boÆidar grujoviÑ (teodor filipoviÑ) kao pravni filozof …

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu,

XXXVIII

, 2/2004

61

UDK 340.12 (497.11) “18”Izvorni nauåni rad

Predato: decembar 2004.

BIBLID: 0550-2179, 38 (2004) 2:1: p. 61-82

Dr Milijan Popoviñ, redovni profesor (u penziji)Pravnog fakulteta u Novom Sadu

BOÆIDAR GRUJOVIÑ (TEODOR FILIPOVIÑ)

KAO PRAVNI FILOZOF

I PRVI SRPSKI USTAVOPISAC

Saæetak:

Boæidar Grujoviñ (Teodor Filipoviñ) spada u red najznaåaj-nijih, najdarovitijih i najplemenitijih liånosti koje su delovale u vremevaskrsa dræave srpske.

Zasluge Boæidara Grujoviña su ogromne na filozofsko-pravnom planu.On se sa velikim æarom zalagao za zakonitost, vladavinu prava i socijalnupravdu. Zaåetnik je i utemeyivaå liberalne misli u Srbiji. Zadojen idejamarevolucionarnog prirodnog prava, on je prenosio u ustaniåku Srbiju porukesadræane u Deklaraciji prava åoveka i graœanina od 1789. god., a posebno onekoje se odnose na slobodu, svojinu i yudsko dostojanstvo.

Velike su zasluge Boæidara Grujoviña i u pogledu postavyawa ustav-nih temeya u novoj srpskoj dræavi. On je autor Uredbe o Pravitelstvujuã-åem sovjetu, jednom od najznaåajnijih organa u Prvom srpskom ustanku. Zatoga s pravom smatramo prvim srpskim ustavopiscem.

Kyuåne reåi:

zakon, vladavina prava, sloboda, svojina, yudsko dosto-janstvo, razum, pravda, ustav, Pravitelstvujuãåi sovjet.

Uvodne napomene

Naã poznati istoriåar i dræavnik Stojan Novakoviñ nazvao je Prvisrpski ustanak “vaskrsom dræave srpske”, a wegovu suãtinu najboye je izra-

Dr Milijan Popoviñ,

Boæidar Grujoviñ kao pravni filozof i prvi srpski ustavopisac

(str. 61-82)

62

zio nemaåki istoriåar Leopold Ranke koji je prvi izaãao sa tezom da je tobila revolucija. Naravno, nije ovde prilika da se o tome govori. Dovoyno jesamo da se ukaæe na åiwenicu da je Prvim srpskim ustankom oboren osmanskifeudalizam i stvorene pretpostavke za stvarawe graœanskog druãtva. Prvisrpski ustanak nije bio samo oslobodilaåki rat protiv Osmanskog carstva,veñ i svojevrsna buræoaska revolucija. Feudalna svojina potiskivana je pri-vatnom svojinom, a feudalna ideologija, graœanskom ideologijom. Namestofeudalaca postepeno se formira buræoazija. Prvim srpskim ustankom poåi-we radikalna izmena postojeñe zbiye u ekonomskoj, politiåkoj i ideoloãkojsferi druãtva, a to i jeste suãtina svake revolucije. Srpska revolucija nijetrajala kratko vreme, kao ãto to uostalom nije bio sluåaj ni sa Francuskomburæoaskom revolucijom od 1789. god. Revolucija je zapoåeta Prvim, a nastav-yena Drugim srpskim ustankom. Dodajmo joã da su Prvim srpskim ustankomudareni temeyi srpskoj nacionalnoj dræavi i da je, pored toga, nastala misaoo ujediwewu svih srpskih zemaya, odnosno o ujediwewu celokupnog srpstva.

Svaku radikalnu izmenu sveta prati i misao o woj. Filozofski i drugipogledi koji saåiwavaju tu novu ideologiju idu åesto daleko ispred svog vre-mena. Tako, na primer, pojedine ideje velike Francuske buræoaske revolucijejoã uvek åekaju svoje ozbiyewe. One åekaju neke nove druãtvene prilike itraæe neke nove yude. Sliåan je sluåaj i sa mnogim idejama koje je iznedrilasrpska revolucija.

U ovom radu biñe predstavyene filozofskopravne ideje Boæidara Gru-joviña (Teodora Filipoviña)

1

nastale u jeku Prvog srpskog ustanka, biñe pri-kazan i wegov rad kao prvog srpskog ustavopisca.

1

O Boæidaru Grujoviñu, åije je u stvari pravo ime Teodor Filipoviñ, pisali su i wegovisavremenici, svako na svoj naåin: Prota Matija Nenadoviñ,

Memoari,

Novi Sad

–

Beograd, Mati-ca srpska

–

Srpska kwiæevna zadruga, 1969., Vuk Stef. Karaqiñ,

Pravitelstvujuãåi sovjetserbski,

u kwizi

Prvi i Drugi srpski ustanak. Æivot i obiåaji naroda srpskog,

Novi Sad

–

Be-ograd, Matica srpska

–

Srpska kwiæevna zadruga, 1969., Lazar Arsenijeviñ Batalaka,

Istorijasrpskog ustanka,

kwiga

I

,

Beograd, Prosveta, 1988, a u novije vreme monografiju o Grujoviñunapisao je Milovan Ristiñ,

Ustaniåki zakonopisac Teodor Filipoviñ (Boæidar Grujoviñ),

Beograd, Prosveta, 1953, a Danilo N. Basta raspravu

Æivotni put Boæidara Grujoviña(Teodora Filipoviña),

u zborniku

Liberalna misao u Srbiji.

Prilozi istoriji liberalizma odkraja

XVIII

do sredine

XX

veka, Beograd, 2001 (urednici zbornika: prof. dr Jovica Trkuya iprof. dr Dragoyub Popoviñ). Zanimyive opservacije o Grujoviñu kao ustavopiscu moæemo nañii kod Stojana Novakoviña

Ustavno pitawe i zakoni Karaœorœeva vremena.

Studija o postawu irazviñu vrhovne i srediãwe vlasti u Srbiji 1805-1811, Beograd, Izdawe zaduæbine Ilije M.Kolarca, 1907, zatim Jaãe Prodanoviña,

Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji,

Beograd,Geca Kon, bez godine izdawa, kao i kod Vase Åubriloviña,

Istorija politiåke misli u Srbiji

XIX

veka,

Beograd, Prosveta, 1958 i Slobodana Jovanoviña

Karaœorœe i wegove vojvode,

u kwizi

Iz istorije i kwiæevnosti

I,

Beograd, BIGZ, 1991 (sabrana dela Slobodana Jovanoviña, tom 11).U novije vreme pisali su i neki drugi pisci o Boæidaru Grujoviñu. Tako je Sneæana Saviñ usvojoj kwizi

Poåeci teorije i filozofije prava u Srba

(Bawa Luka, Pravni fakultet, 1998)jedan odeyak posvetila Boæidaru Grujoviñu a, takoœe, i Jovo Radoã u svojoj doktorskoj diser-taciji

Poåeci filozofije prava kod Srba,

Novi Sad, Prometej, 2000. Vredan je pomena i ålanakRada Vl. Radoviña

Demokratsko prirodno pravo u politiåkoj i pravnoj filosofiji BoæeGrujoviña,

objavyen u Arhivu za pravne i druãtvene nauke br. 1-6/1940., kao i ålanak TihomiraVasiyeviña

Zakoni Karaœorœeva vremena,

objavyen u Zborniku radova Pravnog fakulteta uNovom Sadu,

XXI

, 1-3/1987.


XXXVIII

, 2/2004

63

I

Boæidar Grujoviñ kao pravni filozof

U

Memoarima

prote Matije Nenadoviña, koje je izdao wegov sin, kwi-æevnik Yubomir P. Nenadoviñ 1867 god., u Beogradu, sadræano je sedam ãtam-panih stranica Grujoviñevih i to

Za pamjat

(str. 292-294) i

Slovo

(str. 295-297). Ovde, naravno, ostavyam po strani Grujoviñev

Dnevnik

i prepisku koju jeobavyao poglavito po nalogu ustaniåkih voœa, posebno vrhovnog voædaKaraœorœa, a delom i po vlastitoj inicijativi. Ta prepiska ga predstavya kaodiplomatu i kao rodoyuba koji promiãyeno i sa oduãevyewem radi na ujedi-wewu Srba, ali se ne odnosi na temu koja je predmet ovog rada.

Navedenih sedam stranica teksta su u stvari jedino pravo izvorno sve-doåanstvo o Grujoviñu kao pravnom filozofu i prvom srpskom ustavopiscu.Tih nekoliko stranica teksta napisao je, po svemu sudeñi, u veoma kratkomvremenu. Grujoviñ je preãao u Srbiju marta 1805. god., a tekstovi

Za pamjat

i

Slovo

bili su pripremyeni za upotrebu za Veliku Gospojinu, 15. avgusta (postarom kalendaru) 1805. god. Ako se ima u vidu da je Boæidar Grujoviñ, zajednosa protom Matijom Nenadoviñem, uåestvovao i u ratnim pohodima u junu i julu1805. god., onda se moæe osnovano pretpostaviti da su navedeni tekstovi na-pisani u aprilu i maju 1805. god.

Mada ova dva Grujoviñeva teksta åine celinu, Grujoviña kao pravnog fi-lozofa prepoznajemo samo po tekstu Slovo (tj. Beseda) koje je bilo pripremye-no da se izgovori povodom usvajawa Uredbe o Pravitelstvujuãåem sovjetu ipovodom izbora wegovih prvih ålanova na Narodnoj skupãtini planiranoj dase odræi na Veliku Gospojinu 1805. god. u manastiru Bogovaœa.

Beseda

je delom obrazloæewe navedene Uredbe, a preteænim delom fi-lozofsko-politiåki manifest ustaniåke Srbije.

