. године, послужио је запоговор књизи. Ту,

21

Хиландару. научне сврхе и потребе.

садашњи директор ових институција, др Предраг Матејић, син о. Матеје, са којим од 1971. године редовно одлази уХиландар и узима активно учешће у раду на пројекту, описује његов почетак, намену, развој и остварења. Првидиректор Хиландарског научног пројекта и Хиландарскесобе био је о. Матеја.

У јануару 1970. г. о. Матеја одлази по први пут уХиландар, не „као туриста, али ни као поклоник", негопословно, на позив епитропа манастира да испи- тамогућност и организује снимање на микрофилму свихрукописа у манастирској библиотеци. Као чувари, вековиманагомилаваног нашег духовног и културног блага, монаси субили забринути да би се они могли изгубити у случајуземљотреса, пожара или одлуке световних власти даотворе Свету Гору туризму, чиме би и монштва нестало. О. Матеја се свесрдно прихва- тио овога задатка, засукаорукаве, организовао и, у више наредних радних посетауспео да сними све словенске рукописе и повеље, укључујући руске, влашке, молдавске, турске као и већи бројвизантиј- ских. Затим су снимљене и иконе, фреске, архитект- ски споменици и разни предмети црквенеуметности. У току накнадних посета, преснимљени суделови рукописа који нису испали добро, снимљененасловне стране свих књига штампаних пре 1800. год., а о. Матеја је прецртао око 2000 водених знакова из словенскихрукописа.

Хиландарски научни пројекат је отпочео са првомпосетом о. Матеје Хиландару, јануара 1970. г. Сазавршетком снимања рад на пројекту није престао. Снимљени филмови нису остављени на некој полици где бипрашина пала по њима. Од управе Охајског државногуниверзитета за њих је издејствована засебна соба, где сусе они могли проучавати помоћу апарата за читањемикрофилмова. Књиге и часописи за ову научну област сутакође пренети из Главне уни- верзитетске библиотеке у овусобу, као и микрофил- мови старих руских књига и часописа, објављених од почетка штампе у Русији до краја XIX века.

Чим се прочуло о Хиландарској соби, стотинепосетилаца и многи научници из разних земаља су почелида је посећују да би проучавали микрофилмове словенскихрукописа. Од 1981. г. интересовање за проучавање овогматеријала порасло је до те мере, па се почело сасазивањем Међународних конференција (до сад пет) у везиса Хиландарским научним пројек- том.

У 1984. универзитет је доделио већу прос- торију заХиландарску собу, а убрзо и ходник уз њу је преуређен у јошједну собу. Да би се њен статус тачни- је означио, она јепреименована у садашњи назив: Хиландарска научнабиблиотека. Име „Хиландар” је задржано „из захвалностипрема манастиру чији су монаси својом далековидошћу имудрошћу омогућили почетак микрофилмовања за овајпројект”. У њој се налазе и три рачунара за употребу у радунаучника, неколико апарата за читање микрофилмова, наједном од којих се могу правити копије директно са микрофилмова и машине за копирање. Њена сврха је да сачувасав скупљен материјал (80% манастирске бибилиотеке) ионај који се још увек скупља и да их учини доступним свимнаучницима ИСКЉУЧИВО за

На крају књиге, уредник Мирољуб Јоковић дајеукратко биографске податке о. Матеје, заједно са списком, по хронолошком реду, свих његових објављених радова, истичући да је он, поред њих написао и пар стотина есеја, студија и чланака.

Манастири и цркве су задужбине које су зах- валнисрпски владари зидали у славу Божју. „Хиландару хвала" семоже упоредити са шестостран- им здањем захвалностиХиландару, сазиданим речи- ма, уместо циглама и каменом- задужбина свештени- ка Српске православне цркве, о. Матеје Матејића. Свако од шест поглавља указује на једнуод шест страна Хиландара, најзначајнијих за српство иправославље и у животу самог манастира: Хиландар, културна раскрсница, Хиландар и национализам, Хиландарске невоље, осам векова манастира Хиландара, Хиландар, извориште ликовне духовности и Хиландар иватри одолева.

Као прозни писац и песник о. Матеја је вичанбаратању пером и зато су у књизи сувопарни историо-графски и документарни подаци често одевени у нештораскошније литерарно рухо. Ово се може запа- зитинарочито у поглављу: Хиландар, извориште ликовнедуховности. Труд, који је о. Матеја уложио у скупљањупотребног материјала, брижљивост и пијетет са којим га јеприказао су очевидни. Али оно што најснажније избија изсваког написаног реда је љубав коју он осећа за српство иправославље и коју жели да дели са нама.

Већ у наслову књиге о. Матеја наглашава шта семоже очекивати између њених корица. У предго- вору намсе открива ЗАШТО се он осећа дужником Хиландара: „Тиме што су ме позвали и примили и указали ми гостољубље, монаси Хиландара су ми далимогућност да посетим наше најсветије место, где је почетакнаше писмености, наше књижевности, наше Цркве”. Идруго: „Боравци у Хиландару су ме инспирисали данапишем ХИЈ1АНДАРСКИ РУКОПИС, песме о Светој Гори иХиландару, и већи број чланака”. Типично за о. Матеју, онсматра да се само донекле одужио Хиландару: „Тиме штосу се, захваљујући ХИЛАНДАРСКОМ НАУЧНОМ ПРОЈЕКТУ, на само научници, већ и стотине студената на нашем уни-верзитету и стотине посетилаца из разних држава светаупознали са историјом Хиландара и са његовом важномулогом у црквеној и националној историји Срба”. А желео бида ХИЛАНДАРУ ХВАЛА буде део тога одужења и завршава: „Само, без обзира на учи- нак, ја остајем дужник Хиландарадо краја свога жив- ота”.

Ја верујем да они, који буду читали ову књигу, нећемоћи да избегну утисак да је ХИЛАНДАР уствари дужник о. Матеје. Јер, док су владари и племство даровали Хиландарсвојим поклонима, он је овом књигом и Хиландарскимпројектом даровао ХИЛАН- ДАР и отворио доступ његовојдуховној и културној ризници свима који желе да муприступе. Зато, као најпригоднији завршетак овог приказа, нека ми буде допуштено да кажем: оцу Матеји хвала!

Предраг Петровић


Ревизионизам у савременој српској књижевности (103)

СА ЦРЊАНСКИМ У ЛОНДОНУ, 1961 Д. Р. АЋИМОВИЋА

Угледна београдска издавачка кућа, „ФилипВишњић”, прештампала је ове године књигу Д. Р. Аћимовића, Са Црњанским у Лондону, 196V, коју је први путобјавила Искра 1979. године.

Драган Р. Аћимовић (1914-1986) био је пре Другогсветског рата дописник Времена, а за време рата учествоваоје у покрету генерала Драже Михаиловића, због чега јеморао да емигрира. У Паризу се бавио штампарскимпослом. Између оста- лог штампао је 1954. године Одабранестихове Црњанског, међу њима први објавио Црњансковучувену песму „Ламент над Београдом”. После неко- ликогодина у Паризу, Драган се населио у Јоханесбургу, ЈужнаАфрика, где је основао своју штампарију и издавачку кућу„Гарамонд”. У Јоханесбургу је и умро 1986. године.

Аћимовић се сретао са Милошем Црњанским(1893-1977) у Паризу 1953. године и у Лондону следећегодине. Тим приликама водио је разговоре са великимсрпским писцем, на основу којих је сачинио ову краткукњигу. Књига је интересантна јер открива мисли, осећања исећања песника пре његовог повратка у Југославију 1965. године. Пре повратка Црњански је био у немилости уземљи, важећи за непријатеља новог режима, што је онуствари и био. Аћимовићева књига говори о Црњанскомискрено и без предрасуда, што се доста разликује одтретмана Црњанског у режимској штампи пре његовогповратка у земљу. Отуда ревизионистички значај издања„Филипа Вишњића”.

