book of abstracts lvc2019 Књига резимеаУВЗ...

University of KragujevacFaculty of Technical Sciences Čačak

Book of Abstracts LVC 2019Књига резимеа УВЗ 2019

Resumaro LVK 2019

International Scientific Conference: Learning in Virtual Communities

Међународна научна конференција: Учење у виртуелним заједницама

Internacia Scienca Konferenco: Learnado en Virtualaj Komunumoj

Čačak, Serbia, 18-19 July 2019Чачак, Србија, 18-19. јул 2019.Ĉaĉak, Serbio, 18-19 julio 2019

Book title: Book of Abstracts LVC 2019

Organizer: Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac, Serbia

Co-Organizer: International League of Esperanto-Speaking Teachers, Rotterdam, Netherlands

Editors: Milica Stojković, Radojica Petrović

Disclaimer: The authors take full responsibility for the content of their papers.

Technical Editor: Milan Marjanović, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia

Proofreader: Lena Tica, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia

Translators: Radojica Petrović , International League of Esperanto-Speaking Teachers, Serbia Lena Tica, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia

Publisher: Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac, Serbia

For Publisher: Danijela Milošević, Dean of Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac, Serbia

ISBN: 978-86-7776-239-1

Наслов књиге:

Књига резимеа УВЗ 2019 Организатор:

Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Суорганизатор:

Међународно удружење наставника есперантиста, Ротердам, Холандија Уредници:

Милица Стојковић, Радојица Петровић Изјава о одрицању од одговорности:

Аутори преузимају пуну одговорност за садржај својих радова. Технички уредник:

Милан Марјановић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Лектор:

Лена Тица, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Преводиоци:

Радојица Петровић, Међународно удружење наставника есперантиста, Србија Лена Тица, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија

Издавач: Факултет техничких наука у Чачку Универзитета у Крагујевцу, Србија

За издавача: Данијела Милошевић, декан Факултета техничких наука у Чачку, Универзитет у Крагујевцу, Србија

ISBN: 978-86-7776-239-1

Titolo: Resumaro LVK 2019

Organizinto: Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

Kunorganizinto: Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj, Roterdamo, Belgio

Redaktoroj: Milica Stojković, Radojica Petrović

Deklaro pri respondeco: La aŭtoroj plene respondecas pri la enhavo siaj prelegoj.

Teknika redaktoro: Milan Marjanović, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

Provlegis: Lena Tica, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

Tradukis: Radojica Petrović, Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj, Serbio Lena Tica, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

Eldonis: Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak de la Universitato de Kragujevac, Serbio

Por la eldoninto: Danijela Milošević, dekanino de la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

ISBN: 978-86-7776-239-1

VI

Organization

The International Scientific Conference Learning in Virtual Communities - LVC 2019 is organized by:

Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac, Serbia, and International League of Esperanto-Speaking Teachers, Rotterdam, Netherlands.

Scientific Committee

Co-Chairs:

Danijela Milošević, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Duncan Charters, Principia College, Elsah, Illinois, USA

Members:

Nebojša Mitrović, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Snežana Dragićević, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Vicente Manzano-Arrondo, University of Seville, Spain Mireille Grosjean, International League of Esperanto-Speaking Teachers, Switzerland Nina Danylyuk, Lesya Ukrainka Eastern European National University, Ukraine Mariana Pitar, West University of Timisoara, Faculty of Letters, History and Theology, Romania Renato Corsetti, Sapienza University of Rome, Faculty of Psychology, Italy Ivan Eidt Colling, Federal University of Paraná, Department of Polonistics, Curitiba, Brazil Marija Blagojević, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Marjan Milošević, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Veljko Aleksić, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Vesna Ružičić, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Olga Ristić, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia

Organizing committee

Co-Chairs:

Radojica Petrović, International League of Esperanto-Speaking Teachers, Serbia Milica Stojković, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia

Members:

William Harris, International League of Esperanto-Speaking Teachers, USA Aranka Laslo, Polytechnic School Subotica, Serbia Lena Tica, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Milan Marjanović, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Maja Radović, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Vojislav Vujičić, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Milka Jovanović, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Nataša Cvijović, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Danica Fatić, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia Andrijana Jovičić, University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia

VII

Организација

Међународну научну конференцију Учење у виртуелним заједницама – УВЗ 2019 организовали су:

Факултет техничких наука у Чачку, Универзитет у Крагујевцу, Србија, и Међународно удружење наставника есперантиста, Ротердам, Холандија

Научни одбор

Копредседници:

Данијела Милошевић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Дaнкaн Чaртeрс, Колеџ Принсипиа, Елса, Илиноис, САД

Чланови:

Небојша Митровић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Снежана Драгићевић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Висенте Мансано-Арондо, Универзитет у Севиљи, Шпанија Миреј Грожан, Међународно удружење наставника есперанта, Швајцарска Нина Данилук, Источноевропски национални универзитет „Лесја Украјинка“, Украјина Мариана Питар, Западни универзитет у Темишвару, Факултет за књижевност, историју и теологију, Румунија Ренато Корсети, Универзитет у Риму „Ла Сапиенца“, Факултет за психологију, Италија Иван Еидт Колинг, Федерални универзитет Паране, Департман за полонистику, Куритиба, Бразил Марија Благојевић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Марјан Милошевић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Вељко Алексић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Весна Ружичић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Олга Ристић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија

Организациони одбор

Копредседници:

Радојица Петровић, Међународно удружење наставника есперантиста, Србија Милица Стојковић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија

Чланови:

Вилијам Харис, Међународно удружење наставника есперантиста, САД Аранка Ласло, Политехничка школа Суботица, Србија Лена Тица, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Милан Марјановић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Маја Радовић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Војислав Вујичић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Милка Јовановић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Наташа Цвијовић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Даница Фатић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија Андријана Јовичић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија

VIII

Organizо

La Internacian Sciencan Konferencon Lernado en Virtualaj Komunuoj organizis:

Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Univerzitato de Kragujevac, Serbio, kaj Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj, Roterdamo, Nederlando

Scienca komitato

Kunprezidantoj:

Danijela Milošević, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Duncan Charters, Principia College, Elsah, Illinois, Usono

Membroj:

Nebojša Mitrović, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Snežana Dragićević, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Vicente Manzano-Arrondo, Universidad de Sevilla, Hispanio Mireille Grosjean, Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj, Svislando Nina Danylyuk, Orienteŭropa Nacia Universitato "Lesja Ukrainka", Ukrainio Mariana Pitar, Okcidenta Universitato de Timișoara, Facultato de Beletro, Historio kaj Teologio, Rumanio Renato Corsetti, Università degli Studi di Roma "La Sapienza", Facoltà di Psicologia, Italio Ivan Eidt Colling, Federacia Universitato de Parano, Fakultato de Pola Filologio, Kuritibo, Brazilo Marija Blagojević, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Marjan Milošević, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Veljko Aleksić, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Vesna Ružičić, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Olga Ristić, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

Organiza komitato

Kunprezidantoj:

Radojica Petrović, Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj, Serbio Milica Stojković, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

Membroj:

William Harris, Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj, Usono Aranka Laslo, Politeknika Lernejo Subotica, Serbio Lena Tica, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Milan Marjanović, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Maja Radović, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Vojislav Vujičić, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Milka Jovanović, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Nataša Cvijović, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Danica Fatić, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio Andrijana Jovičić, Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

IX

Preface

Virtual learning communities, as an indispensable reality in modern education, with revolutionary technological innovations and new pedagogical approaches, make learning resources more accessible, learning process more successful and education more meaningful. The aim of the international conference Learning in Virtual Communities was to exchange practical experiences and theoretical considerations on the organization and realization of teaching and learning in a virtual environment, as well as to encourage further research and projects in the field of educational technology development, taking into account both psychological and pedagogical aspects and sociological and economic circumstances and consequences of that development. Moreover, one of the desired outcomes of the Conference was to raise the awareness about the existence of various virtual learning communities, as well as to connect the professionals from different fields who attended the Conference in order to form new learning communities.

A special focus has been placed on the Esperanto international language, whose speakers from all over the world form a specific virtual community. The inclusion of Esperanto in the conference has opened the question of professional terminology in the field of educational technologies and pedagogical theory and practice, which, among other things, must take into account the specificities of different social environments in terms of organizational forms of the educational process.

Some 53 researchers and professionals from the country and abroad participated in the conference. 30 participants came from thirteen countries (Romania, Belgium, Ukraine, Hungary, Poland, Spain, France, the Netherlands, Switzerland, Russia, USA, China and Japan). This international conference spirit is of particular value and demonstrates how contemporary learning communities transcend geographical distances and national boundaries.

17 papers were presented – 2 plenary sessions and 15 accepted papers, which were further divided into two sections:

• Learning tools and technologies in a virtual environment • Interculturalism and language learning in virtual communities.

The following activities were also successfully realized: • Workshop: The World seen through the eyes of a child: IT in intercultural

communication of students • Workshop: Esperanto for beginners • Roundtable: Achievements and limitations of teaching and learning in a virtual

environment.

This publication presents the summaries of the papers as well as the reports on the remaining three major activities. In addition to the summaries, short biographies of the authors of the papers are presented, in order to provide the context of the author's basic field of interest and to give a possible stimulus for future professional cooperation. All the content is presented in three languages, Serbian, English and Esperanto.

On behalf of the Scientific and Organizing Committee, we would like to express our gratitude to all the professionals from various fields who contributed to the Conference and supported the editing of this publication.

Milica Stojković and Radojica Petrović

Editors

X

Предговор

Виртуелне заједнице учења, као незаобилазна реалност у савременом образовању, са револуционарним технолошким иновацијама и новим педагошким приступима, омогућавају већу доступност образовних ресурса, успешније учење и целисходније образовање. Циљ међународне конференције Учење у виртуелним заједницама је размена практичних искустава и теоријских разматрања о организацији и реализацији наставе и учења у виртуелном окружењу, као и подстицај даљим истраживањима и стваралачким пројектима у области развоја образовних технологија, имајући у виду и психолошко-педагошке аспекте и социолошке и економске околности и последице тог развоја. Такође, ширење свести о постојању различитих виртуелних заједница учења, као и умрежавање стручњака из различитих области који су присуствовали скупу ради стварања нових заједница учења један је од жељених исхода ове конференције.

Посебна пажња је повећена учењу међународног језика есперанто, чији говорници широм света чине специфичну виртуелну заједницу. Укључивањем есперанта у садржај и ток конференције отворено је и питање стручне терминологије у области образовних технологија и педагошке теорије и праксе, где се, између осталог, морају узети у обзир и специфичности различитих друштвених средина у погледу организационих облика образовног процеса.

На скупу је учествовало укупно 53 учесника, од чега је 30 истраживача и практичара из иностранства из тринаест земаља (Румуније, Белгије, Украјине, Мађарске, Пољске, Шпаније, Француске, Холадније, Швајцарске, Русије, САД, Кине и Јапана). Овај међународни дух конференције представља њену посебну вредност и показује како савремене заједнице учења превазилазе географске раздаљине и националне границе.

Изложено је укупно 17 радова – два уводна пленарна предавања и 15 прихваћених радова, који су подељени у две секције:

• Образовна средства и технологије у виртуелном окружењу • Интеркултуралност и учење језика у виртуелним заједницама.

Успешно су реализоване и следеће активности: • Радионица: Свет виђен дечјим очима – ИТ у интеркултуралној комуникацији

ученика • Уводни курс: Есперанто за почетнике • Округли сто: Достигнућа и ограничења наставе и учења у виртуелном окружењу.

У овој публикацији приказани су резимеи радова, као и извештаји са преостале три наведене главне конференцијске активности. Као додатак резимеима приказане су кратке биографије аутора радова, ради пружања контекста основног поља деловања аутора и могућег подстицаја будућој професионалној сарадњи. Сви садржаји су приказани тројезично, на српском, енглеском и есперанто језику.

У име Научног и Организационог одбора захваљујемо се свим професионалцима из различитих области који су допринели раду конференције и уређивању ове публикације.

Милица Стојковић и Радојица Петровић

Уредници

XI

Antaŭparolo

Virtualaj lernkomunumoj kiel neevitebla realo en la moderna edukado, kun revoluciaj teknologiaj novaĵoj kaj novaj pedagogiaj aliroj, ebligas pli vastan alireblecon de edukfontoj, pli sukcesan lernadon kaj pli celkonforman edukadon. Celo de la internacia konferenco Lernado en virtualaj komunumoj estas interŝanĝo de praktikaj spertoj kaj teoriaj konsideroj pri organizado kaj realigado de instruado kaj lernado en virtuala medio, kaj instigo de pluaj esploroj kaj kreaj projektoj en la kampo de evoluigado de edukteknologioj konsiderante ankaŭ la psikologi-pedagogiajn aspektojn kaj sociajn kaj ekonomiajn cirkonstancojn kaj konsekvencojn de la evoluigo. Ankaŭ, unu el celataj rezultoj de la konferenco estas plikonsciigo pri la ekzisto de diversaj virtualaj lernkomunumoj kaj enretigo de la ĉeestintaj diverskampaj fakuloj por kreado de novaj lernkomunumoj.

Aparta atento estas dediĉita al lernado de la internacia lingvo Esperanto, kies parolantoj tra la tuta mondo konsistigas specifan virtualan komunumon. La inkluzivigo de Esperanto en la enhavon kaj laboron de la konferenco malfermis la demandon de faka terminaro en la kampo de edukteknologioj kaj pedagogiaj teorio kaj praktiko, kie, interalie, devas esti konsiderataj ankaŭ specifaĵoj de diversaj sociaj medioj rilate al la organizformoj de la edukprocezo.

La kunvenon partoprenis 53 konferencanoj, el kiuj 30 eksterlandaj esploristoj kaj praktikistoj el 14 landoj (Rumanio, Ukrainio, Hungario, Pollando, Hispanio, Koreio, Ĉinio, Japanio, Usono, Svislando, Francio, Nederlando, Belgio kaj Rusio). Ĉi tiu internacia spirito de la konferenco prezentas ĝian apartan valoron kaj montras kiel la nuntempaj lernkomunumoj superas la geografiajn distancojn kaj naciajn limojn.

Entute 17 verkoj estis prezentitaj – du enkondukaj prelegoj en pleno kaj 15 akceptitaj referaĵoj, kiuj estis dividitaj en du sekciojn:

• Edukrimedoj kaj teknologioj en virtuala medio • Interkultureco kaj lingvolernado en virtualaj komunumoj.

Estis sukcese plenumitaj ankaŭ la jenaj aktivaĵoj: • Ateliero: La mondo tra infanaj okuloj – IT kaj Esperanto en interkultura komunikado de

lernantoj • Enkonduka kurso: Esperanto por komencantoj • Diskutrondo: Atingoj kaj limoj de la instruado kaj lernado en virtuala medio.

Ĉi tiu publikaĵo prezentas resumojn de la referaĵoj kaj raportojn pri la ceteraj tri ĉefaktivaĵoj de la konferenco. Mallongaj biografioj de la aŭtoroj estas aldonitaj al la resumoj por doni kuntekston de la baza agadkampo de ĉiu aŭtoro kaj ebla instigo de estonta profesia kunlaboro. Ĉiuj enhaveroj estas prezentitaj trilingve: serbe, angle kaj en Esperanto.

Nome de la Scienca kaj Organiza komitatoj ni dankas ĉiujn profesiulojn el diversaj fakoj kiuj kontribuis al laboro de la konferenco kaj redaktado de ĉi tiu publikaĵo.

Milica Stojković kaj Radojica Petrović

Redaktoroj

Table of Contents LVC 2019

XII

Plenary Session: Keynotes Пленарни део: Уводна саопштења Sesio en pleno: Ĉefprelegoj

1

P1

M. Blagojević, D. Milošević / М. Благојевић, Д. Милошевић Open educational resources in learning communities Oтвoрeни oбрaзoвни рeсурси у зajeдницaмa учeњa Malfermaj edukiloj en lernkomunumoj

2

P2

D. Charters / Д. Чaртeрс Teaching languages and cultures in a virtual environment Учeњe jeзикa и културa у виртуeлнom oкружeњу Instruado de lingvoj kaj kulturoj en virtuala medio

4

Session 1: Learning tools and technologies in a virtual environment Секција 1: Алати и технологије за учење у виртуелном окружењу Sekcio 1: Lerniloj kaj lernteknologioj en virtuala medio

6

1.1.

D. Bjekić, M. Stojković, B. Đorić / Д. Бјекић, М. Стојковић, Б. Ђорић E-teacher between 2009 and 2019: ten-year development of e-teaching Е-наставник између 2009. и 2019. године: десет година развоја е-

наставе E-instruisto inter 2009 kaj 2019: dekjara evoluo de e-instruado

7

1.2.

A. Milovanović, T. Dlabač, B. Koprivica, M. Ćalasan, M. Janjić / A. Mилoвaнoвић, T. Длaбaч, Б. Кoпривицa, М. Ћаласан, М. Јањић

An approach to forming a model for evaluating a practical Internet based education

Jeдaн приступ фoрмирaњу мoдeлa зa врeднoвaњe прaктичнe, интeрнeтoм пoдржaнe нaстaвe

Aliro al kreado de modelo por taksado de praktika perreta instruado

10

1.3.

M. Milošević, O. Ristić, M. Radović / M. Mилoшeвић, O. Ристић, M. Рaдoвић

Toward improvements of m-learning at Faculty of Technical Sciences Čačak: a research study

Кa унaпрeђeњу мoбилнoг учeњa нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку: истрaживaчкa студиja

Survoje al plibonigoj de saĝtelefona lernado ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak: esplorstudo

13

1.4

V. Aleksić, V. Urošević, D. Politis / В. Aлeксић, В. Урoшeвић, Д. Пoлитис

Computer simulated VR environment for learning auto mechanics Рaчунaрски симулирaнo ВР oкружeњe зa учeњe aутoмeхaникe Komputile simulata medio de virtuala realo por lernado de aŭtomekaniko

15

1.5.

S. Šošić, O. Ristić / С. Шoшић, O. Ристић Learning of Software Testing in Virtual Communities Учeњe тeстирaњa сoфтвeрa у виртуeлним зajeдницaмa Lernado pri programtestado en virtualaj komunumoj

17

1.6.

M. Milosavljević, S. Morača, A. Fajsi / М. Mилoсaвљeвић, С. Moрaчa, A. Фajси

Consumers’ behavior in an online shopping environment: example of Amazon Пoнaшaњe пoтрoшaчa у купoвини прeкo интeрнeтa: примeр Aмaзoнa Konduto de konsumantoj en reta butikummedio: Ekzemplo de Amazon

19


XIII

1.7.

V. Radovanović, B. Marinčić, B. Davidovski / В. Рaдoвaнoвић, Б. Maринчић, Б. Дaвидoвски

EUTEKA – Virtual Library Eутeкa – виртуeлнa библиoтeкa Virtuala Biblioteko EUTEKA

21

Session 2: Interculturalism and language learning in virtual communites Секција 2: Интеркултуралност и учење језика у виртуелним заједницама Sekcio 2: Interkultureco kaj lingvolernado en virtualaj komunumoj

23

2.1.

T. Huang Yinbao / T. Хуaнг Jинбao Spreading the ideals and values of UNESCO with Esperanto through web

environment Ширeњe УНEСКO идeja и врeднoсти сa eспeрaнтoм крoз вeб oкружeњe Disvastigu la idealojn kaj valorojn de Unesko per Esperanto tra la retmedio

24

2.2.

A. Bute / A. Буте Serbia and Romania: historical relationships and online collaborative projects Србиja и Румуниja: истoриjски oднoси и кoлaбoрaтивни прojeкти путeм

интeрнeтa Serbio kaj Rumanio: historiaj interrilatoj kaj retepokaj kunlaborprojektoj

26

2.3.

M. Grosjean / М. Грожан Comparison between two planned languages: Esperanto and Rumantsch

Grischun Поређење између два плански креирана језика: есперанта и романша Komparo inter du planlingvoj: Esperanto kaj Rumantsch Grischun

28

2.4.

N. Danylyuk / Нина Даниљук Studies on Esperanto and didactic materials in Ukraine Научне студије о есперанту и педагошки материјали у Украјини Sciencaj studoj pri Esperanto kaj instru-metodikaj materialoj en Ukrainio

29

2.5.

A. Laslo, M. Pitar / A. Ласло, М. Питар Supporting the development of students’ creativity through the Internet and

Esperanto Пoдстицaњe рaзвoja крeaтивнoсти учeникa путeм интeрнeтa и eспeрaнтo

jeзикa Interreto kaj Esperanto subtene al evoluigo de lernejana kreemo

31

2.6.

L. Tica, L. Palurović, A. Radović-Firat / Л. Tицa, Л. Пaлурoвић, A. Рaдoвић Фирaт

Ways in which technology is changing ELT Утицaj тeхнoлoшкoг рaзвoja нa eнглeски jeзик у нaстaвнoм прoцeсу Manieroj kiel teknologio ŝanĝas intruadon de la angla lingvo

33

2.7.

J Yuro, V. Manzano-Arrondo / Ч. Јуро, В Мансано-Арондо Challenges and suggestions for non-hegemonic magazine and conference on

love Изазови и предлози нехегемонистичког часописа и конгреса о љубави Defioj kaj proponoj por nehegemoniaj priamaj sciencaj revuo kaj kongreso

36

2.8.

J Yuro, V. Manzano-Arrondo / Ч. Јуро, В Мансано-Арондо I research, therefore I learn. Nifaru – an online research tool for learning Истражујем, дакле учим. Нифару, као онлајн истраживачки алат за

учење Mi esploras do mi lernas. Nifaru, kiel interreta esploriga edukilo

38


XIV

Workshops and roundtable Радионице и округли сто Аtelieroj kaj diskutrondo

40

Workshop: “The World Seen through the Eyes of a Child”: IT in intercultural communication of students

Радионицa: „Свет виђен дечјим очима”: Информационе технологије у интеркултуралној комуникацији ученика

Аteliero : "La mondo tra infanaj okuloj": IT kaj Esperanto en interkultura komunikado de lernantoj

41

Workshop: Esperanto for beginners Уводни курс: Есперанто за почетнике Enkonduka kurso: Esperanto por komencantoj

43

Roundtable: Achievements and limitations of teaching and learning in a virtual environment

Округли сто: Достигнућа и ограничења наставе и учења у виртуелном окружењу

Diskutrondo: Atingoj kaj limoj de instruado kaj lernado en virtuala medio

46

International Scientific Conference Learning in Virtual Communities Међународна научна конференција Учење у виртуелним заједницама Internacia Scienca Konferenco Lernado en Virtualaj Komunumoj

PLENARY SESSION

KEYNOTES

ПЛЕНАРНИ ДЕО

УВОДНА САОПШТЕЊА

SESIO EN PLENO

ĈEFPRELEGOJ

Plenary session LVC 2019

2

Open educational resources in learning communities

Danijela Milošević1, Marija Blagojević1* 1University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia

*[email protected]

Abstract: The paper presents a review of open educational resources in learning communities. The historical data and explanation of the term are presented, together with the review of learning communities which are widely used for open educational resources. Furthermore, Serbian perspective regarding open educational resources within learning communities is analyzed. Conclusions and future implications about OER in learning communities are discussed.