Kad je pisao

Besedu,

Grujoviñ je imao trideset godina. Bio je neænogzdravya, jektiåav i ta ñe ga bolest pokositi za nepune dve godine. Ovo napo-miwem zbog toga ãto izgleda samo iz duha veoma mladog åoveka moæe da po-tekne snaæna i originalna misao, a iskazana lepotom koja ima antologijskikarakter. Po svemu sudeñi Grujoviñeva

Beseda

po kratkoñi i snazi i sa takoznaåajnim porukama, koje se ulivaju i u naãu savremenost i traæe svoje ozbi-yewe, je bez premca kod Srba.

Kako sam veñ napomenuo, Grujoviñ svoju

Besedu

nikada nije izgovorio.Ali, hvala Bogu, ona je ostala saåuvana zahvayujuñi proti Matiji Nenado-viñu. Moæemo samo da æalimo ãto je izgubyeno “nekoliko listova”, kako ka-æe Protin sin kwiæevnik Yubomir Nenadoviñ (u napomeni, na str. 295).

Grujoviñeva

Beseda

bi mogla biti raãålawena na åetiri celine: pojamzakona, znaåaj zakona, vladavina prava i duænosti dræave. Prvo ñu predstav-iti izvorno Grujoviñevu filozofskopravnu misao, a potom ñu izneti nekaprotivureåna tumaåewa te, iste, Grujoviñeve misli.



(str. 61-82)

64

1. Pojam zakona

Zakon se, prvo, odreœuje sa wegove unutraãwe, suãtinske strane kao na-rodna voya (“voya vilajetska”). To je svakako u duhu ideja Francuske bur-æoaske revolucije, a pre svega wenog glavnog ideologa Æan-Æak Rusoa, madaipak u odredbi pojma zakona postoji jedna razlika. Kod Rusoa je pravo izrazopãte voye, a kod Grujoviña, pravo je opãta voya. Kakve to moæe da ima fi-lozofskopravne posledice, videñe se kasnije.

Ova suãtinska strana zakona, narodna voya, impregnirana je moralom.Kako kaæe Grujoviñ, zakon “dobro zapoveda, a zlo zapreãåava” (str. 295). Dokje Georg Jelinek pravo odreœivao kao “minimum morala”, za Grujoviña je pra-vo (zakon) sam moral. Moæe da se kaæe: moral se izraæava u pravnom obliku.Takoœe, moæe da se kaæe: pravo je identiåno, ako se posmatra sadræinski, samoralom. U svakom sluåaju postoji jedinstvo izmeœu morala i prava: moral jesadræina, a pravo forma koja tu sadræinu izraæava.

Ideja o identiånosti prava sa moralom je stara ideja. Ona se moæe nañii u spisima antiåkih gråkih filozofa Platona i Aristotela. Toj ideji jeKant u novo doba dao novu snagu, ali u neãto izmewenom obliku. Mada nijeidentiåno sa moralom, pravo je vezano za moral. Uostalom, ono proistiåe izmorala. Tako shvañeno, pravo je uæe od morala, mada je u svakom trenutku iden-tiåno s jednim delom morala.

Navedeno glediãte o odnosu prava i morala deli i Feodor Taranovskiu svojoj

Enciklopediji prava

(Beograd 1923), a sliåno misli i Œorœe Tasiñ. Utom pogledu posebno su karakteristiåni pojedini delovi wegovog

Uvoda u prav-ne nauke

(Beograd, 1933).Kako je veñ reåeno, Grujoviñevo glediãte o odnosu prava i morala moæe

da se izrazi jednom jednostavnom formulom: pravo je forma, a moral sadræi-na. Da je moral sadræina zakona vidi se jasno i iz sledeñeg Grujoviñevog stava:“zakon dobre, zasluæne da nagradi, a zle, nepokorne, lewive u sluæbi da kaã-tiguje” (str. 295).

I iz drugih, dodatnih Grujoviñevih misli, po svojoj prirodi filozof-skih, potvrœuje se poåetni stav da je moral sadræina zakona. On kaæe da “za-kon razuman i pravedan biti mora” (str. 295). Pomiwawe razuma i pravde ovdeima osobeno znaåewe. Ãto se tiåe pravde, ona je u osnovi moralna kategorija.Prema tome, kad se kaæe da zakon mora biti pravedan, onda je to samo drugi na-åin izraæavawa. Pomiwawe razuma, uz pravdu, ukazuje, na prvi pogled, na ra-cionalistiåku (umnu) varijantu prirodnog prava. Veñ od

XVI

veka boæanskoprirodno pravo bilo je prevladano racionalnim (umnim) prirodnim pravom.

Sad se pokazuje da zakon koji je razuman (uman), mora da bude i pravedan.Time se vrañamo i na Aristotelovu misao, najboye predstavyenu u wegovoj

Politici

, ali i

Nikomahovoj etici

, da kad u jednoj zemyi vlada (umni) za-kon, onda tu vlada i Bog (i åovek), a kad vlada åovek, bez oslonca na umni za-kon, onda vlada zver.


XXXVIII

, 2/2004

65

2. Znaåaj zakona

O znaåaju zakona za narod i dræavu Grujoviñ govori duboko i jedno-stavno, na naåin da to moæe da shvati svako. Tako on kaæe da je “zakon vilajetu(narodu) to ãto je jednom åoveku rana, piñe, vazduh, odelo i kuña” (str. 295).Narod bez zakona pada u ropstvo. Grujoviñ kaæe: “kako åovek kod rane i piña iproåe nestane umreti mora tako i vilajet (narod) bez zakona mora da pro-padne, da opet u robstvo doœe i da se sa svim rastrgne i pogine” (str. 295). Pritom, naravno, Grujoviñ ne misli na bilo kakav zakon, veñ na zakon sa moral-nom sadræinom: “no zakon tako kao i rana, mora dobar biti” (str. 295).

Pitawe je, meœutim, kako se dolazi do dobrog zakona “pod kojim ñe vila-jet åestit i sreñan biti, krepko i tverdo stajati i od kolena na koleno slav-niji i åestitiji biti” (str. 295)? Na to pitawe, kaæe Grujoviñ, “treba pametnoda odgovorimo”, poãto od toga “sreña i nesreña narodna zavisi” (str. 295). Dabismo odgovorili na to pitawe moramo se osloniti na naãe “srce i duãu”.Odgovor, dakle, treba da proistekne iz dubine naãeg biña: iz intuicije,oseñawa i razuma. Svako nasluñuje i zna, i bez posebnog obrazovawa, ako je uzto i poãten (tj. moralan) da je opravdano da se pokorava razumu i pravdi. Gru-joviñ kaæe: “ove ñu (razum i pravdu

–

M. P.) do smerti moje i gladan i æedan igo i bos, verno sluãati” (str. 295-296). Tako misli i govori ne samo odrastaoåovek, i muãkarac i æena, veñ i “dete ovako govori, u sercu svome: zapovedajmi razumno i tvori mi pravdu, pak ñu za te u nuædi i krv proliti” (str. 296).Åak se i krivac priklawa ovim i ovakvim postulatima i odobrava ih: “ti sime razumno i pravedno sudio, svaku ñu kaãtigu rado pretrpeti” (str. 296). Akad je veñ tako, Grujoviñ se egzaltirano pita: “moæe li ãtogod na svetu, lep-ãe, slaœe i milije biti” od takvog stava osuœenog krivca (str. 296)?

Sintetiåki izraæavajuñi pomenute misli Grujoviñ kaæe: “Razum daklei pravda jesu dve polovine blagopoluåija. Gdi razuma i pravde nema, tu nemazakona” (str. 296).

3. Vladavina prava

Meœu najvaænije temeye moderne demokratske dræave svakako spadajuvladavina prava (anglosaksonski princip) i pravna dræava (evropskokonti-nentalni princip). Oba su principa sa sliånom, gotovo identiånom sadræi-nom. Ipak, postoji i jedna vaæna razlika. Vladavina prava pretpostavya uvekpostojawe zakona sa odreœenom sadræinom, koja je korespondentna sa moralomi pravdom

2

. Meœutim, pravna dræava se u nekim svojim pojavnim oblicima nebrine za kvalitet zakona. Bitno je samo da se zakoni poãtuju, bez obzira nawihovu sadræinu.

2

V. Lidija R. Basta,

Anglosaksonski konstitucionalizam u teoriji i praksi,

doktorskadisertacija, Beograd, 1982.



(str. 61-82)

66

Grujoviñevo zalagawe za vladavinu zakona, koji je uman i pravedan, seviãe uklapa u princip vladavine prava nego li pravne dræave. Da li je Grujo-viñ bio u prilici da prati i prouåava i englesku pravnu kwiæevnost, teãkoje reñi. Wemu su svakako bili bliæi nemaåki i francuski pravni pisci i fi-lozofi, pored ugarskih i ruskih. Moæda je i on sam kao snaæan duh doãao naideju vladavine prava koja se prepliñe i poklapa sa anglosaksonskom teorijom.

Karakteristiåne su Grujoviñeve misli da je zakon “prvi dakle gospodari sudija u vilajetu (narodu)” i da pod wim “moradu i gospodari i poglavari isovjet pravitelstvujuãåi (opãta kancelarija) i svjaãåenstvo, i vojinstvo, isav narod biti” (str. 295). Prema tome, zakon obavezuje ne samo graœane, veñ idræavnu vlast, pa i vrhovnu dræavnu vlast (Pravitelstvujuãåi sovjet). Umes-to dotadaãwih staleãkih povlastica i samovoye i arbitrernosti uprave isuda

–

zakon kao jednaka mera za sve. A to je, oåito je, potpuno u duhu modernogburæoaskog druãtva, engleske ustavnosti i ideala Francuske buræoaske re-volucije.

Da bi se u Srbiji obezbedila vladavina prava, potrebno je, kaæe Grujo-viñ, “da podignemo i da dobro utvrdimo ova dva reda:

razum i pravdu

i da ihdobro ukrepimo sa celom naãom snagom, da se svaka sila i snaga wima pokori”(str. 296). Zakon, ali uman i pravedan, “da nam prvi gospodar i zapovednik bude”(str. 296). S druge strane, “on ñe nas braniti i svobodu i voynost saåuvati”(str. 296).