Књига је пуна детаља о нашим емигрантима уЛондону, укључујући и југословенску владу у избеглиштву, као и о Лондону уопште, који је, као што знамо, послужиоЦрњанском као миље за Роман о Лондону. ПоказујеЦрњансково велико знање о енглеском главном граду иенглески карактер, који није увек био ласкав. Аћимовићговори о Црњанском с великим поштовањем, ословљавајући га често са „cher maitre", јер га је сматраоучитељем у књижевности. Црњански „прича анекдоте, сипајући витриол на про- тивнике спокојно, као сирће насалату, карикирајући дипломате и избеглу владу корозивнокао Daumier, додирујући књижевни живот између два ратаса толико живости као да се то десило јуче, и све испричаноса толико личног стила, једном говорном прозом безграматичке цепидлачности, називајући све правим именомили, како то Французи веле: ‘мачку, мачком‘.”(6) Црњански јебио приморан да ради тешке мануелне послове; носио је, например, књиге из једне књижаре на пошту. „Био је плаћенчетири британске фунте недељно за тај амалски посао. Нешто што се не може замислити у Европи.”(11)

Црњански је био једак „кад се свети Енглеској којага је бацила тако ниско... Обећали су му били да ће добитиместо наставника у некој школи само ако постане британскиподаник. Кад је примио поданство, дали су му местолектора и потом избацили, тек

толико да кажу да су одржали реч. У том избацивањуодиграо је улогу један наш човек који, иако образован, нијеимао квалификације из историјске науке, ни књижевностикао Црњански, али је изванредно знао да се удварадомаћима. Кажу да је успео.”(13)

Црњански је изгледа по природи био врлосумњичав, па је свуда око себе видео уходе који су гашпијунирали. У свом стану је стално опомињао госте: „Пазите, они слушају.”(24) Ово вероватно с пуним правомјер је Црњански говорио о комунистима „доста отворено, уочи, ако не пред људима из земље а оно пред емигрантима, међу којима такође може бити Титових шпијуна... Зашто бисе онда прислушкивао његов стан?”(25) Сам Црњански дајеобјашњење: „Ова кућа припада једној америчкој компанији иу њој станују многи тајни агенти... Ја сам сигуран да, кад имтреба, улазе у наш стан. Пробали смо. Изашли смо били, Вида и ја, а пре изласка оставили смо неке ствари наодређена места. Кад смо се вратили, те ствари имале супромењене положаје. Дакле, прету- рали су...”(26) Можда изтих разлога „Црњански није желео да открије да ради залист дра Стојадиновића и ја не видим разлога да се то кријејер El Economista је био и остао најбољи економски недељникЛатинске Америке.”(8)

Аутор бележи и један занимљиви моменат. Приликом сусрета са Црњанским у Лондону, Моша Пијаде јепотегао питање повратка Црњанског у земљу. ,,‘Па што сене враћаш кући?‘ наставио је Пијаде. ‘Мани, Мошо, теприче...‘ И тако су се растали.”(8) Ово показује да јеЦрњански био свестан да му под строгим комунистичкимрежимом нема места. Касније, како се његова вредност каописца није могла више да игнорише и како се његов утицајна млађе писце све више показивао, он је промениомишљење и пристао да се врати онамо где му је увек биломесто.

Црњански је био познат целог живота као „незгоданчовек”, и то се огледало и у Лондону. Аутор вели: „Као младчовек Црњански мора да је био кав- гаџија. Причао ми јекако је већ не знам кога сачекао пред радњом Геце Кона, сачворноватим штапом у руци, и упитао га: ‘Јесте ли випоручили да се чувам у Кнез Михајловој улици... Нема ту‘али‘, већ изволите поћи са мном да се обрачунамо намирнијем месту... ‘Причао ми је такође како су га у Лондонунеки зачикавали, а он поручио, мислим једном бившем ми-нистру или официру, нека дође у Хајд-Парк да сеобрачунају... Кад сам Црњанском рекао да му С. пре- бацујекако клопа на три стране, упита ме: ‘Јел било присутних?' -Не, разговарали смо по страни. ‘Иначе бих га тужио.‘”(19) Отом „клопању” на три стране (са емигрантима, код Енглеза икод режимлија) развила се читава афера, због чега јеЦрњански прекинуо многе везе са емигрантима. На пример, био је један од оснивача Удружења српских писаца иизгнанству, али је убрзо дао оставку на председништво.

Занимљива су запажања Црњанског о својим


Ревизионизам . Далеко од мирне Боснеколегама савременицима. О водећем песнику ДушануМатићу нема високо мишљење. Зове га „женски- петко" (уБеограду су га, касније, звали „тетка Душка”). Црњански јемного волео далматинског писца Сиба Миличића, каснијеубијеног од комуниста као југословенски националиста, аСтанислава Винавера је звао „Свињарев” због аљкавости, мада је сматрао да је био српски националиста. Другогједног песника надреалисту, Марка Ристића, Црњански јесматрао да је „ситна душа”. Ристић је написао поразничланак „Три мртва песника”, у које је уврстио Црњанског иРастка Петровића, због чега се ни Растко ни Црњански нисумогли да врате у Југославију одмах после рата. Растко нијени стигао да се врати јер је умро у Вашингтону одсунчанице. О Ристићу Црњански вели: „Марко никад нијеуспео да напише нешто ори- гинално... Увек се дивиоправим уметницима, а дивљење према мени претворио је умржњу. Сада обожава Крлежу. Он увек мора некога даобожава. Нека врста хомосексуалности.”(21)

Са водећим режимским књижевним крити- чаремМиланом Богдановићем Црњански је у почетку биопријатељ, али су се касније разишли из идеолошких разлогаи због Богдановићеве афере са младом женом, каснијењеговом супругом, која је умрла од његове сексуалнесиловитости. Иво Андрић је, по Црњанском, увек имао грднесреће у животу. Кад је добио Нобелову награду, Аћимовићје написао да је Црњански оригиналнији и значајнији писацод Андрића. Црњански га је опоменуо да ће му то донетинепријатности. „Андрић има пуно пријатеља, не самополитичких. Како објашњавате да је Искра тако лепо писалао Андрићу. Па Парежанин је, као Андрић, као Милица БабичБосанац.”(24) Најзад, о генералу Душану СимовићуЦрњански има врло лоше мишљење јер је „откривао највећетајне. Међу њима и да је заљубљен, изван брака. Чини мисе да му је чак једном писао једно љубавно писмо. У томслучају Црњански је био чиновник и треба га разумети, алигенерал је био оперетски.”(25)

Аћимовић је био свестан да Црњански није могаода проживи своје старе дане у избеглиштву, поготово не уједном хладном окружењу као што је Лондон. Предосећао једа ће се велики писац једног дана вратити у своју родину ипокушао је да нађе оправдање за то: „Он се враћа уотаџбину. Емиграција га није разумела, нити подржала, докје издржавала низ особа које ће нестати у историји. Емиграција није заслужила да Црњански с њом буде. Штаоно рече Данте о егзилу? И чиме завршава? ‘Начинистранку за себе самог.‘”(40)

Васа Михаиловић

1. Д. Р. Аћимовић, Са Црњанским у Лондону, 1961. (Минхен: Искра, 1979.), 40 стр. Бројеви страна цитата из овекњижице назначени су у тексту.

ОДЛОЖЕНО ПОСТАВЉАЊЕ СПОМЕН ПЛОЧЕ УКОЧЕВЈУ. Услед тешкоћа са словеначким властима окоувоза спомен плоче из Србије (чију смо фотографијуобјавили у Искри, 1. мај 2005.), постављање плоче надјамом у Кочевју је за сад одложено. Кад то буде могуће, обавестићемо наше читаоце. - Искра.

РЕГРУТИ У РС ОДБИЈАЈУ ДА СЕЗАВЕТУЈУ БиХ

Регрути у РС одбијају да се заветују БиХ имеђународна управа најављује казне. Европски пар- ламенттражи промену дејтонских решења, а из Републике Српскестижу одговори да су могуће и ини- цијативе о издвајању изБиХ.

