boqe - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · godina i v broj 55 1. januar 2008. cena 100 dinara 1,20...

Godi

na IV

Broj

55

1. ja

nuar

20

08.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

Na~elnik VMA general-majordr Miodrag Jevti}Na~elnik VMA general-majordr Miodrag Jevti}

I n t e r v j uI n t e r v j u

UVEK MO@EMO BOQEUVEK MO@EMO BOQE

Specijalni prilog

Specijalni prilog VERSKI @IVOT

U STRANIM ARMIJAMAVERSKI @IVOT

U STRANIM ARMIJAMA

Poklon ~itaocimaPoklon ~itaocima

4

I N T E R V J UNa~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}UVEK MO@EMO BOQE 8

Per asperaPRAZNIK U SRBIJI 13

U F O K U S UMinistar odbrane Dragan [utanovac u Kopnenoj zonibezbednostiJUG BEZBEDAN 14

O D B R A N Aêtvrta brigada Kopnene vojskeU ZONI OPREZA 16

64. logisti~ki bataqon – slu`ba vojnih uslugaMESTO GDE SE SLIVAJU PROBLEMI 20

Dràvni sekretar Igor Jovi~i} u Kopnenoj zoni bezbednostiVREDNOVAWE REZULTATA I USLOVA RADA 23

Novinari na „Para}inskim utrinama“IMPERATIV BEZBEDNOST GRA\ANA 26

Standardizacija u oblasti dru{tvene bezbednostiMRE@A ZA UBLA@AVAWE KRIZA 28

Promocija monografije „Opstanak tenka na boji{tu“ ÔVEK I OKLOP 30

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. januar 2008.

„Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

16

Sni

mio

Dar

imir

BA

ND

A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

P R I L O GVerski ìvot u stranim armijamaSLU@EWE BOGU I OTAXBINI 31

Sa galerijeVI[AK PO[TEWA 55

D R U [ T V OPukovnik dr Stojan Kqaji}SENKA 56

ôve~anstvo pred problemom globalnih klimatskih promena REANIMACIJA PLANETE 60

S V E TStrajker – uspeh ili proma{ajVOJNI^KI TAKSI 64

Privatna vojna preduze}aNOVO IME PLA]ENIKA 68

ParaleleTURSKA INTERVENCIJA NA SEVERU IRAKA 71

K U L T U R AVladimir Ili}, novinar i publicistaSA KOLIKO SE NULA PI[E RE^ STRAST 72

F E Q T O NVite{ka vremenaHUMANI RATNICI 76

60

RE^ UREDNIKA

5

31

Z A K O N I

Omiqeno {tivo vojnih profesionalaca ovih dana jesuzakoni. Naravno, oni o odbrani i Vojsci, naro~ito ovajdrugi, koji reguli{e statusna pitawa. Sti~e se utisak daje javna rasprava o tim va`nim i dugo o~ekivanim aktimatek po~ela. Sada se otkrivaju, potanko analiziraju

i tuma~e mnoga va`na pitawa o kojima se glas „baze”, u vremekad je to trebalo, ~ini mi se, nije ~uo dovoqno jasno i glasno.

Diskutuje se o tome koja su re{ewa boqa, a koja lo{ija,gde smo na dobitku, a gde na gubitku, {ta nam ide, a {ta ne ideu prilog, zatim ko }e avanzovati, a ko ne, {ta su dràvni, a {ta vojni slu`benici i name{tenici, u ~emu je razlikaizme|u sistematizacije i formacije, i tako redom.

Dakle, mnoga pitawa jo{ ne samo da su nejasna ve} i potpuno otvorena. Bi}e regulisana brojnim podzakonskimaktima – uredbama, pravilnicima, uputstvima i odlukama, koje}e Vlada i Ministarstvo odbrane doneti u narednom periodu.Treba}e nam, svakako, i vremena da se naviknemo na noveokolnosti i prilagodimo novinama koje zakoni donose.

Jedna od novina u Zakonu o Vojsci jeste i uspostavqaweverske slu`be u Vojsci radi ostvarivawa slobodeveroispovesti wenih pripadnika.

Diskontinuitet u toj oblasti od pola veka vra}a nasprakti~no na sam po~etak u regulisawu tog zna~ajnog pitawa.Istina, u proteklih nekoliko godina dosta je ura|eno na tomplanu, pre svega, u sagledavawu iskustava srpske vojske i Vojske Kraqevine Jugoslavije, ali i stranih iskustava u definisawu modela za regulisawe verske slu`be, a tek sada je, stupawem na snagu Zakona o Vojsci, stvorenosnov za konkretne budu}e korake.

Kako je to pitawe re{eno u stranim armijama, gde sestvarawe uslova da wihovi pripadnici ostvaruju verskaprava i slobode podrazumeva, a verska slu`ba u Vojscipredstavqa standard, moète sagledati u na{em specijalnomprilogu posve}enom toj temi.

Odlukom Vlade Srbije Vojnomedicinska akademija je od 1. januara ukqu~ena u mreù zdravstvenih ustanova na{ezemqe, {to prakti~no zna~i da ima rang i status koji imajuklini~ki centri Srbije. Time su ujedna~ena prava i mogu}nostigra|ana na{e zemqe da ravnopravno koriste sve raspoloìve zdravstvene kapacitete. Bojazan da }e timebiti ugroèna prava i navodne privilegije vojnihosiguranika, te da nekima mora da se smrkne da bi drugimasvanulo, dakle, potpuno je neosnovana. Mesta u toj elitnojzdravstvenoj ustanovi ima i za jedne i za druge, kao {to je,uostalom, to bilo i do sada.

Razre{ene su tako i nedoumice o budu}em statusu VMA.Prema re~ima general-majora Miodraga Jevti}a, na~elnikVMA, sve neizvesnosti i licitirawa o tome kakva }e bitiwena sudbina, pale su u vodu. Osta}e dakle dràvna ustanova,poput Klini~kog centra Srbije, ali i vojna, kao {to joj ime kaè.

1.januar 2008.6

Pomo}nik ministra za politiku odbra-ne Du{an Spasojevi}, sa delegacijom Mini-starstva odbrane Republike Srbije, boravioje 17. i 18. decembra na bilateralnim od-brambenim konsultacijama u Pentagonu. Kon-sultacijama, koje su ocewene kao istorijske,rukovodili su zamenik ministra odbraneSAD Gordon Ingland i zamenik pomo}nikaministra odbrane za politiku zaduèn za Na-to i Evropu Danijel Fejta.

– Ameri~ka strana izrazila je èqu zaunapre|ewem saradwe u oblasti odbrane ipotvrdila spremnost da nastavi sa podr{komreformi sistema odbrane Republike Srbije.Obostrano je potvr|en interes za unapre|e-wem vojno-vojne saradwe, prioritetno uokviru Programa dràvnog partnerstva saNacionalnom gardom Ohaja, sa nagla{enomperspektivom da se naredne godine pro{irii na civilno-vojnu i civilno-civilnu sarad-wu. Pored toga, istaknuta je spremnost da sei u narednoj godini ve}i broj na{ih oficirai podoficira uputi na razli~ite oblike {ko-

P R E D S E D N I K TA D I ] I M I N I S TA R [ U TA N O VA C U „ K R U [ I K U “

V O J N I C I D E C E M B A R S K E K

D U [ A N S PB I L AT E R A L N O -

K O N S U LTA

U

U centrima za obuku Vojske Srbije, 22. decembra,

mladi vojnici poloìli su zakletvu. Sve~anosti su odràne

u Poàrevcu, Somboru, Pan~evu, Jakovu, Vaqevu,

Zaje~aru, Kru{evcu i Leskovcu.

ZREFORM

govor sa vladom Iraka, vredan ukupno235 miliona dolara, u ovim na{im okol-nostima moè se smatrati izuzetno zna-~ajnim. Wime bi „Kru{iku“ trebalo da

se obezbede 32 miliona dolara za proizvod-wu u narednom periodu, {to tu firmu moè po-novo da podigne na noge.

– To je i na{a vizija, ne samo za „Kru-{ik“ nego i za sve ostale kompanije koje susu{tinski va`ne za privredu i svakodnevniìvot gra|ana – izjavio je predsednik BorisTadi} nakon obilaska pogona „Kru{ika“. Onje potvrdio da }e sve firme u~esnice u rea-lizaciji ugovora dobiti svoj „deo kola~a“ ida }e on biti dobar zamajac za rast na{e od-brambene industrije i wenu tehnolo{ku ob-novu.

Pored „Kru{ika“, u Irak }e izvozitikragujeva~ka „Zastava“, „Milan Blagojevi}“iz Lu~ana, uì~ki „Prvi partizan“, ~a~anska„Sloboda“ i „Prva iskra“ iz Bari~a.

Tadi} je kao posebno zna~ajno ocenio to{to }e „Utva“ iz Pan~eva u Irak izvesti{kolske avione, jer je u suprotnom „pretilaopasnost da Srbija izgubi avio industriju“.

„Ovo je zamajac za odbrambenu indu-striju Srbije, koja i u narednim godinamatreba da bude oslonac tehnolo{kog razvojazemqe“ – rekao je Tadi}.

Predsednik Srbije je istakao da se srp-ske vojne fabrike ve} u januaru 2008. godinemogu nadati avansu iz ugovora o izvozu uIrak, te da je dobro to {to su fabrike na-menske proizvodwe ve} po~ele pripreme zaproizvodwu, u koju }e ukqu~iti i brojne koo-perante.

On je kazao da Srbiju u budu}nosti vidikao zemqu koja proizvodi i izvozi modernooru`je i koja ima sna`nu vojsku, primerenunovim politi~kim okolnostima, doprinose}ina taj na~in spoqnopoliti~kom ugledu zemqe.

Tadi} je rekao i da se Srbija brani nagranicama, ali i na svakom radnom mestu izbog toga se zaloìo za boqe radne usloveradnika i zarade od kojih }e mo}i pristojnoda se ìvi.

Generalni direktor Jugoimporta – SDPRStevan Nik~evi} istakao je strate{ki zna~ajugovorenog posla sa Irakom, uz napomenu daje najve}i wegov deo pripao upravo vaqevskom„Kru{iku“. Fabrika iz Vaqeva }e, prema we-govim re~ima, zahvaquju}i tom ugovoru imatipriliku da u~etvorostru~i proizvodwu plani-ranu za izvoz u 2008. godini. S. ].

AKTUELNO

POÊTAK VELIKOGPOSLAPovodom nedavno potpisanog ugovora izme|u Javnog preduze}aJugoimport – SDPR i Ministarstva odbrane Iraka oizvozu naoruàwa i vojne opreme, predsednik RepublikeSrbije Boris Tadi} i ministarodbrane Dragan [utanovac posetili su, 24. decembra, Holding kompaniju „Kru{ik“ u Vaqevu, jedno od preduze}a srpske odbrambene industrije koje }e u~estvovati u realizaciji velikog posla za Ira~ane

Mladi vojnici zakletvu su dali u prisu-stvu predstavnika General{taba VojskeSrbije, lokalne samouprave i svojihroditeqa, rodbine i prijateqa, koji su

iz raznih krajeva Srbije u velikom broju do-{li na sve~anosti.

Na sve~anosti u Poàrevcu mladim voj-nicima ~estitke je uputio komandant Koman-de za obuku general-major Qubi{a Dikovi}

7

i poèleo da budu dobri vojnici koji }e no-ve zadatke u reformisanom sistemu obukeizvr{avati savesno i odgovorno, grade}islo`ne vojni~ke kolektive osposobqene zaodbranu zemqe i druge zadatke iz misija Voj-ske Srbije.

êstitke mladim vojnicima u ime Gene-ral{taba Vojske Srbije uputili su u Sombo-ru general-major Boìdar Forca, na~elnikUprave za razvoj (J-5), u Pan~evu general-major Dragan Kolunxija, na~elnik Uprave zaoperativne poslove (J-3), u Jakovu general-major Petar ]ornakov, na~elnik Uprave zaobuku i doktrinu (J-7), u Vaqevu general-ma-jor Petar Radoj~i}, na~elnik Uprave za qud-ske resurse (J-1), u Zaje~aru general-majorRadivoj Vukobradovi}, na~elnik Uprave zatelekomunikacije i informatiku (J-6), u Kru-{evcu general-major Qubomir Samarxi},na~elnik Uprave za logistiku (J-4), i u Le-

skovcu pukovnik Rade \uri}, na~elnik Upra-ve za obave{tajno-izvi|a~ke poslove (J-2).

Na sve~anostima je istaknut podatak dase 98 posto mladi}a odazvalo pozivu da udecembarskom uputnom roku sluè vojsku podoru`jem, {to potvr|uje da je Vojska Srbijeponovo institucija od ugleda i poverewa usvom narodu, a to je mesto kojim se u istori-ji uvek ponosila.

Usvojeni zakoni o odbrani i Vojsci da-ju nove mogu}nosti za izgradwu sistema od-brane, za poboq{awe materijalnog i statu-snog poloàja pripadnika Ministarstva od-brane i Vojske Srbije i za vra}awe popu-larnosti vojnog poziva u mladim generaci-jama, {to su osnove daqeg ja~awa na{eg od-brambenog sistema i Vojske Srbije.

R. M.

L A S E P O L O @ I L I Z A K L E T V U

PA S O J E V I ] N AO D B R A M B E N I M

A C I J A M A U S A D

ZADACI MISANE

OBUKESn

imio

G. S

TANK

OVI

]

lovawa i usavr{avawa u SAD prema Me|u-narodnom programu vojnog obrazovawa –IMET – rekao je Spasojevi}.

Tokom boravka u SAD, pomo}nik mini-stra za politiku odbrane imao je vi{e odvo-jenih susreta sa predstavnicima Bele ku}e,Kongresa, Stejt departmenta i Nacionalnogsaveta za bezbednost, u kojima je naglasio~vrstu opredeqenost Srbije da bezbednosnusituaciju u regionu odrì stabilnom i u tomsmislu istakao visok nivo saradwe sa Kfo-rom. Spasojevi} je preneo da je Vojska Srbi-je pod punom civilnom i demokratskom kon-trolom u Srbiji i da }e po{tovati i izvr{a-vati odluke dràvnog vrha.

U odvojenom razgovoru sa zamenikom po-mo}nika dràvnog sekretara za Evropu iEvroaziju Rozmari do Karlo, pomo}nik mini-stra Spasojevi} posebno je istakao da je zastabilnost i bezbednost regiona, te razvija-we daqe saradwe, neophodno da budu}i sta-tus Kosova i Metohije bude re{en uz sagla-snost obe strane i puno po{tovawe me|una-

rodnog prava, Poveqe UN i rezolucije 1244Saveta bezbednosti UN.

Pomo}nik ministra za politiku odbra-ne, sa ministrima odbrane Crne Gore i BiH,u~estvovao je na okruglom stolu „Balkanskeperspektive“ u organizaciji Atlantskog save-ta SAD u Va{ingtonu, gde je naglasio oprede-

qenost Srbije za razvoj dobrosusedskih od-nosa i regionalne saradwe u svim oblastimai upozorio na najve}i bezbednosni izazov uregionu – re{ewe budu}eg statusa Kosova iMetohije. U tom smislu, izrazio je nadu da }ese do re{ewa do}i kompromisom u funkcijiodràvawa mira i stabilnosti u regionu.

8

NAÊLNIK VMAGENERAL-MAJOR PROF.

DR MIODRAG JEVTI]

1. januar 2008.

UVEK MO@EMOBOQE

Funkcionalnomintegracijom sa civilnimzdravstvom, mora}emo da oja~amo na{ klini~kisektor, na{e klinike koje su do sada bilenajoptere}enije, jer zbogpriliva ve}eg brojabolesnika moramoobezbediti stru~niji rad,zadràti nivo le~ewa ipoboq{ati ga. Mi na VMAnikada se ne zadovoqavamodostignutim. Mislimo da uvek moèmo boqe.

Vojnomedicinska akademija }e, sasvim sigurno, opstati. Sve neizvesnosti i li-citirawa kakva }e biti wena daqa sudbina, pale su u vodu. Osta}e dràvnaustanova, poput Klini~kog centra Srbije, ali i vojna, kao {to joj ime kaè. Uwoj }e se ubudu}e le~iti svi zdravstveni osiguranici – i vojni i civilni. Takoje odlu~eno na sednici Vlade Srbije 13. decembra ove godine. A o onome {ta

}e na{e gra|ane i zaposlene u toj ustanovi ~ekati u narednom periodu, govorina~elnik VMA general-major dr Miodrag Jevti}.

Gospodine generale, izme|u Fonda za zdravstveno osigurawe RepublikeSrbije i ustanove kojoj ste na ~elu nedavno je potpisan dugo o~ekivani ugo-vor, kojim je od 1. januara 2008. omogu}eno da civili dobijaju uput za le~e-we na VMA. Da li nam sada moète re}i za{to se toliko ~ekalo i {ta jepresudilo da se donese tako va`na odluka za na{e gra|ane?– Odmah na po~etku te{ko pitawe, ali odgovor nije toliko komplikovan.

VMA je bila projektovana kao centralna vojna bolnica SFRJ i pravqena je zave}u dràvu. Me|utim, od pre 10-15 godina na{a dràva je postala znatno ma-wa, a kapaciteti VMA jednim delom postali predimenzionisani za iskazane po-trebe. Tada se uvidelo da VMA moè da bude otvorenija prema gra|anstvu i da bitrebalo da se funkcionalno integri{emo u zdravstveni sistem Srbije. Na taj bina~in nestali svi oni problemi na koje su nailazili na{i gra|ani tokom prote-klih godina – administrirawe oko dobijawa uputa, fondovsko osporavawe i naj-ve}i problem – da qudi pla}aju tro{kove za le~ewe u svojoj zemqi. Procenili

Sni

mio

D. B

AN

DA

9

koju propisuje Ministarstvo zdravqa Republike Srbije i repu-bli~ki Fond zdravstvenog osigurawa za upu}ivawe u klini~ke cen-tre. Od tog dana VMA ima rang i status kao i Klini~ki centar Sr-bije. Prakti~no su ujedna~ena prava i mogu}nosti gra|ana na{ezemqe da koriste zdravstvene kapacitete Republike Srbije u kojeje, prvi put, ukqu~ena i VMA.

Do sada nije bilo tako. VMA je bila izvan tog sistema, prak-ti~no eksteritorijalna. I sve je bilo stvar dobre voqe, nekih ur-gentnih potreba ili pojedina~nih ugovora koje smo sklapali safondovima zdravstvene za{tite radi zbriwavawa pojedinih kate-gorija bolesnika i pomo}i u situacijama kada je trebalo smawitiogromne liste ~ekawa – kao {to su ugovori o operaciji katarakti,

operaciji kukova i kolena, transplanta-ciji ko{tane srì, ugovori za dijalizu ineuroradiolo{ke procedure.

Dakle, u pojedina~nim situacijamami smo sara|ivali kao ugovorne strane,a ovoga puta imamo dràvni ugovor ko-jim garantujemo gra|anima na{e zemqeda mogu do}i na VMA ukoliko wihov iza-brani lekar proceni da bi le~ewe tre-balo nastaviti ili zapo~eti kod nas. Ami pruàmo tercijarni nivo zdravstve-ne za{tite, koji podrazumeva kori{}e-we na{ih dijagnosti~kih mogu}nosti,dnevne bolnice, dnevne hirurgije, po-steqnih kapaciteta, Centra hitne pomo-}i, Nacionalnog centra za kontrolu tro-vawa, Transplantacionog centra, i svihresursa koje ima VMA, na nivou od oko40 odsto svojih kapaciteta, jer ostalemoramo da koristimo za one zbog kojihprimarno postojimo – za potrebe Mini-starstva odbrane.

Mnogi qudi se pla{e da }e i da-qe biti pote{ko}a da se domognuVMA. Neki iz unutra{wosti imajuproblem da dobiju uput i za Kli-ni~ki centar Srbije, a kamoli zaVMA. Ko garantuje gra|anima da}e oni imati prohodnost ka va{ojustanovi?– To nije pitawe za nas na VMA. Mi

moramo da stvorimo uslove za le~ewe igra|anima jasno poru~ujemo da je VMAspremna da prihvati one pacijente koje}e nam uputiti op{te bolnice, sekun-darni nivo zdravstvene za{tite dràve

Srbije, ili sve one koje je potrebno zbrinuti na najvi{em zdrav-stvenom nivou na{e zemqe. I mi to prihvatamo. Ja garantujem daniko nikada ne}e biti vra}en ukoliko je wegov ìvot ugroèn,ukoliko wegovo zdravstveno stawe zahteva ovaj nivo zdravstveneza{tite. Naravno, to podrazumeva korektnu proceduru, stalnu ko-munikaciju, ugovarawe, dogovarawe, saradwu na svim nivoima,koordinaciju sa Ministarstvom zdravqa i republi~kim Fondom,jer mi na ovaj na~in ugovaramo zdravstvenu saradwu za 2008. go-dinu. Takve ugovore potpisuje Fond i sa klini~kim centrima. Aliiako se ti ugovori potpisuju svake godine, mi za sva vremena ula-zimo u mreù zdravstvenih ustanova Srbije.

Da li }e se na VMA le~iti i pacijenti koji pla}aju svojeusluge?– Naravno. Na{a je zamisao da svi kapaciteti VMA budu ra-

cionalno iskori{teni. Dakle, u narednom periodu }e 1.214 kreve-ta, sa koliko sada raspolaèmo, biti kori{}eno na taj na~in {to}e Ministarstvo odbrane i General{tab za svoj operativni sastav,zna~i za profesionalni vojni~ki sastav, vojnike i sve vojne osigu-ranike, koristiti 714 kreveta, a preostalih 500 bi}e namewenocivilnim osiguranicima. Svi kapaciteti koji ne budu tako uposleni

smo da zajedni~kim radom i integracijom svih medicinskih resur-sa dràve Srbije moèmo obezbediti da na{ zdravstveni sistembude kvalitetniji, pouzdaniji, frekventniji i da liste ~ekawa ko-je su ponekad i vi{egodi{we, svedemo u razumnije okvire.

Cela ta pri~a svela bi se na jedan zakqu~ak – VMA je od previ{e godina imala interes da se ukqu~i u zdravstveni sistem dr-àve Srbije, da svoje kapacitete jednim delom ugradi u taj sistem,ali da zadrì ono {to je kqu~no i oko ~ega nije bilo ni{ta spor-no – da ostane u sistemu odbrane.

Ako nije bilo sporno da VMA ostane u sistemu odbrane,{ta jeste? – Bilo je sporno {to u tom periodu

to zdravstvenom sistemu Republike Sr-bije, mo`da, nije odgovaralo, jer bi se uzdravstvenoj trì{noj utakmici pojavi-la jedna ozbiqna, vrlo konkurentna in-stitucija. Po mom mi{qewu, konkuren-cija stvara kvalitet, ali se na na{improstorima to uvek ne prepoznaje na tajna~in. No, mi smo predo~ili ministruodbrane Draganu [utanovcu i ministruzdravqa prof. dr Tomici Milosavqevi-}u na{u ideju da je kona~no vreme da seobjedine dva dosada{wa paralelnazdravstvena sistema u na{oj dràvi i daje wihovo funkcionalno integrisawemnogo racionalnije.

Podr{ka na{ih resornih minista-ra bila je presudna da se formira rad-na grupa, sa~iwena od predstavnika Mi-nistarstva zdravqa Republike Srbije,republi~kog Fonda za zdravstveno osi-gurawe, Uprave za zdravstvo MO i VMA,koja je zahvaquju}i takvoj podr{ci, veo-ma brzo do{la do re{ewa.

Za{to je za VMA zna~ajno to{to je ostala pod okriqem Mini-starstva odbrane i zadràlasvoju organizaciju?– To je bio na{ strate{ki interes.

Mi cenimo na{e kolege u drugim zdrav-stvenim ustanovama, pogotovo u klini~-kim centrima, i smatramo ih sebi ravni-ma. Cenima i wihovu organizaciju, po-{tujemo wihov rad. Imamo, naravno, vi-soko mi{qewe o organizaciji rada nanivou Ministarstva zdravqa, ali je op-{te mi{qewe svih zaposlenih u domenuvojnog zdravstva, pogotovo na VMA, da se sada{wa organizacijarada, na~in rukovo|ewa, odgovornost za posao, dugogodi{wa tra-dicija i sve ono {to krasi VMA moè o~uvati samo pod osniva~kimpravima MO. Nije sporno da deo kapaciteta bude preusmeren nakori{}ewe drugima, ali se ustanovilo da su organizacija rada, di-sciplina, odgovornost, ne{to {to ne treba radikalno mewati iprilago|avati drugim uslovima, tim pre {to su korisnici na{ihusluga izuzetno zadovoqni sa onim {to su dobili na VMA. Pa zarima logike da onda ono {to je dobro mewamo i uni{tavamo. Na-protiv. Mi o~ekujemo da na{ model rada, mo`da, bude dobar i zadruge, kako bi na{ zdravstveni sistem bio organizovaniji.

[to je sve precizirano odlukom Vlade i ugovorom saFondom za zdravstveno osigurawe Republike Srbije?– Vojnomedicinska akademija je Odlukom Vlade Srbije od 13.

12, sa 500 kreveta, ukqu~ena u plan mreè zdravstvenih ustanovadràve Srbije. To prakti~no podrazumeva da od tog dana zdrav-stveni sistem prepoznaje VMA kao svoju ustanovu. Tako da }e od 1.januara, bez ikakvih smetwi lekari iz unutra{wosti, iz Beograda,iz op{tih bolnica, iz domova zdravqa, mo}i da upu}uju na VMA ci-vilne osiguranike, gra|ane na{e zemqe, po olak{anoj proceduri,

ULOGA– Na{oj javnosti bi trebalo da bude ja-

sno da VMA nema ulogu doma zdravqa, ambu-lante, op{te bolnice, nego pruà najvi{i ni-vo zdravstvene za{tite koji bi trebalo ra-cionalno koristiti. U prevodu, VMA ne}e bi-ti namewena za sitne hirur{ke intervencijei le~ewe bolesti koje se mogu zbrinuti u op-{tim bolnicama, ve} za re{avawe onih bo-lesti i povreda koje prevazilaze mogu}nostizbriwavawa u bolnicama sekundarnog nivoazdravstvene za{tite.

VOJNI OSIGURANICI– Energi~no tvrdim da vojnim osigurani-

cima ni{ta ne}e biti oduzeto. Naprotiv, do-bi}e kvalitet vi{e. Obezbedi}emo savreme-niju opremu, frekventniji prihvat, smawi}emo~ekawa, a medicinske usluge }e biti kvalitet-nije, jer usavr{avamo kadar u inostranstvu daprimewuju nove metode le~ewa. Nadam se da}e po~etkom godine vojnim osiguranicima {i-rom Srbije biti obezbe|eno da se le~e i u ci-vilnim zdravstvenim ustanovama na teritori-ji gde ìve. O~ekujemo integraciju zdravstve-nog sistema dràve Srbije, gde }e Ministar-stvo odbrane zadràti osniva~ka prava u on-im segmentima koji su od interesa za wega, asve {to bude podrazumevalo ~istu struku i ne-posrednu brigu za zdravqe bi}e u ingerencijiMinistarstva zdravqa.

{kom vremenu. Zato je pomenuti ugovorvelika {ansa da poboq{amo standardzaposlenih, jer }emo, o~ito, u narednomperiodu imati boqe popuwene kapacite-te i ve}i priliv bolesnika. A boqom or-ganizacijom slu`be wihovog prihvatabi}emo u mogu}nosti da primerenije na-gradimo i stimuli{emo zaposlene zarad.

Pove}awe na{ih plata bi}e re{e-no saglasno usvojenim zakonima o vojscii odbrani. Pored toga, najozbiqnijerazmatramo i pitawa stimulacije na-stavnog kadra VMA – profesora, dokto-ra nauka, asistenata, primarijusa, idrugih. Na taj na~in }emo i predupreditigubitak dela visokospecijalizovanog ka-dra, koji odlazi iz VMA u neke dràvnebolnice privu~en ve}im primawima. Na-ravno, mi ne zameramo previ{e ni wi-ma niti dràvnim bolnicama. Onima ko-ji su oti{li èlim sre}an put, ali mogu

bi}e nameweni tzv. komercijalnom pro-gramu, kojim }emo na{im gra|anima u ze-mqi, a i onima iz dijaspore, te stranci-ma koji ̀ ele da koriste usluge VMA, omo-gu}iti da za svoj novac brzo, stru~no i po-uzdano provere svoje zdravqe ili da sele~e, ako je ono naru{eno. Kao i svuda usvetu, svako za svoj novac ima pravo daodabere ustanovu i mesto gde }e se le~i-ti, i ta usluga mora biti na visokom ni-vou. Mi se trudimo da ovo {to imamo bu-de na nivou standarda bolnica u Evropi.

A {ta }e biti sa vojnim penzio-nerima i ~lanovima wihovih po-rodica koji su se do sada le~ilina VMA?– I oni i svi koji ̀ ele i daqe }e se

le~iti na VMA. Ali moram da kaèm daja nisam nadleàn i moje se kompetenci-je ne odnose na to kako }e se re{avatistatus vojnih osiguranika u narednom pe-riodu. Sigurno }e Ministarstvo odbra-ne voditi ra~una o tome i imati u viduda se u izjedna~avawu prava svih gra|a-na ove zemqe ne ide na ni~iju {tetu. Aliodgovorno tvrdim da }e VMA i ubudu}ebiti mesto gde }e mo}i da se le~e svi ko-ji se opredele za VMA, pre svega vojniosiguranici koji }e imati isti status kaoi do sada.

O~ekujete li navalu pacijenata?– Ne o~ekujem. Mi i sada le~imo sve

koji do|u u na{u ustanovu. Niko nije vra-}en, ako je bilo u pitawu hitno stawe.Mi i sada imamo vi{e od 500 kreveta ukojima le~imo civilne osiguranike. Pre-ma tome, nema nikakvog razloga za uzbu-|ewe. Naravno, bi}e problema koje }e-mo re{avati u hodu, na to smo ve} navi-kli i ne o~ekujem velike pote{ko}e.

Gospodine generale, ministarzdravqa je rekao da }e, zahvaqu-ju}i tome {to VMA ulazi u mreùzdravstvenih ustanova Srbije,biti poboq{an materijalni po-loàj zaposlenih na VMA. Usta-nova kojoj ste Vi na ~elu ostaje usistemu odbrane, a znaju}i kakosu nam plate male, recite namkako }ete ih pove}ati?– Pa to je kqu~na stvar. Moram da

kaèm i ~itaocima na{eg lista da suplate zaposlenih lekara, medicinskihtehni~ara, i drugih, me|u najniìma uzdravstvenom sistemu Republike Srbije.I to ne od ju~e. To traje ve} vi{e godina.Onda moète zamisliti u kakvoj situa-ciji se mi nalazimo kada trebamo dastimuli{emo qude da rade savesno,profesionalno i da daju najvi{e {tomogu. A oni to zaista i ~ine, i entuzija-zam i ose}aj pripadnosti Vojsci kraseovu ustanovu odvajkada. Ali se, realno,ne ìvi od entuzijazma. On je potro{nakategorija. Svi mi imamo porodice ibli`we koje treba da izdràvamo u te-

10 1. januar 2008.

INTERVJU

OPREMAWE– Trenutno se u VMA radi na tri zna~aj-

na projekta – na opremawu funkcionalnih di-jagnostika za gastroenterologiju i pulmolo-giju, a bi}e opremqen i Centar za hiperba-ri~nu medicinu.

LEÊWE– Tokom pro{le godine na VMA je staci-

onarno le~eno oko 30.000 pacijenata (57,5odsto vojnih osiguranika, a 42,5 civilnih).Iskori{}enost posteqne mreè bila je 78odsto. Prose~no trajawe le~ewa je bilo de-vet dana. Ukupno je ura|eno 10.700 tzv. veli-kih operacija i oko 5.800 malih. U isto vre-me ambulantno je zbrinuto oko 373.000 pa-cijenata, a u popodnevnoj slu`bi oko 86.000civila.

da im kaèm kako su pogre{ili jer verujemda su boqi dani na vidiku.

Ho}ete li mo}i da primite mladelekare i medicinske tehni~are? – Ovih dana intenzivno razgovaramo u

na{em ministarstvu, konkretno sa mini-strom, i temeqno analiziramo na{e mogu}-nosti, reorganizaciju Vojske, potrebe, mate-rijalna i finansijska sredstva i neospornoje da moramo obezbediti novi kadar, jer nesmemo napraviti veliki generacijski jaz.Ali proces stvarawa kvalitetnog lekara,profesora, traje decenijama. Mi smo u spe-cifi~noj situaciji, jer mlad lekar koga do-bijemo ne moè odmah biti i vrhunski stru~-wak. Nekad je potrebno i desetak i vi{e go-dina da on postane pouzdan oslonac zdra-vqa ~oveka kome je ìvot doveden u pitawe.Zato taj proces moramo da sprovedemo i mise trudimo da to predo~imo u Ministarstvu.Naravno, ne}e biti prijema merenog dese-tinama i stotinama zaposlenih. Strogo }e-mo voditi ra~una da prihvatimo kvalitetankadar koji }e biti oslonac VMA i vojnogzdravstva u narednim decenijama. I mini-star odbrane je prepoznao takvu na{u po-trebu.

Primi}emo i one koji rade na odre|e-no na VMA, jer je vojna organizacija ulagalau wih. To je kadar {kolovan kod nas i bilobi sasvim nelogi~no da uloèna sredstvajednostavno odbacimo i kaèmo da nam vi-{e ne trebaju. Naravno, o~ekujem da buduprimqeni najboqi i da ih vo|ewem u slu`bijednog dana u~inimo vode}im u svojoj profe-siji. To se odnosi i na medicinske sestre, nakadar koji treba da sveukupno prati rad una{oj slu`bi i kad je re~ o zdravqu, nauci iedukaciji.

Ministar odbrane je najavio da }esredstva koja VMA ostvari u sarad-wi sa civilnim zdravstvom biti utro-{ena na kupovinu opreme i novihaparata. [ta prvenstveno nedostajeva{oj ustanovi?– VMA u ovom momentu ima 35.000 ra-

znih tehnolo{kih ure|aja i, podvla~im, sve{to imamo radi. To nije najmodernija tehno-logija, ali na{im lekarima omogu}ava dadolaze do vrhunskih rezultata u le~ewu i daju prave dijagnoze. No,da bismo bili kompatibilni sa kolegama u zemqi, okruèwu i sve-tu, naravno da moramo imati tehnologiju koja u tome moè da nampomogne. I uveliko radimo na tome. Kao {to znate, vi{e takvihure|aja je tokom 2007. u{lo na VMA. Nave{}u dva koja su dopri-nela pove}awu ugleda VMA. To je najnoviji multislajsni 64-slajsniskener, na{a velika uzdanica. On je po~etkom godine kupqen izprihoda VMA i sa wim je do sada obavqeno vi{e od 55.000 pre-gleda. Tako|e, prva smo dràvna bolnica u Srbiji koja je kupila eg-zajmer-laser, ure|aj koji nam je pomogao da u oblasti oftalmolo-gije napravimo revolucionarne poteze i operacijom izle~imo na-{e pacijente visoke dioptrije.

A {ta }emo daqe? Mi smo vrlo ozbiqna ustanova u kojoj sesve radi planski. Tako je Planom opremawa VMA u 2008. godinipredvi|eno da iz prihoda VMA u narednoj godini izdvojimo oko913 miliona dinara za obnovu brojnih medicinskih aparta kojigodinama nisu obnavqani. U tome imamo podr{ku ministra odbra-ne. Kad to kaèm, pre svega mislim na najmoderniju magnetnu rezo-nancu, na mamograf, na savremeni angio-blok, a èlimo da se po-

zabavimo i hiperbari~nom medici-nom, koja je od velike koristi u poje-dinim indikacijama oboqewa.

Pre neki dan je va{a usta-nova dobili jo{ jedno lepopriznawe – Privredna komo-ra Srbije i Ministarstvo zaturizam i usluge proglasili suVMA za najboqi korporativ-ni brend u Srbiji 2007. godi-ne?– Mnogo priznawa je VMA do-

bila ove godine, a posebno nam jedrago {to smo ih dobili od kolega{irom sveta. Dvadeset sedam dele-gacija je posetilo na{u ustanovu, ame|u wima su bili i najeminentnijipredstavnici vojnog i civilnogzdravstva dràva kao {to su SAD,Kina, Rusija, Nema~ka, Holandija,Norve{ka, Japan, i drugi.

Najve}im priznawem smatramutiske koje su o VMA izneli ~lanovidelegacije Nacionalne garde SAD, ukojoj su bili i predstavnici wihovesanitetske slu`be. U neposrednimrazgovorima napomenuo sam da bi-smo èleli da na{i lekari, kao pre20 godina, odlaze nekoliko mesecina usavr{avawe u eminentne ame-ri~ke vojne centre, kao {to je reci-mo ~uvena bolnica „Volter Rid“. Agospodin mi je doslovno nakon obi-laska bolnice rekao da je on fasci-niran onim {to je video jer to nijeo~ekivao, i da mi ne bismo imali ~e-ga da se postidimo ako bi upore|i-vao VMA i „Volter Rid“. Dodao je dabi voleo kada bi i doktori iz „Vol-ter Rida“ do{li ovde da vide kakomi radimo i mo`da stekli neka novaiskustva. To mi mnogo zna~i kao pro-fesionalnom vojniku, lekaru i hi-rurgu.

A bilo je i drugih priznawa.Odmah na po~etku godine je me|una-rodni ̀ iri, koji prati sve {to se de-{ava u svetu, proglasio VMA za su-perbrend Srbije u oblasti lepote izdravqa. Veliko ~ast je i to {to je

na{e dràvno i vojno rukovodstva uvrstilo VMA u prezentacionidokument dràve Srbije kao strate{ki resurs u budu}im integra-tivnim procesima u Evropi. To priznawe kojim se potvr|uje da smoustanova od nacionalnog zna~aja, mo`da je bilo i presudan ele-ment da zaposleni na VMA shvate da nisu prepu{teni sami sebi.

U Dubrovniku smo izabrani za regionalni centar za obuku uoblasti vojne medicine na prostorima ovog dela Evrope. Primqe-ni smo i u Balkanski komitet vojne medicine, a imali smo i izuzet-no zapaèn nastup na svetskom kongresu vojne medicine u Tunisu.Za veliko priznawe, tako|e, smatram {to smo u izuzetno dobrojsaradwi sa Kraqevinom Norve{kom dobili donaciju vrednu vi{eod milion dolara u formi lake poqske bolnice i trena`nog seta,koji }e nam omogu}iti da se obu~avamo i budemo spremni za u~e-{}e u nekim humanitarnim medicinskim misijama.

I eto, kao {to ste pomenuli, ovu godinu zavr{avamo jo{ jed-nim specijalnim priznawem – prepoznali su nas kao najboqi kor-porativni brend u Srbiji 2007. Sve su to podsticaji za jo{ boqibudu}i rad.

Mira [VEDI]

11

PLATE– O~ekujemo da se vrlo brzo plate za-

poslenih na VMA izjedna~e sa platama u kli-ni~kim centrima u Srbiji. To zna~i da pro-fesor sa VMA ne}e biti omalovaèn i pot-cewen u odnosu na profesora sa Klini~kogcentra Srbije, ili da medicinska sestra saVMA radi za mawu platu od wene koleginiceu Klini~kom centru. To je najavqeno, i mi o~e-kujemo, ali nam ne}e pasti samo sa neba.Preduzimamo niz mera da se to obezbedi.

KADARNa VMA je ukupno zaposleno 2.692 qudi

– 482 lekara, 35 stomatologa i 35 farmace-uta, te 1.426 medicinskih tehni~ara svihprofila. Nau~noistraìva~ki kadar ~ini138 doktora nauka i 99 magistara, a nastav-ni 125 docenata i profesora i 36 asistena-ta. Na VMA radi jedini akademik koga Vojskadanas ima – prof. dr Miodrag ôli} i pred-sednik Srpskog lekarskog dru{tva pukovnikprof. dr Vojkan Stani}.

KQU^NE DELATNOSTI– U na{oj viziji budu}eg rada postoje ~e-

tiri veoma bitna segmenta koji }e obezbeditida VMA opstane, ostane i da napreduje. Naj-pre, imamo obavezu da VMA ostane elitnazdravstvena ustanova, i tu nema dileme. Sva-ka dràva ima ustanovu u kojoj mogu da se le~edràvni i vojni rukovodioci, inostrani pred-stavnici, eminentne li~nosti iz javnog ìvo-ta. Nadaqe, ona mora biti narodna zdrav-stvena ustanova, jer ju je ovaj narod stvarao.Kao tre}e, deo kapaciteta uvek imamo spre-man za zdravstveno zbriwavawe profesio-nalnog vojnog kadra i svih koji rade u Vojsci.I ~etvrti, veoma bitan segment je komercijal-ni zdravstveni program. O~ekujemo da na tajna~in obezbedimo dodatna medicinska sred-stva i {to mawe zahvatamo od buxeta, da setehnolo{ki obnavqamo, stimuli{emo na{stru~ni kadar i unapre|ujemo rad VMA.

Povodom 24. decembra – danaVazduhoplovstva i protivvazduho-plovne odbrane, na~elnik General-{taba Vojske Srbije general-potpu-kovnik Zdravko Pono{ primio je 21.decembra delegaciju tog vida VojskeSrbije, koju je predvodio komandantViPVO general-major Dragan Kata-ni}. Istim povodom, u Komandi ViPVO u Zemunu odràna je sve~anaakademija kojoj su prisustvovalipredstavnici Ministarstva odbra-ne, General{taba, lokalne samou-prave i mnoge javne li~nosti.

Na sve~anosti, komandantViPVO general-major Dragan Katani} iz-razio je zadovoqstvo rezultatima koji su utoku prethodne godine postignuti na planuunapre|ewa borbene gotovosti, uslova ra-da i kvaliteta obuke. On je podsetio na bo-gatu i slavnu tradiciju srpskog vojnog va-zduhoplovstva, ali i na `rtve koje su pri-padnici tog vida podneli tokom istorijebrane}i slobodu zemqe.

Dan Vazduhoplovstva i protivvazdu-hoplovne odbrane – 24. decembar obele-èn je i u jedinicama ViPVO. U 204. avija-cijskoj bazi na aerodromu u Batajnici sve-~anosti su prisustvovali, pored komandan-ta ViPVO general-majora Dragana Kata-ni}a, predstavnici lokalne samouprave,preduze}a i ustanova sa kojima 204. avija-cijska baza intenzivno sara|uje, te penzi-onisani pripadnici i komandanti jedinicakoje su bile stacionirane na batajni~komaerodromu.

U svom obra}awu, general Katani}podsetio je na 95 godina dugu istoriju srp-

skog vazduhoplovstva. On je istakao i da seuskoro o~ekuje povratak dva aviona MiG 29sa remonta iz Rusije, a preostala dva, pre-ma wegovim re~ima, lete}e nad Srbijom odprole}a naredne godine.

Komandant ViPVO je rekao da je to-kom protekle godine znatno pove}an brojsati naleta na{ih pilota i da }e se takavtrend nastaviti u narednom periodu kakobi se dostigao prosek razvijenih vojski.

A. P.

SARADWAVOJNE AKADEMIJE IUNIVERZITETA U NI[U Protokol o saradwi, kojim se omogu-

}uju razmena nau~nog kadra, zajedni~ka or-ganizacija strukovnih studija i drugi obli-ci zajedni~kih aktivnosti Vojne akademije iUniverziteta u Ni{u, potpisali su 20. de-cembra u Ni{u na~elnik Vojne akademijegeneral-major Vidosav Kova~evi} i rektorNi{kog univerziteta dr Radoslav Bubaw.

– Ovo je jo{ jedan reformski potez uvojnom {kolstvu i procesu wegovog otvara-wa prema sistemu visokog obrazovawa uSrbiji. Do sada smo ve} uspostavili sa-radwu sa nekoliko beogradskih fakulteta,ali ovo je prvi put da to ~inimo sa jednimuniverzitetom u Srbiji. Jasno je da se slo-èni problemi u 21. veku ne mogu re{ava-ti samo vojnim ili civilnim znawima, ve}ih je potrebno integrisati u okviru multi-disciplinarnog pristupa. U tom delu nama}e biti dragocena pomo} Univerziteta uNi{u – rekao je general Kova~evi}.

Prilikom potpisivawa Protokola,rektor Univerziteta u Ni{u dr RadoslavBubaw naglasio je da Vojna akademija, ve-zuju}i se za univerzitetsku ustanovu, poka-zuje da zna da potraì nova, boqa i kvali-tetnija re{ewa za wen razvoj. Z. M.

SEDMA KONFERENCIJA SEECSedma konferencija Foruma za po-

mo} zemqama jugoisto~ne Evrope (South-EastEurope Clearinghouse – SEEC), na kojoj je u~e-stvovala i delegacija Ministarstva od-brane Republike Srbije, odràna je u Ti-rani je od 12. do 14. decembra.

Na konferenciji je nastavqen procesidentifikacije potreba zemaqa partneraSEEC i sinhronizacija ponuda pomo}i ze-maqa donatora, sa posebnim akcentom nadaqem razvijawu projekata regionalnihcentara.

Posebno interesovawe za saradwu saRepublikom Srbijom na projektu formira-wa Medija centra Ministarstva odbraneizrazili su predstavnici Kraqevine Nor-ve{ke.

SEMINAR „GR^KA I NATO“Dvodnevni seminar „Nove ideje i eks-

perimenti u nacionalnim okvirima Gr~ke iNatoa“ odràn je 18. i 19. decembra u or-ganizaciji Uprave za planirawe i razvoj (J-5). Tom prilikom, bilo je re~i o temama ko-je }e doprineti daqoj reformi sistema od-brane Republike Srbije – transformacijioruànih snaga u Natou, novim idejama ieksperimentima u nacionalnim okvirimaGr~ke i Natoa, operativnom podu~avawu unacionalnim okvirima Gr~ke i Natoa.

Predava~i na seminaru, koji je odr-àn u Centru za mirovne operacije, bili sukapetan bojnog broda Nikolaus Krioneri-tis i potpukovnik Atanasiu Papatanasiu.

1. januar 2008.12

Na~elnik General{taba Voj-ske Srbije general-potpukovnikZdravko Pono{ i komandant Kforageneral-potpukovnik Ksavijer deMarnak sastali su se 15. decembrau Vrawu. Bio je to tre}i sastanakna~elnika General{taba VojskeSrbije i komandanta Kfora.

Generali Pono{ i De Marnaksaglasili su se da je bezbednosnasituacija du` administrativne li-nije pod kontrolom i istakli da }ejedinice Vojske Srbije i Kfora re-agovati odlu~no u zonama wihoveodgovornosti u slu~aju eventualnognaru{avawa bezbednosti.

Dvojica generala su posebnonaglasili zna~aj redovne saradweVojske Srbije i Kfora na svim ni-voima i izrazili spremnost da seona nastavi i ubudu}e.

SASTANAK GENERALA PONO[A I DE MARNAKA

DOGA\AJI

OBELE@EN DAN VAZDUHOPLOVSTVAI PROTIVVAZDUHOPLOVNE ODBRANE

POMAK 2007NA BATAJNICINa aerodromu u Batajnici odràna

je dvodnevna [tabna ratna ve`ba „Po-mak 2007“. Ve`bi koju su, po procedura-ma Natoa, izveli pripadnici Komande204. avijacijske baze prisustvovali susvi komandanti pot~iwenih jedinica i ta-ko ostvarili potpun uvid u kori{}ewenovih procedura.

Snim

io D

. BAN

DA

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Dolaze namzimskipraznici, i sve to vaqauqudnopreìveti.Prolaze godinei decenije,neosetno,nemilosrdno i bezzastajkivawa.Sve se maweradujemo,jer vi{e i ne umemo.Mo`da surazlozi za veseqe davnopotro{eni, ili ih ima sve mawe. Ili su oko nas,samo nemamovoqe i znawa da ih prona|emo.