Grujoviñ je sasvim moderan mislilac i odliåan posmatraå druãtvenestvarnosti. On taåno zapaæa da u odsustvu zakona, tamo “gdi jedan ili viãe posvojoj voyi zapovedaju, zakon ne sluãaju, no ono ãto hoñe åine, tu je umro vi-lajet, tu nema slobode, nema sigurnosti, nema dobra, veñ je onde pustailuk i aj-dukluk, samo pod drugim imenom” (str. 296). Teãko da se moæe na jednostavnijii razumyiviji naåin opisati stawe bezakowa i tiranija vlasti. Antipodstawu bezakowa je dobro ureœena zemya sa vladavinom prava: “Gdi je dobrakonstitucija, tj. gdi je dobro ustanovyewe zakona, i gdi je dobro ureœena vlastpod zakonom, tu je svoboda, tu je voynost” (str. 296).

Iz navedenog Grujoviñevog stava mogao bi da se izvede zakyuåak da onpod ustavom (konstitucijom) podrazumeva pravni akt kojim se ustanovyava po-redak vladavine (vayanih) zakona i pravno ureœuje i ograniåava dræavnavlast. To povlaåi za sobom i postojawe demokratskih prava i sloboda. Takvoshvatawe ustava u materijalnom smislu je kombinacija pravnog, dræavno-orga-nizacionog i politiåkog merila, kako ñe biti pokazano u drugom delu rada.Vaæno je da su graœani obezbeœeni od arbitrernosti vlasti: “nitko u naroduda nema vlasti ni najmawem siromahu zla åiniti, a osobito onaj, koga je narodza sudiju i zapovednika izabrao, ne samo da ne sme ni najmawe zlo åiniti, negoda mora u svakoj prilici dobro åiniti, naåe bo nije dostojan sudija i poglavarbiti” (str. 296).


XXXVIII

, 2/2004

67

4. Duænosti dræave

Grujoviñ ne govori o pravima dræave, veñ samo o wenim duænostima. Onnavodi samo dve duænosti dræave. Jedna se odnosi na oåuvawe pravne sigur-nosti, a druga na oåuvawe slobode.

Pravna sigurnost je svakako jedna od glavnih pravnih vrednosti moder-nog buræoaskog druãtva. Buræoasku dræavu koja hoñe da bude pravna dræava,namesto dotadaãwe feudalne dræave koja je bila policijska dræava, u kojoj jevladala samovoya i pravna nesigurnost, svakako obeleæava pravna sigurnost.Od pravnih vrednosti ona upravo izbija u prvi plan. Grujoviñu je to sasvimjasno i zato on kaæe: “Prva je duænost poglavara starati se da je u vilajetu(narodu) svaki siguran za sebe, za æivot svoj, za decu i æenu svoju, za dom, ima-we i åast svoju. Sigurnost 1.

æivota,

2.

imawa,

i 3.

åasti,

svako da, i ono detekoje joã rodilo nije, iãte od zapovednika; i ako poglavar wima svima æivot,imawe i åast saåuvati neñe, ili ne moæe, nije dostojan poglavar biti” (str.296-297). Ovde se u prvi plan istiåu pravo na æivot, pravo na svojinu i pravona åast i dostojanstvo (kao liåno neimovinsko pravo). To su temeyi novogpravnog poretka, koje je veñ proklamovala velika Francuska buræoaska revo-lucija. Duhovni izvor ovih Grujoviñevih ideja oåito potiåe sa te strane, ãtose moæe lako pokazati poreœewem Grujoviñevog teksta s tekstom

Deklaracijeo pravima åoveka i graœanina

od 1789 god.Drugu duænost dræave Grujoviñ ovako odreœuje: “duænost poglavara je

osloboditi neosloboœene i

slobodu

vilajetsku saåuvati” (str. 297). Naravno,uz privatnu svojinu ide i sloboda kao temeyna vrednost modernog druãtva.Grujoviñ na uzviãen naåin govori o slobodi, on je slavi, piãe odu o woj. Onkaæe: “jerbo nam je u svobodi dvaput mio i sladak æivot” (str. 297). Potpunorusoovski, on istiåe “svoboda nas razluåava od zverova, i rob gori je od zvera,jerbo åoveku robu ono se oduzima, ãto ga åini åovekom” (str. 297). Sloboda je,dakle, vrednost i svojstvo imanentno åoveku, koje åoveka åini åovekom. Ne-slobodan åovek nije åovek, nije, hegelovski reåeno, “istinit åovek”. Neslobodatoliko poniæava åoveka, da je smrt za takvo stawe vrednost: “boye je neæiveti,nego u poganom robstvu biti” (str. 297).

I sada, sledi apoteoza slobodi: “svoboda, svoboda nas yudima åini,

–

svoboda i voynost daje vojniku jakost, vojvodama i poglavarima mudrost, ipravosuœe. Ona stareãinama daje yubezno k mlaœim oteåesko srce, ona svja-ãñenstvo prosveãñava, i ruke wihove na blagoslovenije svobodnoga stada svo-ga vozdviæe. Svoboda sovjet narodni umudrava, svoboda svakoga obogaãåava;svoboda oraåa u poyu, pastira kod stoke, putnika na putu, vojnika na vojsci idomañina kod svoje kuñe, veseli i uteãava, i mio mu æivot åini” (str. 297). Asad dolazi vrhunac apoteoze: “U slobodnoj zemyi u poyu boye rodi, i marva seboye plodi, lep se hleb jede, i dobro vino pije. Jednom reåju gdi nema svobode,tu nema æivota” (str. 297).

Ovako uzviãene reåi o slobodi mogle su proizañi samo iz pesniåki na-dahnutog åoveka, revolucionara i ideologa novog poretka, koji je u sebe upio



(str. 61-82)

68

i ideje ideologa i oduãevyewe junaka velike Francuske buræoaske revoluci-je. Posebna je priåa o tome da je u to vreme Grujoviñ bio ozbiyno naruãenogzdravya, kako je to veñ i napomenuto.

Borbeni pokliåi Grujoviñevi i wegova oda slobodi i slobodarstvu sudeo wegovog filozofsko-politiåkog testamenta i ostaju trajna zaostavãtinau posedu srpskog naroda.

5. Grujoviñeva

Beseda

i

Deklaracija prava åoveka i graœanina

od 26. avgusta 1789 god.

Idejni izvor Grujoviñeve

Besede

nesumwivo su ideje velike Francuskeburæoaske revolucije, koje su dobile svoj najjasniji izraz u

Deklaraciji pravaåoveka i graœanina.

Tu su

Deklaraciju

doneli predstavnici francuskog naro-da konstituisani u Nacionalnu skupãtinu 26. avgusta 1789.

Ovo poklapawe

Besede

i

Deklaracije prava åoveka i graœanina

zapazilisu, pored ostalih, i dr Mita Kostiñ i Danilo N. Basta.

U jednom radu objavyenom u Zborniku Matice srpske

3

, dr Mita Kostiñgovori o uticaju ideja velike Francuske buræoaske revolucije na evropskenarode i zemye, a posebno na Habzburãku monarhiju, pa kaæe da su te ideje“naãle svoj odraz i kod Srba u Ugarskoj a, u izvesnoj meri, i kod Srba u Ka-raœorœevoj i Miloãevoj Srbiji” (str. 8). Ãto se tiåe Srbije, Kostiñ pomiweGrujoviña i wegovu

Besedu

. Grujoviñeve ideje o ustavnosti i zakonitosti bilesu, kaæe Kostiñ, “nadahnute (

…

) slobodarskim idejama francuskog revoluci-onarnog zakonodavstva” (str. 12). Kostiñ citira protu Matiju Nenadoviña ko-ji je rekao za Grujoviñevu

Besedu

da je ona “vrlo vozbuditelno za slobodu itrogatelno slovo” i kaæe da “odiãe nesumwivo slobodarskim idejama revolu-cionarne

Deklaracije prava åoveka i graœanina

od 27. avgusta 1789 god.” (str.12). Da je Grujoviñu morala biti poznata

Deklaracija o pravima åoveka i gra-œanina

, jasno je samo po sebi poãto je Grujoviñ bio svrãeni doktor pravaPeãtanskog univerziteta i profesor prava Harkovskog univerziteta. Kos-tiñ dodaje da je izvor navedene

Deklaracije

“filozofija prosveñenosti 18. vekasa kultom razuma”, ãto je prisutno i kod Grujoviña, dok su “glavni rukovodeñiprincipi bile (

…

) ideje narodne vlade (narodnog suvereniteta) i individ-ualne slobode uzete iz uåewa Monteskjea i Rusoa, te princip jednakosti svijupred zakonom i princip prava suprotstavyawa ugwetenog” (str. 12).

Danilo N. Basta je u veñ pomenutom radu

Æivotni put Boæidara Gru-joviña (Teodora Filipoviña)

, sasvim direktno, poreœewem Grujoviñeve

Be-sede

i

Deklaracije o pravima åoveka i graœanina

utvrdio da postoji ne samo“srodnost

Slova

i

Deklaracije”

, veñ da se radi “o upadyivoj zavisnosti prvogod druge” (str. 24). On konstatuje da postoji “visok stepen podudarnosti (

…

)izmeœu srediãwih misli iz

Slova

i kyuånih postavki iz

Deklaracije

” i da je

3

V. Dr Mita Kostiñ,

Nekoliko idejnih odraza francuske revolucije u naãem druãtvu krajem18 i poåetkom 19 veka,

Zbornik Matice srpske, 3/1952 str. 6-19.