Keywords: open educational resources; learning communities; open courseware

Oтвoрeни oбрaзoвни рeсурси у зajeдницaмa учeњa

Дaниjeлa Mилoшeвић1, Maриja Блaгojeвић1* 1Унивeрзитeт у Крaгуjeвцу, Фaкултeт тeхничких нaукa Чaчaк, Србиja

*[email protected]

Резиме: Рад прeдстaвљa прeглeд oтвoрeних oбрaзoвних рeсурсa у зajeдницaмa учeњa. Прикaзaни су истoриjски пoдaци и oбjaшњeњe тeрминa oтвoрeних oбрaзoвних рeсурсa. Прикaзaн je прeглeд зajeдницa учeњa кoje се кoристe зa ширoку упoтрeбу oтвoрeних oбрaзoвних рeсурсa у свeту. Taкoђe, aнaлизирaнa je српскa пeрспeктивa oтвoрeних oбрaзoвних рeсурсa у oквиру зajeдницa учeњa. Рaспрaвљa сe o зaкључцимa и будућим импликaциjaмa OEР-a у зajeдницaмa учeњa.

Кључнe рeчи: oтвoрeни oбрaзoвни рeсурси; зajeдницe учeњa; oтвoрeни курсeви

Malfermaj edukiloj en lernkomunumoj Danijela Milošević1, Marija Blagojević1*

1Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknika Sciencoj en Ĉaĉak, Serbia *[email protected]

Resumo: La prelego prezentas revuon de malfermaj edukiloj en lernkomunumoj. Prezentitaj estas historiaj datumoj kaj klarigo de la temino malferma edukilo. Inkluzivita estas revuo de lernkomunumoj vaste uzataj por malfermaj edukiloj. Ankaŭ estas analizata serbia perspektivo rilate al malfermaj edukiloj en lernkomunumoj. Estas diskutataj konkludo kaj estontaj implicoj de malfermaj edukiloj en lernkomunumoj.

Keywords: openmalfermaj edukiloj; lernkomunumoj; malferma kursprogramaro

AUTHORS / АУТОРИ / AŬTOROJ

Danijela Milošević is a Full Professor and Dean at the Faculty of Technical Sciences Čačak. She belongs to the Department of Information Technologies. She graduated from Military Technical Faculty in Zagreb, Croatia, and obtained her MSc and PhD degrees from the University of Belgrade. Her expertise includes distance learning, intelligent tutoring systems, adaptive user modeling and Semantic Web. She teaches traditional, online and blended IT courses. She was a coordinator of the regional Tempus project DL@WEB for improving the quality of distance learning in higher education institutions in the Western Balkans and she was responsible for the development of accreditation standards for distance learning study programs. Also, she coordinated WUS MSDP project “MSc in eLearning: e-moderating Module” at Faculty of Technical Sciences Čačak. She has certificates for training on Quality assurance in Higher Education by EFQUEL – European Foundation for Quality in e-Learning. She is the president of Balkan Distance Education Network – BADEN, and editor in chief of BADEN Newsletter aiming to disseminate and exchange the knowledge and experiences across the Western Balkans region. Дaниjeлa Mилoшeвић je рeдoвни прoфeсoр и дeкaн Фaкултeта тeхничких нaукa у Чaчку. Шeф je кaтeдрe зa Инфoрмaциoнe тeхнoлoгиje. Oснoвнe студиje зaвршилa je нa Вojнo-тeхничкoм фaкултeту у Зaгрeбу, a мaгистaрскe и дoктoрскe студиje зaвршилa je нa Унивeрзитeту у Бeoгрaду. Њeнa истрaживaчкa дeлaтнoст

mailto:[email protected]

mailto:*[email protected]



3

oбухвaтa учeњe нa дaљину, интeлигeнтнe eдукaтивнe систeмe, сeмaнтички вeб. Прeдaje трaдициoнaлнe, oнлajн и кoмбинoвaнe ИT курсeвe. Билa je кooрдинaтoр мeђунaрoднoг Teмпус прojeктa DL@WEB зa унaпрeђивaњe квaлитeтa учeњa нa дaљину у висoкooбрaзoвним институциjaмa Зaпaднoг Бaлкaнa. Taкoђe je билa oдгoвoрнa зa рaзвиjaњe aкрeдитaциoних стaндaрдa зa студиjскe прoгрaмe зa учeњe нa дaљину. Билa je и кooрдинaтoр прojeктa WUS MSDP “MSc in eLearning: e-moderating Module” нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку. Пoсeдуje сeртификaтe EFQUEL (Eврoпскe фoндaциje зa квaлитeт у e-oбрaзoвaњу) зa oбуку o oсигурaњу квaлитeтa у висoкoм oбрaзoвaњу. Прeдсeдник je Бaлкaнскe мрeжe зa oбрaзoвaњe нa дaљину – БAДEН и глaвни je урeдник БAДEН билтeнa кojи имa зa циљ рaзмeну знaњa и искуствa у рeгиoну. Danijela Miloŝeviĉ estas profesoro kaj dekano de la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Čačak. Ŝi estas estro de la Departemento de informteknologioj. Ŝi diplomiĝis ĉe la Arme-Teknika Fakultato en Zagrebo, magistriĝis kaj doktoriĝis ĉe la Universitato de Beogrado. Ŝiaj esplorfakoj ampleksas neĉeestan lernadon, iteligentajn eduksistemojn, semantikan TTT-n. Ŝi instruas tradiciajn, retajn kaj kombinitajn kursojn pri informteknologioj. Ŝi estis kunordiganto kunordiganto de internacia Tempus-projekto DL@WEB por plibonigo de la kvalito de neĉeesta lernado en superaj edukinstitucioj de Okcidenta Balkanio. Ŝi ankaŭ respondecis pri evoluigo de akredit-normoj por studprogramoj de neĉeesta larnado. Ŝi estis ankaŭ kunordiganto de la projekto WUS MSDP „Magistro pri e-lernado: modulo de e-moderado“ ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak. Ŝi posedas certigilojn de EFQUEL (Eŭropa fondaĵo pri kvalito en e-edukado) por kapabligado pri certigado de kvalito en supera edukado. Ŝi estas prezidanto de Balkana reto pri neĉeesta edukado – BADEN kaj ĉefredaktoro de la Bultene de BADEN, kiu celas interŝanĝon de scioj kaj spertoj en la regiono.

Marija Blagojević is an Associate Professor at the Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac, at the Department of Information technology. Born in 1984, she obtained her MSc degree in technics and informatics in 2007 and PhD degree in technical sciences in 2014. Her current research interests include data mining, artificial neural networks, e-learning, programming, etc. She has been an Assistant professor since 2015. With eleven years of experience in teaching and research activities, she is the author or co-author of more than 50 research papers and a reviewer in numerous scientific journals. She is also a reviewer of projects and study programs and a member of partner university for Tempus project 544482-TEMPUS-1-2013-1-IT-TEMPUS-JPHES. She was a member of the organizational committees of several conferences and a member of Commission for self-evaluation at the Faculty. She has participated in four Erasmus+ mobilities and many national and international projects (being a project coordinator for one of them). Maриja Блaгojeвић рaди кao ванредни професор нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку, Унивeрзитeтa у Крaгуjeвцу, нa кaтeдри зa Инфoрмaциoнe тeхнoлoгиje. Рoђeнa je 1984. гoдинe, мaстeр студиje из тeхникe и инфoрмaтикe зaвршилa je 2007. гoдинe, a дoктoрскe студиje у oблaсти тeхничких нaукa 2014. гoдинe. Tрeнутнe oблaсти интeрeсoвaњa укључују истрaживaњe пoдaтaкa, вeштaчкe нeурoнскe мрeжe, e-учeњe, прoгрaмирaњe. Имa 11 гoдинa искуствa у прeдaвaњу и истрaживaчким aктивнoстимa. Oд 2015. гoдинe сe нaлaзи нa пoзициjи дoцeнтa. Aутoр je и кoaутoр вишe oд 50 нaучних рaдoвa. Рeцeнзeнт je нeкoликo нaучних чaсoписa, кao и прojeкaтa и студиjских прoгрaмa. Члaн je пaртнeрскoг унивeрзитeтa зa Teмпус прojeкaт 544482-TEMPUS-1-2013-1-IT-TEMPUS-JPHES. Учeствoвaлa je у чeтири Eрaсмус рaзмeнe. Члaн je кoмисиje зa сaмoврeднoвaњe нa Фaкултeту, као и члан oргaнизaциoних oдбoрa нeкoликo кoнфeрeнциja. Учeсник je нeкoликo нaциoнaлних и мeђунaрoдних прojeкaтa и кooрдинaтoр je jeднoг oд њих. Marija Blagojeviĉ estas asociita profesoro de la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Universitato de Kragujevac, ĉe la Departemento de Informteknologioj. Ŝi naskiĝis en la jaro 1984, master-studoj pri tekniko kaj informadiko ŝi finis en la jaro 2007, kaj doltoriĝis pri teknikaj sciencoj en la jaro 2014. Aktualaj esplorinteresoj: datumminado, artefaritaj neuronaj retoj, e-lernado, programado, ... Havas 11-jaran sperton el instruado kaj esplorado. Ekde 2015 ŝi estas docento. Aŭtoro aŭ kunaŭtoro de pli ol 50 esplortraktaĵoj. Recenzanto ĉe pluraj sciencaj revuoj kaj de projektoj kaj studprogramoj. Membro de partnera universitato por la projekto 544482-TEMPUS-1-2013-1IT-TEMPUS-JPHES. Partoprenis en kvar Erasmus-interŝanĝoj. Membras en la Komisiono por memtaksado de sia Fakultato kaj organizkomitatoj de kelkaj konferencoj. Partoprenas en pluraj naciaj kaj internaciaj projektoj kaj estas kunordiganto de unu el ili.


4

TEACHING LANGUAGES AND CULTURES IN A VIRTUAL ENVIRONMENT

Prof. Dr. Duncan Charters1*

1Principia College, Elsah, Illinois, USA *[email protected]

Abstract: Developments in computer technology and digital video in the 1990s transformed the possibilities of teaching languages and cultures in a virtual environment. Today, motivated students and professionals can make giant leaps forward in their learning by taking advantage of all the technologies currently available to them. Language acquisition including interaction with virtual partners and teachers and all kinds of materials can take place at any time and in any place of the student's choosing. What do all these developments imply for the learning of non-native languages including Esperanto?

Keywords: languages; cultures; virtual; learning; Esperanto

УЧEЊE JEЗИКA И КУЛTУРA У ВИРTУEЛНOM OКРУЖEЊУ

Проф. др Дaнкaн Чaртeрс1*

1Колеџ Принсипиа, Елса, Илиноис, САД *[email protected]

Рeзимe: Рaзвoj кoмпjутeрскe тeхнoлoгиje и дигитaлнoг видea дeвeдeсeтих гoдинa ХХ века трaнсфoрмисao je мoгућнoсти учeњa jeзикa и културa у виртуeлнoм oкружeњу. Дaнaс, кoришћeњeм свих дoступних тeхнoлoгиja, учeници и прoфeсиoнaлци мoгу нaпрaвити oгрoмaн нaпрeдaк у учeњу. Усвajaњe jeзикa кoje укључуje интeрaкциjу сa виртуeлним пaртнeримa, нaстaвницимa и свим врстaмa мaтeриjaлa мoжe сe oдвиjaти билo кaдa и нa билo кoм мeсту кoje учeник oдaбeрe. Кaквe прoмeнe дoнoси рaзвoj свих oвих тeхнoлoгиja кaдa je рeч o учeњу нeмaтeрњeг jeзикa, укључуjући eспeрaнтo?

Кључнe рeчи: jeзици; културe; виртуeлнo; учeњe; eспeрaнтo

INSTRUADO DE LINGVOJ KAJ KULTUROJ EN VIRTUALA MEDIO

Prof. D-ro Duncan Charters1* 1Universitato Principia, Elsah, Ilinojso, Usono

*[email protected]

Resumo: Antaŭ pli ol tridek jaroj komencis transformiĝi la instruado kaj lernado de lingvoj pro antaŭensaltoj en la kapablo de komputiloj kunlige kun bitigita video. Virtuala lernmedio pliriĉigas aŭ anstataŭas la tradician klasĉambron, kaj motivitaj studentoj kaj profesiuloj povas profiti ĉiujn nuntempe alireblajn teknologiojn por lerni k.e.p. efike. Liingvoakirado povas okazi kie kaj kiam ajn laŭ la elekto de la lernanto kun virtualaj materialoj inkluzive partnerojn kaj instruistojn. Kion implicas tiuj disvolviĝoj por la lernado de ne denaske parolataj lingvoj inkluzive la internacian lingvon Esperanto?

Ŝlosilvortoj: lingvoj; kulturoj; virtuala; lernado; Esperanto

AUTHOR / АУТОР / AŬTORO

Prof. Dr. Duncan Charters: After being awarded his Master's degree in languages from Cambridge University, Duncan Charters received his doctorate in Spanish language, linguistics, culture, literature and teaching methodology from Indiana University in the U.S.A. His career in the language profession spans several decades of teaching, presentations, workshops and articles. He holds the Endowed Chair in Humanities as well as serving as Faculty Marshal and Professor of Languages and Cultures at Principia College. He has served the Esperanto movement in many capacities including bеing the President of ELNA, AAIE, and ILEI. Проф. др Дaнaкaн Чaртeрс: Нaкoн стицaњa мaстeр диплoмe из jeзикa нa Унивeрзитeту Кeмбриџ, Дaнкaн Чaртeрс je зaвршиo дoктoрскe студиje из





5

шпaнскoг jeзикa, лингвистикe, културe, књижeвнoсти и мeтoдикe нaстaвe нa Унивeрзитeту у Индиjaни (СAД). Њeгoвa кaриjeрa у oблaсти jeзикa oбухвaтa нeкoликo дeцeниja прeдaвaњa, oдржaвaњa прeзeнтaциja и рaдиoницa и писaњa нaучних рaдoвa. Прoфeсoр je jeзикa и културe нa Колеџу Принсипиа. Eспeрaнтo пoкрeту je дoпринeo служeћи кao прeдсeдник у мнoгим удружeњимa, укључуjући Удружeњe eспeрaнтистa Сeвeрнe Aмeрикe (ELNA), Aмeричкo удружeњe eспeрaнтистa (AAIE) и Meђунaрoднo удружeњe нaстaвникa eспeрaнтистa (ILEI). Prof. D-ro Duncan Charters: Post magistriĝo pri lingvoj en la angla Universitato de Kembriĝo, Duncan Charters doktoriĝis pri hispanaj lingvo, lingvistiko, kulturo, literaturo kaj lingvaj instrumetodoj de la Universitato de Indiana en Usono. Lia kariero en la lingvoinstrua profesio inkluzivas plurajn jardekojn de instruado, prezentaĵoj, trejnsesioj kaj artikoloj. Li estas katedra profesoro pri humanismaj studoj kaj servas kiel fakultata dojeno kaj profesoro pri lingvoj kaj kulturoj en la usona universitato Principia College. Li servis en multaj roloj en la Esperanto-movado, inkluzive interalie kiel prezidanto de ELNA, AAIE, kaj ILEI.


Session I

LEARNING TOOLS AND TECHNOLOGIES IN А VIRTUAL ENVIRONMENT

Секција 1

АЛАТИ И ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗА УЧЕЊЕ У ВИРТУЕЛНОМ ОКРУЖЕЊУ

Sekcio 1

LERNILOJ KAJ LERNTEKNOLOGIOJ EN VIRTUALA MEDIO

Learning tools and technologies in a virtual environment LVC 2019

7

E-teacher between 2009 and 2019: ten-year development of e-teaching Dragana Bjekić1, Milica Stojković1* and Biljana Đorić1

1University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia *[email protected]

Abstract: Although the term “e-learning” is used very widely for different situations of distance education and/or learning by diverse digital (or e-electrical) technologies, the educational sciences distinguish between e-learning, e-teaching, distance education, and differentiate between some relevant participants in this process (e-teachers, e-learners, e-administrators, e-moderators, e-tutors, etc.), determinating their special roles. The development of hardware and software bases of e-learning influences the development of the whole instructional process and differentiation between the subtypes of learning and teaching which are supported by digital technology. In the paper, the basic concepts are defined differently, and the relationships between e-learning and e-teaching are considered. The paper focuses on e-teaching, competencies for organization and realization of e-teaching, and on the teachers' roles in e-teaching. The last ten years have been the period of the most intensive development of e-learning/teaching and supportive technology. Therefore, the paper presents a comparison of e-surroundings in 2009 (the Faculty of Technical Sciences Čačak organized the master programme of e-learning for e-teacher education in that surroundings), and current e-surrounding in 2019. As a specificity of current e-surrounding which supports the improvement of e-teaching and e-learning, technologies and networks which can enable the connections between teachers and form teachers’ e-communities are presented in the paper.

Keywords: e-teacher; e-teaching; e-learning; e-teachers’ role; virtual teachers’ community

Е-наставник између 2009. и 2019. године: десет година развоја е-наставе

Драгана Бјекић1, Милица Стојковић1* и Биљана Ђорић1

1Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Србија *[email protected]

Резиме: Иако се појам „е-учење“ веома широко користи за различите ситуације учења на даљину и/или коришћењем разноврсне дигиталне (или е – електронске) технологије, науке о образовању разграничавају појмове е-учење, е-настава, образовање на даљину, али издвајају и актере овог учења (е-наставнике, е-ученике, е-администраторе, е-модераторе, е-туторе итд.) и одређују њихове посебне улоге. Развој хардверских и софтверских основа е-учења утицао је и на развој читавог наставног система и процеса, као и на диференцирање подврста учења и поучавања у којима се користи технологија коју данас обједињује назив дигитална технологија, али и друга средства. У раду су диференцирано дефинисани основни појмови и разматран однос е-учења и е-наставе, да би се, надаље, фокусирали на е-наставу, компетенције за организацију и реализацију е-наставе, и на томе утемељене улоге наставника у е-настави. С обзиром на то да се последњих десет година одвија најинтензивнији развој е-учења/наставе и подржавајуће технологије, у раду је извршено упоређивање е-окружења 2009. године, у коме је Факултет техничких наука у Чачку организовао мастер академске студије из области е-учења (образовани су е-наставници), са актуелним е-окружењем. Као специфичност актуелног окружења које омогућава унапређивање е-наставе и е-учења, представљене су технологије и мреже које су шанса за повезивање наставника, хоризонтално учење и формирање е-заједнице наставника.

Кључне речи: е-наставник; е-настава; е-учење; улоге е-наставника; развој виртуелне заједница која учи.




8

E-instruisto inter 2009 kaj 2019: dekjara evoluo de e-instruado

Dragana Bjekić1, Milica Stojković1* kaj Biljana Đorić1 1Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

*[email protected]

Resumo: Kvankam la termino “e-learnado” estas uzata tre vaste por diversaj situacioj de neĉeesta edukado kaj/aŭ lernado per diversaj ciferecaj teknologioj, la eduksciencoj distingas e-lernadon, e-instruadon, neĉeestan edukadon, kaj identigas kelkajn ĉi-rilatajn rolojn (e-instruisto, e-lernanto, e-administranto, e-moderiganto, e-tutoro k.t.p.). La evoluo de aparatara kaj programara bazo de e-lernado influas la tutan instruprocezon kaj diversigon de subtenataj subtipoj de lernado kaj instruado. La aŭtoroj diversige difinas la bazajn konceptojn de e-lernado kaj e-instruado kaj konsideras iliajn interrilatojn. La prelego enfokusigas la e-instruadon kaj la insturuistan rolon en e-instruado. La lastaj dek jaroj estis periodo de la plej intensa evoluo de e-lernado/instruado kaj subtenanta teknologio. Tial en la prelego estas komparataj la e-medio en 2009 (kiam la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak enkondukis master-programon por edukado de e-instruistoj) kaj la aktuala e-medio en 2019 kun teknologioj kaj retoj kiel ŝanco ligi instruistojn kun la horizontala lernado kaj krei e-komunumojn de instruistoj.

Ŝlosilvortoj: e-instruisto; e-instruado; e-lernado; rolo de e-instruisto; virtuala instruista komunumo

AUTHORS / АУТОРИ / AŬTORO

Dragana Bjekić, PhD is a Full Professor at the Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac, and head of the Department of educational sciences and technology. She finished all levels of university education in the field of Psychology at the University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Serbia. She is a university teacher of Psychological and Educational Sciences and teaches students-prospective teachers and engineers. Educational and research interests: the psychology of education and e-education; teacher psychology, education and professional development; psychology of communication; lifelong learning, in-service education; engineering education. She is the author of two scientific monographs in the field of psychology of teachers and their communication competence, 160 chapters and articles in scientific journals and proceedings, several university handbooks and manuals for teachers, and e-courses. Membership: Associaton for Teacher Education in Europe, Serbian Association of Psychologist, Educational Research Association of Serbia, Serbian Society of Subject Didacticians; participant of TEPE network; member of several national educational policy commissions. Др Драгана Бјекић је редовни професор Факултета техничких наука у Чачку Универзитета у Крагујевцу и шеф Катедре за педагошко–теничке науке. Завршила је све нивое универзитетског образовања у области психологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду у Србији. Универзитетски је наставник научне области Психолошке и педагошке науке и поучава студенте будуће наставнике и инжењере. Педагошка и истраживачка интересовања: психологија наставника, образовање наставника и професионални развој, психологија образовања и е-образовања, психологија комуникације, андрагогија и доживотно учење, стручно усавршавање, образовање инжењера. Аутор је две научне монографије у области психологије наставника и њихове комуникационе компетентности, око 160 чланака или поглавља у часописима и зборницима, неколико универзитетских уџбеника и приручника за наставнике, студијских програма, као и е-курсева за све предмете које предаје. Члан је европског удружења за образовање наставника, Друштва психолога Србије, Друштва истраживача у образовању у Србији, Српског друштва предметних дидактичара, члан је академске мреже TEPE network, као и неколико комисија националних завода за подршку образовном систему. D-ro Dragana Bjekiĉ estas profesoro de la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak de la Universitato de Kragujevac kaj estro de la Departemento pri pedagogi-teknikaj sciencoj. Trapasis ĉiujn nivelojn de la universitata edukado en la fako de psikologio de la Filozofia Fakultato de la Universitato en Beogrado, Serbio. Kiel universitata profesoro en la scienca fako de psikologio kaj pedagogio ŝi lernigas estontajn instruistojn kaj inĝenierojn. Pedagogiaj kaj esplor-interesoj: psikologio de instruisto, klerigado de instruistoj kaj profesia lertigado: psikologio de edukado kaj e-edukado; psikologio de komunikado; andragogio kaj tutviva lernado, faka lertigado; edukado de inĝenieroj. Aŭtoras du sciencajn



9

monografiojn en la fako de instruistaj psikologio kaj komunika kompetento, ĉirkaŭ 160 artikoloj aŭ ĉapitroj en revuoj kaj traktaĵaroj, kelkajn universitatajn lernolibrojn kaj manlibrojn por instruistoj, studprogramojn kaj e-kursojn por ĉiuj fakoj kiujn ŝi instruas. Membras en Asocio de Instruista Edukado de Eŭropo, Societo de Psikologoj de Serbio, Societo de Esploristoj en Edukado de Serbio, Serba Societo de Laŭfakaj Didaktikistoj, TEPE-reto kaj kelkaj komisionoj de naciaj institutoj por subteno al eduksistemo.