L

13

PRAZNIK U SRBIJI

T

U

epo je videti razdraganu decu, koja su, sa svojestrane, davno mudrija od nas. Ne veruju u DedaMraza, znaju odakle dolaze pokloni. Znaju da

onaj beli starac ne donosi u svojim lete}im sankamapetarde i druge pucaqke. Nego se te artificije moguna}i, recimo u kineskim radwama. Tako Srbi pucajuod malih nogu, ~itav se Beograd trese od naprava ko-je se u sitnoj taktici zovu „topovski udari“. Zdruè-ni manevri usred metropole.

Pored pravoslavne skromnosti i skru{enosti,Srbi su skloni da ~uvaju svoje pagansko nasle|e i „je-stivnu“ vrstu hedonizma. Od Petkovdana do Uskrsastradaju ~itave prase}e divizije, a bogme i nacional-ni kardiovaskularni sistemi. No, ta neumitna pro-tivre~nost izme|u uìvawa i stradawa ne}e nasspre~iti da veselo provedemo jo{ jednu najlu|u no}.

Nije ona luda sama po sebi. Ne moè da budetakva bez nas.

Moèmo danuti du{om za Badwe ve~e. Uz smo-kve, suve {qive i oraje, postan prebranac i ne{toribe. I ne{to vina, tako se vaqa u ~ekawu Hristovogro|endana. Jeste on za~et bezgre{no i svoj je smeranzemaqski ̀ ivot potro{io mu~eni~ki, asketski i apo-stolski. Ali, badava. Boì} je ovde neopevana odahedonizmu bez kraja.

Hristos se rodi, zaista! Ili vaistinu, kako vamdrago.

Kad se oporavimo od ro|endana sina boìjega,eto nama jo{ jedne lude no}i. Srbima je malo jedna,te{ko je ludovati bez nastavka, nema dobre premije-re bez jo{ boqe reprize. Tu smo pogodnost dobilizbog dvonedeqne konfesionalne nesaglasnosti iz-me|u Julijanskog i Gregorijanskog kalendara, to jestra~unawa vremena.

aj nam je nesklad dao Pravoslavnu novu godinu,ta~no dve sedmice posle one redovne, sa ra~u-nawem vremena po kojemu primamo plate. Na

trgovima se slavi uz trube, ~itava Srbija postaje Gu-~a. Tamo gde treba da bude najveselije, a treba svudamada u metropoli ima najvi{e ~eqadi, peva}e Ceca.Svetlana Ra`natovi}, ro|ena Veli~kovi}. Cvetakzanovetak iz sela @itora|e, kojih desetak kilometa-ra od Ni{a ka Leskovcu.

Do po~etka devedesetih, pravoslavna, „stara“ili jednostavno srpska nova godina slavqena je taj-no, kao proskribovani nacionalisti~ki obred.Upravnici kafana morali su da smisle naj~udnijamogu}a opravdawa pred narodnom milicijom za{toba{ tada, te no}i, imaju punu kafanu u pet do dvana-est, a i kasnije. I za{to se Srbi sumanuto qubeusred januara, kad su to jednom u~inili na po~etku?

Dok se slavila samo nova, ali ne i stara nova,posebne novinarske ekipe deùrale su svuda, a na-ro~ito u porodili{tima i kasarnama. Bilo je va`noda narod vidi prvu bebu u prvim minutima januara.Stvor, koji je tek stigao me|u narod, nije ba{ razmeorazmere senzacije koju je li~no izazvao, niti ~u|ewe

za{to mu je palo na bebe}i um da ba{ tada iza|e nasvetlo najlu|e no}i.

Reporteri su bili na patrolnim brodovima ikaraulama, po~iwu}i svoje izve{taje otprilike ova-ko: „ûvari na{eg mira do~ekali su novu godinuskromno, u svojoj vojni~koj u~ionici. Bila je to pra-zni~na tablica jela, uz po ~a{u vina za ~estitke upono}!

Komandir ~ete, kapetan Joè Podlipnik li~noje do{ao u kasarnu da ~estita svojim vojnicima Novu1976. godinu. Wegova ~eta je Jugoslavija u malom...“ Sledi reportersko nabrajawe: Traj~e iz Prilepa,Jure iz Ka{tel Su}urca, Sredoje iz Trstenika, Ma-{an iz Bijelog Poqa, Be}iri iz Uro{evca, to jestFerizaja, Sava Gajin iz Futoga, Davor iz Sesveta.Reporter se izviwava ako je nekoga zaboravio.

Reporter nije zaboravio da slika straàre ideùrne, „koji budno ~uvaju spokoj svojih dugova kojislave, ali i mir svih nas, od Triglava do \ev|elije!”.

mesto Cece, pevala je Olivera Katarina, sa gru-pom seoskih peva~a iz sela Malo Crnu}e. Aline na trgu, tada zvezde nisu pojale po zimi. Ipak

je taj Oliverin TV {ou, iste ‘76. bio nezaboravan.Taman kao i ona pesma sa vi{e uzbudqivih zna~ewa:„Alaj mi je ve~eras po voqi...“.

Olivera se nije bavila integritetom dràve usvom rasko{nom pevawu. Ali, nova zvezda osamdese-tih, Fahreta Jahi}, znana kao Lepa Brena, jeste. Pe-vala je „Bum cile bum!“ Da ‘l su ratni bubwevi iline{to drugo oko re~enog Cileta, ne moè se znati. Zanovu ‘85. otpevala ne{to o Jano{u i ~arda{u, alinajvi{e o Jugoslaviji: „Kad pogledam na{e more...!“.

Pokazalo se da je pesma suvi{e malo da bi sesa~uvala jedna komplikovana dràva. Ali, uvek i svu-da postoje razlozi za slavqe: porazi, pobede, nere-{eno, datumi, praznici, svejedno.

Verujem da }e srpski reporteri ove zime, u po-no} kad se dele godine, oti}i u Kopnenu zonu bezbed-nosti. Ako se to mesto jo{ tako zove. Ko zna {ta setamo sve ~eka?

Srbijom vlada bela kuga, ali jedna ili bar jo{jedna nestrpqiva beba pojavi}e se malo posle pono-}i, kad se jo{ bude pucalo.

Najtu`nije }e biti u Zve~anskoj, me|u decom bezroditeqskog starawa. Mo`da }e wihovi roditeqinegde slaviti do~ek uz svirce, mirne savesti i pra-znoga srca. Nisam èleo da ovaj tekst o praznicimazavr{im sa primesama tuge. Ali, nije mi se dalo. Vi-deo sam skoro jednu pri~u iz te ku}e u kojoj ìve ni-~ija srpska deca. Bebe koje se raduju svima koji imdo|u. Svima osim svojima.

Godine prolaze, dràve nestaju i ra|aju se no-ve. Mi slavimo protok vremena i saznawe da smo jo{ovde. Ona deca }e postati qudi, za~u|eni pred sa-znawem da im je ne{to obi~no i veliko zauvek nedo-sti`no.

Autor je komentator lista „Politika“

1. januar 2008.14

Posle obilaska jugaSrbije ministar odbraneDragan [utanovac jepotvrdio da je stawe naovom prostoru bezbedno,stabilno i mirno.Prisustvo vojske je garantmira i stabilnosti iprevencija protiv onihkoji bi èleli da unesunemir i destabilizuju ovajdeo na{e zemqe.

Uokviru svojih redovnih aktivnosti ministar odbrane Dragan [utanovac je od13. do 16. decembra boravio na jugu Srbije i u pratwi pomo}nika za materi-jalne resurse Ilije Pilipovi}a, na~elnika G[ VS general-potpukovnikaZdravka Pono{a i komandanta Kopnene vojske VS general-potpukovnika Mla-dena ]irkovi}a obi{ao baze u Kopnenoj zoni bezbednosti, posetio gradi-

li{te vojno-policijskog kompleksa „Cepotina” i razgovarao sa predsednicima op-{tina Vrawe, Pre{evo i Bujanovac.

Dràvni sekretari Ministarstva odbrane su u proteklih mesec dana obi-{li sve baze uz administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji, dok je mini-star odbrane Dragan [utanovac odlu~io da obi|e baze u zoni odgovornostiêtvrte brigade VS, zato {to ta jedinica nosi najve}i teret u poslovima kon-trole KZB i obezbe|ewa administrativne linije.

– Odli~no znam kako je ìveti i raditi na bazama i zato sam èleo da serukujem sa qudima koji obavqaju ozbiqan i odgovoran posao i da vidim {ta mo-èmo da pomognemo. Znam da su problemi na ovakvim objektima vezani, pre sve-ga, za konekciju sa civilizacijom – rekao je [utanovac koji je i sam vojni roksluìo u vojnom objektu na planini Velebit.

U ~etvorodnevnoj poseti jugu Srbije ministar odbrane obi{ao je baze „Pe-~eno brdo“, „Ma|ere“, „Golema ûka“, „Dobrosin“ i „Kadrova ûka“, posednuteobjekte „[evatske livade“ i „Oslarski rid“ i bazu àndarmerije „U{i“. Sa-

U FOKUSU

JUG BEZBEDANMINISTAR ODBRANE DRAGAN [UTANOVAC U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

15

[utanovac je podvukao da se on svodi na za{titu stanovni{tvai interesa republike Srbije.

– Stoèri stabilnosti na Kosovu i Metohiji su Kfor i Un-mik i u svim kontaktima koje smo imali dobili smo uveravawada }e oni preduprediti i spre~iti bilo kakve nasilne aktivno-sti – rekao je monistar.

Tokom boravka na jugu Srbije ministar [utanovac susreose i sa predsednicima op{tina Vrawe, Bujanovac i Pre{evo

Miroqubom Stoj~i}em, Na-gipom Arifijem i Ragmi Mu-stafom.

U razgovoru sa pred-sednikom op{tine Pre{evoRagmi Mustafom ministarodbrane je razmotrio ci-vilno-vojne odnose u toj vi-{eetni~koj zajednici i pro-bleme lokalne samouprave.Potvr|eno je da u op{tiniPre{evo pripadnici vojskeimaju jako korektan i dobarodnos sa lokalnim stanov-ni{tvom i da ~esto u~estvu-ju u raznim aktivnostimacivilno-vojne saradwe.

Ministar [utanovaci predsednik op{tine Buja-novac Nagip Arifi sagla-sili su se da niko nema in-teres da destabilizuje jugSrbije, te da su civilo-voj-ni odnosi u toj op{tini bo-qi nego {to su bili.

– Mi }emo u~initi sveda pokaèmo da je ovo vojska svih gra|ana koji ìve na terito-riji Srbije –- podvukao je [utanovac.

U Vrawu je ministar odbrane razgovarao sa predsednikomop{tine Miroqubom Stoj~i}em o vi{e bezbednosno-politi~kihi ekonomskih pitawa. Zakqu~eno je da pripadnici Vojske Srbijeimaju jako dobru saradwu sa stanovnicima Vrawa i rukovod-stvom vrawske op{tine i da je to primer dobrih odnosa vojske ilokalnih struktura vlasti.

– Poku{a}emo da takvo poverewe – istakao je [utanovac– izgradimo i u susednim op{tinama sa ve}inskim albanskimstanovni{tvom.

U razgovoru je bilo re~i i izgradwi stanova za pripadnikevojske u vrawskom nasequ „Viktor Bubaw“, koji bi trebalo dabudu zavr{eni u prvom tromese~ju 2008. godine.

Zoran MILADINOVI]

gledav{i kako funkcioni{e Vojska Srbije u Kopnenoj zoni bez-bednosti, ministar odbrane obe}ao je da }e se ubrzo obezbedi-ti sve ono {to je vojnicima na bazama neophodno – poput tele-fona, TV aparata i satelitskih antena.

– Zadovoqan sam opremqeno{}u, obu~eno{}u, moralom iukupnim stawem u 4. brigadi. Vidi se da su qudi spremni da od-reaguju u skladu sa zahtevima i komandama – rekao je ministar[utanovac.

Na bazi „Kadrova ~uka“ ministra je posebno zaintereso-vala ~iwenica da su na woj uglavnom Vojvo|ani, {to je pouzdanpokazateq da pripadnici vojske iz cele Srbije dolaze na baze iu~estvuju u obezbe|ewu administrativne linije.

U razgovoru sa vojnicima i stare{inama na bazi „Dobro-sin“ [utanovac je rekao da nema indikatora koji bi ukazivalina opasanost od teroristi~kih napada, ali je pohvalio sprem-nost pripadnika vrawske brigade da odgovore na sve izazove.Pozitivnu ocenu stawa na bazama dao je i na~elnik G[ VS gene-ral-potpukovnik Zdravko Pono{ rekav{i da su baze ono ~emuVojska Srbije teì, a to su profesionalni sastavi popuweniborbenom tehnikom i osposobqeni da izvr{avaju i najsloèni-je zadatke.

Osnovni zakqu~ak ministra odbrane Dragana [utanovcaposle obilaska juga Srbije je da na ovom prostoru nije ugroènabezbednost i da je situacija potpuno stabilna.

Odgovaraju}i na pitawa o akcionom planu Ministarstvaodbrane u slu~aju progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije,

„CEPOTINA”Posle obilaska gradili{ta vojno-policijskog komplek-

sa „Cepotina“ ministar odbrane Dragan [utanovac nagla-sio je da ova baza ima veliki strate{ki, vojno-bezbednosnii politi~ki zna~aj za na{u zemqu i da je potrebno {to prezavr{iti wenu izgradwu. Izgradwa baze ima}e apsolutniprioritet u planovima ministarstva, a prema re~ima po-mo}nika ministra za materijalne resurse Ilije Pilipovi-}a, po~etak druge faze radova o~ekuje se u martu i zavr{e-tak izgradwe do kraja 2008. godine.

Do sada je u izgradwu infrastrukture baze „Cepotina”i pripremne radove uloèno oko 400 miliona dinara, a zazavr{etak dela baze za sme{taj Vojske potrebno je jo{ oko800 miliona dinara, koji }e biti obezbe|eni iz sredstavaVojske Srbije i Nacionalnog investicionog plana.

DEMILITARIZACIJAU razgovorima sa ministrom odbrane Draganom

[utanovcem, predsednici op{tina Bujanovac i Pre{evoNagip Arifi i Ragmi Musatafa vi{e puta su izneli stav opotrebi demilitarizacije teritorije ove dve op{tine idavawa ve}ih ovla{}ewa lokalnoj policiji.

– Vojska nije na ovom prostoru da bi stvarala prob-leme, ve} da bi odvra}ala one koji ̀ ele da ih izazovu. Nikoni u Pre{evu, Bujanovcu i Vrawu nije rekao da ima prob-leme sa vojskom, ve} samo te`we politi~ke prirode da seovaj kraj demilitarizuje. Mo`da bih imao razumevawe daoni koji traè demilitarizaciju juga Srbije, traè i de-militarizaciju Kosova i Metohije. Ali na~in na koji onitraè da se ovde pojave trupe Nato je apsolutno neprih-vatqiv i nepotreban – rekao je ministar [utanovac.

1. januar 2008.16

Od ulaska na{ih snaga u KZB pripadnici jediniceprona{li su vi{e desetinakomada naoruàwarazli~itog kalibra, pet minobaca~a, nekolikostotina granata,protivpe{adijskih i protivtenkovskih mina, te odre|ene koli~inemunicije i sanitetskogmaterijala. Vi{e puta veoma efikasno spre~eni supoku{aji krijum~arewa qudi,stoke i nedozvoqene robe.

Organizacijske promene u Vojsci Srbije svoj zavr{etak imalesu u Vrawu, krajem juna ove godine, kada je, od glavnine 78.motorizovane brigade i delova drugih jedinica sa {ireg pod-ru~ja, formirana êtvrta brigada Kopnene vojske. Srca sve-~ano postrojenih pripadnika novoformirane jedinice bilasu, tog 30. juna, prepuna zadovoqstva. S razlogom. Oni nastavqaju tradicije Prvog pe{adijskog puka kwaza Mi-

lo{a Velikog, slavne vrawske jedinice iz Prvog svetskog rata, a~iwenica da izvr{avaju zadatke tu, na veoma osetqivom podru~juSrbije, wihovu odgovornost ~ini ve}om. Zona odgovornosti êtvr-te brigade govori sama za sebe – op{tine Trgovi{te, Pre{evo,Bujanovac, Vrawe, Vladi~in Han, Surdulica i Bosilegrad imaju ve-oma raznolik demografski sastav. Za svakog vojnika to je posebnova`na ~iwenica, koja, ovih dana, dolazi do izraàja.

Isti~u}i da pripadnici brigade, jo{ od 1999. godine, ìve usloènim i specifi~nim terenskim uslovima, wen komandant pu-kovnik Milosav Simovi} nagla{ava da je reorganizacija Vojske uvelikoj meri doprinela pove}awu efikasnosti i borbene osposo-bqenosti jedinica angaòvanih na tom podru~ju. Formirawe bri-

OD

BR

AN

A

17

– Posle ulaska na{ih snaga u Kopnenu zonu bezbednosti,ova jedinica izvodi, uslovno re~eno, mirovnu operaciju s odre-|enim sadràjima protivteroristi~ke borbe. Na{ teì{ni za-datak i sada je obezbe|ewe administrativne linije s Kosovom iMetohijom u duìni od 117 kilometara i kontrola Kopnene zo-ne bezbednosti povr{ine gotovo 600 kilometara. Da bismo toefikasno i kvalitetno ostvarili, bilo je potrebno da izgradi-mo 11 baza kontejnerskog tipa, 17 baraka, vi{e od 47 kilome-tara lokalnog puta, pedesetak zemunica, na desetine bunkeralakog tipa, gotovo 200 zaklona za borbena vozila, desetak ki-lometara rovova i saobra}ajnica. Uslovi za sme{taj qudstvasada su povoqniji nego ranije, ali uvek moè boqe – kaè pu-kovnik Simovi}.

ISKUSTAVAGovore}i o naporima koje pripadnici jedinice svakodnevno

~ine u obezbe|ewu administrativne linije s Kosovom i Metohijom,komandant êtvrte brigade se}a se i wene pro{losti, napomiwu-}i da je 78. motorizovana, od koje je, prakti~no, nastala êtvrtabrigada, bombardovawe Natoa do~ekala na teì{tu odbrane Ni-{kog korpusa, zatvaraju}i pravce iz Makedonije i ju`ne srpske po-krajine. Tada je poginulo 11 pripadnika te jedinice.

– Docnije, ona se angaòvala u obezbe|ewu zadweg obodaKopnene zone i spre~avawu aktivnosti takozvane „Oslobodila~kevojske Pre{eva, Medve|e i Bujanovca”. U sastavu Zdruènih snagabezbednosti, jedinice brigade u~estvovale su u pripremi, organi-zaciji i izvo|ewu protivteroristi~ke operacije prilikom ulaskana{ih snaga u Kopnenu zonu bezbednosti. Na tim iskustvima nasta-la je na{a êtvrta brigada, tim iskustvima se ponosimo – preci-zira pukovnik Simovi}.

Danas su uslovi na terenu znatno povoqniji nego ranije, aliopreznost nije smawena. Naprotiv. Specifi~ni i odgovorni zada-ci uslovili su i odgovaraju}e mere bezbednosti, kojima se u ̂ etvr-toj brigadi poklawa izuzetna pa`wa.

– înimo sve {to moèmo da spre~imo iznena|ewa, otkloni-mo i najmawu mogu}nost da nam se desi ne{to nepredvi|eno – kaèpukovnik Simovi}.

^ E T V R TA B R I G A D A K O P N E N E V O J S K E

VRAWEVrawe je politi~ki, administrativni, privredni, kul-

turni i obrazovni centar P~iwskog okruga. Od Beograda jeudaqeno 347 kilometara, a od granice s Bugarskom deli gasvega osamdesetak kilometara.

Prema posledwem popisu grad broji 55.000 stanovnika,a op{tina, sa 105 naseqa, 31 mesnom zajednicom i 21 me-snom kancelarijom, ne{to vi{e od 87.000 qudi. Vrawe se na-lazi u sredi{tu komunikacijskih pravaca koji Srbiju povezujusa susednom Makedonijom, a Balkan sa Sredwom Evropom.

RELATIVNO MIRNA GODINAIako u tri posledwe godine nisu zabeleèni terori-

sti~ki napadi na snage Vojske Srbije, na tom osetqivom pod-ru~ju ni ove godine nije bilo sasvim mirno. Karakteristi~noje bilo pojavqivawe kriminalne grupe u rejonu sela Kon~uqi Lu~ane, koja je presretala i pqa~kala gra|ane na putnompravcu Bujanovac–Gwilane. Grupa je uni{tena avgusta ove go-dine, kada je u jednom okr{aju s policijom i @andarmerijomjedan kriminalac ubijen, a nekoliko wih raweno.

Pripadnici êtvrte brigade se}aju se i ranijih incide-nata. Tako je 2003. godine zabeleèno 16 teroristi~kih na-pada na snage Vojske Srbije i MUP, od kojih su posebno opa-sni bili onaj na bazi Dobrosin 10. avgusta, kada je minoba-ca~kom vatrom pri~iwena velika materijalna {teta, i ra-wavawe majora Rahmana Bandi}a, mesec dana kasnije.

gade bilo je samo finale vi{emese~nih, pa i vi{egodi{wih, pro-mena, usmerenih ka jednom ciqu – stvarawu respektivne, mo}ne imobilne jedinice, spremne da reaguje za najkra}e vreme.

– Ukidawem 243. mehanizovane brigade, sredinom 2004. go-dine, zona odgovornosti tada{we 78. motorizovane brigade pro-{irila se, a broj lokacija pod wenom kontrolom u Kopnenoj zonibezbednosti znatno se pove}ao – kaè pukovnik Simovi} i dodaje:

– Od februara 2005. godine jedinica je u okviru Kopnenih sna-ga, a od juna 2007. u sastavu Kopnene vojske. Jedinice Brigade raz-me{tene su na 23 lokacije, od ~ega je 16 u Kopnenoj zoni bezbedno-sti. Baze su ve}inom kontejnerskog tipa, svega pet ih je sa barakama.

[turim, vojni~kim re~ima, ne èle}i vaqda da, u prili~noosetqivom trenutku, preuveli~ava wen zna~aj, pukovnik MilosavSimovi} iznosi li~nu kartu jedinice kojom komanduje, a ~iji aktiv-ni sastav ~ine izabrani oficiri, podoficiri, vojnici po ugovoru,vojnici na odsluèwu vojnog roka i civilna lica. Svi oni ~inesnagu koja obe}ava efikasno izvr{avawe svakog zadatka. O timzadacima pukovnik Simovi} govori mnogo radije, no o onome ~imeje i koliko opremqena êtvrta brigada:

U ZONIOPREZAU ZONIOPREZA

– Zadatke izvr{avamo iz baza raz-me{tenih u blizini administrativne li-nije i sa osmatra~nica, organizujemo pa-trole i zasede, angaùjemo snage zapratwu i obezbe|ewe kolona i zajedni~-ki patroliramo sa jedinicama Kfora.Naravno, imamo i veoma efikasne snageza intervenciju ka eventualno ugroènimpravcima na administrativnoj liniji.Treba znati da sve to ~inimo u svim vre-menskim uslovima i u svako doba dana.Administrativna linija s Kosovom i Me-tohijom je neprekidno pod na{im budnomokom – tvrdi komandant ̂ etvrte brigade.

Profesionalni sastav brigade, ko-ji se, gotovo iskqu~ivo, angaùje na za-dacima u Kopnenoj zoni bezbednosti, imaveliko iskustvo u izvr{avawu protivte-roristi~kih dejstava. Od ulaska na{ihsnaga u KZB, na zadacima obezbe|ewaadministrativne linije, pripadniciBrigade prona{li su vi{e desetina ko-mada naoruàwa razli~itog kalibra,pet minobaca~a, nekoliko stotina gra-nata, protivpe{adijskih i protivtenkov-skih mina te odre|ene koli~ine municijei sanitetskog materijala. Vi{e su puta veoma efikasno spre~enipoku{aji krijum~arewa qudi, stoke i nedozvoqene robe. Zausta-vqena je i bespravna se~a {ume.

Sve to, naravno, ne bi bilo mogu}e bez dobre saradwe sa lo-kalnom policijom i @andarmerijom, a ne treba izgubiti iz vida nidogovore sa Koordinacionim telom, Vojnobezbednosnom i Bezbed-nosno-informativnom agencijom.

– U obavqawu zadataka na terenu, veoma je zna~ajna i profe-sionalna saradwa sa Multinacionalnim namenskim snagama „Is-tok” iz sastava Kfora, ~ije jezgro ~ine pripadnici ameri~ke vojske– napomiwe pukovnik Simovi}.

– Saradwa je po~ela ulaskom na{ih snaga u KZB. Jo{ tadasmo, zbog iskazanog qudskog i profesionalno korektnog odnosaprema svim me{tanima, bez obzira na nacionalnu pripadnost, do-bili priznawe od stranaca. Saradwa s Multinacionalnim namen-skim snagama realizuje se na lokalnom, koordinacionom i komand-nom nivou, a poseban napredak u~iwen je organizovawem zajedni~-kih patrola. Plod saradwe na{e brigade i MNNS „Istok” jesu i

JEDINICE

1. januar 2008.18

NOVI STANOVI Iako ìve i rade na osetqivom podru~ju Srbije, veliki

broj profesionalnih pripadnika êtvrte brigade nema re-{eno stambeno pitawe. Ve} slede}e godine, stawe }e se, pore~ima komandanta jedinice pukovnika Milosava Simovi}a,donekle poboq{ati.

– U Vrawu uskoro o~ekujemo dodelu 56 stanova stare{i-nama Brigade. Oni su ve} izgra|eni u nasequ „Viktor Bubaw”i prema obe}awu ministra [utanovca, trebalo bi do krajanaredne godine da bar ublaìmo nepovoqno stawe – kaèpukovnik Simovi}.

NAJPOSE]ENIJI OTVORENI DANIOmiqenu manifestaciju druèwa s me{tanima „Otvore-

ni dan” Vojska Srbije u Vrawu je organizovala ~ak ~etiri puta,{to svedo~i o velikom interesovawu gra|ana. Od marta do ok-tobra u Kasarni „Prvi pe{adijski puk kwaza Milo{a Velikog”po jedan dan proveli su najpre u~enici Osnovne {kole „Vuk Ka-raxi}”, a zatim i ~lanovi Saveza izvi|a~a, pa gra|ani i |aciVrawa i okoline, za koje je akcija organizovana dva puta.

posledwe tri godine ne do|e do teroristi~kih napada na tamo-{we jedinice Vojske Srbije. Svojim korektnim, profesionalnim,vojni~kim i qudskim odnosom prema Albancima oni nesumwivoumnogome doprinose i pove}awu poverewa izme|u me{tana i dr-àve Srbije.

– Me|u na{e najva`nije zadatke svakako spada i ja~awe pove-rewa izme|u Vojske i stanovnika P~iwskog okruga. To je prvenstve-no obaveza novoustanovqene Kancelarije za civilno-vojnu sarad-wu u kojoj se trude da gra|anima {to vi{e iza|u u susret. Pripad-nici ̂ etvrte brigade u~estvovali su u svim humanitarnim akcijamaorganizovanim u Vojsci i van we. Na{a jedinica je izgradila i po-pravila puteve izme|u sela Buji} i Ma|ere u op{tini Pre{evo,Veliki i Mali Trnovac, zatim u rejonu sela Muhovac, na pravcu Tr-govi{te–selo Radovnica itd. U saradwi sa op{tinama Pre{evo,Bujanovac i Vrawe organizovali smo posete lekarskih ekipa seli-ma sa albanskim i srpskim ìvqem, sanitetski smo zbriwavalime{tane bez obzira na nacionalnu pripadnost – kaè pukovnikSimovi}.

Na sredokra}i izme|u Vrawanaca i vojske, najangaòvaniji ucivilno-vojnim odnosima u ̂ etvrtoj brigadi svakako je potpukovnikGoran Stankovi}, ~ovek kome se gra|ani Vrawa i okoline veoma~esto obra}aju za pomo}. Od kada je u vrawskoj kasarni „Prvi pe-{adijski puk kwaza Milo{a Velikog” otvorena Kancelarija za ci-vilno-vojnu saradwu, u woj se gotovo svakog dana pojavi poneki me-{tanin koji od Vojske traì uslugu, savet, pomo}.

– êsto ono {to se od nas traì nema velike veze s Vojskomi wenim nadle`nostima – kaè potpukovnik Stankovi} i nasta-vqa – mi se, naravno, ipak trudimo da {to vi{e u~inimo za na-{e sugra|ane, za sve one koji ìve u na{oj zoni odgovornosti.Zbog toga smo nekoliko puta imali sastanke s najodgovornijimqudima lokalne samouprave u op{tinama Vrawe, Bujanovac iPre{evo, kojima smo objasnili ciq i zadatke Kancelarije ipredstavili na{e ambicije i planove, posebno u vezi s Kopne-nom zonom bezbednosti.

Nai{li smo na veoma dobar odziv, {to se potvrdilo ve} na-rednih meseci, prilikom realizacije tih zadataka. Organizovalismo nekoliko akcija besplatnih lekarskih pregleda i u najudaqeni-jim selima, podelili smo velike koli~ine lekova u selima Ilince,Ma|ere, Mali Trnovac, Trstena... Pruàli smo pomo} gra|animana jugu centralne Srbije, gde i sami ìvimo i radimo. U letwimmesecima cisternama smo dovozili vodu u sela Ranatovac, Ma|e-re i Ilince, koja su ostala bez pija}e vode, na{a jedinica je po-pravqala puteve i infrastrukturu... Sve to deo je aktivnosti kojesu potekle od Kancelarije za civilno-vojnu saradwu.

Du{an GLI[I]Snimili Radovan POPOVI] i Darimir BANDA

19

TIMSKI RADOno ~ime se komandant ̂ etvrte brigade najvi{e ponosi

jesu visoka profesionalnost i moral svih pripadnika jedi-nice. Bez svesrdnog zalagawa i timskog rada, rad na odgo-vornim i sloènim zadacima bio bi mnogo teì. Isti~u}ikolektivni duh i visok nivo stru~nosti kao presudne ~inioceuspeha, pukovnik Simovi} je tek posle upornog nagovarawapristao da pomene nekolicinu stare{ina koji se, u duèm pe-riodu, najvi{e angaùju.

– Veliki deo poslova u garnizonu i Kopnenoj zoni bez-bednosti odra|uju komandanti bataqona i diviziona, poseb-no potpukovnici Sla|an Stamenkovi} i Zoran Spasi}, kojisa svojim jedinicama izvr{avaju najsloènije zadatke. Korakdo wih je major Zoran Stoi~kov, koji, tako|e, nosi veliki te-ret. Naravno, veliki doprinos efikasnom izvr{avawu svihzadataka daju i moji neposredni pomo}nici potpukovnici@eqko Petrovi}, zamenik komandanta, Boìdar Peji}, na-~elnik {taba, Milomir Ivanovi}, pomo}nik za operacije, iMi}a Brankovi}, pomo}nik za podr{ku.

dve zajedni~ke ve`be realizovane u Kopnenoj zoni bezbednosti.Wihov zna~aj ogleda se u afirmaciji partnerskih odnosa na{e voj-ske i me|unarodnih snaga bezbednosti i ja~awu me|usobnog pove-rewa me{tana na jugu Srbije.

IZGRADWA POVEREWAUpravo tu, na poqu me|unacionalnih odnosa, pripadnici

Brigade su najoprezniji. Obavezuje ih i veliki ugled koji, zbog svogprofesionalnog odnosa na terenu, imaju ne samo me|u srpskim,ve} i me|u albanskim stanovni{tvom. To je doprinelo da tokom

20

Te{ko}e, a u Vojsci jo{ vaì to pravilo, vaqa {to pre prevazi}i inastaviti sa redovnim zadacima. I {kolska definicija logistike,iako jezi~ki suvoparna, mo`da i nedovoqno razumqiva, govori tomeu prilog – to je skup mera, radwi i postupaka neophodnih za nesmeta-no funkcionisawe ìvota i rada u nekoj organizaciji. Dakle, iza,

ili boqe re}i ispod svakog poslovawa, diskretno i nenametqivo, stojequdi iz senke, oni s druge strane slike namewene javnosti.

PODR[KAIshrana vojnika i stare{ina u garnizonu Beograd, odràvawe ko-

tlarnica za grejawe, ~ak i vojnog salona Plavog voza, popravka vozilaili otkrivawe kvarova najsavremenijim elektronskim ure|ajima, te dnev-no angaòvawe oko 150 putni~kih vozila i tridesetak autobusa, samo je

Logistiku mnogi i ne prime}ujudok ih u poslu neka te{ko}aneprijatno ne iznenadi. I onda svakome, od vodnika do generala, ne{to treba. Kome se tada obratiti ako ne nekada{wim pozadinskimjedinicama, danas sastavimanadle`nim za logisti~kupodr{ku.

1. januar 2008.

MESTMESTO GDEO GDESLIVSLIVAAJU JU PP

JEDINICE6 4 . L O G I S T I ^ K I B A6 4 . L O G I S T I ^ K I B A TT A Q O N –A Q O N –

deo poslova jedne od logisti~kih jedinica Vojske – 64. bataqona.I radioni~ko-perioni~ki blok, hemijska ~istionica ili radio-nice, stolarska i za popravku obu}e, ali i cve}ara u kojoj se uz-gaja cve}e za rezidencijalne objekte Vojske, Ministarstva i Ge-neral{taba pripadaju tom sastavu. A kako Bataqon svakodnevnoizlazi na kraj sa bezbroj telefonskih poziva, urgencija i zahte-va, otkriva nam potpukovnik Rade Guberini}, komandant.

U kasarni „Vasa ârapi}” na Bawici sme{teni su Komandai deo jedinica Bataqona.

– Odlukom na~elnika General{taba, u okviru organizacio-nih promena u Vojsci, tokom pro{le godine, nekada{wa 46. logi-sti~ka brigade preformirana je, 23. novembra, u 64. bataqonlogistike. Jedinica je od prethodnog sastava nasledila najboqe

pripadnike, obaveze u oblasti logisti~ke podr{ke brojnih sa-stava srpske vojske, materijalno poslovawe, ali i ustaqene pro-bleme. Smaweno je weno brojno stawe, a pove}ao se obim zada-taka koje izvr{ava – kaè potpukovnik Guberini}.

Bataqon logistike je u organizacionom smislu pot~iwenUpravi za logistiku General{taba Vojske Srbije (J-4). U wegovomsastavu je {est ~eta, odnosno izvr{nih logisti~kih jedinica –za odràvawe, snabdevawe, op{tu logistiku, infrastrukturu,transport i obezbe|ewe – komandni vod i sanitetsko odeqe-we. Komanda ima upravne celine – odseke sa referatima zasvaku pomenutu funkciju.

– Na{a jedinica, pored Ministarstva odbrane i General-{taba, na {emi logisti~ke podr{ke, kako se to vojni~ki stru~-no kaè, u pojedinim oblastima logistike obezbe|uje vi{e od120 jedinica garnizona Beograd – Brigadu veze, 250. raketnubrigadu, 5. bataqon vojne policije, VMC Novi Beograd i Sla-viju, zatim, 140. po~asni bataqon, skladi{te ratnih materi-jalnih rezervi u Lisi~jem potoku i Komandu Centralne logi-sti~ke baze. Tako|e je nadleàn za logistiku [umske ku}e Tarai Sportsko-rekreativnog centra „Rajac” – nabraja komandant.

KADARSastavi logisti~kog bataqona raspore|eni su na sedam mesta

– u kasarnama „Vasa ârapi}”, „Aleksa Dundi}” u Zemunu, „Top~i-der”, nekada{wem General{tabu u Nemawinoj ulici, Ostru`nici,Jajincima i na Rajcu.

– Najve}i logisti~ki sastav Vojske Srbije stoprocentno jepopuwen stare{inama. Kolektiv je veoma mlad – prose~na sta-rost pripadnika je 33 godine, a prema ~inovima najve}i je brojkapetana. Na rukovode}im du`nostima u Bataqonu rade jedanpotpukovnik i tri majora, dok su ostali oficiri nièg ranga. Je-dinicama trenutno nedostaje 13 odsto civilnih lica, najvi{e vo-za~a i ~ista~ica. Konkurs za wihov prijem, kako nagove{tavajunadle`ni u Upravi za logistiku, bi}e uskoro raspisan – tvrdikomandant.

SE SEROBLEMIROBLEMI

FINANSIJE Godi{wim planom prihoda i rashoda, za 64. bataqon lo-

gistike tokom 2007. godine iz vojnog buxeta izdvojeno je oko550 miliona dinara. Najvi{e novca potro{eno je za pla}a-we grejawa, struje, vode, kanalizacije i izno{ewe sme}a u je-dinicama i sastavima koji su u nadle`nosti Bataqona. Deofinansijskih sredstava utro{en je i za ishranu, teku}e odr-àvawe i opravke vozila, birotehni~ke oprema, te za kupovi-nu kancelarijskog pribora i materijala.

21

– S L U @ B A– S L U @ B A V O J N I H U S L U G AV O J N I H U S L U G A

Materijalna baza jedinica 64. bataqona zadovoqava pla-nirane potrebe sastava kojima obezbe|uje podr{ku. U budu}no-sti je, me|utim, treba obogatiti i modernizovati.

– Najlo{ije je stawe putni~kih automobila, ~ija je prose~nastarost 16 godina. Teretna vozila, kojima raspolaè Bataqon, uVojsci se koriste duè od 20 godina. Zato smo prinu|eni da, iakokoristimo oko 100 razli~itih to~ka{a, odre|en broj pozajmquje-mo od ostalih jedinica, posebno kada treba da organizujemo pre-voz inostranih delegacija, ali i odgovorimo na jednovremene zah-teve Ministarstva i General{taba. Va`no je da uvek obezbedimoispravna i udobna vozila, kako ne bismo ugrozili ìvote i zdra-vqe qudi koje prevozimo – nagla{ava potpukovnik Rade Guberini}.

Svi zahtevi iz oblasti logistike Ministarstva i General-{taba Vojske upu}uju se 64. bataqonu.

– Za poslove koje nismo u mogu}nosti da uradimo traìmopomo} Uprave za logistiku. Preveliki je i broj zadataka koje sa-stavi Bataqona dnevno izvr{avaju. Zato su ~esto nezadovoqni ikorisnici usluga i zaposleni u jedinici. Uz to, stara je i infra-struktura objekata Vojske koju odràvamo, i to na 300.000 kva-dratnih metara u 200 zgrada visokogradwe. U nadle`nosti logi-sti~kog bataqona su popravka elektri~nih i vodovodnih instala-cija, kanalizacije, molersko-farbarski radovi, odràvaweliftova, klima-ure|aja, ali i birotehni~ke opreme. Za ~i{}ewesvih prostorija Ministarstva i General{taba odobrena su 53radna mesta ~ista~ice – dodaje potpukovnik.

Kako obja{wava na{ sagovornik, sve ono {to ~eta za odr-àvawe Bataqona, na primer, nije u stawu da zbog nedostatka ka-paciteta samostalno uradi u domenu osnovnog tehni~kog odràva-wa putni~kih i terenskih vozila, autobusa, ili radionica za odr-àvawe naoruàwa i pirotehni~kih sredstava, intendantskeopreme, upu}uje se na popravku specijalizovanim civilnim usta-novama. Ugovore za takve poslove potpisuje Uprava za logistikuGeneral{taba Vojske. Bataqon samo koristi wihove usluge.

– Sve poslove 64. logisti~ki bataqon izvodi prema propi-sanoj proceduri, tako da improvizacije nisu dozvoqene. êstozahtevi korisnika usluga prevazilaze na{a ovla{}ewa. Ali pro-{lo je vreme kada su se poslovi re{avali samo snagom autori-teta, glasa ili ~ina, te svakojakim vezama. Osnovni kriterijumkojim se u radu rukovodimo jeste prioritet, tako da svi do|u nared, samo je pitawe vremena – zakqu~uje komandant potpukovnikRade Guberini}.

Vladimir POÛ^Snimio Jovo MAMULA

kapetana. Na rukovode}im du`nostima u Bataqonu rade jedanpotpukovnik i tri majora, dok su ostali oficiri nièg ranga. Je-dinicama trenutno nedostaje 13 odsto civilnih lica, najvi{evoza~a i ~ista~ica. Konkurs za wihov prijem, kako nagove{tavajunadle`ni u Upravi za logistiku, bi}e uskoro raspisan – tvrdikomandant.

Prema re~ima potpukovnika Guberini}a, zaposleni seusavr{avaju prema planovima pretpostavqene komande. Pred-uslov za napredovawe u poslu jeste minuli rad. Od toga kakostare{ine rade i kako se odnose prema zadacima zavisi ho}eli se dodatno {kolovati. U Bataqonu se za wih ne organizujustru~no-specijalisti~ki kursevi iz pojedinih oblasti logisti~-ke podr{ke, ve} samo redovna obuka vojnika na sluèwu vojnogroka.

ZAHTEVISvakodnevni problem sa kojim se suo~ava logisti~ki bata-

qon jeste popuna vojnicima po ugovoru. Na posledwa dva konkur-sa za prijem u jedinicu nije se prijavio dovoqan broj kandidata.Verovatno je to posledica niskih primawa te kategorije zaposle-nih u Vojsci – oko 18.000 dinara mese~no. Do kraja 2007. godinebila su upra`wena 44 radna mesta za vojnike po ugovoru.

Od 432 profesionalna pripadnika jedinice 73,15 odstonema re{eno stambeno pitawe, a stan ima 116 zaposlenih u tomsastavu Vojske.

22 1. januar 2008.

JEDINICEKOMANDANT

Komandant 64. logisti~kogbataqona potpukovnik Rade Gu-berini} ro|en je 1969. godine.U Beogradu je zavr{io Sredwuelektrotehni~ku {kolu NikolaTesla, a Vojnotehni~ku akademiju1993. godine. Najpre je slu`bo-vao u Petrovcu na Mlavi, kaoreferent tehni~ke slu`be u me-hanizovanom bataqonu. U vremeod 1994. do 1996. godine bio jereferent tehni~ke slu`be 3.oklopne brigade u Poàrevcu.Du`nost komandira tehni~ke ~e-te u Komandi stana Prve armije

obavqao je od 1996. godine. Zatim je u 46. logisti~koj brigadezastupao na~elnika tehni~ke podr{ke, a potom je postavqen zakomandanta logisti~kog bataqona. Tokom 2000. godine zavr-{io je na Vojnoj akademiji specijalisti~ke studije tehni~kogobezbe|ewa.

23

Dràvni sekretarMinistarstva odbrane Igor Jovi~i} boravio jeod 19. do 21. decembra uposeti bazama u Kopnenojzoni bezbednosti koje senalaze na teritorijiop{tine Medve|a. Posle posete komandiTre}e brigade u Ni{u ikasarnama „Pantelejmon”i „Mija Stanimirovi}”,dràvni sekretar Jovi~i}je, drugog dana posete,obi{ao baze Karaula iMedevce, a tre}eg i bazeVrapce i Grli}.

VREDNOVAWE REZULTATAI USLOVA RADA

Saradwa sa pripadnicima KFOR-a raspore|enim na drugojstrani administrativne linije ocewena je kao profesionalna i ko-rektna. U tom delu Kosova i Metohije su sastavi ameri~ke, {vedske,~e{ke i slova~ke vojske.

U razgovoru sa vojnicima i stare{inama u bazama, dràvni se-kretar ih je informisao o novinama u zakonima o odbrani i Vojsci imerama koje se preduzimaju za poboq{awe materijalnog i statusnogpoloàja pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. U Kopne-noj zoni bezbednosti angaòvani su samo profesionalni pripadnici

Vojske, oficiri, podoficiri i voj-nici po ugovoru. Svakodnevno izvr-{avaju te{ke i odgovorne zadatke uKopnenoj zoni bezbednosti, uz do-bru uve`banost po razra|enim pro-cedurama. Ali isti~u da bi, za ta-kvo angaòvawe, materijalni stimu-lans trebalo da bude ve}i.

Ocewuju}i sagledano stawe,dràvni sekretar Jovi~i} je ista-kao visok nivo operativne i funk-cionalne osposobqenosti za izvr-{avawe zadataka u Kopnenoj zonibezbednosti. Posebno je naglasioda novi buxet, kao i zakoni o odbra-ni i Vojsci, omogu}avaju daqi razvojsistema odbrane i re{avawe nekihbitnih pitawa, kao {to su boqevrednovawe ostvarenih rezultata iizvr{avawe zadataka u oteànimuslovima.

Tokom posete dràvni sekre-tar Igor Jovi~i} sastao se i sapredsednikom op{tine Medve|a,Slobodanom Dra{kovi}em, sa ko-jim se saglasio da je saradwa VojskeSrbije i lokalne samouprave veo-ma uspe{na.

R. MUTAVXI]

U

POKLONI PREDSEDNIKA TADI]ADràvni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i}, drugog dana posete bazama u op{ti-

ni Medve|a, uru~io je u selu Medevce poklone predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a de~a-cima u porodicama Radojevi} i Popovi}.

Predsednik Tadi} je, prilikom posete bazi Medevce u oktobru ove godine, de~acima Vladi-miru (5,5), Milo{u (3,5) i Veqku (2) Radojevi}u i Milo{u Popovi}u (10) obe}ao bicikle, koji suim sada predati kao novogodi{wi pokloni.

„Svaka ~ast predsedniku”, poru~io je deda Dragutin Radojevi}, „obe}ao je i ispunio obe}a-we. Mali{ani su ovih dana, kad su ~uli da pokloni stiù, bili uzbu|eni i obradovani. Zahvaqu-jemo predsedniku na toj pa`wi i radosti, ujedno dràvnom sekretaru na poseti i svakako vojsci,koja ovde ~uva Srbiju i pomaè narodu kad god treba”.

Bra}a Vladimir, Milo{ i Veqko sinovi su Milomira i Milijane Radojevi}, koji su skoro je-dini mladi bra~ni par u selu sa oko ~etrdesetak, uglavnom stara~kih doma}instava. Milomir kaèda ìve od sto~arstva i prodaje ogrevnog drveta i da od toga moè da se ìvi. Milijana dodaje daje oti}i u grad te{ko, jer posla nema, a u selu su na svom imawu i vredno rade}i uspevaju da ostva-

re pristojnu egzistenciju. Problem im je {kolovawe dece jer se

najavquje ukidawe ~etvororazredne {kole uselu, a najblià {kola posle je u Tularima.U woj je sada jedini |ak iz sela Milan Vuksa-novi}, a od slede}e {kolske godine pridru-ì}e mu se Milo{ Popovi}. Kada uskoroMilan zavr{i osmi razred, Milo{ }e sammorati u Tulare, leti autobusom, ali ziminaj~e{}e pe{ke, po osam kilometara od ku}edo {kole i natrag.

D R @ A V N I S E K R E T A R I G O R J O V I ^ I ] U K O P N E N O J Z O N I B E Z B E D N O S T I

pratwi dràvnog sekretara Jovi~i}a bili su pukovnici @arkoLazarevi}, pomo}nik komandanta Kopnene vojske za operacije ipukovnik êdomir Brankovi}, komandant Tre}e brigade KoV, u

~ijem su sastavu baze u op{tini Medve|a. Pukovnici Lazarevi} i Bran-kovi} i komandiri baza informisali su dràvnog sekretara Jovi~i}ao organizaciji i uslovima ̀ ivota i rada pripadnika Vojske Srbije ko-ji izvr{avaju zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti. Izvedene su i po-kazne ve`be u kojima su demonstrirana reagovawa u slu~aju napada nabazu, rad patrole, kontrola terena i saradwa sa MUP-om Srbije.

Ministri odbrane i zdravqa, Dragan [utanovac i Tomica Milosa-vqevi}, posetili su 18. decembra Vojnomedicinsku akademiju. Poslerazgovora sa rukovodstvom VMA i obilaska klinika oni su istaklida }e od 1. januara 2008. Vojnomedicinska akademija, kao ustanova

u dràvnom vlasni{tvu, biti u mreì zdravstvenih ustanova Srbije u is-tom statusu kao i klini~ki centri.