XXXVIII

, 2/2004

69

ta podudarnost “suãtinske prirode” (str. 25). Pojaãwavajuñi navedenu misaoBasta kaæe da je “

Deklaracija

za Grujoviña bila neka vrsta uzora, on je u wojtraæio oslonca za svoje

Slovo

” (str. 25). Sledi daye precizirawe, da je

Bese-da

Grujoviñeva “neposredno proizaãla iz te

Deklaracije

” poãto su “i demok-ratski pojam zakona, i naåelo zakonitosti, i vlast potåiwena zakonu (pravnadræava), i sloboda, i sigurnost (…) poåiva na principima Deklaracije pravaåoveka i graœanina od 1789” (str. 26). Treba da se pomene da je Basta prvi u nasuoåio “Grujoviñevu krajwu teæwu” da u prvi plan stavi “modernu ideju o åo-veku – graœaninu, o wegovom politiåkom subjektivitetu, o wegovim neprikos-novenim i neotuœivim pravima i slobodama” (str. 27). Drugi pisci nisu pomi-wali Grujoviñevu ideju o åoveku – graœaninu verovatno i zbog toga ãto je onajasna po sebi, jer je posledica åiwenice da su yudima “priznata” individual-na javna subjektivna prava. Titulari individualnih javnih subjektivnih pravaposeduju i politiåki subjektivitet. Time su podanici prerasli u graœane.

Prilika je da se navedu kyuåne odredbe iz Deklaracije prava åoveka igraœanina na koje se ugledao, a najåeãñe direktno preuzimao Boæidar Grujo-viñ. Te odredbe citirañu prema prevedenom tekstu Deklaracije sadræanom ukwizi Miodraga Joviåiña Veliki ustavni sistemi. Elementi za jedno upor-edno ustavno pravo (Beograd, 1984).

U ålanu 1. Deklaracije piãe: “Yudi se raœaju i ostaju slobodni i jedna-ki u pravima”; u åanu 2.: “Ciy svakog politiåkog udruæivawa je oåuvawe pri-rodnih i nezastarivih prava åoveka. Ova prava su sloboda, svojina, bezbednosti otpor ugwetavawu”; u ålanu 3.: “Naåelo svake suverenosti suãtinski poåivau naciji. Nijedno telo i nijedan pojedinac ne mogu vrãiti vlast koja izriåitoodatle ne proistiåe”; u ålanu 6.: “Zakon je izraz opãte voye. Svi graœaniimaju pravo da liåno ili preko svojih predstavnika uåestvuju u wegovomdonoãewu”; u ålanu 12.: “Garantovawe prava åoveka i graœanina zahteva javnusilu; ova sila se dakle ustanovyava u korist svih, a ne u posebnu korist onihkojima je poverena”; u ålanu 15.: ”Druãtvo ima pravo da od svih javnih sluæbe-nika zahteva polagawe raåuna o wihovom upravyawu”.

Sada je vayda sasvim jasno da je Grujoviñ preuzimao pojedine stavove De-klaracije i da su oni, u preraœenom obliku, postali sastavni deo wegove Besede.Time je bitno umawena wegova originalnost kao pravnog filozofa. Meœutim,drugi delovi wegove Besede, posebno oni koji se odnose na pojam zakona, saviãe izgleda pretenduju na originalnost.

Ovde nije mesto da govorim o ideoloãkom smislu pretpostavyenog pri-mata individualnih prava ålana graœanskog druãtva i odatle izvedenog inst-rumentalnog karaktera dræavne vlasti, odnosno o individualnim pravimakao temeyu politiåko-pravnog poretka buræoaskog druãtva4. Nije mi zadatakkritika ideoloãkih temeya buræoaskog druãtva, veñ predstavyawe Boæi-dara Grujoviña kao pravnog filozofa, kao i akcentovawe wegove uloge u nas-tanku i razvoju liberalne misli u Srbiji.

4 V. Nenad Dimitrijeviñ, Ideoloãki osnovi buræoaskih ustava, doktorski rad, Novi Sad,1986.

Dr Milijan Popoviñ, Boæidar Grujoviñ kao pravni filozof i prvi srpski ustavopisac (str. 61-82)

70

6. Razliåite ocene o smislu i domaãaju Grujoviñeve Besede

Veñina pisaca koji su pisali o Boæidaru Grujoviñu, o wegovoj Besedi,nisu u woj primetili jedan dubyi filozofsko-pravni sloj. Onaj takoreñispoyaãwi, vidyiviji sloj koji se odnosio na recepciju ideja iz Deklaracijeprava åoveka i graœanina svi su zapazili. Ali, ãta je pravo kao nadpozitivanpojam i princip, zapravo su zapazila samo dva pisca: Rade Vl. Radoviñ i Da-nilo N. Basta. Ostali pisci, koji pomiwu ovaj nadpozitivni princip, samoponavyaju Radoviñeve ili Bastine ocene.

a) Radoviñeva ocena

Rade Vl. Radoviñ svrstava Boæu Grujoviña u predstavnika demokratskogprirodnog prava “u politiåkoj i pravnoj filozofiji”. Takvu kvalifikacijuprihvataju i neki pravni pisci koji su se bavili propitivawem poåetaka fi-lozofije prava kod Srba5. Mada se mogu nañi uzori za ovakvu i sliånu deobu –demokratsko prirodno pravo, liberalno prirodno pravo, autokratskoprirodno pravo – i u antiåkoj gråkoj filozofiji, izgleda mi mnogo prihvat-yivija ona deoba prirodnog prava koja je izvedena prema izvoru (sediãtu)prirodnog prava. To je poznata i rasprostrawena deoba na boæansko prirodnopravo, racionalno (umno) prirodno pravo, i bioloãko prirodno pravo (uzkombinaciju racionalno -bioloãko prirodno pravo)6. Konstatujuñi da Grujo-viñ “preuzima glavne politiåke forme racionalistiåkog miãyewa prirod-nopravne prosveñenosti XVIII veka, Radoviñ kaæe da se Grujoviñ “u mnogomepribliæava glavnim kwiæevnim predstavnicima politiåkog racionalizma unas”, kao ãto su Dositej i Stejiñ7. Mada dobar poznavalac istorije pravno-filozofske misli kod Srba, osobito one prirodnopravne provenijencije,Radoviñ ipak ne uoåava razliku izmeœu Dositeja (racionalno prirodnopravo) i Stejiña (“prirodno” pravo kantovskog smera, kao vid razarawa pri-rodnog prava uopãte).

Radoviñ dobro zapaæa da kod Grujoviña nema ni tzv. prirodnog stawa, ani druãtvenog ugovora. Utoliko Grujoviñ svakako odstupa od klasiånog raci-onalnog prirodnog prava, pa i od Rusoa, glavnog ideologa velike Francuskeburæoaske revolucije, pod åijim neposrednim uticajem je i stvorena Dekla-racija o pravima åoveka i graœanina, åije pak glavne postulate Grujoviñ us-vaja. Kakvo je to onda prirodno pravo koje predstavya Grujoviñ? To baãRadoviñu nije sasvim jasno i on na to pitawe nesigurno i kolebyivo odgovara.

5 V., na primer: dr Sneæana S. Saviñ, Poåeci teorije i filozofije prava u Srba, Bawa Luka,Pravni fakultet, 1998; Jovo Radoã, Poåeci filozofije prava kod Srba, Novi Sad, Prometej,2000.

6 V. dr Toma Æivanoviñ, Sistem sintetiåke pravne filozofije 1. Sintetiãka filozo-fija prava 2. Sintetiåka filozofija pravnih nauka, Beograd, SANU, 1959.

7 V. Rade Vl. Radoviñ, Demokratsko prirodno pravo u politiåkoj i pravnoj filozofiji Bo-æe Grujoviña, Arhiv za pravne i druãtvene nauke, 1-6/1940, str. 42.

Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, XXXVIII, 2/2004

71

Meœutim, veoma je zanimyivo Radoviñevo zapaæawe da Grujoviñ suverenost“zasniva na pravnoj normi i apsolutizira u neograniåenoj vladi apstraktnogzakona” (str. 42). Niti je dræava suverena, a ni vladalac, veñ je suvereno ap-straktno, bezliåno pravo, zakon. Takvih glediãta da je suvereno pravo, od-nosno bezliåni zakon bilo je i u antiåkoj gråkoj filozofiji, a wihov glavnipredstavnik bio je Aristotel.

Vaæno je da Radoviñ dobro zapaæa da Grujoviñev zakon predstavya idejuprava, neãto ãto se nalazi nad pozitivnim pravom, ãto veñina tumaåa Grujo-viñeve misli ili i ne zapaæa ili uopãte i ne shvata. Grujoviñev zakon nijenikakav empirijski pozitivni zakon, veñ ideja prava, princip koji se izdiæenad pozitivnim pravom i koji mu prethodi i ontoloãki i vremenski. Grujo-viñeva ideja prava, kaæe Radoviñ, je “jedna regulativna ideja, jedan normati-van princip iz koga izvire i na kome se sve pravo zasniva” (str. 43). Tako sepokazuje da ideja prava (kao opãta voya) ima “sva svojstva jednog vrhovnogpravnog pravila, jedne vrhovne pravne norme, koja u sebi sadræi garancijupravde i razumnosti” (str. 43). Ovako shvañena ideja prava “prethodi dræavi”,koja se “svodi na jedan izveden princip” (str. 43). Sada dolazi jedna ishitrenai neoprezna Radoviñeva formulacija: “u zakonu dræava nalazi vidno obeleæjesvoje: dræava je zakon, zakon je dræava” (str. 44). Ovo identifikovawe dræavesa zakonom i zakona sa dræavom stoji u protivureåju sa stavom da se iznad po-zitivnog prava, pa i dræave nalazi suverena pravna norma, shvañena kao idejaprava, kao regulativni i normativni princip.

Polazeñi vayda od ovakvog Radoviñevog stava, Sneæana Saviñ se, u veñpomenutoj kwizi, kao i sam Radoviñ, naãla u protivureånosti sa samom sobom,odnosno sa iznetim stavom. Ona, s jedne strane, kaæe da “opãta voya koja je usuãtini pravo, i to pravedno pravo, prethodi dræavi koja se kod wega izdvajaiz pojma prava i svodi na jedan izveden princip” (str. 150). S druge strane,meœutim, ona kaæe kao i wen uzor (u pogledu tumaåewa Grujoviña) Radoviñ daje dræava zakon i da je zakon dræava. To ju je odjednom podsetilo na Kelzena,åiji je inaåe dobar poznavalac, pa je izaãla sa ishitrenom tvrdwom kako jeGrujoviñ “preteåa normativne teorije prava” (str. 153). Kad se ima u vidu daKelzen ne priznaje nikakvo nadpozitivno pravo tipa prirodnog prava, onda jejasno da su Grujoviñ i Kelzen dva antipoda u filozofiji i teoriji prava tj. daGrujoviñ ne moæe biti nikakav “preteåa normativne teorije prava”.

