Bogosluenje je osnova duhovnog ivota

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/kurir-19-10-2009/bogosluzenje-je-osnova-duhovnog-zivotaNijedan kolski predmet ne daje mogunost oveku da sazna svoje istinsko poreklo, svoj ljudski identitet, kao to to ini saznanje koje mu se nudi kroz uenje Crkve

Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu i Foi protojerej dr Dragomir Sando nedavno se oglasio knjigom Bogosluenje kao osnova obrazovanja vaspitanja, koju je objavila izdavaka kua Globosino Aleksandrija. Razgovaramo o znaaju bogosluenja, o crkvenom obrazovanju, o veronauci danas...

Kako ste doli na ideju o ovoj knjizi? Materijal koji je danas koncipiran i umiven bio je od pre nekoliko godina pa do danas u stanju radne verzije. Nastajao je prvenstveno za potrebe mog uea na javnim tribinama i seminarima kojima sam pristupao sa istom ozbiljnou i odgovornou. U prvom delu naglaeno je bogosluenje kao osnova obrazovanja. U drugom delu su obraene linosti i dogaaji vezani za najdublji smisao vaspitanja kao npr. o Svetom Savi, Sv. Vasiliju Ostrokom, Sv. Jovanu Zlatustom, Vidovdanu... sa namerom da se ivot i rad ovih svetih istakne kao oigledan i mogui nain i metod obrazovanja i vaspitanja danas u Crkvi, dravi, porodici... Trei deo knjige je neto strunijeg obima jer govori o didaktikim i metodikim problemima nastave i mogao bi najpre da poslui kao dodatna literatura za nae studente. U etvrtom delu ponovo se vraamo temi sa poetka jer je i samo bogosluenje po svojoj poruci neto od ega se polazi i emu se uvek vraamo.

Koliki je znaaj bogosluenja za obrazovanje i vaspitanje? Polazim od injenice da je onome koji nikada nije osetio bogosluenje teko objasniti ono to za verujueg oveka podrazumeva, a na prvom mestu - otkuda veza izmeu samog bogosluenja i vaspitanja sa obrazovanjem. U stvari, samo bogosluenje je potka i osnova u duhovnom ivotu oveka. To su eravica i mesto, sabirno soivo svega to je najvanije u smislenom postojanju nas ljudi. Bogu sluiti znai prvenstveno ponaati se kao Bog, delati, verovati, ljubiti, pridonositi ili uzvraati Bogu samo malo, gotovo neznatno na ono to dobijamo. Mesto za bogosluenje je raskre naeg okupljanja gde se sabrani i pripremljeni za to sabranje ispunjavamo molitvom, reju, pesmom, dodirom svetinje i njenom upotrebom ispunjavamo ivotnom hranom i piem. Na bogosluenju dobijamo odgovor kakvi smo i kakvi treba da budemo. Savreni na uitelj i pedagog nas ui na najpedagokiji nain svojim Jevaneljem kako se postaje obrazovan i vaspitan nudei nam savrenstvo i obraz svoj (otuda obrazovanje) i hranu kao metod dolaska do toga cilja (otuda vaspitanje-hranjenje-pitanje). Na bogosluenjima su nam ukljuena sva ula koja doivljavaju preobraajno-metamorfoznu svoju stvarnost. Zato se ja udim onima koji to ne osete, otkuda im snage da izdre teret koji ivot servira, a da se ne otvore prema izvoru blagodatne snage koja nam se daje onoliko koliko nam je potrebno ili koliko smo spremni da je primimo.

Koji je danas znaaj crkvenog obrazovanja? Nijedan kolski predmet, a pored kole nijedna drutvena niti socijalna institucija ne daje mogunost oveku da sazna svoje istinsko poreklo, svoj ljudski identitet, njegovo pravo dostojanstvo i meru njega kao linosti kao to e to biti saznanje koje mu nudi Crkva kroz svoje uenje. Crkva to ini preko svoje jerarhije na razne naine. Vidite kako ona prati oveka od njegovog roenja (krtenje ili rana molitvoslovlja, preko ispovesti, priea, venanja, molitvi za zdravlje, pa sve do ovekove smrti pa i dalje (opela i parastosi). U socijalnom smislu briga za nemone, bolesne, stare, u tamnicama... ta ima znaajnije od tog pitanja i traganja za odgovorom? Nigde neete nai savreniji nain postojanja i odnosa oveka sa samim sobom, odnosa prema drugom oveku, prema prirodi nego u Crkvi. Drugo je pitanje da li ga u potpunosti ili ga na pare traimo i dobijamo. Potom druga pitanja koja se odnose na moralne kodekse, odnos prema umetnosti raznih vidova, prema pravim naunim vrednostima, a ne poluvrednostima i polunaukom. Sve je to razlog da crkveno obrazovanje i vaspitanje moraju imati adekvatno mesto u savremenom kolstvu.

IVETI VEROM, NADOM I LJUBAVLJU Biti kulturan, znai prvenstveno biti kultivisan boanskim dobrom (kultus znai boanstvo), duhovno uen i nauen za razliku od svega to je nieg porekla od oveka. Sve je u Crkvi u najirem smislu podreeno prosveenju linosti jer kroz prosveenje se jedino dolazi do spasenja kao krajnjeg cilja naeg postojanja. Zato, pouavati se u veri znai iveti verom, nadom i ljubavlju, traiti i unositi vrednosti u sebe, a one se najbolje stiu teorijsko-praktinim ivotom - istie profesor Sando.

Kako gledate na injenicu da se u kolama podstie graansko vaspitanje? U prilog podstreku roditelja i dece da se opredele za graansko, poetkom ove kolske godine na ulicama su osvanuli bilbordi, a bilo ih je ak i u autobusima gradskog saobraaja... Nemam nameru da favorizujem veronauku, ali polazim od injenice da smo se traili unazad dvadesetak godina. Od onih koji su samo intuitivno ili zbog Evrope uveli versku nastavu ne treba traiti potpunu iskrenost u ono to je sada naa stvarnost. A i kako bi? Pravi odgovor bi trebalo traiti od Grka, Turaka, Italijana, Austrijanaca, Nemaca... i njih koji nikada nisu prekidali kontinuitet verske nastave i pitati ih: ta za vas znai nastava te vrste? Samo bismo od njih dobili pravi odgovor. Razumem da je trebalo mnogo snage u jednom bezbonom periodu od ezdeset godina sve presei i rei da verska nastava ima svoje mesto u redovnom kolskom sistemu. Ali pogledajte kakav je sve status imala veronauka za samo osam godina od uvoenja u kole, da bi joj od pre nekoliko godina vrlo veto kao suparnika uveli graansko vaspitanje. Govorilo se da nemamo iskustva, te nemamo adekvatno osposobljene verouitelje, plan i program... Sada to sve imamo i znamo vie o tom nainu obrazovanja nego oni koji nam dre lekcije. Ali je nedopustivo da se verska nastava tretira kao pastore, da nije dostojanstvena i ravnopravna kao ostali predmeti u koli. Primeena je itava kolegijalna kampanja da pojedini nastavnici koji ostaju bez asova prosto namiu asove iz graanskog nautrb verske nastave. A deca i roditelji linijom manjeg otpora prihvataju ono to im se ini bezbednijim. Zato ne moemo govoriti, izuzev asnih primera, o korektnom odnosu i zastupljenosti verske nastave u redovnom kolskom sistemu kod nas.

Autor:Mila Milosavljevi