– Posle niza godina i pregovora sa Ministarstvom zdravqa Repu-blike Srbije, otvaramo vrata VMA i za civilne osiguranike. U ovom tre-nutku VMA ima ~etvrtinu slobodnih sme{tajnih kapaciteta. Smatrali smoda gra|ani Srbije zasluùju apsolutno ravnopravan tretman sa vojnimosiguranicima i u tom smislu smo napravili dogovor da se ti kapacitetistave na uslugu civilnom zdravstvu – rekao je ministar [utanovac. On jenaglasio da }e, zahvaquju}i ugovoru o le~ewu civilnih osiguranika, VMAostvariti zna~ajan deo sopstvenih prihoda, a sredstva }e biti usmerava-na za nabavku novih aparata i opreme za dijagnostiku.

– U ovom trenutku VMA je najrespektabilnija vojna bolnica u regio-nu, a nadam se da }emo u budu}nosti, u~e{}em na{ih lekara u mirovnimmisijama, imati priliku da to znawe potvrdimo i u praksi – rekao je mi-

24

DOGA\AJI

KABLOVSKA TELEVIZIJAU KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI Kompanija SBB pokloni}e 21 TOTAL TV paket kablovske te-

levizije Ministarstvu odbrane, odnosno bazama u Kopnenoj zonibezbednosti gde su stacionirane jedinice Vojske Srbije.

Ugovor o donaciji potpisali su, 25. decembra, u Centralnomdomu Vojske Srbije ministar odbrane Dragan [utanovac i direk-tor Srpske kablovske kompanije SBB Dragan [olak. U donaciji }eu~estvovati i 13 beogradskih op{tina, koje }e 21 vojnu bazu u KZB-u opremiti televizorima, DVD plejerima i kompjuterskom opre-mom.

Ministar odbrane Dragan [utanovac donaciju je ocenio kaozna~ajnu za qudstvo koje se nalazi u Kopnenoj zoni bezbednosti na

zadacima obezbe|ivawa administrativne linije prema Kosovu iMetohiji. On je istakao da je tokom skora{we posete jugu Srbije ijedinicama u KZB uo~io da ne postoji adekvatna obave{tenost tihqudi putem medija o aktuelnim de{avawima u zemqi.

Ministar je rekao da je na inicijativu Ministarstva odbra-ne, kompanija SBB odlu~ila da pokloni 21 set kablovske televi-zije, koju }e pripadnici Vojske Srbije u Kopnenoj zoni bezbedno-sti mo}i da prate preko satelita. [utanovac je dodao i da je 13beogradskih op{tina sada u prilici da pomogne Vojsci i da }e in-sistirati da se saradwa nastavi sa svim op{tinama koje to buduèlele, te da ukupna vrednost donacije iznosi oko 2.000.000 di-nara.

Direktor SBB-a Dragan [olak rekao je da je wegovoj kompa-niji veoma drago {to }e putem TOTAL TV na{im vojnicima koji bo-rave na administrativnoj liniji i sluè svojoj zemqi omogu}itiboqe uslove ìvota. On je istakao da je SBB spreman da i daqepomaè Vojsci i Ministarstvu odbrane kad god se za tim ukaèpotreba.

Predsednik op{tine Zvezdara Milan Popovi} izrazio je za-dovoqstvo {to je sa svojih 12 kolega imao priliku da pomogne Voj-sci Srbije i naglasio da }e rukovodstva gradskih op{tina uvekpomagati one kojima je pomo} potrebna, kao {to je sada slu~aj saqudima koji se brinu o na{oj sigurnosti.

A. PETROVI]

Na~elnik Topli~kog upravnog okruga Sr|an Jorda~ijevi} i komandantTre}e brigade KoV VS pukovnik êdomir Brankovi} prisustvovali su, 22.decembra, u Prokupqu postavqawu posledweg od pet kontejnera za zbri-wavawe socijalno najugroènijih porodica u tom okrugu.

Pet kontejnera od po 18 kvadratna obezbedio je grad Beograd, opre-maju ih Topli~ki okrug i privredni subjekti iz tog kraja, dok su pripadniciprokupa~kog inìwerijskog bataqona prevezli i postavili kontejnere.Ukupna vrednost postavqawa i opremawa kontejnera i svih izvedenih ra-

ISTI TRETMANVOJNIH I CIVILNOSIGURANIKA

Sni

mio

D. B

AN

DA

V O J N O M E D I C I N S K AA K A D E M I J A U M R E @ I

Z D R AV S T V E N I H U S TA N O VAS R B I J E

C I V I L N O - V O J N A S A R A D

1. januar 2008.

LEÊWE STEFANA STAJI]ANASTAVQA SE NA VMANa Vojnomedicinskoj akademiji 22. decembra odràna je konfe-

rencija za novinare povodom povratka Stefana Staji}a sa le~ewa uCentru za opekotine i plasti~nu hirurgiju u Palermu. Taj trinaestogo-di{wi de~ak je u aprilu ove godine, usled udara struje visokog napo-na, zadobio te{ke opekotine na 66 odsto povr{ine tela. Prvu pomo}su mu pruìli lekari ni{ke bolnice, a specijalisti sa Klinike zaplasti~nu hirurgiju i opekotine VMA uspeli su da mu spase ìvot.

Zahvaquju}i humanim donatorima koè, na VMA je ura|eno se-dam transplantacija. Daqe le~ene je nastavqeno u bolnici u Paler-mu. Zahvaquju}i kontaktima kolega obezbe|eno je da ta italijanskaklinika primi Stefana na besplatno le~ewe, i to na teret fonda In-ternacionalnog udruèwa za humanitarnu medicinu. Kako je StefanStaji} jedno od 1.200 dece o kojima brine nevladina organizacija„Na{a Srbija“, oni su mu pomagali i platili tro{kove boravka we-govoj majci u Italiji.

Na konferenciji za novinare na~elnik VMA general-major Mi-odrag Jevti} je rekao kako je mladi pacijent spasen zahvaquju}i po`r-tvovnosti i plemenitosti mnogobrojnih qudi i timskom radu svih le-kara koji su bili ukqu~eni u wegov oporavak. Lekar koji je od po~etkabrinuo o Stefanu, pukovnik prof. dr Jefta Kozarski, na~elnik Ode-qewa za opekotine, kaè da su Stefanovi rezultati dobri i poèleomu {to kra}i nastavak le~ewa.

Pukovnik prof. dr Kozarski tako|e je istakao kako je ovaj slu~ajpotakao blisku saradwu izme|u VMAi bolnice u Palermu i rekao da }ese ona i ubudu}e nastaviti. Prvi korak je ve} dogovoren – obu~avawena{ih lekara i mikrobiologa u novoj tehnologiji kultivisawa koè.

Mla|an \or|evi}, predsednik humanitarne organizacije „Na{aSrbija“, rekao je na konferenciji za novinare da }e oni i daqe pra-titi zdravstveno stawe mladog Stefana i pomagati mu u svemu {to bu-de trebalo. On je, tako|e, uru~io plakete Vojnomedicinskoj akademijii prof. dr Jefti Kozarskom.

M. [VEDI]

UTVR\ENA ODGOVORNOSTZA INCIDENT KOD BATOÎNE Zbog propusta u organizaciji transporta rashodovanih ubojnih

sredstava, 20. decembra, a koje su dovele do incidenta na autoputuBeograd – Ni{, Komisija Uprave za logistiku (J-4) General{taba VSpokrenula je izvi|ajni postupak protiv {est lica iz 3. skladi{nogbataqona Centralne logisti~ke baze Vojske Srbije. U toku postupka,utvr|ena je odgovornost ~etiri lica.

Komandant 3. skladi{nog bataqona je po hitnom postupku uda-qen sa du`nosti, a Komisija je predloìla da bude izveden predVojnodisciplinski sud. On se tereti da nije pravilno regulisao or-ganizaciju i izvr{ewe prevoèwa rashodovanih ubojnih sredstava,kao i da nije odredio pratioca.

Protiv zamenika komandanta 3. logisti~kog bataqona i ko-mandira transportnog voda preduzete su adekvatne disciplinskemere zbog nepreduzimawe mera i kontrole u toku realizacije trans-porta sredstava, neproveravawa ispravnosti vozila i nepripre-mawa voza~a za prevoèwe rashodovanih ubojnih sredstava.

Voza~ kamiona odgovoran je za nepotpun pregled vozila pre i utoku prevoèwa, a za dva lica je utvr|eno da ne postoji odgovornostu vezi sa ovim slu~ajem.

Pored ovoga, ni najodgovornija lica ne}e biti izuzeta odutvr|ivawa odgovornosti. Na~elnik General{taba VS pokrenuo je pos-tupak za utvr|ivawe komandne odgovornosti protiv na~elnika Upraveza logistiku (J-4) G[ VS i komandanta Centralne logisti~ke baze.

Ministar odbrane Dragan [utanovac, imaju}i u vidu da supropisi koji reguli{u transport naoruàwa, municije i ek-splozivnih materija iz 1977. godine, pokrenuo je proceduru za izme-nu ovih propisa. Istovremeno, na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ je izdao nare|ewe kojim se, u vremenudo dono{ewa novih propisa, dodatno reguli{e organizacija trans-porta naoruàwa, municije i eksplozivnih materija.

25

dova iznosi ~etiri miliona dinara. U ovim hladnim zimskim danima, si-gurno je da }e postavqeni objekti u Prokupqu i Barlovu kod Kur{umlijepredstavqati spas za tri romske porodice od po desetak ~lanova.

Pukovnik êdomir Brankovi} i Sr|an Jorda~ijevi} zajedni~ki suocenili da zajedni~ki projekat humanitarnog zbriwavawa socijalno ugro-ènih porodica predstavqa jo{ jedan dobar primer uspe{ne civilno-vojne saradwe u Topli~kom okrugu.

Z. M.

NIH

Sni

mio

D. B

AN

DA

nistar. On je istakao i da postoji niz pitawa koja treba da budu re{enatokom slede}e godine, a ti~u se vojnomedicinskih centara u Ni{u i No-vom Sadu, ali i vojnih osiguranika {irom Srbije.

Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} je rekao da }e civilniosiguranici mo}i da koriste 500 bolni~kih kreveta na VMA, a ima}epravo i na ambulantno le~ewe i na hitan prijem. Civilni osiguranici,precizirao je on, usluge VMA, kao ustanove tre}eg nivoa zdravstvene za-{tite, mo}i }e da koriste na isti na~in kao i u klini~kim centrima, {topodrazumeva komisijsku proveru da li je potrebno le~ewe na tom nivou.

Ulaskom u mreù zdravstvenih ustanova Srbije VMA }e imati istitretman u Fondu zdravstvenog osigurawa kao i sve druge ustanove tog ni-voa – klini~ki centri Beograd, Kragujevac, Ni{, Novi Sad.

Na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} preciziraoje da bi ubudu}e na VMA trebalo da se upu}uju oni pacijenti koji se ne mo-gu zbrinuti na lokalnom nivou ili drugom stepenu zdravstvene za{tite, teda }e ta ustanova, iako integrisana u zdravstveni sistem Srbije, ostati uMinistarstvu odbrane i da vojni osiguranici ne treba da brinu jer }eVMA ostati i daqe wihova bolnica.

M. [VEDI]

W A U T O P L I ^ K O M O K R U G U

NAGRADA ZAREPORTA@U O AEROMITINGU U VR[CUVazduhoplovno dru{tvo Sveti arhangel Gavrilo iz Beograda, na

sve~anosti 25. decembra u Domu vazduhoplovstva u Zemunu, dodelilo jepriznawa Vojsci Srbije i JAT-u i ostalim u~esnicima i pokrovi-teqima, za uspe{nu organizaciju aeromitinga 23. septembra u Vr{cu.

Tom prilikom, redakciji magazina Odbrana uru~ena jeposebna nagrada za reportaù o toj manifestaciji ~iji je autormajor mr Slavi{a Vla~i}, stalni saradnik na{eg lista.

V. P.

1. januar 2008.26

Specijalizovani timoviVojske Srbije gotovosvakodnevno rizikuju ìvotu ra{~i{}avawuskladi{ta municije na Kara|or|evom brdu.Kako kaù, ciq je da niko od me{tana, a posebno deca, ne do|e u dodir sa tim opasnimpredmetima i ugrozi svoj ìvot i zdravqe.Ubudu}e }e javnostsredstvima informisawabiti detaqnoobave{tavana o vremenu i na~inu uni{tavawaneeksplodiranih ubojnihsredstava.

NNa inicijativu Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbijepredstavnici „sedme sile” 14. decembra posetili su skladi{te „Para-}inske utrine”, gde je oktobra pro{le godine eksplodirala velika koli-~ina municije i ostalih ubojnih sredstava. Jednonedeqni prekid radovana skladi{tu, usled nepovoqnih vremenskih uslova, iskori{ten je, po-

red posete novinara, za neophodne pripreme za nastavak ra{~i{}avawa,koje bi trebalo da se nastavi od 20. decembra.

Na prethodnom sastanku dràvnog sekretera MO dr Zorana Jefti}a ipredstavnika lokalne samouprave Para}ina zakqu~eno je da bi obave{tava-we javnosti o aktivnostima Vojske na planu uni{tavawa zaostalih neeksplo-diranih ubojnih sredstava trebalo da bude boqe i sveobuhvatnije, kako bi seizbeglo {irewe glasina i dezinformisawe stanovni{tva.

Lokalnim medijima gra|ani }e biti detaqno obave{tavani o radovimana „Para}inskim utrinama”, a nadle`ni iz Ministarstva odbrane obe}ali suda }e svi zainteresovani mo}i da do|u u skladi{te i uvere se da Vojska radiprema planu, {to je potvrdio i predsednik Op{tine Para}in Sa{a Paunovi}.

Kako nagla{avaju predstavnici Uprave za logistiku General{taba,stru~ni timovi su dan posle eksplozije zapo~eli ra{~i{}avawe terena,uglavnom obradivih povr{ina i puteva u okolini skladi{ta, i uklonili raz-bacana eksplozivna sredstva. Od tada, gotovo bez pauze, ekipe inèweraca,pirotehni~ara i stru~waka za minsko-eksplozivna sredstva, rade rizi~anposao – obeleàvawa, uklawawa i uni{tavawa neeksplodirane municije.Radovi su se odvijalo po principu prstenova – spoqa ka unutra, da bi se sapodru~ja na kome boravi civilno stanovni{tvo uklonili opasni predmeti.Trenutno se ra{~i{}ava plato unutar skladi{ta i obod {ume. Kako je re~e-no, jo{ mnogo posla predstoji da bi se podru~je potpuno obezbedilo.

Potpukovnik Rasim Cirikovi} iz Uprave za logistiku General{taba, ipotpukovnik Milorad Kuzmanovi}, rukovodilac radova na uni{tavawu zao-stalih UBS, ina~e eksperti za oblast akcidenata sa minsko-eksplozivnimsredstvima, poveli su novinarske ekipe u obilazak skladi{ta.

Zanimawe medija za tok radova na „Para}inskim utrinama” dodatno supoja~ale pritu`be lokalnog stanovni{tva na intenzitet eksplozija posled-wih nedeqa, ali i glasine o navodnom dopremawu municije sa drugih lokaci-

N O V I N A R I N A „ P A R A ] I N S K I M U T R I N A M A ”

DOGA\AJI

IMPERATIVBEZBEDNOST GRA\ANA

ja i wenom uni{tavawu u skladi{tu. Mogle su se ~uti i „ocene” ka-ko eksplozije uti~u na pove}awe procenta kancerogenih oboqewai broja poba~aja u okolini.

– Takve ocene nisu utemeqene na ~iwenicama – kaè potpu-kovnik Cirikovi} i dodaje – timove za ra{~i{}avawe ~ine qudikoji su tokom profesionalne karijere uni{tili hiqade, neki i de-setine hiqada projektila, a ipak su sasvim dobrog zdravqa. Trebanapomenuti i da se u ovom slu~aju radi o klasi~nim ubojnim sred-stvima puwenim trotilom, heksogenom ili barutom, a to nisu sup-stance koje ugroàvaju zdravqe.

Potpukovnik Kuzmanovi} odlu~no je negirao tvrdwe o navod-nom dopremawu municije sa drugih lokacija.

– Skladi{te „Para}inske utrine”, kao i ostala skladi{ta, ni-je nameweno za uni{tavawe ubojnih sredstva. Takve informacije,jednostavno, nisu ta~ne. Situacija u kojoj smo se ovde na{li jestespecifi~na jer se veliki deo projektila mora uni{titi na licu me-sta, bez ikakvog pomerawa – obja{wava Kuzmanovi}, pokazuju}i no-vinarima plato na kome leì vi{e stotina razbacanih artiqerij-skih projektila. On kaè da je prilikom razletawa municije usledeksplozije do{lo do armirawa upaqa~a, pa bi svako pomerawe ta-kvih projektila imalo kobne posledice. Zato i nije mogu}e transpor-tovati eksplozivna sredstva na mesta gde wihovo uni{tavawe ne bismetalo gra|anima i gde bi bilo bezbednije i za pirotehni~are.

Intenzitet eksplozija na koje su se Para}inci u vi{e navra-ta àlili lokalnim vlastima, objasnio je potpukovnik Cirikovi},zavisi od vrste UBS koja se trenutno uni{tavaju.

– Ovo je ko{uqica minobaca~kog projektila izra|ena od ~e-lika – obja{wava Cirikovi} pokazuju}i metalni predmet. – Prili-kom eksplozije takovog projektila zvuk je prigu{en. Kada uni{tava-mo municiju za ru~ne baca~e raketa, koja ima tanku mesinganu ko-{uqicu, prasak je mnogo ja~i.

Novinarskim ekipama bio je dozvoqen pristup u sve deloveskladi{ta, uz po{tovawe propisanih mera bezbednosti. Predstav-nike sedme sile posebno je zanimao broj projektila koji je na tere-nu prona|en, jer su dosada{wi podaci bili razli~iti. Stru~neekipe svakodnevno pronalaze i obeleàvaju odre|en broj noviheksplozivnih sredstava, pa se ukupan broj stalno pove}ava.

Prema re~ima potpukovnika Cirikovi}a, uznemirenost gra-|ana zbog eksplozija je razumqiva, ali bezbednost ipak mora bitina prvom mestu. On nagla{ava da }e Vojska u~initi sve da niko odme{tana, a posebno deca, ne do|u u dodir sa opasnim predmetimai na taj na~in ugroze ìvot i zdravqe.

Aleksandar PETROVI]Snimio Zvonko PERGE

POSAO ZA STRU^WAKE– Brdo se mora ra{~istiti

jer ne èlimo da bilo ~ije detesutra donese ku}i tromblonskuminu ili da do|e do bilo kakvenesre}e. Na~in uni{tavawa za-ostalih eksplozivnih sredstavaodre|uju stru~waci, oficiriVojske Srbije, koji su se za to{kolovali. Posao se izvodiprema pravilima wihove slu`bei mi to moramo po{tovati – iz-javio je predsednik para}inskeop{tine Sa{a Paunovi}.

On je ocenio i da javnost ne razume dovoqno dobro de{a-vawa u skladi{tu.

– Op{tina }e u dogovoru sa Ministarstvom odbrane omogu}i-ti svim zainteresovanim licima ili organizacijama da prate po-slove uni{tavawa neeksplodiranih projektila. Ukoliko bude po-trebno plati}emo dvadeset~etvoro~asovni nadzor skladi{ta, kakobismo pokazali da Vojska radi u interesu bezbednosti gra|ana.

Analiza decembarskog uputnog roka regruta

STROJ DU@I OD PLANAPredvi|eno je da se tokom 2007. godine u Vojsku Srbije

uputi 4.800 regruta. Zbog pove}anog zanimawa za sluèwe vo-jnog roka pod oru`jem na teritoriji Vojnog okruga Novi Sad,Plan uputa pro{iren je za jo{ 130 mesta.

Broj uputa regruta u Vojsku Srbije u 2007. godini, od junskogkontingenta, u stalnom je porastu i kre}e se izme|u 91 i 99 odsto.O tome svedo~i pove}ano zanimawe me|u mladim za sluèwe vojnogroka u jedinicama Vojske Srbije, a ukazala se i potreba zapro{irewe kapaciteta za prijem regruta – istaknuto je na analizidecembarskog uputnog roka, koja je nedavno odràna u Novom Sadu.U septembru je plan prijema pove}an za 650 regruta sa teritorijeVojnog okruga Beograd, a u decembru za wih 130 sa teritorije Vo-jnog okruga Novi Sad.

Od planiranog broja poziva za popunu Vojske Srbije potrebn-im brojem regruta uru~eno je oko 53 odsto, dok se ne{to vi{e od 46odsto vratilo, ne do{av{i do adresata. To se naj~e{}e de{avalona teritoriji Vojnog okruga Beograd, gde je uru~eno tek ne{to maweod 40 odsto od planiranog broja poziva.

Od planiranih 4.930 regruta, na sluèwe vojnog roka u je-dinice VS pozvano je wih 4.894, ili 99,27 odsto, a u jedinice su sejavila 4.842 ili 98,20 odsto, pa se moè re}i da je decembarski up-utni rok realizovan uspe{no.

Zahtev za civilno sluèwe u decembarskoj partiji podnelo je5.190 mladi}a, a 5.001 je upu}en u odgovaraju}e ustanove koje sebave odbrambenim pripremama zemqe nevojnog karaktera. Prvi putje oko 450 mladi}a poslato na odsluèwe vojnog roka u organiza-cione jedinice Ministarstva odbrane. Trenutno se na civilnomsluèwu vojnog roka nalazi oko 12.000 mladi}a, dok na uput ~ekajo{ oko 11.500 wih, ~iji su zahtevi pozitivno re{eni.

Od problema sa kojima se susre}u u komandama Vojnih okrugaistaknuti su: slab procenat uru~ewa poziva regrutima radi uputa nasluèwe vojnog roka, visok procenat regruta koji podnose zahtev zaodlagawe sluèwa vojnog roka zbog {kolovawa, inertnost organaMUP-a za postupawe po nalozima za privo|ewe i zahtevima zaterenske provere adresa, ali i odre|eni problemi subjektivneprirode. Prema re~ima u~esnika analize, sve su izraènije i inter-vencije sa raznih nivoa, u vezi sa civilnim sluèwem vojnog roka.

Treba o~ekivati da }e se zanimawe za sluèwe vojnog roka podoru`jem nastaviti i u narednoj godini, iako Strategijski pregledodbrane predvi|a da se broj vojnika na sluèwu vojnog roka smawu-je, a pove}ava broj profesionalaca.

Budimir M. POPADI]

S T A N D A R D I Z A C I J A U O B L A S T I D R U [ T V E N E B E Z B E D N O S T I

1 januar 2008.28

Me|unarodni standardi sve vi{ezahvataju sisteme menaxmenta u javnoji privatnoj sferi, ukqu~uju}i ipitawa socijalne odgovornosti ibezbednosti koja doprinosenestabilnosti pojedinca, dru{tva, adestimulativno uti~u i na ekonomskeaktivnosti zajednice. Oktobarskozasedawe Me|unarodne organizacijeza standardizaciju ISO/TK 223 uoblasti dru{tvene bezbednostiposvetilo je posebnu pa`wu ulozizemaqa u razvoju tokom oblikovawastandarda u oblasti bezbednosti.

Nedavno je u Hagu odràno êtvrto plenarno zasedawe Me|una-rodne organizacije za standardizaciju ISO/TK 223 u oblasti dru-{tvene bezbednosti. Na{a zemqa, kao stalna ~lanica tog tela ijedina u Jugoisto~noj Evropi sa tim statusom, aktivno je u~estvo-vala na tom skupu.Srbija je imala dva predstavnika – dr Zoran Kekovi}, sa Fakul-

teta bezbednosti u Beogradu, u svojstvu predsednika Nacionalne komi-sije za standarde ISO/KS 223 Dru{tvena bezbednost, i Biqana Leko-vi}-Milojkovi}, iz Instituta za standardizaciju Srbije.

U nastojawu da pojasnimo zna~aj ISO standarda za sveukupniekonomski i socijalni razvoj savremenog dru{tva i sagledamo ciqe-ve standardizacije u oblasti dru{tvene bezbednosti, razgovaralismo sa dr Kekovi}em.

– Neki od najzna~ajnijih ciqeva standardizacije u oblasti dru-{tvene bezbednosti su izgradwa odgovaraju}ih kapaciteta zemaqa~lanica radi ukqu~ivawa wihovih institucija u proces me|unarodnestandardizacije, a kasnije i razvoj, ali i primena tih standarda usopstvenom okruèwu. Identifikovawe istaknutih aktera zajednice,postoje}ih standarda koje primewuju i wihovih potreba za me|una-

SARADWA

MRE@AZA UBLA@AVAWE KRIZA

29

rodno priznatim standardima u oblasti bezbednosti, kako bi seobezbedio me|unarodni legitimitet u wihovoj primeni, tako|e suva`ni ciqevi standardizacije – istakao je dr Kekovi}.

ULOGA ZEMAQA U RAZVOJU Na Konferenciji je nagla{ena uloga zemaqa u razvoju u kre-

irawu standarda, ~ijim se prihvatawem i primenom omogu}avada wihovi proizvodi, usluge i ostali resursi budu uskla|eni saglobalnim zahtevima u okruèwu, a time konkurentni i atraktiv-ni za strana ulagawa. Dosada{wi nivo u~e{}a zemaqa u razvojuu me|unarodnoj standardizaciji, prema re~ima dr Kekovi}a, re-zultat je niskog nivoa prioriteta koje ti standardi imaju u stra-tegiji razvoja tih zemaqa. To je bilo razumqivo u situaciji kadasu me|unarodni standardi bili privilegovani instrument razvo-ja modernih ekonomija i transfera tehnologija u me|unarodnimokvirima.

– Danas se prioriteti mewaju. Pitawa bezbednosti postalasu globalna i ne poznaju nacionalne granice, te zauzimaju visokomesto na listi (vladinih) prioriteta nacionalnih politika. Me-|unarodni standardi sve vi{e zahvataju i sisteme menaxmenta ujavnoj i privatnoj sferi, ukqu~uju}i i ona pitawa socijalne odgo-vornosti i bezbednosti koja doprinose nestabilnosti pojedincai dru{tva i destimulativno uti~u na ekonomske aktivnosti zajed-nice. Opstanak nacija i gra|ana sve vi{e }e zavisiti od bez-bednosti i odràvawa bitnih funkcija dru{tva. To podrazumevasposobnost da se obezbedi funkcionisawe vlasti, privrede iinstitucija civilnog dru{tva, odrì kqu~na infrastruktura idemokratski principi funkcionisawa dràvnih institucija uuslovima nastalih kriznih situacija.

Stoga prof. Kekovi} isti~e da je va`no razvijati kapacite-te dru{tva za upravqawe krizama i omogu}iti nastavak privred-nih i poslovnih aktivnosti zajednice u kriznim uslovima. To jemogu}e ostvariti unapre|ewem tehni~kih, qudskih, organizacio-nih i funkcionalnih veza (interoperabilnosti) me|u zaintere-sovanim stranama radi pripravnosti za krizne situacije i ade-kvatnog reagovawa na wih.

– Naro~ito je va`no da diseminacija me|unarodnih stan-darda bude prepoznata kao jedan od preduslova za ja~awe pri-

DOKUMENTINa brojnim radionicama o pripravnosti u vanrednim

situacijama, Tehni~ki komitet ISO/TK 223 radio je na pri-premi Uputstva za pripravnost na incidente i upravqawekontinuitetom operacija – Dru{tvena bezbednost. Doku-ment sadrì delove nacionalnih standarda nekoliko ze-maqa (Japana, Velike Britanije, Kanade, Nema~ke, Izrae-la), a primenqiv je u svim privatnim, javnim ili neprofit-nim organizacijama kao pomo} u pripravnosti na inciden-te i upravqawe kontinuitetom operacija. Uputstvo omogu-}ava javnim i privatnim organizacijama da razmatraju fak-tore i korake koji su neophodni kako bi se pripremila zanenamerni, namerni ili prirodno uzrokovani incident.Tako se stvaraju preduslovi da se odgovori na incident ipreduzmu odgovaraju}e mere ~ime bi se osigurao opstanak,rast i razvoj organizacije, objasnio je dr Kekovi}.

Drugi zna~ajan dokument, na ~ijem je razvoju, premasli~noj metodologiji, radio Tehni~ki komitet ISO/TK 223,jeste Uputstvo o principima i primeni procesa upravqawarizicima – Menaxment rizika.

SARADWAISO standardi koji se odnose na oblast dru{tvene bez-

bednosti su od fundamentalnog zna~aja u menaxmentu rizi-ka, bezbednosnom i kriznom menaxmentu, naro~ito zbog sa-radwe i koordinacije izme|u kqu~nih aktera lokalne i {i-re dru{tvene zajednice, u uslovima kriza nastalih uticajemqudskog, tehni~kog ili prirodnog faktora. Zna~aj i poten-cijalni uticaj primene ISO standarda na bezbednosne i dru-{tvene procese je vi{estruk – smawewe {tetnih posledicakriza po qude i imovinu, zatim bezbednost i stabilnost po-slovawa, te boqa za{tita ìvotne sredine, pove}anaatraktivnost Srbije za strane investitore. Realizacijastandarda ima}e pozitivne efekte posebno na prekogra-ni~nu saradwu.

îm se uspostavi sistem upravqawa rizicima i kriza-ma, otvara se mogu}nost za me|unarodnu saradwu sa sli~-nim institucijama radi razmene podataka, ekspertskih zna-wa i iskustava, a tako|e i zajedni~kih ve`bi, me|usobne po-mo}i i saradwe u slu~ajevima kriznih situacija. Osim toga,unapre|uje se ukupni imix Srbije koja prestaje da bude per-cipirana kao zemqa i dru{tvo vo|eno krizama, te ona po-staje organizovana zajednica sposobna da odgovori na raz-li~ite vrste kriza. Tako|e, Srbija prerasta u kredibilnogpartnera u me|unarodnim politi~kim, ekonomskim, privred-nim i drugim odnosima na regionalnom, evropskom i glo-balnom planu.

vrednih subjekata. Primenom standarda u sferi upravqawa omo-gu}ava se za{tita profita kompanija i nastavak poslovnih ak-tivnosti u uslovima izazvanim krizama, koje ih, po pravilu, naj-vi{e poga|aju. Na taj na~in one bi postale deo sistema ranogupozorewa i mreè za ublaàvawe posledica kriznih situacija– kaè on.

Rad na Konferenciji bio je organizovan u tri grupe – zastandardizaciju, terminologiju i za komandovawe, kontrolu, ko-ordinaciju i kooperaciju u kriznim situacijama. U okviru svakegrupe prezentovani su stavovi nacionalnih komisija za standar-de i srodne dokumente (u Institutu za standardizaciju Srbije –KS A 223 – Dru{tvena bezbednost). Istovremeno su usagla{eniprioriteti za izradu nacrta dokumenata, uz obavezu i mogu}nostda identifikovani nacionalni mehanizmi za{tite, regulativa,preporuke i primeri u formi dobre prakse budu ugra|eni u na-crt tih dokumenata.

PRIPREMAWE STANDARDAPo re~ima dr Kekovi}a, rad na pripremawu me|unarodnih

standarda odvija se u tehni~kim komitetima ISO. Nacrti me|unarod-nih standarda koje su usvojili odgovaraju}i tehni~ki komiteti {aquse svim ~lanicama ISO radi glasawa. Da bi me|unarodni standardbio usvojen, potrebno je da ga glasawem odobri najmawe 75% ~lani-ca. Organizacije se, nezavisno od svoje vrste i veli~ine, suo~avajusa rizicima koji mogu uticati na ostvarivawe wihovih ciqeva. Ticiqevi mogu se odnositi na razli~ite organizacijske aktivnosti –od strate{kih inicijativa, operacija, procesa i projekata, a ogle-daju se u dru{tvenim, za{titnim, bezbednosnim i ostalim ishodimakoji se odnose na okruèwe i reputaciju. Proces upravqawa rizi-cima doprinosi odlu~ivawu tako {to uzima u obzir neizvesnost imogu}nost pojave budu}ih, nameravanih ili nenameravanih doga|ajai okolnosti, ali i wihovih uticaja na prihva}ene ciqeve.

Taj internacionalni standard ukqu~uje primenu logi~kih i si-stemati~nih metoda za komunicirawe i konsultacije tokom procesa,izgradwu organizacionog konteksta za identifikaciju, analizu, pro-cenu, tretman i monitoring rizika vezanih za bilo koju aktivnost,proizvod, funkciju ili proces. Sastavni deo tog procesa je i ade-kvatno izve{tavawe o rezultatima i implementaciji procesa upra-vqawa rizicima. Nacionalna komisija pri Institutu za standardi-zaciju zavr{ava rad na prilago|avawu terminologije sadràne upomenutim uputstvima na{em govornom podru~ju, ~ime se ostvarujezna~ajan iskorak tokom dono{ewa i primene krovnih standarda uoblasti dru{tvene bezbednosti u Republici Srbiji.

Sneàna \OKI]

30

Sadràj kwige izloèn je u {est poglavqa, na 160 strana, 65slika i pet tabela. Iako nevelika po broju stranica, mono-grafija ima poseban zna~aj za oblast oklopnih borbenih vo-zila i OMJ.– Autor je uradio zna~ajno delo i obradio va`nu, sloènu i

aktuelnu temu. On opravdano vidi tenk (oklop) u veoma delikatnomambijentu boji{ta, gde je izloèn razornom delovawu najsavreme-nijih protivoklopnih sistema, {to je dokaz wegove visoke borbenevrednosti. Sve to Panti} uo~ava, sistemati~no analizira, traè}imogu}a tehni~ko-tehnolo{ka, psihofizi~ka, sociolo{ka i ostalare{ewa, kako bi pove}ao verovatno}u opstanka tenka u okolnosti-ma opasnih opstrukcija na bojnom poqu – istakao je prof. dr Mi-linko Sti{ovi}.

Kwiga se, kako smatra prof. dr Joè Siva~ek, moè ~itati narazne na~ine. Ima tri celine. Autor je, ina~e, ceo koncept – struk-turu monografije uspostavio tako kako bi zatvorio jedan logi~nikrug – tenk kao tehni~ki sistem, kao biolo{ko-tehni~ki sistem i uti-caj spoqa{we sredine.

– Malo je inèwera koji pi{u kwigu tako {to u prvi plan sta-vqaju ~oveka. A ono {to ovo delo izdvaja od drugih je {to je odjed-nom ~ovek postao bitan faktor. ôvek i tenk. Ko je tu va`niji? Po-stavqa se pitawe kakav to tenk treba ~oveku. Pa`qivom ~itaocusve to moè biti jasno, jer je autor naveo i kakvi se zahtevi posta-vqaju pred savremeni tenk. Slede}a pitawa su izdr`qivost tenkai izdr`qivost posade. [ta uraditi kada je tenk izdr`qiviji od po-sade – zapitao se prof. dr Siva~ek.

On je pomenuo i druga pitawa koja autor postavqa. Na primerko je protivnik tenku, tenkovi i savremeni prostor (ruralni i ur-bani), zatim tenkovi i vreme trajawa. Va`no pitawe je i tenkovi iinformacije – {ta posadi tenka treba u savremenim uslovima, sa-vremenom prostoru i kakvu energijutraì taj moderni oklopwak. Namnoga od tih pitawa, kako smatrajurecenzenti, retki su oni koji moguda u veoma saètom obimu daju od-govore. Takav je pukovnik prof. drPanti}.

– Panti} je napravio i zapo-~eo veliku pri~u – rekao je pukov-nik dr Danko Jovanovi}. – On je ~akrazmi{qao i o tome da li moèmofinansijski da izdrìmo sve ono{to bismo mogli da napravimo.

Pukovnik Jovanovi} je poè-leo autoru da pri~u o oklopwacimaprodubi, pa je preporu~io slede}e:

– Mislim da ova tema zasluù-je da se o woj pri~a i sa drugog sta-novi{ta. [ta }emo uraditi sa ten-kovima koji nam stoje? Da li }emo

DOGA\AJI

ih se}i u staro gvo`|e ili od wih napraviti ne{to drugo, tako|ekorisno. Konverzija tenka T-55 jer pokazala da od wega moèmonapraviti inèwerijsko sredstvo. Sem toga, od savremenijihoklopwaka mogu da se naprave izuzetno kvalitetne dizalice. A je-dino tenkovi mogu pri}i kontaminiranom zemqi{tu u slu~aju hemij-skog akcidenta. Zna~i, moramo razmi{qati o tome kako }emo serazvijati i da li }emo ono {to nam zastari prodati po ceni kilo-grama gvo`|a ili }emo ih druga~ije iskoristiti.

O kwizi je govorio i general u penziji prof. dr Milorad Dra-gojevi}, ~ovek koji je svoj rad krunisao slavom projekta kakvu je ste-kao doma}i tenk M-84. On je na promociji istakao:

– @elim da podsetim da je tenk sloèni borbeni sistem, kojiima u sebi 25 do 26 bitno razli~itih podsistema i da bi se sagle-dali svi ti aspekti danas postoji obimna literatura, ali se autorodlu~io da prikaè okvirno izlazne veli~ine – od ~ega sve zavisiopstanak tenka. Mene posebno ~ini zadovoqnim to {to je studijaproiza{la na osnovu rezultata i saznawa tokom ispitivawa i is-traìvawa u oklopnim borbenim vozilima u na{oj zemqi. Mislimda to daje posebnu vrednost, jer kwiga kao kwiga ne zna~i mnogoako se ne bazira na onome {to je u odre|enoj sredini ura|eno.

Profesor Dragojevi} smatra da }e promovisana monogra-fija sluìti za edukaciju tehni~kog kadra u vojsci kako bi shva-tili svu sloènost oklopnih vozila, odnosno tenkova, te pojmili{ta ona predstavqaju i {ta se ubudu}e moè raditi sa wima,ali i {ta VTI moè da uradi. Dakle, kwiga je potrebna onimakoji donose odluke u vojsci da shvate su{tinske probleme u tojoblasti. I ne samo wima, obradova}e i one koji se zanimaju zasavremenu tehniku i tehnologiju.

M. [VEDI]Snimio G. STANKOVI]

ÔVEK I OKLOPP R O M O C I J A M O N O G R A F I J E „ O P S TA N A K T E N K A N A B O J I [ T U ”

1. januar 2008.

U Centralnom domu Vojske Srbije promovisana je monografija „Opstanak tenkana boji{tu” pukovnika prof. dr Mladena Panti}a, direktora Vojnotehni~kog instituta. Kwigu je izdala Vojna akademija, a predstavili su je recenzenti pukovnik vanredni prof. dr Joè Siva~ek i general u penziji prof. dr MilinkoSti{ovi}, pukovnik dr Danko Jovanovi}, u ime Ministarstva odbrane, i general u penziji prof. dr Milorad Dragojevi}.

SPECIJALNI PRILOG 28

U bezmalo svim stranim armijamastvarawe uslova da wihovi pripadniciostvaruju verska prava i slobode sepodrazumeva, a verska slu`ba u vojscipredstavqa standard. Na hiqade vojnihsve{tenika raznih veroispovesti postoji u svetu. Ustavi demokratskih zemaqa po praviluimaju odredbe kojima se reguli{e odvojenostcrkve od dràve ali i one kojima se garantujesloboda savesti i veroispovesti. Odvojenostcrkve od dràve ne predstavqa nepremostivuprepreku da se u vojnim jedinicama organizuje i obezbe|uje du{ebri`ni{tvo. Tako|e, ni multikonfesionalni ni multinacionalnisastav vojske nije nepremostiva prepreka.

Ciq postojawa sve{teni~ke slu`be po pravilu se odre|uje kao doprinos duhovnom i moralnom vaspitawu pripadnika vojske, uz zadovoqavawe wihovih verskih potreba,radi ja~awa borbenog morala i psiholo{kestabilnosti li~nosti.

Preko vojni~ke slu`be i poziva moè seuzneti do svetosti ili srozati do zlo~ina, a vojni sve{tenici u tom smislu mogu da buduili vaspita~i za svetost ili umiriva~i savesti.Mogu da podsti~u i drè budnim savest vojnika,tog najsigurnijeg straàra da se ne ~ini zlo i najdubqi izvor da se postupa dobro i odgovorno – savesno.

VERSKI @IVOTU STRANIM ARMIJAMA

SLU@EWE BOGU IIOTAXBINI

SLU@EWE BOGU I OTAXBINI

NAJUZVI[E-NIJI POZIVSluèwe Bogu i sluèwe Otaxbiniverovatno su dva najuzvi{enija pozivame|u qudima, koje vojni sve{tenik u svom poslu objediwuje – on istovremenosluì i Bogu i Otaxbini

1. januar 2008.

V E R S K I @ I V O T U S

Briga za verski ìvot u vojsci zahteva posebnu pa`wu i regu-lativu, jer je to specifi~na sredina, sa nesvakida{wim na-~inom ìvota i delovawa i sa mnogim osobenostima. Ali,pripadnost oruànim snagama, policijskim i drugim sli~nimslu`bama „ne smije biti razlogom bilo koje prepreke u vr{e-

wu vjerske slobode i u ispuwavawu bogoslu`nih djelatnosti...”, ka-ko se navodi u ugovoru italijanske vlade sa Vatikanom o du{ebri-`ni{tvu u vojsci.

êmu ovaj op{iran pregled na~ina regulisawa verskog ̀ ivota unekim vojskama zemaqa Evrope i sveta i to u ovom trenutku? Prvo, dase vojnoj i {iroj javnosti predstavi koliko se velika pa`wa poklawatim pitawima u stranim armijama i do koje mere je verski ̀ ivot u ve-}ini od wih razvijen, a drugo, ovaj ~lanak trebalo bi da predupredimnoga pitawa koja se sada postavqaju, budu}i da nakon usvajawa Za-kona o Vojsci nama predstoji vaspostavqawe (ponovno uspostavqawene~ega {to je u na{oj vojsci ve} postojalo) verske slu`be i regulisa-we ostalih verskih pitawa. Na primer, kako }e se u na{oj vojsci re-gulisati verski ìvot kad ima vi{e veroispovesti? Danas u svetuskoro da nema jednokonfesionalne vojske i sve su tu pote{ko}u pre-vazi{le. Kako }e se obezbediti posebna ishrana? Gde i kako se oba-vqaju bogosluèwa? Kako se uskla|uju zadaci i misije komandi i jedi-nica i zadovoqavawe verskih potreba wihovih pripadnika? Da li jeza jednog ili nekoliko pripadnika neke veroispovesti u vojsci po-trebno zaposliti posebnog vojnog sve{tenika i obezbediti hram uvojnom objektu? Mogu}e odgovore na ova pitawa nude upravo primerire{avawa sli~nih nedoumica u drugim armijama. U na{em predlogu ire{ewima verskih pitawa u vojsci zasigurno ne}e i ne moè bitionoga {to ve} nije u nekoj od drugih armija vi|eno, {to ve}, na nekina~in, ne predstavqa standard. Na{e re{ewe verskog ìvota u voj-sci mora da izbegne dve krajnosti: nekriti~ko prihvatawe svega tu|egkao uvek boqeg ili odbacivawe svega tu|eg kao stranog i lo{eg. Onone moè biti puka kopija re{ewa koje je izna{la neka druga vojska,kao ni preslikano re{ewe iz na{e pro{losti, ve} }e to pre svegabiti originalni model u skladu sa realnim uslovima.

Verske slobode u vojsci su s jedne strane svojevrsni pokaza-teq civilizacijskog i demokratskog nivoa dru{tva, a s druge svedo-~anstvo o brizi crkve i verskih zajednica za svoje vernike. Du{e-bri`ni{tvo u vojsci je op{tepriznato i provereno na~elo koje sesprovodi u me|unarodnoj zajednici. Vernici u vojsci, bez obzira

na to da li su stalno ili na odre|eno vreme u vojnoj slu`bi, zaslu-ùju posebnu brigu crkve i verskih zajednica, a naro~ito u toku ra-ta i za vreme op{te mobilizacije.

Nastoja}emo da verski ìvot u vojskama jednog broja karakte-risti~nih zemaqa predstavimo u: ustavnoj, zakonskoj i drugoj nor-mativnoj regulativi, koja se odnosi na du{ebri`ni{tvo u vojsci;odnos prema pripadnicima mawinskih veroispovesti u vojsci, naprimer, ukoliko je zemqa tradicionalno pravoslavna, kakav je uvojsci odnos prema drugim religijama – konfesijama (judaizmu,islamu, rimokatolicizmu, protestantizmu itd.), odnosno, ukolikoje zemqa tradicionalno rimokatoli~ka, protestantska, islamska idr., kakav je odnos prema drugim religijama – konfesijama (na pri-mer pravoslavnoj). Veoma je bitno i kakav je u vojsci odnos premaverskim sektama, a bitni su i poloàj i uloga sve{tenika i propo-vednika, odnosno u~iteqa (rabini, hoxe i dr.), da li ih u vojsciima, kojih religija (konfesija), na kojim nivoima komandovawa po-stoje, kojih su verskih i vojni~kih ~inova, da li su ugra|eni u for-maciju ili ne, kojeg su nivoa obrazovawa (SSS ili VSS)... Pitawabogosluèwa – vreme odràvawa, da li se obavqaju u vojnim ob-jektima i kako su re{ena bogoslu`bena mesta, ukoliko se bogoslu-èwa iskqu~ivo obavqaju izvan vojnih objekata, kako je regulisanoprisustvo pripadnika vojske, kako se proslavqaju verski praznici,te pitawa ishrane, posna ishrana – da li je i kako regulisana zavernike koji za to izraze èqu, tako|e su veoma va`na.

Svojevrsna potvrda razvijenosti i pridavawa zna~aja duhovno-sti u vojsci je {to se svake godine odràvaju me|unarodne konferen-cije vojnih sve{tenika (Talin 2003, Atina 2004, Qubqana 2005...),a {to je malo poznato jer mi na wima ne u~estvujemo. Primera radi,na Petnaestoj me|unarodnoj konferenciji vojnih sve{tenika u Atinibilo je oko 90 u~esnika iz razli~itih hri{}anskih konfesija i dru-gih religija (Jevreji, muslimani i budisti) iz 36 zemaqa (~lanicaNatoa, Partnerstva za mir i drugih – Australije, Bosne i Hercegovi-ne, Hrvatske, Koreje, Rusije, Ju`ne Afrike, Ukrajine). Tema konfe-rencije bila je „Duhovnost u multinacionalnoj vojnoj sredini”.

Organizovanost i puno}a duhovnog ìvota u vojsci mnogo do-prinose suzbijawu raznih negativnih pojava kao {to su narkoma-nija, alkoholizam, samoubistva. Posebno aktuelna pitawa su u~e-{}e vojnih sve{tenika u mirovnim misijama ili suprotstavqawuterorizmu.

32

VOJSKE ZEMAQA SA VE]INSKIMPRAVOSLAVNIM STANOVNI[TVOM

MNOGOVEKOVNAISTORIJAZAJEDNI[TVA

U vojskama zemaqa sa ve}inskimpravoslavnim stanovni{tvom postojevelike razlike u regulisawu verskogìvota, i to po~ev od Gr~ke, kojaba{tini izuzetnu i jedinstvenutradiciju u pravoslavnom svetu, prekoRumunije i wenih oruànih snaga ukojima je od 1990. godine napravqenveliki iskorak na ovu temu, doBugarske, Makedonije i na neki na~inSrbije, gde je duhovni ìvot u vojscidaleko ispod aktuelnih standarda.