Posle finih i suptilnih filozofskopravnih analiza, gde–gde i prob-lematiånih, kao ãto sam pokazao, kod Radoviña, pri kraju wegove rasprave oGrujoviñu, dolazi jedan neshvatyiv pad. Radoviñ tvrdi da se kod “Grujoviña,kao i kod Dositeja, polazna individualistiåka taåka” svela “na kraju krajevana potpuno uniãtewe individue” (str. 47). Takoœe, Radoviñ tvrdi da je Boæi-dar Grujoviñ “u najveñoj meri nerevolucionaran” i da je “predstavnik doktri-ne åiste demokratije u nas”, odnosno da je “predstavnik one najnovije faze de-mokratskog prirodnog prava, u kojoj se prebrodila individualiståka ili, akose tako hoñe, atomistiåka polazna taåka“ poãto je “na mesto vlade individue”postavyena “vlada apstraktnog Razuma” (str. 48). Prva Radoviñeva tvrdwa o


72

“potpunom uniãtewu individue” je potpuno besmislena, naãta je ukazao i Da-nilo N. Basta u svom veñ pomenutom radu Æivotni put Boæidara Grujoviña(Teodora Filipoviña). Basta zapravo kaæe da je Radoviñevo miãyewe “li-ãeno svakog osnova”, da je “rezultat jednostranog tumaåewa Grujoviñevog Slova”i da “predstavya neshvatyivo preterivawe” (str. 27). Takoœe je neshvatyivatvrdwa Radoviñeva da je Grujoviñ “u najveñoj meri nerevolucionaran”. Grujo-viñ koji je u ustaniåku Srbiju preneo revolucionarne ideje velike Francuskeburæoaske revolucije, posebno delove Deklaracije o pravima åoveka i graœan-ina, je upravo suãta suprotnost u odnosu na Radoviñevu tvrdwu. On je zapravorevolucionar u najdubyem i najplemenitijem smislu reåi.

b) Bastina ocena

Danilo N. Basta, naã obrazovani filozof, koji je nedavno izabran zadopisnog ålana Srpske akademije nauka i umetnosti, najdubye je uãao usuãtinu Grujoviñeve pravno-filozofske misli. On je u veñ pomenutom raduÆivotni put Boæidara Grujoviña (Teodora Filipoviña) tvrdio da je Grujo-viñ stvarao “sasvim u duhu Rusoa ili, takoœe, Monteskjea” i da je time pokazaoda wegovo shvatawe zakona “svoje korene ima u demokratskom i racionalnomprirodnom pravu epohe prosveñenosti” (str. 19). Grujoviñ zakon shvata kao op-ãtu voyu. Izmeœu zakona i opãte voye Grujoviñ, kaæe Basta, stavya “znakjednakosti”. Tako je Grujoviñ, nastavya Basta, “ovu voyu pretvorio u prvobi-tan i iskyuåiv pravni izvor, pridao joj je status stvaralaåkog normativnogprincipa” (str. 19). Grujoviñev zakon nije zakon “u pravnotehniåkom smislukao jedna vrsta pravnog akta”, veñ je to “u stvari, idealno ili ispravno pravo”(str. 19). Kao potvrdu da je Grujoviñ pod zakonom podrazumevao ispravno pra-vo, Basta navodi Grujoviñev kategoriåki zahtev “da zakon bude razuman i pra-vedan” (str. 20).

Teãko je izvesti preciznu i konaånu ocenu o suãtini Grujoviñeve prav-no-filozofske misli koja se odnosi na pojam zakona, odnosno prava. Razlogleæi u tome ãto je Grujoviñeva misao nedovrãena, nedovoyno precizno iska-zana, pa otuda izgleda i protivureåna. Da je Ruso izvrãio uticaj na Grujoviña,van svake je sumwe. Grujoviñ meœutim, Rusoa delom prihvata, a delom odbacuje.Ruso se teãko moæe shvatiti bez hipoteze prirodnog stawa i druãtvenog ugo-vora. Ova dva stuba na kojim poåiva Rusoovo uåewe Grujoviñ ne prihvata. Pi-tawe je ãta je i sa Rusoovom opãtom voyom. Za Rusoa opãta voya nije voyasvih. Ali to nije voya samo bogatih, ali ni siromaãnih. To je neka rezult-anta voya, proseåna voya graœana. Za Grujoviña je opãta voya isto ãto i za-kon. U Deklaraciji o pravima åoveka i graœanina zakon je izraz opãte voye.Tu je akcent stavyen na naåin donoãewa zakona. A Grujoviñ kaæe da je zakonopãta voya. Ako zakon mora da bude razuman i pravedan, kao ãto tvrdi Grujo-viñ, kako se onda razum odnosi prema voyi i voya prema razumu? Stvara livoya zakon ili razum? Zakon je povezan sa razumom, a voya ga moæe hteti iline. S druge strane, ako je zakon opãta voya, kakve to ima veze sa prirodnim


73

pravom. Prirodno pravo je objektivni realitet. Ono je u doktrini racional-nog (umnog) prirodnog prava unutraãwi realitet. Sediãte mu je u umu i umomse otkriva. Grujoviñ oåito nije predstavnik ovako shvañenog racionalnog (um-nog) prirodnog prava.

S druge strane, kada se kaæe da je Grujoviñev zakon jedno idealno iliispravno pravo, da je to jedan regulativan princip, ãto je i za mene prihvat-yivo, onda se mora reñi da je u ovom pogledu Grujoviñ kantovac ili novokan-tovac. On umom u umu ne otkriva prirodno pravo kao objektivni, unutraãwirealitet, veñ ga umom postavya, a to je veñ prevladavawe racionalnog prirod-nog prava, wegovo, kako kaæe Yubomir Tadiñ, razarawe, a za to je zasluæanKant.

II Boæidar Grujoviñ kao prvi srpski ustavopisac

Pojedini pisci Grujoviña nazivaju “ustaniåkim zakonopiscem”. Tako jeMilovan Ristiñ to uneo u naslov svoje monografije o Boæidaru Grujoviñu8.Drugi ga, pak, nazivaju “ustaniåkim ustavopiscem”. Pored ostalih, to tvrdiRade Vl. Radoviñ, ali i veñina drugih pisaca. Radoviñ je ukazao da se u tokuPrvog srpskog ustanka “ustavni problem” pokazao kao “glavni problem”, a daje Grujoviñ bio “prvi (…) koji ñe ovaj problem da naåelno postavi i pokuãa uvezi osnovne teorijske postavke svoje i praktiåno da ga reãi”9. Da pomenemjoã uåenog Bastu koji istiåe da je Grujoviñ “s razlogom smatran za prvog srpskogustavopisca”10.

Da li su navedene ocene o Grujoviñu kao prvom srpskom ustavopiscu pre-terane? Grujoviñ piãe nacrt Uredbe o Pravitelstvujuãåem sovjetu u aprilui maju 1805, svakako pre bitke na Ivankovcu. Dotle je otpor pobuwene raje bioviãe otpor okrutnom reæimu beogradskih dahija, a mawe ustanak za oslobo-œewe zemye od Otomanske imperije i revolucija. Tako su bar ustaniåke voœegovorile. Postoje samo oruæani organi tj. vojne vlasti. Civilne vlasti tektreba da se organizuju. Ako su vojne stareãine, zajedno s Karaœorœem, vrãilekompletnu vlast, je li tada bilo srpske dræave? Ako joã nema dræave, otkudonda ustav?

Na ova pitawa moæe da se odgovori da su dræava i pravni poredak nasta-jali istovremeno, u jednom procesu koji je trajao viãe godina11. Pravitelstvu-juãåi sovjet kao vrhovni organ vlasti nastao je istovremeno sa aktom o wemu

8 V. Milovan Ristiñ, Ustaniåki zakonopisac Teodor Filipoviñ (Boæidar Grujoviñ), Beo-grad, Prosveta, 1953.

9 V. Rade Vl. Radoviñ, n.å. iz Arhiva za pravne i druãtvene nauke, 1-6/1940, str. 41.10 V. Danilo N. Basta, n.å. iz Zbornika Liberalna misao u Srbiji, str. 28.11 V. o tome Dragoslav Jankoviñ, Srpska dræava u periodu 1 Ustanka, Anali Pravnog fa-

kulteta u Beogradu, april-juni 1954.


74

(Uredbom o Pravitelstvujuãåem sovjetu) åiji je autor upravo bio BoæidarGrujoviñ.

1. Karakter Uredbe o Pravitelstvujuãåem sovjetu

Postavya se pitawe: ãta je ustav? Pri tom mislim na ustav u materi-jalnom smislu. Na to pitawe se razliåito odgovara. Ovde ñu ostaviti po stra-ni filozofske definicije ustava, a i socioloãke, tipa Lasalove definicijeustava kao odnosa politiåkih snaga u jednoj zemyi. Takve definicije su na-ravno korisne i åak su suãtinskog karaktera, ali za ovu priliku nisu upotreb-yive. Ovde su nam potrebne pravne definicije ustava u materijalnom smislu.

Evo nekoliko karakteristiånih definicija i to onih pisaca koji supropitivali i pravnu prirodu Uredbe o Pravitelstvujuãåem sovjetu.