Прошлог викенда у касарнама Војске РепубликеСрпске Мањача код Бањалуке и Билећа, приликомполагања свечане заклетве регрути су, без изузетка, одбили послушност својим старешинама и уместо Босни иХерцеговини заветовали су се Републици Српској. Родбинаи пријатељи извиждали су химну и заставу БиХ, а аплаузомпоздравили химну и заставу РС.

Све је било „к’о некад”. Само су улоге промењене. Пре петнаестак година Бошњаци и Хрвати звиждали сузаједничкој ЈНА и нису хтели у њу, а сад Срби неће војскукоју међународни медијатори, зајед- но са Сарајевом, креирају тако да неодољиво подсећа на ЈНА.

Било је ово прво полагање свечане заклетве поновом Закону по којем се у неколико етапа треба стићи дојединствених (кажу у Сарајеву) или зајед- ничких (кажу уБањалуци) оружаних снага БиХ. Неуспех на старту много јенаљутио целу међународну цивилну и војну управу у БиХ ииздали су заједничко саопштење (потписали су га НАТО, ОХР, ЕУ и амбаса- да САД у БиХ). Догађај суокарактерисали као „инци- дент који није могао доћи угорем тренутку”, захтевају истрагу, најављују кажњавање.

Шеф штаба НАТО у БиХ генерал Стивен Шукдодатно је одржао и конференцију за новинаре и најавиопонављање целе церемоније „јер је прекршен закон оодбрани БиХ”. И он и други међународни пред- ставницинајавили су кажњавање официра и поли- тичара у РС јерсумњају да је реч о „организовању усмереном противреформе одбране”.

Нико од њих, бар јавно, за сада није покушао даодговори на питање зашто су родитељи и друга родбинааплаузом, а било их је бар пет хиљада на војном полигону, подржали своју децу када су одбили послушност. И не самородбина, већ и најшира јавност у анкетама свих овдашњихмедија подржала је младе регруте. А сви су, без изузетка, изјавили да своју децу у ту будућу заједичку војску нећеслати.

Домаћа политичка елита у РС, вероватно збогстраха од казни, прилично немушто говори о истрази која сепредузима док један број невладиних органи- зација, пресвега оних које су настале као резултат последњег рата, јасно стаје на страну регрута. Тако Савез логораша уотвореном писму међунардној управи упозорава „нетражите немогуће” и поставља питање: „Мислите ли да јестварно могућа јединствена војска у БиХ када, свакодневно, највиши бошњачки представници српску војску, па и цијелинарод, нази- вају агресорским, злочиначким.” Доводећидаље у питање концепцију будуће војске, логораши питајузар има некога ко верује да би Хрвати из БиХ ратовалипротив Хрватске или Срби против Србије.

Сви они који нису склони пребрзом и површном


СВЕТИ АРХАНЂЕЛИКОД ПРИЗРЕНА

„Ради се о унапред смишљеном плану, а никако оспонтаним догађајима”.

Џонатан Ајл, директор краљевског институна оружаних снага у Лондону

Према народном предању, сматра се да је првидолазак цара Душана у Призрен био у вези са изборомместа за изградњу манастира. Легенда вели, да је изборпао на ово место због његовог завета Светим Арханђелимада ће подићи велику цркву (ма- настир) њима посвећену, уколико преболи неку тешку болест од које је тада боловао.

И када цар Душан преболи ову болест, изабраместо за манастир у клисури (или у сливу) реке Бистрице, недалеко од царског града Призрена, на коме су сеналазили остаци неког малог манастира, свакако српског изIX или X века. Када је средином 1331. године ступио напресто Србије, тада краљ Душан није имао ни пуне 23 године, а већ су га чекали и тешки и многобројни и веомаодговорни послови.

Баш у то време у Србији се градила једна однајвећих и најзначајнијих цркава (манастира) ВисокиДечани. И требало је још пуне четири године да би радовина њему били приведени крају.

Такође, за време задњег шиптарског геноцида надСрбима Косова и Метохије од 17. до 19. марта 2004. године и манастир Високи Дечани је у више навратагранатиран од подивљалих и разуларених арбанашкихруља.

Од завршетка дечанске цркве (манастира) нијепрошло ни пуних 8 година, а краљ Душан почео је мислитина изградњу манастира Светих арханђела Гаврила иМихаила. У смислу тога, 1343. године и долази у Призрен, да изда повељу манастиру Св. Петра Коришког, а из које севиди и његова намера да обнови и сазида манастир„краљевства ми Свете Арханђеле” (крсна слава Немањића). Остаци манас- тира и испоснице Св. Петра Коришког, налазе се близу села Корише (у Коришкој клисури), подстенама пла- нине Русенице, на двадесетак километара од

закључивању ово, за разлику од међународне управе, невиде као инцидент већ као само један од примера којипоказују стање босанскохерцеговачког друштва. Друштво уБиХ је дубоко подељено, каже социолог Брацо Ковачевић, иверује да „појавно и арбитрарно помирење”, колико једовољно међународним пред- ставницима, не решаваништа. У својим публикацијама упозорава да је помирењепроцес.

Тако, међутим, не размишља генерал Шук инајављује ново постројавање политичара и регрута. Збогсвог извештаја „да је све под контролом” или заиста мислида ће тако истински доћи до „мирне Босне”, нејасноје.

30.4.2005 Мирослав Антић <[email protected]>

Призрена.

Манастир Св. Петра Коришког је стар најмање 8 векова, док испосница постоји готово читави миленијум. (Св. Петар Коришки је био пустињак, који је живео у пећинама. Сахрањен је у својој испосници, а пред турском опасношћумошти су му пренете у мана- стир Црну Ријеку код НовогПазара).

Остаци овога манастира постоје и данас. Познатоје да су га рушили и скрнавили Турци, али су га скоропотпуно девастирали арнаутски бандити у XX веку.

Сем тога, наједној стени, изнад Коришке реке, надселом Коришом, у непосредној близини Призрена, опстају иданас оскудни остаци манастира посвећеног Св. МаркуКоришком. Изграђен је био средином 15. века. За времеПрвог светског рата, овај манастир је спаљен и разорен, абратство му је било растерано и побијено. Учинили су тоШиптари из фиса Кабаши. У interregnumu између двасветска рата је обновљен. Али га дивљи Арбанаси поновоуништавају 1941. године.

Посебна интересантност јесте, да је у овомманастиру сахрањен један од највећих српских задужбинараСима Андрејевић - Игуманов, познат и по томе што јеиздвојио средство за отварање Богословије: „Св. Ћирила иМетодија” у Призрену. Чак и његову надгробну плочу суразбили „демократији склони” Арнаути. (И то у доба Броза, када су највише били „угрожени” од мученичког срп- скогнарода).

У јесен 1347. године, сада већ као цар Душан(крунисан 1346. за „цара Срба и Грка)”, а исте године је иСрпска православна црква подигнута на нивоПатријаршије), српски суверен је опет у Призрену, збогсвога манастира да би му осветио темеље.

Две година касније, манастирска црква посвећенаСветим Арханђелима још није била покривена оловом, те јеуследила царска забрана извоза овога метала, све док сеона не покрије. Коначно, манастирска црква је завршена1352. године, као и цео манастирски комплекс.

Манастирски комплекс Светих Арханђела био јеопасан масивним зидом, а чиниле су га: велика црква, конаци, библиотека, трпезарија, болница и мала црквапосвећена Св. Николи.

Може се закључити да је мала црква билаизграђена пре велике и да је највероватније била нека врстамодела, кога је протомајстор начинио да покаже царуДушану како ће изгледати велика (уосталом изграђена су одистог материјала, а кубе мање цркве је било тачно дупломањег пречника од кубета велике цркве). О изградњи овогмонументалног храма старао се игуман Јаков, који ћекасније постати српско- православни митрополит у Серезу.

Српски средњевековни писци у својим тек-


Св. Арханђели ...стовима су упоређивали лепоту цркве Светих Арханђела салепотама највећих и најзначајнијих средњевековних цркава. Из тих текстова сазнајемо да је дечанска црква била већаод цркве Св. Арханђела и да је њена камена отплата лепшаод задужбине цара Душана. Али Свети Арханђели супоседовали лепшу камену пластику и патос од дечанскецркве.