33

T R A N I M A R M I J A M A

Verska pitawa u bugarskoj armiji odre|ena su Zakonom o od-brani i oruànim snagama u Republici Bugarskoj, kojim je re-gulisano da vojna lica nisu obavezna da se izja{wavaju o svo-jim politi~kim, religioznim ili ideolo{kim ube|ewima, teda mogu ispovedati verska ube|ewa i izvoditi verske obrede

van vojnih jedinica i objekata. Tokom vojne slu`be ne mogu odbijatislu`bene obaveze zbog religioznih motiva, niti sprovoditi reli-gioznu ili ateisti~ku propagandu. Tako|e, nemaju pravo da formi-raju religiozna dru{tva, organizacije, grupe u vojnim jedinicama –objektima. Time je, pre svega, onemogu}eno delovawe verskih sektiu bugarskoj armiji.

Posledwih godina u Bugarskoj je uvedena praksa, koja nijenormativno regulisana, da je u deo programa proslave Dana bu-garske armije (6. maj – \ur|evdan) uvr{ten i verski obred –osve}ewe vojnih zastava. Obred osve}ewa, u crkvi AleksandraNevskog u Sofiji, obavqaju episkopi ili patrijarh Bugarskepravoslavne crkve, uz prisustvu najvi{eg dràvnog i vojnog ru-kovodstva i po~asne jedinice bugarske armije. Na dan takozva-nih „mu{kih zadu{nica”, 6. novembra, sluì se pomen poginuli-ma za Bugarsku, a na Vojnoj kosturnici na grobqu u Sofiji para-stos.

U Republici Makedoniji, prema Ustavu, crkva je odvojena oddràve i osim teorijskih javnih rasprava u vezi sa regulisawemverskih pitawa u vojsci, nema konkretnijih poduhvata. U okviru ar-mije Republike Makedonije nije zastupqena Makedonska pravo-slavna crkva. O~ekuje se da dopune i izmene postoje}eg Ustavaotvore mogu}nost da vera u vojsci na|e svoje mesto.

REPUBLIKA SSRPSKAU Vojsci Republike Srpske od 27. novembra 1997. stupilo je

na snagu Pravilo slu`be VRS, kojim su bila regulisana verska pi-tawa. Data je mogu}nost da se u vojnim objektima podignu crkve, a

34 1. januar 2008.

gde ih nema da se obavezno uredi pro-storija za obavqawe bogosluèwa izajedni~kih molitava.

Propisan je redosled postupakapodizawa i spu{tawa zastave, kojimase nalaè da se svakog dana u vojnimobjektima (kasarna, aerodrom, logor,karaula) obavqaju jutarwa i ve~erwamolitva. Jutarwa molitva obavqalase pre podizawa, a ve~erwa pre spu-{tawa zastave. Deùrni oficir u voj-nom objektu komandovao je „Kapu ski-ni” i „Na mjestu voqno”, posle ~ega suvojnici preme{tali kape u levu ruku. Ukasarnama gde je postojalo ozvu~ewepreko zvu~nog signala emitovala su sezvona ili crkvena muzika pred moli-tvu, zatim je vojnik pravoslavne veroi-spovesti izlazio ispred stroja jedini-ce i ~itao molitvu „O~e na{“ na srp-skom jeziku. Istovremeno, vojnici dru-ge veroispovesti molili su se u sebi.

Vojnici su zakletvu polagali predjevan|eqem i krstom, a sve~ani ~in po-lagawa zakletve obavqao se pred sve-{tenikom ili episkopom eparhije na~ijoj se teritoriji nalazila kasarna.înu polagawa zakletve prethodio jemolitveni obred, a tekst same zakletvezavr{avao se re~ima: „Tako mi Bog pomogao”.

Za krsnu slavu Vojske odre|en je Vidovdan – 28. jun. Obavezasvih komandi, jedinica i ustanova vojske je da toga dana organizu-ju sve~anost koja obuhvata pomen poginulim srpskim ratnicima,sve~anu smotru, se~ewe slavskog kola~a i prigodni program. Zavreme krsne slave vojnici organizovano pose}uju crkve, odnosnou~estvuju u bogosluèwima, ili se bogosluèwe obavqa u vojnimobjektima.

Pored krsne slave, regulisano je da se proslavqa i Boì} 6,7. i 8. januara, pravoslavna nova godina 14. i 15. januara, Bogoja-vqewe 19. januara, Sveti Sava 27. januara, Prvi srpski ustanak14. februara, Veliki Petak, Vaskrs i Duhovi. Profesionalni voj-nici mogu da praznuju tri dana u vreme svojih krsnih slava, dok sevojnicima i pitomcima odobrava izlazak u grad na prvi dan krsneslave.

Pravilom slu`be uveden je i post za sve vojnike, tako da pri-padnici pravoslavne veroispovesti poste po tri dana prve nedeqeBoì}nog i Vaskr{weg posta kako bi se pri~estili, a osim toga po-sni dani su i Badwi dan, Veliki ~etvrtak, Veliki petak i Velika su-bota Vaskr{weg posta. Vojnici se ispovedaju i pri~e{}uju u crkvamaili vojnim objektima, u prostorijama odre|enim za verske obrede.

U kabinetima na~elnika |eneral{taba, na~elnika sektora iuprava i komandanata operativnih jedinica do nivoa brigadapredvi|eno je da se na najvidnijem mestu postave zastava i grb Re-publike Srpske, znak pripadnosti Vojsci i ikona Svetog kneza La-zara, krsne slave Vojske i kandilo.

GR^KAU Gr~koj, koja ima oko 97 posto pravoslavnog stanovni{tva,

verski ìvot u vojsci ostvaruje se od 1822. godine. Praksa i isku-stva gr~ke vojske za nas su posebno zanimqiva jer se radi o ve}in-ski pravoslavnoj zemqi sa veoma dugom tradicijom u tom smislu.Osnovu pravnog i zakonskog regulisawa verskih pitawa u gr~kojvojsci daju Zakon o verskoj slu`bi u oruànim snagama iz 1973.


godine i Pravilnik o nadle`nosti G[ NO, koji sadrì posebnopoglavqe o nadle`nostima Kancelarije za verska pitawa.

Svoja iskustva od 1992. godine gr~ka armija prenosila je Ru-siji, Rumuniji (u maju 2000. godine sa 57 sve{tenika odràn je jed-nomese~ni kurs), Poqskoj, ê{koj, Srbiji i drugima.

U Oruànim snagama Gr~ke postoji posebna sve{teni~ka slu-`ba, koja je ugra|ena u formacije jedinica i ustanova. Na nivouZdruènog general{taba OS Gr~ke nalazi se Direkcija za verskapitawa, na ~ijem ~elu je episkop ili najstariji sve{tenik (~in muzavisi od toka slu`be). U general{tabovima vidova KoV, RV i RMpredvi|ene su kancelarije za verska pitawa sa nekoliko lica.

Na nivou korpusa, divizije, brigade, vidovske bolnice (u Ati-ni tri i jedna u Solunu) i u vidovskim akademijama tako|e postojekancelarije za verska pitawa, u kojima se nalazi jedan sve{tenika moè se odrediti i neko pomo}no lice.

Sve{tenici za slu`bu biraju se po konkursu. Svi moraju odslu-ìti vojni rok i ne mogu biti stariji od 40 godina prilikom prijemau vojnu slu`bu. Na osnovu dosada{weg iskustva radi se na tome dase ta granica pomeri na 35 godina. Vojni sve{tenici imaju vojne ~i-nove i ako su zavr{ili teolo{ki fakultet dobijaju po~etni ~in ka-petana ili poru~nika. Daqe napredovawe u ~inu odvija se kao i zaostale oficire u Oruànim snagama. Platu primaju u rangu ~inakao i ostali oficiri. U Oruànim snagama Gr~ke ima 46 formacij-skih mesta za vojne sve{tenike, a razmi{qa se o pove}awu tog bro-ja za ~etiri do pet novih mesta. Zna~ajno je ista}i da prema Zakonuo vojsci u Gr~koj svi sve{tenici i monasi sluè vojni rok.

Oni, tako|e, svi moraju da budu Grci po ro|ewu, sa zavr{e-nim teolo{kim fakultetom, ili tre}om godinom studija, u zemqiili inostranstvu, koji priznaje crkva u Gr~koj, zato {to u vojsku do-lazi 65 posto fakultetski obrazovanih qudi. Ostali uslovi zaprijem vojnih sve{tenika su: da nisu osu|ivani za tu~e, kra|u, ko-rupciju, da nisu crkveno ka`wavani, da su fizi~ki sposobni. Zaprijem se odre|uje posebna komisija, koja najpre proverava po-trebnu dokumentaciju, a zatim pravi dve liste kandidata, jednu onih

35


koji su zavr{ili fakultet a drugu studenata. Prioritet imaju onikoji su pre rukopoloèni, a zatim uspeh na fakultetu. Vojni sve-{tenici mogu da budu monasi (sada je oko tre}ine) ili oèwenimirski sve{tenici (sada je oko dve tre}ine). Predvi|eno je da no-se mantije, a na zadacima i misijama obla~e uniformu. Vojna pra-vila zabrawuju sve{tenicima me{awe u vojna pitawa.

Vojni sve{tenik ima posebnu kancelariju i pot~iwen je koman-dantu. Svake godine izra|uje se poseban izve{taj o radu vojne sve-{teni~ke slu`be. Direkcija i svi nivoi kancelarija prave mese~neplanove bogosluèwa, odnosno ~inodejstvovawa, do polovine teku-}eg meseca za naredni, koji moraju da budu uskla|eni sa programomobuke. Planove koji sadrè jedinicu, vreme i aktivnost (npr. bogo-sluèwe, osve{tavawe, ispovest i drugo) odobrava pretpostavqe-na kancelarija – direkcija i zamenik komandanta jedinice. Sadràjplana dostavqa se i saobra}ajnoj slu`bi radi pravovremenog obez-be|ivawa prevoza sve{tenika na odre|eno mesto i u odre|enu je-dinicu. Plan mora biti usagla{en sa aktivnostima jedinice.

Otvorene ccrkveBogosluèwe se organizuje u jedinicama, jer u vojnim objekti-

ma postoje hramovi za te potrebe. Trenutno postoji oko 500 hra-mova i kapela. U velikom gradovima u vojnim objektima postoje hra-movi koje koriste i vernici izvan vojske, na primer u Solunu, gdeih je {est. Zanimqiva je praksa takozvanih otvorenih crkava u ka-sarnama, gde je samo oltar izra|en i pokriven, sa tendencijom dase, kada se steknu uslovi, pokrije i izgradi celi hram. Vojni sve-{tenici obavqaju bogosluèwa i druge obrede iskqu~ivo u vojsci,a samo izuzetno i to po odobrewu komande mogu da ~inodejstvuju iz-van vojske, naj~e{}e ukoliko u toj sredini nema sve{tenika.

Za vreme verskih praznika aktivnosti jedinica su minimalne.Posebno se praznuje Vavedewe Presvete Bogorodice, a po praviluna bogosluèwu su najvi{i zvani~nici, ministar odbrane, na~elnikGeneral{taba i drugi. U Vojnoj akademiji praznuju se Sveti Georgije,Sveta Varvara u artiqerijskoj akademiji, Sveti Nikola u mornari-

ci, u avijaciji Sveti arhangeli Mihailo i Gavrilo. Postoji odre|enpravilnik o ishrani koji odre|uje kada pripadnici vojske treba daposte. Post je dobrovoqan i posna hrana se obezbe|uje, onima kojise prijave, svake srede i petka (bezmesan dan), kao i u dane jedno-dnevnih i vi{ednevnih postova: Veliki âsni post, Boì}ni, Gospo-jinski i Petrovski post. Bez uqa, na vodi, hrana se obezbe|uje naKrstovdan uo~i Bogojavqewa, îsti ponedeqak, Dan uo~i UspewaPresvete Bogorodice, na Vozdvièwe ̂ asnog krsta, Badwi dan, Use-kovawe glave svetog Jovana Prete~e i Veliki petak. Iz Kancelarijeza verska pitawa u General{tabu obi~no se uo~i po~etka vi{ednev-nih postova u jedinice {aqe poslanica u kojoj se podse}a na post ipravila posta. U vojsci se ne organizuje veronauka.

U duhovnom smislu vojni sve{tenici su pot~iweni Svetom ar-hijerejskom sinodu Gr~ke pravoslavne crkve, a na ~elu vojne sve-{teni~ke slu`be je na~elnik (direktor) Direkcije za verska pita-wa u OS Gr~ke, pukovnik protojerej Georgios Apostolakidis, koji jepadobranac sa vi{e decenija skakawa i vi{e stotina skokova. Di-rekcija ima dva odseka, jedan koji se bavi moralom i verskim pita-wima i na wegovom ~elu je vi{i oficir i drugi koji se bavi popu-nom vojnim sve{tenicima. Trenutno je u Direkciji kapetan arhi-mandrit Aleksios Istratoglou, kako pukovnik Georgios kaè wego-va „desna ruka”. Do 1975. godine na ~elu vojne sve{teni~ke slu`bebio je vojni episkop, a iz razloga specifi~nih za gr~ku sredinu odte prakse se odustalo.

Na~elnik Direkcije je savetnik ministra odbrane o verskimpitawima, rukovodi i koordinira rad kancelarija na nivou vido-va, nadgleda da li sve{teni~ka slu`ba delatnost obavqa premacrkvenim kanonima, brine o izdavawu potrebnih priru~nika, te oobjavqivawu napisa u vojnim novinama, predlaè sve{tenike zaprijem u slu`bu, brine o rezervnim vojnim sve{tenicima.

Verska uverewa muslimana, kojih godi{we na odsluèwe voj-nog roka do|e 25 do 30, po{tuju se i uvaàvaju. Zakletvu polaùnad Kuranom. Prilikom ve}ih verskih praznika odobrava im seodlazak ku}i da slave u krugu svoje porodice. U formaciji ne po-

stoji mesto vojnih sve{teni-ka za nepravoslavne veroi-spovesti. U gr~koj vojsci ne-maju problema sa verskimsektama. Vojni sve{tenik seangaùju u misijama gde mu jezadatak, kao i u miru da osnu-je crkvu ili paraklis i brineo duhovnim potrebama. Za ta-kve prilike sve{tenik imaposeban kofer u kome se na-lazi pribor i oprema po-trebna za bogosluèwe i ~i-nodejstvovawe. Sva navedenaiskustva o organizovawu du-hovnog ìvota u vojsci Gr~ke,koja je ~lanica Natoa vi{edecenija, za nas su posebnozanimqiva i zna~ajna.

RUMUNIJA

Postoje podaci da in-stitucionalizacija religije uarmiji Rumunije datira jo{od 1850. godine i funkcioni-{e neprekidno sve do 1948,a zatim se ponovo usposta-vqa 1990. godine. Od 1. janu-ara 1994, u okviru Mini-

36 1. januar 2008.


starstva narodne odbrane formirano je Odeqewe za religijskuslu`bu, koje se kasnije razvilo.

Verska pitawa u Rumunskoj armiji regulisana su slede}im nor-mativnim aktima: Protokolom izme|u Rumunske pravoslavne pa-trijar{ije i Ministarstva narodne odbrane od 11. oktobra 1995;Nare|ewem ministra nacionalne odbrane iz 1996. godine. Par-lament Rumunije je, krajem 2000. godine, usvojio Zakon o osnivawui organizovawu vojnoga sve{tenstva u okviru Ministarstva nacio-nalne odbrane, Ministarstva unutra{wih poslova, Rumunske oba-ve{tajne slu`be, Spoqne obave{tajne slu`be, Telohraniteqskeslu`be, Slu`be za posebne telekomunikacije i u okviru Ministar-stva pravosu|a – Op{te uprave zatvora. Osim toga, postoji Pra-vilnik za organizovawe i delovawe Odseka za versku pomo}.

Rumunska armija uvaàva sve religije jer Ustav Rumunije kaoosnovno gra|ansko pravo, predvi|a pravo na religijska uverewakoja imaju i vojna lica. To pravo se ostvaruje sve dok ne ugroàvazakone dràve i vojne propise. Vojnicima na odsluèwu vojnog ro-ka koji nisu pravoslavne veroispovesti, u skladu sa mogu}nostima,omogu}ava se da prazni~nim danima (subota, nedeqa i drugo) pose-}uju crkve, sinagoge ili xamije koje se nalaze u mestima slu`bova-wa. Vojna lica mogu da u slobodnim danima pose}uju i prisustvujureligijskim slu`bama.

Rumunska vlada je uredbom br. 106/2000. regulisala ustano-vqewe i organizovawe vojnog sve{tenstva. Budu}i da je u Rumuniji86 posto stanovnika pravoslavne veroispovesti, u vojsci je institu-cionalizovana pravoslavna vera, a ostalim veroispovestima omo-gu}eno je da praznuju svoje praznike i pose}uju svoje verske objekte.

Na nivou Zdruènog general{taba funkcioni{e odeqewe zareligijske slu`be, koje je pod rukovodstvom pravoslavnog sve{te-nika koji koordinira celokupnu religijsku slu`bu u armiji, brigad-nog generala Ionela Barbarase.

Sada u vojsci Rumunije vojni sve{tenici imaju slede}e ~inove:jedan brigadni general, deset pukovnika, a ostalo su majori. U odeqe-wu religijske slu`be, osim pravoslavnih sve{tenika angaòvani sujedan rimokatoli~ki, jedan protestantski sve{tenik i dva oficira.

U okviru Ministarstva nacionalne odbrane, Ministarstvaunutra{wih poslova i Ministarstva pravosu|a osniva se i delujeprema posebnom pravilniku po jedanodsek za versku pomo}. [ef Odseka zaversku pomo} ima po~asni rang admini-strativnog vikara, a imenuje ga resor-ni ministar na predlog Rumunske pra-voslavne crkve. Pre toga se konsultujei savetuje sa predstavnicima i drugihveroispovesti, zastupqenih u oruànimsnagama.

[ef Odseka za versku pomo}uskla|uje delatnost sve{tenika, pasto-ra ili propovednika drugih veroispo-vesti, stalnih i zaposlenih na osnovugra|anskog dogovora za obavqawe uslu-ga, a na vojnom planu sara|uje prema po-sebnom pravilniku sa savetnikom, kojije aktivni oficir.

U Rumunskoj armiji ima 54 pravo-slavna sve{tenika, jedan rimokatoli~-ki i jedan protestantski propovednik.Zavr{ili su fakultete teologije i spe-cijalne vojne kurseve, koji su organizo-vani u Akademiji za visoke vojne studijeu Bukure{tu.

Sve{tenici su pot~iweni koman-dantu jedinice, a u pogledu verske slu-

`be i hijerarhije lokalnom episkopu. Ukqu~eni su u sve vojne in-stitucije, jedinice, {kole itd. Proces izbora i prijema sve{teni-ka se i daqe nastavqa, sve dok se ne popune jedinice i institucijeRumunske armije sa potrebnim brojem.

U mmiru ii rratuVojno sve{tenstvo obavqa svoju delatnost kako bi udovoqilo

duhovno-verske zahteve pripadnika oruànih snaga, doprinosi ne-govawu vojni~kih vrlina, oblikovawu gra|anske odgovornosti irodoqubivih ose}awa u redovima pripadnika oruànih snaga.

U miru, bogosluèwa se obavqaju u hramovima u vojnim objek-tima ili u posebno odre|enim mesnim hramovima, a na terenimaza obuku u posebno ure|enim prostorima. Tokom misija, opsadnogili vanrednog stawa, verska bogosluèwa obavqaju se pod obli-cima i na mestima prilago|enim takvim situacijama. Jedinice uskladu sa mogu}nostima obezbe|uju sredstva potrebna za izgradwuili ure|ewe prostora namewenih odvijawu bogosluèwa i verskihobreda. Impresivan je podatak da je u Rumunskoj armiji, u vojnimobjektima, iz fondova i donacijama pripadnika armije, te spon-zorstvom, do 2001. godine izgra|eno 10 crkava i 25 mawih i ve}ihpravoslavnih kapela. Trenutno se izvode radovi na jo{ 19 kapelai crkava. Gde nema kapela i crkava bogosluèwa se obavqaju u tr-pezarijama, vojni~kim klubovima i pod otvorenim nebom.

Zakonom je regulisano da vojni sve{tenici, kao sluìteqijedne crkve ili zakonski priznate veroispovesti, imaju pravo daobavqaju bogosluèwa i da prenosi nasle|eno u~ewe svojim ver-nicima. Duhovne i verske delatnosti odvijaju se u skladu sa kano-nima crkve, po programu koji utvr|uje vojni sve{tenik uz odobrewekomandanta jedinice. U~e{}e pripadnika oruànih snaga u tim de-latnostima je slobodno. Delatnost moralno-verskog vaspitawavojnih sve{tenika odvija se u jedinicama i garnizonima u skladu sadoktrinom i praksom doti~ne veroispovesti, za vojne obveznike,obveznike sa skra}enim rokom sluèwa, vojna lica zaposlena pougovoru, vojni kadar, civilna zaposlena lica, te za wihove poro-dice, koje ìve u opsegu doti~ne vojne jedinice.

Vojni sve{tenici se primaju putem konkursa iz redova ruko-poloènog osobqa. Uslov je da su iskqu~ivo rumunski dràvqani,

37


da su diplomirali iz Pastirskog bogoslovqa, da imaju najmawedve godine crkvene slu`be i preporuku od zakonski organizovaneveroispovesti.

Primqeni kandidati poha|aju specifi~ne pripremne kurse-ve, koje organizuju Ministarstvo nacionalne odbrane, Ministar-stvo unutra{wih poslova, Rumunske obave{tajne slu`be, Spoqneobave{tajne slu`be, Telohraniteqske slu`be, Slu`be za posebnetelekomunikacije i Ministarstvo pravosu|a – Op{ta uprava za-tvora, u saradwi sa veroispovestima koje su preporu~ile sve{te-nike za vojnu sredinu. Vojni sve{tenici na bogosluèwima noseode`du veroispovesti kojoj pripadaju, a u ostalim prilikama – od-govaraju}u vojnu sve{teni~ku uniformu.

Zabrawen pprozelitizamProzelitizam je u vojsci zabrawen, odnosno zabraweno je

privla~ewe pripadnika oruànih snaga u odre|enu veru, bilo ko-jom zloupotrebom, osim ukoliko to pripadnik vojske slobodno pri-hvata. Prema tome, veroispovedna pripadnost pripadnika vojnihsnaga jeste ona koju sami prijave.

Hri{}anski praznici se po{tuju u armiji ali program obukese prekida samo onim danima koje je odredila Vlada Rumunije –boì}ni i uskr{wi praznici. Religiozne slu`be su predvi|enekao obavezne prilikom polagawa zakletve vojnika, po~etka i zavr-{etka redovnog ciklusa obuke, po~etak i zavr{etak {kolske godi-ne i drugo. Prisustvo stare{ina i vojnika na verskim obredimanije obavezno, osim na organizovanim ceremonijama, kada je toprogramom predvi|eno. Planom za borbenu pripremu precizirase u~e{}e pripadnika oruànih snaga u aktivnostima verskog, mo-ralnog ili gra|anskog vaspitawa, na verskim slu`bama povodomnacionalnih praznika, polagawa zakletve, Dana heroja, dana ra-znih kategorija oruànih snaga, rodova oru`ja, dana jedinica, ne-deqom i praznikom, te u vaspitno-rodoqubivom programu spojenoms wima.

Zakonom o osnivawu i organizovawu vojnoga sve{tenstvapredvi|eno je da se za podmirewe verskih potreba, osim vojnih,mogu angaòvati i parohijski sve{tenici na osnovu gra|anskih do-

govora za obavqawe usluga, a na prepo-ruku nadle`nog episkopa ili lokalnog{ef doti~ne veroispovesti. Wih birajui uvode u du`nost odseci za versku po-mo}. I oni moraju da ispuwavaju zahtevei du`nosti koji vaè za vojne sve{teni-ke, a nov~ane prinadle`nosti im se od-re|uju saobrazno obimu delatnosti kojumese~no obavqaju.

Vojni sve{tenici su u vojnoadmini-strativnom smislu pot~iweni stare{i-nama vojnih struktura u kojima su zapo-sleni, a u duhovno-kanonskom crkvenojjerarhiji koja ih je preporu~ila.

Du`nostiVojni sve{tenici su izjedna~eni sa

oficirskim telom. Wihove du`nosti suslede}e: sluè Svetu liturgiju, ostalabogosluèwa i verske obrede, sluèSvete tajne, obezbe|uju}i ispovest ipri~e{}e vojnog i civilnog osobqa, oniprenose pripadnicima oruànih snagakoji su iste veroispovesti versko u~e-we, obavqaju delatnost moralno-ver-skog, eti~kog i gra|anskog vaspitawapripadnika vojske; sara|uju neposredno

sa ostalim vaspitnim ~iniocima u jedinicama, komandanturama igarnizonima, za organizovawe verskih obreda povodom izvesnihzna~ajnih doga|aja iz istorije i duhovnosti rumunskog naroda; nazahtev, pruàju versku pomo} svim pripadnicima oruànih snaga,ukqu~uju}i one {to su u bolnicama, zatvorima ili u pritvoru po je-dinicama; u~estvuju u specifi~nim pastoralnim sredstvima u du-hovnom obrazovawu, u predupre|ivawu i suzbijawu antidru{tve-nih ispoqavawa; naporedo sa komandantima ili {efovima brinuo psihi~ko-moralnom i disciplinskom stawu pripadnika oruànihsnaga; uz odobrewe komandanata, u~estvuju u programima pastora-cije koje organizuje doti~na veroispovest, pod uslovom da time neremete versku delatnost u vojnim strukturama u kojima odvijaju svo-ju delatnost; na isti na~in u~estvuju u programima za vojnu pripre-mu koje organizuju strukture u kojima su zaposleni.

Vojnim sve{tenicima nije dozvoqena ènidba sa osobom bezdràvqanstva ili s osobom koja nema samo rumunsko dràvqan-stvo. Zabraweno im je u~estvovawe na mitinzima, demonstracija-ma ili skupovima politi~kog ili sindikalnog karaktera. U ino-stranstvo mogu putovati pod odre|enim uslovima. Politi~ke sta-vove mogu da izraàvaju samo izvan mesta slu`be, ali ne u imepripadnika oruànih snaga poverenih u pastoraciju. Stalni vojnisve{tenici ne mogu sluìti kao parohijski sve do isteka delatno-sti u okviru vojnog sve{tenstva.

Za herojstvo, hrabrost i odanost u vr{ewu pojedinih zadata-ka, te za posebne zasluge u izvr{ewu du`nosti koje im propadaju,vojnim sve{tenicima mogu se dodeliti odlikovawa i po~asti. Pre-ma tome, za primerno ispuwewe slu`benih du`nosti vojni sve{te-nici mogu se nagra|ivati, a za kr{ewe discipline, neizvr{ewedu`nosti ili za kr{ewe normi zajedni~koga dru{tvenog ìvotamogu biti ka`weni.

Vojni sve{tenici mogu ostati u slu`bi kao i ostala vojnalica, a svojstvo vojnog sve{tenika prestaje u jednom od slede}ihslu~ajeva: kada stekne uslove za penziju; ukoliko bude progla{eninvalidom; ukoliko se nakon reorganizovawa nekih jedinica iumawewa funkcija proglasi vi{kom; na zahtev, zbog opravdanihrazloga; ostavkom; kada je pravosna`nom kona~nom sudskom pre-

38 1. januar 2008.


Ministar odbrane RF naloìoje da se ubrzaju rokovi potpisivawazajedni~ke izjave i da se komandiriobaveù na ~vr{}u me|usobnu sarad-wu sa sve{tenim licima o pitawimarazotkrivawa i otpora organizacija-ma koje su usmerene na raspad armije.

Patrijarh moskovski i cele Ru-sije Aleksij II i ministar odbrane Ru-ske Federacije P. S. Gra~ov, opuno-mo}eni predstavnici Ruske pravo-slavne crkve i ruskih oruànih snaga,izraàvaju}i spremnost na saradwu uime interesa otaxbine i naroda Ru-sije, u martu 1994. godine, potpisalisu zajedni~ku Izjavu o saradwi crkvei ruske armije.

Sporazum oo ssaradwicrkve ii vvojske

U Izjavi se navodi da crkva iruska armija imaju mnogovekovnuistoriju uspe{ne zajedni~ke slu`be ida }e obnavqawe te tradicije poslu-ìti u~vr{}ewu duhovno-moralnihna~ela u ìvotu ruske vojske, poboq-{a}e mogu}nosti realizacije pravavernika pripadnika vojske, pomo}i ure{avawu mnogih ìvotnih problemaOruànih snaga Rusije i Ruske pra-voslavne crkve.

Imaju}i u vidu te ciqeve, u Izjavi se izraàva spremnost zapreduzimawe slede}ih prakti~nih koraka: obrazovati zajedni~kiKoordinacioni komitet za me|usobnu saradwu Oruànih snaga Ru-ske Federacije i Ruske pravoslavne crkve; naloìti Koordinacio-nom komitetu da razradi perspektivan program uzajamne povezano-sti crkve i armije u nau~noj, kulturnoj i duhovno-moralnoj oblasti iizu~avawu religiozne situacije u oruànim snagama, radi pripre-me odgovaraju}ih predloga wihovom rukovodstvu; organizovati uza-jamnu povezanost u delu obnavqawa ruske duhovnosti i tradicijavernog sluèwa otaxbini; svim silama razvijati saradwu, ukqu~u-ju}i dobrotvorne oblasti, u interesu socijalne za{tite pripadni-ka vojske i ~lanova wihovih porodica, veterana rata, rada i Oru-ànih snaga Ruske Federacije, gra|ana Rusije, koji su raweni pri-likom obavqawa vojni~ke du`nosti, porodica poginulih pripadni-ka vojske, dostojno odràvati grobove palih za{titnika otaxbine;predloìti komandama vojnih jedinica i odgovaraju}im crkvenimstrukturama da u~estvuju u organizaciji pastirskih poseta sve{te-nika pravoslavnim vernicima, pripadnicima vojske i ~lanovimawihovih porodica, radi sprovo|ewa duhovno-moralnih i prosveti-teqskih razgovora. Tako|e, preporu~iti vojnim komandama da omo-gu}avaju prisustvo pripadnika vojske i ~lanova wihovih porodicabogosluèwima i obavqawu verskih obreda u slobodno vreme, nadobrovoqnoj osnovi; prema èqi komandi i osobqa, doprinetiobezbe|ewu vojnih jedinica duhovnom literaturom, periodi~nim iz-dawima i drugim materijalima duhovno-prosvetiteqskog karaktera.

Na osnovu navedene Izjave potpisan je Sporazum o saradwiizme|u Ministarstva odbrane Ruske Federacije i Ruske pravo-slavne crkve, koji su potpisali patrijarh moskovski i cele RusijeAleksij II i ministar odbrane Ruske Federacije I. Rodonov, 4.aprila 1997. U Sporazumu se isti~e da odnosi Oruànih snaga iRuske pravoslavne crkve nastavqaju da se razvijaju putem {irewai u~vr{}ewa saradwe u oblastima patriotskog i moralnog vaspi-

sudom osu|en na kaznu zatvora sa obavezom izvr{ewa i drugimslu~ajevima.

Prisustvo verskim obredima nije obavezno, kao ni post. Akose zahteva posna hrana izlazi se u susret podnosiocima zahteva.Posna hrana se obezbe|uje ukoliko odre|eni broj vojnika za to iz-razi èqu. âsovi religijskog obrazovawa su u okviru redovnog{kolskog programa u vojnim {kolama i akademijama.

RUSKA FFEDERACIJAUstavom Ruske Federacije garantuju se prava i slobode gra-

|ana u vezi sa slobodom savesti i veroispovesti, u skladu sa me-|unarodnim pravnim standardima. Sloboda i prava ~oveka i gra-|anina mogu se ograni~iti saveznim zakonom samo ako je to neop-hodno radi za{tite osnova ustavnog poretka, morala, zdravqa,prava i zakonskih interesa drugih lica, obezbe|ewa odbrane ibezbednosti zemqe. U slu~aju da to protivure~i wihovim ube|ewi-ma ili veroispovesti, gra|anima RF Ustavom se daje pravo da voj-nu slu`bu zamene alternativnom civilnom slu`bom. Zakonom oslobodi savesti i verskim zajednicama, iz 1997. godine, predvi-|eno je da vojne komande, uvaàvaju}i ograni~ewa vojnih pravila,ne spre~avaju u~e{}e pripadnika vojske na bogosluèwima i dru-gim verskim obredima i ceremonijama.

Zakonom o statusu pripadnika vojske, iz 1998. godine, reguli-sano je da pripadnici vojske u slobodno vreme imaju pravo da u~e-stvuju na bogosluèwima i religijskim ceremonijama, ali da nemajupravo da izbegavaju obaveze vojne slu`be na osnovu religijskih opre-deqewa, te da koriste svoj slu`beni poloàj radi propagirawa ate-isti~kih ili religijskih ideja. Tim zakonom se isti~e da dràva nijeobavezna da udovoqava potrebama pripadnika vojske vezanim zawihova religijska ube|ewa i za provo|ewe religijskih obreda.

Obnova rruske dduhovnostiMinistarstvo odbrane RF u vi{e naredbi obavezuje organe

i referente zaduène za vaspitni rad da u interesu vaspitawaqudstva obnove ruske duhovnosti i tradicije samopregornog slu-èwa otaxbini i izgradwi ugleda vojske, sara|uju sa religijskimorganizacijama.

U izve{taju koji je po~etkom 1993. godine podnet ministru od-brane Ruske Federacije oceweno je da se pove}ao uticaj religio-znog faktora na moralno-psiholo{ko stawe li~nog sastava i sa-dràj vaspitnog rada u Oruànim snagama Ruske Federacije. Tako-|e, u periodu od 1991. do 1993. godine, prime}eno je interesova-we za religioznu situaciju u armiji, snage zainteresovane za poja-~awe uticaja inostranih protestantskih crkava na osobqe Oruà-nih snaga Rusije.

Na osnovu anketiranih 2.000 lica, podaci o religioznostipripadnika vojske RF, iz 1993. godini, bili su slede}i: aktivnivernici – 5 posto; nakloweni veri – 22 posto; oni koji se koleba-ju izme|u vere i ateizma – 35–40 posto; ateisti, ali oni koji se neizja{wavaju protiv religije – 24 posto i ateisti – 5 posto. Premaveroispovesti struktura je slede}a: a) hri{}ana 85 posto b) mu-slimana – 10 posto v) druge veroispovesti – 5 posto. Od 85 postohri{}ana pravoslavnih je 70 posto, rimokatolika i protestanata10 posto i vankonfesionalnih – 20 posto.

U istom izve{taju zakqu~eno je da je potrebno svestrano vo-diti ra~una o uticaju religioznog faktora na moralno-psiholo-{ko stawe osobqa; razvijati me|usobne odnose sa verskim zajed-nicama radi usavr{avawa vaspitnog rada sa pripadnicima voj-ske; u interesu obezbe|ewa poziva izu~iti broj i pripadnost verivojnih obveznika koji se 1993. godine nisu odazvali izvr{ewu voj-ni~kog duga zbog religioznih motiva; pripremiti orijentaciju ipreporuke za vojsku o me|usobnom delovawu organa vojne upravesa verskim zajednicama.

39

ne klime u vojnim kolektivima, u suzbijawu naru{avawa vojni~kediscipline, iskorewavawa lo{ih me|usobnih odnosa, suicidalnihdu{evnih stawa i drugih negativnih pojava. Pruàti pomo} u pri-premi oficirskog kadra u vezi sa pitawima religijske nadle`no-sti. Razvijati saradwu me|u vojnim i duhovnim {kolskim ustanova-ma po èqi pripadnika vojske da u slobodno vreme organizuju wi-hovu obuku u duhovnim {kolskim ustanovama ili fakultativno uvojno{kolskim ustanovama, obezbediti snabdevawe vernika pri-padnika vojske duhovnom literaturom, crkvenim izdawima, filmo-vima, audio i video materijalima i koristiti mogu}nosti sredsta-va masovnih informacija na podizawe dru{tvenog prestià vojneslu`be.

U socijalnoj za{titi pripadnika vojske i ~lanova wihovih po-rodica svim sredstvima pruìti socijalnu, moralnu i duhovnu po-dr{ku pripadnicima vojske, ~lanovima wihovih porodica, vetera-nima rata, rada i Oruànih snaga, iskoristiti pomo} pravoslav-nog sve{tenstva u psiholo{koj rehabilitaciji vojnika koji su zado-bili rawavawa i traume, pruàti saradwu u organizaciji pastir-skih poseta sve{tenika pravoslavnim vernicima koji se nalaze nale~ewu u bolnicama, sprovoditi zajedni~ke blagotvorne akcije iritualne poduhvate radi pruàwa pomo}i porodicama poginulihvojnika i starati se o nepunoletnoj deci pripadnika vojske, osta-loj bez roditeqa koji su poginuli prilikom ispuwavawa vojni~kihobaveza.

U realizacija religioznih potreba pripadnika vojske koor-dinirati zajedni~ke napore za za{titu prava i sloboda pripadni-ka vojske i ~lanova wihovih porodica na slobodu veroispovesti iomogu}iti sve{tenstvu da uz saglasnost sa komandom vojnih jedini-ca pose}uje pripadnike vojske.

Za obnavqawa kulturnih gra|evina koristiti vojnike armijei flote, koji su dobrovoqno izrazili èqu da u slobodno vremepruè pomo} Ruskoj pravoslavnoj crkvi u restauraciji, remontu iobnavqawu hramova i drugih kultnih institucija. Grobove poginu-lih vojnika treba dostojno odràvati.

U Sporazumu se zakqu~uje da }e saradwa Ministarstva od-brane Ruske Federacije i Ruske pravoslavne crkve sluìti boga-}ewu duhovnog i moralnog ìvota vojnih kolektiva, doprineti vas-pitawu pripadnika vojske i ~lanova wihovih porodica u duhu qu-bavi prema otaxbini, spremnosti za wenu za{titu, razvoju milo-sr|a i ~ovekoqubqa, verske tolerancije, gra|anske odgovornostii patriotizma.

Za predsednike Koordinacionog saveta odre|eni su: pred-sednik Sinodskog odseka moskovskog patrijarhata za me|usobnu sa-radwu sa Oruànim snagama i institucijama za za{titu prava, vi-karni episkop Krasnogorski Sava (Volkov) i zamenik na~elnikaGlavne uprave vaspitnog rada Ministarstva odbrane Ruske Fede-racije, general-major A. êrkasov.

Odlukom Svetog sinoda, 1995. godine, usvojen je Ustav Odse-ka moskovskog patrijarhata o me|usobnoj saradwi sa Oruànimsnagama i institucijama za za{titu prava. Odsek je religiozna or-ganizacija (religiozno udruèwe)i sinodska institucija, a wegovrad ne sme do}i u protivure~nost sa zakonodavstvom Ruske Fede-racije i zakonima drugih dràva na ~ijoj teritoriji deluje. Odsekse strogo drì pravoslavnog u~ewa i rukovodi tradicijama i du-hovnim iskustvom Ruske pravoslavne crkve. Zadatak mu je ostvari-vawe me|usobne saradwe Moskovskog patrijarhata sa Oruànimsnagama i institucijama za za{titu prava, koordinacija i prakti~-no ostvarewe pastirskog i duhovno-prosvetiteqskog rada me|upripadnicima vojske, ~lanovima wihovih porodica, te licima li-{enih slobode.

U vojsci Rusije jo{ ne postoje vojni, pukovski sve{tenici, ve}eparhijski, wih 101, koji po blagoslovu nadle`nog episkopa slu-`buju u vojsci. U nekoliko navrata najavqivano je da je spremnojo{ 5.000 sve{tenika za angaòvawe u vojsci Rusije.


tawa pripadnika OS, zadovoqavawa duhovnih potreba, prosve}e-wa i socijalne za{tite pripadnika vojske i ~lanova wihovih po-rodica, obnavqawa poru{enih i izgradwe novih pravoslavnihhramova i kapela. Odnosi se grade na principima saglasnosti sazakonima Ruske Federacije, sagledavawa prava pripadnika vojskena slobodu savesti, prioriteta interesa borbene gotovosti Oru-ànih snaga, uvaàvawa tradicija Ruske pravoslavne crkve.

Me|usobna saradwa vojske i Ruske pravoslavne crkve posta-la je va`na karika u procesu obnove slavnih tradicija ruske ar-mije i flote, pokazala je zna~ajan uticaj na moralno-psiholo{kostawe osobqa i duhovno-moralnu klimu u vojni~kim kolektivima.

Isti~u}i dostignute pozitivne rezultate me|usobne saradwe,patrijarh moskovski i cele Rusije i ministar odbrane Ruske Fede-racije, zakqu~ili su Sporazum o saradwi koji predvi|a razvoj od-nosa prema slede}im smernicama.

Sposobnost nna ppodvig zza ssre}u RRusijeU patriotskom vaspitawu pripadnika vojske razvijati me|u-

sobnu saradwu za obnovu pravoslavnih tradicija ruske armije iflote, podràti vojnike u moralnoj motivaciji za vojnu slu`bu,sposobnost na podvig za sre}u Rusije, pruàti pomo} u komandova-wu vojnih jedinicama (brodova), formirawu moralno-psiholo{kenepokolebqivosti pripadnika vojske u borbenim uslovima i po-sebnim situacijama, pozvati sve{tenike Ruske pravoslavne crkveda u~estvuju u vojnim ritualima i sve~anostima posve}enim neza-boravnim datumima u istoriji zemqe i Oruànih snaga, razvijatisaradwu me|u vojnim komesarijatima i eparhijama Ruske pravo-slavne crkve u postupku vaspitawa predvojni~ke omladine odgova-raju}im odnosom prema vojnoj slu`bi.

U moralnom vaspitawu i duhovnom prosve}ivawu pripadnikavojske koristiti duhovno-moralni potencijal Ruske pravoslavnecrkve, koristiti uticaj sve{tenika u procesu ozdravqewa moral-

40 1. januar 2008.


Rimska kurija vodi posebnu brigu o verskom ̀ ivotu rimokatolika uoruànim snagama, vojsci i policiji, odnosno o osobama koje sustalno ili na odre|eno vreme u vojnoj slu`bi. U ratu i u vreme op-{te mobilizacije to se posebno pove}ava.

Pitawem duhovne brige za vojnike bavio se Drugi vatikanskisabor. U dekretu Hristus Dominus o pastirskoj slu`bi biskupa, go-vori se i o „vojnom vikarijatu“ koji, prema mogu}nostima, trebaosnovati u svakom narodu „budu}i da du{obri`ni{tvo vojnika,zbog posebnih okolnosti wihova ìvota, zahtijeva posebnu brigu“.Ekumenski sabor izraàva puno razumevawe i po{tovawe premavojni~koj slu`bi u podràvawu mira: „Oni pak koji sluè}i ota-xbini vr{e vojni~ku slu`bu neka se smatraju slu`benicima bez-bednosti i slobode naroda, i ako ispravno vr{e tu du`nost, istin-ski doprinose u~vr{}ivawu mira“.

Propisom o duhovnoj brizi za vojnike, koji je doneo rimskipapa, predvi|eno je da se umesto vojnih vikarijata u vojskama mogukonstituisati vojni ordinarijati i tako nazvati. To nije samo pukapromena naziva, ve} su{tinsko izjedna~avawe vojnih ordinarijatasa biskupijama, {to zna~i da predstavqaju posebna crkvena podru-~ja sa sopstvenim statutima, u kojima se odredbe ovog propisa (kon-stitucije) preciznije odre|uju, po{tuju}i sklopqene ugovore izme|uRimokatoli~ke crkve i dràve, u kojoj postoje. Na ~elu Vojnog ordi-narijata je ordinarij, koji je u ~inu biskupa i uìva sva prava iobaveze dijecezanskih biskupa (eparhijskih episkopa), ukoliko pri-roda stvari ili posebni statuti ne odre|uju druga~ije.

VOJSKE ZEMAQA SA VE]INSKIMRIMOKATOLI^KIMSTANOVNI[TVOM

ODGOVOR NA PPOTREBEDRU[TVAMora se priznati da se Rimokatoli~ka crkva premadu{ebri`ni{tvu u oruànim snagama odnosi sa velikom pa`wom,pravovremeno odgovaraju}i na aktuelne dru{tvene potrebe.Imaju}i u vidu da vojnici predstavqajuposebnu socijalnu kategoriju i da ìveu posebnim okolnostima, uo~ava sepotreba za konkretnim i specifi~nimoblikom du{ebri`ni{tva, bilo da se radi o dobrovoqcima ili o onima koji se po zakonu na odre|eno vreme pozivaju u vojsku.

Rimokatoli~ka crkva deklari{e svoju ulogu u savremenom svetukao borbu za izgradwu i o~uvawe mira. Prema tome, vojnicipredstavqaju „slu`benike bezbednosti i slobode naroda“ i„ako ispravno vr{e tu du`nost, istinski doprinose utemeqewumira“. To nalaù i velike promene koje su se dogodile, ne samo

{to se ti~e vojni~kog zanimawa i posebnih ̀ ivotnih uslova u vojsci,ve} i s obzirom na op{ti stav i razumevawe dana{weg dru{tva pre-ma su{tini i zadacima oruànih snaga u qudskoj zajednici.

Papa Jovan Pavle Drugi je marta 1986. godine doneo propiso duhovnoj brizi za vojnike, Spirituali militum curae (SMK). Rimokato-li~ka crkva tvrdi da taj novi crkveni zakon o vojnom du{ebri`ni-{tvu ostavqa na snazi dosad vaè}e zakone, i na odgovaraju}i na-~in ih obnavqa, kako bi dali boqe rezultate. Budu}i da broj rimo-katolika koji se obavezuju na vojnu slu`bu nije u vojskama svih ze-maqa podjednak i da se uslovi u pojedinim zemqama medusobnorazlikuju, zakoni ne mogu za sve narode da budu isti. Vatikan jepropisao (utvrdio) samo op{te odredbe koje vaè za sve vojne or-dinarijate, koji su se ranije nazivali vojnim vikarijatima. U okvi-ru tog op{teg zakona, za svaki vojni ordinarijat u odre|enoj zemqiVatikan donosi poseban statut.

PAPSKA KKONSTITUCIJANakon dono{ewa papske konstitucije 1986. godine, Rimoka-

toli~ka crkva potpisala je ugovore o vojnim ordinarijatima sa Bo-livijom, Brazilom, Venecuelom, Poqskom, Ma|arskom i Hrvatskom.

41


VOJNI BBISKUPPapa imenuje vojnog ordinarija ili postavqa, odnosno potvr-

|uje pravno predloènog kandidata. Ovo je veoma osetqivo pitawe,jer prema kanonima prilikom izbora biskupa papa slobodno ime-nuje biskupe, tako i vojnog ordinarija, odnosno postavqa ili potvr-|uje kandidata koji je zakonito predloèn. Prema tome „nikakvaprava ni povlastica izbora, imenovawa, predlagawa ili odre|i-vawa biskupa“ ne postoje. Me|utim, u ponekim slu~ajevima gra|an-ske vlasti su zadràle odre|eni na~in u~estvovawa pri imenovawubiskupa, posebno vojnih. Sada postoje tri na~ina imenovawa vojno-ga ordinarija: prilikom imenovawa papa ne pita za mi{qewe dr-àvne vlasti; pre imenovawa pita za mi{qewe nadle`ne dràvnevlasti o mogu}em kandidatu ili o kandidatu koji je ve} izabran ili}e nakon {to je papa odabrao trojicu kandidata, dràvne vlastiizabrati jednoga od wih koga }e imenovati za vojnog biskupa.

U Nema~koj je predvi|eno da papa imenuje vojnog biskupa na-kon dogovora sa Vladom zbog odre|ivawa pogodne osobe, u Italijicrkvene vlasti predlaù vojnog biskupa, koga je papa izabrao, aitalijanska vlast ga imenuje, u [paniji kraq predlaè papi imekandidata za vojnoga biskupa.

U imenovawu vojnih biskupa praksa je veoma razli~ita. Zbogspecifi~nosti vojnih ordinarijata i potrebe bliske saradwe s dr-àvnim vlastima, rimski papa ponekad uzima u obzir mi{qewe dr-àvnih vlasti prilikom imenovawa vojnih ordinarija i preovlada-va na~in odre|ene vrste dogovora o kandidatu za vojnoga biskupa.