U svom delu Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji Jaãa M. Pro-danoviñ, u prvom odeyku “Ãta je ustav” odreœuje ustav u ãirem i u uæem smis-lu. Ustav u ãirem smislu, kaæe Prodanoviñ, ima “svaka zemya koja je izaãlaiz anarhije” tj. svaka takva zemya “ima svoju konstituciju, tj. svoju upravu isvoje ureœewe”12. U uæem, pak, smislu ustav se moæe odrediti, misli Proda-noviñ, bilo “po postanku”, bilo ”po suãtini”. Tako je ustav po postanku “zbirodredaba kojima se u jednoj dræavi obezbeœuju najosnovnije slobode i najvaæ-nija prava graœana, grupa i druãtava” (str. 6). Po suãtini, pak, “ustav je orga-nizacija najviãih vlasti u dræavi, odreœivawe wihovih poslova (funkcija) inadleænosti (kompetencija)” /str. 6/. Dopuwujuñi ovaj stav, Prodanoviñ is-tiåe da se ustavom “odreœuje odnos pojedinih vlasti jedne prema drugoj i obe-leæavaju granice prava onih koji upravyaju dræavom prema onima kojima seupravya” (str. 6).

Ãto se tiåe Grujoviñeve Uredbe o Pravitelstvujuãåem sovjetu, Proda-noviñ je pomiwe u odeyku III “Ustavni pokret za vreme Karaœorœa”, ali se neizjaãwava o wenom karakteru. Buduñi da kasnije pomiwe kao prvi ustavnizakon nacrt ustavnog zakona koji je postao 8/VIII 1807, a koji je izradio odborod tri Rusa i pet Srba, izgledalo bi da on Grujoviña ne shvata kao prvog srp-skog ustavopisca.

Stojan Novakoviñ u svom delu Ustavno pitawe i zakoni Karaœorœevavremena istiåe da se i u Srbiji “pod ustaniåkom upravom Karaœorœa kao vr-hovnog voæda nije se moglo biti ne samo bez zasebnih zakona za dræawe reda uselima i gradovima, nego se, isto tako, nije moglo biti ni bez osnovnog zakonao vrhovnoj vlasti u zemyi”13. Da je Novakoviñ pod ustavom podrazumevao akt ovrhovnoj vlasti u zemyi vidi se i po tome ãto je “unutraãwi srpski spor o

12 V. Jaãa M. Prodanoviñ, Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji, Beograd, Geca Kon,bez godine izdawa, str. 6.

13 V. Stojan Novakoviñ, Ustavno pitawe i zakoni Karaœorœeva vremena. Studija o postawu irazviñu vrhovne i srediãwe vlasti u Srbiji 1805-1811, Beograd, izdawe zaduæbine Ilije M. Ko-larca, 1907, str. 2.


75

uredbi vrhovne i centralne vlasti” nazvao “ustavnim pitawem” (str. 3). Otu-da Novakoviñ smatra Grujoviña kao “glavnog nosioca” i “pravog roditeya idejeo ustanovyewu Saveta kao centralne zemayske vlasti” kao prvog srpskogustavopisca (str. 7).

Da navedem joã jedno miãyewe o tome ãta je ustav i to glavnog auto-riteta za ustavno pravo kod Srba, sve do danas, Slobodana Jovanoviña. U svomglavnom teoretskom delu O dræavi. Osnovi jedne pravne teorije, koje suãtin-ski predstavya opti deo ustavnog prava, Jovanoviñ kaæe da bi “pod imenomustava vayalo (…) razumeti pravila o organizaciji vrhovne vlasti, od kojeproistiåu sva ostala zakonska pravila”14. S obzirom na to da je GrujoviñevaUredba o Pravitelstvujuãåem sovjetu “sadræavala pravila o organizacijivrhovne vlasti”, oåekivalo bi se da Jovanoviñ nazove Grujoviña (prvim) srp-skim ustavopiscem. To Jovanoviñ ne åini. Razlog je glavni ãto on na Pravi-telstvujuãåi sovjet gleda preteæno socioloãki. U svom radu Karaœorœe iwegove vojvode Jovanoviñ kaæe da je Pravitelstvujuãåi sovjet “od vrhovnevlasti imao samo ime” i da je “u prvo vreme on (…) vrãio samo sudske funk-cije”, a da je “docnije (…) uz sudske funkcije uzeo i sve administrativne funk-cije koje su se iz tehniåkih razloga morale centralisati, ali ni tada on nijebio vrhovna vlast, nego u najboyu ruku vrhovna kancelarija”15. Jovanoviñ do-daje da Kraraœorœe Pravitelstvujuãåem sovjetu “nije davao da iz ove sudsko-administrativne oblasti zakoraåi u politiåku” (str. 29). Kakvi su odnosibili izmeœu Karaœorœa kao vrhovnog voæda Prvog srpskog ustanka i Pravi-telstvujuãåeg sovjeta najboye je okarakterisao Vuk Stefanoviñ Karayiñ, nakoga se i Slobodan Jovanoviñ poziva: “…Sovjet se nije smio Kara-Œorœijusuprotiti ni u åemu, a Kara-Œorœije mogao je Sovjetu zapovijedati”16.

Polazeñi sa tog stanoviãta, faktiåkog, tj. socioloãkog, Slobodan Jo-vanoviñ u raspravi Naãe ustavno pitawe u XIX veku istiåe da se kod Srba“ustavno pitawe (…) javilo tek poãto je stvorena vladalaåka vlast, koju jetrebalo ustavom ograniåiti”17. Karaœorœe nije postao vladalac, iako se tomåasu pribliæio, zbog propasti Prvog srpskog ustanka. Miloã Obrenoviñ je,u stvari, kaæe Jovanoviñ, “bio u nas tvorac vladalaåke vlasti” (str. 13). A ta-da se javilo i ustavno pitawe, kako da se Miloãeva vladalaåka vlast ustavomograniåi.

14 V. Slobodan Jovanoviñ, Dræava, Beograd, BIGZ, Jugoslavijapublik, Srpska kwiæevna za-druga, 1990, str. 224 (Sabrana dela Slobodana Jovanoviña, tom 8).

15 V. Slobodan Jovanoviñ, Karaœorœe i wegove vojvode u kwizi Iz istorije i kwiæevnosti I,Beograd, BIGZ, Jugoslavijapublik Srpska kwiæevna zadruga, 1991, str. 28-29 (Sabrana delaSlobodana Jovanoviña, tom 11).

16 V. Vuk Stef. Karaqiñ, Pravitelstvujuãåi sovjet serbski u kwizi Prvi i Drugi srbskiustanak. Æivot i obiåaji naroda srbskog, Novi Sad – Beograd, Matica srpska – Srpska kwiæev-na zadruga, 1969, str. 150 (Srpska kwiæevnost u sto kwiga, kwiga 12).

17 V. Slobodan Jovanoviñ, Naãe ustavno pitawe u XIX veku, u kwizi Politiåke i pravnerasprave I-III, Beograd, BIGZ, Jugoslavijapublik, Srpska kwiæevna zadruga, 1990, str. 13 (Sab-rana dela Slobodana Jovanoviña, tom 2).


76

Moæe se primetiti da je u raspravi Naãe ustavno pitawe u XIX vekuSlobodan Jovanoviñ odustao od dræavno-organizacionog merila kojim je od-redio pojam ustava u materijalnom smislu u svom delu O dræavi. Ãto se menetiåe Jovanoviñevo dræavno-organizaciono merilo za odreœivawe ustava umaterijalnom smislu ni danas nije zastarelo i sasvim lepo se moæe primenitii na Grujoviñevu Uredbu o Pravitelstvujuãåem sovjetu. Ta Uredba je nesum-wivo sadræavala pravila o nastanku, organizaciji i nadleænosti Pravitel-stvujuãåeg sovjeta kao vrhovnog organa vlasti. Ne sporim Vukove i Jovano-viñeve konstatacije da Pravitelstvujuãåi sovjet nije do kraja Prvog srpskogustanka i izrastao u vrhovni organ vlasti. Meœutim, to je faktiåko, socio-loãko pitawe, a ja se bavim samo pravnom analizom Grujoviñeve Uredbe oPravitelstvujuãåem sovjetu.

2. Obrazovawe, unutraãwa organizacija i nadleænostPravitelstvujuãåeg sovjeta

Za ovaj deo rada bitan je Grujoviñev tekst Za pamjat. Sve ono ãto je vantoga, ãto je “spoyaãwe”, kao ãto je konkretan izbor pojedinih ålanova Pra-vitelstvujuãåeg sovjeta, izmene personalnog sastava, “seyakawe” Pravitel-stvujuãåeg sovjeta od Voyavåe, preko Bogovaœe i Smedereva do Beograda, borbaPravitelstvujuãåeg sovjeta i Karaœorœa za primat, viãe je stvar istorije ne-go teorije prava.

a) Obrazovawe Pravitelstvujuãåeg sovjeta

Obrazovawe Pravitelstvujuãåeg sovjeta kao vrhovnog organa vlastiiãlo je, izgleda, na inicijativu Rusije (ministra inostranih poslova Åarto-riskog), a uz svesrdno zalagawe Boæidara Grujoviña. Grujoviñevu misao o na-åinu obrazovawa i karakteru Pravitelstvujuãåeg sovjeta prihvatili su sviglavni akteri ustanka, izuzev Karaœorœa. Karaœorœe je bio “zastupnik cen-tralistiåkog ureœewa i teæio je da sve osloboœene krajeve naãe zemye sta-vi pod svoju neograniåenu vlast”, kako taåno primeñuje Jaãa M. Prodanoviñ18.Takmaci Karaœorœevi, ostale voœe ustanka, posebno velike vojvode JakovNenadoviñ, Milenko Stojkoviñ i Petar Dobrwac “æeleli su decentraliza-ciju, ili, verovatno, federaciju pojedinih srpskih oblasti”19. Boæidar Grujo-viñ je pokuãao da izmiri ova dva antipodna stava, da saåuva jedinstvo dræavekoja se stvarala (Pravitelstvujuãåi sovjet kao vrhovni organ vlasti) i da, uisto vreme, ograniåi Karaœorœevu vlast.