Готово сви хроничари из тога времена се слажу утоме да је црква Светих Арханђела била једно однајзначајнијих и највелелепнијих остварења кул- туре утадањој Европи и говорили су, да не верују да овомманастиру: „има равна под сунцем небеским”.

Цар Душан је манастиру даровао 93 села, руд- никгвожђа у Топлици, много плодне земље и бројне винограде. Доделио му је на располагање и приходе од призренскецарине (1000 парпера). Уз све ово, манастир је добијаобесплатно уље из Бара, со из Широког Брда, рибу изСкадарског језера, свилу и вино из Пирота, мед и восак изСиринића, Неродимља и Штимља.

Када су Османлије заузеле Призрен (1455.) манастир је силно пострадао. Од друге половине 16. векапочиње његово неумитно пропадање и у конти- нуитетутраје све до 1615. године.

Тада га коначно уништава Синан-паша (нажалостпо мајци Србин) и његову грађу користи за изградњу својеџамије у Призрену, чији минарет и дан - данас доминира овим српским престоним градом.

Поред тога, грађа од манастира Светих Арханђела, задужбине цара Душана Силног у којој је и сахрањен(1355.), „послужила” је и за изградњу неких других турскихобјеката у Призрену и околним мести- ма (џамије, ханови, хамами и слично). О Светим арханђелима све до 1927. године није се знало ништа више сем онога што суприбележили српски сред- њевековни писци.

Јер до тада, у народу је преношено предање саколена на колено, да баш на том брежуљку зараслом укоров, на окуци реке Бистрице, а 3 километра од Призренасе налази царски манастир.

То веровање доводило је сваке године бројнисрпски народ са Косова и Метохије о летњем и јесењем Св. Арханђелу, на Сабор у Призрен. Наравно и на поменутибрежуљак, да се поред свитање помоли Богу, те тако одржии традицију и привилегију коју је манастир некада имао.

А те 1927. године, велики прегалац на испити-вању српске прошлости и културе, протојереј - ставрофор иуниверзитетски професор, др Радослав Грујић, у то времеуправник музеја у Скопљу, откопава тај мали брежуљак и„открива” поново манастир Светих Арханђела.

За непуних три месеца, уз помоћ војника изпризренског гарнизона и призренских богослова, дрРадослав Грујић откопава остатке двеју манастирскихцрква. Касније обимна археолошка истраживања, готово уцелости довела су до откривања и других објеката (њиховихостатака) манастирског комплекса, као и гроба СтрацимираБапшића, господара српске државе Зете.

Шесдесетих година XX века, рад на истражи- вањуСветих Арханђела је наставио Милан Ивановић, директорЗавода за заштиту споменика културе из Приштине, анешто касније извршена је конзервација остатакаманастира.

Духовна и материјална обнова манастира СветихАрханђела, као и реконструкција започела је 1995. године. Најпре је саграђен нови конак са капелом, где се уселилобратство, посебице познато по дуборезачкој вештини(дуборезачке минијатуре). Тако је царски манастир поновооживео после скоро 4 века.

Планове рашко - призренске епархије, да се уманастиру Светих Арханђела развија центар издавачкеделатности, онемогућава сасвим „хумани- тарнобомбардовање српског народа” (операција „Милоср-днианђео”) и нешто касније окупација свете српске земље одстране хуманоида из Кфора и Унмика (1999.).

Под ударом банди „демократичних” шиптар- скихтерориста и убица (иначе пешадије НАТО - пакта) међупрвима се нашло и братство манастира Светих Арханђела.

Тако је монах Харитон (Лукић) киднапован одстране арбанашких зликоваца на периферији Призрена 16. јуна 1999. године. После више месеци „трагања” за њим, а учему су испредњачили војници Кфора из немачкогконтигента, нађено је његово обезглављено тело. Сахрањен је у манастиру Црна Ријека (манастир његовогпострига).

Приликом прославе 650 година, од постојањанајзначајније задужбине цара Душана, 26. јула 2002. године, на присутне (дабоме Србе) упућено је вишепројектила. Упућени су са брда изнад манастира где постојерушевине утврђења Вишеград, које је познато и под именомПризренац или Горњи Град.

Природно починиоци су остали непознати. А оникоји су „штитили” окупљене Србе, припадници Кфора(Немци), нешто касније су објаснили да Срби иритирају„Албанце” јер на манастир истичу своју националну заставу, а користе и манастирска звона.

Да се манастиру Светих Арханђела не пише добробило је јасно још 21. јануара 2004. године. Тога дана, новинари немачке телевизије АРД снимали су репортажу оживоту српских монаха на Космету и Метохији, испредпорушене цркве Свете Тројице у Ђаковици и билинападнути од арнаутских сподоба.

Пре тога, немачки новинари су 5 дана провели уманастиру Светих Арханђела „пошто су хтели да виде какоизгледа кретати се под војном пратњом”. Онда су у среду(21. јануара) пожелели да виде Високе Дечене. По повраткуиз ове српске светиње, свратили су у Ђаковицу.

Тада је једна шиптарска дивљакуша, међу њимаприметила и српског монаха. Хистерично је почела даарлауче и одмах јој се придружило тридесе- так арнаутскихтерориста. Запавши у хистерични транс хорски су се драли„убице”, „нацисти” и „злочинци”. И на грађанском тргу уЂаковици јурнули су на минибус са новинарима, коме суодвалили браник. Седморица војника из немачкогобезбеђења


нису успели да их спрече, него су сви заједно утекли уоближњу италијанску базу. Само ни бежанија није билабезазлена, пошто су минибус и оклопни транс- портер сведо италијанске базе, као у криминалним филмовима јурилиса више аутомобила, побеснели Шиптари.

Сасвим природно о овоме догађају Рашко -призренска епархија је саопштењем обавестила јавност.

Као „реакција” на овакву недопустиву инфор-мацију, команда немачког Кфора је ускратила даљу пратњумонасима из манастира Светих Арханђела, а монаху којичува Владичански двор у Призрену обус- тавила једопремање хране.

Немачки војници који обезбеђују Владичански дворобавестили су српског монаха:

„да му неће достављати храну, јер немају кувара”!

А на његове молбе, да му дају бар хлеб који бацају, уследио је одговор:

„Имамо забрану контаката са српскимсвештеницима и они од нас више ништа не могуочекивати”!

На писмо игумана Германа, старешине СветихАрханђела, немачкој команди, да уколико већ не желе даспроведу истрагу о „инциденту” у Ђаковици, нека бар о томеобавесте јавност, уследила је казна манас- тиру, у видуискључивања струје.

На састанку игумана Германа у немчког пот-пуковника Кија Брикмана у Светим Арханђелима, охоли ибезобзирни Немац је:

„Оптужио Српску православну цркву и Србе за свешто се догађало на Косову (и Метохији) и поновиоупозорење да немачки Кфор неће обезбеђиватисрпски манастир и Владичански двор јер јебезбедност успостављена, иако је истовременоконстатовао да се обнова манас- тира Светих Козмеи Дамјана у Зочишту код Ораховца не можедозволити из безбедносних разлога”.

Ово уствари није и ништа друго до отворени прогонСрпске православне цркве и угрожавање вер- ских праваСрба од стране припадника немачког Кфора.

Уосталом у зони одговорности немачког Кфора јепорушено или сасвим уништено 30 српско - православнихцрква и манастира попут Свете Одигитрије и Мушутишту ивећ споменутих Светих Козме и Дамјана у Зочишту кодОраховца (пре мар- товског геноцида почињеног надСрбима).

Манастир Светих Архађела настрадао је 17. марта2004. године од стране шиптарских бандита. Српскасветиња је готово сравњена са земљом на очигледприпадника немачког Кфора.

Њих двадесетак је немо стајало и посматрало,

арнаутску руљу која је буквално ушетала у манастир, а дапритом нису испалили сузавац или употребили ватренооружје.