Vojni ordinarij se osloba|a svih drugih du{ebri`ni~kih slu-`bi da bi mogao da se posveti du{ebri`ni{tvu u vojsci u potpuno-sti, osim ako posebne okolnosti dràve ne nalaù druga~ije. Iz-me|u Vojnog ordinarijata i drugih delova Rimokatoli~ke crkve tre-ba da postoji blisko zajedni{tvo i slo`na saradwa u du{ebri-`ni{tvu.

VOJNI OORDINARIJATVojni ordinarij pravno pripada Biskupskoj konferenciji one

dràve u kojoj je sedi{te ordinarijata. Jurisdikcija Vojnog ordi-narija je li~na, tako da oni koji pripadaju ordinarijatu podleùtoj jurisdikciji i onda kada se nalaze izvan dràvnih granica;stalna, kako za unutra{we, tako i za spoqno podru~je i sopstvena,ali zajedni~ka s vla{}u mesnog ordinarija, budu}i da osobe kojepripadaju ordinarijatu jesu i ~lanovi one crkve kojoj po mestu sta-novawa ili obredu pripadaju.

Vojna podru~ja i mesta podleù ponajpre jurisdikciji Vojnogordinarija, a na drugom mestu jurisdikciji dijecezanskog biskupa,kad nema Vojnog ordinarija ili wegovih kapelana. U tom slu~aju idijecezanski biskup i ùpnik deluju po sopstvenim ovla{}ewima.

Vojni biskup je obi~no slobodan od drugih zaduèwa odgovo-ran samo za Vojni ordinarijat. Tu du`nost mogao bi da obavqa ipodru~ni biskup, kao {to je slu~aj u Saveznoj Republici Nema~koj,Holandiji i na odre|eni na~in u Belgiji i Portugaliji. Tako je, uo-stalom, predvi|eno i Konstitucijom: „Vojni ordinarij mo}i }eistodobno obavqati i slu`bu dijecezanskoga biskupa“.

Sve{tenstvo Vojnog ordinarijata sa~iwavaju oni svetovniili vojni sve{tenici koji su osposobqeni za dobro vr{ewe oveposebne slu`be i uz odobrewe svog ordinarija vr{e slu`bu u Voj-nom ordinarijatu. Biskupi i nadle`ni redovni~ki poglavari du`nisu da Vojnom ordinarijatu stave na raspolagawe dovoqan broj sve-{tenika i |akona, koji odgovaraju za taj zadatak.

Vojni ordinarij, uz odobrewe Vatikana, moè da podigne se-meni{te (bogosloviju) i da polaznike, nakon odgovaraju}eg duhov-nog i pastirskog obrazovawa, rukopoloì za Vojni ordinarijat.

Ko se nalazi pod jurisdikcijom Vojnog ordinarijata? To su voj-nici vernici i drugi pripadnici oruànih snaga ako su na to oba-vezani dràvnim zakonima; ~lanovi wihovih porodica, dakle su-

pruge i deca (pa i punoletna) dokle god ìve u istom doma}instvu;rodbina i posluga koja pripada istom domu; polaznici vojnih {ko-la; oni koji se nalaze ili rade u vojnim bolnicama, stara~kim do-movima ili sli~nim ustanovama; svi vernici oba pola, pripadni-ci vojni~kih zajednica ili ne, koji vr{e stalnu slu`bu dodeqenu imod Vojnog ordinarija ili uz wegovu saglasnost.

U posebnim statutima, po{tuju}i postoje}e ugovore sklopqeneizme|u Vatikana i dràva, odre|uje se slede}e: gde }e biti crkvaVojnog ordinarija i wegova kurija; da li je potreban jedan ili vi-{e generalnih vikara i koje druge slu`benike kurije vaqa imeno-vati; sve {to se ti~e crkvenog poloàja Vojnog ordinarija i osta-lih sve{tenika i |akona dodeqenih Vojnom ordinarijatu za vremei pri napu{tawu wihove slu`be, kako postupiti u slu~aju sedis va-cantis vel impeditae („kad je stolica prazna“ ili „kad je stolica za-prije~ena“); {ta odrediti o pastoralnom ve}u, kako za Ordinari-jat, tako i za mesni nivo, po{tuju}i odredbe Crkvenog zakonika;koje kwige o deqewu sakramenata te o stawu osobqa vaqa voditi uskladu sa op{tim zakonima i propisima Biskupske konferencije.

Danas u svetu postoje 33 vojna ordinarijata (SAD, Kanada,Argentina, Bolivija, Brazil, Kolumbija, Venecuela, Paragvaj, Pe-ru, Filipini, île, Ekvador, Australija.., itd), od kojih 12 u Evro-pi (Italija, [panija, Portugalija, Nema~ka, Poqska, Francuska,Velika Britanija, Holandija, Belgija, Austrija, Ma|arska, Hrvat-ska). Hrvatski ordinarijat je trenutno najmla|i. Brazilski i vene-cuelanski su osnovani samo za oruàne snage, dok je bolivijskinadleàn i za policijske slu`be.

AUSTRIJA Prema saveznom zakonu Austrije svako ima pravo na slobodu

veroispovesti, {to podrazumeva da svako ima pravo da svoju veruispoveda samostalno ili u zajednici sa drugima, javno ili privat-no, preko bogosluèwa, verske nastave, negovawa verskih obi~ajai drugo. To pravo obuhvata i slobodu pojedinca da promeni veru.

Sloboda veroispovesti i savesti predstavqaju nedodirqivevrednosti dràvne zajednice, koje vaè i u okviru austrijske voj-ske. Sloboda veroispovesti moè biti ograni~ena samo prema za-konu, a u interesu javnog reda, mira i sigurnosti, za{tite zdravqai morala ili prava i sloboda drugih.

U okviru vojske Austrije organizovane su rimokatoli~ka ievangelisti~ka vojna sve{teni~ka slu`ba, koje me|usobno sara|u-ju. Za ostale veroispovesti ne postoji organizovana posebna ver-ska slu`ba ali wihovi pripadnici mogu slobodno i dobrovoqnoobavqati svoje verske obi~aje izvan vojske u okviru svojih verskihzajednica – u hramovima ili privatno. U Austriji postoje verskiobjekti razli~itih religija, prema tome i pravoslavni. ParohijeSrpske pravoslavne crkve postoje u Be~u, Gracu i Salzburgu i uwima se redovno obavqa bogosluèwe.

Vojno sve{tenstvo u Austriji nosi uniforme i stara se o za-dovoqavawu verskih potreba vojnika koji to èle. Ukupno 17 voj-nih sve{tenika opsluùje vi{e garnizona i brine o ostvarivawuverskih prava lica na slu`bi u vojsci.

Sedi{te biskupije je u okviru Vojne akademije, u V. Noj{tatu.Na vrhu je vojni biskup, zatim dekanatska ̀ upanija pri SMO, deka-natska - ùpanija pri komandi Prvog korpusa, dekanat – ùpanijapri komandi Drugog korpusa, vojne ùpanije na Terezijanskoj vojnojakademiji i Podoficirskoj akademiji, pet vojnih ùpanija pri ko-mandi (V K) D. Austrije, vojne ùpanije pri V K G. Austrije, {tajer-ske, Burgenledna, Koru{ke, Salzburga, Tirola i Volarberga.

Vojni sve{tenik stoji na raspolagawu vojnicima za sve vremevojnog roka i u svako doba dana, po svim privatnim i slu`benimpitawima. Otvoreni ili poverqivi razgovori sa sve{tenikom vo-de se u pauzama ili posle nastave (obuke), koji, po izraènoj ̀ eqi,odmah pristignu.

42 1. januar 2008.


Za potrebe vojnika rimokatolika i evangelista postoji zajed-ni~ka slu`ba verskog zbriwavawa putem telefonskog razgovora,koja radi dan i no}. Vojnici mogu na taj na~in da anonimno i bes-platno razgovaraju sa sve{tenikom o problemima, brigama, stra-hu i krizama.

Osim toga, vojni sve{tenici obavqaju redovne slu`be u ka-sarnama ili na ve`bama. Na raspolagawu su za li~no savetovaweili ispovest. Prema èqi vojnika izvode ih u grad na bogosluè-wa i obavqawe verskih obreda.

Veronauka se u vojsci provodi kao sastavni deo nastavnogplana i programa u periodu osnovne obuke vojnika, u prva ~etirimeseca.

BELGIJA Verska prava i slobode oruànih snaga Belgije garantovane

su Ustavom. Odredbe belgijskog Ustava o slobodi veroispovestipreto~ene su i precizirane u odgovaraju}a zakonska akta o oruà-nim snagama i u vi{e pravilskih odredaba i uputstava.

Dominantna vera u Belgiji je rimokatoli~ka (oko 90% stanov-ni{tva), posle we je najvi{e protestanata. Pribliàn odnos za-stupqen je i u oruànim snagama. U vojsci postoji sve{teni~ka slu-`ba za rimokatoli~ku, protestantsku i jevrejsku veroispovest. Svesve{teni~ke slu`be funkcioni{u odvojeno i nezavisno jedna oddruge. U skladu s tim, organizacijskom strukturom na svim nivoima,predvi|ena su formacijska mesta za pripadnike navedenih slu`bi.

Ministar odbrane postavqa ~elnika sve{teni~ke slu`be, ko-ji je ujedno biskup vojne biskupije (po ~inu general) odre|uje brojsve{teni~kih mesta i postavqa vojne sve{tenike, ùpnike glavnihùpanija (po ~inu vi{i oficiri), sve{tenike u parohijama prvog idrugog reda (podoficirski rang).

U posebnim slu~ajevima, tamo gde ne postoji organizovanasve{teni~ka slu`ba, vojnici u danima predvi|enim za bogosluè-we obavqaju molitve u skladu sa kanonima. Bogosluèwa se moguobavqati u lokalnim hramovima, koji se nalaze u pojedinim obla-stima gde je stacionirana vojska.

Na nivou General{taba postoje dva biskupa, jedan rimokato-li~ki, u ~inu generala, i jedan protestantski, u ~inu pukovnika.Organizacijom je predvi|eno da u svakoj brigadi postoji sve{te-nik, mada je u belgijskim oruànim snagama mawak tog kadra.

U svakoj vojnoj bazi ili izdvojenom vojnom objektu ve}ih raz-mera postoje hramovi, odnosno kapele. Uobi~ajeno je da u sme{taj-nim objektima bataqona postoji kapela, odnosno prostorija zamolitvu i versku slu`bu.

Sekte ne postoje u vojsci i nemaju poseban status.U pogledu ishrane, rimokatoli~i nemaju posebna ograni~ewa.

Me|utim, propisima je regulisano da se muslimanima (a wih je sveve}i broj) i pripadnicima drugih „verskih mawina“, na wihov zah-tev, hrana priprema u skladu sa na~elima vere koju ispovedaju. Zajevrejsku veroispovest postoje posebna pravila.

Oruàne snage slave one verske praznike koji su zajedni~kiza rimokatoli~ku i protestantsku veru (Uskrs i Boì}), budu}i dasu oni i dràvni praznici, to ne predstavqa poseban problem zaorganizaciju ìvota i rada u jedinicama.

U {kolama za podoficire predvi|aju se kursevi iz veronau-ke. Tako|e, veronauka se moè organizovati za vojnike (~etiri da-na) i za ostale pripadnike vojske.

ITALIJAPrvo kanonsko ure|ewe vojne biskupije u Italiji po~iwe 1.

juna 1915. kada General{tab po~iwe da mobili{e vojne kapela-ne. Juna 1925. godine Vatikan je formirao Vojnu biskupiju u Ita-liji, koja je od marta 1926. godine ugra|ena u Ustav Italije. Na-~ela dogovorena prilikom osnivawa Vojnog ordinarijata u Ita-

liji, 6. juna 1925, tokom vremena vi{eputa su prilago|avana novim crkvenim idràvnim propisima (posebno 1935. i1940. godine).

Nakon {to je papa doneo propis Spi-rituali militum curae, aprila 1986. godine,koji reguli{e nov na~in funkcionisawavojnih biskupija, po{tuju}i zahteve uni-verzalnih normi i nacionalne situacije,avgusta 1987. godine odobren je sada{wistatut Vojne biskupije Italije.

U ugovoru izme|u Republike Italijei Rimokatoli~ke crkve o vojnom du{ebri-`ni{tvu garantuje se da pripadnost oru-ànim snagama, policijskim slu`bama idrugim sli~nim slu`bama „ne sme bitirazlog bilo koje prepreke u vr{ewu ver-ske slobode i u ispuwavawa bogoslu`nihdelatnosti katolika“. Tu du{ebri`nostosiguravaju crkvene osobe koje imenujunadle`ne italijanske vlasti na predlogcrkvenih vlasti, prema pravnom reguli-sawu, potrebama u qudstvu i na~inu kojije dogovorno ustanovqen izme|u crkvenihi dràvnih vlasti.

Vojna biskupija je formirana premakanonima i propisima radi organizacijei funkcionisawa verske slu`be u OSItalije u skladu sa rimokatoli~kom vero-ispove{}u. Dekretom od 24. februara1987. Ministarstvo unutra{wih poslovapriznato je u dru{tvu, kako u crkvenimkrugovima, tako i u gra|anstvu. Vojna biskupija teì da se, na spe-cifi~an na~in, ujedini sa posebnim crkvama, koje egzistiraju uItaliji i ~ije vere obitavaju na ovim prostorima, da bi i one bi-le uvr{tene u deo vojnog saveta.

Ko sve pripada vojnoj biskupiji? Kao i u svim drugim vojnimordinarijatima rimokatolika: vojna lica; civilno osobqe podre-|eno vojnoj administraciji; delovi pripadnika vojske na stalnojslu`bi; bra~ni parovi i wihova deca koja ìve u zajednici sa wi-ma, bez obzira na to {to su punoletni, te osobe koje ìve sa wimau istoj ku}i; slu`be u Palati Kvirinala (Palata predsednika Ita-lije) i rezidencije dràve; pitomci vojnih {kola i akademija; voj-nici katolici drugih zemaqa, nastaweni i koji rade u Italiji, akoji nemaju svog vojnog kapelana; vernici, sve{tenici, ~lanoviustanova ili apostolskih dru{tava, svetovwaci koji obavqaju slu-`bu u Vojnoj biskupiji. Me|u wima su i sve{tenici saradnici, ~a-sne sestre posve}ene u vojnim bolnicama i ~lanovi asocijacijePASFA.

Vojnog biskupa imenuje papa na osnovu procedure i modelausagla{enih od 18. februara 1984. i wemu se ne poveravaju drugedu`nosti koje mogu da ograni~e wegove aktivnosti u Vojnoj biskupi-ji. On izve{tava svoju pretpostavqenu komandu o svemu, na osnovupostoje}ih zakona i pravila koja su na snazi u Italije. Vojni bi-skup je ~lan Episkopalne konferencije Italije. Moè da prisu-stvuje skupovima Regionalne konferencije, kada se oni ti~u wegoveslu`be.

Glavna crkva Vojne biskupije je hram svete Katarine, od Sije-na do Mawanapolija, u Rimu. Za sada Biskupija ne raspolaè sve-{teni~kim {kolama, stoga kapelani neguju svoj sve{teni~ki pozivprevashodno me|u svetovwacima. Posebna pa`wa posve}uje se se-minaristima vojne slu`be i mladima koji èle da se posvete ta-kvom poslu.

43


Zanimqivo je italijansko iskustvo prema kome kandidati zasve{teni~ki poziv poti~u, prvenstveno, iz vojne sredine. Naime,oni koji èle da se pripreme za slu`bu kapelana, upu}uju se na{kolovawe ali pre toga potpisuju ugovor.

Zbog nedostatka kapelana i razli~itosti lokalnih zahteva zarad u Vojnoj biskupiji mogu se angaòvati sve{tenici izvan vojske.Potrebna im je saglasnost wihove biskupije, odnosno biskupa, na-kon ~ega sklapaju ugovor sa Vojnom biskupijom. Kapelan garnizonaje nominovan u Vojnoj biskupiji. Ispuwava zadatke koji su u skladusa vojnom propisima.

Kwige ili registri koji se ~uvaju u arhivi Vojne biskupije su:kwiga kr{tewa, kwiga prve evharistije, kwiga krizmawa, kwigabrakova, kwiga pokojnika.

POQSKA U Poqskoj je ve}ina stanovni{tva rimokatoli~ke veroispo-

vesti, ali ima protestanata, pravoslavnih i drugih. U poqskoj voj-sci postoji sve{teni~ka slu`ba za rimokatolike, protestante ipravoslavne. Poqska je, razume se, potpisala ugovor sa Rimokato-li~kom crkvom – konkordat, kojim su ustanovqena samo bitna na~e-la o Vojnom ordinarijatu. Ugovorom se, izme|u ostalog, vojnim li-cima garantuje mogu}nost slobodnog u~estvovawa na misama nede-qom i verskim praznicima, ukoliko to nije u suprotnosti s va`nimdu`nostima u slu`bi.

Osim rimokatoli~kog postoji i pravoslavni vojni ordinari-jat. Posebnom naredbom o odre|ivawu mesta i funkcionisawapravoslavne vojne slu`be u poqskoj vojsci regulisano je da je on,kao crkvena organizacijska jedinica, kanonski izjedna~en sa osta-lim eparhijama Poqske autokefalne pravoslavne crkve i da ulaziu sastav Oruànih snaga Republike Poqske. Organizacijsku i for-macijsku strukturu pojedinih sastavnih jedinica pravoslavnog or-

dinarijata odre|uje na~elnik General{taba Poqske vojske na zah-tev vojnog episkopa.

Pravoslavna vojna slu`ba realizuje sve du{ebri`ni~ke za-datke u skladu sa kanonima i liturgijskom praksom Pravoslavnecrkve. Samostalna je u izboru i imenovawu lica u svoj sastav, voj-nih sve{tenika svih nivoa i u izboru du{ebri`ni~kog rada i pro-grama. Osnovni ciq joj je du{ebri`ni{tvo nad pravoslavnim voj-nicima i wihovim porodicama, nad civilima zaposlenim u vojniminstitucijama, razvijawe i ja~awe patriotizma, podràvawe kul-turne i prosvetne delatnosti me|u pravoslavnim vojnicima, ja~a-we uzajamnih veza izme|u pravoslavnih i drugih vojnika u duhu to-lerancije i uzajamnog po{tovawa i ekumenizma.

Na ~elu pravoslavne vojne slu`be nalazi se pravoslavnivojni episkop, wegovo preosve{tenstvo Miron, brigadni general,koji disciplinsku vlast ima samo nad vojnim sve{tenicima. Nazahtev vojnog episkopa imenuju se vojni sve{tenici do odre|enihvojnih ~inova, u skladu sa propisima o vojnoj slu`bi profesio-nalnih vojnika. On dostavqa zahteve za imenovawe i razre{ewestalnih, rezervnih i pomo}nih vojnih sve{tenika. Ostvaruje nad-zor nad savesnim izvr{avawem du{ebri`ni~kih obaveza vojnihsve{tenika, u skladu sa kanonima Pravoslavne crkve. Uz dozvolukomandanata pose}uje jedinice u kojima se obavqa pravoslavnaslu`ba za vojnike.

Vojni episkop obezbe|uje du{ebri`ni{tvo pravoslavnim voj-nicima koje su predvi|ene za misije Ujediwenih nacija.

Pravoslavna vojna slu`ba svoje ciqeve realizuje uz pomo}vojnih sve{tenika. U wihove obaveze spada {irewe Boìje re~i. Utom smislu mladost vojnika zahteva posebnu brigu i angaòvawe,imaju}i u vidu u~ewe o zdravim osnovama hri{}anskog ìvota;obavqawe svetih tajni ispovesti, prema potrebama vojnika, a po-sebno uo~i velikih praznika. Ta sveta tajna doprinosi uspostavqa-wu duhovno-psihi~ke ravnoteè vojnika.

Religijski obredi za vojnike u aktivnoj vojnoj slu`bi organi-zuju se u kapelama i prostorijama za molitve i u parohijskim cr-kvama. U posebnim situacijama, u vreme ve`bi i obuke na poligo-nima, obrede obavqaju vojni sve{tenici na mestu koje odredi ko-mandant, u rejonu razme{taja jedinice. Vojni sve{tenici organizu-ju svoju delatnost u sporazumu s komandantima, koji obezbe|uju voj-nicima mogu}nost u~estvovawa u verskom ìvotu.

Du{ebri`ni{tvo vojnih sve{tenika sprovodi se nad vojnici-ma koji su u zatvoru i bolesni, a wihove porodice ih pose}uju. Zna-~ajno je da vojni sve{tenici brinu za siroma{ne porodice ~iji su~lanovi u vojnoj slu`bi, posebno to ~ine u vreme velikih praznika:Boì}a i Vaskrsa, nastojawem da se doprinese harmoniji i jedin-stvu tih porodica.

U toku rata vojni sve{tenici nalaze se sa vojnicima na boj-nom poqu i sluè im bo`jom re~ju i duhovnom utehom.

Komandanti jedinica du`ni su da stvaraju optimalne usloveza realizaciju obaveza vojnih sve{tenika i wihovo nesmetanoobavqawe. Imaju}i u vidu specifi~nost pravoslavnog vojnog du{e-bri`ni{tva – razme{tawe pravoslavnih vojnika po pojedinim je-dinicama u ~itavoj zemqi – saodgovornost za du{ebri`ni{tvo le-ì tako|e i na podru~nim episopima i parohijskim sve{tenicima,koji izvr{avaju sve du{ebri`ni~ke obaveze u tom smislu. Podru~-ni episkop i parohijski sve{tenici obavqaju du{ebri`ni{tvo ujedinicama u kojima nema vojnih sve{tenika. Taj du{ebri`ni~ki po-sao uvek zahteva dobru saradwu s vojnim biskupom. Na~elnik Gene-ral{taba poqske vojske odre|uje posebne propise saradwe vojnihkomandanata sa pravoslavnom vojnom slu`bom.

Pravoslavni ordinarijat u vojsci Poqske predstavqa poseb-nu eparhiju, pravno i kanonski izjedna~enu sa eparhijama Poqskepravoslavne autokefalne crkve (PAPC). Funkcioni{e prema statu-tu koji je usvojen na Svetom arhijerejskom saboru, a nakon prethod-

nog potpisivawa od strane ministra narodne odbrane. Sedi{tePravoslavnog ordinarijata Vojske Poqske je u Var{avi.

Pravoslavnog episkopa poqske vojske imenuje ministar na-rodne odbrane na predlog Svetog arhijerejskog sabora PAPC. Kan-didata za tu funkciju ministru narodne odbrane u ime Svetog ar-hijerejskog sabora predlaè mitropolit. Pravoslavni vojni epi-skop je na ~elu vojne eparhije koja obuhvata teritoriju RepublikePoqske i poseduje prava eparhijskog arhijereja. ^lan je Svetog ar-hijerejskog sabora PAPC. Pravoslavni vojni episkop ima kanonskuvlast nad osobama koje ulaze u sastav vojne eparhije, personalno,koja se odnosi na odre|ene kategorije osoba i ona se ostvaruje za-jedni~ki s podru~nim episkopima. Ukoliko se pojavi prepreka u de-lovawu vojnog episkopa (bolest, penzija i sli~no), obaveze pravo-slavnog vojnog episkopa, do momenta ustoli~ewa novog, obavqaokru`ni vojni sve{tenik – dekan Var{avskog vojnog okruga u spora-zumu sa Svetim arhijerejskim saborom.

Vojni sve{tenici pravoslavne slu`be poqske vojske ulaze ukanonski sastav sve{tenstva PAPC. Na funkciju vojnog sve{tenikapostavqa ih pravoslavni vojni episkop uz saglasnost podru~nihepiskopa. Pravoslavni vojni episkop zahteve u vezi sa postavqa-wem i otpu{tawem iz profesionalne vojne slu`be dostavqa mini-stru odbrane, u sporazumu sa Svetim arhijerejskim saborom. Pra-voslavni vojni episkop pastirstvuje uz pomo} vojnih sve{tenika idirigenata – protopsalta, koji obavqaju sve funkcije u garnizon-skim hramovima ili u iznajmqenim hramovima, u pojedinim mesti-ma ili u slu~aju potrebe na poligonima.

Pravoslavni vojni episkop i vojni sve{tenici mogu da prima-ju vojne ~inove, odlikovawa, prinadle`nosti i penzije na osnovuobavqawa vojne slu`be u skladu sa posebnim propisima. Pravo-slavnom vojnom episkopu pomaè Sekretarijat pravoslavne vojneslu`be poqske vojske. Sudski predmeti razmatraju se prema nor-mama kanonskog prava Pravoslavne crkve.

HRVATSKAU Hrvatskoj je 25. aprila 1997.

osnovan Vojni ordinarijat, Vojna bi-skupija – „Vescovo Ordinario Militareper la Croazia“. Za vojnog ordina-rija imenovan je biskup Juraj Je-zerinac. Nakon ustanovqavawaVojne biskupije otpo~elo se sasistematskim ustanovqavawemvojnih kapelanija.

Godine 1999. objavqen jezbornik dokumenta Vatikana i Re-publike Hrvatske, odnosno normativ-ni osnov prema kome je uspostavqena isprovodi se verska briga za vernike rimokatoli~ke veroispove-sti, koji su u trajnom ili privremenom sastavu vojno-policijskihsnaga u Republici Hrvatskoj. To su slede}a dokumenata: Apostolskakonstitucija Spirituali militum curae („O duhovnoj skrbi za vojnike“);Ugovor izme|u Vatikana i Republike Hrvatske o du{ebri`ni{tvukatoli~kih vernika, pripadnika oruànih snaga i policijskih slu-`bi u RH (1996); Bula o osnivawu Vojnog ordinarijata u Hrvatskoj;Bula o imenovawu vojnog ordinarija; Dekret o potvrdi Statuta(1988); Statut Vojnog ordinarijata u Republici Hrvatskoj i Pra-vilnik o ustrojstvu i delovawu Vojnog ordinarijata u RH (1998).

Prema izjavi biskupa Juraja Jezerinca u vreme rata 1991–1995. bilo je ukqu~eno oko 160 sve{tenika radi verskih potrebavojnika. Ugovor izme|u Rimokatoli~ke crkve i Republike Hrvatskeo du{ebri`ni{tvu katoli~kih vernika, pripadnika oruànih sna-ga i policijskih slu`bi Republike Hrvatske, odnosno ugovor o Voj-nom ordinarijatu, sastoji se od 12 ~lanova. U wemu je dogovoreno

osnivawe Vojnog ordinarijata na ~elu ko-jega se nalazi vojni ordinarij, sa sedi{temu Zagrebu. Vojnog biskupa imenuje papa. Za-tim se navode lica koja potpadaju pod vlastvojnoga ordinarijata, ~lanovi sve{ten-stva, s kojima vojni ordinarij slobodno ko-municira, wihov odnos prema crkvenim idràvnim vlastima, prava i du`nosti Mi-nistarstva odbrane i Ministarstva unu-tarwih poslova.

Vojni biskup sa sedi{tem u Zagrebuima slu`beni naziv – vojni ordinarij zaRepubliku Hrvatsku. On ima sva prava i du-`nosti kao i biskup koji je na ~elu drugihbiskupija, {to zna~i da ima li~nu, redovnui sopstvenu vlast upravqawa (jurisdikci-ju), ali zajedni~ku s vla{}u mesnog biskupa.Vojni ordinarij je ~lan Hrvatske biskupskekonferencije. Ove stavke iz ugovora su ve}regulisane.

Vlast upravqawa vojnoga ordinarijaje redovna i vlastita, {to zna~i da se od-nosi na osobe koje pripadaju vojnom ordi-narijatu, obi~no u granicama pojedine dr-àve. Nekada se ta jurisdikcija moè pro-tegnuti i na osobe izvan vlastite nacije,na primjer kada su vojnici u mirovnom po-slawu u inostranstvu.

Uskla|ivawe mmisionarske ddelatnostiKako je ve} nazna~eno, vojni biskup nije vikar kao {to je to

bio slu~aj pre SMC, kada je upravqao vojnim vikarijatom u ime pa-pe. Nakon pomenute apostolske konstitucije vojni ordinarijatiupravqaju ordinarijatima u sopstveno ime, „ali to ne zna~i da seumawuje wihov podlo`ni odnos prema Rimskom Prosve}eniku“.

Vlast vojnoga ordinarija je sopstvena ali i zajedni~ka (kumu-lativna) s vla{}u mesnoga biskupa, jer osobe vojnoga ordinarijataìve na podru~ju pojedinih ùpa, ~iji su ~lanovi i daqe. Ta dvo-struka pripadnost vernika zahteva dijalog vojnog i podru~nog bi-skupa i uskla|ivawe misionarske delatnosti.

Ustavom Republike Hrvatske garantuje se sloboda savesti iveroispovesti i slobodno javno izraàvawe vere i drugog uvere-wa, te da su sve verske zajednice jednake pred zakonom i odvojeneod dràve: „Verske zajednice su slobodne u skladu sa zakonom dajavno obavqaju verske obrede, osnivaju {kole, u~ili{ta, druge za-vode, socijalne i dobrotvorne ustanove, da upravqaju wima i usvojoj delatnosti imaju za{titu i pomo} dràve“ – ~lan 41.

U Zakonu o odbrani i slu`bi u hrvatskoj vojsci nema odredbio verskim pitawima pripadnika hrvatske vojske.

Hrvatska je prete`no katoli~ka zemqa i jedino je za vojnike –pripadnike katoli~ke vere regulisana briga crkve. U hrvatskoj voj-sci strogo je zabrawen rad svih verskih sekti.

Vojni ordinarijat zaduèn je za organizaciju verskih obredai bogosluèwa i wih provode vojni kapelani, sve{tenici na nivougardijskih brigada koje se nazivaju vojne kapelanije. Oni nisu for-macijski ugra|eni u jedinice hrvatske vojske ve} su odgovorni zaprovo|ewe verskih obreda, bogosluèwa i za{titu vernika.

U ve}ini jedinica nema posebnih prostorija za verske obre-de, ali ordinarijat nastoji da ih obezbedi u svim kasarnama. Ver-ske obrede vojnici katolici obavqaju izvan kasarni.

Hrvatski ugovor o Vojnom ordinarijatu izri~itiji je {to seti~e materijalnih uslova za delovawe Vojnoga ordinarijata. Takose u wemu spomiwu: „doli~no sedi{te vojnog biskupa i wegove ku-rije te prikladna mesta za bogosluèwe“. Ne radi se samo o glav-

44 1. januar 2008.


45


noj crkvi Vojnoga ordinarijata nego i o prikladnim mestima za bo-gosluèwe u kasarnama, vojnim i policijskim {kolama i sredi{ti-ma, te u drugim mestima za posebno okupqawe vojnika i policije.

Za vojnike pravoslavne veroispovesti odre|eno je pet sve-{tenika, po jedan u svakoj eparhiji, koji brinu za vojnike pravo-slavce. Oni mogu do}i po pozivu u kasarnu i razgovarati sa vojni-kom. Ovi sve{tenici ne prisustvuju sve~anostima u kasarnama.

Sve{tenici – vojni kapelani prisustvuju svim sve~anostimakoje se organizuju u jedinicama hrvatske vojske (dràvni praznici,Dan HV, dani jedinica, polagawe zakletve i sli~no) i vode mise utim prilikama. Jednom godi{we predstavnici svih rodova i vido-va hrvatske vojske i policije prisustvuju bogosluèwu - misi u Ma-riji Bistrici (glavno mesto za ove prilike u Hrvatskoj), koju sluìvojni ordinarij Juraj Jezerinac. Tako|e, jednom godi{we, pred-stavnici hrvatske vojske i policije odlaze u Lurd (Francuska), namisu koja je zajedni~ka za sve katolike u Evropi.

Zagarantovana ttajnost rrazgovora

Vojnik ima pravo da traì razgovor sa sve{tenikom – vojnimkapelanom u kasarni i on garantuje tajnost razgovora. Verski pra-znici se ne obeleàvaju u kasarni, postrojavawem jedinica, ve} sevojnici pu{taju ku}i ili izlaze u grad.

FRANCUSKA Najnoviji propis o regulisawu posebnog statusa vojnih sve-

{tenika u francuskoj vojsci je dekret od 16. marta 2005, koji jedoneo predsednik Republike @ak [irak. Wime je propisano davojni sve{tenici obezbe|uju „religioznu podr{ku“, odnosno brinuse o verskim potrebama pripadnika sistema odbrane, razume se,samo onih koji za to izraze èqu i na mestima gde komande i jedi-nice izvr{avaju svoje misije. U navedenom dekretu istaknuto je dakomande mogu konsultovati vojne sve{tenike iz domena wihove kom-petencije, to zna~i u vezi sa verskim pitawima u jedinici. Mogu,zna~i ne moraju.

Vojni sve{tenici sluè po ugovoru i izjedna~eni su sa ofici-rima. Mogu da dobiju zvawe glavnog vojnog sve{tenika, pomo}nikaglavnog vojnog sve{tenika ili regionalnog vojnog sve{tenika, o ~e-mu odluku donosi ministar odbrane. Uslovi za prijem vojnih sve-{tenika u vojsci Francuske sli~ni su uslovima u drugim armijama.Da bi bio imenovan u ~in vojnog sve{tenika, potrebno je: da imafrancusku nacionalnost, da je uredno regulisao vojnu obavezu, danema nikakvu napomenu u sudskoj evidenciji koja bi bila nespojivasa vr{ewem funkcije vojnog sve{tenika, da pokaè sposobnostipotrebne za vr{ewe funkcije, da ima diplomu sredwe {kole ilineki ekvivalent tome koji postoji na listi utvr|enoj odlukom mini-stra odbrane.

Svaka veroispovest u francuskoj vojsci, u skladu sa svojimpravilima organizacije, predlaè kandidata za glavnog vojnog sve-{tenika, koga imenuje ministar odbrane. Ostale sve{tenike ime-nuje ministar odbrane na predlog glavnog vojnog sve{tenika wiho-ve veroispovesti. Prema ministarskoj odluci o nominaciji vojnihsve{tenika poverava im se ~in vojnog sve{tenika i, ako se ukaèpotreba, zvawe koje odgovara izvr{enim funkcijama.

Za vojne sve{tenike predvi|eno je napredovawe po e{elo-nima koje se odvija po stare{instvu. Glavni vojni sve{tenici, po-mo}nici glavnih vojnih sve{tenika i regionalni vojni sve{tenici~uvaju, u slu~aju potrebe, u li~nom svojstvu, oznaku koju koristekao vojni sve{tenici sve dok ne dobiju e{elon koji sadrì baremistu oznaku.

Vojni sve{tenici potpisuju anga`man u svojstvu zdravstveneslu`be armija. Ugovori vojnih sve{tenika su na odre|eno vreme imogu da se obnavqaju do ograni~ewa starosti ~ina. Po~etni ugo-vor, u trajawu od dve godine, postaje definitivan po isteku prob-nog perioda od {est meseci tokom kojeg svaka od strana moè pre-kinuti ugovor, jednostrano, bez prethodnog obave{tewa, i nije du-`na da iznese motive svoje odluke. Ovaj probni period moè bitiadministrativno jednom obnovqen, iz zdravstvenih razloga, ilizbog nedovoqnog prilago|avawa na funkcije.

Kasniji ugovori se potpisuju minimalno na dve godine, a mak-simalno na osam godina. Oni, me|utim, mogu biti i kra}i da bi seodrào kontinuitet u slu`bi do ograni~ewa starosti. Vojni sve-{tenici koriste odsustva prema statutu koji se primewuje na ofi-cire pod ugovorom.

Vojni sve{tenici zajedno spadaju u nadle`nost: glavnog voj-nog sve{tenika wihove veroispovesti u pogledu pitawa koja se ti-~u wihove veroispovesti; vojne vlasti u pogledu na~ina vr{ewawihovih misija u okviru formacija odbrane. Oni mogu da primenare|ewa samo od komandanata administrativne formacije i ne-maju pravo niti da daju naredbe niti da izri~u kazne. Kazne kojese primewuju na vojne sve{tenike su slede}e: opomena, ukor i osu-da. Statutarna sankcija primenqiva na vojne sve{tenike je ras-kid ugovora, posle mi{qewa anketnog odbora ~iji je sastav datprema slede}em redosledu: general, predsednik; vi{i aktivnioficir, ~lan; sve{tenik postavqen pri {tabu oruànih snaga,~lan; aktivni oficir je izvestilac. On se ne moè birati me|u~lanovima odbora.

Anga`man se moè raskinuti samo na osnovu jednoglasnog mi-{qewa odbora ako vojni sve{tenik ne navr{ava petnaest godinaslu`be. Vojni sve{tenici mogu bili nagra|eni pod istim uslovimakao i oficiri pod ugovorom. Premijer, ministar za unutra{weposlove, bezbednost i autonomiju, ministar odbrane, ministarekonomije, finansija i industrije, ministar za javne funkcije i re-formu dràve, ministar ovla{}en za buxet i buxetsku reformu,te portparol Vlade, zaduèni su, svaki u svom domenu, za sprovo-|ewe sada{weg dekreta koji }e biti objavqen u Slu`benim novi-nama (Journal officiel) Republike Francuske.

46 1. januar 2008.


KANADA Do kraja Drugog svetskog rata nije bio posebno regulisan od-

nos izme|u dràve i verskih zajednica. Sve{tenika u oruànimsnagama Kanade bilo je, sporadi~no, i ranije, ve} u vreme Prvogsvetskog rata. Od avgusta 1945. godine u kanadskoj vojsci reguli{ese pitawe verske slu`be za protestante i rimokatolike i ve} okto-bra meseca iste godine postavqewa dobija 137 protestantskih i162 rimokatoli~ka sve{tenika. Te dve verske slu`be funkcionisa-le su nezavisno jedna od druge, tako da je protestantskih sve{tenikabilo na 1.000 pripadnika vojske te veroispovesti, a rimokatolikana 500. Ove dve slu`be objediwuju se pre petnaestak godina.

Danas u vojsci Kanade ima ukupno 190 vojnih sve{tenika, raz-li~itih veroispovesti (hri{}anske, judaisti~ke, islamske i dru-gih), konfesija, denominacija i kultova, ukupno 25. Na ~elu sve-{teni~ke slu`be je glavni vojni sve{tenik, koji je po ~inu brigadnigeneral. U hijerarhiji sve{teni~ke slu`be slede tri pukovnika, odkojih su Lorens Mekajzak, rimokatolik, i Karl Meklin, anglika-nac, bili u poseti na{oj vojsci u maju ove godine. Tom prilikom, vi-soki predstavnici iz Kanade (osim pomenutih i major Teri êrvik,unijata, Ukrajinac) s ponosom su isticali multikulturalnost i mul-tikonfesionalnost Kanade i wenih oruànih snaga, koja je plodvi{etalasnih emigracija.

Za osposobqavawe vojnih kapelana u kanadskoj vojsci postojeobrazovne ustanove ({kola i centar), koje svi vojni sve{tenicimoraju da zavr{e. Verovatno postoji vi{e razloga zbog kojih Ka-na|ani rado i ~esto svoja iskustva o verskom ìvotu u vojsci pre-nose drugim armijama. U wihovoj sve{teni~koj {koli – centru ospo-sobqavani su pripadnici vi{e evropskih armija, a pozvani smo imi da uputimo svoje predstavnike.

VOJSKE ZEMAQA SAVE]INSKIM PROTESTANTSKIMSTANOVNI[TVOM

ETIKAPOZIVAAko u toku borbe vojnici zarobeneprijateqa, vojni sve{tenici savetuju ih da se prema wemu odnose kao hri{}ani. Ukoliko sami buduzarobqeni, ne smeju ose}ati gnev, ve} moraju sve strpqivo da podnosu i ne odaju nikakvu tajnu. Nesumwivonajve}i problem sa kojim se suo~avajuvojnici jeste kada u toku borbe moraju da ubiju neprijateqa. U takvojsituaciji sve{tenik im moè biti od velike pomo}i.

47


VELIKA BBRITANIJA U oruànim snagama Velike Britanije najbrojniji su pripad-

nici hri{}anske veroispovesti ali sa 25 razli~itih konfesija iorijentacija. Najvi{e je pripadnika anglikanske i katoli~ke cr-kve, a ima izvestan broj i pravoslavnih. Od ostalih veroispove-sti postoje pripadnici islamske, hindu, budisti~ke i jevrejske ve-roispovest, a u oruànim snagama je i znatan broj sika.

Verska opredeqewa britanskih dràvqana, odnosno wihovapripadnost nekoj religiji nisu prepreka da oni koji èle mogu do-biti bilo koji posao u oruànim snagama. Me|utim, poslovi~niengleski tradicionalizam i daqe nalaè, {to je nepisano pravi-lo staro nekoliko vekova, da se na visoke komandne du`nosti po-stavqaju oficiri iz najmawe tre}e generacije, koja je ro|ena natlu Velike Britanije.

Zbog pada popularnosti vojnog poziva, pre svega u delu popu-lacije iz koje se regrutuju profesionalni vojnici, dakle ne onihkoji imaju uslove da postanu oficiri, Ministarstvo odbrane do-nelo je odluku i pokrenulo projekat sa nazivom „Jednake mogu}no-sti u oruànim snagama” (Equal Opportunities In The Armed Forces).Projekat je sra~unat da pruì iste mogu}nosti i britanskim drà-vqanima iz brojnih etni~kih grupa da dobiju posao profesional-nog vojnika. U vojnim {kolama i centrima za obuku, u sklopu kasar-ni, nalaze se anglikanske crkve u kojima su, naj~e{}e, i muzeji je-dinica. Na zidovima su uklesana ili ispisana imena svih pripad-nika jedinica koji su dali svoje ìvote u odbrani interesa VelikeBritanije {irom sveta – hronolo{ki. Tako su u pojedinim crkvamaispisana i imena poginulih Britanaca u operacijama u Bosni (Ko-sovo jo{ nije uneto, bar nismo videli).

Komandnim putem vernici se ohrabruju da praktikuju svoje re-ligije i kada je to mogu}e da praznuju crkvene praznike. Ukolikopojedinci zahtevaju da se dnevno mole u odre|eno vreme, to im seomogu}ava, pod uslovom da ne naru{avaju operativnu efikasnostjedinice.

Post je dozvoqen, ali se vernici mogu na}i u takvim opera-tivnim okolnostima koje zahtevaju fizi~ke napore, tako da prakti-kovawe posta predstavqa odre|eni rizik. Postavqen je ciq da seipak zadovoqe specijalni religijski zahtevi po pitawu ishrane,odnosno posta. U vojnim menzama moè se na}i hrana za islamiste(halal hrana) i Jevreje (kosher hrana), ali se za Jevreje ne garan-tuje da ona moè biti pripremqena po pravilima jevrejske vere.Vernici za vreme izvo|ewa operacija mogu dobiti posnu hranu ihranu halal i kosher, kao na{e suve obroke (vegetarian, halal andkosher operation ration packs).

Muslimanima i sikima dozvoqeno je da nose kratku bradu,ali kada operativna situacija to zahteva, moraju da je obriju. Pi-loti i pripadnici jo{ nekih specijalnosti ne mogu nositi bradu.

Prema podacima do kojih smo do{li od protojereja-stavrofo-ra Tome Markovi}a iz Dortmunda, koji je sve{tenik u armiji Brita-nije sa ~inom majora, verska pitawa su dosta dobro regulisana.

Da bi neko postao vojni sve{tenik neophodno je da najpre za-vr{i teolo{ki fakultet, a potom da se na seminarima i kursevi-ma pri vojsci dodatno obrazuje i obu~i za ovaj osobeni sve{teni~-ki poziv. Obaveze sve{tenika su, najpre, da odràva bogosluèwapraznicima i da vojnicima odrì versku nastavu, {to je jedna vr-sta pedago{kog rada. Na tim ~asovima sve{tenici saslu{aju pro-bleme vojnika, a na narednom ~asu daju odgovore i savete.

48 1. januar 2008.


Sve{tenik je obavezan da ispoveda vojnike. Pre izvo|ewaodre|enih vojnih ve`bi oficiri vojne sve{tenike na sastancimakomandnih struktura pitaju kakvi su problemi i raspoloèwe me|uvojnicima, {ta vojska misli, kakve te{ko}e ima, s ~ime se ne sla-è, o ~emu ih vojni sve{tenici po pravilu realno obave{tavaju. Utoku izvo|ewa manevara i vojnih ve`bi, vojni sve{tenici u pauza-ma pose}uju vojnike i razgovaraju sa wima. Ukoliko neko u toku sa-mih ve`bi od vojnika ima neku duhovnu potrebu i problem, sve{te-nik sa wim obavqa razgovor.

Vojni sve{tenici savetuju vojnike da se, ako u toku borbe za-robe neprijateqa, prema wemu odnose kao hri{}ani. Ukoliko sa-mi budu zarobqeni, ne smeju ose}ati gnev, ve} moraju sve strpqivoda podnosu i ne odaju nikakvu tajnu. Postoji zna~ajna razlika izme-|u vojnog i parohijskog sve{tenika. Kod vojnog sve{tenika osim pa-stirskog, postoji i socijalni rad. Nesumwivo najve}i problem sakojim se suo~avaju vojnici jeste situacija kada u toku borbe morajuda ubiju neprijateqa. Posle oruàne borbe vojnik ima borbu usvojoj glavi i du{i i on ~esto u svojim snovima vidi svog protivni-ka koga sawa i nosi na svojoj savesti. U takvoj situaciji sve{tenikmu moè biti od velike pomo}i, isti~e iz svog sve{teni~kog isku-stva prota Toma Markovi}.

NEMA^KA

Versku slu`bu u vojsci Savezne Republike Nema~ke vodi cr-kva, a podràva je dràva, kao doprinos slobodnoj veroispove-sti u oruànim snagama. Posebna organizacija vojne verske slu-`be zasnovana je na posebnosti vojne slu`be. Svaka religioznazajednica ima pravo za svoje vernike – ~lanove sprovoditi ver-sku slu`bu. Trenutno je u oruànim snagama Nema~ke verska slu-`ba obezbe|ena za vojnike katoli~ke i evangelisti~ke veroispo-vesti, na osnovu ugovora izme|u dràve i crkve. Dràva obezbe-|uje organizacijsku izgradwu verske slu`be u oruànim snagamai snosi wene tro{kove. Dràva i crkva su uzajamno odgovorneza za{titu prava upotrebe religije na dobrovoqnoj osnovi. Ver-ska slu`ba u oruànim snagama Nema~ke podrazumeva se kao du-hovna slu`ba crkve za wene ~lanove. Ona ima zna~ajno mesto uìvotu vojnika.

Dràva ne rukovodi radom sve{tenika u oruànim snagama,zadaci i nadgledawe rada su u nadle`nosti crkve.

Organizacija verske slu`be u Bundesveru je slede}a. Na ~eluje Savet evangelisti~ke crkve, koji, u saradwi sa saveznom vladom,imenuje evangelisti~kog (sve{tenika) biskupa, a on rukovodi ver-skom slu`bom u vojsci. Na nivou vojnoteritorijalnih oblasti na-laze se dekani i to u Kelnu, Hanoveru, Dizeldorfu, Majncu, [tut-gartu i Minhenu, te dekan pri komandi flote, odnosno evangeli-sti~ki popovi po flotilama. Tako|e, organizovana je verska slu-

`ba u nema~kim kontingentima koji su angaòvani u internacio-nalnim mirovnim misijama.

Za pripadnike rimokatoli~ke veroispovesti postoji vojniordinarijat. Papa imenuje vojnog biskupa u Bundesveru, uz dogo-vor sa saveznom vladom. On je odgovoran i rukovodi radom kato-li~ke verske slu`be u oruànim snagama. Na nivou vojnoterito-rijalnih komandi – oblasti nalaze se dekani (Kil, Diseldorf,Minc, [tutgard, Minhen, teritorijalna komanda Istok u Postda-mu, komanda flote). Katoli~ka slu`ba se tako|e obavqa u nema~-kim kontingentima angaòvanim u internacionalnim mirovnimmisijama.