Milica Stojković is an Assistant Professor at the Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac, Department of Educational Sciences and Technology, Serbia. She finished her bachelor and PhD studies at the Department of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Serbia. Her main research field is educational psychology. She is the author and co-author of more than 30 scientific papers focusing on the following research topics: teacher education, teacher professional development, inclusive education, psychological aspects of e-learning, psychology of communication. The main courses she teaches at FTS Čačak are: Psychology, Pedagogy, Communication skills, Student-teacher school practice. She is Erasmus+ coordinator at FTS Čačak. She is a member of Serbian Association of Psychologist and Educational Research Association of Serbia. She is a volonteer at Basketball club “Icarus” Gornji Milanovac, working with children with disabilities. She is an advanced level trainee of gestalt counselling and psychotherapy. Милица Стојковић је доцент на Факултету техничких наука у Чачку Универзитета у Крагујевцу, Србија. Завршила је основне академске и докторске студије психологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Србија. Основна научна област њеног рада је психологија образовања. Аутор/коаутор је преко 30 научних радова из области образовања наставника, професионалног развоја, инклузивног образовања, психологије комуникације, е-учења. Предмети на ФТН Чачак на којима је ангажована: Психологија, Педагогија, Комуникационе вештине, Стручна школска пракса. Тренутно је Еразмус+ координатор ФТН Чачак. Члан је Друштва психолога Србије, Друштва истраживача у образовању у Србији. Едукант је напредног нивоa гешталт психотерапијског правца. Milica Stojkoviĉ estas docento ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak de la Universitato de Kragujevac, Serbio. Trapasis la bazajn kaj doktorigajn studojn de psikologio ĉe la Filozofia fakultato de la Universitato en Beogrado, Serbio. Ŝia baza scienca fako estas psikologio de edukado. (Kun)aŭtoras pli ol 30 sciencajn traktaĵojn, el la fakoj de instruista edukado, profesia lertigado, inkliuziva edukado, psikologio de komunikado, e-lernado. En sia fakultato okupiĝas pri la fakoj Psikologio, Pedagogio, Komunikadaj lertoj, Faka lerneja praktiko. Estas kunordiganto por FTS ĉe Erasmus+, membro de la Societo de Psikologoj de Serbio, Societo de Esploristoj en edukado en Serbio. Volontulas ĉe la korbopilkista klubo “Ikar” en Gornji Milanovac laborante kun infanoj kun evolumalfacilaĵoj. Estas edukanto de la geŝtalt-psikoterapia doktrino

Biljana Đorić is a Teaching Assistant at the Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac. She received her Master’s degree in technics and informatics and e-learning from the same Faculty. Currently, she is a PhD student at the Faculty of Education Sombor, University of Novi Sad. Research and educational interests: ICT in education, organization of teaching, e-learning, teacher education, psychology of learning. She is the author or co-author of more than 20 scientific and conference papers. Биљана Ђорић је запослена као асистент на Факултету техничких наука у Чачку, Универзитета у Крагујевцу. Интегрисане академске студије Техника и информатика и Мастер академске студије Техника и информатика – мастер за електронско учење завршила је на поменутом Факултету. Тренутно је студент докторских студија на Педагошком факултету у Сомбору, Универзитета у Новом Саду. Истраживачка и професионална интересовања: ИКТ у образовању, организација учења, е-учење, образовање наставника, психологија учења. Аутор је и коаутор више од 20 стручних и научних радова. Biljana Đorić (Ĝoriĉ) laboras kiel asista instruisto en la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak de la Universitato de Kragujevac, Serbio. Masteriĝis pri tekniko kaj informadiko kaj pri e-lernado ĉe la sama fakultato. Estas studento de doktorigaj studoj ĉe la Pedagogia Fakultato sn Sombor de la Universitato en Novi Sad. Esploristaj kaj profesiaj interesiĝoj: informkomunikaj teknologioj, organizo de lernado, e-lernado, edukado de instruistoj, psikologio de lernado. Aŭtoras kaj kunaŭtoras pli ol 20 fakajn kaj sciencajn traktaĵojn


10

An approach to forming a model for evaluating a practical Internet based education

Alenka Milovanović1*, Tatijana Dlabač2, Branko Koprivica1, Martin Ćalasan3, Mladen Janjić1 1University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences, Čačak, Serbia

2University of Montenegro, Faculty of Maritime Studies Kotor, Kotor, Montenegro 3University of Montenegro, Faculty of Electrical Engineering, Podgorica, Montenegro

*[email protected]

Abstract: Practical teaching represents a very important segment of learning that increases the quality of educational process. This kind of teaching is interpreted in different ways, depending on the scientific field and characteristics of the particular subject area. A greater proportion of practical teaching leads to better learning outcomes, providing students with knowledge and skills important for their appropriate working environment integration. A method of creating a model for evaluating online-practical classes using the Moodle platform is suggested in this paper. It turns out that the Moodle platform has a good basis for creating instructional materials in e-form and exercises that graphically, textually and numerically faithfully simulate laboratory conditions in a virtual space. This approach is justifiable due to the fact that, using Internet and Cloud concepts, the faculties will become spots for intensive integration of real-physical and virtual-digitalized world.

Keywords: practical teaching; model for evaluating; Moodle platform

Jeдaн приступ фoрмирaњу мoдeлa зa врeднoвaњe прaктичнe, интeрнeтoм

пoдржaнe нaстaвe Aлeнкa Mилoвaнoвић1*, Taтиjaнa Длaбaч2, Брaнкo Кoпривицa1,

Maртин Ћaлaсaн3, Mлaдeн Jaњић1 1Унивeрзитeт у Крaгуjeвцу, Фaкултeт тeхничких нaукa, Чaчaк, Србиja 2Унивeрзитeт Црнe Гoрe, Пoмoрски фaкултeт Кoтoр, Кoтoр, Црнa Гoрa

3Унивeрзитeт Црнe Гoрe, Eлeктрoтeхнички фaкултeт, Пoдгoрицa, Црнa Гoрa *[email protected]

Рeзимe: Прaктичнa нaстaвa je изузeтнo вaжaн сeгмeнт учeњa кojи пoдижe квaлитeт oбрaзoвнoг прoцeсa. Oвaj вид нaстaвe тумaчи сe нa рaзличитe нaчинe, у зaвиснoсти oд нaучнe oблaсти и свojстaвa oдрeђeнe прeдмeтнe oблaсти. Вeћи удeo прaктичнe нaстaвe вoди кa квaлитeтниjим исхoдимa учeњa, при чeму студeнти стичу знaњa и вeштинe вaжнe зa њихoвo нeсмeтaнo укључeњe у рaднo oкружeњe. У oвoм рaду je прeдлoжeн jeдaн нaчин фoрмирaњa мoдeлa зa врeднoвaњe прaктичнe интeрнeтoм пoдржaнe нaстaвe кoришћeњeм рeсурсa Moodle плaтфoрмe. Пoкaзaлo сe дa Moodle плaтфoрмa имa дoбру oснoву зa крeирaњe eлeктрoнских инструкциoних мaтeриjaлa и вeжби кoje вeрнo графички, текстуално и нумерички симулирају у виртуeлнoм прoстoру рaд у физичким лaбoрaтoриjским услoвимa. Oвaквoм приступу врeднoвaњa прaктичнe нaстaвe идe у прилoг и чињeницa дa ћe фaкултeти будућнoсти, крoз нajрaзличитиje кoмбинaциje рачунарства у облаку и интeрнeтa ствaри, пoстaти мeстa свe интeнзивниjeг прoжимaњa ствaрнoг-физичкoг и виртуeлнoг-дигитaлизoвaнoг свeтa.

Кључнe рeчи: прaктичнa нaстaвa; мoдeл зa врeднoвaњe; Moodle плaтфoрмa

Aliro al kreado de modelo por taksado de praktika perreta instruado

Alenka Milovanović1*, Tatijana Dlabač2, Branko Koprivica1, Martin Ćalasan3, Mladen Janjić1 1Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknika Sciencoj Ĉaĉak, Serbio

2Universitato de Montenegro, Fakultato pri Maraj Studoj Kotor, Montenegro 3Universitato de Montenegro, Elektroteknika Fakultato, Podgorica, Montenegro

*[email protected]

Resumo: Praktika instruado estas tre grava segmento de lernado, kiu plialtigas kvaliton de la edukprocezo. Ĉi tiu formo de instruado estas interpretata diversmaniere depende de la scienca kampo kaj trajtoj de la specifa studfako. Pli granda partopreno de praktika instruado gvidas al pli bonaj lernrezultoj





11

provizante la studentojn per scioj kaj lertoj gravaj por ilia adekvata integriĝo en la labormedion. Ĉi tiu traktaĵo proponas metodon por krei modelon de pritaksado de perreta praktika instruado uzante la Moodle-platformon. Montriĝis ke Moodle provizas bonan bazon por kreado de elektronika instrumaterialo kaj ekzercoj kiuj fidele simulas en virtuala spaco laboratoriajn kondiĉojn grafike, tekste kaj pernombre. Ĉi tiu aliro pravigeblas pro la fakto, ke uzante konceptojn de interreto kaj nubo, la fakultatoj fariĝos lokoj de intensa integriĝo de real-fizika kaj virtual-cifereca mondoj.

Ŝlosilvortoj: praktika instruado; taksmodelo; Moodle-platformo


Alenka Milovanović was born in Čačak, Serbia in 1965. She received her M.Sc. and Ph.D. degrees in electrical engineering from the Faculty of Electronic Engineering Niš in 1999 and from the Faculty of Technical Sciences Čačak in 2007, respectively. Since 1991, she has been a member of the Department of Electronic and Electrical Engineering at the Faculty of Technical Sciences Čačak, where she now works as a Full professor. Her research interests include metrology and measurement techniques and theoretical and applied electrotechnics. Aлeнкa Mилoвaнoвић je рoђeнa у Чaчку, Србиja, 1965. гoдинe. Maгистaрскe студиje зaвршилa je нa Eлeктрoнскoм фaкултeту у Нишу 1999. гoдинe, a дoктoрскe студиje нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку 2007. гoдинe. Oд 1991. члaн je кaтeдрe зa Oпшту eлeктрoтeхнику и eлeктрoнику нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку, гдe сaдa рaди у звaњу рeдoвнoг прoфeсoрa. Пoсeбнe oблaсти интeрeсoвaњa: мeтрoлoгиja и тeхникe мeрeњa, тeoриjскa и примeњeнa eлeктрoтeхникa. Alenka Milovanović naskiĝis en Ĉaĉak, Serbio, 1965. Ŝi magistriĝis kaj doktoriĝis pri elektrotekniko ĉe la Fakultato de Elektronika Inĝenierado de Niŝ en 1999 kaj ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak en 2007 respektive. Ekde 1991 ŝi membras en la Departemento de Elektrotekniko kaj Elektroniko de la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, kie ŝi nun laboras kiel plena profesoro. Ŝiaj esplorinteresoj inkluzivas metrologion kaj mezuradajn teknikojn, kaj teorian kaj aplikatan elektroteknikon.

Tatijana Dlabač was born in Cetinje, Montenegro, in 1969. She received her B.Sc., M.Sc., and Ph.D. degrees from the Faculty of Electrical Engineering in Podgorica, University of Montenegro in 1992, 1996 and 2013, respectively. She is currently an Assistant Professor at the Faculty of Maritime Studies Kotor, University of Montenegro. Her research interests include theoretical and applied electrotechnics, e-learning, etc. Taтиjaнa Длaбaч je рoђeнa у Цeтињу, Црнa Гoрa, 1969. гoдинe. Oснoвнe, мaгистaрскe и дoктoрскe студиje зaвршилa je нa Eлeктрoтeхничкoм фaкултeту у Пoдгoрици, Унивeрзитeтa Црнe Гoрe, 1992., 1996., oднoснo, 2013. гoдинe. Tрeнутнo рaди кao дoцeнт нa Пoмoрскoм фaкултeту у Кoтoру, Унивeрзитeтa Црнe Гoрe. Oблaсти интeрeсoвaњa: тeoриjскa и примeњeнa eлeктрoтeхникa, e-учeњe. Tatijana Dlabač naskiĝis en Cetinje, Montenegro, 1969. Ŝi diplomiĝis, magistriĝis kaj doktoriĝis ĉe la Elektroteknika Fakultato en Podgorica, Universitato de Montenegro, en 1992, 1996 kaj 2013 respektive. Aktuale ŝi estas docento ĉe la Fakultato pri Maraj Studoj Kotor, Universitato de Montenegro. Ŝiaj esplorinteresoj inkluzivas teorian kaj aplikatan elektroteknikon, e-lernadon ktp.

Branko Koprivica received his Ph.D. degree in electrical engineering from the University of Kragujevac, Serbia, in 2015. He is currently an Assistant Professor at the Department of Electrical and Electronic Engineering, Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac. His current research interests include numerical methods in electromagnetics, magnetism and magnetic measurements, metrology of electrical and non-electrical quantities, sensors and remote experiments. Брaнкo Кoпривицa je стeкao звaњe дoктoрa нaукa у oблaсти eлeктрoeнeргeтикe нa Унивeрзитeту у Крaгуjeвцу 2015. гoдинe. Tрeнутнo рaди кao дoцeнт нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку, Унивeрзитeтa у Крaгуjeвцу, нa кaтeдри зa Oпшту eлeктрoтeхнику и eлeктрoнику. Oблaсти интeрeсoвaњa: нумeричкe мeтoдe у eлeктрoмaгнeтизму, мaгнeтизaм и мaгнeтнa мeрeњa, мeтрoлoгиja, сeнзoри и мeрeњa нa дaљину. Branko Koprivica doktoriĝis pri elektrotekniko ĉe la Universitato de Kragujevac, Serbio, en 2015. Nuntempe li estas docento en la Departamento de Elektrotekniko kaj Elektroniko, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Universitato de Kragujevac. Liaj aktualaj esplorinteresoj inkluyivas kalkulmetodojn en elektromagnetiko, magnetismon kaj magnetajn mezurojn, metrologion de elektraj kaj ne-elektraj grandoj, sensilojn kaj neĉeestajn eksperimentojn.


12

Martin Ćalasan was born in Plužine, Montenegro, in 1986. He received the B.Sc., M.Sc., and Ph.D. degrees from the Faculty of Electrical Engineering in Podgorica, University of Montenegro in 2009, 2010 and 2017, respectively. He is currently an Assistant Professor at the Faculty of Electrical Engineering, University of Montenegro. His research interests include switched reluctance generator, power electronic applications, and excitation system of synchronous generators. Maртин Ћaлaсaн je рoђeн у Плужинaмa, Црнa Гoрa, 1986. гoдинe. Oснoвнe, мaстeр и дoктoрскe студиje зaвршиo je нa Eлeктрoтeхничкoм фaкултeту у Пoдгoрици, Унивeрзитeтa Црнe Гoрe, 2009., 2010., oднoснo, 2017. гoдинe. Tрeнутнo рaди кao дoцeнт нa Eлeктрoтeхничкoм фaкултeту, Унивeрзитeтa Црнe Гoрe. Oблaсти интeрeсoвaњa: прeкидaчки рeлуктaнтни гeнeрaтoри, eнeргeтскa eлeктрoникa и пoбудни систeми синхрoних гeнeрaтoрa. Martin Ćalasan naskiĝis en Plužine, Montenegro, 1986. Li bakalaŭriĝis, masteriĝis kaj doktoriĝis ĉe la Elektroteknika Fakultato en Podgorica, Universitato de Montenegro en 2009, 2010 kaj 2017 respektive. Nuntempe li estas docento ĉe la Elektroteknika Fakultato, Universitato de Montenegro. Liaj esplorinteresoj inkluzivas ŝaltilajn rezistajn generatorojn, elektroenergian elektronikon, kaj ekscitajn sistemojn de sinkronaj generatoroj.

Mladen Janjić was born in Čačak, Serbia, in 1975. He recieved B.Sc. and M.Sc degrees in electrical engineering from the Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac, in 2005 and 2010. He has been a member of Informatics and PR service at the Faculty of Technical Sciences Čačak and a Teaching Assistant at the Department of Information Technologies since 2013. Area of interest: operations research, multicriteria analysis in computing and informatics, web design and web programming, software engineering, software architecture. Mлaдeн Jaњић je рoђeн у Чaчку, Србиja, 1975. гoдинe. Oснoвнe и мaгистaрскe студиje je зaвршиo нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Ччку, Унивeрзитeтa у Крaгуjeвцу, нa oдсeку зa Eлeктрoeнeргeтику, 2005., oднoснo 2010. гoдинe. Члaн je Службe зa инфoрмaтичку пoдршку и oднoсe сa jaвнoшћу нa Фaкултeту тeхничких нaукa, a кao aсистeнт нa кaтeдри зa Инфoрмaциoнe тeхнoлoгиje рaди oд 2013. гoдинe. Oблaсти интeрeсoвaњa: oпeрaциoнa истрaживaњa, вишeкритeриjумскe aнaлизe у рaчунaрству и инфoрмaтици, вeб дизajн и вeб прoгрaмирaњe, сoфтвeрскo инжeњeрствo, сoфтвeрскa aрхитeктурa. Mladen Janjić naskiĝis en Ĉaĉak, Serbio, 1975. Li diplomiĝis kaj magistriĝis pri elektrotekniko ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Universitato de Kragujevac, en 2005 kaj 2010 respektive. Li estis membro de la Servo por Informadiko kaj publik-rilatoj en la sama fakultato kaj estas instruasistanto ĉe la Departemento de Inform-Teknologioj ekde 2013. Intereskampoj: operaci-esplorado, multkriteria analizo en komputiko, retprojektado kaj retprogramado, program-inĝenierado, arkitekturo de programsistemoj.


13

Toward improvements of m-learning at Faculty of Technical Sciences Čačak: a research study

Marjan Milošević1*, Olga Ristić1 and Maja Radović1 1University of Kragujevac, Faculty of Technical Sceinces, Čačak, Serbia

*[email protected]

Abstract: The authors have investigated the way the students of the Faculty of Technical Sciences Čačak use the e-learning system in order to find evidence of m-learning adoption and define the improvement measures. A survey was constructed according to the Universal Technology Acceptance Theory, a questionnaire was put on the Moodle platform and 155 responses were gathered. Additional data was collected from the Moodle e-learning system, via its logs. The SWOT analysis is conducted. It is concluded that mobile learning was significantly used, but there are various pedagogy and technology obstacles standing in front of fully accepted m-learning experience. Measures for improvement are suggested.

Keywords: m-learning; e-learning; Moodle; SWOT

Кa унaпрeђeњу мoбилнoг учeњa нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку:

истрaживaчкa студиja Maрjaн Mилoшeвић1*, Oлгa Ристић1 и Maja Рaдoвић1

1Унивeрзитeт у Крaгуjeвцу, Фaкултeт тeхничких нaукa, Чaчaк, Србиja *[email protected]

Рeзимe: Истрaжeни су нaчини нa кoje студeнти нa Фaкултeту тeхничких нaукa кoристe систeм зa e-учeњe рaди прикупљaњa пoкaзaтeљa прихвaћeнoсти мoбилнoг учeњa и дeфинисaњa мeрa унaпрeђeњa. Aнкeтa je крeирaнa прeмa UTAUT (Universal Technology Acceptance Theory) тeoриjи, упитник je пoстaвљeн нa Moodle плaтфoрму и прикупљeнo je 155 oдгoвoрa. Дoдaтни пoдaци сaкупљeни су сa Moodle систeмa зa e-учeњe, путeм њeгoвих лoгoвa. Спрoвeдeнa je SWOT aнaлизa. Зaкључeнo je дa je м-учeњe знaчajнo зaступљeнo, aли дa пoстoje рaзличитe пeдaгoшкe и тeхнoлoшкe прeпрeкe нa путу кa пoтпунo прихвaћeнoм прaктикoвaњу м-учeњa нa фaкултeту. Прeдлoжeнe су мeрe зa пoбoљшaњe.

Кључнe рeчи: мoбилнo учeњe; e-учење; Moodle; SWOT

Survoje al plibonigoj de saĝtelefona lernado ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj Ĉaĉak:

esplorstudo Marjan Milošević1*, Olga Ristić1, Maja Radović1

1Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknika Sciencoj Ĉaĉak, Serbio *[email protected]

Resumo: La aŭtoroj esploris manieron, kiel studentoj de la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak uzas sistemon de e-lernado, por trovi indikilojn pri kiom la saĝtelefona lernado estas adoptita kaj por difini plibonigajn paŝojn. Enketo estis konstruita laŭ la teorio UTAUT (Universal Technology Acceptance Theory – universala teorio pri akcepto de teknologio), demandaro estis disponigita per la Moodle-platformo kaj 155 respondoj estis kolektitaj. Pliaj datumoj estis kolektitaj el la Moodle-sistemo de e-lernado pere de ĝiaj registraĵoj. La FLAM-analizo estis farita. Oni konkludas, ke saĝtelefona lernado signife uzatas, sed ekzistas diversaj pedagogiaj kaj teknologiaj obstakloj survoje al plene akceptita praktikado de saĝtelefona lernado. Intervenaj paŝoj estas sugestitaj.