Напад на манастир је уследио после арбанашкихдемонстрација одржаних у Призрену у среду увече. Парадокс је у томе, да су чак три при- падника Косовскеполицијске службе, иначе Шиптари, дошли до манастира иупозорили немачке војнике на збивање у Призрену. Тражили су да се појача обезбеђење манастира исаветовали су им да поставе барикаде у клисури што овинису учинили. И тек када су Шиптари у виду стампедапочели да надиру у ма- настир, немачки војник је улетео уконак. Монасима је наређено да уђу у блиндирана возила ида напусте манастир. Уследила је онда пљачка манастира аонда паљевина са „Молотовљевим коктелима”.

Од целокупних манастирских вредности, па иличних докумената, монаси су успели да изнесу само деомоштију Св. Николаја (Велимировића), две сред- њевековнеиконе, своја јеванђеља и молитвенике. У манастиру јесагорела икона светог владике Николаја Велимировића којује насликала мати Макарија, игу- манија манастираСоколице, а за коју народ при- зренске области верује да јечудотворна.

Монаси су евакуисани у три километра удаљеносрпско село Средска, у којем је и база Кфора. Па иако сеналазе у чисто српском селу, монасима из манастираСветих Арханђела од стране немачких војника ниједозвољено никакво кретање.

Отац Герман, игуман манастира СветихАрханђела, са неколико монаха ипак се вратио у ову царскулавру 17. априла 2004. године, а убрзо се очекује иповратак осталог дела манастирског брат- ства.

Неколико дана после свих ових збивања на Косовуи Метохији, у Савету безбедности УН одржана је седница, са темом „међуетничко насиље на Косову”! Тадањиминистар иностраних послова СЦГ, Горан Свилановић(веома надарени анти-Србин и глоба- листички слугерања) нашао је за сходно да изјави:

„Немачка се у Савету безбедности УН најод-лучније супроставила усвајању декларације, којом бинасиље над косовским Србима било јаснодефинисано. Немачка води политику у прилогнезависности Косова, али то не ради само у својеиме”!

Министарство иностраних послова Немачкерезолутно је одбацило критику Свилановића као„неодговарајућу”!

А тезу Свилановића уствари је потврдио порт-парол немачког министарства иностраних послова ВалтерЛинднер који је рекао:

„да је већина чланова СБ прошле недеље биламишљења да све стране на Косову морају битипозване на умереност”!

18. април 2004. Др Војислав Недељковић


О књизи Љубомира Сарамандића

„ХОДОЧАШЋЕ НА КРФ"”Љубомир Сарамандић: „Ходочашће на Крф”, стр. 128,

24. см, фотографије, Београд. Театрон, 2004. Чигојаштампа.

* * *

Године 2003. држава Србије и Црне Горе орга-низовала је јубиларно ходочашће на острво Крф и Видо уЈонскоме мору, а прошле јесени је из пера ЉубомираСарамандића, кустоса у Српској кући на Крфу, изашлакњига са горњим насловом.

У књизи нема биографије писца, али по саз- нањуЉубомир Сарамандић потиче из патријархалне београдскепородице. Рођен је 1962. године у Београду, где је завршиосве школе и где је живео и радио све до 2001. године кадаје постављен за кус- тоса у Срлској кући на острву Крфу. Тује 2003. године био један од главних организатора врлоуспелог ходочашћа.

Књига има ова поглавља: предговор, Крф (Керкира, Корфу), кратка хронологија ратних догађаја 1914-1918., повлачење, Видо, санитет, војна органи- зација и опоравак, деца, Српска држава у изгнанству, песма, стваралаштво, вера, веза са Крфљанима, одлазак, споменици, ходочашће, познати Срби који су боравили на Крфу за време Првогсветског рата, борци српске војске чије мошти почивају умаузолеју на Виду, изводи из рецензија др Матеје Матејићаи др Петра Крестића и извори. Књига је богато илустрованаса 44 фотографије и два фотостата - текста у рукописуКрфске декларације коју су 7. јула 1917. године пот- писалиНикола Пашић и Анте Трумбић. На корициама су у бојиуметничке фотографије академских сликара ЗлаткаБомештара и Рожа Пауновића.

По наведеним насловима види се какав је тексткњиге, која се од почетка до краја чита са суза- ма у очима. Што даље одмичете, читајући страницу за страницом овеузбудљиве књиге, суза сузу не достиже.

Књига „Ходочашће на Крф” је епопеја српскогнарода за време Првог светског рата 1914-1918. године којаје нераздвојни део васцеле историје Срба од постања доданас. То је историја коју је полу- вековни комунистиичкирежим једноумља покушао да избрише из сећања српскогнарода и његове херојске повеснице. На срећу, није успео. Ова Сарамандићева књига то најречитије сведочи.

Писац је врло лепо компоновао књигу иако кратко, али веома језгровито, обрадио је борбу и мучеништвосрпског народа за време Првог светског рата. Нарочито јесвојим пером као уметничком кичи- цом осликао страдањесрпске војске при повлачењу преко Албаније и долазак наострво Крф и смрт хиља- да изнурених бораца који сусахрањивани у Плавој гробници на острву Виду, а које јеовековечио својом истоименом песмом велики српскипесник Милутин Бојић, који је умро у Солуну 1917. године.

Љубомир Сарамандић описујући боравак и животна Крфу изгнане Србије, пише да су са војском

на Крф дошли краљ Петар I, регент Александар, целокупнавлада Краљевине Србије на челу са Николом Пашићем, чланови Скупштине (123), ми- нистарстава и државнеустанове, тако да је на Крфу функционисала КраљевинаСрбија као суверена држава. Сликовито описује радминстарствава, међу којима се још тада као финансијскистручњак истакао Милан Стојадиновић, чиновникМинистарстава финансија који је са банкама у Паризу иЛондону вршио трансакције из српских златних резерви наострву Крфу, тако да је Српска влада својим средствимаисплаћивала плате војсци и чиновништву. Речју, иако натуђој територији, Краљевина Србија је живела и радила употпуности као самостална држава.

Уз прозни текст писац је унео и дивне песмеМилутина Бојића, Милана Ракића, Јована Дучића, Станислава Винавера и препев са француског језика песмеЕдмонд Ростана „Краљ Петрова четири вола”. Све овепесме само улепшавају епско казивање ЉубомираСарамандића, који је овом књиго подигао нови споменикхеројима са Крфа и Солунског фронта.

Нарочито је лепо описао српску децу која сузаједно са војском одступила и умирала по кршевимаАлбаније и на Крфу. О преживелима се старалоМинистарство просвете на челу са министром ЉубомДавидовићем који је преко четири хиљаде деце послао нашколовање у Француску, Енглеску и Швајцарску. Та деца ћесе доцније достојно одужити захвалној отаџбини.

Лепо је описао везе са Крфљанима, тако да су семного поженили са Гркињама. Међу њима и МиланСтојадиновић и Александар Цинцар Марковић. Јошспомиње како су многој крфској деци били кумови регентАлександар и српски официри.

Поред споменика подигнутих на Крфу, Сарамандићје описао и Костурницу на острву Виду, наводећи поазбучном реду имена 1.232 хероја чије кости ту леже. Тимеих је сачувао од заборава.

На крају наводи имена значајних српских личностина острву Крфу, па поред краља Петра I и регентаАлександра, наводи и Милана Недића, Димитрија Љотића, Станислава Кракова, песнике Растка Петровића, Владислава Петковића-Диса и друге.

Ово је дивна и несвакидашња књига, која служи начаст и понос не само писцу Љубомиру Сарамандићу, већ ивасцелом српском народу. Овом књигом писац јеовековечио славну српску генерацију из 1914-1918., која јесвојим херојством за сва време- на уздигла до неба српскогвојника чија су славна дела из Првог светског ратаисписана златним словима за сва и вечита времена.

Хвала из свег срца Љубомиру Сарамандићу наовој сјајној књизи, коју препоручујемо српском народу и наРодној груди и у расејању.