U Bundesveru nije dozvoqeno organizovawe verskih sekti.U garnizonu, velikoj kasarni, postoji kapela za katoli~ku i

evangelisti~ku veroispovest. Ako ne postoji crkva u garnizonu, ni-ti kapela u kasarni, {to je retko, tada se ure|uje prostorija zatrenutno bogosluèwe. Posebno je to karakteristi~no za jediniceBundesvera koje su angaòvane u internacionalnim mirovnim mi-sijama i na brodu. Veliki verski praznici su i dràvni praznici iu skladu sa tim se proslavqaju. U Bundesveru nije organizovanaposna hrana. Verou~ewe se sprovodi u toku nedeqe sa dva ~asa na-stave u popodnevnim – slobodnim ~asovima.

SJEDIWENE AAMERI^KE DDR@AVE Vojni sve{tenici (kapelani) u Oruànim snagama SAD imaju

jako dugu tradiciju. Postoje jo{ od 1775. godine, kada je Kongresformirao takozvani „Korpus vojnih sve{tenika”. U Pravilu koje jeustanovio Kongres SAD, 29. jula 1775. godine, pi{e: „âsni usta-ni~ki kongres sa zadovoqstvom je odobrio po jednog vojnog sve{te-nika za svaki puk... General se nada i veruje da }e se svaki oficiri ~ovek truditi da ̀ ivi i deluje kako prili~i hri{}anskom vojniku,

49

koji brani najdraà prava i slobode svoje zemqe” (general XorxVa{ington – 9. jul 1776).

U ameri~koj vojsci sve{tenici su prisutni od nivoa bataqo-na pa navi{e. Na nivou komandi vidova i Zdruènog general{ta-ba postoje glavni vojni sve{tenici, po ~inu generali, a na niìmnivoima timovi, koje ~ine najmawe jedan vojni sve{tenik (kapelan)i wegov pomo}nik. Vojni sve{tenici su neizostavno angaùju kadajedinica ide na izvr{ewe zadatka.

Bogosluèwa se obavqaju u hramovima, kapelama, koje se na-laze u vojnim bazama, odnosno vojnim objektima ili u terenskimuslovima kada je jedinica na ve`bama ili angaòvana. Komandirisu du`ni da odobre pot~iwenima prisustvovawe bogosluèwima, o~emu oni dobrovoqno odlu~uju, ukoliko to ne uti~e na izvr{avawezadataka.

Koliko je poznato, komandanti i komandiri du`ni su da zahte-ve pot~iwenih za odsustva radi proslavqawa verskih praznikaomogu}avaju. Za vernike koji za to izraze èqu regulisana je po-sebna ishrana u toku angaòvawa jedinica: suvi dnevni obrok, a ubazama svakodnevni meni sadrì vi{e vrsta jela tako da ko èlimoè da posti.

Vojni sve{tenici su ujedno i verou~iteqi i odgovorni su zasprovo|ewe programa verskog obrazovawa, koje se moè izvoditiu bilo koje vreme, pod uslovom da ne ometa izvr{avawe zadataka.

O tradiciji sve{teni~ke slu`be u ameri~koj vojsci govori ~i-wenica da postoji vojni sve{teni~ki muzej. Ameri~ki vojni kape-lanski centar i {kola osnovani su za osposobqavawe vojnih kape-lana jo{ u Prvom svetskom ratu, a sa radom su po~eli 3. marta1918. u Virxiniji. Osniva~ i prvi komandant bio je kapelan Al-dred A. Pruden.

Prostorije za versku slu`bu propisane su i definisanepravilima ameri~ke vojske o sme{taju, a normativni osnov zawihovo postojawe sadràn je u Ustavu SAD. U Poveqi o pravima,amandman I regulisano je: Kongres ne}e usvojiti nikakav zakon uvezi sa uspostavqawem religije ili da zabrawuje po{tovaweiste;„Ustavna sloboda veroispovesti je neotu|iva i sveta, va-`nija od svih qudskih prava” (Thomas Jefferson Virginia Board of Vi-sitors, Zapisnik, 1819). Tako je u Ustavu dràve Va{ington, iz no-vembra 1904. godine, u odeqku o verskim slobodama regulisano:„Apsolutna sloboda savesti u svim domenima verskih ose}awa,vere i molitve bi}e garantovana svakoj osobi, i niko ne}e bitimaltretiran ili uznemiravan zbog vere... Me|utim, sloboda sa-vesti koja je ovim zagarantovana ne}e biti kori{}ena kao izgo-vor za razuzdanost ili opravdawe za postupke koji nisu u skladusa mirom i bezbedno{}u dràve.”

Direktivom Ministarstva odbrane broj 1300.17 propisanasu pravila, procedure i odgovornosti u vezi sa sme{tajem verskeslu`be u okviru vojske. Odlu~uju}a je komandantova odluka u vezisa prostorijama za versku slu`bu, koju donosi nakon konsultacijasa vojnim sve{tenikom odre|ene baze, {tabnim vojnim pravnikom,komandantima jedinica i prvim narednicima.

Propisane su smernice prema kojima slu`be, verski pra-znici i nedeqa treba da budu ispo{tovani u vojsci. Verska ube-|ewa uzimaju se u obzir i u vezi sa posebnom ishranom. Vojna mi-nistarstva vida sastavqaju saop{tewa u vezi sa individualnomverskom slu`bom i vojnim potrebama za regrutaciju, prijavqiva-we u vojsku i ponovno prijavqivawe. Verske oznake ili stvari,koje nisu vidqive ili na bili koji na~in o~igledne, mogu da senose sa uniformom.

Vojni sve{tenik pruà verske, duhovne i moralne savete vo|-stvu tako {to preporu~uje odgovaraju}a re{ewa u skladu sa Prvimamandmanom, direktivama Ministarstva odbrane, instrukcijamaslu`be i misijom vojnih sve{tenika. Isto tako on predlaè alter-nativne na~ine da se iza|e u susret verskim potrebama pojedinacai grupa.


BOSNA I HHERCEGOVINA

Oruàne snage Bosne iHercegovine, {to je zvani~ninaziv vojnih snaga BiH, sastojese iz tri komponente (tri bri-gade), koje su naslednici „tra-dicija” triju oruànih snaga, izperioda 1992–1995: ArmijeRepublike Bosne i Hercegovine,Hrvatskog ve}a odbrane i VojskeRepublike Srpske (prve dve supotpisivawem Dejtonskog spo-razuma transformisane u Voj-sku Federacije BiH). Vrhovnikomandant OS BiH je Predsed-ni{tvo BiH, a daqe u lancu ko-mandovawa slede Ministarstvoodbrane BiH i Zajedni~ki gene-ral{tab BiH sa general-pukovnikom Sifetom Poxi}em na ~elu.

Jo{ je u toku preure|ewe OS BiH kako bi se organizovale pouzoru na oruàne snage ~lanica Natoa. Prema pisawu Nezavisnenovine, Oruàne snage BiH uskoro bi, po informacijama iz Mini-starstva odbrane, trebalo da potpi{u sporazum s predstavnicimavode}ih konfesija, kako bi se u vojsku uveli verski slu`benici.

Takva praksa do sada je postojala samo u Vojsci FederacijeBiH, gde su status vojnih lica imali katoli~ki sve{tenici i imami.U Vojsci Republike Srpske do integracije nije bilo profesional-

50 1. januar 2008.


nih verskih slu`benika, ve} su oni angaòvani po potrebi, naj~e-{}e u sve~anim prilikama.

Kako je planirano, verski slu`benici ~ini}e posebnu jedini-cu za versku slu`bu, koja }e na raspolagawu imati godi{wi buxetod 250.000 evra. Prema sistematizaciji, jedinica bi trebalo dabroji 29 verskih slu`benika iz reda tri najmnogobrojnije konfe-sije, svi }e imati status profesionalnih vojnih lica i bi}e naplatnom spisku Ministarstva odbrane BiH.

Katoli~ki i pravoslavni sve{tenici zva}e se du{ebri`nici-ma, dok }e muslimanski nositi naziv vojnog muftije. Verski slu`be-nici i}i }e na posao kao i svi drugi pripadnici Oruànih snaga,ne}e imati ~inove, ali }e nositi uniforme, a ve} su pripremqenei verske oznake koje }e se nositi na uniformama.

Broj verskih slu`benika koji }e brinuti o duhovnim potreba-ma pripadnika Oruànih snaga uskla|en je sa standardima Natoa,a svi koji to èle, svoje duhovne potrebe mo}i }e da ispune u kape-lama i mesxidima, koji }e biti podignuti u krugu kasarni. Sistema-tizacijom je predvi|eno da verski slu`benici pokrivaju jediniceod nivoa bataqona do zajedni~kog {taba, a posebno se, tvrde uverskim zajednicama, vodilo ra~una o tome da to bude ura|eno{to ekonomi~nije.

IZRAEL U izraelskoj vojsci duhovni~ka slu`ba po~iva na tome da je IDF

jevrejska i demokratska institucija. Stoga je duhovni~ka slu`ba is-kqu~ivo jevrejska, s tim da vojnici drugih veroispovesti imaju pravoda svoje verske potrebe zadovoqavaju, u ~emu im se daje podr{ka.

Na~elnik duhovni~ke slu`be je glavni vojni rabin, koji ima~in brigadnog generala, ~lan je kolegijuma na~elnika General{ta-ba i nalazi se u okviru J-1, personalne uprave, kojom rukovodi ge-neral-major po ~inu.

Kandidati za vojnog rabina obi~no imaju zavr{enu rabin-sku {kolu u civilstvu i onda u vojsci prolaze oficirski kurs

PRIMERI REGULISAWAVERSKOG @IVOTA U VOJSKAMAJO[ NEKIH ZEMAQA SVETA

NI PPRIVI-LEGOVANI,NI DDISKRI-MINISANI

U Ma|arskoj vojsci i Grani~nimjedinicama, zbog specifi~nostizadataka, osnovana je Verska slu`ba,od katoli~kih, protestantskih – reformatorskih, evangelisti~kih i jevrejskih sve{tenika, koji su u obavqawu svojih poslove du`ni da po{tuju samostalnost svake konfesije

(IDF nema vojnu akademiju), a oni koji }e sluìti u borbenim je-dinicama zavr{avaju i dodatne kurseve po potrebi. Zato susvi rabini oficiri. Raspore|eni su u svim jedinicama rangapuk – brigada po jedan, a po potrebi i u bataqonu, s tim {to donivoa voda postoje vojnici, po dvojica na svakom nivou, kojisu pro{li poseban kurs za pomo}nika rabina, i oni vode ra-~una o molitvenom ìvotu jedinice i ispravnosti hrane. Odvojnog duhovnika u IDF traì se da bude dobar duhovnik i do-bar vojnik.

51

MA\ARSKAPravni osnov za uvo|ewe verske slu`be u vojsku Ma|arske

nalazi se u Ustavu, kojim se garantuje nepovredivost qudskih pra-va, {to ukqu~uje i pravo na ispoqavawe verskih ose}awa i upra-`wavawa verskih aktivnosti kao i u Zakonu o crkvama iz 1990. go-dine. Na osnovu toga Vlada Ma|arske je aprila 1994. godine do-nela uredbu da unutar vojne organizacije, za grupno i pojedina~noispovedawe vere i za osigurawe duhovne brige, svaka upisana (re-gistrovana) verska zajednica, crkva ili konfesija, prema potrebivojnika, moè da ima versku delatnost.

U Ma|arskoj vojsci i Grani~nim jedinicama, zbog specifi~no-sti zadataka, osnovana je Verska slu`ba, od katoli~kih, prote-stantskih – reformatorskih, evangelisti~kih i jevrejskih sve{te-nika, koji su u obavqawu svojih poslove du`ni da po{tuju samo-stalnost svake konfesije.

Navedenom uredbom regulisano je da su komandanti Ma-|arske vojske i grani~nih jedinica, ali i ostali ~lanovi Verskeslu`be, obavezni da pomognu i ostale registrovane crkvene za-jednice, kako bi ovi mogli sprovoditi svoja duhovna prava, akopostoji za to potreba vojnika. Delatnost pripadnika Verskeslu`be iskqu~ivo je pod nadzorom crkvenog rukovodstva. Ko-mandanti ne mogu da donose odluku o delatnosti duhovnog ìvo-ta niti naredbu o funkcionisawu, a izuzetak je jedino osigura-we harmonizacije slu`benog reda. Funkcionisawe Verske slu-`be ne sme da remeti vojni~ku delatnost i ne sme da remeti na-stavni proces.

Stvar ppojedina~ne vvoqe vvojnikaPre dono{ewa ove uredbe potpisani su ugovori izme|u vlade

Ma|arske i evangelisti~ke crkve, jevrejske verske zajednice i Va-tikana u vezi sa uvo|ewem verske slu`be u vojsku. Verska slu`ba jeuvedena u vojsku, ali weno upra`wavawe nije obavezno za pripad-nike OS, ve} se sprovodi na principu dobrovoqnosti. Iskqu~ivovojnik ima pravo da odlu~i o kori{}ewu usluga Verske slu`be ilio odbijawu, ali ni zbog prihvatawa ni zbog odbijawa ne sme bitiprivilegovan niti diskriminisan.

Pripadnicima ostalih veroispovesti (pravoslavne, islamskei drugih) dozvoqava se izlazak u grad radi u~e{}a u bogosluèwu uhramovima wihovih verskih zajednica, te da na druge na~ine ispo-qavaju svoja vrska ose}awa. Pri tome, verske aktivnosti treba dausklade sa svojim profesionalnim obavezama. Zbog malog brojapripadnika ostalih veroispovesti, pitawe upra`wavawa wihovih

verskih obi~aja nije posebnonormativno regulisano, ve} seto re{ava od slu~aja do slu~aja,u skladu sa op{tim principimao qudskim pravima.

U ma|arskom dru{tvu imasporadi~nih pojava verskih sek-ti i do sada nije uo~eno wihovoprisustvo u vojsci, pa one nisuzakonski sankcionisane.

Sve{teni~ka i propoved-ni~ka mesta nisu ugra|ena uformaciju jedinica i ustanova,ve} predstavqaju zasebnu slu-`bu. Tako se na nivou Ministar-stva odbrane nalaze tri vrhov-na sve{tenika, rimokatoli~ki,protestantski i jevrejski, koji suodgovorni za organizaciju ifunkcionisawe svojih verskihzajednica u vojsci.

Organizacijom verske slu`be predvi|eno je da na svakih1.000 vojnika bude po jedan sve{tenik, odnosno planirano je 30sve{teni~kih mesta u miru, trenutno je popuweno 27. Po{to suorganizacijom verske slu`be obuhva}ene i Grani~ne jediniceMa|arske, da bi se pokrile sve strukture, pojedini sve{teniciimaju status rezervnih oficira i na osnovu ugovora sa Mini-starstvom odbrane, jedan do dva puta nedeqno, dolaze u kasarnei obavqaju versku slu`bu. Trenutno ima 35 sve{tenika – rezer-vnih oficira. Sve{tenici u stalnom radnom odnosu u vojsci suprofesionalni oficiri sa svim obavezama i pravima koja iztoga proisti~u.

Lideri verskih zajednica na nivou Ministarstva odbrane ima-ju generalske ~inove (rimokatoli~ki general-major, protestantski ijevrejski brigadni general), a sve{tenici na slu`bi u jedinicama iustanovama su potpukovnici i pukovnici. U sistemu komandovawasve{tenici nemaju pravo da se me{aju u odlu~ivawe i rad {tabova –komandi jedinice u kojima obavqaju slu`bu. Oni su direktno pot~i-weni svom verskom lideru na nivou Ministarstva odbrane.

Sve{tenici u vojsci imaju zavr{ene odgovaraju}e fakulteteteologije. Uslovi za prijem sve{tenika u vojsku su slede}i: da je za-vr{io fakultet, da je rukopoloèn (posve}en), da ga je predloìowegov pretpostavqeni u crkvenoj hijerarhiji, da je zdrav i da seMO sloì sa predlogom.

Bogosluèwa su nedeqom ujutru. U svim kasarnama postoji mo-litvena prostorija za bogosluèwa, koja je na odgovaraju}i na~inure|ena i opremqena. Te prostorije mogu da koriste pripadnicisvih verskih zajednica. S obzirom na to {to ve}ina vojnika viken-dom odlazi ku}i, nije obavezno da se slu`ba odràva svake nede-qe, ve} se obavqa po potrebi.

Ukoliko neka ma|arska jedinica odlazi na zadatak u ino-stranstvo (Sfor, Kfor), u wen sastav ulazi i sve{tenik.

Najva`niji verski praznici u Ma|arskoj su Boì}, Uskrs, Danmrtvih, koji su ujedno i dràvni praznici, to jest neradni dani, pave}ina vojnika odlazi ku}i. Zato se oni ne obeleàvaju posebno ukasarnama. Ukoliko se vojnici iz nekih razloga nalaze u kasarna-ma ili na terenu – ve`bi, onda se organizuju odgovaraju}a bogo-sluèwa.

Osim u nekoliko slu~ajeva (Badwi dan, Veliki petak) ne pri-daje se posebna pa`wa posnoj ishrani ili posebnoj vrsti ishrane.Me|utim, upravo zbog toga Ministarstvo odbrane donelo je uredbupo kojoj svaki vojnik moè da traì nov~anu nadoknadu umesto dnev-nog obroka i da se onda hrani u kantini ili u gradu, u skladu sazahtevima sopstvene vere.

S T R A N I M A R M I J A M A

U vezi sa veronaukom u vojsci, od 1992. do 1994. godine, unastavnim planovima i programima bilo je nekoliko tema koje suse bavile istorijom religije i verou~ewem. Uvo|ewem sve{tenikau oruàne snage ovi sadràji iskqu~eni su iz nastavnih planova iprograma i dati u nadle`nost verskih zajednica koje ih sprovode uslobodnom vremenu vojnika, u skladu sa wihovim potrebama i in-teresovawem.

Sva pitawa u vezi sa organizacijom i funkcionisawem ver-ske slu`be u oruànim snagama finansira Ministarstvo odbra-ne. U te svrhe za 2000. godinu izdvojeno je 150.000 forinti (oko600.000 ameri~kih dolara), a za Grani~ne jedinice Ministarstvounutra{wih poslova.

O sspoznaji `̀ivotaIzdvajaju se glavni zadaci Slu`be: da odràva veronauku,

veroispovest, odràvawe mise, bogosluèwe biblijskih i moli-tvenih ~asova; individualno i zajedni~ko du{ebri`ni{tvo; vaspi-tavawe, moralno podu~avawe i spoznaja ìvota; vr{ewe socijal-ne i karitativne delatnosti u vojni~kim zdravstvenim i socijal-nim institucijama; obezbe|ewe tribine poverewa za vojnike;snabdevawe vojnika sa potrebnim stvarima za veroispovest (pri-borima, literaturom, Jevan|eqem, molitvenikom, pesmaricama);obezbe|ewe u~estvovawa na doma}im i stranim hodo~astvenim pu-tovawima; crkvene slu`be za vojnike i wihove ~lanove porodica.

Slu`ba je direktno podre|ena Ministarstvu odbrane i imatri ogranka koja su ravnopravna: rimokatoli~ki, protestantski(reformatorski i evangelisti~ki) i jevrejski ogranak. Glavni or-gan Slu`be je za rimokatolike vojni ordinarijat (episkopat, bi-skupija), protestantske crkve vojni episkopat, a jevrejske – vojnirabinat.

Profesionalni vojni sve{tenici deluju u vi{im vojnim {ko-lama, u vojni~kim kvartovima, kao vojni protojereji (prote), a u vi-{ebrojnim posadama postoje posadni vojni sve{tenici. Broj pro-fesionalnih sve{tenika, koji pripadaju Slu`bi, kako propisujeNaredba, treba tako ustanoviti da na 1.000 pripadnika Oruà-nih snaga bude jedan logorski duhovnik u miru. U ratnim vremeni-ma svakoj brigadi i svakom puku treba osigurati jednog profesio-nalnog ili rezervistu sve{tenika. Slu`ba svoju delatnost obavqau saglasnosti sa crkvenim ~elnicima uz odobrewe Ministarstvaodbrane, na osnovu uredbe o organskom funkcionisawu.

Vojni sve{tenik je obavezan da se pridràva vojnih pravilau skladu sa svojim ~inom i funkcionisawem vojne organizacije.Zbog nepridràvawa vojni~kih pravnih propisa moè da bude po-zvan na odgovornost. Vojni sve{tenik i komandant sara|uju s ci-qem ostvarivawa neometanog rada vojnog organa i Slu`be.

Prema @enevskom sporazumu o `rtvama rata, vojni sve{te-nik ne moè biti poslat u rat, nego je osoba koju, u svim prilika-ma, treba {tedeti i {tititi. Sve{tenik, koji ima oficirski ~in,moè biti pozvan da sluì zbog usavr{avawa obrazovawa, za po-trebe vojne slu`be.

Ugovorom izme|u Ma|arske Republike i Rimokatoli~ke crkveo du{ebri`ni{tvu u Ma|arskim oruànim snagama regulisano jeda se formira Ma|arska vojna biskupija. Vojnog biskupa u Ma|ar-skoj imenuje Sveta stolica, s tim da je pre toga o tome obavestilaVladu, uvaàvaju}i ma|arske zakonske propise i propise o vojni~-koj slu`bi. Vlada u roku od 15 dana moè da uputu àlbu protivkandidata, ako ima neki prigovor politi~kog karaktera.

Vojnog biskupu u poslu pomaè op{ti pomesnik koga su sagla-sno izabrale Ma|arska vojska i Grani~arske jedinice. Za vr{eweslu`be duhovnog pastirstva u Vojnoj biskupiji mogu dobiti zaduè-we sve{tenici i sve{teno-monasi, koji ~ine sve{tenstvo biskupi-je. Po kanonskim propisima sve{tenici mogu u vojnoj biskupiji dase rukopoloè. Sedi{te Vojnog biskupa je u Budimpe{ti. Zadatak

ministra odbrane i ministra za unutra{we poslove je da, uzev{iu obzir mogu}nost dràvnog buxeta za funkcionisawe Vojne bisku-pije, osiguraju materijalne, tehni~ke, nov~ane i personalne uslo-ve. Rimokatoli~ki vojni duhovnici u svojim duhovnim delatnostimapodre|eni su svojim vojnim stare{inama.

Ma|arska evangelisti~ka crkva i Vlada Republike Ma|ar-ske, vo|eni namerom da vojnicima obezbede trajnu versku slu`bu,dogovorili su se u slede}em: da bi osigurali duhovnu brigu za svo-je ~lanove u vojsci Ma|arske, Evangelisti~ka i Reformatorska cr-kva stvaraju zajedni~ku protestantsku vojnu versku slu`bu.

Protestantsku vojnu versku slu`bu nadzire i vodi vojni epi-skop. Zadatak vojnih duhovnika je propoved, predavawe Svete taj-ne i duhovne brige. Vojno ne deluju. Posao obavqaju bez ometawavojnih organa, uglavnom izvan vremena predvi|enog za obuku. Du-hovnu slu`bu vr{e u duhu ekumenizma. Duhovnu brigu vr{e svako-me ko se obrati wima, bez obzira na pripadnost ili ne pripad-nost konfesiji.

Vojnog episkopa imenuje ministar odbrane uz zajedni~ki pred-log doti~nih vlasti crkava. Mandat mu traje do prekida odnosaslu`be, po propisima zakona koji su na snazi.

Episkopsku funkciju reformatorski i evangelisti~ki duhov-nici naizmeni~no popuwavaju. Episkopsko sedi{te je u Budimpe-{ti. Episkopa u wegovom radu pomaè glavni slu`benik (ili ~i-novnik) koji je i wegov zamenik. Ako je episkop reformator, glavnislu`benik mu je evangelista i obrnuto. Po zajedni~kom predlogudoti~nih crkvenih vlasti glavnog slu`benika imenuje ministar od-brane. Prema @enevskom sporazumu vojni duhovnik nije osoba nakoju se ra~una u slu~aju rata.

Duhovnici ii pprofesionalni ooficiriGlavni duhovnici su profesionalni oficiri. Slu`bu duhov-

nog pastira sprovode po crkvenim propisima. Za wih vaè i voj-ni~ki propisi, koji su na snazi. Razmer vojni~kih duhovnika prema

52 1. januar 2008.


53

konfesiji i rasporedu odre|uje me|usobni dogovor Ma|arskeevangelisti~ke crkve i Ma|arske reformatorske crkve. Poredpravnih uslova za prijem u ovu slu`bu potrebna je i saglasnostMinistarstva odbrane.

Prema sporazumu Saveza jevrejskih verskih op{tina u Ma-|arskoj i Vlade Ma|arske Republike o osnivawu Logorskog rabi-nata u vojsci Ma|arske, za jevrejske ~lanove osnivan je Vojni ra-binat. êlnik vojnog rabinata je vrhovni vojni rabin. Vrhovnogvojnog rabina imenuje rukovodstvo SJVOM, s tim {to je prethodnoobavestilo Ministarstvo odbrane, koje u roku od 15 dana moèdati prigovor.

Vojnom rabinu pomaè sekretar koga je rabin izabrao i sakojim je saglasno i Ministarstvo odbrane. U Vojni rabinat, prekorukovodstva SJVOM, a na osnovu dobrovoqnih prijava, ulaze po-mo}ni duhovnici.

Glavni vojni rabin je profesionalni oficir. Wegov ~in seslaè sa ~inovima duhovnika ostalih konfesija. Kako je ~lan kon-fesije, za wega vaè konfesijska pravila, a kao profesionalnioficir podleè vojnim pravilima koja su na snazi. Sedi{te Voj-nog rabinata je u Budimpe{ti. Zadatak Ministarstva odbrane iunutra{wih poslova je da u vaè}em dràvnom buxetu osigurajuVojnom rabinatu materijalne, tehni~ke, nov~ane i personalne po-trebne uslove za delovawe.

EGIPAT U Ustavu Egipta regulisano je da svi gra|ani imaju jednaka

prava u ispovedawu svoje vere, pod uslovom da time ne ugroàvajuprava drugih vernika i religija. Ne postoje posebne odredbe u Za-konu o oruànim snagama Egipta, niti druga normativna akta koji-ma su regulisana verska pitawa u vojsci.

To se naj~e{}e obrazlaè ~iwenicom da je u Egiptu vi{ekon-fesionalno dru{tvo, zato je zadovoqavawe verskih potreba na-merno izme{tena izvan vojske, odnosno izvan kasarni (osim kadasu u pitawu muslimani – primedba vojnog izaslanstva).

Egipat je tradicionalno islamska zemqa, ali u woj su prisut-ne i druge religije. Naime, u Egiptu je 10 posto stanovni{tva pra-

voslavne (Grci i Kopti) i rimokatoli~ke veroispovesti. Me|utim,ve}inu u vojnom establi{mentu i vojni~kom sastavu ~ine muslima-ni, {to se obrazlaè ~iwenicom da vojska nije atraktivna za Kop-te (i Grke), koji ve}inom pripadaju bogatom sloju dru{tva (advoka-ti, lekari i inèweri), te kao vojnici koriste mogu}nost civilnogsluèwa vojnog roka. Na taj na~in je pojednostavqeno ispovedawevere u jedinicama, jer ga praktikuju samo stare{ine i vojniciislamske vere.

U armiji Egipta zabrawene su sekte. U vojsci nema sve{tenika(imama i hoxa), ali svaka jedinica ima odre|enog imama koji dola-zi po pozivu, u vreme verskih praznika i predvodi molitvu u xami-jama, koje su u krugu kasarne. U vreme rata, imami se nalaze u jedi-nicama (kaù na dobrovoqnoj osnovi, {to im nalaè vera).

LIBIJAKuran i Gadafijeva „Zelena kwiga” su jedini merodavni zako-

ni po kojima se re{avaju i sprovode sva verska pitawa u zemqi i uvojsci Libije. „Zelena kwiga” je nastala na bazi u~ewa Kurana.Ona daje smernice za sve sfere ìvota i opredequje dru{tvenetokove, a islamu i tradicionalnim verskim obi~ajima daje poseb-no mesto, po{to su oni glavni kohezioni faktor libijske dràvenakon izvo|ewa revolucije 1969. godine.

Libijsko stanovni{tvo je skoro u celini muslimansko. Samooko 2 posto su rimokatolici. Ostale veroispovesti pripadajustrancima koji ìve u ovoj zemqi. Pravoslavni su Kopti iz Egiptai radnici iz nekoliko pravoslavnih zemaqa: sa prostora biv{eJugoslavije, Gr~ke, Kipra, Rusije i drugih. U Tripoliju postoje dvemale pravoslavne crkve (Koptska i Gr~ka) i jedna rimokatoli~ka, ukojima se obavqaju verski obredi. Ostali rimokatoli~ki hramovii katedrale, sagra|eni u vreme italijanske okupacije, uglavnom suunutra{wom adaptacijom pretvoreni u xamije.

Posle revolucije u Libiji je izra|en veliki broj verskih obje-kata. Svaki kvart u gradu i svako mawe naseqeno mesto ima svojuxamiju. U vojnim objektima nema xamija, ve} vojnici odlaze u onekoje su najbliè kasarni. Petak je dan kada muslimanski vernicimasovno obavqaju verske obrede. To vreme se obezbe|uje ve}inivojnika kao slobodan dan za posetu porodici i obavqawe verskihobreda.

Verske praznike vojnici proslavqaju kao i ostali gra|ani.Za Mali Bajram i Kurban Bajram vojnici dobijaju slobodne dane ine proslavqaju ih u jedinicama. Muslimanski post – Ramazan posteobavqaju}i svakodnevne poslove u jedinicama.

U Libijskoj vojsci nema posebno zaduènih lica za verska pi-tawa. U nekoliko mesta u Libiji postoje verske {kole, to je namen-sko {kolovawe ovog kadra za potrebe dràve.

TURSKATurska je uspostavqawem republike 1923. godine proklamo-

vana kao sekularna dràva u kojoj postoji 99 posto stanovni{tvaislamske veroispovesti.

Prema ~lanu 24. turskog Ustava, svakom gra|aninu zagaranto-vani su pravo i sloboda verovawa, te provo|ewe religioznih ob-reda u verskim objektima, ako se ne naru{ava javni red i mir i akose verske aktivnosti ne koriste u politi~ke svrhe. Sve ove zakonskeregulative odnose se i na pripadnike turskih oruànih snaga.

Za sve dràvqane turske islamske veroispovesti, obaveznoje izu~avawe veronauke (kurana), koja se provodi samo na nivouosnovnog obrazovawa, prema sporazumu iz Lozane (1923. godine).Od toga su oslobo|ene nacionalne mawine drugih veroispovesti(Grci, Jermeni, Jevreji).

Zakonskim odredbama, u Turskoj su zabrawene sve verske sek-te. U turskim oruànim snagama, po formaciji, ne postoje verskislu`benici (hoxe).

S T R A N I M A R M I J A M A

54 1. januar 2008.

rarhije, vojni~kom i duhovnom, pot~iweni su komandantu jedinice inadle`nom verskom stare{ini.

Za prijem u versku slu`bu od sve{tenika se traì visokoobrazovawe, teolo{ki fakultet, jer to kao potrebu name}e obra-zovni nivo pripadnika vojske u savremenim uslovima. Budu}i dadu`nost vojnog sve{tenika podrazumeva mnoge specifi~nosti u od-nosu na druge sve{tenike i propovednike, organizuju se obuka iosposobqavawe na kursevima, kako bi se privikli na posebne zah-teve vojne sredine. Na Zapadu postoje centri i {kole za tu namenu,sa veoma dugom tradicijom (SAD, Kanada), gde se organizuje {kolo-vawe ili kurs za vojne sve{tenike iz drugih armija. Tako je za nasotvorena ponuda za kurseve u Kanadi ili u Gr~koj.

Sve{teni~ka slu`ba obavqa se u verskim objektima u kasar-nama (crkvama, kapelama, za to odre|enim i opremqenim prosto-rijama), a kada za to ne postoje uslovi, u hramovima izvan vojnihobjekata. Prisustvo na verskim obredima, u ve}ini armija, nijeobavezno. Neke od armija imaju organizovanu veronauku koju rea-lizuju u sklopu redovne obuke vojnika, dok se u drugim izu~ava u fa-kultativnom obliku. Proslavqawe verskih praznika u stranim ar-mijama je normativno regulisano. Pripadnicima odre|enih veroi-spovesti omogu}ava se posebna ishrana po pravilima wihove verei na wihov zahtev.

U skladu sa op{tim principima o za{titi qudskih prava, pri-padnicima veroispovesti za koje nije organizovana sve{teni~kaslu`ba u ve}ini armija, dozvoqava se da svoje verske potrebe za-dovoqavaju u hramovima izvan vojnih objekata. Op{te mesto i za-jedni~ki stav svih je da se u vojskama onemogu}i upliv i delovawedestruktivnih i totalitarnih sekti. Humanitarne i mirovne misijeotvaraju novu stranicu sve{teni~ke slu`be u vojsci.

Preko vojni~ke slu`be i poziva moè se uzneti do svetosti ilisrozati do zlo~ina, a vojni sve{tenici u tom smislu mogu da budu ilivaspita~i za svetost ili umiriva~i savesti. Mogu da podsti~u i drèbudnim savest vojnika, tog najsigurnijeg straàra da se ne ~ini zlo inajdubqi izvor da se postupa dobro i odgovorno – savesno.

Autor priloga: Pukovnik doc. dr Borislav D. GROZDI]

VERSKI @IVOT U VOJNOJ SREDINI

IZVORSAVESTIPreko vojni~ke slu`be i poziva moè se uzneti do svetosti ilisrozati do zlo~ina, a vojnisve{tenici u tom smislu mogu da budu ili vaspita~i za svetost ili umiriva~i savesti. Mogu dapodsti~u i drè budnim savestvojnika, tog najsigurnijeg straàra da se ne ~ini zlo i najdubqi izvor da se postupa dobro i odgovorno – savesno.

Ubezmalo svim stranim armijama stvarawe uslova da wihovipripadnici ostvaruju verska prava i slobode se podrazume-va, a verska slu`ba u vojsci predstavqa standard. Na hiqadevojnih sve{tenika raznih veroispovesti postoji u svetu. Usta-vi demokratskih zemaqa po pravilu imaju odredbe kojima se

reguli{e odvojenost crkve od dràve ali i one kojima se garantujesloboda savesti i veroispovesti. Odvojenost crkve od dràve nepredstavqa nepremostivu prepreku da se u vojnim jedinicama orga-nizuje i obezbe|uje du{ebri`ni{tvo. Tako|e, ni multikonfesional-ni ni multinacionalni sastav vojske nije nepremostiva prepreka.

Na osnovu nekolicine predstavqenih i mnogo vi{e sagleda-nih iskustava, o~igledno da je verski ìvot u vojskama zemaqa {i-rom sveta najtemeqnije regulisala i uredila Rimokatoli~ka cr-kva. Kada je re~ o pravoslavnim zemqama, najduù tradiciju i naj-bogatija iskustva u tom smislu imaju gr~ke oruàne snage, koje se spravom name}u kao lider, odnosno nude svoju pomo} i iskustvoostalim pravoslavnim zemqama. S pravom, jer je vi{edecenijskiateisti~ki sistem u kome su ove zemqe egzistirale ostavio velikeposledice. Zanimqivo je iskustvo Rumunije, koja je u relativnokratkom periodu (od 1990) napravila veliki iskorak u regulisa-wu verskog ìvota u vojsci.

Analizirane armije su prilikom koncipirawa svojih modeladefinisale slede}e: ciq i zadatke postojawa sve{teni~ke slu`be,organizacijsko-formacijsku strukturu, subordinaciju i saradwu,kriterijume za prijem vojnih sve{tenika u slu`bu, bogoslu`beneobjekte, veronauku, verske praznike, posebnu ishranu i odnos premadrugim veroispovestima. Ciq postojawa sve{teni~ke slu`be po pra-vilu se odre|uje kao doprinos duhovnom i moralnom vaspitawu pri-padnika vojske, uz zadovoqavawe wihovih verskih potreba, radi ja-~awa borbenog morala i psiholo{ke stabilnosti li~nosti.

Verske slu`be u vojskama na nivou general{tabova ili u mi-nistarstvima odbrane imaju rukovode}e organe, koji su odgovorniza wihovo funkcionisawe. Kapelani, kako se vojni sve{tenici na-zivaju u rimokatoli~kim sredinama, naj~e{}e su vojna lica i ima-ju vojne ~inove, koji zavise od {kolske spreme, godina slu`be i po-loàja. Vojni sve{tenici se paralelno nalaze u dva sistema hije-

V E R S K I @ I V O T U S T R A N I M A R M I J A M A

55

T

VI[AK PO[TEWA

M

Z

aze penzionisan pukovnik, vazda ispravan,pedantan, korektan u svakom pogledu, glavaporodice za uzor, sa zvawem magistra

ispred prezimena, pokucao na vrata mladogdirektora firme u naglom usponu. Dodu{e,razgovor be{e zakazan, jer kroz debelotapacirana vrata ukra{ena {qa{te}ombravom ne ulazi se tek tako: kamere,detektori, skeneri...

Elem, direktor je bio zadovoqanpreporukama, donetim projektom, obrazovawemi dràwem doju~era{weg oficira a nesu|enog{efa obezbe|ewa skupog objekta ali, ni re~i oplati. Poslodavac je ~ekao potez budu}egpot~iwenog, a ovaj je naivno mislio da postojenekakvi pravilnici pa kako je svima razrezanotako }e i wemu. U~tivo su se rastali uzuobi~ajenu frazu „bi}ete obave{teni”, adirektor je svom savetniku za kadrovskapitawa potom saop{tio: „Odli~an je, aliprepo{ten, bri{i ga...“

Nekako u isto vreme, prvog novembarskogvikenda, zastavnik prve klase u penzijipotegao je iz okoline Vrawa da poseti brata,tek operisanog od opake boqke. Imao jevremena da u{para i neki dinar, pa sezaputio pe{ke od stanice do bolnice. Ukratkoj i bagerima razrovanoj ulici podnogama mu se na{la neobi~na platnena torba.Traìo je pogledom nekog prolaznika, mogu}egvlasnika „izgubqenog predmeta“, ali nigdenikoga. Slede}i trag be{e nekakav dokumentpa je te{ka srca zavukao ruku me|u pregrade.A onda se najeìo spaziv{i sve`wevenov~anica. Nije ih brojao ve} je to prepustiodeùrnom u obli`woj policijskoj stanici:ta~no 38.645 evra. Me|u zgu`vanim papirimabe{e i odse~ak ra~una za struju, te jevlasnica novca ubrzo pozvana po izgubqenoblago. Kada je preuzela torbu od policajca, nawegovu molbu da potpi{e zapisnik, zajapurenapenzionerka zakre{tala je na mladi}a uplavoj uniformi: „Ovde fali sto evra, sramvas bilo!”.

Sa ose}awem te{ke gor~ine zastavnik upenziji iza{ao je na pusti trotoar koga jezasipala dosadna jesewa ki{a...

ora da se ne{to ~udno doga|a kadako{arka{ka legenda Dragan Ki}anovi}kaè da ga deset godina nije bilo ne samo

na poziciji funkcionera ve} ni u dvorani gdese igra pod obru~ima. Da se podsetimo, Ki}a jesa Reprezentacijom Jugoslavije osvojio tituleprvaka sveta, olimpijskog pobednika itrostrukog prvaka Evrope, a u dresu Partizanatri dràvna prvenstva i dva kupa RadivojaKora}a. Druga su vremena i ja vi{e ne razumem

taj sport, kaè nenadma{ni kreator igre,virtuoz s loptom i strelac.

Do|e ~oveku da ponekad pobegne ne samood qudi ve} i od samoga sebe. Taj ose}aj moè da potraje do stawa svesti. Pesnik i kwièvnik Milija Stojanovi} iz topli~kogsela Grgura ìvo svedo~i o tome. Veli, vi{akpo{tewa ga je odveo u planinu. Hajde u planinunego na drvo. Mala da{~ara sklepana na „prvom spratu” stoletnog hrastu wegov jebivak me|u stablima ìvopisnog Javorca. Tamo ma{ta, pi{e, razmi{qa, ìvi s prirodomi od we uzima {ta mu podari. Tako godinama. S vremena na vreme, posete ga lovci,planinari, qudi ~ista srca i neokaqanogobraza.

Ima se od Milije {ta ~uti i nau~iti, a topla re~ je svakom draga. Nije on gnevan~ovek, ni otrovan mr`wom prema tekovinamacivilizacije, daleko bilo, ve} ne vidi sebe,takvog kakav je, me|u uùrbanim svetom, u selukoji poprime mentalitet grada. Penzijicu jestekao, a skroman kakvog ga je Bog dao i netraì vi{e. Samo mir, boju i miris prirode.

ima je, a studen zna da okuje planinu izarobi potoke pa nije se juna~iti po svakucenu. Zato se Milija ovih dana pakuje

pa }e lagano put sela i svog pustog ku}erka. Zna da su mu dobri qudi spremili ne{to drva za bubwaru a on }e im, u dugim zimskimve~erima, uz petrolejku i kuvanu rakijukazivati novonapisane pesme iz zbirkenastale na hrastu.

U me|uvremenu, svi se pitamo kakva naszima ~eka? Leto je bilo pakleno do razmeraelementarne nepogode, jesen kao jesen, tu`nonebo i sve kra}i dani. Nema tog meteorologakoji bi ruku u vatru da }e biti ba{ tako ili onako. Malo ih se opeklo o sopstvenuprognozu. Lak{e je na}i sre}ku na lutriji ili sedmicu na lotou. Mo`da }e nam istinu pre otkriti neki „alternativni pokazateqi”nego silni sateliti, karte i statistika. Jesenas, u dvori{tu Radi{e Voj~i}a iz Aran|elovca procvetao beli jorgovan.Procvetao kad mu vreme nije. Grane se okitilerasko{nim cvetom kao usred prole}a.Vreme{ni ìteqi tamo{wi kaù kako sede{avalo da procveta qubi~asti ili plavijorgovan, ali beli – nikada. Za tuma~ewe ~udne pojave postarala se u~iteqica u penzijiStanka Pavlovi}. Tetka Cana veli da je topouzdani znak pahuqama bogatom zimom sa dosta snega i qutih mrazeva.

I Nova godina je, pa }emo videti kome }emo daqe verovati, onima {to ~itajuvremensku prognozu ili belom jorgovanu.

SAgalerije

Pi{eBranko

KOPUNOVI]

SENKASENKA

1. januar 2008.56

PUKOVNIK DR STOJAN KQAJI]

Kad bi se opredeqivao za re~ bez koje ìvot nema pravog smisla,kad bi iz mno{tva cvetova u jezi~koj ba{ti morao da izabere sa-mo jedan, pukovnik Stojan Kqaji} bi izabrao lojalnost. @ivotposve}en drugom za specijalca poput wega nije samo fraza, nakoju smo navikli kad slu{amo pri~e o plemenitim qudima. Vrsni

pripadnik elitne vojne protivteroristi~ke jedinice, wen vi{egodi-{wi komandant i na{ najiskusniji vojni specijalac voli da kaè kakoje dobar deo ìvota proveo „na dugme”. Kao li~ni pratilac najodgo-vornijih qudi iz Vojske, danas bismo rekli VIP, nije imao pravo nasvoj ìvot, ni vremena za svoje planove. To je prokletstvo profesio-nalnih telohraniteqa i zla kob specijalaca odgovornih za bezbednostdrugih. Nikada dovoqno oprezni, nikada sasvim opu{teni, nikada pot-puno otvoreni.

SPORT MU JE OTVARAO VRATAIstinite ili ne, s mawe ili vi{e misterije, pri~e o specijalci-

ma ~esto nas zainteresuju toliko da poverujemo kako su, bar najboqime|u wima, jo{ od malih nogu izuzetni. Ro|en u Divo{tu kraj SremskeMitrovice, u kolonizovanoj radni~koj porodici, Stojan Kqaji} se, upo~etku, ni po ~emu nije izdvajao od svojih vr{waka. Qubav premasportu, posebno prema borila~kim ve{tinama, u~inila ga je, dodu{e,jo{ u osnovnoj {koli ~vr{}im, samouverenijim i odlu~nijim od druga-ra, ali se to, u ono vreme, jo{ nije previ{e prime}ivalo. Sve do ma-ture, kada je poèleo da se bavi finansijama i da upi{e ekonomsku{kolu. Na putu do ispuwewa jedne od za wega va`nih èqa, pred od-li~nim osnovcem se ispre~ilo usmereno obrazovawe i propis da setakozvani deveti i deseti razred, pre opredeqewa za struku, zavr{eu najbliòj, a ne u ̀ eqenoj {koli. Kqaji}u se to nije dopalo. Bio je to-liko qut da je majci i ocu, na pitawe {ta }e da upi{e, odgovorio da netreba dràva da odlu~uje o wegovoj budu}nosti i pozivu kojim }e se ba-

DR

U[

TV

O

Ono {to vidi{ i ~uje{ ne govori nikom, napisano jena stolu pukovnika StojanaKqaji}a, na~elnika Centraza sport i rekreaciju u Vojnoj akademiji,dugogodi{weg komandantaKobri i li~nog pratiocanajodgovornijih qudi izVojske. U periodu raspadaJugoslavije, tih nekolikoveoma te{kih godina za srpski narod na krajudvadesetog veka, Kqaji} jebio tik uz qude koji suodlu~ivali o na{oj sudbini.Ta~nije, na korak iza wih.Poput senke.

57

viti. Ako druga~ije ne moè, ako nema na~ina da odmah posle zavr-{etka osnovne {kole krene èqenim putem, onda }e i}i u vojnu{kolu.

U porodici u kojoj su i stric i deda bili oficiri, takva odlu-ka nije bila jeres. Ali isto tako nije bila za jedinca, a Stojan ni-je imao ni bra}e ni sestara. Ipak, roditeqi su mu dozvolili dapoku{a, nadaju}i se, potajno, da mo`da ne}e uspeti. Stojan je iza-brao sredwu {kolu Kopnene vojske u Sarajevu. Posle detaqnihzdravstvenih pregleda obavqenih u Zagrebu, psihofizi~ke prove-re i poloènog prijemnog ispita iz matematike, srpskog, fizike ihemije, Kqaji} se vratio u Mitrovicu, svestan da je u~inio sve {toje bilo do wega. Odluku su, opet, donosili drugi. Za upis u vojnu{kolu u to vreme vladala je velika konkurencija. Na jedno mestoprijavqivalo se i po desetak kandidata, uglavnom odli~nih osno-vaca. Vojni poziv je jo{ bio primamqiv, jo{ je privla~io mladequde, pa je neizvesnost prilikom upisa bila velika. I dok su sewegovi vr{waci tih letwih meseci bezbri`no odmarali, i{~eku-ju}i septembar i po~etak prve{kolske godine u novoj {koli,Kqaji} je strepio od mogu}eg od-bijawa. Za upis u neku drugu {ko-lu bilo je kasno i jednogodi{wapauza mu se ve} prete}i sme{i-la, kad je stigao plavi koverat.Bio je primqen, a gotovo da vi{enije imao snage ni da se raduje.

– Kad sam, posle svega, sti-gao u Sarajevo, u internat i{kolu, sve je za mene bilo novo.Nisam se pla{io dana koji su mipredstojali, nisam strepio zbognapora koji su me o~ekivali,znao sam da imam i snage i mo-tiva da sve izdrìm. Nisam biomalodu{an. Bilo je u meni i ne-kog inata, èqe za dokaziva-wem. Ali nekoliko meseci ka-snije, sve mi se skupilo. Sve ono{to sam odbijao da priznam se-bi prvih dana i nedeqa po do-lasku, tada je grunulo iz mene.Ja sam bio navikao na druga~ijiìvot, na ~este izlaske, na slo-bodu. Bavio sam se sportom, imao mnogo drugova, sve dok samimao dobre ocene roditeqi mi nisu ograni~avali slobodno vre-me. Bio sam svoj. A u vojnoj {koli se ìvelo sasvim druga~ije. Tuje svaki trenutak bio isplaniran, sve je bilo obavezno, i u~ilismo po nare|ewu, u odre|eno vreme, od tad do tad, a ne onda kadèli{. Izlasci u grad su nam bili ograni~eni, ~ak je i slobodnovreme bilo do detaqa isplanirano. Sve to te{ko pada petnae-stogodi{waku. Visok nivo discipline, ni jednog trenutka nisisam, ni kad u~i{, ni za vreme obroka, ~ak smo i na kupawe i{liu grupi. I kad su mi majka i sestra od tetke prvi put do{le u po-setu, dobio sam rame za plakawe. Otvorio sam du{u i priznao isebi i wima koliko mi je te{ko. Ne toliko fizi~ki, koliko psi-hi~ki – kaè pukovnik Kqaji}.