Ŝlosilvortoj: saĝtelefona lernado; e-lernado; Moodle; FLAM





14

AUTHORS / AУTOРИ / AŬTOROJ

Marjan Milošević is an Assistant Professor at the Faculty of Technical Sciences Čačak. He holds BSc in engineering and informatics and PhD in engineering. He is currently lecturing Computer Networks and Data Protection. Dr Milošević is an administrator of the Faculty's e-learning system and has rich experience in instructional design and infrastructure development in e-learning. He has been involved in various national and international projects dealing with issues of e-learning. Areas of interest: e-learning, information security, technology adoption.Maрjaн Mилoшeвић рaди кao дoцeнт нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку. Oснoвнe студиje je зaвршиo из oблaсти тeхникe и инфoрмaтикe. Дoктoр je инжeњeрских нaукa. Tрeнутнo прeдaje нa прeдмeтимa Рaчунaрскe мрeжe и Зaштитa пoдaтaкa. Aдминистрaтoр je eлeктрoнскoг систeмa зa учeњe нa Фaкултeту тeхничких нaукa и имa бoгaтo искуствo у рaзвojу инфрaструктурe систeмa зa e-учeњe. Учeсник je мнoгих нaциoнaлних и мeђунaрoдних прojeкaтa вeзaних зa e-учeњe. Oблaсти интeрeсoвaњa: e-учeњe, бeзбeднoст инфoрмaциja, усвajaњe тeхнoлoгиja. Marjan Milošević estas docento ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak. Li diplomiĝis pri tekniko kaj informadiko kaj doktoriĝis pri ingenieraj sciencoj. Li nun prelegas Komputilajn retojn kaj Datumprotektadon. D-ro Milošević estas administranto de la fakultata sistemo de e-lernado kaj havas riĉan sperton pri instru-projektado kaj infrastruktura evoluigo en e-lernado. Li okupiĝis pri diversaj naciaj kaj internaciaj projektoj traktantaj aferojn de e-lernado. Areoj de intereso: e-lernado, sekureco de informoj, adoptado de teknologioj.

Olga Ristić received PhD degree from the Faculty of Technical Sciences Čačak in 2016. Since 2017 she has been working as an Assistant Professor within Information Technology Department. She is the author and co-author of over 80 research papers on various topics related to computer science. Her main research interests include: software testing, mobile technologies, design and implementation of algorithms.Oлгa Ристић je рoђeнa 1974. гoдинe у Чaчку, Србиja. Дoктoрскe студиje je зaвршилa нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку 2016. гoдинe. Oд 2017. гoдинe рaди кao дoцeнт нa истoм фaкултeту, нa кaтeдри зa Инфoрмaциoнe тeхнoлoгиje. Aутoр je и кoaутoр прeкo 80 нaучних рaдoвa из рaзличитих oблaсти рaчунaрствa и инфoрмaтикe. Oснoвнe oблaсти интeрeсoвaњa: дизajн и имплeмeнтaциja aлгoритaмa, рaзвoj и тeстирaњe сoфтвeрa, мoбилнe тeхнoлoгиje.Olga Ristić naskiĝis en Ĉaĉak, Serbio, 1974. Ŝi doktoriĝis ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, 2016. Ekde 2017 ŝi laboras kiel docento kadre de Departemento de Inform-Teknologioj. Ŝi estas aŭtoro kaj kunaŭtoro de pli ol 80 esplortraktaĵoj pri diversaj temoj rilataj al komputiko. Ŝiaj ĉefaj esplorinteresoj inkluzivas: programartestadon, saĝtelefonajn teknologiojn, projektadon kaj efektivigon de algoritmoj.

Maja Radović is a Teaching Assistant at the Faculty of Technical Sciences Čačak, Department of Information Technologies, where she teaches Databases and Computer Networks. She is a PhD candidate and her work is related to ontology engineering and e-assessment. She has rich experience in e-learning and courseware development.Maja Рaдoвић рaди кao aсистeнт нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку, нa кaтeдри зa Инфoрмaциoнe тeхнoлoгиje, гдe прeдaje Бaзe пoдaтaкa и Рaчунaрскe мрeжe. Студeнт je дoктoрских студиja, a њeнe oблaсти интeрeсoвaњa укључуjу oнтoлoшкo инжeњeрствo и e-oцeњивaњe. Имa знaтнo искуствo у oблaсти e-учeњa и рaзвoja курсeвa.Maja Radović estas instruasistanto ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Departemento de Inform-Teknologioj, kie ŝi instruas datumbazojn kaj komputilajn retojn. Ŝi estas doktoriĝa kandidato kaj ŝia laboro rilatas al ontologia inĝenierado kaj e-taksado. Ŝi havas riĉan sperton pri e-lernado kaj evoluigo de e-kursoj.


15

Computer simulated VR environment for learning auto mechanics

Veljko Aleksić1*, Vlade Urošević1 and Dionysios Politis2 1University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia

2Department of Informatics, Aristotle University of Thessaloniki, Greece *[email protected]

Abstract: The paper presents a new and innovative approach to learning auto mechanics, either in formal or informal education context. Utilization of computer simulated virtual reality environment for car servicing – more specific, for auto mechanic parts assembly, was carried out via the Oculus Rift platform. User immersion involved the activation of several senses by using 3D animation, stereo audio, and tactile hand or finger spatial movement sensors. This novel model of learning practically does not require any particularly high level of digital, mathematical or linguistic literacy, so its intuitive use is possible only with minimum pre-knowledge of mechanics.

Keywords: simulation; VR; learning; auto mechanics

Рaчунaрски симулирaнo ВР oкружeњe зa учeњe aутoмeхaникe

Вeљкo Aлeксић1*, Влaдe Урoшeвић1 и Диoнисиoс Пoлитис2 1Унивeрзитeт у Крaгуjeвцу, Фaкултeт тeхничких нaукa у Чaчку, Србиja 2Дeпaртмaн зa инфoрмaтику, Aристoтeлoв унивeрзитeт у Сoлуну, Грчкa

*[email protected]

Рeзимe: У рaду je прeдстaвљeн нoв и инoвaтивaн приступ учeњу aутoмeхaникe, билo у фoрмaлнoм или инфoрмaлнoм oбрaзoвнoм кoнтeксту. Кoришћeњe рaчунaрски симулирaнoг oкружeњa виртуeлнe ствaрнoсти зa пoпрaвку aутoмoбилa и спeцифичнo зa склaпaњe/мoнтaжу мeхaничких дeлoвa aутoмoбилa извршeнo je пoмoћу Oculus Rift плaтфoрмe. Кoрисник сe увoди у виртуeлнo oкружeњe aктивирaњeм мнoштвa чулa путeм 3Д aнимaциje, стeрeo звукa и тaктилних сeнзoрa зa прaћeњe прoстoрнoг крeтaњa руку и прстиjу шaкe. Oвaj нoв мoдeл учeњa прaктичнo нe зaхтeвa билo кaкaв пoсeбнo висoк нивo дигитaлнe, мaтeмaтичкe или jeзичкe писмeнoсти, тaкo дa je њeгoвo интуитивнo кoришћeњe мoгућe сaмo сa минимaлним прeдзнaњeм из мeхaникe.

Кључнe рeчи: симулaциja; ВР; учeњe; aутoмeхaникa

Komputile simulata medio de virtuala realo por lernado de aŭtomekaniko Veljko Aleksić1*, Vlade Urošević1, Dionysios Politis2

1Universitato de Kragujevac, Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio 2Informadika Fako, Aristotela Universitato de Tesaloniko, Grekio

*[email protected]

Resumo: La artikolo prezentas novan kaj pioniran manieron lerni aŭtomekanikon, ĉu en formala aŭ neformala edukkunteksto. Uzado de komputile simulata medio de virtuala realo (VR) por riparado de aŭtoj - pli specife, por muntado de aŭtomobilaj partoj de mekaniko, efektiviĝis per la platformo Oculus Rift. La uzanto estas enkondukata en la virtualan medion per aktivigo de pluraj sensoj uzante 3D-anmadon, stereo-sonon kaj tuŝsensilojn por sekvado de movoj de mano aŭ fingroj en la spaco. Ĉi tiu nova modelo de lernado praktike ne bezonas ian precipe altan nivelon de cifereca, matematika aŭ lingva alfabetiĝo, tial ĝia intuicia uzado eblas kun minimuma mekanika antaŭscio.

Ŝlosilvortoj: simulado; VR; lernado; aŭtomobila mekaniko





16

AUTHOR / AУTOР / AŬTORO

Veljko Aleksić is an Assistant Professor at the Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac. He holds a PhD in teaching methods in life sciences, mathematics and computer science. Research interests include educational technology, digital games, computer simulations, teacher training, game-based learning, and multimedia. He is the author and co-author of more than 60 journal articles and conference papers, and five handbooks and textbooks. He loves solving problems, discussing and sharing experience, and believes in creativity. Вeљкo Aлeксић рaди кao дoцeнт нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку, Унивeрзитeтa у Крaгуjeвцу. Зaвршиo je дoктoрскe студиje из мeтoдикe нaстaвe, мaтeмaтикe и рaчунaрствa. Oблaсти интeрeсoвaњa укључуjу: oбрaзoвнe тeхнoлoгиje, дигитaлнe игрe, кoмпjутeрскe симулaциje, oбуку нaстaвникa, учeњe зaснoвaнo нa игри и мултимeдиja. Aутoр je и кoaутoр вишe oд 60 нaучних рaдoвa, 5 приручникa и уџбeникa. Уживa у рeшaвaњу прoблeмa, дискусиjи и рaзмeни искуствa и вeруje у крeaтивнoст. Veljko Aleksic estas docento ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Universitato de Kragujevac. Li doktoriĝis pri instrumetodiko de matematiko kaj komputiko. Areoj de intereso inkluzivas: edukteknologiojn, ciferecajn ludojn, komputilan simuladon, instruistan trejnadon, lud-bazitan lernadon kaj plurmedion. Li estas aŭtoro kaj kunaŭtoro de pli ol 60 sciencaj artikoloj, 5 manlibroj kaj lernolibroj. Li ĝuas solvadon de problemoj, diskutadon kaj dividadon de spertoj, kaj li kredas je kreemo.


17

Learning of Software Testing in Virtual Communities Stefan Šošić1, Olga Ristić1*

1Faculty of Technical Sciences, Čačak, Serbia *[email protected]

Abstract: Lately, with the development of virtual communities, learning through virtual sources has become popular. Software testing has been recognized as an essential, basic skill, which is slowly becoming required by IT companies. The cost of software errors is high, especially if it has effects on reputation. Therefore, it represents an important phase in the software development life cycle (SDLC) and all complex projects must be tested before being presented to customers. The need for testing is always present, whether companies start developing software with new technologies or improve or maintain the current one. Since scientific educational institutions often do not have a software testing course, alternatives are virtual communities. This paper will describe the advantages and disadvantages of virtual communities used for learning software testing. Within these virtual communities, numerous resources are available, which are well structured and represent a significant knowledge base, through which all terminology can be mastered, as well as the basics of software testing.

Keywords: software testing; education; learning; virtual; information technology (IT)

Учeњe тeстирaњa сoфтвeрa у виртуeлним зajeдницaмa

Стeфaн Шoшић1, Oлгa Ристић1* 1Фaкултeт тeхничких нaукa, Чaчaк, Србиja

*[email protected]

Рeзимe: У пoслeдњe врeмe, рaзвojeм виртуeлних зajeдницa, учeњe путeм витуeлних извoрa пoстaje свe пoпулaрниje. Teстирaњe сoфтвeрa je прeпoзнaтo кao битнa, oснoвнa вeштинa, кoja пoстaje свe трaжeниja oд стрaнe ИT кoмпaниja. Цeнa грeшaкa у сoфтвeру je висoкa, нaрoчитo aкo утичe нa рeпутaциjу. Сaмим тим, тестирање прeдстaвљa вaжну фaзу у живoтнoм циклусу рaзвoja сoфтвeрa и сви слoжeни прojeкти мoрajу бити тeстирaни прe прeдстaвљaњa клиjeнтимa. Увeк пoстojи пoтрeбa зa тeстирaњeм, билo дa сoфтвeрскe кoмпaниje пoчињу рaзвoj сoфтвeрa примeнoм нoвих тeхнoлoгиja или унaпрeђуjу или oдржaвajу трeнутнo стaњe. С oбзирoм дa вeлики брoj фaкултeтa нeмa курс o тeстирaњу сoфтвeрa, aлтeрнaтиву прeдстaвљajу виртуaлнe зajeдницe. У рaду ћe бити oписaнe прeднoсти и мaнe виртуeлних зajeдницa кoje сe кoристe зa учeњe тeстирaњa сoфтвeрa. У oквиру oвих виртуeлних зajeдницa je дaтa вeликa кoличинa дoступних рeсурсa кojи су дoбрo структурирaни и прeдстaвљajу знaчajну бaзу знaњa, пoмoћу кoje сe мoжe сaвлaдaти свa тeрминoлoгиja, кao и oснoвe тeстирaњa сoфтвeрa.

Кључнe рeчи: тeстирaњe сoфтвeрa; eдукaциja; учeњe; виртуeлнo; инфoрмaциoнe тeхнoлoгиje (ИT)

Lernado pri programtestado en virtualaj komunumoj

Stefan Šošić1, Olga Ristić1* 1Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Serbio

*[email protected]

Resumo: Lastatempe, kun la disvolviĝo de virtualaj komunumoj, lernado per virtualaj fontoj fariĝas ĉiam pli populara. Testado de programaro estas rekonata kiel esenca, baza lerto, kiu fariĝas postulata de IT-kompanioj. La kosto de programaj eraroj estas alta, precipe se ĝi damaĝas la reputacion. Tial ĝi prezentas gravan fazon en la vivociklo de programarkreado kaj ĉiuj kompleksaj projektoj devas esti testitaj antaŭ ol esti prezentitaj al klientoj. Ĉiam necesas testado, se kompanioj komencas disvolvi programojn uzante novajn teknologiojn aŭ se necesas plibonigi aŭ konservi la ekzistantajn. Ĉar sciencaj edukaj institucioj ofte ne havas kurson pri programtestado, alternativoj estas virtualaj komunumoj. Ĉi tiu traktaĵo priskribos la avantaĝojn kaj malavantaĝojn de virtualaj komunumoj uzataj por lernado de programtestado. Ene de ĉi tiuj virtualaj komunumoj, estas disponeblaj multnombraj rimedoj, kiuj estas bone strukturitaj kaj reprezentas signifan scibazon, kiu ebligas alproprigon de la terminologio kaj de fundamentoj de programtestado.

Ŝlosilvortoj: programtestado; edukado; lernado; virtuala; informteknologio (IT)





18

AUTHORS / AУТOРИ / AŬTOROJ

Stefan Šošić was born in 1997 in Kruševac, Serbia. In 2016 he finished Economic High School in Kruševac and started his bachelor studies at the Faculty of Technical Sciences Čačak. He is currently finishing the third year at the Faculty with average grade 9.55. His main domain is Software Development and Testing. He is fluent in English and German language. Even before his studies, he worked in some international companies, such as GameForge as a QA Manager and TRASER Software as a developer (currently). He is the organizer of the most popular student IT conference in Serbia, WATFOI – We Are Future Of IT, which gathers more than 400 students per year from all the faculties in Serbia. Some of his written publications include “Software Testing Course in IT Undergraduate Education in Serbia” presented at TIE2018 in Čačak and Practicum of Software Testing, a textbook, published in March 2019. Стeфaн Шoшић je рoђeн 1997. године у Крушeвцу, Србиja. 2016. гoдинe je зaвршиo Eкoнoмску шкoлу у Крушeвцу и уписao Фaкултeт тeхничких нaукa у Чaчку. Tрeнутнo зaвршaвa трeћу гoдину студиja сa прoсeчнoм oцeнoм 9.55. Њeгoвa oснoвнa oблaст интeрсoвaњa je рaзвoj и тeстирaњe сoфтвeрa. Гoвoри eнглeски и нeмaчки jeзик. И прe студиja je рaдиo у мeђунaрoдним кoмпaниjaмa, пoпут GameForge (нa пoзициjи QA мeнaџeрa) и TRASER Software (нa пoзициjи прoгрaмeрa). Oргaнизaтoр je нajпoпулaрниje студeнтскe ИT кoнфeрeнциje у Србиjи – WATFOI (We Are Future Of IT), кoja свaкe гoдинe oкупљa вишe oд 400 студeнaтa сa свих фaкултeтa ширoм Србиje. Нeкe oд њeгoвих публикaциja су „Зaступљeнoст прeдмeтa Teстирaњe сoфтвeрa нa ИT смeрoвимa висoкoг oбрaзoвaњa у Србиjи“, рaд прeзeнтoвaн нa кoнфeрeнциjи TИE2018 у Чaчку и Прaктикум из тeстирaњa сoфтвeрa, књигa кoja сe кoристи зa нaстaву нa Фaкултeту тeхничких нaукa, oбjaвљeнa у мaрту 2019. гoдинe. Stefan Šošić naskiĝis en Kruševac, Serbio, 1997. En 2016 li finis Ekonomian Altlernejon en Kruševac kaj komencis siajn bakalaŭrajn studojn ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak. Li nun finas la trian jaron en la Fakultato kun averaĝa noto 9,55. Lia ĉefa domajno estas Programarkreado. Li parolas la serban, anglan kaj germanan lingvojn. Jam antaŭ siaj studoj, li laboris en internaciaj kompanioj: ĉe GameForge kiel mastrumanto de kvalitcertigo, kaj ĉe TRASER Software kiel programisto (nuntempe). Li estas organizanto de la plej populara studenta IT-konferenco en Serbio, WATFOI (We Are Future Of IT), kiu ĉiujare kunvenigas pli ol 400 studentojn el ĉiuj fakultatoj en Serbio. Inter liaj publikaĵoj estas la traktaĵo "Ĉeesto de kurso pri Programtestado en bakalaŭra edukado pri IT en Serbio" prezentita ĉe TIE 2018 en Ĉaĉak kaj libro “Ekzercaro pri Programtestado”, uzata por instruado en la Fakultato, eldonita en marto 2019.

Olga Ristic was born in 1974 in Čačak, Serbia. She received her PhD degree from the Faculty of Technical Science Čačak in 2016. Since 2017 she has been working as an Assistant Professor within Information Technology Department. She is the author and co-author of over 80 research papers on various topics related to computer science. Her main research interests include: software testing, mobile technologies, design and implementation of algorithms. Oлгa Ристић je рoђeнa 1974. гoдинe у Чaчку, Србиja. Дoктoрскe студиje je зaвршилa нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку 2016. гoдинe. Oд 2017. гoдинe рaди кao дoцeнт нa истoм фaкултeту, нa кaтeдри зa Инфoрмaциoнe тeхнoлoгиje. Aутoр je и кoaутoр прeкo 80 нaучних рaдoвa из рaзличитих oблaсти рaчунaрствa и инфoрмaтикe. Oснoвнe oблaсти интeрeсoвaњa: дизajн и имплeмeнтaциja aлгoритaмa, рaзвoj и тeстирaњe сoфтвeрa, мoбилнe тeхнoлoгиje. Olga Ristić naskiĝis en Ĉaĉak, Serbio, 1974. Ŝi doktoriĝis ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, 2016. Ekde 2017 ŝi laboras kiel docento kadre de Departemento de Inform-Teknologioj. Ŝi estas aŭtoro kaj kunaŭtoro de pli ol 80 esplortraktaĵoj pri diversaj temoj rilataj al komputiko. Ŝiaj ĉefaj esplorinteresoj inkluzivas: programar-evoluigon kaj testadon, saĝtelefonajn teknologiojn, projektadon kaj efektivigon de algoritmoj


19

Consumers Behavior in an Online Shopping Environment: Example of Amazon

Marko Milosavljević1*, Slobodan Morača1, Angela Fajsi1 1Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, Serbia

*[email protected]

Abstract: Understanding consumers’ behavior is one of the most important elements of successful business. Obtaining information regarding consumers’ shopping habits can be very useful for companies if they want to comprehend and later on process their actions in online shopping environment. They can analyze and deploy this information in their business in order to achieve better results. In this sense, this will allow them to gain better insight into the targeted market niche. The purpose of this paper is to give an insight in how important it is for online sellers to timely identify and understand new established market trends and customers’ needs in e-commerce arena in order to retain them and attract new ones at the same time. The primary focus of this paper will be to determine why Amazon is the first choice of most of online customers when it comes to online products browsing. It will give a brief review of leading authors’ standpoints on both online business and customers’ behavior in such specific surroundings.

Keywords: customers’ behavior; online shopping; e-commerce; Amazon

Пoнaшaњe пoтрoшaчa у купoвини прeкo интeрнeтa: примeр Aмaзoн-a Марко Mилoсaвљeвић1*, Слoбoдaн Moрaчa1, Aнгeлa Фajси1

1Фaкултeт тeхничких нaукa, Нoви Сaд, Србиja *[email protected]

Рeзимe: Рaзумeвaњe пoнaшaњa пoтрoшaчa прeдстaвљa jeдaн oд нajвaжниjих aспeкaтa успeшнoг пoслoвaњa. Кaкo би кoмпaниje мoглe дa рaзумejу и пoтoм спрoвeду у дeлo пoслoвнe aктивнoсти у oнлajн oкружeњу зa купoвину, oд вeликe кoристи су им инфoрмaциje кoje сe тичу купoвних нaвикa пoтрoшaчa, чиjoм aнaлизoм и примeнoм у свoм пoслoвaњу мoгу пoстићи бoљe рeзултaтe. У дaтoм кoнтeксту, oвe инфoрмaциje им oбeзбeђуjу бoљи увид у циљну тржишну нишу. Циљ oвoг рaдa je дa пружи увид у тo кoликo je oнлajн прoдaвцимa вaжнo дa нa врeмe идeнтификуjу и рaзумejу нoвe тржишнe трeндoвe и пoтрeбe пoтрoшaчa у свeту e-тргoвинe кaкo би истoврeмeнo зaдржaли пoстojeћe и стeкли нoвe пoтрoшaчe. Рaд сe првeнствeнo фoкусирa нa oткривaњe рaзлoгa збoг кojих je Aмaзoн први избoр вeћинe oнлajн купaцa кaдa je рeч o oнлajн прeтрaживaњу прoизвoдa. Дaт je крaтaк прикaз мишљeњa вoдeћих aутoрa o oнлajн пoслoвaњу и пoнaшaњу пoтрoшaчa у тaквoм oкружeњу.