Бора М. Карапанџић


† PACTKO МАРЧЕТИЋУ Лондону је на Ускрс, 1. маја 2005., после дуже

болести и срчаног и можданог удара умро бившидобровољац и припадник „Белих орлова", омладинскеорганизације ЈНП Збора, Растко Марчетић.

Растко је рођен 19. децембра 1923. у Бјеловару, сада Хрватска, од оца Младена, среског начелника, и мајкеАнгелине. Школовао се у разним местима Југославије, какому се отац селио са службом. У Руми је 1940. каошеснаестогодишњи гим- назијалац ступио у омладинскуорганизацију ЈНП Збора. После окупације Југославије ипроглашења НДХ 1941. цела породица бежи у Београд, гдеРастко завршава гимназију и пошто је под немачкомокупаци- јом Универзитет био затворен, захваљујући свомта- ленту за језике, усавршава своје знање енглеског, немачког и француског, којима на крају течно говори ивлада. У Српске добровољце ступа 1943. године и ради уШтабу СДК као преводилац. После повлачења СДК уСловенију, Растко крајем марта 1945. постаје тумач у мисијипуковника Синише Пазарца, која је имала задатак да сепробије преко фронта у Италији до савезничког главногстана у Казерти и обавести надлежне о плануконцентрисаних националних снага у Словенији, тадаобједињених под командом замени- ка Драже Михаиловића, генерала Миодрага Дамјановића, за проглашење независнеСловеније, дела Краљевине Југославије, и довођењу краљаПетра II на тако ослобођену територију. Мисија, нажалост, није успела да се пробије преко ратног фронта у средњојИталији, те се нашла у Швајцарској, где је пуковникПазарац, пошто није успео да ту заин- тересује савезнике заплан националних снага у Словенији, распустио мисију, исам отишао у Беч. Растко се са још двојицом члановамисије поново пре- бацује у Италију и после многихперипетија враћа у састав СДК-а, тада у Форлију, средњаИталија. Касније из логора Еболи, јануара 1947., одлази сагрупом наших студената на студије теологије у англиканскиДорчестер колеџ код Оксфорд. После дипломирања ирасформирања колеџа, ради по бол- ницама као болничар, а 1949. добија посао у југословенској секцији Би-Би-Си-а уБуш хаусу као спикер. Ту ради низ година и истовременостудира на славистичком факултету (ССЕЕС) Лондонскогуни- верзитета и добија Б.А. диплому. Педесетих годинагуби посао спикера, јер је Би-Би-Си, на притисак Титовогрежима, морао на та места да постави људе из Југославије. У међувремену, 1950. године, режим у Београду хапсиРасткове родитеље због „одржавања везе санепријатељском емиграцијом". Отац је осуђен на 5, а мајка(која је у затвору и тучена) на 3 година робије. Послепуштања из пожаревачке Забеле, родитељи се придружујусиновима у Лондону и са њима остају све до своје смрти.

После Би-Би-Си-а, Растко постаје приватнипредузетник, али остаје политички активан у разнимакцијама југословенске емиграције. Године 1958. престаједа буде члан ЈНП Збора и заједно са остали- ма помажеРоку Калебу у припремама за стварање Јужнословенскогдемократског савеза, који је офор- мљен у Лондону, априла1960. Савез је имао гласила „Хрватску зору" и „Српскевидике". Растко је био стални сарадник „Видика". Поред тогасарађивао је и

са емиграцијом из источно европских земаља, подсовјетском влашћу, која је створила и своју Европску групу, чији је председник био Растко. После гашењаЈужнословенског демократског савеза, Растко је један одоснивача и дугогодишњи секретар „Демократских сусрета", групе интелектуалаца из свих југословенских република, која је формирана у Лондону 1980. Почетком 1990-их„Сусрети" су се угасили, а Растко преноси своју активностна Српски информациони центар при српској цркви уЛондону чији је задатак да брани „стрпску ствар" убританским медијима, који је активан све до падаСлободана Милошевића.

Сахрана покојног Растка обављена је 13. маја. Опело у цркви Св. Саве у Лондону служио је старешинахрама о. Милун Костић уз асистенцију осталих свештеникалондонске парохије, који се и опростио од свога парохијанапригодним словом. Растко је сахрањен на српском гробљу уБруквуду.

Породици, брату Немањи, Растковој деци иосталим сродницима наше искрено саучешће, а Растку некаје слава и хвала за све добро учињено за нацију и вечан мупомен у Царству Божјем!

Искра

† Влада Пантелић У Нијагару Фалсу, Канада, умро је 7. марта

2005. године, Влада Пантелић добровољац 2. батаљонаПрвог пука СДК, где је био пушкоми- траљезац и често сеистицао храброшћу.

Влада Пантелић се родио 1922. године недалекоВаљева. Пре рата радио је као помоћно особље умашинској индустрији. Под окупацијом одазива се међупрвима позиву генерала Недића и ступа у Српскедобровољце. У Србији учествује у свим борбама 2. батаљона против комуниста, а с јесени 1944. повлачи сеосталим добровољцима у Словенију. Потом маја 1945., после повлачења свих националних снага у Италију, пролази кроз све наше војно- избегличке логоре, прво уИталији, а од априла 1947. и у Немачкој, где на крају добијастатус „расељеног лица". Емигрирау Канаду 1951. инастањује се у Нијага Фалсу, где се запошљава каомеханичар у једној инжињерској фирми у којој ради све допензије.

Оженио се 1957. године Софијом Мазари, пореклом из Грчке Македоније. У браку су имали синаАлександра - Алексу и ћерку Хелен. Влада је био нарочитоактиван у црквеном животу нашег храма Св. Ђорђа у НијараФалсу, где је био и стални члан хора. Сахрањен је 10. марта. Опело је служио о. Дејан Обрадовић, који се иопростио од покојника истичући његову примернуцрквеност. У име српских доброво- љаца кратко се од Владеопростио Бора Драгашевић, словом које је прочиталаБорина супруга Драга. Сахрањен је на гробљу недалеко одцркве.

Владиној супрузи, деци и унучади наше искреносаучешће, а нашем другу Влади слава и хвала и вечан мупомен у Царству Христовом!

Искра


ПРОСЛАВА ЂУРЂЕВДАНАУ ЕНГЛЕСКОЈ

† ЈОВАН СИМИЋБивши Српски добровољци славили су у неде- љу

15. маја у Бирмингаму, средња Енглеска, своју славу Св. Великомученика и Победоносца Георгија. Литургију у цркви„Лазарици" служили су архијерејски заменик, протојереј-ставрофор о. Миленко Зебић, и надлежни парох, протојерејо. Александар Зебић. После литургије о. Миленко јепоздравио славаре и пожелео нам да наставимо сатрадицијом наше славе, Ђурђевдана, која датира од првихдана добровољачке борбе, догод то будемо могли. Потомсе приступило обреду резању славскога колача који суобавили о. Миленко и о. Александар са овогодишњимдомаћи- нима Живаном и Драгицом Лазаревић, Затим судобровољци, многи са својим породицама и гостима, прешли у црквену салу, где су послужени житом, а потом иручком које су спремиле ревносне домаћице Кола сестара.

После ручка поздравио је свечаре и њихове гостедомаћин, Живан Лазаревић, подсећајући их на суштинудобровољаштва и славе Ђурђевдана, па је потом ДрагомирПетровић - „Уча", домаћин славе следеће године, прочитаопоздраве добровољачких заједница из других земаља: Брала Стевановића из Сиднеја, Богдана Малешевића и ОтоХајнцла из Мелбурна - Аустралија; Мирка Чечавца изКанаде; Марка Сунаре из Милвоке и Боре Карапанџића изКливланда - САД, као и појединаца из Енглеске спреченихда учествују на слави: Миливоја Ђордаша, ДраганаЖивановића и Мише Чубрила. Остатак поподнева, стотинакокупљених добровољаца и њихових гостију, провели су усрдачним разговорима, са жељом, на растанку, да се инаредне године срет- ну у несмањеном броју.

Искра

СЛАВА ДОБРОВОЉАЦА У МЕЛБУРНУ

Бивши Српски добровољци у Мелбурну, Аустралија, прославили су 8. маја 2005. своју славу Св. Георгија.