Po naåinu svog obrazovawa Pravitelstvujuãåi sovjet ima demokratskikarakter. Izbor ålanova Pravitelstvujuãåeg sovjeta prepuãten je nahijama(nahijskim skupãtinama). Grujoviñ svakako nije mislio da se izbor ålanova

18 V. Jaãa M. Prodanoviñ, n. d., str. 10.19 Isto, str. 10.


77

Pravitelstvujuãåeg sovjeta vrãi putem glasaåkih listiña, kao u modernimdemokratijama, da u tom poslu uåestvuju politiåke stranke (åijem ñe se obra-zovawu u Srbiji pristupiti nekoliko decenija kasnije). Prema ustayenoj tra-diciji i obiåajnom pravu, nastalom davno pre Prvog srpskog ustanka, seoske inahijske stareãine birao je narod na svojim skupãtinama, javnim glasawem.Iz te narodne demokratske tradicije Grujoviñ preuzima “recept” i za obra-zovawe Pravitelstvujuãåeg sovjeta. Kako je u tadaãwoj Srbiji bilo dvanaestnahija, trebalo je da svaka nahija, bez obzira na svoju veliåinu, privrednu raz-vijenost i broj stanovnika, izabere po jednog ålana Pravitelstvujuãåeg sov-jeta.

Grujoviñ je vodio raåuna i o osobinama koje treba da poseduju buduñiålanovi Pravitelstvujuãåeg sovjeta. Zalagao se da to budu razumni, åasni izasluæni yudi, koji treba da izdvoje iz sebe privatni deo liånosti i da se usvojoj delatnosti poistovete sa narodom, tj. duænost im je, kako kaæe Grujo-viñ, “za vilajet æiveti, bditi i raditi sa svom snagom” (Memoari, Za pamjat,str. 291).

Pravitelstvujuãåi sovjet treba da izabere svog predsednika, koji ñebiti prvi meœu jednakima, mada u sluåaju podeyenosti glasova kod odluåivawau radu Sovjeta, wegov glas presuœuje (“kad se savetnici zajedno ne sloæe, onjednoj polovini pravo dati moæe”) /str. 291/. U ostalim sluåajevima, predsed-nik izvrãava odluke Pravitelstvujuãåeg sovjeta (“ãto sovjet opredeli daispuni”).

Predsednik se bira sa kratkim mandatom od mesec dana. Pitawe je, me-œutim, koliko je takvo reãewe i u stabilnim prilikama dobro, a pogotovo uondaãwim ustaniåkim prilikama.

Grujoviñ savetuje da se izabere i jedan zamenik predsednika, sa istomduæinom mandata kao i predsednik, koji bi u odsustvu predsednika vrãionadleænost predsednikovu. On kaæe da bi takvo reãewe “dobro (…) bilo iveoma nuæno” (str. 291).

Pravitelstvujuãåi sovjet treba da otpoåne s radom (“bar u poåetku”) isa tri ålana koji su najbliæi sediãtu Sovjeta (svakako zbog ratnih prilika)i da otvore rad Sovjeta “u ime celog naroda”.

b) Unutraãwa organizacija i nadleænost Pravitelstvujuãåeg sovjeta

Po svojoj unutraãwoj organizaciji i naåinu rada Pravitelstvujuãåisovjet dosta podseña na vladu (u danaãwim parlamentarnim sistemima). Oddvanaest ålanova Pravitelstvujuãåeg sovjeta bira se “nekoliko najsposobni-jih” za obavyawe najvaænijih poslova. Taj izbor vrãe sami ålanovi Sovjeta.Za pojedine grupe poslova bira se ãest ministara (“popeåiteya”). To su mini-star narodne odbrane (“vojenij popeåitey”), ministar finansija (“popeåiteyhazne ili ti kase vilajetske”), ministar pravosuœa (“velikij sudija”), mini-star za verska pitawa i prosvetu (“popeåitey prosveãñenija i svjaãñenst-


78

va”), ministar inostranih poslova (“popeåitey inostranih dela”) i ministarunutraãwih poslova (“popeåitey mira, reda i trudoyubija”).

Duænosti ministra narodne odbrane su: nabavka municije i oruæja. Sobzirom na ondaãwe prilike, to je znaåilo da on ima duænost da nabavi: ba-rut, olovo, puãke, topove, piãtoye, sabye, noæeve. Uz to ide i obaveza obez-beœewa hrane. Da bi mogao da odgovori ovakvim duænostima, vojenij popeåiteymora, kako kaæe Grujoviñ, “znati dobro vojinstvena dela” (str. 292). Duænostiministra narodne odbrane su joã: da vodi raåuna da budu “mlaœi starijima po-korni, da u vojsci red bude i da bude vojniåki sudija” (str. 292). Tako se ispos-tavya da Pravitelstvujuãåi sovjet ima i neke pravosudne, a ne samo izvrãno-upravne funkcije.

Duænosti ministra finansija su, takoœe, viãestruke. Glavna mu je oba-veza da paæyivo postupa sa novcem (da “kasu vilajetsku verno åuva”). O tomese mora voditi uredna dokumentacija, kako u pogledu prikupyawa sredstava,tako i o wihovom utroãku. Duænost mu je, dakle, “novce narodne od g. knezovana raåun primati, i troãak kud treba davati” (str. 292). Za sve to odgovoran jecelom narodu. Duænosti su mu joã, poimenice odreœene, “da motri na skele, naaraå, porez i sve prihode i rashode” (str. 292).

Duænosti ministra pravosuœa su da bdi nad primenom zakona (“ovaj ñemotriti sudi li se po zakonu”), da prima i razmatra narodne tuæbe, da o wimaodluåuje, a posebno da odluåuje u pogledu najteæih kriviånih dela koja povla-åe za sobom smrtnu kaznu (“i velike krivwe koje smertnu kaãtigu za sobom vo-du, raspravyati”) /str. 292/.

Ministar prosvete i sveãtenstva u naåelu treba da bude sveãteno lice.Wegove duænosti su okrenute kako prema sveãtenstvu, tako i prema prosveti.U pogledu sveãtenstva, duænost mu je da prati da li sveãtena lica izvr-ãavaju svoje duænosti. Wemu su potåiweni i manastiri i crkve. U pogleduprosvete, pod wim su sve ãkole i uåiteyi “i sve ãto k vospitaniju treba”(str. 292). Duænost mu je da podiæe crkve i ãkole, da poziva uåene yude da do-œu u Srbiju, da pomaæe vladikama u izboru sveãtenih lica.

Duænost ministra inostranih poslova je da obavya prepisku sa inos-transtvom (“da nosi brigu za koreãpondenciju sa vneãnima dvorovima”) /str.292/. Ujedno, on obavya i funkciju sekretara Pravitelstvujuãåeg sovjeta.

Najzad, ministar unutraãwih poslova odgovoran je za red i mir u naro-du. Wegova je duænost da se bori protiv hajduka (“mora paziti da hajduka nebude”) /str. 293/, ali i protiv ãpijuna. Takoœe, mora dræati pod prismotrom“lewivce” i “zle yude”. Duænost mu je i da obezbedi da se privredne aktiv-nosti uredno odvijaju (“da se po vilajetu svuda radi”) /str. 293/.

Ostali ålanovi Pravitelstvujuãåeg sovjeta, wih ãest, pored funkcijeålana Sovjeta, ujedno su i reprezentanti svojih nahija. Wihova je obaveza daobaveãtavaju Pravitelstvujuãåi sovjet o svemu ãto se dogaœa u wihovim na-hijama.


79

Svaki ålan Pravitelstvujuãåeg sovjeta, a to se odnosi i na predsedni-ka, polaæe zakletvu prilikom stupawa na duænost da ñe zakonito (pravedno)i savesno obavyati svoje poslove (“da ñe pravo i priyeæno dela svoja sover-ãavati”) /str. 293/, a po isteku mandata svi podnose izveãtaj o svome radu (“dase raåuna ãta je dobro za vilajet uradio i kako je duænosti ispunio”) /str.293/.

Grujoviñ je o svemu vodio raåuna, pa je odredio da Pravitelstvujuãåisovjet ima svoj peåat (“peåat narodni”) i da se on nalazi kod predsednika i se-kretara.

Imajuñi u vidu moguñe teãkoñe u konstituisawu Pravitelstvujuãåegsovjeta, Grujoviñ je predvideo moguñnost da jedan ålan Sovjeta obavya i dveministarske funkcije, ali to vaæi samo za prvo vreme delovawa Sovjeta. Onje, po srodnosti, odredio poslove ministra narodne odbrane i ministra unu-traãwih poslova, kao i poslove pravosuœa, sveãtenstva i prosvete. Umestoãest ministara (“popeåiteya”), u poåetku, delovala bi samo åetiri.

Da bi Pravitelstvujuãåi sovjet mogao da radi, potrebno je da postojepisari, kwigonoãe i oruæano obezbeœewe. Kako je pismenih yudi bilo malo,pisari su se mogli regrutovati samo iz reda sveãtenstva. Zato se Grujoviñ za-lagao da se za pisare odaberu “nekoliko svjaãñenika mlaœa koja poboye znadupismo”. Da bi se trajnije reãio ovaj problem, Grujoviñ predlaæe da se otvoriãkola pri manastiru i da se u woj ãkoluju “magistori i svjaãñenici” zapolitiåke poslove. U celom tom poduhvatu predviœena je aktivna uloga sekre-tara Pravitelstvujuãåeg sovjeta.

Jedan od ålanova Pravitelstvujuãåeg sovjeta, koga Grujoviñ naziva“ekonomom kancelarije”, treba da preuzme brigu o nabavci svih potrebnih ma-terijala za rad Sovjeta, kao ãto su “hartije, makaze, vosak, mastila pera i dru-ge stvari” (str. 294).