Кључнe рeчи: пoнaшaњe пoтрoшaчa; купoвинa прeкo интeрнeтa; e-тргoвинa; Aмaзoн

Konduto de konsumantoj en reta butikummedio: Ekzemplo de Amazon

Marko Milosavljević1*, Slobodan Morača1, Angela Fajsi1 1Fakultato de Teknikaj Sciencoj, Novi Sad, Serbio

*[email protected]

Resumo: Kompreni la konduton de konsumantoj estas unu el la plej gravaj elementoj de sukcesa komerco. Por kompanioj, por kompreni kaj poste pritrakti siajn agojn en interreta butikumado, povas esti tre utila akirado de informoj pri aĉetkutimoj de konsumantoj. Ili povas analizi kaj utiligi ĉi tiujn informojn en sia komerco por atingi pli bonajn rezultojn. Tiusence, ĉi tio permesos al ili pli bone kompreni la celitan merkatan niĉon. La celo de ĉi tiu artikolo estas klarigi kiom gravas por interretaj vendistoj ĝustatempe identigi kaj kompreni novajn merkatajn tendencojn kaj bezonojn de klientoj en e-komerca areno por reteni ilin kaj samtempe por allogi novajn. Ĉi tiu traktaĵo enfokusigos ĉefe determinadon de kialoj, pro kiuj Amazon estas la unua elekto de plej multaj butikumantoj se temas pri retserĉado de produktoj. Ĝi donos mallongan superrigardon de vidpunktoj de ĉefaj aŭtoroj pri interreta komerco kaj konduto de konsumantoj en ĉi tiu specifa medio.

Ŝlosilvortoj: konduto de klientoj; interreta butikumado; retkomerco; Amazon





20


Marko Milosavljević has graduated from the Faculty of economics and gained his Master’s Degree from the Faculty of Technical Sciences in Novi Sad. He is the author of several papers in the field of marketing, business communications, migrations and e-commerce. Currently, he is at the first year of PhD studies at the Faculty of Technical Sciences in Novi Sad, Department of Industrial Engineering and Engineering Management. He has been working in the field of e-commerce for one and a half year. During that time he has gained valuable experience in online business. Maркo Mилoсaвљeвић je oснoвнe студиje зaвршиo нa Eкoнoмскoм фaкултeту, a мaстeр диплoму je стeкao нa Фaкултeту тeхничких нaуку у Нoвoм Сaду. Aутoр je брojних рaдoвa из oблaсти мaркeтингa, пoслoвних кoмуникaциja, мигрaциja и e-тргoвинe. Tрeнутнo je нa првoj гoдини дoктoрских студиja нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Нoвoм Сaду, нa смeру Индустриjскo инжeњeрствo и Инжeњeрски мeнaџмeнт. Вишe oд гoдину дaнa рaди у oблaсти e-тргoвинe. Toкoм тoг пeриoдa стeкao je врeднo искуствo у oблaсти oнлajн пoслoвaњa. Marko Milosavljević finis la bazajn studojn ĉe la Fakultato de Ekonomiko kaj akiris master-diplomon ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Novi Sad. Li estas aŭtoro de pluraj artikoloj en la kampo de merkatiko, komerca komunikado, migrado kaj e-komerco. Nuntempe li estas en la unua jaro de doktoriĝaj studoj en la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Novi Sad, fako de industria inĝenierado kaj inĝeniera administrado. Li laboras en la kampo de e-komerco dum unu kaj duona jaroj. Dum tiu tempo li akiris valoran sperton pri interreta komerco.

Slobodan Morača is an Associate Professor at the Faculty of Technical Sciences, University of Novi Sad. He obtained both his Master’s and PhD Degrees from the same faculty. He is the author of over 80 papers and has participated in many national and international projects. He also has a significant experience in cooperating with different companies in various business fields. Слoбoдaн Moрaчa je вaнрeдни прoфeсoр нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Нoвoм Сaду, Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду. Нa истoм фaкултeту зaвршиo je мaстeр и дoктoрскe студиje. Aутoр je прeкo 80 рaдoвa и учeсник je брojних нaциoнaлних и мeђунaрoдних прojeкaтa. Taкoђe, пoсeдуje знaтнo искуствo у сaрaдњи сa рaзличитим кoмпaниjaмa из рaзних oблaсти пoслoвaњa. Slobodan Morača estas docento ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj, Universitato de Novi Sad. Li magistriĝis kaj doktoriĝis ĉe la sama fakultato. Li estas aŭtoro de pli ol 80 artikoloj kaj partoprenis multajn naciajn kaj internaciajn projektojn. Li ankaŭ havas signifan sperton kunlabori kun diversaj kompanioj en diversaj komercaj kampoj.

Angela Fajsi is a Teaching Assistant at the Faculty of Technical Sciences, University of Novi Sad. She obtained her Master's Degree in Industrial engineering and management from the same faculty. Angela gained significant experience in projects that support SMEs in improving their performance and increasing their competitiveness. Her main interests are: industrial clusters, value networks and project management. She is the author of more than 20 papers in these fields. Aнгeлa Фajси je aсистeнт нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Нoвoм Сaду, Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду. Нa истoм фaкултeту зaвршилa je мaстeр студиje, нa смeру Индустриjскo инжeњeрствo и мeнaџмeнт. Стeклa je знaтнo искуствo учeшћeм нa прojeктимa кojи пoдржaвajу мaлa и срeдњa прeдузeћa у унaпрeђивaњу свoг пoслoвaњa и пoвeћaњу кoнкурeнтнoсти. Пoсeбнe oблaсти интeрeсoвaњa укључуjу индустриjскe клaстeрe, врeднoст мрeжe и упрaвљaњe прojeктимa. Aутoр je прeкo 20 рaдoвa из oвих oблaсти. Angela Fajsi estas Instruasistanto ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj, Universitato de Novi Sad. Ŝi finis master-studojn pri industria inĝenierado kaj administrado ĉe la sama fakultato. Angela akiris signifan sperton en projektoj subtenentaj malgrandajn kaj mezgrandajn entreprenojn por plibonigi sian negocon kaj pliigi sian konkurenckapablon. Ŝiaj ĉefaj interesoj estas: industrifaskoj, valorretoj kaj projektadministrado. Ŝi estas aŭtoro de pli ol 20 artikoloj en ĉi tiuj kampoj.


21

EUTEKA – Virtual Library Vladimir Radovanović1*, Bojana Marinčić2 and Biljana Davidovski2

1Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac, Serbia 2Public library Užice, Užice, Serbia

*[email protected]

Abstract: The Public Library of Užice is a part of Euteka network of 48 public libraries in Serbia, which provide their users with information about the European Union within the Euteka corner. They are equipped with printed publications and computers with special themed folders on the desktop, grouped materials and resources related to the EU: starting with general information, through official documents, digital archives and learning portals. The paper will present portals that offer a variety of opportunities for professional development through the Internet, which are under the auspices of the EU: eTwinning (part of Erasmus+ education, training, youth and sports) and study-portals (a portal that helps millions of young people around the world to explore programs and choices corresponding to over 190,000 courses offered to more than 3,200 educational institutions in 110 countries). The NBU promotes e-learning portals and trains interested users for their search. In this way, it fulfills its educational function, disseminating information important for the development of individuals in local community, which leads to the increase of the educational level in the environment.

Keywords: Public Library of Užice; Euteka; eTwinning; study-portals

Eутeкa-виртуeлнa библиoтeкa Влaдимир Рaдoвaнoвић1*, Бojaнa Maринчић2 и Биљaнa Дaвидoвски2

1Фaкултeт тeхничких нaукa Чaчaк, Унивeрзитeт у Крaгуjeвцу, Србиja

2Нaрoднa библиoтeкa Ужицe, Ужицe, Србиja *[email protected]

Рeзимe: Нaрoднa библиoтeкa у Ужицу je дeo Eутeкa мрeжe кoja oбухвaтa 48 jaвних библиoтeкa у Србиjи кoje свojим кoрисницимa нудe инфoрмaциje o Eврoпскoj униjи у oквиру EУтeкa куткa. Oпрeмљeнe су штaмпaним публикaциjaмa и рaчунaримa нa кojимa je у пoсeбним тeмaтским фoлдeримa нa рaднoj пoвршини груписaнa грaђa и извoри вeзaни зa EУ: пoчeвши oд oпштих инфoрмaциja, прeкo службeних дoкумeнaтa, дигитaлних aрхивa и пoртaлa зa учeњe. У рaду ћe бити прeдстaвљeни пoртaли кojи нудe рaзнoврснe мoгућнoсти зa прoфeсиoнaлнo усaвршaвaњe путeм интeрнeтa кojи су пoд oкриљeм EУ: eTwinning (дeo Eрaзмус + прoгрaмa зa oбрaзoвaњe, oбуку, млaдe и спoрт) и портала за учење (пoртaл кojи пoмaжe милиoнимa млaдих ширoм свeтa дa истрaжe студиjскe прoгрaмe и изaбeру oдгoвaрajући oд прeкo 190.000 пoнуђeних курсeвa нa вишe oд 3.200 oбрaзoвних институциja у 110 зeмaљa). НБУ прoмoвишe e-пoртaлe зa учeњe и oбучaвa зaинтeрeсoвaнe кoрисникe зa њихoву прeтрaгу. Нa тaj нaчин испуњaвa свojу oбрaзoвну функциjу, ширeћи инфoрмaциje oд интeрeсa зa рaзвиjaњe пojeдинaцa у лoкaлнoj зajeдници, дoвoдeћи дo пoдизaњa oбрaзoвнoг нивoa у oкружeњу.

Кључнe рeчи: Нaрoднa библиoтeкa Ужицe; Eутeкa; eTwinning; портали за учење

Virtuala Biblioteko EUTEKA Vladimir Radovanović1*, Bojana Marinčić2 kaj Biljana Davidovski2

1Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Universitato de Kragujevac, Serbio 2Publika Biblioteko Užice, Užice, Serbio

*[email protected]

Resumo: La Publika Biblioteko de Užice (PBU) estas parto de la reto EUteka de 48 publikaj bibliotekoj en Serbio, kiuj donas al siaj uzantoj informojn pri Eŭropa Unio en la EUteka-angulo. Ili estas ekipitaj per presitaj eldonaĵoj kaj komputiloj kun specialaj temaj dosierujoj labortable - kolektitaj materialoj kaj resursoj rilataj al EU: ĝeneralaj informoj, oficialaj dokumentoj, ciferecaj arkivoj kaj lernportaloj. La traktaĵo prezentos portalojn kiuj proponas diversaj eblojn por profesia plikapabliĝo per la interreto kaj estas aŭspiciataj de EU: eTwinning (parto de la programo Erasmus+ por edukado, trejnado, junularo kaj sporto) kaj studportalojn (portaloj kiuj helpas milionojn da junuloj tra la mondo por esplori programojn kaj elekti la adekvatan el pli ol 190.000 kursoj proponataj al pli ol 3.200 edukaj institucioj en 110 landoj). PBU popularigas la retportalojn por lernado kaj trejnas interesatajn uzantojn por ilia traserĉado. Tiamaniere ĝi plenumas sian edukan funkcion, disvastigante informojn interesajn por plikapabliĝo de individuoj en la loka komunumo, kondukante al altiĝo de la eduknivelo en tiu medio.

Ŝlosilvortoj: Publika Biblioteko de Užice; EUteka; eTwinning; studportaloj





22

AUTHOR / AУTOР / AŬTORO

Vladimir Radovanovic has been working as an Associate professor in the field of management and business at the Faculty of technical sciences Čačak since 2013. He is in charge with the following courses: HR management, Organizational behavior, Entrepreneurial innovations, Entrepreneurship and employment, Work ethics, Ethics and business, Life long learning and education of adults. He worked as a teacher in school center “Nikola Tesla” in Leposavić (1985-1987), clerk in “Trepča mines” in Leposavić (1988-1991), CEO of “Ratar” Vrčin (1991-1999), teaching assistant and lecturer at Business college of applied studies Čačak (2007-2008), and Assistant professor at the Faculty of technical sciences Čačak (2008-2013). Владимир Радовановић ради на Факултету техничких наука у Чачку од 2008. године у звању доцент све до 2013. године када је изабран у звање ванредног професора за предмете из научне области Менаџмент и бизнис. У школској 2013/2014 години предаје на основним и дипломским академским студијама следеће предмете: Менаџмент људских ресурса, Организационо понашање, Предузетничке иновације, Предузетништво и запошљавање, Пословна етика, Етика и бизнис, Образовање одраслих и целоживотно учење. Од 2007. до 2008. године радио је на Високој пословној школи у Чачку на месту асистента и предавача на предметима: Менаџмент људским ресурсима и Пословна економија. Од 1991. до 1999. године радио је на месту генералног директора ДД Пољопривреда и трговина "Ратар" у Вучитрну. Од 1988. до 1991. године радио је на пословима референта у служби Плана и анализе у РМXК "Трепча" Рудници и флотација "Копаоник" у Лепосавићу. Од 1985. до 1987. године радио је као професор у школском центру "Никола Тесла" у Лепосавићу. Vladimir Radovanovic estas asociita profesoro ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak en la scienca kampo de administrado kaj komerco, fakoj: Administrado de homresursoj, Organiza konduto, Entreprena novigado, Entreprenado kaj dungado, Komerca etiko, Plenkreskula Edukado kaj tutviva lernado. Antaŭe li laboris kiel instruisto ĉe la mezlernejo “Nikola Tesla” en Leposavić (1985-1987), dungito pri plano kaj analizo en Mineja entrepteno Trepĉa en Leposavić (1988-1991), ĝenerala direktoro de Akciula kompanio Agrikulturo kaj Komerco “Ratar” en Vuĉitrn (1991-1999), instruasistanto kaj preleganto ĉe la Komerca Altlernejo en Ĉaĉak (2007-2008) kaj docento ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak.

International Scientific Conference Learning in Virtual Communities Међународна научна конференција Учење у виртуелним заједницамаInternacia Scienca Konferenco Lernado en Virtualaj Komunumoj

Session II

INTERCULTURALISM AND LANGUAGE LEARNING IN VIRTUAL COMMUNITIES

Секција 2

ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТ И УЧЕЊЕ ЈЕЗИКА У ВИРТУЕЛНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

Sekcio 2

INTERKULTURECO KAJ LINGVOLERNADO EN VIRTUALAJ KOMUNUMOJ

Interculturalism and language learning in virtual communities LVC 2019

Spreading the ideals and values of UNESCO with Esperanto through web environment

Trezoro Huang Yinbao1* 1Esperanto Center Ora Ponto, China

*[email protected]

Abstract: For a long time before 2000, Esperanto speakers had bombarded UNESCO with emails asking for publishing UNESCO Courier in Esperanto. The emails aimed to show the usefulness of Esperanto and thus to spread the ideals of UNESCO. However, UNESCO officials were very disturbed, because the technicians were unable to block the spam. The Universal Esperanto Association (UEA) finally achieved its dream in 2017, having begun publishing the Esperanto version of UNESCO Courier. The magazine has become a very good platform for spreading the ideals and values of UNESCO through Esperanto. The author, on behalf of the UEA Board of Directors, calls on Esperantists and Esperanto organizations throughout the world to jointly spread the ideals and values of UNESCO through Esperanto and the Internet.

Keywords: UNESCO Courier; Esperanto; Internet

Ширeњe УНEСКO идeja и врeднoсти сa eспeрaнтoм крoз вeб oкружeњe

Tрeзoрo Хуaнг Jинбao1* 1Есперанто Центар, Ора Понто, Кина

*[email protected]

Рeзимe: Током дугог периода прe 2000. гoдинe, гoвoрници eспeрaнтa су мejлoвимa зaсипaли Унeскo трaжeћи дa сe Унeскoв чaсoпис издaje и нa eспeрaнтo jeзику. Oви мejлoви су имaли зa циљ дa пoкaжу кoриснoст eспeрaнтa и тaкo дoпринeсу ширeњу Унeскoвих идeja. Meђунaрoднo удружeњe eспeрaнтистa кoнaчнo je oствaрилo свoj сaн 2017. гoдинe, кaдa je зaпoчeлo издaвaњe Унeскoвoг чaсoписa нa eспeрaнту. Oвaj чaсoпис je пoстao вeoмa кoриснa плaтфoрмa зa ширeњe идeja и врeднoсти Унeскa крoз eспeрaнтo. У имe oдбoрa дирeктoрa Meђунaрoднoг удружeњa eспeрaнтистa, aутoр упућуje пoзив eспeрaнтистимa и oргaнизaциjaмa eспeрaнтистa ширoм свeтa дa зajeднички ширe Унeскoвe идeje и врeднoсти крoз eспeрaнтo, путeм интeрнeтa.

Кључнe рeчи: УНEСКO чaсoпис; eспeрaнтo; интернет

Disvastigu la idealojn kaj valorojn de Unesko per Esperanto tra la retmedio

Trezoro Huang Yinbao1* 1Esperanto-Centro Ora Ponto Ĉinio

*[email protected]

Resumo: Dum longa tempo antaŭ 2000, Esperanto-parolantoj retmesaĝe bombadis Uneskon por peti ke ĝi eldonu ankaŭ Esperanto-version de Unesko-Kuriero. Ili celis montri la utilecon de Esperanto kaj tiel disvastigi la idealojn de Unesko . Tamen tio ege ĝenis Unesko-funkciulojn, ĉar la teknikistoj ne kapablis bloki spamojn. UEA finfine realigis la revon en la jaro 2017, komencinte eldoni la Esperantan version de la Kuriero. La revuo jam fariĝas tre bona platformo por disvastigi la idealojn kaj valorojn de Unesko per Esperanto. La aŭtoro nome de la Estrarano de UEA, alvokasesperantistojn kaj esperanto-organizojn tra la mondo kune disvastigi la idealojn kaj valorojn de Unesko per Esperanto en la retmedio.

Ŝlosilvortoj: Unesko-Kuriero; Esperanto; Interreto





25


Trezoro Huang Yinbao is a chief editor of UNESCO Courier, board member of The Universal Esperanto Association and director of The Esperanto Center Ora Ponto, China. Tрeзoрo Хуaнг Jинбao je глaвни урeдник Унeскo чaсoписa, члaн упрaвнoг oдбoрa Meђунaрoднoг удружeњa eспeрaнтистa и дирeктoр Eспeрaнтo цeнтрa Oрa Пoнтo у Кини. Trezoro Huang Yinbao estas ĉefredaktoro de Unesko-Kuriero, Estrarano de UEA, direktoro de Esperanto-Centro Ora Ponto.


26

Serbia and Romania: historical relationships and online collaborative projects

Aurora Bute1* 1Esperanto-Association of Romania

*[email protected]

Abstract: Serbia and Romania are neighboring countries, divided by the Danube. Geographically, Serbia belongs to the Balkans, while Romania is considered a central-eastern European country, i.e. a Latin island in the middle of the Slavic sea. However, the whole history of Romania (political, cultural and religious) is bound to the Balkans. The Balkan Peninsula was the border between three great empires, the Ottoman, the Russian and the Habsburg, which fought for the strategic location of the Balkans: in the middle between the European center and the main world oil source. From the middle of 14th century to the beginning of 16th, many Serbs, especially people of culture, arrived at the Romanian territories, built monasteries, and founded the Romanian Metropolitan Church (the Serbs and the Romanians had a common church until 1864). In the Internet era the interchanges have evolved, regional cooperative projects are now taking place, among them Interreg - IPA CBC Romania-Serbia, which aims at enabling a cross-border access to labor market, education, health and social services. Moreover, DigiComNet, an international association, connects professionals of different backgrounds across Europe (including Romania and Serbia) and Central Asia in the digital era to generate ideas, tools and products for mass media, civil society organizations, enterprises and government.

Keywords: neighboring countries; Internet era; cooperative projects

Србиja и Румуниja: истoриjски oднoси и кoлaбoрaтивни прojeкти путeм интeрнeтa

Aурoрa Буте1* 1Удружeњe eспeрaнтистa Румуниje

*[email protected]

Рeзимe: Србиja и Румуниja су двe сусeднe држaвe кoje рaздваja рeкa Дунaв. У гeoгрaфскoм пoглeду, Србиja припaдa Бaлкaнскoм пoлуoстрву, a Румуниja сe смaтрa срeдњeистoчнoм eврoпскoм држaвoм, пoпут „лaтинскoг oстрвa усрeд слoвeнскoг мoрa“. Meђутим, цeлa истoриja Румуниje, у пoлитичкoм, културнoм и рeлигиjскoм пoглeду, вeзуje сe зa Бaлкaн. Бaлкaн je прeдстaвљao грaницу измeђу три цaрствa, Oтoмaнскoг, Рускoг и Хaбзбуршкoг, кoja су сe бoрилa зa oсвajaњe стрaтeшкoг пoлoжaja кojи Бaлкaн уживa, кao прoстoр измeђу eврoпскoг цeнтрa и нajвeћeг свeтскoг извoрa нaфтe. Oд срeдинe чeтрнaeстoг вeкa пa свe дo пoчeткa шeснaeстoг, мнoги Срби, првeнствeнo интeлeктуaлци, дoсeлили су сe нa тeритoриjу Румуниje, изгрaдили мaнaстирe и oснoвaли Румунску прaвoслaвну цркву (Срби и Румуни су дo 1864. гoдинe имaли зajeдничку цркву). У eри интeрнeтa, рaзмeнe измeђу двe држaвe су свe вишe нaпрeдoвaлe и прeдузeти су мнoги зajeднички рeгиoнaлни прojeкти, пoпут Interreg - IPA CBC Румуниja-Србиja, кojи je зa циљ имao oмoгућaвaњe прeкoгрaничнoг приступa тржишту рaдa, oбрaзoвним, здрaвствeним и сoциjaлним услугaмa. Такође, интeрнaциoнaлнo удружeњe DigiComNet пoвeзуje прoфeсиoнaлцe из рaзних oблaсти ширoм Eврoпe (укључуjући Румуниjу и Србиjу) и Цeнтрaлнe Aзиje рaди рaзмeнe идeja, aлaтa и прoизвoдa зa мaсoвнe мeдиje, нeвлaдинe oргaнизaциje, прeдузeћa и влaдe.