Kad je i ta kriza pro{la, sve se nastavilo svojim tokom. Sto-jan Kqaji} u Sarajevu nije bio najboqi, nije bio odlika{. Ali onopo ~emu se sve vi{e izdvajao, ono {to mu je uskoro pootvaralomnoga vrata bio je sport. Najpre borila~ke ve{tine, xudo i xiu-xicu, a onda i ekipni sportovi, poput fudbala, rukometa, odbojkeoduzimali su mu sve vi{e vremena, ali i davali puno. Takmi~e}i sei postiù}i neretko zavidne uspehe, ja~ao je um i telo i bio sveomiqeniji u dru{tvu. Trenirao je i u Sarajevu i u Beogradu, gde jezavr{io sredwo{kolsko obrazovawe. Uspesi na sportskom poli-gonu i pobede na armijskim prvenstvima zasewivali su nedovoqanbroj odli~nih ocena, pa su ga nastavnici izuzetno cenili. Zato ni-je bilo iznena|ewe kad su predstavnicima Gardijske brigade, tro-

jici pukovnika koji su obilazili sredwe vojne {kole u potrazi zanajspremnijim maturantima, sve najboqe ispri~ali upravo o Kqa-ji}u. Kada mu je, na kraju {kolovawa, saop{teno da odlazi u Gar-dijsku brigadu, wegovoj sre}i nije bilo kraja. Ponovo je uspeo dase izbori s konkurencijom, sa svim onim odli~nim pitomcima kojisu ùdeli za Gardom i Beogradom.

ME\U ODABRANIMAOd 1980. godine vodnik Stojan Kqaji} je komandir u ~eti veze

prvog bataqona Gardijske brigade. Ali to ga nije ispuwavalo. Vezanije spadala u wegov krug zanimawa. Da ostane u Beogradu, u Gar-di, pomogao mu je opet sport, kome se, i{~ekuju}i pravu {ansu, svevi{e posve}ivao. I ona je ubrzo usledila. Protivteroristi~koodeqewe Gardijske brigade, formirano tri godine ranije, traì-lo je dvanaest novih podoficira. Najsposobnijih podoficira izcele JNA. Na zahtev komandira te, i tada elitne jedinice, me|uwima je bio i Stojan Kqaji}.

– Preduslovi za prijem u tuelitnu jedinicu bili su impresiv-ni. Podrazumevale su se izuzetnepsihofizi~ke sposobnosti kandi-data. Morali smo, svi do jednog,da poznajemo razli~ite borila~-ke ve{tine, da zadivquju}e bara-tamo hladnim i vatrenim oru`-jem, da se isti~emo liderskimosobinama i ambicijama – se}ase pukovnik Kqaji}.

Tek posle ispuwavawa tihpreduslova, kandidatima je pre-do~avano da su uslovi i kriteri-jumi za prijem u protivterori-sti~ko odeqewe eliminatornogkaraktera i da je selekcija vi{enego o{tra. Za majstora xudoa,odli~nog strelca iz pu{ke i pi-{toqa, vi{estranog sportistu itakmi~ara, dani koji su nastupilinisu bili preterano te{ki, alidaleko od toga da su bili laki.Mar{evi od vi{e desetina kilo-metara, ~esto i s opremom te-{kom po desetak, ili dvadesetak

kilograma, tereni, boravak u prirodi, na nepoznatom podru~ju,bez hrane i vode, ~este uzbune, mnogo neprospavanih no}i. Bio jeto svojevrstan dril koji ja~a i telo i psihu.

– Kad sam, najzad, primqen u jedinicu, shvatio sam da sam, za-pravo, tek na po~etku. Preda mnom su, dodu{e, bila otvorena mno-ga vrata, ali trebalo je pro}i kroz wih. Trebalo se dokazivatisvakog dana. I ne praviti gre{ke. Sada, posle skoro tri decenijeprofesionalnog bavqewa ovim poslom, znam da je selekcija kojusam tada pro{ao jedan od najteìh mojih ispita. Sli~nu proverupro{ao sam jo{ dva puta, kao komandant Kobri. Posledwi put,pred bombardovawe 1999. godine, kada sam, po svojoj èqi, pro-{ao vi{ednevnu selekciju kandidata za pripadnike Kobri, izgubiosam 18 kilograma.

Posle prijema u jedinicu, obuka se, naravno, ne zavr{ava. Ustvari, postaje jo{ ̀ e{}a. Provere su svakodnevne, sticawe novihznawa i ve{tina neprekidno.

– Izuzetni fizi~ki napori su se podrazumevali. Tr~ali bi-smo oko desetak kilometara svakog jutra, oko devet sati odlazilismo na stru~no-specijalisti~ku nastavu, zatim je sledilo vreme zaprakti~nu obuku i uigravawe specijalizovanih timova, uve`bava-we odre|enih takti~kih radwi, prilago|enih protivteroristi~kojjedinici, rad s eksplozivom, dva puta nedeqno ga|awe, savladava-we propisa i pravila kojih moramo da se drìmo u radu… Poslekondicionirawa odlazili smo na razli~ite zadatke, u zavisnostiod uè specijalizacije i nadle`nosti. Ciq svih tih napora bio je

EKSPERT

Pukovnik dr Stojan Kqaji} magistrirao je s temom „Zna-we i ve{tine pripadnika antiteroristi~kog odreda – teorijai praksa” i odbranio doktorsku disertaciju „Komandovawe an-titeroristi~kim jedinicama”. To ga svrstava me|u na{e najbo-qe poznavaoce vojnih specijalaca. Svoje ogromno teorijsko iprakti~no znawe danas prenosi studentima Vojne akademije.

dostizawe {to ve}eg nivoa osposo-bqenosti i profesionalizma uobavqawu posla kojim se bavimo.Da bismo to i ostvarili, bilo jenu`no da prodi{emo kao jedan, dase poznajemo u du{u, da steknemopoverewe ne samo u sebe i u svojeoru`je ve} i u druga do sebe, u svo-je drugo ja. Mi smo pogledima govo-rili jedan drugom, na{e ve`be bi-le su toliko realne, toliko nalikna stvarne situacije da ni povredenisu bile iskqu~ene – pri~a pukov-nik Kqaji}.

Izuzetno visok nivo obu~eno-sti omogu}io je Kobrama da prvipo~nu s bacawem noèva ne samo namete ve} i jedni na druge, da na ve-`bama pucaju stvarnom municijom.

– Shvatili smo da nam takve,realne ve`be pomaù u sticawu ta-kozvanog automatizma u radu, dasavladamo i razbijemo strah, dasteknemo zavidan nivo samouvere-nosti, odlu~nosti, sigurnosti, neo-phodne u obavqawu akcija. I za ni-jansu vi{i od neophodno, jer u po-slu koji obavqamo sekundi su ve~-nost. Pre svega kad je re~ o obez-be|ewu dràvnika, {to spada u jednu od nadle`nosti na{e jedini-ce, posebno od 1985. godine, kada protivteroristi~ko odeqewe~ete za specijalne namene Gardijske brigade prerasta u Protivte-roristi~ki vod, opet sastavqen iskqu~ivo od najboqih, izabranihpodoficira. Naravno, uz borbu protiv diverzantsko-teroristi~-kih grupa, obezbe|ewe objekata od vitalnog zna~aja za zemqu, ra-zne potrage… Sve su to bile obaveze najobu~enije specijalne, da-nas bi rekli, elitne jedinice. Pored pomorskih diverzanata, kojisu, po nivou obu~enosti i spremnosti za dejstvo bili bez premca uVojsci, jo{ je na{a jedinica mogla da se podi~i iskqu~ivo profe-sionalnim sastavom.

TELOHRANITEQCelodnevni iscrpquju}i rad i svakodnevno uporno ve`bawe

i pre i posle podne, ubrzo su dali rezultate. Zahvaquju}i uspesi-ma postignutim na mnogobrojnim specijalisti~kim kursevima usa-vr{avawa, ogromnoj qubavi prema sportu i ̀ eqi za dokazivawem,Kqaji} je uspe{no savladao sve profesionalne ispite i prepreke,izbijaju}i naglo u prvi plan. Kad su ga pretpostavqeni uo~ili, bioje spreman i za najodgovornije zadatke. Postao je li~ni pratilacprvih qudi u Vojsci.

Uspomene iz tog doba, posebno iz vremena u kome se odlu~i-valo o sudbini zemqe, jo{ su sveè, i o wima se ne pri~a puno.Kao pripadnik timova za pratwu i obezbe|ewe najodgovornijihqudi nekada{we JNA i Vojske Jugoslavije nije znao za slobodnovreme, za li~ni i porodi~ni ìvot. I danas, iako ve} nekoliko go-dina ne radi taj posao, u kancelariji i u stanu ima spreman ranacs ~istim ve{om, suvim dnevnim obrokom, tabletama za pre~i{}a-vawe vode, kompletom prve pomo}i…

– Posao li~nog pratioca jeste veoma teàk. S druge strane,ima i svojih draì. Bio sam u inostranstvu toliko puta, vozio samse u izuzetno luksuznim automobilima, video mnogo toga {to drugipripadnici Vojske nisu. Posao koji sam obavqao nalagao je da,

obi~no dan ili dva pre dolaskaosobe koju ~uvamo, s drugim qu-dima iz obezbe|ewa proverimteren, zgradu u kojoj }e VIP daboravi, podru~je oko mesta bo-ravka, hranu koju }e koristiti,puteve i na~ine eventualneevakuacije … To se radi i pri-likom boravka u inostranstvu.Iako zemqa doma}in garantujesigurnost, uz visokog gosta uvekide i wegova pratwa. Ona ni-{ta ne prepu{ta slu~aju. Wenaje obaveza da zakrpi sve uo~e-ne „rupe u obezbe|ewu”, daobezbedi dodatni nivo sigur-nosti ~oveku koga ~uva, da svo-jim telom spre~i ugroàvawewegovog ̀ ivota. Ni{ta nepred-vi|eno ne sme da se desi – is-ti~e pukovnik Stojan Kqaji}.

Odgovoran i rizi~an po-sao iziskivao je visok nivouve`banosti. Vremena za tre-ning i kondicionrawe uvek jebilo mawe nego {to se èleo,pa su ve`be bile intenzivne inaporne, a kursevi brojni.Zimski i letwi alpinizam, ve-rawe na visoke, nedovr{enezgrade, tereni, ve`be spasava-wa talaca na svim jugosloven-skim aerodromima, ga|awa nasvim vojnim poligonima, iz sva-kog oru`ja. Pripadnici Kobri

poznaju svaku stopu nekada{we Jugoslavije kao svoj xep. I danas,kad èle da istaknu teìnu obuke, pripadnici Vojske se sete [ko-le rezervnih podoficira iz Bile}a. Kqaji} kaè da je obuka Ko-bri nekoliko puta teà. Dugi mar{evi, ~esta ga|awa, uve`bavawerazli~itih takti~kih radwi i dejstava antiteroristi~ke i speci-jalne jedinice... Iscrpqivawa su bila i fizi~ka i psihi~ka. I ni-su se zavr{avala s krajem radnog vremena. Specijalci su uvek nazadatku. Li~ni pratioci su to i bukvalno.

Zato Stojan Kqaji} gotovo deceniju nije imao svoj ìvot. We-gova supruga je wihovim sinovima bila i otac i majka. Brinula kadsu bili tu`ni, radovala se, kad su i sami bili radosni. Nije to,razume se, ni{ta posebno za suprugu oficira. Ona je, ~esto, ba{kao i gospo|a Kqaji}, primorana da bude najstabilniji stub poro-dice, najzaslu`nija za skladan porodi~ni ìvot. Da odmeni ocadeci, da sama brine o wihovom odrastawu, o ocenama, o ìvotu.Da ih odvodi lekaru, kad zatreba, da im organizuje ro|endane, daprima i odlazi u goste. Da vodi porodi~ni i socijalni ìvot, zakoji wen suprug predugo nije imao vremena.

Gotovo pola ìvota pukovnik Stojan Kqaji} je proveo van ku-}e, van porodice. Kad nije bio na terenu, uz ~oveka ~iji mu je ̀ ivotbio poveren, kad nije bio u kasarni, na obuci, ili na nekoj ve`bi,bio je uz kwigu. Za protekle tri decenije vanredno je zavr{io Voj-nu akademiju, magistrirao i doktorirao. Od 2005. godine je na-~elnik Sportskog centra u Vojnoj akademiji. U po~etku je to bilane{to mirnija du`nost, da bi, ubrzo, reorganizacija i ja~awe voj-nog {kolstva doveli do intenzivirawa rada i tog dela Vojne aka-demije. Pukovnik Kqaji} opet nema vremena za odmor. Ako nije unastavi, ili u okr{aju s nekom od mnogobrojnih organizacionihili sli~nih te{ko}a, radi na svojoj kwizi o obuci i komandovawuprotivteroristi~kim jedinicima. Posve}enik svom pozivu speci-jalca nakratko se okrenuo teoriji. Opet u korist i zarad bogatijei efikasnije prakse.

Du{an GLI[I]

U POSETI

1. januar 2008.58

VRSNI STRELACDugogodi{wi komandant Kobri odlikuje se veoma preci-

znim okom i sigurnom rukom. Na ~estim proverama u ga|awuiz pi{toqa i automata i danas gotovo da ne zna za proma{aj.Zrna iz wegovog oru`ja uvek zavr{e u centralnom, crnom po-qu, ma koliko da je meta daleko.

Iako danas ne{to vi{e vremena provodi u lovu, ili igra-ju}i fudbal, pukovnik Kqaji} je vatreni xudista. Nosilac je cr-nog pojasa i poseduje zvawe (i znawe) majstora xudoa drugi dan.

POKLOWEN @IVOT– Profesija li~-

nog pratioca nije obi-~an posao. On ne moèda se obavqa onako ka-ko treba ako od po~etkanisi spreman na jedno,ako nisi spreman dasvoj ìvot pokloni{osobi koju ~uva{. Ako, ikada, to prelomi{, tisi spreman za posao te-lohraniteqa – kaè pu-kovnik Stojan Kqaji},dugogodi{wi li~ni pra-tilac najodgovornijihqudi iz vojske.

Centar predstavqa spoj tradicije,kontinuiteta i kvaliteta.

– Iako smo formirani kao nacionalnicentar, nikada nismo bili prihva}eni kao takvi,niti je podr{ka dràve u tom periodu bila pri-merena onome {to smo radili za potrebe zdrav-stva. Jedina pomo} koju je na{a institucija dobi-la bila je 1998. godine kada smo od tada{wegpredsednika savezne vlade dobili oko 300.000maraka koje smo uloìli u kupovinu opreme zaCentar. Uprkos svemu postojimo. âk smo u orga-nizacionom i stru~nom pogledu napredovali ipostali poznati i van granica zemqe – kaè na-~elnik pukovnik prof. dr Du{an Jovanovi}.

Ustanova ima 28 kreveta – 24 na klinici, a~etiri u prijemno-trija`noj ambulanti, koja senalazi u sklopu Centra hitne pomo}i. U wihovojintenzivnoj nezi godi{we se zbrine 75 odsto svihpacijenata. Na~elnik kaè da za sada imaju do-voqno kadra – oko 80 qudi, od ~ega je 12 klini~-kih lekara, a ostalo su medicinski i laboratori-jski tehni~ari sa vi{om i niòm medicinskomspremom i posluìoci. Kada VMA bude ukqu~enau zdravstveni sistem Srbije, broj medicinskogosobqa mora}e se detaqnije definisati.

Telefoni zvone 24 sata. Stalno im se javqaju za savet naj~e-{}e lekari, a i obi~an svet. U {ali kaù da rade kao porodili-{te jer se sva trovawa, posebno samoizazvana, po pravilu doga-|aju no}u. Pukovnik dr Jovanovi} isti~e da se nekad tokom jedneno}i pregleda od 70 do 100 pacijenta, a jedan wegov kolega drìrekord – tokom novogodi{weg deùrstva pregledao je 73 qudi.

Wihovi pacijenti su i mu{karci i ène od 14 do 80 godina,dok le~ewe dece nije u wihovom domenu. Zabeleèno je da su ih po-hodili i oni stariji od 82 godine. Kod samotrovawa naj~e{}iuzro~nici su lekovi, u prvom redu benzodijazepini. Mnogo je alko-holi~ara i narkomana. Ne{to je mawe slu~ajnih trovawa i onihizazvanih hemijskim akcidentima. Sre}om, stopa smrtnosti za ukup-no pregledanu populaciju je mala – od dva do dva i po odsto.

Nesmetan rad lekara tog centra spre~avaju brojni admini-strativni problemi. Tako bi im, na primer, bilo lak{e kada bipacijente kojima je neophodno daqe le~ewe mogli da zadrè u VMA,ali Fond za zdravstveno osigurawe daje saglasnost za odre|eniperiod, pa moraju da ih transportuju u druge bolnice.

– êsto nam lekari iz unutra{wosti {aqu pacijente na VMApod sumwom trovawa, a da se u tim mestima ne uradi prethodna di-jagnostika. Mi insistiramo na tome da toksikolo{ku slu`bu u Sr-biji treba boqe organizovati i onda }e biti lak{e i jevtinije svi-ma – i nama i Fondu. Mi jesmo, za segment klini~ke i analiti~ketoksikologije biolo{kog materijala, referentna ku}a u zemqi, alismatramo da ovde ne treba da se analiziraju uzorci svih otrova-nih. Uostalom, u svetu se ovakve ustanove osnivaju za populaciju odoko 12 miliona qudi i sve dobro funkcioni{e – isti~e Jovanovi}.

Centar ima mobilnu toksikolo{ko-hemijsku ekipu, spremnu dana poziv interveni{e kada se dogode hemijski akcidenti, a odosnivawa sre|uju i bazu podataka o hemijskim materijama koje senalaze u okviru ove dràve u prometu, transportu i skladi{tima.Podatke mogu da aùriraju samo ako im preduze}a {aqu potrebneinformacije, {to sada nije praksa. Verovatno }e se situacija po-praviti kada se donese Zakon o hemikalijama, biocidima.

Kako su zaposleni te ustanove deo vojnog zdravstva oni imaju iposao vi{e – angaòvani su na projektima, u raznim kontrolama,{kolovawu. A sve vi{e je i poziva za sudsko-medicinska toksikolo-{ka ve{ta~ewa, jer se svako trovawe potencijalno tretira kao sud-sko-medicinski slu~aj. Od posla, kaù, ne beè, ali bi im bilo lak-{e da je zdravstveni sistem u tom domenu malo boqe organizovan.

Mira [VEDI]Snimio Toma RADOSAVQEVI]

59

U

ZDRAVSTVO

Ustanova od nacionalnog interesa,jedinstvena u zemqi, ~iji pacijenti su u 95 odsto slu~ajevacivili jeste jedina organizaciona celinaVMA u kojoj se gra|anima ne traì uput pri prijemu. Za wih vrata otvaraju samo medicinske indikacije.

DRU[TVENO DOBRODRU[TVENO DOBRO

Centru za kontrolu trovawa VMA je tokom 10 godina, kolikopostoji, pregledano oko 60.000 pacijenata, ura|eno oko250.000 laboratorijskih analiza, a ~etvorocifrene su broj-ke izve{taja, stru~nih ispitivawa... Ustanova radi 24 ~asa

svakog dana u godini, a pacijenti koji tu dolaze su u 95 odsto slu~a-jeva civili. Da bi bili primqeni uput im nije potreban.

Ve}ina sli~nih ustanova u svetu gra|anima daje samo infor-macije ali ih ne le~i, a ovaj centar ima jedinstvenu prednost – podistom kapom nalaze se – klinika, analitika, istraìva~ki segmenti informatika. To im omogu}ava kompletniji i kompleksniji radpri pojavi trovawa.

Centar za kontrolu trovawa VMA osnovan je kao dràvnaustanova 1996. sa ovla{}ewem Savezne Vlade da obavqa pome-nute poslove, i to s razlogom – jer je 99 odsto toksikologije u sve-tu poniklo u vojsci. I toksikolo{ka slu`ba VMA postoji od 1964.godine, a eksperimentalna i laboratorijska datira jo{ od ranije.

C E N T A R Z A K O N T R O L U T R O V A W A

1. januar 2008.60

Prema istraìvawima stru~waka ameri~kog nau~nog dru{tvakoje je, u bezmalo 120 godina postojawa, podràlo vi{e od8.000 istraìva~kih projekata i time doprinelo boqem po-znavawu planete na kojoj ìvimo, klima se mewa brè negoikad, a glavni uzrok su ~ovek i wegov nemar. Ugqen-dioksid ko-

ji se osloba|a prilikom sagorevawa fosilnih goriva – nafte, gasaili ugqa – izazvao je u pro{lom veku nagli porast prose~ne global-ne temperature za 0,6 stepeni, {to je dovelo do promene reìmapadavina, topqewa gle~era, ja~awa olujnih vetrova i podizawa ni-voa mora. Nau~nici su zakqu~ili da }e se Zemqa zagrevati jo{ br-è, a svet iz temeqa promeniti, ako se emisija ugqen-dioksida znat-no ne smawi.

TOPLIJE GODINENa {ta jo{ ukazuju istraìvawa vezana za globalne klimatske

promene? Usled porasta temperature, sve vi{e delova Zemqine kugle za-

hva}eno je su{ama, {to je u protekle tri decenije bilo posebno za-paèno u tropskim podru~jima Afrike i Ju`ne Amerike, te u ina~esu{nim predelima ju`ne Evrope i zapadne Amerike. U regionima ko-ji obiluju vlagom padavine se sve ~e{}e javqaju u vidu obilnih pqu-skova, tako da poplave ugroàvaju opstanak ìteqa tih krajeva. Ume-sto snega padaju zimske ki{e, {to ugroàva stotine miliona qudi~ije snabdevawe vodom zavisi upravo od postepenog otapawa snega uprole}e.

U~esnici [este ministarske

konferencije o za{titi ìvotne

sredine, odràne nedavno u

Beogradu, ozbiqno su zabrinuti

zbog nekontrolisanog ispu{tawa

ugqenika u atmosferu i porasta

temperature. U doglednoj

budu}nosti moè biti ugroèno

snabdevawe vodom svakog {estog

stanovnika Zemqe, a gotovo

polovini ìvotiwskih i biqnih

vrsta preti izumirawe.

R E A N I M A C IJ A^ O V E ^ A N S T V O P R E D P R O B L E M O M G L O B A L N I

POVODI

61

MONTREALSKI PROTOKOLPrema podacima dobijenim u Ministarstvu za za{titu

ìvotne sredine, Srbija je iz upotrebe ve} izbacila oko 650tona supstanci koje o{te}uju ozonski omota~. To je postignutozahvaquju}i bespovratnim sredstvima od blizu sedam milio-na dolara, dobijenim iz me|unarodnog Multilateralnog fon-da i namewenim osavremewivawu tehnologija u preduze}imakoja se u svojim proizvodnim programima susre}u sa ekolo-{kim problemima.

Multilateralni fond, sa po~etnim sredstvima u iznosuod dve milijarde dolara, uskla|en je sa Montrealskim pro-tokolom, potpisanim pre dve decenije u Kanadi. Budu}i dasupstance koje o{te}uju ozonski omota~ umnogome doprinoseglobalnim klimatskim promenama, wihovo izbacivawe izupotrebe samo uve}ava zna~aj Montrealskog protokola kadaje re~ o za{titi ~ovekove ìvotne i radne sredine i wegovogopstanka na planeti.

BEOGRADSKA DEKLARACIJADeklaraciju za o~uvawe ̀ ivotne sredine usvojili su pred-

stavnici 51 zemqe ~lanice Ekonomske komisije Ujediwenih na-cija za ekologiju, koje su u~estvovale na [estoj ministarskojkonferenciji odrànoj u glavnom gradu Srbije, pod nazivom„@ivotna sredina za Evropu”, a ~ijim se smernicama formuli-{e politika za{tite ìvotne sredine u narednih pet godina.

Deklaracijom je upu}ena poruka da sve zemqe, ostvari-vawem zajedni~kih projekata i programa, treba da unaprederad na ostvarivawu napretka u oblasti za{tite ̀ ivotne sre-dine i ispuwavawa svih ugovora donetih zarad o~uvawa pri-rode na globalnom nivou. Druga~ije re~eno, potrebno je iz-graditi dovoqno sna`ne institucije, koje sve ekolo{ke meremogu i da sprovedu u ìvot.

Prema istraìvawima evropskih stru~waka, globalnozagrevawe prizemne atmosfere Starog kontinenta }e, nakraju 21. veka, u pore|ewu sa 2000. godinom iznositi izme|u1,8 i 4 stepena. U jugoisto~noj Evropi, kojoj pripada i na{azemqa, o~ekuje se da se, pored porasta temperature vazduha iisparavawa, smawi broj dana sa snegom i sne`nim pokriva-~em, zatim vla`nost zemqi{ta, pa i voda u nekim re~nim to-kovima, a da se istovremeno pove}a razorno dejstvo vetra,toplotnih talasa, su{a i poàra.

EKONOMIJA U EKOLOGIJINa [estoj ministarskoj konferenciji „@ivotna sredi-

na za Evropu” u~estvovali su resorni ministri evropskih ze-maqa, Kanade i Sjediwenih Ameri~kih Dràva, visoki pred-stavnici Ekonomske komisije UN za Evropu, Saveta Evrope,specijalizovanih organizacija UN, Svetske banke, Evropskebanke za obnovu i razvoj, te predstavnici brojnih nevladinihorganizacija.

– Sama ~iwenica da jeupravo Srbija izabrana zazemqu doma}ina – kaè drSa{a Dragin, ministar zaza{titu ìvotne sredine uVladi Srbije – govori dasmo napravili jo{ jedanzna~ajan pomak u integrisa-wu na{e dràve u me|una-rodne i evropske tokove.Odluke se donose na mini-starskom nivou. U Srbijiima dosta projekata s pod-

ru~ja za{tite ̀ ivotne sredine koje su posledwih nekoliko go-dina finansirali me|unarodni donatori, a na osnovu pre-poruka i odluka koje su donesene na prethodnoj, Kijevskoj kon-ferenciji 2003. godine. Izli{no je nagla{avati da zdravaìvotna sredina predstavqa osnovu budu}eg privrednog raz-voja, jer proizvo|a~i koji svoju proizvodwu ne budu uskladilisa evropskim standardima, ne}e mo}i ni da izvezu ono {tosu proizveli.

Najbrè se, po svemu sude}i, zagreva Arktik, jer se koli~inesnega i leda od kojih se odbija sun~eva svetlost smawuju, dok suIndijski okean i deo Tihog okeana najtopliji u posledwih 12.000godina. Optimizam ne uliva ni to {to }e qudi, suo~eni sa ozbiq-nim klimatskim promenama, verovatno drasti~no smawiti emisijuugqen-dioksida, jer }e, i pored toga, u narednih 100 godina tempe-ratura na Zemqi porasti za dva stepena. Toplije godine pogodova-}e nekim regionima – na primer, Rusiji i zemqama severne Evro-pe, ali }e najve}i deo sveta trpeti, posebno siroma{no stanovni-{tvo u tropskim podru~jima koje nema dovoqno sredstava za pri-lago|avawe izmewenim ìvotnim uslovima.

Na ozbiqnost globalnog zagrevawa na{e planete ukazuje iameri~ki pisac Bil Makiben, tvorac deset kwiga o za{titi ìvot-ne sredine, dok }e jedanaesta, pod naslovom „Odlomci iz prakti~-nog ìvota”, biti uskoro objavqena. Makiben kaè da je pre indu-strijske revolucije u Zemqinoj atmosferi bilo oko 280 ~estica

P L A N E T EH K L I M A T S K I H P R O M E N A

ugqen-dioksida na svakih milion ~estica, {to zna~i da se civiliza-cija razvijala u uslovima kada je „svetski termostat” bio „pode{en”na tu brojku. Prose~na globalna temperatura odràvala se na oko14 stepeni Celzijusovih, {to je „odgovaralo svim mestima na kojimasmo podigli gradove, svim usevima koje smo nau~ili da uzgajamo i je-demo, svim zalihama vode od kojih smo postali zavisni, pa ~ak i iz-menama godi{wih doba koja su, na vi{im geografskim {irinama,upravqala na{im psiholo{kim kalendarima”, pi{e Bil Makiben u~lanku specijalno napisanom za ~asopis „National Geographic”.

GRANICA ZAGA\EWAPomenuta brojka ~estica ugqen-dioksida postepeno je rasla,

kako obja{wava Makiben, zbog toga {to su qudi po~eli da koristenaftu, ugaq i gas radi dobijawa elektri~ne energije, pokretawamno{tva raznovrsnih saobra}ajnih sredstava na kopnu, moru i uvazduhu, ve}ih i mawih industrijskih pogona i mno{tva drugih po-strojewa. Merewa obavqena krajem pedesetih godina pro{logaveka pokazala su da se u milion ~estica vazduha nalazi 315 ~esti-ca ugqen-dioksida i da se taj broj pove}ava za otprilike dve ~e-stice godi{we.

Klimatska merewa i pra}ewe promena prirodne sredine to-kom posledwih nekoliko decenija ukazuju da su, usled zagrevawa

POVODI

62

GORIVO SA OLOVOM Srbija je jedina evropska zemqa u kojoj se na pumpama

jo{ to~i benzin sa olovom, pa se moè re}i da su na{e sao-bra}ajnice prave „fabrike ~a|i i toksina”. A ako neko èlida istraùje koliko na{a motorna vozila zaga|uju ìvotnusredinu, onda ne sme zaboraviti da je u na{oj zemqi regi-strovano vi{e od 1,38 miliona ~etvoroto~ka{a ~ija je pro-se~na starost iznad 15 godina, a da su najbrojnija vozilaproizvedena u kragujeva~koj Zastavi (225.562) starosti iz-me|u 16 i 20 godina.

Prema podacima Republi~kog MUP-a, novih vozila, ku-pqenih u posledwih pet godina, za koje se pouzdano moè re-}i da zadovoqavaju stroge ekolo{ke norme u pogledu sadr-àja izduvnih gasova, ima ne{to mawe od 45.000. U nas je ioko desetak hiqada vozila koje, umesto klasi~nog, fosilnog,goriva, pokre}e te~ni gas, koji spada u ekolo{ko ~istije po-gonsko gorivo.

ZAKONSKA REGULATIVASkup{tina Srbije nedavno je ratifikovala Protokol

iz Kjota i usvojila {est me|unarodnih zakona iz oblasti za-{tite ìvotne sredine. U skup{tinsku proceduru uskoro }eu}i jo{ osam zakona, kojima }e biti regulisane va`ne aktiv-nosti vezane za ekologiju. Me|u wima }e se na}i i zakon oupravqawu otpadom i za{titi vazduha, uskla|en sa pozitiv-nim evropskim propisima. Ti akti treba da ~ine osnovu zaizgradwu modernog i efikasnog sistema za{tite ̀ ivotne sre-dine u Srbiji.

Planirana je i kampawa pod sloganom „Voli Srbiju, nezaga|uj je” u kojoj }e u~estvovati poznate li~nosti iz kultur-nog, politi~kog i sportskog ìvota.

planete, po~eli da se otapaju gle~eri u predelima ve~itog leda isnega, nivo mora i okeana postepeno raste, a nema ni uobi~ajenepromene godi{wih doba.

Zabriwavaju}a je ~iwenica, kako kaè Makiben, da se zagre-vawe Zemqe nastavqa, jer nema dovoqno vremena da se toplotakoja je prodrla u atmosferu istro{i, tako da }e se nastojawe ì-teqa na{e planete u budu}nosti svesti na to da se spre~i dodatnozagrevawe atmosfere, kako bi klimatske promene bile pod kon-trolom, iako je te{ko odrediti gde se nalazi granica posle koje,izvesno, sledi katastrofa.

Eksperti koji se bave problematikom ìvotne sredine, naosnovu sve brojnijih izve{taja iz nau~noistraìva~kih institu-cija, kaù da gorwa granica ~estica ugqen-dioksida na milionostalih ~estica iznosi 450. Ako se taj broj prema{i ~ove~anstvo}e se suo~iti sa veoma neèqenim pojavama – topqewem ogrom-nih ledenih povr{ina Grenlanda i zapadnog Antarktika, {to bi unekoliko narednih stole}a dovelo do znatnog podizawa nivoamora.

Suo~ene sa vrlo ozbiqnim pretwama civilizaciji, Ujediwe-ne nacije su pre dvadesetak godina okupile oko 2.500 istraìva~aiz vi{e od 130 dràva, koji su svoje izve{taje u~inili dostupnim{irokom krugu qudi. U wima se kaè da bi nesta{ica vode u do-gledno vreme mogla da ugrozi vi{e od 500 miliona ìteqa plane-te, a da }e, ukoliko temperatura poraste za dva stepena vi{e od

proseka iz osamdesetih i devedesetih godina pro{loga veka, tre-}ina ìvotiwskih i biqnih vrsta nestati.

Pripadnici „Grinpisa” zapazili su da je sa severne straneMont Everesta (najvi{e planine u svetu) nestao veliki deo leda.Ukoliko svet ne reaguje brzo, kaù u toj ekolo{koj organizaciji,narednih godina nesta}e najve}i deo himalajskog gle~era. Prepo-lovqeno je i Veliko ledeno ostrvo, dok se ve~iti led koji se pro-stire uz obale severne Kanade i daqe pomera ka jugu.

Stru~waci posebno nagla{avaju da je prili~no neoubi~a-jeno da ledeno ostrvo plovi van Arkti~kog mora, a ono {to do-datno zabriwava svakako je saznawe da je debqina leda na Ve-likom ledenom ostrvu u proseku smawena za pribli`no 40 me-tara, a povr{ina mu je sa 4,15 spala na samo 3,32 kvadratnakilometra. I sa himalajskog venca bi, u naredne tri decenije,moglo da nestane vi{e od 80 posto leda, {to bi, nema sumwe,

znatno ugrozilo, a ako ne i isu{ilo najve}e azijske reke – Me-kong, Jangce i Gang.

To je samo jedan od razloga {to posledwih godina sa raznihmesta, posebno iz Ujediwenih nacija, stiù apeli da se nijednogtrenutka ne ugrozi opstanak draguqa prirode, kao {to su, reci-mo, Viktorijini vodopadi, koji su ve} „raweni” usled klimatskihpromena, nekontrolisanom se~om {uma i {irewem obradivog ze-mqi{ta. Satelitski snimci pokazuju da velike afri~ke reke po-stepeno, ali sigurno, presu{uju. Su{a uveliko preti reci Zambe-zi, tako da nikoga ne bi iznenadilo da jednoga dana nestanu preko100 metara visoki vodopadi, koji se smatraju „~udima afri~kogkontinenta”.

Zbog se~e {uma i ~estih poàra, koji delom nastaju i zbogglobalnog otopqavawa, ugroène su zelene oaze Kenije, Tanzanijei Mozambika, dok se sve ~e{}e u ozbiqnu opasnost dovodi opsta-nak ìvotiwskog carstva – slonova, bufala, ìrafa, lavova idrugih vrsta u {umama isto~ne Afrike.

Ni podvodni svet nije spokojan. Naprotiv. Usled otapawa le-da Beringovo more postaje sve siroma{nije, tako da je nedostatakhrane doveo do toga da se broj riba, kitova, foka, delfina i po-larnih medveda smawi gotovo za polovinu.

I veliki koralni greben u Australiji }e biti veoma ozbiqnougroèn ako se temperatura vode pove}a samo za stepen. Venecijatako|e strepi od posledica globalnih klimatskih promena i ota-pawa gle~era. Pokazalo se da su poplave u tom gradu posledwih50 godina ~e{}e nego {to je to bio slu~aj na po~etku minulog veka.Nau~nici, svesni te ~iwenice, kaù da }e Venecija, ukoliko nivomora u narednih 50 do 100 godina poraste za pet metara, doì-veti sudbinu Atlantide.

KLIMATSKE IZBEGLICE Istraìva~i jedne od vode}ih svetskih agencija za pomo} sta-

novni{tvu – „Kri{~an ejd”, zakqu~ili su nedavno da }e zbog glo-balnog zagrevawa do 2050. godine nastati nova vrsta izbeglica –

„klimatske izbeglice”. Najmawe milijardu qudi moglo bi do}i usituaciju da potraì novo prebivali{te, jer u regionima u kojimadanas ìve ne}e biti dovoqno pitke vode ni prinosa useva. Pred-vi|awa eksperata UN su jo{ gora. Oni kaù da }e do 2080. godine3,2 milijarde qudi biti pogo|eno nedostatkom vode, 600 miliona}e se suo~iti sa mawkom hrane, dok }e oko sedam miliona stanov-nika biti ugroèno potapawem niskih priobalnih oblasti. Otudai wihov strah da }e prinudne migracije ne samo usloìti ve} po-stoje}e konflikte, ve} i izazvati nove, posebno u najsiroma{nijimdelovima sveta, koji su najmawe pripravni da se izbore sa timproblemima. Takvo stawe }e nesumwivo dovesti do izbijawa lo-kalnih ratova zarad osvajawa novih ili zadràvawa postoje}ihvodnih resursa i izvora hrane.

Da bi spre~io pojavu „klimatskih izbeglica” svet }e, a naro-~ito wegov bogatiji i razvijeniji deo, preduzeti korake kako bi{to vi{e ublaìo posledice globalnih klimatskih promena.

ôve~anstvu nije ostalo mnogo vremena da uvo|ewem novih teh-nologija spre~i klimatsku katastrofu. Ukoliko se do 2020. godine,nagla{avaju svetski eksperti, ne preduzmu efikasnije mere protivglobalnog zagrevawa – kasnije „le~ewe planete” ne}e biti mogu}e.

Otuda i nastojawe u~esnika [este ministarske konferencijeo za{titi ̀ ivotne sredine da, potpisivawem Deklaracije za o~uva-we prirode, ukaù da zaga|ivawe vazduha, uglavnom pra{kastim ~e-sticama, {tetnim gasovima i oksidima azota skra}uje prose~an qud-ski vek za skoro godinu dana i uti~e na zdrav razvoj evropskog regi-ona. Tom deklaracijom upu}ena je i poruka da sve zemqe, preko za-jedni~kih projekata i programa, treba da rade na postizawu na-pretka u oblasti za{tite ìvotne sredine i ispuwavawu svih ugo-vora koji su doneti radi o~uvawa prirode na globalnom nivou.

Za Srbiju je od posebne va`nosti otvarawe Regionalnog cen-tra u Beogradu, ~iji je zadatak pra}ewe klimatskih promena u jugo-isto~noj Evropi, a koji }e ovih dana po~eti da radi u sklopu Repu-bli~kog hidrometeorolo{kog zavoda.

Vlada RISTI]

63

DUNAV U OPASNOSTIPrvi preliminarni rezultati Me|unarodne nau~ne eks-

pedicije za za{titu Dunava i wegovih pritoka od Nema~ke doCrnog mora pokazuju da je kvalitet vode te velike reke znatnopogor{an, posebno u wenom sredwem i dowem toku.

Potpuni rezultati istraìvawa bi}e gotovi za godinudana. Na osnovu wih, ministri za za{titu ìvotne sredineDunavskih zemaqa done}e zakqu~ke o merama koje treba pred-uzeti kako bi bili ispuweni zahtevi evropskih zakona do2015. godine. Ti rezultati }e pomo}i zemqama Dunavskog sli-va da {to boqe sprovedu u ìvot Konvenciju o o~uvawu zdra-ve vode Dunava.

Me|unarodna zajednica zahteva da se objedini upravqa-we prirodnim resursima, {to je u obavezi Ministarstva zaìvotnu sredinu i Republi~ke direkcije za vode.

ZAGA\IVAWE PITKE VODE Vodu lo{ijeg kvaliteta piju stanovnici Vojvodine (Zre-

wanin, Kikinda, Oxaci), jer se u izvorima nalazi dosta ar-sena i drugih materija koje u ve}im koli~inama uti~u na ka-kvo}u pitke vode. I stanovnici u slivu Velike Morave, gde suizvori{ta podzemnih voda neza{ti}ena i neposredno ugro-èna zbog hemijskog zaga|ewa, suo~avaju se sa sli~nim pro-blemom.

Glavni zaga|iva~i povr{inskih i podzemnih voda organ-skim materijama i mikroorganizmima u Srbiji su oko 130farmi sviwa, i 100 farmi goveda na kojima se u proseku gajioko 1.000 grla. Procewuje se da pomenute farme zaga|uju or-ganskim otpadom koliko i devet miliona qudi. Najvi{e far-mi nalazi se u Vojvodini – pokraj Tise, Tami{a i Save.

S

S T R A J K E R – U S P E H I L I P R O M A [ A J

trajker je naziv za porodicu oklopnih vozila, to~ka{a 8h8, koje proizvodikorporacija „General Dynamics“. Nazvani su po dvojici ameri~kih vojnikakoji su posmrtno odlikovani Kongresnom medaqom ~asti. To su bili Stju-art Strajker, odlikovan za ispoqenu hrabrost na bojnom poqu za vreme

Drugog svetskog rata, i Robert Strajker, odlikovan za hrabrost tokom rata uVijetnamu.

Ina~e, ideju za to vozilo dao je general Erik [inseki, biv{i na~elnik Ge-neral{taba kopnene vojske SAD (prvi na toj du`nosti azijskog porekla), koji je1999. godine izjavio: „Vojska }e se osposobiti za razvoj snaga u obliku brigad-nih borbenih timova, bilo gde u svetu, devedeset {est sati nakon uzletawa(transportnih aviona koji prevoze strajkere), radi izvo|ewa ratnih operacija,davawa podr{ke i odràvawa stabilnosti”. Prema nepotvr|enim podacima, nawegovu zamisao sna`no je uticalo brzo preme{tawe ruskih jedinica na to~ka-{ima BTR iz BiH na pri{tinski aerodrom Slatina juna 1999, kada su Rusi fak-ti~ki „dobili trku” i preuzeli kontrolu nad aerodromom pre trupa Natoa.

Vojska SAD defini{e zadatak strajkera na slede}i na~in: „Ova vozila is-puwavaju trenutni zahtev u teku}em procesu transformacije kopnene vojske radiomogu}ivawa strate{kog (putem teretnih aviona C-17 i C-5) i operativnog (avi-onima C-130) razvoja brigade sposobne za brz pokret bilo gde u svetu u forma-ciji spremnoj za borbena dejstva. Oklopno vozilo na to~kovima projektovano jeda omogu}i brigadnim borbenim timovima strajkera lak{i manevar u urbanojsredini, dok na otvorenom terenu pruàju za{titu pe{adiji. Ova vozila imaju je-dinstvenu ulogu u armiji SAD, jer ne spadaju ni u te{ka niti laka oklopna vozila,ve} su poku{aj da se stvore jedinice opremqene vozilima koja }e pe{adiju brzodovesti do bojnog poqa i u relativnoj sigurnosti”.

VOJNI^KI TAKSIDo sada je proizvedeno oko

1.800 vozila, a trebalo bi

jo{ 518 do kraja 2008. godine.

Ako se posmatraju te brojke

onda se strajker svakako moè

smatrati uspehom, ali je

pitawe da li je po svojim

odlikama i iskustvima na terenu

zasluìo takve pohvale?

General Sorijano, najvi{i oficir kopnene vojske SAD, kojije poreklom sa Filipina izjavio je da strajker nije projektovanza borbu protiv drugih vozila, ve} samo da vojnike preveze dobojnog poqa, odakle bi na prvu liniju fronta stigli pe{ke. Pre-ma tome, po ameri~kim analiti~arima, prava definicija straj-kera bi bila „lako oklopqeni autobus ili taksi koji prevozi voj-nike”.

LAKO OKLOPQENI AUTOBUSStrajker ima duìnu 6,95 m, {irinu 2,72 m, visinu 2,64 m,

masu od 18,12 tona, pogonsku grupu od 350 KS i dostiè maksi-malnu brzinu od 100 km na sat i radijus dejstva od 502 km. Izra-|uje se u dve glavne varijante: vozilo za prevoz pe{adije (InfantryCarrier Vehicle – ICV), i pokretni artiqerijski sistem (Mobile GunSystem), sa topom M68A1E4, kalibra 105 milimetara. Prva va-rijanta ima dvo~lanu posadu, a prevozi odeqewe od devet vojni-ka. Varijanta sa topom je ne{to teà i wena masa je 20,65 tona,a top kojim je opremqena je isti kao na prvoj varijanti tenka M1abrams. U bliskoj budu}nosti planira se jo{ nekoliko varijantitog vozila – izvi|a~ka, komandna, minobaca~ka sa baca~em 120mm, inìwerijska, sanitetska, PT sa vo|enim PT raketama TOW,a i ABH. Zahvaquju}i modularnom dizajnu sve varijante imaju mno-{tvo zajedni~kih komponenti kao {to su motor, transmisioni me-hanizam, hidraulika, to~kovi, gume i diferencijal. Komandnaverzija M1130 i sanitetska M1133 razlikuju se od ostalih potome {to imaju klima ure|aj.

To vozilo je opremqeno automatskim protivpoàrnim ure-|ajem, koji ima senzore u odeqewu za motor i posadu. U slu~ajupoàra, aktivira se boca sa protivpoàrnom sme{om, najbliàvatri, a ako se ne aktivira automatski, to moè u~initi voza~.Centralni sistem za kontrolu pritiska u gumama omogu}ava davoza~ podesi pritisak u gumama na jednu od ~etiri opcije, u zavi-snosti od odlika terena po kom se vozilo kre}e. To su: asfaltnapodloga, sneg i blato, vo`wa van puteva i vo`wa za slu~aj hitno-sti. Potowa se koristi samo kada su sva ~etiri predwa to~kauni{tena. Tada strajker moè pre}i samo jo{ nekoliko kilome-tara, jer }e se preostale gume upaliti. Svaka opcija ima ograni-~ewe brzine, i ako se ona prekora~i, kompjuter signalizira upo-zorewem.

65

AVIO-TRANSPORTDimenzije vozila name}u posebne probleme pri ukr-

cavawu u transportne avione – C-17 Globemaster (kojih ima64 u sastavu vazduhoplovstva SAD) i C-130 Hercules (kojihima 510). Naime, da bi strajker mogao da se uveze u wihnajpre moraju da uklone re{etkasti oklop, a potom i kutijeza municiju koje su na karoseriji. Tako|e, mora se rasklo-piti kupola sa daqinskim upravqawem. Varijanta vozilasa topom od 105 mm prevazilazi u masi dozvoqeno optere-}ewe herkulesa za nekih 500 kilograma. Prema ameri~kimizvorima, jedino je varijanta C-130J, sa poja~anim motori-ma, uspela da uzleti nose}i strajker u trupu (postoji samopedesetak herkulesa te varijante u arsenalu Transportnekomande vazduhoplovstva SAD). Posebno pitawe je moè lise uop{te uzletati sa aerodroma koji je, na primer, sme-{ten u razre|enom vazduhu Avganistana.

Kako jedna strajker brigada ima 308 vozila, bila bipotrebna bezmalo cela flota C-130 da preveze potrebanbroj vozila „bilo gde u svetu za 96 ~asova”. Stoga kriti~a-ri postavqaju pitawe: za{to je planirano stvarawe {estbrigada strajkera, ako vazduhoplovstvo moè u kriznoj si-tuaciji da preveze samo jednu?