Briæni Grujoviñ vodio je raåuna i o obezbeœewu rada Pravitelstvu-juãåeg sovjeta, o smeãtaju ålanova Sovjeta i wihovoj ishrani.

v) O pravnoj prirodi Pravitelstvujuãåeg sovjeta

Razgovor o pravnoj prirodi Pravitelstvujuãåeg sovjeta treba da pruæiodgovor na pitawe da li je on izvrãni ili upravni organ ili sud ili zakono-davni organ ili, moæda, organ sui generis. Nekoliko pisaca bavilo se ovim pi-tawem, a wihovi odgovori su razliåiti.

Prema pisawu Lazara Arsenijeviña Batalake, Grujoviñeva je teæwa bi-la, koju je on navodno kazao proti Matiji Nenadoviñu, “da ñe ovaj Sovjet, doc-nije biti zakonodatelno telo u zemyi, i da ñe se tada, u dejanijama svojim, premavrhovnom poglavaru, kretati u granicama, o kojima ñe on ustrojstvo soåiniti,u svoje vreme, na opãte rasmotrewe i odobrewe podneti”20. Tako je, navodno,Grujoviñ video Pravitelstvujuãåi sovjet u buduñnosti. Ãto se, meœutim, tiåe

20 V. Lazar Arsenijeviñ – Batalaka, n. d., str. 172.


80

aktuelnog stawa, Sovjet ñe se, kaæe Grujoviñ, “zanimati sa primawem tuæbiiz naroda, sve proviœati, presuœivati i koliko moguñe bude kazniti i umawi-vati lupeãtva i zauzdavati samovoystvo stareãina” (str. 173). Tako je naPravitelstvujuãåi sovjet, navodno, gledao i Karaœorœe. Batalaka kaæe da jeon “dræao, da ñe taj Sovjet primati tuæbe od yudi, koji mu budu dolazili, oveizviœati i presuœivati i biti kao jedan `glavni sud` u svojoj zemyi” (str. 173).

Milovanoviñ u radu Ustavnost Srbijina govoreñi o odnosima vrhov-nog voæda Karaœorœa i Pravitelstvujuãåeg sovjeta (kojeg naziva Dræavnisavet) kaæe: “pred neprijateyem, dok se bije krvav boj, dok top, puãka i han-yar imaju reå, Karaœorœe je vrhovni gospodar, åijoj se zapovesti, koju pot-krepyuje piãtoy, ãto lako kreãe i ãto nikada ne promaãi, svaki povinuje.Ali nastupi li primirje ili kratko zatiãje – o pravom se miru joã nijemoglo ni sawati! – Dræavni savjet odmah podiæe svoj glas, kao vrhovna suve-rena vlast u zemyi, traæeñi i to ne bez uspeha, da se wemu i vrhovni voæd po-vinuje”21. Ovaj naã istaknuti pravni pisac i dræavnik je smatrao, imajuñioåito pred sobom ustavnu promenu od 1811. god., da Pravitelstvujuãåi sovjetnije organ koji ograniåava vrhovnu dræavnu vlast (na primer, vladaoåevu), veñje “naprotiv, on sam vrhovna vlast u åiji sastav neposredno ulazi i sam vrhov-ni voœ ustanka kao prvi wegov ålan i predsednik” (str. 742). MilovanoviñaSrbija podseña pre “na neku vrstu oligarhijske republike, nego li na monar-hiju” (str. 742). Ti oligarhijski elementi naãli su svog izraza i u organiza-ciji Pravitelstvujuãåeg sovjeta. Otuda Sovjet i “nije (…) izraz demokratizmanarodnog”, veñ je “predstavnik oligarhije i okruænoga partikularizma” (str. 743).

Stojan Novakoviñ istiåe da se zamisao Boæidara Grujoviña o Pravi-telstvujuãåem sovjetu nije ostvarila kako je on mislio i æeleo, ali se “sasta-vilo neãto”, misleñi na Pravitelstvujuãåi sovjet, “ãto je bilo i vlada i vrhovnapomoñna Karaœorœeva vlast u zemyi”22. Razlog je glavni, otpor Karaœorœev.Novakoviñ kaæe da je “pored svekolike prostote Karaœorœe (…) i znao i ose-ñao znaåewe vrhovne vlasti koje su mu prilike u ruke dale, i on nije nikada biovoyan da tu vlast, koju je smatrao kao svoju liånu tekovinu, upustiti iz ruku”23.

Milovan Ristiñ istiåe da je Pravitelstvujuãåi sovjet u poåetku “bioneka vrsta vlade i Karaœorœeva pomoñna graœanska vlast u zemyi”24.

Jovanoviñevo glediãte sam veñ naveo. On je smatrao da Pravitelstvu-juãåi sovjet “nije bio vrhovna vlast, nego u najboyu ruku vrhovna kancelari-ja. Karaœorœe mu nije davao da iz ove sudsko-administrativne oblasti zako-raåi u politiåku”25.

I da pomenem joã glediãte samo joã jednog pravnog pisca, TihomiraVasiyeviña. U svom radu Zakoni Karaœorœeva vremena (1804-1813), on kaæe da

21 V. M. Milovanoviñ, Ustavnost Srbijina, Srpski kwiæevni glasnik, kw. XVIII/1907, str. 739.22 V. Stojan Novakoviñ, n. d. , str. 16-17.23 Isto, str. 19.24 V. Milovan Ristiñ, n. m. str. 40.25 V. Slobodan Jovanoviñ, Karaœorœe i wegove vojvode, str. 29.


81

je na skupãtini 1. septembra 1805. god. prihvañeno postojawe Pravitelstvu-juãåeg sovjeta ali ne sa onim nadleænostima koje mu je dodelio Grujoviñ usvojoj Uredbi o wemu, “veñ jedna pomoñna kancelarija voæda za svrãavawe ad-ministrativnih poslova i za neka suœewa, jer drugih sudova u to vreme nije bilo”26.

Kako se vidi, razlike su oåite. One su, meœutim, proizvod, pre svega,posmatrawa i ocene razliåitih stvari. Jedni u prvi plan stavyaju pozicijuPravitelstvujuãåeg sovjeta kako je odreœena Grujoviñevom Uredbom, a veñinadrugih istraæuju wegovu stvarnu (a ne pravnu) poziciju. Sa ove, socioloãkestrane, poloæaj Pravitelstvujuãåeg sovjeta se mewao u zavisnosti od odnosasnaga i stawa na bojiãtima da bi, na kraju, ustavnom reformom od 1811. god. onpostao dosta dugaåiji organ od onog organa åiju je organizaciju i nadleænostpostavyao Grujoviñ. S druge strane, meœutim, ako se posmatra GrujoviœevaUredba o Pravitelstvujuãåem sovjetu, ali samo na normativnom planu, onda jeoåigledno da je to bio jedan od dva centralna organa (drugi je bio voædKaraœorœe) i da je imao meãovit karakter. Delom je imao karakter vlade, adelom i vojnog i civilnog najviãeg suda, kao ãto je bio nadleæan i za nekedruge, mawe vaæne, administrativno-tehniåke poslove.

Umesto zakyuåka

Boæidara Grujoviña kao pravnog filozofa i ustavopisca, kao diplo-matu i borca za ujediwewe srpskih zemaya, svi su izuzetno cenili, kakowegovi savremenici, posebno prota Matija Nenadoviñ i Vuk Stefanoviñ Ka-raqiñ, tako i drugi pisci koji su o wemu pisali u XIX i XX veku.

Kako je isticao Milovan Ristiñ u svojoj monografiji o Grujoviñu, Gru-joviñ je “po prirodi bio tih i miran åovek, klasiåno obrazovan i naåitan”(str. 37). U slabom telu bio je usaœen snaæan duh. Bio je radan i istrajan. Kaoda je predoseñao da je kratkog veka sav se predao poslu postavyawa pravnihtemeya srpske dræave koja je izrastala u oruæanoj borbi protiv vekovnogokupatora.

Stajan Novakoviñ je taåno zapazio da je Grujoviñ bio ne samo “glavninosilac” veñ i “pravi roditey ideje o ustanovyewu Saveta kao centralnezemayske vlasti” (str.7). I drugi pisci, na primer Basta, istiåu da je Grujo-viñev “uåinak” u ustaniåkoj Srbiji “bio i ostao velik i neizbrisiv” (str. 28).

Boæidar Grujoviñ je jedna od najsnaænijih i najplemenitijih figura ufilozofiji prava i politiåkoj teoriji kod Srba. Wegova zalagawa za zakoni-tost i vladavinu prava, za slobodu i pravdu u trenutku vaskrsa dræave srpskeimaju trajan znaåaj. Pokazalo se da wegovih sedam stranica teksta (Za pamjati Slovo) sadræe poruke koje su i danas, dvesta godina od wihovog nastanka,aktuelne kod Srba. One imaju mnogo veñi znaåaj nego åitavi tomovi objavye-nih kwiga nedarovitih pravnih pisaca.

26 V. Tihomir Vasiyeviñ, Zakoni Karaœorœeva vremena (1804-1813), Zbornik radova Pravnogfakulteta u Novom Sadu, XXI (1-3)/1987, str. 157.


82

Milijan Popoviñ, Ph. D., retired professor Novi Sad School of Law

Boæidar Grujoviñ (Teodor Filipoviñ)

as a legal philosopher and the first Serbian constitution maker

Abstract

Boæidar Grujoviñ (Teodor Filipoviñ) belongs among the most significant, mostgifted and the noblest individuals acting at the time of resurrection of the Serbian state.

Boæidar Grujoviñ earned tremendous credits within the field of philosophy of law.He passionately stood for legality, rule of law and social justice. He was a pioneer andestablisher of liberal thoughts in Serbia. Inspired by the revolutionary ideas of natural law,he brought the notions contained in the Declaration of the Rights of Man and of the Citizenof 1789 to mutinied Serbia, especially the ones referring to liberty, property and humandignity.

Boæidar Grujoviñ may also be credited for setting the bed stones of constitutionalityin the new Serbian State. He was the author of the Decree on the Governing Council,which was one of the main authorities in the First Serbian Uprising. Therefore, he is justifi-ably referred to as the first Serbian constitution maker.

boÆidar grujoviÑ (teodor filipoviÑ) kao pravni filozof …

Documents