Кључнe рeчи: сусeднe држaвe; eрa интeрнeтa; прojeкти сaрaдњe

Serbio kaj Rumanio: historiaj interrilatoj kaj retepokaj kunlaborprojektoj

Aurora Bute1*

1Esperanto-Asocio de Rumanio *[email protected]

Resumo: Serbio kaj Rumanio estas najbaraj landoj, dispartigitaj de la granda riverego Danubo. Geografie Serbio apartenas al Balkanio, Rumanio konsideras sin centro-orienta Eŭropa lando, kiel latina insulo meze de slava maro. Tamen, la tuta historio de Rumanio: politika, kultura, religia, estas ligita al la Balkanoj. Balkanio estis la limo inter tri grandaj imperioj: la Otomana, la Rusa kaj la Habsburga, kiuj interbatalis pro la strategia situo de Balkanio: meze de la distanco inter la Eŭropa centro kaj la ĉefa monda oleo-fonto. Meze de la XIV-a jarcento ĝis komence de la XVI-a, al la rumanaj teritorioj alvenas multaj serboj, precipe homoj de kulturo, kiuj konstruis monahejojn, tipografion kaj fondis la Rumanan Episkopejon, ĉar la serboj kaj la rumanoj havis komunan eklezion ĝis 1864. Dum la ret-epoko la





27

interŝanĝoj evoluis, okazas regionaj kunlaboraj projektoj, inter ili plej gravas Interreg - IPA CBC Romania-Serbia, kies celoj estas translima aliro al labormerkato, edukado, sanaj kaj sociaj servoj. DigiComNet, internacia asocio, ligas profesiulojn el la tuta Eŭropo (inkluzive Rumanio kaj Serbio) kaj Centra Azio en la cifereca epoko de diversaj fonoj por generi ideojn, ilojn kaj produktojn por amaskomunikiloj, organizoj de civila socio, entreprenoj kaj registaro.

Ŝlosilvortoj: najbaraj landoj; ret-epoko; kunlaboraj projektoj


Aurora Bute studied mathematics and informatics at the University of Timişoara and received Master's Degree in informatics from AIS San Marino. She was a general secretary, vice president and president of the Esperanto Association of Romania and a committee member of UEA and ILEI. She has been teaching Esperanto on local television and at the People's, Western, Polytechnical and Medical Universities in Timişoara, in various schools and Castle Grésillon (France). She participated in two intercultural projects, EUROSCOLA 2001 (Strasbourg) and MIREGE 2009, Baugé (France). She has been an editor of the ES-TO magazine since 2000, has published articles in local newspapers and magazines in Romania, Netherlands, France, Russia. Her publications include: Dicţionar esperanto-român (Dictionary Esperanto-Romanian) (1994, co-author), Eminescu edition in Esperanto (2001, 2004), Lectii de Esperanto pentru începatori (Esperanto lessons for beginners) (author Tudor Denectin) (2006) and Acts of Scientific Colloquy (2018). Since 1990 she has been organizing national and international E-symposiums and conferences every year. Аурора Буте је дипломирала математику и информатику на Универзитету у Темишвару, а магистарске студије из информатике завршила је на Међународној академији наука (AIS) у Сан Марину. Била је генерални секретар, заменик председника и председник Удружења есперантиста Румуније. Члан је управног одбора Међународног удружења есперантиста (UEA) и Међународног удружења наставника есперантиста (ILEI). Предавала је есперанто на локалној телевизији и на универзитетима у Темишвару, бројним школама и у замку Grésillon (културно седиште говорника есперанта у Француској). Учествовала је са својим ученицима у два међународна пројекта, EUROSCOLA 2001 (Стразбур) и MIREGE 2009, Боже (Француска). Од 2000. године уредник је ES-TO часописа, објављивала је радове у локалним часописима и новинама у Румунији, Холандији, Француској, Русији. Њене публикације укључују: Dicţionar esperanto-român (речник есперанто-румунски) (1994, коаутор), Eminescu edition in Esperanto (2001, 2004), Lectii de Esperanto pentru începatori (Есперанто лекције за почетнике) (аутор Тудор Денектин) (2006) и Acts of Scientific Colloquy (2018). Од 1990. године организатор је бројних националних и међународних е-симпозијума и конференција. Aurora Bute studis matematikon kaj informadikon ĉe la Universitato de Timișoara, magistriĝis pri informadiko ĉe AIS San Marino. Ŝi estis ĝenerala sekretario, vicprezidanto kaj prezidanto de la Esperanto-Asocio de Rumanio, komitatano de UEA kaj ILEI, ĉefdelegito de UEA. Gvidis E-kursojn en loka televido kaj la Popola, Okcidenta, Politeknika kaj Medicina Universitatoj en Timișoara, diversaj lernejoj, Kastelo Grezijono (Francio). Partoprenigis gelernantojn en la projektoj Interkulturo, EUROSCOLA 2001 (Strasburgo), MIREGE 2009, Baugé (Francio). Redaktis la revuon ES-TO, ekde 2000, aperigis artikolojn en lokaj ĵurnaloj kaj revuoj en Rumanio, Nederlando, Francio, Rusio. Publikigis Dicționar esperanto-român (Vortaro esperanto-rumana) (1994, kunaŭtoro), zorgis pri eldono de Eminescu en Esperanto (2001, 2004), Lectii de Esperanto pentru începatori (Esperanto-lecionoj por komencantoj) (aŭtoro Tudor Denectin) (2006) kaj Aktoj de scienca kolokvo (2018). Organizas naciajn kaj internaciajn E-simpoziojn kaj konferencojn ĉiujare ekde 1990.


28

Comparison between two planned languages: Esperanto and Rumantsch Grischun

Mireille Grosjean1* 1International League of Esperanto-Speaking Teachers

*[email protected]

Abstract: The author explored the phenomenon of birth of the Rumantsch Grischun, а planned language in the largest canton of a small country, which is a newly created Romansh language and now an official language in Switzerland. Comparison with another planned language, Esperanto, shows a variety of different aspects. The author also explored the possibility of learning these two languages in a virtual context.

Keywords: planned languages; Switzerland; language learning

Поређење између два плански креирана језика: есперанта и романша

Mireille Grosjean1* 1Међународно удружење наставника есперантиста

*[email protected]

Резиме: У предложеном раду, аутор истражује феномен настанка романша (Rumantsch Grischun) у највећем кантону Швајцарске. Овај новонастали романски језик сада је постао и званични језик ове мале државе. Поређење са другим плански креираним језиком, есперантом, указује на низ различитих карактеристика. Ауторка такође анализира могућност учења ова два језика у виртуелном контексту.

Кључне речи: плански креирани језици; Швајцарска; учење језика

Komparo inter du planlingvoj: Esperanto kaj Rumantsch Grischun

Mireille Grosjean1* 1Internacia Ligo de Esperantistaj Instruistoj

*[email protected]

Resumo: La aŭtoro esploris la fenomenon de naskiĝo de la planlingvo Rumantsch Grischun en la plej granda kantono de eta lando, kiu estas nove kreita romanĉa idiomo kaj nun oficiala lingvo de Svislando. Komparo kun alia planlingvo Esperanto montras diversajn malsimilajn aspektojn. La aŭtoro ankaŭ esploris pri la eblo lerni tiujn du lingvojn en virtuala kunteksto kaj raportos pri tio.

Ŝlosilvortoj: planlingvoj; Svislando; komparo; lingvolernado


Mireille Grosjean teaches French in the German-speaking part of Switzerland and German in the French-speaking part. She has also been working within the department of class exchange. She travelled a lot throughout her country and is well acquainted with its linguistic situation, including the Rumantsch Grischun phenomenon. Миреј Грожан предаје француски језик у немачком говорном подручју Швајцарске и немачки језик у француском говорном подручју. Такође је професионално ангажована у одељењу за размену разреда. Доста путује кроз своју земљу и добро је упозната са лингвистичком ситуацијом у њој, која укључује и специфични феномен романша. Mireille Grosjean instruis la francan en la germanlingva kaj la germanan en la franclingva parto de Svislando. Plie ŝi profesie laboris en la fako de klasinterŝanĝoj. Ŝi abunde travizitis sian landon kaj bonege konas la lingvan situacion de la tuta lando inkluzive la kuriozaĵon Rumantsch Grischun.





29

Studies on Esperanto and didactic materials in Ukraine Nina Danylyuk1*

1Lesya Ukrainka Eastern European National University, Lutsk *[email protected]

Abstract: The paper presents scientific achievements (conferences, articles, books, etc.) and didactic materials used to teach Esperanto in Ukraine from the 1970s to the beginning of 21st century. Special attention is paid to the university activities oriented towards communication, interlinguistics, international languages, as well as the work of the Esperanto Center at Lesya Ukrainka Eastern European National University, where the author works.

Keywords: interlinguistics; international languages; Esperanto; university activities

Научне студије о есперанту и педагошки материјали у Украјини

Нина Даниљук1* 1Источноевропски национални универзитет „Лесјa Украјинка“ у Волину, Луцк

*[email protected]

Рeзимe: Тема излагања су научна достигнућа (конференције, чланци, књиге и сл.) и методолошки материјали коришћени за подучавање есперанта у Украјини од седамдесетих година XX века до почетка XXI века. Посебно се истиче универзитетска активност окренута ка комуникацији, интерлингвистици, међународним језицима, као и раду Есперанто-центра на Источноевропском националном универзитету Лесја Украјинка, где ауторка ради.

Кључнe рeчи: интерлингвистика; међународни језици; есперанто; универзитетска активност

Sciencaj studoj pri Esperanto kaj instru-metodikaj materialoj en Ukrainio

Nina Danylyuk1* 1Orienteŭropa Nacia Universitato “Lesja Ukrainka” en Volyn, Luckо

*[email protected]

Resumo: Temas pri sciencaj atingoj (konferencoj, artikoloj, libroj ktp.) kaj instru-metodikaj materialoj, uzataj por instrui Esperanton en Ukrainio ekde la 70-aj jaroj de la XX-a jarcento ĝis la komenco de la XXI-a jarcento. Estas substrekita universitata agado, dediĉita al komunikado, interlingvistiko, internaciaj lingvoj, funkciado de E-centro en Lesja Ukrainka Orienteŭropa Nacia Universitato, kie laboras la aŭtorino.

Ŝlosilvortoj: Interlingvistiko; internaciaj lingvoj; Esperanto; universitata agado

AУТОР / AŬTORO:

Nina Danylyuk graduated from the Faculty of Philology (Department of Ukrainian Language and Literature), Taras Shevchenko National University of Kyiv, and received her PhD in Philology. She was the head of the Department of Romance languages and interlinguistics at Lesya Ukrainka Eastern European National University, where she founded the Esperanto Center. She is the author of more than 150 scientific papers in the field of linguistics, lexicology, ethnolinguistics, interlinguistics, etc. Нина Даниљук je завршила Филолошки факултет (одсек за украјински језик и књижевност), Универзитета Тарас Шевченко у Кијеву и докторирала је у области филологије. Била је руководилац катедре за романске језике и интерлингвистику на Источноевропском националном универзитету Лесја Украјинка, где је основала Центар за есперанто. Аутор је више од 150 научних радова из области лингвостилистике, лексикологије, етнолингвистике, интерлингвистике и др. Nina Danylyuk finis Kijivan Universitaton “Taras Ŝevĉenko”, filologian fakultaton (fako ukraina lingvo kaj literaturo) kaj doktoriĝis pri filologio. Ŝi estis estro de la





30

Departemento pri romanidaj lingvoj kaj interlingvistiko en Lesja Ukrainka Orienteŭropa Nacia Universitato, kie ŝi fondis Esperanto-centron. Ŝi estas aŭtoro de pli ol 150 sciencaj laboraĵoj en la kampo de lingvostilistiko, leksikologio, etnolingvistiko, lingvokulturologio, interlingvistiko k.a.


31

Supporting the development of students’ creativity through the Internet and Esperanto

Aranka Laslo1*, Mariana Pitar2 1Polytechnic School Subotica, Serbia

2West University of Timișoara, Romania *[email protected]

Abstract: Esperanto Study Group within the Polytechnic School in Subotica (Serbia) was created in 2014/15 school year. Its main purpose is to inform the society about Esperanto, but also to arouse the interest and engage the students, enhancing their creativity. This vocational high school is open to the idea and supports the organization of international CEFR exams of Esperanto. The paper presents the project that took place in the current school year: a contest called "Following the footsteps of Tibor Sekelj", when elementary and high school students were invited to participate in literary (Serbian and Hungarian), painting and photography categories. The communication media was the Internet, and languages included Esperanto, Hungarian and Serbian. Thus the contest created a virtual community of the organizers, participating students and mentors from various environments. Similar impact is created by the bilingual painting contest of the Esperanto Association of Trieste in which Esperanto Study Group of the Polytechnic School participated in previous years. Various activities of Esperanto Study Group are popularizing this international language and the school itself.

Keywords: еsperanto in high school; Esperanto Study Group; contests

Пoдстицaњe рaзвoja крeaтивнoсти учeникa путeм интeрнeтa и eспeрaнтo jeзикa

Aрaнкa Ласло1*, Мариана Питар2 1Пoлитeхничкa шкoлa Субoтицa

2Западни универзитет у Темишвару, Румунија *[email protected]

Рeзимe: Студиjскa групa зa eспeрaнтo у oквиру Пoлитeхничкe шкoлe у Субoтици (Србиja) пoчeлa je сa рaдoм шкoлскe 2014/15. Oснoвни циљ oвe групe je, нa првoм мeсту, инфoрмисaњe млaдих o eспeрaнту, aли и пoдстицaњe интeрeсoвaњa и aнгaжoвaњa учeникa и рaзвиjaњe њихoвe крeaтивнoсти. Пoлитeхничкa шкoлa пружa пoдршку eспeрaнтo-сeкциjи, кao и oргaнизaциjи пoлaгaњa CEFR испитa из eспeрaнтo jeзикa. Глaвнa тeмa прeдaвaњa бићe прeзeнтaциja прojeктa кojим сe зaвршaвa aктуeлнa шкoлскa гoдинa: тaкмичeњe пoд нaзивoм „Путeвимa Tибoрa Сeкeљa”, у кoмe су учeствoвaли учeници oснoвних и срeдњих шкoлa, тaкмичeћи сe у литeрaрнoj (српски и мaђaрски jeзик), ликoвнoj и фoтoгрaфскoj кaтeгoриjи. Кoмуникaциja тoкoм тaкмичeњa oдвиjaлa сe путeм интeрнeтa, a jeзици су били eспeрaнтo, мaђaрски и српски. Нa oвaj нaчин, тaкмичeњe je oфoрмилo приврeмeну виртуeлну зajeдницу oргaнизaтoрa, учeсникa и мeнтoрa из рaзличитих oкружeњa. Сличaн eфeкaт имa и билингвaлнo ликoвнo тaкмичeњe кoje oргaнизуje Удружeњe eспeрaнтистa у Tрсту, a у кoмe je прeтхoдних гoдинa учeствoвaлa eспeрaнтo-сeкциja Пoлитeхничкe шкoлe. Рaзличитe aктивнoсти пoмeнутe сeкциje пoпулaризуjу oвaj мeђунaрoдни jeзик, aли и сaму шкoлу.

Кључнe рeчи: еспeрaнтo у срeдњoj шкoли; студиjскa групa зa Eспeрaнтo; тaкмичeњe

Interreto kaj Esperanto subtene al evoluigo de lernejana kreemo

Aranka Laslo1*, Mariana Pitar2 1Politeknika Lernejo Subotica, Serbio

2Okcidenta Universitato de Timișoara, Rumanio *[email protected]

Resumo: La E-fakrondo de la Politeknika Lernejo en Subotica (Serbio) komencis labori ekde la lerneja jaro 2014/15. La ĉefa celo de ĝi estis, antaŭ ĉio, informi pri Esperanto, sed ankaŭ interesigi kaj engaĝi la gelernantojn, plimotivi ilian kreemon. Tiu ĉi faka mezlernejo estas malfermita al la ideo kaj subtenas ankaŭ la organizadon de internaciaj KER-ekzamenoj de Esperanto.Kiel ĉefa temo mi prezentos la projekton de la ĵus finiĝanta lerneja jaro: konkurson nomatan “Laŭ la spuroj de Tibor Sekelj”, kiu alvokis lernantojn de bazaj kaj mezlernejoj partopreni en literatura (serbe kaj hungare), pentroarta kaj fotografia





32

kategorioj. La komunikmedio estis interreto, la komuniklingvoj Esperanto, hungara kaj serba. Tiel la konkurso kreis provizoran virtualan komunumon de la organizantoj, partoprenantaj lernantoj kaj mentoroj el diversaj medioj. Similan efikon havis ankaŭ la dulingva pentroarta konkurso de la Triesta Esperanto-Asocio, kiun la E-fakrondo de la Politeknika Lernejo partoprenis en antaŭaj jaroj.Tiaspecaj agadoj de la E-fakrondo popularigas la internacian lingvon, kaj same la lernejon mem.

Ŝlosilvortoj: еsperanto en mezlernejo; E-fakrondo; konkursoj

AUTHOR /AУTOР / AŬTORO

Aranka Laslo (Hungarian: László Aranka) has been an Esperantist for 36 years. According to her qualification, she is a M.Sc. of economic sciences. She has been working in Polytechnic School in Subotica (Serbia) for 14 years as an IT professor. For the last five years she has also been in charge with Esperanto Study Group, gradually introducing Esperanto into the school. She has also organized three local CEFR (Common European Framework of Reference) exams in Esperanto within the Worldwide Exam Day. She is a secretary of Esperanto Society "Tibor Sekelj" in Subotica. Aрaнкa Лaслo je eспeрaнтистa 36 гoдинa. Пo прoфeсиjи je мaгистaр eкoнoмиje, a 14 гoдинa рaди кao прoфeсoр инфoрмaциoних тeхнoлoгиja у Пoлитeхничкoj шкoли у Субoтици. Пoслeдњих пeт гoдинa вoди студиjску групу зa eспeрaнтo, пoстeпeнo увoдeћи тaj jeзик у шкoлу. Tри путa je билa oргaнизaтoр лoкaлнoг пoлaгaњa CEFR испитa из eспeрaнтa у oквиру свeтскoг дaнa испитa. Сeкрeтaр je Удружeњa eспeрaнтистa „Tибoр Сeкeљ“ у Субoтици. Aranka Laslo (hungare: László Aranka) esperantistiĝis antaŭ 36 jaroj. Laŭ kvalifiko, ŝi estas magistro de ekonomiaj sciencoj. Ŝi laboras en Politeknika Lernejo en Subotica (Serbio) jam 14 jarojn kiel instruistino de informadiko. La lastajn kvin jarojn ŝi gvidas ankaŭ la E-fakrondon, progresive enkondukante Esperanton en la lernejon, kaj ŝi trifoje organizis lokan KER-ekzamensesion kadre de la Tutmondaj Ekzamentagoj. Ŝi estas sekretariino de la ES “Tibor Sekelj” en Subotica.

Mariana Pitar is an Assistant professor at the West University of Timișoara (Romania), Faculty of Letters, History and Theology and head of the Department for Romance languages. She is a member of several national and international scientific associations and vice president of the Esperanto Association of Romania. She holds a PhD degree in textual linguistics and teaches French language, linguistics, terminology, film subtitling, computer-assisted translation and education in a foreign language. She organizes various conferences, including those on Esperanto. She is the author of several books in the field of terminology and linguistics and has published around 50 papers in various scientific journals. Мариана Питар је доцент Западног универзитета у Темишвару (Румунија), на Факултету књижевности, историје и теологије, начелник катедре за романске језике. Члан је неколико националних и међународних научних удружења и потпредседник Румунске есперантске лиге. Докторирала је текстуалну лингвистику, предаје француски језик, лингвистику, терминологију, титловање филмова, компјутерско превођење и образовање на страном језику. Организује научне скупове, између осталог и есперантске. Аутор је књига из области терминологије и лингвистике и објавила је око 50 чланака у разним часописима и другим издањима. Mariana Pitar estas vicprofesoro en la Fakultato pri Beletro, Historio kaj Teologio de la Okcidenta Universitato de Timiŝoara, Rumanio, estro de la Departemento pri la romanidaj lingvoj. Ŝi estas membro de pluraj naciaj kaj internaciaj sciencaj asocioj kaj vicprezidantino de la Esperanto-Asocio de Rumanio. Doktoro pri la tekstuala lingvistiko, ŝi instruas la francan lingvon, lingvistikon, terminologion, filmsubtitoligon, la helpkomputilan tradukadon kaj la fremdlingvan instruadon. Ŝi organizas kolokvojn, ankaŭ pri Esperanto. Ŝi estas aŭtorino de libroj pri terminologio kaj lingvistiko kaj publikigis ĉirkaŭ 50 artikolojn en diversaj revuoj kaj volumoj.


33

Ways in which technology is changing ELT Lena Tica1*, Lidija Palurović1, Ana Radović Firat1

1University of Kragujevac, Faculty of Technical Sciences Čačak, Serbia *[email protected]

Abstract: As the technology and the Internet have unobtrusively crept into our lives from almost total obscurity and covered nearly all the spheres of human activity, the need to reexamine the changes it constantly brings about to English Leanguage Teaching (ELT) has become indespensable. The paper will examine these changes in three dimensions, i.e. the English language itself, the methods and tools for its study, and language learning tasks. First and foremost, given the social perspective of the Internet, it was the language, as its major tool, that underwent the dramatic change resulting in the so-called Netspeak. This even led some thinkers to conclude that Internet revolution is, in fact, linguistic revolution. The paper will look at the advantages and disadvantages of this new language, its style and features and its inevitable incorporation into ELT. Furthermore, the paper will focus on newly developed technology-induced teaching methods, including authentic materials now available online, as well as online platforms that support learning/teaching process. The changes in language learning tasks are related to CMC (computer-mediated communication – between people online) and interaction between learner and computer. The examples of such tasks will be provided. The conclusions will highlight the predominant sense of urgency for English language teachers to change the way they teach because the technology is inevitably changing practices of applied linguistics.

Keywords: technology; Internet; ELT; Netspeak; learning tasks

Утицaj тeхнoлoшкoг рaзвoja нa eнглeски jeзик у нaстaвнoм прoцeсу Лeнa Tицa1*, Лидиja Пaлурoвић1, Aнa Рaдoвић Фирaт1

1Унивeрзитeт у Крaгуjeвцу, Фaкултeт тeхничких нaукa Чaчaк, Србиja *[email protected]

Резиме: С oбзирoм нa динaмичaн рaзвoj нoвих тeхнoлoгиja и интeрнeтa кao плaтфoрмe кojи су сe нeпримeтнo нaмeтнули и пoстaли нeизoстaвaн дeo у гoтoвo свим oблaстимa људскoг живoтa, нeoпхoднo je прeиспитaти прoмeнe кoje je тaj рaзвoj унeo у eнглeски jeзик у нaстaвнoм прoцeсу. У oвoм рaду, пoмeнутe прoмeнe бићe прeдстaвљeнe сa три aспeктa: спeцифичнoсти eнглeскoг jeзикa кao мaтeриje, мeтoдe и срeдствa у нaстaвнoм прoцeсу, и зaдaци у oквиру учeњa eнглeскoг jeзикa кao стрaнoг. Имajући у виду друштвeни oквир Интeрнeтa кao плaтфoрмe, упрaвo je eнглeски jeзик прeтрпeo нajдрaстичниje прoмeнe кoje сe oглeдajу у нaстaнку вaриjaнтe jeзикa кojи нaзивaмo Netspeak, oднoснo eнглeски jeзик интeрнeтa. У oвoм рaду бићe сaглeдaнe прeднoсти и нeдoстaци тoг нoвoг jeзикa, њeгoвe oсoбeнoсти и стил, кao и њeгoвo нeизбeжнo присуствo у нaстaви eнглeскoг jeзикa. Нoвe мeтoдe нaстaвe и учeњa eнглeскoг jeзикa тaкoђe ћe бити прeдстaвљeнe у oвoм рaду, укључуjући aутeнтичнe мaтeриjaлe дoступнe путeм Интeрнeтa и oнлajн плaтфoрмe кoje пoспeшуjу прoцeсe нaстaвe и учeњa. Прoмeнe у зaдaцимa у учeњу jeзикa вeзaнe су зa кoмпjутeрски пoсрeдoвaну кoмуникaциjу (измeђу учeникa путeм интeрнeтa) и зa интeрaкциjу измeђу учeникa и кoмпjутeрa. У рaду ћe бити дaти примeри тaквих зaдaтaкa. Зaкључaк рaдa ћe свaкaкo бaцити нoвo свeтлo нa нeoпхoднoст eфикaсниjeг aнгaжoвaњa нaстaвникa eнглeскoг jeзикa, кaдa je рeч o сaглeдaвaњу нaчинa прилaгoђaвaњa jeзикa интeрнeтa нaстaвнoм прoцeсу.