Прво је у цркви оджан помен свим погинулим ипомрлим добровољцима, па се после послужења кољивом ипогачом прешло у црквену салу, где је обављен обредсечења славскога колача. Потом су прочитани поздравнителеграми и честитке других добровољачких заједница изсвета, па је домаћин славе, другопуковац друг Ото Хајнцл, поздравио слављенике и госте, подсећајући их на смисао изначај добровољаштва и славе дане борбе. Затим јепослужен славски ручак које су припремиле наше вреднедомаћице. Остатак времена су око педесетак окупљенихдобровољаца и њихових гостију провели у другарским ипријатељским разговорима.

Б. Малешевић

† Олга М. Павловић У Лондону је изненада умрла 25. априла 2005.

Олга Павловић (72), супруга нашег покојног друга МилорадаПавловића и сестра добровољца-инвалида, покојногДрагана Митровића из Оснабрика. Сахрањена је на српскомгробљу у Бруквуду 5. маја. Вечан јој помен!

У Волсолу код Бермингама преминуо је 13. маја о. г. наш друг бивши српски добровољац Јован Симиђ. ПокојниЈован је рођен 29. априла 1922. године у Имотском кодСплита. Његови родитељи, Стеван и Ана, васпитали сусвоја три сина, Бранка, Јована и Нику, да буду добрихришћани и родољуби.

Јованов стриц Јово имао је хотел у Алексан- дровојулици у Београду па је 1934. г. довео стари- јег Јовиногбрата Бранка, са намером да доцније доведе и Јована. Тосе и испунило крајем тридесетих, пошто је Јован положиомалу матуру. Нажалост, наишао је Други светски рат икобна 1941. година. Комунисти су почели своју крвавуреволуцију, а окупатор своју немилосрдну одмазду. ГенералНедић је позвао народ у одбрану виталних интереса иЈован Симић се одмах ставља на расположење. Ступио је уШести добровољачки одред. Водник му је био СаваАсановић из Сплита, командир чете потпоручник ИлијаПурић, који је на Солунском фронту од редова догурао допот- поручника, а командант одреда капетан Бога ПавловиКШести одред је одмах послат у Пожаревац, где су тадавођене жестоке борбе. Најпознатија је била у Петровцу наМлави, која је била позната као добровољачки Алказар.

У пролеће 1942. r., тад под командом резервногавијатичарског мајора и солунца Миодрага Јеличића, Шестиодред је премештен за Чачак, а одатле у Биоску на чувањепруге Ужице-Вишеград. Крајем 1942. године одред је дошаоу Обреновац, где је од њега формирана Друга чета првогбатаљона Српског добровољачког корпуса, коман- дир четеје био Ратко Обрадовић. Године 1944. формирани су пуковии Јован је провео цело време у првом батаљону Првог пука. Деветог октобра 1944. пук је прешао Савски мост уБеограду и кре- нуо за Словенију да би последњу биткуимао бранећи мостобран на Сочи код Горице.

Покојни Јован је учествовао у свим окршајима које јеимала његова јединица. Био је веома скроман човек, повучен и ћутљив - што је прилично ретка појава кодДалматинаца. Веома храбар и поуздан војник и као такавбио је унапређен у чин наредни- ка и одликован медаљомМилоша Обилиђа за храброст.

После боравка у логорима Форли и Еболи у Италији иМунстер лагеру у Немачкој, Јован се јавља за рад уБританији. Најдуже је радио у фабрици у Волсолу наконтроли квалитета све до пензије. Боловао је дуго времена

Сахрањен је 17.5. 2005. на локалном гробљу. Опело јеслужио о. Џон Накивил, а над отвореном раком са њим се уиме његових ратних другова опростио Марјан Берета.

Супрузи Јованки (Јоап), сину Павлу (Paul), унуцима иосталој родбини наше најискреније саучешће, а Јовану некамилостиви Господ подари мир и покој души.

ИСКРА


ПрилозиЗа успомену на др Драгојлу Пивац:

Господ нам Драгојлу створи Да њен живот проговори, Њено је срце ватра била, Над гробом јој лебди вила.

Док се другови још боре, Да зли иду у поноре. Још поносни хоће краља, Јер Он тој земљи ваља.

Милан Трубарац £10,-

Уместо воштанице на гроб друга Јовице Милетића Љуба Савић £10.- Раша Жунић £10.-

Поклон Искри Аца Вуковић (о слави) £10.- Хранислав Ђорђевић £ 5,- Жика Јанковић £ 5-

За успомену и дуго сећање на нашег дра- ror супруга и оца Радивоја Милинковића Супруга Лина и ћерке Јованка и Триша £10-

Уместо цвећа на гробове мојих добрих другова: о.Митрофана Хиландарца, Срдана Недељковића, Трифуна Карамандића, Ми- линка Новаковића, Борисава Васиљевића, браћу Константина, Мићу и Драгослава Мајерхофер, Боривоја Живановића, Драго- љуба Урошевић, Будимира Шпановић, Ацу Јовановића, Павла Косића, Мијата Барда- ка, Миливоја Станковића, Милорада Павловића, Милорада и Момчила Маса- ловић. Нека им буде вечна слава и хвала! Бане Лазаревић£30.-

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Izdavač i administradja (Publisher): Iskra Periodical 93 Bridgewater Drive. Northampton, NN3 3AF, England.

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić.

Rukopisi se ne vraćaju. Clanci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK.

Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16,- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama.

Cekove za „Iskra PeriodicaV' slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jađran". c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226. U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

„Искри”За успомену и уместо воштанице на гроб

Јовице Милетића Љубинка Барушић £ 5.-

Уместо цвећа на гроб браће Константина, Миће и Драгослава Мајерхофер Љубинка Барушић £ 5.-

Уместо цвећа на гроб недавно преминулеОлге Павловић, супруге покојног МилорадаПавловића Мирјана и Влада Љотић £ 20.-

Поводом 60. годишњице трагичногупокојења нашег учитеља Димитрија Љотића, мислимо на тај тужан дан, као и на свесудбоносне ратне дане у којима су многинаши дивни другови, у саставуДобровољачког корпуса или у осталимнационалним јединицама, положили својемладалачке животе на олтар Отаџбине.

Посебно носимо тугу и бол за својимнајближим и најдражим - родитељима, браћом и сестрама - као и за осталиммученицима српским који су са њимапострадали од усташког зулума и насиља..

Свима њима и онима из наше заједницекоји су нас напустили природном смрћу сведо ових дана, нека је слава и хвала и тра- јанпомен међу нама. Гојко и Деса Секулић А$ 100

Нека Господ подари покој душе дра-гог, доброг и незаборавног Душка МикићаГојко и Деса Секулић А$ 30

Нека Господ подари покој душе драгог друга Јовице Милетића Давид Петровић, СЦГ £ 9,-

Kao знак сећања на врло доброг друга Јовицу Милетића Александар Мирчић £30.-

Уместо цвећа на гроб госпође ОлгеПавловић, супруге покојног друга Мило- радаПавловића Драган Жинановић £10.-

Молимо се Господу да подари добром и драгом другу Миши Милосављевићу вечан покој и рајско насеље Стеван и Вера Ћурувија $ 30

Нека милостиви Господ подари покој душенедавно преминулог друга МишеМилосављевића, добровољца из најрани- јихдана добровољаштва Бошко и СашаБоровјевић А$ 50

Уместо воштанице на гробове вољених другова: Душка Микића „Џигибауа” и Велизара-Веље Ћосића М. K. и Добривоје Полуга „Чачанин” А$ 25

Нека Господ подари покој душе драгог друга Душка Микића Лујза Николић А$ 20 Владо Морети А$ 20

Сећања ради на покојног друга Ацу Богојевића Миша Јовановић £10,-

Поклон Искри Славиша Бабовић А$ 20О. Реља Д. Рацић, Немачка 12 евра

† Радивоје Милинковић У Питербороу, средња Енглеска,

преминуо је 30. марта о. г. наш друг, бивши припадник Српског доброво-љачког корпуса, Радивоје Милин-ковић, рођен 23.2.1921. г. у селу Ратариу Србији.