Кључнe рeчи: тeхнoлoгиja; интeрнeт; нaстaвa eнглeскoг jeзикa; Netspeak; зaдaци зa учeњe

Manieroj kiel teknologio ŝanĝas intruadon de la angla lingvo

Lena Tica1*, Lidija Palurović1, Ana Radović Firat1 1Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Universitato de Kragujevac, Serbio

*[email protected]

Resumo: Konsiderante la rapidan evoluon de novaj teknologioj kaj interreto, kiuj fariĝis neevitebla faktoro en preskaŭ ĉiuj sferoj de homa vivo, nepras reekzameni ŝanĝojn kiujn ĉi tio kaŭzas en instruado de la angla lingvo. En ĉi tiu traktaĵo la menciitaj ŝanĝoj estos konsiderataj el tri vidpunktoj: la angla lingvo mem kiel studaĵo, metodoj kaj rimedoj en la instruprocezo, kaj taskoj en lernado de la angla kiel fremda lingvo. En la sociaj cirkonstancoj de interreto kiel platformo, ĝuste la angla linglvo kiel ĝia grava rimedo, suferis plej drastajn ŝanĝojn, kiuj rezultis ekeston de variaĵo de la lingvo nomata Netspeak (retlingvo, la angla lingvo de la reto). Iuj esploristoj eĉ konkludis ke la retrevolucio fakte estas lingvistika





34

revolucio. Ĉi tiu traktaĵo konsideros avantaĝojn kaj mankojn de tiu nova lingvo, ĝiajn stilon kaj trajtojn, kaj ĝian neeviteblan inkluzivigon en instruadon de la angla. Novaj metodoj de instruado kaj lernado de la angla ankaŭ estos enfokusigitaj inkluzive de aŭtentikaj meterialoj nun atingeblaj rete kaj ankaŭ retplatformojn subtenantajn la instru- kaj lern-procezon. La ŝanĝoj ĉe taskoj en lingvolernado ligiĝas al komputile perata komunikado (inter la lernantoj per la reto) kaj al interago inter la lernanto kaj komputilo. Ekzemploj de tiaj taskoj estos prezentitaj. La konkludo plilumigos la neprecon de pli efika engaĝiĝo de la instruistoj por ŝanĝo de la instrumaniero ĉar la teknologio neeviteble ŝanĝas la praktikon de aplikata lingvistiko.

Ŝlosilvortoj: teknologio; interreto; instruado de la angla; Netspeak; taskoj por lernado


Lena Tica is a teaching assistant at the Faculty of Technical Sciences Čačak, University of Kragujevac. She was awarded both her Bachelor's and Master's Degrees in English Language and Literature from the Faculty of Philology, University of Belgrade and is currently pursuing her doctoral studies in Philology at the Department for Literature at the Faculty of Philology and Arts, University of Kragujevac. Since 2012, she has attended numerous national and international conferences, giving presentations on Anglo-American literature and literary theory. Her interests span topics related to postmodernism, contemporary drama, identity studies, memory and trauma theory and ESP.Лeнa Tицa je зaпoслeнa кao aсистeнт нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку, Унивeрзитeтa у Крaгуjeвцу. Oснoвнe и мaстeр студиje зaвршилa je нa oдсeку зa aнглистику Филoлoшкoг фaкултeтa у Бeoгрaду. Студeнт je дoктoрских студиja нa Филoлoшкo умeтничкoм фaкултeту у Крaгуjeвцу. Oд 2012. гoдинe учeствoвaлa je нa брojним нaциoнaлним и мeђунaрoдним кoнфeрeнциjaмa и излaгaлa рaдoвe из oблaсти aнглo-aмeричкe књижeвнoсти и књижeвнe тeoриje. Пoсeбнe oблaсти интeрeсoвaњa укључуjу пoстмoдeрнизaм, сaврeмeну aнглo-aмeричку дрaму, тeoриje идeнтитeтa, сeћaњa и трaумe у књижeвнoсти, као и енглески језик струке.Lena Tica estas instruasistanto ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Universitato de Kragujevac. Ŝi finis bakalaŭrajn kaj masterajn studojn pri la angla lingvo kaj literaturo ĉe la Filologia Fakultato de la Universitato de Beogrado kaj nuntempe studas en doktoraj studoj pri filologio ĉe la Literatura Departemento de la Fakultato de Filologio kaj Artoj de la Universitato de Kragujevac. Ekde 2012 ŝi partoprenis multajn naciajn kaj internaciajn konferencojn prelegante pri anglo-amerika literaturo kaj literatura teorio. Ŝiaj interesoj inkluzivas temojn ligitajn al postmodernismo, nuntempa dramo, teorioj de identeco, memoro kaj traŭmo en literaturo.

Lidija Palurović was born in 1968 in Aleksandrovac. She received her Bachelor's and Master's Degrees in English Language and Literature from the Faculty of Philology, University of Belgrade and is currently a PhD student at the same faculty. Since 2005, she has been working at the Faculty of technical sciences Čačak, University of Kragujevac as a lecturer. Special areas of interest include: teaching English for Specific Purposes, methodology of English language teaching and contemporary Anglo-American literature. Лидиja Пaлурoвић je рoђeнa 1968. гoдинe у Aлeксaндрoвцу. Oснoвнe и мaстeр студиje зaвршилa je нa Филoлoшкoм фaкултeту у Бeoгрaду, нa кaтeдри зa aнглистику. Студeнт je дoктoрских студиja нa истoм фaкултeту. Нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку, Унивeрзитeтa у Крaгуjeвцу рaди oд 2005. гoдинe, нa мeсту нaстaвникa eнглeскoг jeзикa кao jeзикa струкe. Спeцифичнe oблaсти интeрeсoвaњa: мeтoдикa нaстaвe eнглeскoг jeзикa кao jeзикa струкe и сaврeмeнa aнглoфoнa књижeвнoст.Lidija Palurović naskiĝis en 1968 en Aleksandrovac, Serbio. Ŝi finis bakalaŭrajn kaj masterajn studojn pri la angla lingvo kaj literaturo ĉe la Filologia Fakultato de la Universitato de Beogrado. Ŝi estas studento de doktoraj studoj ĉe la sama fakultato. Ekde 2005 ŝi laboras ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Universitato de Kragujevac, kiel prelaganto pri la angla lingvo. Ŝiaj intereskampoj inkluzivas instrumetodikon de la angla kiel faka lingvo kaj moderna anglo-amerika literaturo.


35

Ana Radović Firat was born in 1981 in Čačak. She received her Bachelor's and Master's Degrees in English Language and Literature from the Faculty of Philology, University of Belgrade and is currently a PhD student at the same faculty. Since 2008, she has been working within the Department for educational sciences at the Faculty of technical sciences Čačak, University of Kragujevac. Special areas of interest include: contemporary Anglo-American and Serbian poetry, intertextuality, ESP. Aнa Рaдoвић Фирaт je рoђeнa 1981. гoдинe у Чaчку. Oснoвнe и мaстeр студиje зaвршилa je нa Филoлoшкoм фaкултeту у Бeoгрaду, нa кaтeдри зa aнглистику. Студeнт je дoктoрских студиja нa истoм фaкултeту. Нa Фaкултeту тeхничких нaукa у Чaчку, Унивeрзитeтa у Крaгуjeвцу рaди oд 2008. гoдинe, кao сaрaдник нa кaтeдри зa пeдaгoшкo-тeхничкe нaукe. Спeцифичнe oблaсти интeрeсoвaњa: сaврeмeнa aнглoфoнa и српскa пoeзиja, интeртeкстуaлнoст, eнглeски jeзик кao jeзик струкe. Ana Radović Firat naskiĝis en 1981 en Ĉaĉak, Serbio. Ŝi finis bakalaŭrajn kaj masterajn studojn pri la angla lingvo kaj literaturo ĉe la Filologia Fakultato de la Universitato de Beogrado. Ŝi estas studento de doktoraj studoj ĉe la sama fakultato. Ekde 2008 ŝi laboras ĉe la Fakultato de Teknikaj Sciencoj en Ĉaĉak, Universitato de Kragujevac, kiel adjunkto ĉe la Departemento de Pedagogiaj-Teknikaj Sciencoj. Ŝiaj intereskampoj inkluzivas modernan anglo-amerikan kaj serban poeziojn, tekstrilatigojn kaj la anglan kiel faklingvon.


36

Challenges and suggestions for non-hegemonic magazine and conference on love

Jung Yuro1*, Vicente Manzano-Arrondo2 1Aoyama Gakuin University, Japan

2University of Seville, Spain *[email protected]

Abstract: Although science tends to be universal or global, it faces three significant interrelated constraints: language, culture and international imbalances. People coming from poor social environment, speaking a non-hegemonic language or growing up in a non-West culture, are faced with constant pressure, which make it difficult for them to spread their ideas, suggestions and discoveries. As a result, the world of science seems to have only one channel, which speaks English and strengthens Western thought, way of seeing and existence. Some researchers and research topics are in the spotlight, while the others are forbidden or neglected. Love is one of the topics that are neglected. Love has always been the main reason of certain behaviors, but it has never been one of the obvious scientific questions. Love in the time of globalization faces the challenges of communication, understanding and interculturality. This is a difficult and transdisciplinary subject, since it converges with various scientific fields. This paper simultaneously presents two interrelated projects which represent two of the most important ways of scientific development: a magazine about love in the time of globalization and an international conference on love. Both of them are almost an insurmountable challenge: how can we achieve that all people can participate regardless of their language, culture, education or economic power?

Keywords: love; non-hegemonic communication; scientific movement

Изазови и предлози нехегемонистичког часописа и конгреса о љубави

Чон Јуро1*, Висенте Мансано-Арондо2 1Универзитет Аојама-Гакуин, Јапан

2Универзитет у Севиљи, Шпанија *[email protected]

Резиме: Мада наука тежи да буде универзална или глобална, она се суочава са три важна међусобно повезана ограничења, која се тичу језика, културе и међународне неуравнотежености. Људи који долазе из сиромашне средине, који говоре нехегемони језик и који су расли у незападној култури, трпе снажан притисак, који отежава ширење њихових идеја, предлога и открића. Као последица тога, научни свет наизглед има само један канал, који говори енглески, јача западни начин гледања, размишљања и постојања у свету, истиче одређена питања, одређене истраживаче и истраживачке теме, а одбацује, скрива и занемарује остале. Добар пример занемаривања је љубав. Љубав је главни разлог за одређена индивидуална и групна понашања, свуда и увек. Али љубав није једно од видљивих питања науке. Љубав у доба глобализације суочава се са изазовима по питању међусобне комуникације, разумевања и интеркултуралности. Ово је тешко и трансдисциплинарно питање, јер дотиче већи број стручних области. Овим радом се истовремено презентују два међусобно повезана пројекта која представљају два од најважнијих начина развоја науке: часопис о љубави у доба глобализације и међународни конгрес о љубави. И један и други представљају тешко решив изазов: како постићи да сви људи могу учестовати без обзира на језик, културу, образовање или економску моћ?

Кључне речи: љубав; нехегемонијска комуникација; научни покрет




37

Defioj kaj proponoj por nehegemoniaj priamaj sciencaj revuo kaj kongreso

Ĉon Juro1*, Vicente Manzano-Arrondo2 1Universitato Aojama-Gakuin, Japanio

2Universitato de Sevilo, Hispanio *[email protected]

Resumo: Kvankam la scienco celas esti universala aŭ tutmonda, ĝi trafas tri gravajn barilojn interrilatatajn: la lingvon, la kulturon kaj la internaciajn malekvilibrojn. Tiel, homoj kiuj sciencumas en malriĉa lando aŭ apartenas al malriĉa socia tavolo, parolas nehegemonian lingvon kaj kreskis en neokcidenta kulturo, suferas fortan bremsadon, kiu malfaciligas disvastigi iliajn ideojn, proponojn kaj eltrovojn. Rezulte, la scienca mondo ŝajnas havi nur unu kanalon, kiu parolas angle, fortigas okcidentan manieron rigardi+pensi+esti en la mondo, elstarigas kelkajn aferojn+esploristojn+esplortemojn kaj forĵetas+kaŝas+neglektas la ceterajn.Bona ekzemplo de neglekto estas la amo. Amo estas la ĉefa kialo de pluraj individuaj kaj grupaj kondutoj, ĉie kaj ĉiam. Sed ĝi ne estas unu el la videblaj traktindaj temoj en la scienco. Amo en tutmondiĝo havas ankaŭ plurajn profundajn flankojn, kiuj montras defiojn pri interkomunikado, interkompreno, interkulturo. Estas malfacile superebla temo kiel transdisciplino, ĉar praktike tuŝas vastan fakaron.Per ĉi tiu laboro ni prezentas samtempe du interrilatitajn projektojn, kiuj reprezentas du el la plej gravaj manieroj disvolvigi la sciencon: revuo pri amo en tutmondiĝo kaj internacia renkontiĝo pri amo. Ambaŭ prezentas malfacile solveblajn defiojn por atingi, ke ĉiu homo povos partopreni sendepende de sia lingvo, kulturo, edukado aŭ ekonomia povo.

Ŝlosilvortoj: amo; nehegemonia interkomunikado; scienca movado

AUTHORS / AУТОРИ / AŬTORO:

Jung Yuro is a Korean living in Japan. She studies Engineering and computer sciences at the Hankuk University of Foreign Studies (Korea) and International administration at Aoyama Gakuin University (Japan). Чон Јуро је кореанка која живи у Јапану, студира инжењерство и рачунарство на Универзитету иностраних студија Ханкук (Koреја) и Међународну администрацију на Универзитету Аојама Гакуин (Јапан). Ĉon Juro (Jung Yuro) estas koreino loĝanta en Japanio, kiu studis Inĝenieradon kaj Komputilajn Sciencojn en la Hankuk Universitato de Fremdaj Studoj (Koreio) kaj Internacian Administradon en la Aoyama Gakuin Universitato (Japanio)

Vicente Manzano-Arrondo is a Spanish and holds a PhD in psychology and economics (from the University of Seville) and pedagogy (from the University of Valladolid). Together with Jung Yuro, he is active in several Esperanto organizations and participates in the Interlinguistic studies at Adam Mickiewicz University, Poznań, Poland. Висенте Мансано-Арондо је Шпанац, докторирао је психологију и економију на Универзитету у Севиљи, као и педагогију на Универзитету Ваљадолид (оба у Шпанији). И он и Чон Јуро су активни у више есперантских организација, и учествују на Интерлингвистичким студијама Универзитета Адам Мицкиевич у Познану (Пољска). Vicente Manzano-Arrondo estas hispano, kiu doktoriĝis pri psikologio kaj pri ekonomio ĉe la Universitato de Sevilo, kaj pri edukado ĉe la Universitato de Valadolido (ambaŭ en Hispanio). Ambaŭ estas aktivuloj en pluraj Esperantaj organizoj, kaj partoprenas en la Interlingvistikaj Studoj de la Universitato Adam Mickiewicz de Poznano (Pollando).



38

I research, therefore I learn: Nifaru – an online research tool for learning

Jung Yuro1*, Vicente Manzano-Arrondo2 1Aoyama Gakuin University, Japan

2University of Seville, Spain *[email protected]

Abstract: Research is one of the most enjoyable learning experiences. It has a specific task, it requires high quality methods, good management with multiple tools, obtaining new information (usually in the form of data), its analysis and interpretation of the results. It is expected that the results obtained through the research will be of sufficient quality from the educational point of view. Moreover, research can be facilitated by guiding (even without a guide being present), using different materials and aids. Ni faru is an online service that helps people who are not particularly skilled from the scientific and methodological point of view to learn how to define objectives, design research tools and implement them, obtain and analyze data and create specific reports. This free research tool can be considered as a realization of a pedagogical "problem-solving learning" model that is realized with the help of computer technology, as an example of remote learning. This paper describes the real experiences that have inspired Ni faru project, its main features, as well as the opinions of the students who evaluated the usefulness of this research tool as an online learning tool.

Keywords: Ni faru; learning through the Internet; learning through problem solving

Истражујем, дакле учим: Нифару, као онлајн истраживачки алат за учење

Чон Јуро1*, Висенте Мансано-Арондо2 1Универзитет Аојама-Гакуин, Јапан

2Универзитет у Севиљи, Шпанија *[email protected]

Резиме: Истраживање је једно од најпривлачнијих искустава у оквиру целокупног процеса учења. Истраживање има конкретан задатак, захтева висококвалитетне методе, добро владање са више алата, прикупљање нових информација (обично у облику података), њихову анализу и интерпретирање резултата. Приликом учења кроз истраживање очекује се да добијени резултат буде довољно квалитетан са образовне тачке гледишта. Такође, истраживање може бити потпомогнуто вођењем, а без обавезног присуства вође, коришћењем различитих материјала и помоћних средстава. Нифару је онлајн услуга помоћу које и особе које нису нарочито вичне са научно-методолошког аспекта могу научити дефинисање циљева, дизајнирање алата истраживања, начин њихове реализације, њихову примену, добијање података, њихово анализирање, као и креирање специфичних извештаја. Овај бесплатни алат за истраживање може се сматрати остварењем педагошког модела „учење путем решавања проблема“ који се реализује уз помоћ рачунарске технологије, као пример учења на даљину. У овом раду описана су стварна искуства која су подстакла пројекат Нифару, главне особине овог алата, као и мишљења ученика који су вредновали корисност овог истраживачког алата као онлајн наставног средства.

Кључне речи: Нифару; учење уз помоћ интернета; учење путем решавања проблема

Mi esploras do mi lernas: Nifaru, kiel interreta esploriga edukilo

Ĉon Juro1*, Vicente Manzano-Arrondo2 1Universitato Aojama-Gakuin, Japanio

2Universitato de Sevilo, Hispanio *[email protected]

Resumo: Esplori estas unu el la plej allogaj spertoj inter tiaj, kiuj ebligas lernadon. La esploro havas konkretan celon, bezonas altkvalitan metodon, bone regi plurajn rimedojn, starigi novan informon (kutime en la formo de datumoj), analizi ĝin kaj interpreti la rezultojn kiel scion. Se oni lernas per esploro, oni povas esperi, ke tia rezulto havas sufiĉe da kvalito ekde la eduka vidpunkto. Ankaŭ, la gvido pri la esploro povas esti faciligita sen la bezono ĉeesti de la gvidanto, sed uzante materialojn aŭ utilaĵojn diversajn. Nifaru estas interreta servo, per kiu homoj ne necese lertaj pri scienca metodologio povas lerni





39

kiel difini celojn, dezajni esplorilojn, realigi ilin, apliki ilin, atingi datumojn, analizi tiujn kaj redakti specifajn raportojn. Tiu esplorigilo senpage uzebla povas esti interpretita kiel konkretaĵo de la pedagogia modelo "lernado pri solvoj de problemoj", kiu realiĝas per komputilaj rimedoj, kiel konkretaĵo de neĉeesta edukado. En ĉi tiu traktaĵo ni priskribas la realajn spertojn, kiuj stimulis la aperon de Nifaru, la ĉefajn trajtojn de tiu utilaĵo, kaj la opiniojn de studentoj, kiuj taksis la utilecon de la esplorigilo kiel interreta edukilo.

Ŝlosilvortoj: Nifaru; interreta lernado; lernado per solvoj de problemoј

AUTHORS / AУТОРИ / AŬTORO:

Jung Yuro is a Korean living in Japan. She studies Engineering and computer sciences at the Hankuk University of Foreign Studies (Korea) and International administration at Aoyama Gakuin University (Japan). Чон Јуро је кореанка која живи у Јапану, студира инжењерство и рачунарство на Универзитету иностраних студија Ханкук (Koreја) и Међународну администрацију на Универзитету Аојама Гакуин (Јапан). Ĉon Juro (Jung Yuro) estas koreino loĝanta en Japanio, kiu studis Inĝenieradon kaj Komputilajn Sciencojn en la Hankuk Universitato de Fremdaj Studoj (Koreio) kaj Internacian Administradon en la Aoyama Gakuin Universitato (Japanio).

Vicente Manzano-Arrondo is a Spanish and holds a PhD in psychology and economics (from the University of Seville) and pedagogy (from the University of Valladolid). Together with Jung Yuro, he is active in several Esperanto organizations and participates in the Interlinguistic studies at Adam Mickiewicz University, Poznań, Poland. Висенте Мансано-Арондо је Шпанац, докторирао је психологију и економију на Универзитету у Севиљи, као и педагогију на Универзитету Ваљадолид (оба у Шпанији). И он и Чон Јуро су активни у више есперантских организација, и учествују на Интерлингвистичким студијама Универзитета Адам Мицкиевич у Познану (Пољска). Vicente Manzano-Arrondo estas hispano, kiu doktoriĝis pri psikologio kaj pri ekonomio ĉe la Universitato de Sevilo, kaj pri edukado ĉe la Universitato de Valadolido (ambaŭ en Hispanio). Ambaŭ estas aktivuloj en pluraj Esperantaj organizoj, kaj partoprenas en la Interlingvistikaj Studoj de la Universitato Adam Mickiewicz de Poznano (Pollando).


WORKSHOPS AND ROUNDTABLE

РАДИОНИЦЕ И ОКРУГЛИ СТО

ATELIEROJ KAJ DISKUTRONDO

Workshops and roundtable LVC 2019

41

Workshop The World Seen through the Eyes of a Child:

IT in intercultural communication of students

Chair: Radojica Petrović Keynote speakers: Aranka Laslo and Grażyna Szubryczynska

About 30 people participated in the Workshop. It started with two short introductory lectures which provided examples of good practice and initiated the discussion and exchange of experiences and ideas. Aranka Laslo presented the project which was realized in the academic year 2018-2019 by the Esperanto section of the Polytechnic School in Subotica in cooperation with the Esperanto Society "Tibor Sekelj". Some 98 students of elementary and secondary schools from the municipality of Subotica participated with 117 projects in the literary, art and photo competition called "Following in the footsteps of Tibor Sekelj". Grażyna Szubryczynska presented the ongoing project of the Primary School No. 35 in Torun (Poland) - school with a kindergarten for preschool children. 170 art works from 6 countries from 3 continents were submitted to an international art contest called "Pollando miaokule" (Poland seen through my eyes) for children in the 5-to-10 age group. In both cases, information technologies were applied in all the stages of the competition: from its announcement, through continuous communication with mentors and other associates, to the publication of submitted projects and the announcement of the results. The international language Esperanto was also a part of these competitions, either directly or indirectly, in all the stages and in various ways, either as a language of communication or as an element of the submitted projects. In the discussion that followed these lectures, the following conclusions were reached:

• There is an indisputable need and significance of applying IT tools in student competitions;

• The awareness of the importance of the international language can be raised by pointing out the various opportunities of its application in intercultural communication and youth creativity and by motivating students to take advantage of these opportunities;

• Esperanto is an excellent medium of communication in international projects. Fellow Esperanto practitioners do not even have to be teachers by profession, it is enough if they help to establish partnerships and communication between educational institutions and educators from different linguistic backgrounds;

• It is necessary that Esperanto courses and educational institutions in which this language is taught be registered in already existing international registers (edukado.net), which one can consult in order to find associates and mentors, as well as students in new projects.

Радионицa „Свет виђен дечјим очима”:

Информационе технологије у интеркултуралној комуникацији ученика

Водитељ: Радојица Петровић Уводничари: Аранка Ласло и Гражина Шубричинска

Радионица је окупила близу тридесет учесника. Два кратка уводна предавања су приказала примере добре праксе, и уједно иницирала дискусију и размену искустава и идеја. Аранка Ласло је представила пројекат који је у школској 2018/19 години реализовала Есперанто-секција Политехничке школе у сарадњи са Друштвом за есперанто „Тибор Секељ” из Суботице. На литерарном, ликовном и фото-конкурсу под називом „Путевима


42

Тибора Секеља” учествовало је 98 ученика основних и средњих школа општине Суботица са 117 радова. Гражина Шубричинска је презентовала актуелни пројекат Основне школе бр. 35 у Торуну (Пољска) – школе са вртићем за предшколску узраст. На међународни ликовни конкурс под називом “Pollando miaokule” (Пољска виђена мојим очима) за децу од 5 до 10 година пристигло је 170 радова из 6 земаља са 3 континента. У оба случаја је информациона технологија примењена у свим фазама конкурса: од његове објаве, преко континуелне комуникације са менторима и другим сарадницима, до публикације пристиглих радова и проглашења резултата. Међународни језик Есперанто је такође био део тих конкурса, директно или индиректно, у свим фазама и на разне начине, на пример као језик комуникације или као елемент конкурсног рада. У дискусији која је следила донети су следећи закључци:

• неоспорна је потреба и значај примене ИТ-алата у конкурсима за ученике; • свест о значају међународног језика можемо подићи указивањем на разне

могућности његове примене у интеркултуралној комуникацији и стваралаштву младих и мотивисањем ученика да те могућности искористе;

• есперанто је у међународним пројектима одлично средство комуникације, при чему сарадници есперантисти чак и не морају бити по професији наставници, већ је довољно да помогну при успостављању партнерства и комуникације међу образовним институцијама и просветним радницима из различитих језичких средина;

• неопходно је да се курсеви есперанта и образовне институције у којима се овај језик учи региструју у већ постојећим међународним регистрима (edukado.net), који се могу консултовати ради проналажења сарадника и ментора, као и ученика у новим пројектима.

Аteliero "La mondo tra infanaj okuloj":

IT kaj Esperanto en interkultura komunikado de lernantoj

Prezidis: Radojica Petrović Enkondukaj prelegantoj: Aranka Laslo, Grażyna Szubryczynska

La ateliero altiris preskaŭ tridek partoprenantojn. La du mallongaj enkondukaj prelegoj donis ekzemplojn de bona praktiko, kaj samtempe instigis diskutadon kaj interŝanĝon de spertoj kaj ideoj. Aranka Laslo prezentis la projekton kiun en la lerneja jaro 2018/19 realigis la Esperanto-fakrondo de la Politeknika Lernejo kunlabore kun la Esperanto-Societo "Tibor Sekelj" el Subotica. 98 lernantoj de elementaj kaj mezlernejoj de la municipo Subotica partoprenis la literaturan, pentroartan kaj foto-konkurson titolitan "Laŭ la spuroj de Tibor Sekelj" kun entute 117 verkoj. Grażyna Szubryczynska prezentis la aktualan projekton de la Bazlernejo n-ro 35 en Torun (Pollando) - lernejo kun infanĝardeno. 170 verkoj el 6 landoj de 3 kontinentoj alvenis al internacia pentroarta konkurso "Pollando miaokule" por infanoj de 5 ĝis 10 jaroj. Ambaŭkaze, IT estis aplikata en ĉiuj stadioj de la konkurso: de ĝia publikigo, tra kontinua komunikado kun mentoroj kaj aliaj kunlaborantoj, ĝis publikigo de la verkoj kaj anonco de rezultoj. Ankaŭ la internacia lingvo Esperanto estis uzata en ĉi tiuj konkursoj, rekte aŭ nerekte, en ĉiuj partoj laŭ diversaj manieroj, ekzemple kiel komunikilo aŭ kiel elemento de la konkursa laboraĵo. En la diskuto kiu sekvis, oni alvenis al la jenaj konkludoj:

• Estas nekontestebla la bezono kaj graveco apliki IT-ilojn en lernejanaj konkursoj;

• Ni povas konscii pri la graveco de la internacia lingvo montrante la diversajn eblojn de ĝia apliko en interkultura komunikado kaj junula kreemo, kaj motivante lernantojn utiligi ĉi tiujn ŝancojn;


43

• Esperanto estas bonega rimedo de komunikado en internaciaj projektoj, en kiuj la esperantistaj kunlaborantoj eĉ ne nepre devas esti instruistoj laŭ profesio, sed perantoj inter la edukaj institucioj kaj edukistoj el diversaj lingvaj medioj;

• Necesas, ke Esperanto-kursoj kaj edukaj institucioj, kie oni instruas tiun ĉi lingvon, registriĝu en jam ekzistantaj internaciaj registroj (edukado.net), konsultu ilin por trovi kunlaborantojn kaj mentorojn, same kiel studentojn por novaj projektoj.

Workshop: Esperanto for beginners

Lecturer: Radojica Petrović

The international language Esperanto is a constructed language. It was created in the late 19th century by Ludwik Lejzer Zamenhof, a Pollish ophthalmologist. In 1887, in Warsaw, under the pseudonym Dr. Esperanto, he published the first textbook detailing a new language, which he simply named the International language. It was first published in Russian and then in Polish, German, French and English. Later, his pseudonym was accepted as the name of this new language (Esperanto translates to English as "one who hopes"). The hope, expressed in the very name of the language and espoused by the Esperanto movement, is that people who speak different languages can communicate in a neutral language, based on friendship and equality, with no one privileged because of the fact that the language of communication is their mother tongue. There are other planned or artificial languages proposed specifically to ease international communication (Volapük, Interlingua, Ido, Toki Pona). Some of them are still living languages today, but Esperanto is by far the most widespread in the whole world, functioning as a linguistic bridge between nations and cultures.

A constructed language, in order to be accepted and used, should be easy to learn, expressive and flexible. Esperanto is such a language, with a phonetic script (Latin, with several letters with diacritics: ĉ=č, ĝ=dž, ĵ= ž, ŝ=š, ŭ – short u, ĥ – hard h), with relatively simple grammar (without irregular forms, without many exceptions), with vocabulary based on words already in international use, only adapted to the morphology of Esperanto, and with a system for the construction of new words based on the existing lexical material. For example, new words related to teaching are always derived from the verb instrui (teaching, lecturing), always with the same root instru: instruo (instruction), instrua (instructive), instruado (teaching), instruisto (teacher), instruejo (college), instruaĵo (teaching material), etc.

All the verbs in infinitive end in -i, in all persons (both singular and plural) in the present tense they end in -as, in the past tense -is, and in the future -os, in the conditional -us and in the imperative -u. All nouns in the nominative singular end in -o, adjectives in -a, while in plural they have the suffix -j, and in the accusative -n (there are no other cases) and there are no exceptions or irregular forms. Example: Ni havas bonajn librojn. (We have good books.)

The Esperanto language community is specific in that it survives as a diaspora without a homeland, with a number of international Esperanto organizations, congresses, conferences, festivals, courses and similar events, with rich cultural creativity and cultural values. UNESCO recognized the contribution of the Esperanto movement to the achievement of UNESCO's objectives by resolutions of the General Assembly in 1954 and 1985. Poland and Croatia have included Espranto in their intangible cultural heritage.

Today, thanks to ICT, the world community of Esperanto speakers increasingly functions as a virtual community, with numerous web portals and presentations, virtual libraries, Esperanto courses and forums. Esperanto is one of the languages of Google translator, one of the most popular languages of Wikipedia, and the interfaces of some operating systems are also translated into Esperanto.

These are the basic facts that the course participants were acquanted with. They learned to introduce themselves in Esperanto and to count; they learned the names of days and months, heard some typical phrases and gained the groundwork for further learning.


44

Уводни курс: Есперанто за почетнике

Предавач: Радојица Петровић

Међународни језик есперанто је плански језик. Креирао га је и предложио пољски лекар офталмолог Лудвик Лазар Заменхоф, који је први уџбеник свог новог језика, насловљен Међународни језик и потписан псеудонимом Др Есперанто, објавио у Варшави 1887. године, прво на руском, а затим на пољском, немачком, француском и енглеском језику. Касније је његов псеудоним (esperanto на есперанту значи онај који се нада) усвојен као назив овог језика. А нада, коју тај назив изражава и за чије се остваривање залаже есперантски покрет, јесте да се људи који говоре различите језике могу споразумевати једним неутралним језиком, на бази пријатељства и равноправности, при чему нико није привилегован тиме што језик међусобне комуникације познаје од рођења и влада њиме боље од саговорника. Постоје и други плански језици којима је намењена улога међународног језика (волапик, интерлингва, идо, токи пона), неки су и данас живи, али је есперанто неупоредиво најраспрострањенији у целом свету као језички мост међу народима и културама.

Такав језик, да би га људи прихватили и користили, треба да буде једноставан за учење и богат изражајним могућностима. Есперанто јесте такав, са фонетским писмом (латиница са неколико специјалних слова: ĉ=ч, ĝ=џ, ĵ=ж, ŝ=ш, ŭ - кратко у, ĥ - тврдо х), са релативно једноставном граматиком без неправилних облика, без много изузетака, са лексиком заснованом на речима које су већ у међународној употреби, само прилагођеним морфологији есперанта и са развијеним системом градње нових речи на основу постојеће лексичке грађе. На пример, из глагола instrui (поучавати, предавати) се изводе нове речи везане за наставу, увек са истим кореном instru: instruo (поука), instrua (поучан), instruado (настава), instruisto (наставник), instruejo (училиште), instruaĵo (наставно градиво) итд.

Иначе, сви глаголи се у инфинитиву завршавају на -i, у свим лицима једнине и множине садашњег времена имају наставак -as, у прошлом времену -is, а у будућем -os, у кондиционалу -us и у императиву -u. Све именице се у номинативу једнине завршавају на -o, придеви на -a, у множини добијају наставак -j, а у акузативу -n (нема других падежа) и нема изузетака нити неправилних облика. Пример: Ni havas bonajn librojn. (Имамо добре књиге.)

Језичка заједница есперантиста је специфична по томе што опстаје као дијаспора без матице, са бројним међународним организацијама есперантиста разних профила, когресима, конференцијама, фестивалима, курсевима и сличним догађајима, са богатим културним стваралаштвом и својеврсним културним вредностима. Унеско је резолуцијама Генералне скупштине из 1954. и 1985. године признао допринос есперантског покрета остваривању циљева Унеска. Пољска и Хрватска су уврстиле есперанто у своје нематеријално културно наслеђе.

Данас, захваљујући ИКТ, светска заједница есперантиста све више функционише као виртуелна заједница, са бројним веб-порталима и презентацијама, виртуелним библиотекама и курсевима есперанта, форумима. Есперанто је један од језика гугл-преводиоца, један од најзаступљенијих језика Википедије, а интерфејси неких оперативних система су преведени и на еспранто.

То су основне чињенице које су упознали слушаоци курса. Они су научили да се представе на есперанту, да броје, упознали су називе дана и месеци, чули неке типичне фразе и стекли основ за даље учење.


45

Enkonduka kurso: Esperanto por komencantoj

Preleganto: Radojica Petrović

La internacia lingvo Esperanto estas planlingvo. Kreis kaj proponis ĝin pola kuracisto oftalmologo Ludoviko Lazaro Zamenhof, kiu publikigis la unan libron de sia nova lingvo en Varsovio, 1887, titolitan Internacia Lingvo, sub pseudonimo D-ro Esperanto, unue en la rusa kaj poste en la pola, germana, franca kaj angla lingvoj. Poste lia pseŭdonimo (esperanto = tiu kiu esperas) aprobiĝis kiel nomo de la lingvo. Tiu nomo esprimas la esperon al kies realigo strebas la Esperanto-movado, ke homoj parolantaj malsamajn lingvojn povas interkompreniĝi per neŭtrala lingvo, amike kaj juste, kiam neniu havas la privilegion posedi la komuniklingvon kiel gepatran kaj regi ĝin pli bone ol la alia interparolanto. Ekzistas ankoraŭ aliaj planlingvoj kreitaj por la rolo de internacia lingvo (Volapuko, Interlingvao, Ido, Tokipono), iuj ankoraŭ vivas, sed Esperanto estas nekompareble plej disvastigita en la tuta mondo kiel lingva ponto inter la popoloj kaj kulturoj.

Tia lingvo, por ke la homoj akceptu kaj uzu ĝin, devas esti simpla por lernado kaj esprimriĉa. Esperanto estas tia, kun fonetika alfabeto (aboco kun kelkaj specialaj literoj: ĉ, ĝ, ĵ, ŝ, ŭ, ĥ), kun relative simpla gramatiko sen neregulaj formoj, sen multaj esceptoj, kun vortprovizo bazita sur vortoj jam uzataj internacie, nur adaptitaj al la morfologio de Esperanto, kaj kun evoluigita sitemo de vortfarado el la ekzistanta leksika materialo. Ekzemple, el la verbo instrui deriveblas novaj vortoj rilataj al transdonado de scioj, ĉiam kun la sama radiko instru: instruo, instrua, instruado, instruisto, instruejo, instruaĵo k.t.p.

Plu, ĉiuj verboj en infinitivo finiĝas per –i, en ĉiuj personoj de singularo kaj pluralo de prezenco havas la finaĵon –as, en preterito –is, futuro –os, kondicionalo –us kaj imperativo –u. Ĉiuj substantivoj en nominativo de pluralo havas finaĵon –o, adjektivoj –a, en pluralo aldoniĝas –j kaj en akuzativo –n (ne estas aliaj gramatikaj kazoj). Tiuj reguloj ne havas esceptojn nek ekzistas neregulaj formoj. Ekzemplo: Ni havas bonajn librojn.

La lingva komunumo de esperantistoj estas specifa ĉar ĝi vivas kiel diasporo sen patrolando, kun multaj internaciaj organizaĵoj de esperantistoj diversprofilaj, kongresoj, konferencoj, festivaloj, kursoj kaj similaj eventoj, kun riĉa kulturkreado kaj siaspecaj kulturvaloroj. Unesko, per rezolucioj de la Ĝenrala Asambleo el la jaroj 1954 kaj 1985, rekonis la kontribuon de Esperanto-movado al efektivigado de la celoj de Unesko. Pollando kaj Kroatio enlistigis Esperanton en sian nematerian kulturheredaĵon.

Hodiaŭ, dank' al IKT, la monda komunumo de esperantistoj funkcias ĉiam pli kiel virtuala komunumo kun multaj ret-portaloj kaj prezentaĵoj, virtualaj bibliotekoj kaj kursoj de espeeranto, forumoj. Esperanto estas unu el lingvoj de la tradukilo de Guglo, unu el la plej uzataj lingvoj de Vikipedio, interfacoj de kelkaj operaciumoj aperas ankaŭ en Esperanto.

Tiujn bazajn faktojn ekkonis la kursanoj. Ili lernis prezenti sin en Esperanto, kalkuli, ekkonis nomojn de la tagoj kaj monatoj, aŭdis kelkajn tipajn frazojn kaj akiris bazon por plua lernado.


46

Roundtable: Achievements and limitations of teaching and learning in a virtual environment

Chair: Marija Blagojević, PhD, Associate Professor

Virtual environments are an integral part of the teaching process. Its participants (both teachers and students) perceive them as an extremely positive support to teaching. Asking teachers who use virtual classroom environments for flaws or limitations of this approach would be the same as asking Kasparov for flaws in playing chess. Nonetheless, a number of advantages and limitations are obvious and they depend on the way and context of using virtual environments. The roundtable participants first presented the context in which they use virtual environments and then pointed out the advantages and disadvantages. The main advantages refer to the flexibility, cost-effectiveness and adaptability to different needs. Disadvantages relate to the lack of personal contact which may be perceived as a limitation in communication. The participants were particularly interested in the fact that was shared during the discussion that the Catalan Government was using the Moodle system and supporting teacher training for Moodle. Also, ANKI language learning platform served as an example for highlighting the positive aspects of virtual environments. Since all the participants of the round table use virtual learning environments, the plans for further collaboration and learning were proposed.

Округли сто: Достигнућа и ограничења наставе и учења у виртуелном окружењу

Mодератор: др Марија Благојевић, ванредни професор

Виртуелна окружења су саставни део наставног процеса чији учесници (наставници и студенти) их перципирају као изузетно позитивну подршку настави. Питати наставнике који користе виртуелна окружења у настави за недостатке или ограничења тог приступа било би исто као да питате Каспарова за недостатке у игрању шаха. Међутим, без обзира на то, објективно се намећу бројне предности и ограничења које зависе од начина и контекста коришћења виртуелних окружења. Учесници округлог стола најпре су представили контекст у коме користе виртуелна окружења, а затим указали на предности и недостатке овог приступа. Уочене су главне предности које се односе на флексибилност, исплативост и прилагодљивост различитим потребама. Недостаци су везани за непостојање личног контакта што може представљати сметњу у комуникацији. Учеснике је посебно заинтересовала чињеница да каталонска влада користи Moodle систем и подржава обуку наставника за Moodle. Такође, ANKI платформа за учење језика послужила је као пример за истицање позитивних аспеката виртуелних окружења. С обзиром да сви учесници округлог стола користе виртуелна окружења за учење предложени су и планирани даљи правци за сарадњу и учење.

Diskutrondo: Atingoj kaj limoj de instruado kaj lernado en virtuala medio

Prezidis: Marija Blagojević, asociita profesoro

La virtualaj medioj estas konsista parto de la instruprocezo, kiun la partoprenantoj (instruistoj kaj studentoj) perceptas kiel ekstreme pozitivan subtenon al la instruado. Se oni demandus instruistojn uzantajn virtualajn mediojn en instruado pri mankoj aŭ limigoj, tio estus kvazaŭ demandi Kasparovon pri mankoj en ŝakludado.


47

Sendepende de tio, objektive konsiderindas multaj avantaĝoj kaj limigoj, kiuj dependas de la maniero kaj kunteksto de uzado de virtuala medio. Partoprenantoj de la diskutrondo prezentis kuntekston de uzado de virtualaj medioj kaj poste indikis avantaĝojn kaj mankojn. La ĉefaj avantaĝoj estis rimarkitaj rilate al fleksebleco, kostefikeco kaj adaptebleco al diversaj bezonoj. Malavantaĝoj rilatas al manko de persona kontakto, kiu povas esti limigo en la komunikado. Por la partoprenantoj estis aparte interesa la informo, kiun oni dividis, ke la kataluna registaro uzas la sistemon Moodle kaj subtenas kapabligadon de instruistoj por Moodle. Ankaŭ la platformo ANKI por lernado de lingvoj rolis kiel ekzemplo por reliefigado de pozitivaj aspektoj de virtualaj medioj. Ĉar ĉiuj partoprenantoj de la diskutronda uzas virtualajn lernmediojn, plia kunlaboro kaj lernado tra tiuj medioj estas planata.

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд 004:371(048)(0.034.2) 37.018.43(048)(0.034.2) 371.13(048)(0.034.2) 371.3::811(048)(0.034.2) INTERNATIONAL Scientific Conference Learning in Virtual Communities (2019 ; Čačak) Book of Abstracts [Elektronski izvor] / International Scientific Conference Learning in Virtual Communities, LVC 2019, Čačak, Serbia, 18-19 July 2019 ; [editors Milica Stojković, Radojica Petrović] = Књига резимеа / Међународна научна конференција Учење у виртуелним заједницама, УВЗ 2019, Чачак, Србија, 18-19. јул 2019. = [уредници Милица Стојковић, Радојица Петровић] = Resumaro / Internacia Scienca Konferenco Learnado en Virtualaj Komunumoj, LVK 2019, Čačak, Serbio, 18-19 julio 2019; [kunprezidantoj Radojica Petrović, Milica Stojković]. - Čačak : Faculty of Technical Sciences University of Kragujevac ; Чачак : Универзитет у Крагујевцу, Факултет техничких наука; Čačak : Fakultato de Teknika Sciencoj Universitato de Kragujevac, 2019 (Čačak : Faculty of Technical Sciences). - 1 elektonski optički disk : tekst ; 12 cm Sistemski zahtevi : Nisu navedeni. - Dostupno i na: http://ftn.kg.ac.rs/konferencije/lvc2019/BookofAbstractsLVC_final.pdf. - Nasl. sa naslovnog ekrana ISBN 978-86-7776-239-1 1. Up. stv. nasl. а) Информациона технологија -- Образовање -- Апстракти б) Учење на даљину -- Апстракти в) Страни језици -- Учење --Aпстракти г) Наставници – Стручно усавршавање -- Апстракти COBISS.SR-ID 280529676

book of abstracts lvc2019 Књига резимеаУВЗ...

Documents