Покојни Радовије је ступио у седмучету другог батаљона Другог пукаС.Д.К. 1943. године. Он је учествовао усвим операцијама своје јединице уСрбији. Повукао се у јесен следећегодине са својом јединицом и осталимпуковима у Словенију. Имао је срећу даније у пролеће 1945. године отишао натерен и тако се са остатком кор- пусаповукао у Италију. Провео је целовреме у логорима Форлију и Еболију допреласка у Немачку - у Мунстер лагер.

После изласка из Мунстера при-јавио се за рад у Енглеску где је радиоу циглани све до пензионисања. Засобом оставља супругу Лину и ћеркеЈованку и Тришу.

Опело је 8.4.2005. обавио протаВидо Вуковић и сахранио га на гробљуу Истфилд Семетери.

Најискреније саучешће супрузиЛини и ћеркама од свих нас, а другуРадивоју нека милостиви Господподари покој душе у Царству Своме.

Мирослав Радојичић

† Милан Аранђеловић - Цига У Манчестеру је 19. априла 2005.

умро бивши добровољац, МиланАранђеловић - Цига.

Милан је рођен 23. новембра 1914. године у Дебру, Македонија. Живео је и радиоу Крагујевцу. У добровољце је ступио 1942. г. Био је прво у Петом одреду, а потом уАртиљеријском дивизиону. Милан није имаодеце, па се око његове сахране постараоњегов кум, такође бивши добровољац РајкоБрнчић. Сахрањен је на Новом гробљу уМанчестеру.

Опело у гробљанској капели служиоје надлежни парох, протојереј о. ЖаркоНедић. Милан је сахрањен поред своје давнопреминуле супруге.

Нашем саборцу Милану желимовечан покој души!

Б. Антуновић

„Дом који се дели мора пропасти” - рекао је Хростос. Никада и никоме делење и цепање није дало снаге.

Д.В.Љотић

Iskra 1 .juni 2005 31

Večernji list, Hrvatska

PLAŠKI - ŽIVOT U GRADIĆU ZA KOJI SE ČUJE SAMO KADA MJESNI POLITIČARI ODLUČE PROIZVESTI NOVI SKANDAL

„Uzeo Hrvat Srpkinju”

Došli ste zato što smo mi miješano stanovništvo,znam. Političari mijenjaju ploče s imenima ulica i kažu da se svadimo. I sad vi očekujete pucnjavu kao u Iraku, da Srbin prijeti Hrvatu i Hrvat Srbinu, da se Ijudi boje izaći iz kuće i dvorišta. Ali, sinko moj, toga nema - dočekala je ekipu Večernjeg lista pogrbljena, postarija žena odjevena u crninu na samom ulazu u općinu Plaški.

Svade se političari

- Ljudi se ovdje slažu ka’ braća, samo nas poli- tičari pokušavaju zavaditi. Zapamtite, u našem se mjestu svađaju samo općinski političari. Raji je puno bitnije imati za jelo i piće nego kako će nam se zvati ulice - dodaje Ana Kasipović, doseljenica iz Banjaluke.

Plaški se nalazi u kotlini, s južne strane omeđenoj blagim padinama Male Kapele. Maleni, zapušteni kućerci smješteni su uz glavnu cestu i nekoliko pokrajnjih uličica. Središtem mjesta dominira velika pravoslavna crkva oronula pročelja. Plaški ima oko 3000 stanovnika. Polovicu čine hrvatski prognanici iz okolice Banjaluke, a drugu polovicu Srbi. Od autoceste Zagreb - Split i čvorišta Ogulin dijeli ga samo petnaestak kilometara uske, izlokane, vijugave ceste. No, od moderne prometnice u neposrednoj blizini dobili su samo prašinu, buku i smrad kamiona koji se uspinju na Malu

SUŽIVOT - Šank bez nacionalnih podjela

U Plaškom su četiri kafića. Otvoreni su i za Hrvate i za Srbe. A nije to ni tako čudno, vlasnisi najpopularmjeg kafića, „Вагопа Kobre”, prijatelji su Hrvat Miroslav Turković i Srbin llija Supica. Zabrana nema, osim subotom navečer. Tada u „Kobri” uži- vaju mladi: zabavljaju se uz cajke do jedan sat poslije ponoći. Rijetko za kojim stolom, kaže konobar Petar, sjede samo Hrvati ili samo Srbi. - Zajedno smo proslavili oba Božića, tako ćemo i Uskrse, rođendane, imendane - zaključuje konobar.

Kapelu.

Plaščani se ne sjećaju kada je u mjestu otvoreno neko radno mjesto, trgovina, kafić ili kakav proizvodni pogon. Trećina je kuća u mjestu prazna, a mladi Ijudi, čim se domognu kakva posla, bježe glavom bez obzira.

Zaboravili su Plaški i Bog i vrag, kažu mještani bespomoćno sliježući ramenima.

Ipak, prošloga tjedna „sjetilo se” Plaškog dese- tak novinarskih ekipa, a nakon tko zna koliko mjeseci, Plaščani su svoje mjesto vidjeli i na televiziji. Srpska većina u općinskom vijeću odlučila je imena svim ulica- ma s imalo hrvatskim predznakom zamijeniti srpskima. Kako kažu mještani, njih nitko ništa nije pitao. Srbi i Hrvati složni su u tome da imena ulica ne treba mijenjati.

Adresa za novi trošak

- Bilo bi im bolje da su za novac potreban za nove pločice počistiii mjesto ili postavili još koji stup javne rasvjete. O razminiranju da i ne govorimo - kaže

Hrvat Marko Josipović. I jedni i drugi na nova imenaulica gledaju kao na još jedan trošak. Dva dana nakon odluke općinskih moćnika izračunali su da se ih nečiji hir stajati oko 1000 kuna.

- Putovnica, osobna karta, pa put do Ogulina. Samo je put do Ogulina i natrag 100 kuna. Ne može se za manje od 1000 kuna. A kako to platiti kad su prima- nja nešto više od 1000 kuna - pita Janja Marić iz Ulice Eugena Kvaternika te napominje da je njihova ulice u devet godina promijenila tri imena. Tko je Srbin, a tko Hrvat, Plaščanima nije važno. Te je tvrdnje Srbin Manajlo Klipa plastično opisao:

Romantika bez ograda

- Nema tome godinu dana, uzeli se momak i dje-

vojka, on Hrvat, ona Srpkinja. I svi smo išli u sva- tove, svi smo pjevali, veselili se. I budite sigurni, nije ovo zadnje „mješano” vjenčanje.

Nema biranja momka ili djevojke prema nacionalnosti.

-ni koji su prešli dvadesetu možda potiho i biraju, ali ovi mlađi... Njima je to nezamislivo i nepotreb- no. Sjede zajedno u škol- skim klupama, a rat i ne pamte - kaže Svetozar Radmanović Cuni, pomoćnik

tamošnjeg pravoslavnog svećenika.

I blagdane slave zajedno. Manajlo će u nedjelju svom susjedu Valentinu Klečini čestitati Uskrs, a ovaj će njemu istom čestitkom uzvratiti 1. svibnja, kada pravoslavni slave Uskrs.

- I pojesti će se i popiti, možda i zapjevati - potvrđuje V. Klečina spremno pozirajući fotoreporteru uza svoga susjeda.

No, ima i onih koji drukčije misle, kaže 22- godišnji Petar.

- Njih petero-šestero, i Hrvata i Srba, uvijek nešto potpaljuju. Nisu to nikakvi Ijudi. Ne žele raditi, samo se svađaju. Kad se gradila autocesta, mogli su raditi, a sjedili su kod kuće. Nekoliko puta pokušali su i nas zavaditi, ali nisu uspjeli. Dobili su po tamburi i sada je mir - ispričao je Petar.

(Preneo „Zajedničar", 5.5.2005.) Nikola Sever Šeni

bogoslovlje georgija florovskog - mikica ilić

Documents