PROBLEMIU ~lanku Aso{iejted presa (Associated Press), ob-

javqenom polovinom maja ove godine, novinari Rid i Fle-herti opisuju probleme sa kojima su se suo~ili pripadnici2. pe{adijske divizije koji su u okviru bataqona od 700vojnika i 100 vozila strajker upu}eni marta 2007. u ne-mirnu provinciju Dijala, kao poja~awe tamo{woj pe{adi-jskoj brigadi, sa zadatkom da uspostave red. Po dolasku ugrad Bakuba, nare|eno im je da se, radi demonstracijesile, provozaju ulicama kako bi zastra{ili ustanike iohrabrili mirne gra|ane. Me|utim, kolona vozila se vrlobrzo na{la pod udarom vatre iz RPG-a i automatskogoru`ja. Nekoliko vojnika je raweno, a jedan strajker je iz-goreo.

[estog maja 2007, eksplozija improvizovane minepotpuno je uni{tila jedno vozilo i u wemu je poginulo {estvojnika i jedan novinar. Nekoliko dana posle tog napada,nova eksplozija je o{tetila dva strajkera, ubila jednog vo-jnika, a drugog te{ko ranila. Mada se isti~e da su sadaIED toliko mo}ne da su u stawu da te{ko o{tete i tenkabrams, kriti~ari koncepta strajker ponavqaju svoj stavda je to vozilo pogodno samo za mirovne operacije, a ne zatzv. asimetri~ni rat, u kome slabiji protivnik jednostavn-im i jeftinim ubojnim sredstvima iskori{}ava slabostinadmo}nijeg neprijateqa.

Vojska i Marinski korpus ve} traè usvajawe novogtipa vozila nazvanog MRAPS (Mine Resistant Ambush Protect-ed vehicles), odnosno vozila otpornog na zasedu minsko-ek-splozivnim sredstvima. Dowi deo karoserije tog vozila jeu obliku latini~nog slova V, ~ime se talas eksplozije us-merava bo~no, a ne upravno na dowu stranu vozila.

Zahvaquju}i kompjuteru, svako vozilo moè pratiti drugestrajkere, a i otkrivenog neprijateqa. Sa spoqne strane vozilamontirana je IC kamera, pa komandir vidi ono {to i voza~. Re-zervoari za gorivo sme{teni su sa spoqa{we strane vozila ka-ko bi pri poàru ili eksploziji bila umawena opasnost za posa-du i vojnike. U slu~aju potrebe oni se mogu odbaciti. Posebno jezanimqivo da strajker nije amfibijsko vozilo, i to svakako pred-stavqa minus. Me|utim, pogonska grupa je hermeti~ki zatvorena,{to omogu}uje dubok gaz do nivoa gorwe ivice to~kova.

Naoruàwe pe{adijskog vozila obi~no ~ine te{ki mitra-qez M2 kalibra 12,7 mm i automatski baca~ granata Mk19 u ku-poli sa daqinskim upravqawem.

VISOKA CENAKoncept strajkera nije nai{ao na univerzalno odobravawe u

ameri~kim vojnim krugovima iz nekoliko razloga. Najpre, zbog vi-soke cene koja, po kriti~arima, za ICV varijantu iznosi ~etiri mi-liona dolara po vozilu, a za topovsku pet miliona. Tako|e, ospo-ravana je potreba za razvojem novog vozila jer je vojska ve} imalana raspolagawu provereni oklopni transporter M113 gevin koji uvarijanti A3 ima poboq{anu pogonsku grupu sa turbodizel moto-rom od 275 KS, hidrauli~ne ko~nice i neutralni hod (pri kome sejedna gusenica okre}e unapred, a druga unazad, {to mu omogu}avaokretawe u mestu). Rezervoari za gorivo preme{teni su na spoqnustranu zadweg dela vozila, ~ime je uve}an unutra{wi prostor, asmawena opasnost od poàra.

Transporter M113 ima karoseriju od aluminijuma, ali mudodatne oklopne plo~e poboq{avaju za{titu od zrna kalibra14,5 milimetara. Za razliku od strajkera, gevin ima amfibijskesposobnosti, moè se izbaciti padobranom iz aviona. Osim to-ga, vojska je u svom arsenalu ve} imala 13.000 gevina, od kojih je4.000 bilo u varijanti A3. Svaki od wih je za 400.000 dolarapo vozilu mogao da bude opremqen digitalnim sredstvima veze,~ime bi bila anulirana jo{ jedna od prednosti strajkera. Semtoga, guseni~ari su uvek u prednosti nad to~ka{ima zbog boqeprohodnosti van puteva i lak{eg savla|ivawa prepreka i bari-kada na putu.

Zagovornici strajkera su, ipak, odneli pobedu, te je nakonvrlo kratkog razvojnog perioda od neke dve godine (umesto uobi-~ajenog koji iznosi osam do deset godina), prva motorizovanabrigada opremqena tim vozilima upu}ena u Irak, oktobra 2003.godine.

Nedugo nakon toga, sa terena su po~eli da pristiù izve-{taji koji su isticali mane strajkera. Prva i najva`nija odno-sila se na oklop, koji ne moè da izdrì pogodak rakete iz ba-ca~a RPG. Dodu{e, on i jeste projektovan da za{titi samo od zr-na do kalibra 14,5 mm. Me|utim, RPG je glavna pretwa u Iraku,pa je radi za{tite od wega usvojen tzv. re{etkasti oklop (slat ar-mor), koji obavija vozilo spreda, pozadi i sa strane, {tite}i gaod raketa iz RPG, koje se aktiviraju na {ipkama oklopa, tako dakumulativni mlaz ne doseè do tela vozila. Me|utim, oklop, ko-ji popularno zovu pti~ji kavez, promenio je centar teì{ta io-nako visokog vozila, a to je uslovilo ~esto prevrtawe strajkera(u pet slu~ajeva sa smrtnim ishodom), pogotovo {to voza~i preodlaska u Irak nisu bili uve`bani za vo`wu vozila sa dodat-nim oklopom.

MANEPove}ana masa uticala je na nastanak problema sa siste-

mom automatskog pode{avawa pritiska u gumama ({to zahtevaredovnu proveru pritiska tri puta dnevno). Osim toga, u jedini-ci veli~ine brigade, dnevno se promeni u proseku devet do jeda-

naest guma i drugih komponenti to~kova. Tokom ki{ne sezone,blato uz te{ki oklop dodatno optere}uje motor, diferencijal itransmisionu osovinu, koji nisu projektovani da nose toliku te-ìnu, te dolazi do kvarova. [irina vozila pove}ana je za 90cm i to znatno oteàva manevrisawe u uskim gradskim ulicama.

Utvr|eno je da se u vodeni tok mora u}i malom brzinom, jerse u protivnom talas koji zapqusne vozilo prelije preko pred-weg dela strajkera i ugasi motor. U uslovima ekstremno visokihtemperatura u Iraku, kompjuterske komponente se pregrevaju iotkazuju, jer vozila nemaju klima ure|aje. Do decembra 2004.go-dine, sredstva za ugradwu klima ure|aja jo{ nisu bilaobezbe|ena.

Glavno oru`je, automatski baca~ granata Mk19, koji ko{ta157.000 dolara, iskazao se nepreciznim pri vatrenom dejstvu u

ISKUSTVA

1. januar 2008.66

MIMOILA@EWE NA PUTUNa putu se ne mogu mimoi}i dva strajkera, ve} jedno vo-

zilo mora da skrene sa kolovoza, pri ~emu se de{avalo da sezaglavi u pesku ili blatu. U tom slu~aju ne moè ga izvu}i dru-gi strajker, jer je teìna vozila prevelika za motornu sajluna wemu, ve} se mora izna}i neki drugi na~in. Ovo name}eposebne probleme {tapskom osobqu, po{to se pri planira-wu izvo|ewa borbenih zadataka moraju odrediti pravci na-stupawa na kojima }e ta mogu}nost biti svedena na minimum.

Vozila posle eksplozije mina od 500 funti, koja su eksplodirala pored puta

pokretu, a trebalo je promeniti i laserski obeleìva~, senzo-re i mehanizam za zumirawe ciqa. Ekran displeja je monohro-matski, {to oteàva npr. potragu za vozilom odre|ene boje. Ka-mera sistema za daqinsko upravqawe ima usko vidno poqe isporo bo~no pomerawe. Potrebno joj je 60 sekundi za 360 ste-peni, pa protivnik moè da ispali nekoliko raketa iz RPG prenego {to kamera uo~i prvog ustanika.

Strajker nema pu{karnice na bokovima, te pe{adija ne mo-è dejstvovati iz vozila. Postoje samo dve pu{karnice i to nazadwim, ulaznim vratima. Od ~etiri osovine na vozilu, samodve su opremqene to~kovima koji funkcioni{u i kada su gumeprazne (usled pogodaka iz vatrenog oru`ja). Komandir vozilamora da se izloì neprijateqskoj vatri kako bi napunio osnov-no oru`je ili uklonio zastoj. Iako na~elno oklop zadràva zr-

na do kalibra 14,5 mm, mnogo je tawi u predelu leì{ta to~ko-va pa izdràva samo pogotke zrna kalibra 7,62 mm. Unutra-{wost vozila je sku~ena i vojnici ne mogu da dosegnu ~uturicuili rezervne okvire za oru`je.

Pored RPG, najve}a pretwa vozilima koalicionih snaga uIraku su improvizovana eksplozivna sredstva (mine) sme{tenapored puta, koja se aktiviraju daqinskim upravqawem. Uzdignu-ta karoserija strajkera trebalo bi da umawi efekat eksplozijekako ovih, tako i nagaznih mina, u odnosu na guseni~are. I zai-sta, ruske analize rata u Iraku ukazuju na superiornost straj-kera u tom aspektu u odnosu na guseni~ar BOV M2 Bredli.

Posebne probleme, zbog dimenzija tih vozila, predstavqawihov transport avionom.

PREDNOSTIZagovornici strajkera negiraju navode kriti~ara slede}im

argumentima: vozilo je vrlo brzo, ~ak do 100 km na sat, i vrlo ti-ho, mnogo ti{e od M2 bredlija i M113 gevina. Vojnike, tokom bor-be u urbanoj sredini, doveze do pred samu zgradu u kojoj je neprija-teq, pre nego {to on shvati da je akcija u toku. Efikasnost re{et-kastog oklopa nije u tome da omogu}i 100 odsto za{titu od RPG, ve}da minimizuje efekat raketa na oklop samog vozila. Kupola sa da-qinskim upravqawem nema ìroskopski stabilizator pa se i nemoè o~ekivati da vatra u pokretu bude precizna. Wena osnovnanamena je dejstvo po ciqevima iz stacionarnog poloàja bez di-rektnog izlagawa ni{anxije neprijateqskoj vatri. Ako se ukaèpotreba, moè se ugraditi i stabilizator. Ure|aj za zumirawe je-ste spojen samo sa dnevnim, opti~kim, a ne i sa no}nim ni{anom,ali }e se i to ispraviti kod slede}ih vozila.

Transport avionima uop{te nije potreban u Iraku, jer se po-kret jedinice mnogo brè ostvari samim vozilima po dobrim ira~-kim drumovima. Priprema za ukrcavawe u avione, demontiraweoklopa i kupole, prawe vozila (prqava vozila se ne smeju ukrca-ti), te provera zaptivenosti motora (zabrawen je transport vozi-la kojima curi uqe) i nivoa goriva u rezervoarima strajkera, svezajedno zahtevalo bi previ{e vremena. A kako aerodromi u Irakui Avganistanu mogu da prime C-17, to se dodatni oklop ne moraukloniti pre ukrcavawa.

Cena vozila ne iznosi ~etiri miliona dolara, ve} oko mili-on i po (prva cifra ne ukqu~uje samo proizvodnu cenu, ve} i svetro{kove, dakle i razvojni projekat). Ruski izvori navode da je ce-na osnovnog modela strajkera ne{to vi{a od dva miliona dolara.

Do sada je proizvedeno oko 1.800 strajkera, a „General Dyn-amics“ je objavio da je vojska SAD, planom za fiskalnu 2006. godi-nu, naru~ila jo{ 518 vozila, s tim da je planirano da isporuka bu-de zavr{ena do oktobra 2008. Sa aspekta broja proizvedenih vo-zila, strajker se svakako moè smatrati uspehom.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

67

kojim su prolazili „strajkeri” brzinom od 60 km na ~as

TU@BAJuna 2005. godine podneta je prva tu`ba protiv Gener-

al Motorsa i General Dynamicsa, proizvo|a~a strajkera. Vo-jnik Genaro Hezus Dijaz je pred sudom u Sijetlu tuìo nave-dene korporacije zbog povreda zadobijenih 27. jula 2002.tokom vo`we jednog strajkera na poligonu Jakima. Opitnimvo`wama su rukovodili predstavnici korporacija, ali suim bili potrebni vojni voza~i. Dijaz tvrdi da je upozoriopredstavnike da se sigurnosni pojas ne zakqu~ava kako jepredvi|eno, ali mu je, i pored toga, nare|eno da vozi uzo{tar nagib sa zatvorenim poklopcem. Strajker je pao nizstrminu sa visine od tri do ~etiri metra i udario u zemqupredwim delom. Sigurnosni pojas se pokidao i vojnik Dijazje glavom i grudnim ko{em udario u instrumentalnu tablu,usled ~ega je zadobio herniju (prolaps) vratnih pr{qenovaki~menog stuba, tako da i dan-danas te{ko hoda, a zbog in-validiteta je otpu{ten iz vojske.

1. januar 2008.

ISKUSTVA

PRIVATNA VOJNAPREDUZE]A

PLA]ENIKA

Velika privatna vojna preduze}a sada obavqaju poslove koji sudonedavno bili rezervisani za oruàne snage. Naoruàniradnici u sektoru bezbednosti {tite lica, zgrade i postroje-wa, isporuku humanitarne pomo}i i aktivnosti gra|evinske

rekonstrukcije... Oklevawe da se odràvaju ili angaùju glomaznestaja}e vojske ja~a takvu tendenciju i oruàne snage ~ini vi{e zavi-snim od privatnih vojnih subjekata.

Privatna vojna preduze}a specijalizovana su za obuku oruà-nih snaga borbene namene i funkciju podr{ke. Kompanija ExecutiveOutcome, na primer, preokrenula je zanemareni sukob u Sijera Le-oneu, a Military Professional Resources Inc. zna~ajno je promenila rav-noteù snaga na Balkanu. Privatna vojna preduze}a pruàju obukuza mirovne operacije i druge usluge u vezi sa vojskom za mirovne istabilizacione operacije od Konga do Haitija.

IRA^KO TR@I[TE

Zahvaquju}i ekstenzivnim aktivnostima u Iraku, i u mawojmeri Avganistanu, privatni vojni sektor cveta. Irak je najve}eprivatno vojno trì{te u modernoj istoriji i poligon za testi-rawe pravca u kome }e se razvijati privatni komercijalni vojnisektor. Procewuje se da vi{e od 20.000 „privatnih ratnika“ ko-mercijalnih vojnih preduze}a radi po ugovoru za vlade Iraka iSjediwenih Dràva. Takva preduze}a pruàju usluge bezbednostiu opasnim zonama, dok se konvencionalne oruàne snage koncen-tri{u na ~isto vojne operacije. U tom biznisu vrednom milijardedolara, kompanije kao Kellog, Brown and Root (KBR) imaju desetinehiqada zaposlenih u Iraku i Kuvajtu koji drè linije snabdeva-wa i upravqaju vojnim bazama.

Debate o privatnim vojnim preduze}ima deo su {irih ras-prava o privatizaciji vladinih funkcija. Spoqno angaòvaweprivatnih lica za obavqawe kqu~nih aktivnosti oruànih snagamoglo bi dugoro~no da uti~e na vojne institucije. âk i ako su ne-

ka od wih vi{e paravojni i paradr-àvni subjekti, privatna vojna predu-ze}a nisu integralni deo operacija.Ona su nezavisni subjekti, odgovorni,pre svega, za sopstvenu firmu.

Qudi koji po ugovoru rade za ci-vilne institucije ili preduze}a, sa-mo labavo koordiniraju sa oruànimsnagama u zonama sukoba i ponekadmogu, iako to ne èle, biti ukqu~eniu neprijateqstva. Defanzivna priro-da wihovog mandata moè se prome-niti tako da ukqu~i ofanzivnu akciju

Kapaciteti vojne ibezbednosne industrije u privatnoj svojini rastu,pri ~emu se vrednostwihovih godi{wih ugovoraprocewuje izme|u 10 i 20milijardi ameri~kih dolara,a navode se i brojke od gotovo sto milijardi.Broj i veli~ina privatnihpreduze}a u vojnom sektorunaglo su porasli nakonzavr{etka hladnog rata.Iako je javna sfera uveksara|ivala sa privatnimpreduze}ima za obezbe|ewe,pojava privatnih vojnihpreduze}a kao va`nogfaktora u oruànimsukobima i kao pruàlacabezbednosnih usluga u nestabilnim podru~jimapokre}e pitawa o ulozinacionalnih dràva kaoprimarnih vojnih aktera.

68

NOVOIME

69

radi odbijawa napada. Ponekad civilna namena nekog objekta,koji je pod za{titom privatnog vojnog personala, nije nepro-menqiva i taj objekat moè da postane vojni ciq, koji se legi-timno moè napasti.

Ekspanziju privatnog vojnog sektora prati rastu}a zabrinu-tost zbog uloge privatnih komercijalnih interesa u vojnim pita-wima i, naro~ito, neregulisana upotreba sile zaposlenih u pri-vatnim vojnim preduze}ima. Neki smatraju da je angaòvawe ta-kvih firmi prirodna evolucija bezbednosnih zahteva dràva ko-je nisu u stawu da zadovoqe sve bezbednosne potrebe sopstvenimsnagama. Drugi to smatraju ekvivalentom povratku pla}enika ili,u kona~nom ishodu, slabqewem sposobnosti dràve da zadrìsvoj monopol na upotrebu sile.

Iako je javna sfera uvek sara|ivala sa privatnim preduze-}ima za obezbe|ewe, pojava privatnih vojnih preduze}a kao va-`nog faktora u oruànim sukobima i kao pruàoca bezbedno-snih usluga u nestabilnim podru~jima pokre}e pitawa o ulozi na-cionalnih dràva kao primarnih vojnih aktera.

PITAWE ODGOVORNOSTI

Nasuprot pla}enicima koji dejstvuju skrivaju}i se, privatnavojna preduze}a otvorila su kancelarije sa definisanim upra-vqa~kim strukturama, razvijaju svoj korporativni imix i pu-blicitetom privla~e nove klijente. Biv{i vojnici raznih armi-ja bivaju ~esto ukqu~eni u pla}eni{tvo radi svrgavawa nekevlade u postkolonijalnim i konfliktima sli~nog tipa. êstosli~na konvencionalnim snagama, privatna vojna preduze}a ra-de otvoreno, pod odgovornom komandom, uz striktnu hijerarhiju,disciplinski sistem i uniforme poput vojnih, a tvrde da delujuu skladu sa zakonima i obi~ajima rata i zemqe doma}ina. U ko-na~noj analizi, me|utim, ona rade prema instrukcijama klijen-ta. U zajedni~kom je interesu i klijenta i ugovara~a da se oba-veù instrukcijama i pravnim odredbama.

Aktivnosti izvan zakonskog okvira mogle bi ozbiqno dauti~u na izvorne principe vojnih firmi i wihov korporativnirazvoj, po{to moè do}i do poo{travawa regulative ili ~akzabrane wihovog rada. Zahtevi ugovora, a naro~ito dobra pra-vila o angaòvawu, od kqu~ne su va`nosti za pra}ewe ekspan-zije vojnog preduzetni{tva u oruànom sukobu.

Kada je privatnim vojnim preduze}ima dozvoqeno da kori-ste elemente vladinih ovla{}ewa, wihovo pona{awe }e, pre-ma pravilima dràvne odgovornosti, mo}i da se pripi{e dr-àvama. Kona~no, dràva moè, ~ak i kada ne kontroli{e pri-vatno vojno preduze}e, da snosi odgovornost za svoj propust.

SPORNA ULOGA

^lan tri @enevske konvencije pravi razliku izme|u licakoja uzimaju aktivno u~e{}e u oruànim sukobima i onih koja tone ~ine. Wegova originalnost leì u ~iwenici da reguli{eprava i obaveze i za lica koja nisu jedna od strana u sporazu-mu koji su zakqu~ile dràve. Taj ~lan strogo postavqa obavezenedràvnim pokretima ili grupama, koji ~esto imaju glavnu ulo-gu u dana{wim ratovima.

Qudska prava se u {irem smislu posmatraju kao obaveza iza nedràvne subjekte. Obi~no se misli na pobuweni~ke iliustani~ke pokrete koji se bore protiv vlade ili izme|u sebe. Uneprijateqstvima odre|enog trajawa i intenziteta, takve orga-nizacije, kao i dràve, moraju po{tovati prava i obaveze kojeproisti~u iz me|unarodnog humanitarnog prava.

U neo~ekivanoj odluci Vrhovnog suda SAD, ~ak i pojediniborci u takozvanom „globalnom ratu protiv terora“ mogli bida se na|u pod udarom ~lana tri, iako ne postoji teritorijalnanadle`nost dràve i wihova pripadnost bilo kojoj strani uoruànom sukobu nije dokazana.

Me|unarodno humanitarno pravo tako|e odre|uje osnovnizakonski okvir za aktivnosti zaposlenih u privatnim vojnimpreduze}ima u vreme oruànog sukoba. Po{to je razlika izme-

|u ratnog prava i prava ratovawa osnovni aksiom humanitar-nog prava, razlog za u~e{}e u neprijateqstvima je za wega ire-levantan.

Takva preduze}a mogu se ponekad smatrati stranom u suko-bu i podleù osnovnim zahtevima humanitarnog prava. Veza sadràvnim subjektima, me|utim, komplikuje pravna razmatrawa,naro~ito u me|unarodnim oruànim sukobima, po{to privatnavojna preduze}a sve vi{e angaùju na na~in, do skoro rezervi-san za oruàne snage dràve.

TRAGAWE ZA MEROM

Ubijawe, kidnapovawe i pritvarawe privatnih vojnika, tepostavqawe zasede i varvarsko saka}ewe ~etvorice ameri~-kih „privatnih lica po ugovoru“ 2004. godine i prikazivawevideo-snimka nekolicine wih kako ubijaju ira~ke civile godi-nu dana kasnije, ukazuje na potrebu da se prava i obaveze za-poslenih u privatnim vojnim preduze}ima jasno defini{u. Ve-oma je ograni~ena osnova za klasifikaciju lica kao boraca pome|unarodnom humanitarnom pravu i, shodno tome, prava naza{ti}eni status ratnog zarobqenika. Lica zaduèna za na-

bavke, koja prate oruàne snage i kojima su izdate identifi-kacione karte, gube to pravo ukoliko u~estvuju u neprijateq-stvima. Ve}ina privatnog vojnog personala bi se, po me|una-rodnom humanitarnom pravu, smatrala civilima i, osim akone uzmu aktivnu ulogu u neprijateqstvima, kao civili su za{ti-}eni od napada. Ipak, sve ve}e oslawawe na takav personal upomenutim ulogama uti~e na me|unarodno humanitarno pravo,ako se oni pozivaju da deluju na na~in koji bi mogao biti tuma-~en kao direktno u~e{}e u neprijateqstvima.

Glavni princip razlikovawa osoba koje u~estvuju u nepri-jateqstvima ili ne u praksi je rastegnut prilikom tuma~ewaraznolikosti akcija koje privatni vojni personal preduzima uoruànom sukobu.

Nelagodnost i sumwa u privatna preduze}a koja potenci-jalno koriste smrtonosnu silu i te`wa koja uzima maha da seoruàne snage oslawaju na privatne vojne subjekte, pokazujupotrebu spre~avawa mogu}ih posledica. Postoji namera da dr-àve i privatna vojno-bezbednosna preduze}a obezbede i pro-movi{u po{tovawe me|unarodnog humanitarnog prava u pod-ru~jima sukoba, te da prou~e i razviju opcije i regulatorne mo-dele, ali i druge odgovaraju}e mere na nacionalnom, regio-nalnom i me|unarodnom nivou.

Tom PFANER (Glavni urednik Me|unarodne revije Crvenog krsta)

MERIDIJANIPriprema Blagoje NIÎ]

Sjediwene Ameri~ke Dràve su odlu~ileda uspore akciju smawewa broja ameri~kih voj-nika stacioniranih u Nema~koj. Ameri~ki mi-nistar odbrane Robert Gejts odlu~io je da dvebrigade, koje broje po 3.500 vojnika, ostanu uNema~koj dve godine duè u odnosu na prvobit-ni plan (rok je bio 2010, odnosno 2011. godi-na) i da se u SAD vrate 2012, odnosno 2013.godine.

Robert Gejts je na ovaj na~in uvaìo zah-tev komandanta ameri~kih snaga u Evropi, Ban-ka Kredoka da u Nema~koj ostanu dve brigadeza potrebe podr{ke operacijama, ukqu~uju}imisiju Natoa u Avganistanu.

Prema navodima bugarskog Ministar-stva odbrane, do sada je na razli~itim za-dacima u mirovnim operacijama u Iraku,Avganistanu, Bosni i Hercegovini i Kosovu iMetohiji bilo angaòvano preko 7.500 pri-padnika Bugarske armije. Dobar deo ovog ka-dra ima iskustvo u dve-tri mirovne misije ioni se koriste kao instruktori za pripremunarednih kontingenata.

I u ovom trenutku vi{e od 600 pripad-nika Bugarske armije aktivno u~estvuje u ope-racijama Natoa, EU i koalicionih snaga. Uoperaciji ISAF u Avganistanu angaòvane sumehanizovana ~eta oja~ana vodom na obez-be|ewu aerodroma u Kabulu i pe{adijska~eta sa istim zadatkom na aerodromu u Kan-daharu.

U operaciji koalicionih snaga u IrakuBugarska u~estvuje sa pe{adijskom ~etom naobezbe|ewu logora „A{raf“, u operacijiEU-ALTEA u BiH, tako|e, sa pe{adijskom ~e-tom na obezbe|ewu aerodroma Butmir, dokje na Kosovu i Metohiji u sastavu Kfora an-gaòvan inìwerijski vod. U okviru Multi-nacionalne borbene grupe EU Bugarska imape{adijsku ~etu u stalnoj borbenoj gotovo-sti, a vod specijalnih snaga spreman je zaangaòvawe u operacijama Specijalnih sna-ga Natoa (NRF).

U Tirani je po~etkom decembra odrànprvi sastanak radne grupe SEMEC (SoutheastEurope Military Education Cooperation), ~iji jeosnovni ciq ja~awe veza i sprovo|ewe ak-tivnosti iz podru~ja vojnog obrazovawa.Predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovi-ne, Bugarske, Hrvatske, Gr~ke, Italije, Ma-kedonije, Rumunije, Turske, Ukrajine, Sjedi-wenih Ameri~kih Dràva i Crne Gore, uzu~e{}e predstavnika SEDM (Southeast Eu-ropian Defence Ministerial) i KomandeSEEBRIG, izradili su vremenski okvir rea-lizacije „Projekta saradwe dràva jugoi-sto~ne Evrope u podru~ju vojnog obrazova-wa”, kojeg bi nakon razmatrawa trebalo daprihvate dràve u~esnice sastanka. Radnagrupa je u Tirani definisala vojno obrazo-vawe kao osnovu u oblikovawu i integrisa-wu vojne kulture.

Prilikom susreta saHavijerom Solanom, mini-star odbrane SlovenijeKarl Erjavec predstavio jebezbednosne prioriteteSlovenije u toku wenog pred-sedavawa Evropskom unijom(EU), od januara do juna2008. godine.

Osnovne teme kojim }ese baviti slovena~ko Mini-starstvo odbrane u oblastiodbrambene i bezbednosne politike su: podr{ka mirovnim i drugim operacijama Natoai UN, zapadni Balkan i wegovo pribliàvawe evropskim integracijama, ja~awe vojnihkapaciteta EU i razvoj Evropske odbrambene agencije. Slovena~ka vojska }e u ovom pe-riodu, pre svega, biti angaòvana na pruàwu bezbednosne i logisti~ke podr{ke i or-ganizovawa prevoza gostuju}ih delegacija. Za te potrebe u kasarni u Krawu bi}e orga-nizovan Operativni centar sa potrebnim voznim parkom, stambenim i skladi{nimprostorom i stalnom vezom sa Sekretarijatom EU.

1. januar 2008.70

BUGARI U MIROVNIMMISIJAMA

SARADWA U OBLASTI VOJNOG OBRAZOVAWA

AMERIKA ODLO@ILASMAWEWE SNAGA U EVROPI

SLOVENA^KI BEZBEDNOSNI PRIORITETI

Posetu vojne delegacije CrneGore SAD ministar odbrane BoroVu~ini} ozna~io je kao prekretni-cu u ameri~ko-crnogorskim odno-sima u oblasti odbrane i podr{ciCrnoj Gori na putu pribliàvawaNatou, daqoj reformi Vojske Cr-ne Gore i unapre|ewa kapacitetaMinistarstva odbrane. Ameri~kivojni zvani~nici, predstavniciPentagona, General{taba, Ode-qewa za strategiju odbrane, po-tvrdili su, prema izjavi crnogorskog ministra odbrane, visok stepen saglasnosti o plano-vima za intenzivirawe saradwe i podr{ku u slede}em sredworo~nom periodu.

Posebno vaàn dogovor postignut je sa Nacionalnom gardom dràve Mejn, koja }epreuzeti odgovornost za saradwu ne samo u vojnoj, ve} i ekonomskoj i privrednoj sarad-wi. Razgovori sa predstavnicima Stejt departmenta potvrdili su politi~ku i diplomat-sku podr{ku crnogorskim naporima za evroatlantske integracije.

CRNOGORSKO-AMERI^KI VOJNI ODNOSI

D

U

Turska, od pada Sadamovog reìma 2003. godine,sa zabrinuto{}u prati prilike na severu Ira-ka, u Kurdistanu. Rasulo centralne vlasti odra-

zilo se na ja~awe regiona. Poluautonomnost poli-ti~kog ̀ ivota Kurdistana, prema procenama Ankare,odrazi}e se na prilike me|u Kurdima u Turskoj, koji}e sa osloncem na sabra}u iz Iraka u}i u novi krugborbi za samostalnost i stvarawe jedinstvene kurd-ske dràve.

Turci su preventivno, tokom priprema za rat uIraku, stavili do znawa Va{ingtonu da ne}e podr-àti ulazak ameri~kih snaga u Kurdistan. Zato suzabranili planirani prolazak ameri~ke 4. divizi-je, kojoj su, u po~etnim planovima za uni{tewe Sada-movog reìma, povereni zadaci na severu Iraka.Amerikanci su imali dobre veze sa Kurdima i zatosu meko, sa minimalnim anga`manom sile, zauzelisever, za razliku od jedinica koje su sa juga moraleda savladaju ira~ke oruàne snage.

Turci su bili vrlo nezadovoqni kasnijim raz-vojem prilika, jer su u Kurdistanu prepoznali izvornovih bezbednosnih problema. To se u praksi potvr-dilo kada su pripadnici paravojnih snaga PKK obno-vili gerilske aktivnosti na jugoistoku Turske, u kojojsu od 1984. godine stalno bili prisutni i vodili ge-rilski rat protiv vladinih snaga bezbednosti. Takose Turska posle nekoliko godina pauze suo~ila sasna`nim izazovom PKK -a.

Nizali su se incidenti u kojima su dve stranerazmewivale udarce. Posle prvih pogibija turskihvojnika u velikim gradovima tokom masovnih demon-stracija, Turci su demonstrirali nameru da podr-è borbu vladinih snaga protiv PKK -a. U uzavrelojatmosferi, na meti emocija Turaka na{li su seAmerikanci, jer se smatralo da su oni odgovorniza ja~awe Kurda i {to ne pruàju priliku turskimoruànim snagama da u|u u severni Irak i uni{tebaze PKK .

stvarnosti, Turci su morali da se zadovoqekoncentracijom snaga na granici, koje su dobi-le zadatak da ~vrsto zatvore sve prolaze za ge-

rilce. U planinskim podru~jima razme{teno je oko100.000 qudi. PKK -a se potrudio da savlada pre-preke i da odrì stalni pritisak na Ankaru. Sa-mo tokom 2007. godine u raznim incidentima be-leì se vi{e od 200 poginulih pripadnika tur-skih oruànih snaga i PKK . Zvani~ni izvori nisupotvrdili gubitke, tako da se ceni da su oni iznatno ve}i.

Amerikanci su dugo bili gluvi na tvrdoglavo in-sistirawe Ankare za dozvolu da se sama pozabaviizvorima pobune. Razlozi za takav stav bili su o~i-gledni – saveznici u Iraku nisu izloèni svakodnev-nim borbama samo u Kurdistanu. U tom regionu inci-denti su vrlo retki, a Kurdi su se pokazali odanim

saveznicima. Na drugoj strani i Turska se kao ~lani-ca Natoa i vrlo vredan saveznik morala za{tititiod PKK . Tokom leta 2007. godine iz General{tabaoruànih snaga Turske su, posle nekoliko zaseda PKK-a, svetskoj zajednici stavili do znawa da imaju pra-vo da odgovore na pobunu onako kako smatraju za naj-boqe. Iz General{taba su otvoreno zatraìli odturske vlade da dozvoli intervenciju na severu Ira-ka kako bi se uni{tila PKK -a. Amerikanci su na toreagovali zahtevom ira~kim vlastima i, posebno,kurdskim liderima da preduzmu sve potrebne merekako bi se obustavile nasilne aktivnosti PKK -a nateritoriji Turske. Istovremeno su od Ankare zatra-ìli da bude suzdràna i da ne preduzima samostal-ne akcije. Turci su na to 17. oktobra u Parlamentudoneli odluku da se odobre zagrani~ne aktivnostioruànih snaga.

Ve} krajem novembra zvani~ni izvori potvrdi-li su prve ulaske turskih elitnih jedinica u dubinuKurdistana. Oni su progonili gerilce PKK koji supoku{ali da umaknu sa turske teritorije u bezbed-nost kurdistanskih planina.

osada{wi razvoj doga|aja kulminirao je 16.decembra, kada su turski borbeni avioni u{liu ira~ki vazdu{ni prostor i bombardovali ba

ze PKK . Iz Va{ingtona su odobrili da se primenisila i zato su otvorili vazdu{ni prostor iznad pla-nine Kandil za 50 turskih aviona. Posle prvog uda-ra turski artiqerci su nastavili sa ga|awem ciqe-va u Iraku. Zvani~no, rezultati su bili mr{avi – unekoliko sela izloènih bombardovawu poginula jejedna èna i dva civila su povre|ena. Politi~ke po-sledice su znatno teè – Amerikanci su pokazali dase moè primeniti dvostruki sistem vrednosti kadase radi o va`nim saveznicima. Turski generali su,osim primarnog zadatka – za{tite dràve, imali po-liti~ke koristi jer su pokazali sve sna`nijim isla-mistima da su u stawu da brane Tursku. Time }e oja-~ati autoritet u odnosu na civilne vlasti islami-sti~ke orijentacije.

U vrlo osetqivoj igri mo}i, generali poku{a-vaju da odrè tradicionalne vrednosti sekularnedràve utemeqene izme|u dva svetska rata, u vre-me kada se na ~elu dràve nalazio Mustafa KemalAtaturk. Na svaku naznaku zalagawa za povratakna versku dràvu generali su do sada bez ustru~a-vawa reagovali silom, ali korak za korakom isla-misti su utvrdili dominantnu poziciju u glasa~komtelu. Ove godine oruàne snage vi{e nisu mogleda zaustave dolazak islamista na vode}e poloàjeu dràvi. Dodu{e, obznanili su da }e se sekular-na dràva braniti svim sredstvima. Jedina ta~kana kojoj su interesi generala, islamista i ogromneve}ine u populaciji identi~ni jeste – turski naci-onalizam.

71

Pi{eAleksandar RADI]

Turska se izborila za dozvoluVa{ingtona da preduzimavojne akcijeprotiv Radni~kepartijeKurdistana (PKK)na prostoruIraka. Time sepotvrdio zna~aj te dràve u procenamaameri~kihpoliti~ara, koji su izvagaliodnos cene i efikasnostidozvoliv{iTurcima da interveni{uprotiv Kurda,iako su se onipokazali kaoverni saveznicikoalicionih snagau Iraku.

TURSKA INTERVENCIJANA SEVERU IRAKA

P A R A L E L E

1. januar 2008.72

Pripadnici globalne elite,generacijski nadovezanipripadno{}u posebnim klubovima,nastoje da stvore ure|eno svetskodru{tvo, da ostvare neku vrstuKantovog sna o „univerzalnommiru” koji je oli~en u delu sacrnohumornom konotacijom – „ve~ni mir”. Sam po sebi, taj biciq mogao biti i plemenit, alina~in na koji se on ostvaruje budioprez, jer vekovno iskustvogovori {ta se vazda krilo iza„usre}iteqskih” doktrina. U modernoj imperiji suverenitetdràva je zastareo pojam, a samoprosve}ena elita moèobezbediti odrìvi razvoj. Ako je jezik „zvu~na domovina”,onda je iz ugla onih koji se upiwuda stvore tu imperiju, novac – globalna domovina!

SA KOLIKO PI[E RE^

V L A D I M I R I L I ] , N O V I N A R I P U B L I C I S T A

Pisac „Glosara 21. veka za vladare, vojnike, novinare i razbojnike”, kakostoji u podnaslovu kwige „Imperija”, u izdawu Konrasa – Vladimir Ili},novinar, publicista, ~ovek koji je prisustvovao istorijskom nastankuEvropske unije u Mastrihtu, intervjuisao Frensisa Fukujamu, Elija Vizela,Xonatana Ejala, od 1993. do 1996. godine radio je kao ekspert za medije u

Saveznom ministarstvu za informisawe, najpre kao na~elnik Odeqewa za in-ostranu javnost, a od 1996. do 2000. godine bio je pomo}nik saveznog ministra.Predavao je na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, a sada u Trening-radion-ici za odnose s medijima Agencije za odnose sa javno{}u i marketing „Pragma”.Svojim kwigama doti~e onu iskonsku potrebu u svakom od nas – pojmiti svet ukome ìvimo. One ga, naàlost, ne}e promeniti, ali }e svakako promenitina{e predstave o wemu. Svaka kwiga je lek za du{u, a „Imperija” VladimiraIli}a je univerzalni lek i preventiva – protiv svake ideologije. Mo`da i„zlatni kqu~” za razumevawe za{to su i Srbi „lo{i momci”.

„Imperija” predstavqena na ovogodi{wem Sajmu kwiga logi~an je itematski nastavak Va{e kwige „Familija” iz 2002. godine. ûvenaEnciklopedija lista „Tajms”, koju pomiwete „crta istoriju civilizacijekao prirodnu smenu imperija”. Kakva je to imperija danas „na snazi” ?– Imperije se razli~ite hiqadama godina smewuju, ali „ni~eg novog pod

kapom nebeskom”. Su{tina uvek ostaje ista: ma~em se {iri sopstveno shvatawecivilizacije nad „ostatkom sveta”, koji se, naravno, poima kao „varvarski”.Danas nema sumwe da je ceo XX vek bio priprema za stvarawe nove imperije, ko-ja se od pre|a{wih razlikuje po tome {to „carevi” i „sve{tenstvo” ne drè uruci skiptar i svete kwige, ve} lap-top i holivudske filmove „spakovane naDVD... „Imperija” ne kora~a gvozdenim korakom SS i SA odreda, ve} dolazirazigrana kao slet za Dan mladosti, u ~ast Josipa Broza Tita. Mozak joj je uEvropi, u kojoj skoro da nema vi{e ni~eg evropskog, a pesnica u SjediwenimAmeri~kim Dràvama, kojima ne vladaju Amerikanci. Da bi se pojmila moderna

S

komisija je svojevremeno prona{la da je tokom Prvog svetskog ra-ta jedna dana{wa megakompanija zaradila za ~etiri godinesvetske vojne onoliko koliko bi joj bilo potrebno za 276 godina„normalnog poslovawa”. Pored toga, ratovi, kao najve}i biznis,omogu}ili su „velikoj familiji” da davawem kredita i „pobed-nicima” i „poraènima” uslovqavaju i usmeravaju pravce posler-atnih razvoja i jednih i drugih. Taj „razvoj", organizovan po „sce-nariju” globalne elite, po pravilu je nosio klice novih sukoba.Me|unarodno bankarsko-buròasko-plemi}ko „bratstvo” to je do-bro znalo i neprestano je manipulisalo, hu{kaju}i svoje najve}erivale jedne na druge. Divide et impera! Gra|anski ratovi i „rev-olucije” jesu posebna „poslastica", kako su to na zastra{uju}ina~in pokazala de{avawa u boq{evi~koj Rusiji, u [paniji pode-qenoj na republikance i falangiste i, pogotovo, uspon fa{izma inacizma. Nije Srbima, koji su tako besmisleno i{li s oru`jemjedni na druge, mnogo za utehu, ali samo da se podsetimo da su usvojoj ideolo{koj zaslepqenosti i velika dva naroda Rusi i Nem-ci stradali mnogo vi{e u svojim revolucijama i dva stravi~nasvetska rata nego svi drugi tada{wi ratni rivali zajedno!

U svetu koji propoveda da su svekoliki -izmi 19. i 20. vekastvar pobe|ene pro{losti, zagovarate ideju da se modernaburòazija zasniva na principima feudalizma, apostoliliberalizma zasnivaju svoju mo} na principimaapsolutizma, a moderni kapitalizam se temeqi na ugaonimkamenovima monarhije. Gde je ram za tu sliku?– Najpre bi vaqalo da imamo u vidu da je geopolitika starija

od demokratije. Organizovawe „velike familije” umnogomepodse}a na nekada{we delovawe plemstva, ali to je neka vrsta„iskrivqenog ogledala”. Da bi se sru{ile stare imperije, bilo jepotrebno proklamovati liberalne ideje, poput onih Xona Stjuar-ta Mila i drugova. A da bi se odrào kontinuitet, koji je kqu~ zarazumevawe nastajawa moderne imperije, treba primenitiodre|ene tehnike vladavine kojima je bilo vi~no sofisticiranoplemstvo. Elem, burùji i bankari su bili, i ostali, neuporedivospretniji u „pravqewu novca”, a plemstvo je mnogo spretnije umeloda vlada i da se „pona{a dràvni~ki”. Jedni su drugima bilipotrebni, i dogovor je „pao”. Taj „dogovor” je i danas na snazi, aline bi mogao tako uspe{no da traje bez delotvorne pomo}i krugova„medijske aristokratije”, koju sam, opet u nedostatku odgovaraju}egkategorijalnog aparata, nazvao „mala familija”. Ona glorifikujetrì{te, izbore, sve mehanizme „pluralizma” i demokratije, a po-maè da se o~uva „aristokratski establi{ment”. Dakle, liberal-izam je potreban za odgovaraju}i ekonomski razvoj, tehni~kadostignu}a, konkurenciju kao „zamajac”, ali je „aristokratija”neophodna da bi se o~uvao kontinuitet, ta~nije vladavina„odabranih” u dugom periodu. U biznisu sve „vri”, u strukturivlasti ne mewa se, su{tinski, ni{ta! Globalna „dinastija” traje!

Neki principi organizacije su ostali isti – kao {to su toprincipi podele vlasti, racionalnog nepotizma,lojalnosti, lobirawa... – Su{tina mo}nih lobija i manipulacije glasi: la`ni plu-

ralizam. ûju se stotine glasova, ali oni su{tinski dolaze svi izistog, ili sli~nog, izvora. Medijska manipulacija jeste jedna odnajva`nijih tehnika vladavine modernog doba. Edvard Bi{op,urednik „Sent Luis xornalizam rivjua”, u jednom intervjuu izneo jezanimqivu misao: „Ako i{ta povezuje konzervativce i liberale,to je koncentracija vlasni{tva posredstvom konglomerata (...) Za-mislite da ho}ete da kupite nova kola. Pogledali biste nekolikovodi~a za kupovinu, pregledali rubriku za automobile u va{emdnevnom listu, {ta ima za potro{a~e na Internetu i, na kraju, od-lu~ili se za kupovinu auta H. Kasnije otkrijete da su svi mediji ko-je ste konsultovali vlasni{tvo – kompanije H. Dakle, koliko bisteverovali sopstvenoj odluci da kupite auto H? Treba zapamtiti: tikonglomerati ne poseduju samo medije ve} i mnoge druge stvari.Zapravo, najve}i deo wihovog profita dolazi od tih drugihstvari. Vajakom, Dizni, Xeneral elektrik, itd. izgleda da gledajuna novinarstvo samo kao na produènu ruku odnosa s javno{}u(Public Relations)”.

73

SE NULATRAST

imperija, zaboravimo na trenutak teritorije, ono {to su nasu~ili o ratovima, „pobednicima”, „poraènima”, o „prijateqima”i „neprijateqima”. Poku{ajmo da pojmimo vreme u kontinuitetu,bez ideolo{kih „seckawa” i vide}emo „crvenu nit". Dakle, pri-padnici globalne „elite”, generacijski nadovezani pripadno{}u uposebnim „klubovima”, nastoje da stvore „ure|eno svetskodru{tvo”, da ostvare neku vrstu Kantovog sna o „univerzalnommiru” koji je oli~en u delu sa crnohumornom konotacijom – „ve~nimir”. Sam po sebi, taj bi ciq mogao biti i plemenit, ali na~in nakoji se ostvaruje budi oprez, jer vekovno iskustvo govori {ta sevazda krilo iza „usre}iteqskih” doktrina. U modernoj imperijisuverenitet dràva je „zastareo pojam”, a samo „prosve}ena eli-ta” moè obezbediti „odrìvi razvoj”. Ako je jezik „zvu~na domov-ina”, onda je iz ugla onih koji se upiwu da stvore tu imperiju, no-vac – globalna domovina!

Pomenuli ste da nema sumwe da je ~itav XX vek biopriprema za stvarawe te „Imperije”, kao i to da „izanaizgled ~udnovatih ratova, klanica, teritorijalnihosvajawa i gubitaka leì neumitna logika”. O prirodnojsmeni je u tom slu~aju te{ko govoriti. Kakvim semehanizmima onda „Imperija” stvorila?– ûdan spoj starog evropskog plemstva, nove buròazije i

me|unarodnog bankarskog bratstva ve} vi{e od dvesta godina „cr-ta” politi~ku mapu sveta, jedne ~ini bogatim i naprednim, drugedovodi do svekolikog siroma{tva i krize. Setimo se kako iz-gledaju olimpijski krugovi. Na sli~an na~in se organizuje i glob-alna elita i dan-danas oli~ena u „osovini”, koju ~ine vode}ebankarske porodice, pre svega iz Nema~ke, Velike Britanije,SAD, Francuske i Italije, unakrsno povezane brakovima i, nar-avno, interesom udruène sa jo{ mo}nijim starim evropskimporodicama „plave krvi” i ranim utemeqiva~ima buròaskogporetka. U moderno doba, toj „osovini” pridruùju se i nova in-formati~ko-komunikaciona elita, vojnoindustrijski i nau~ni kom-pleks, ali i sveprisutni medijski moguli. Taj „entitet”, u ne-dostatku odgovaraju}eg kategorijalnog aparata, nazvao sam „veli-ka familija”. Setimo se, dakle, kako izgledaju olimpijski krugovii bi}e nam jasnije kako su te interesne grupe povezane na global-nom nivou i za{to sebe nazivaju „olimpijcima” po ugledu na bo-gove s Olimpa! Potla~ene mase vazda misle da „revolucije”donose ne{to zaista kvalitativno novo i ne sawaju}i da glavneideologije XIX i XX, a bogami i XXI veka produkuju jedni isti ilisli~ni, generacijski nadovezani, mo}ni krugovi. Prvi i Drugisvetski rat, najve}i i najbesmisleniji gubici u znanoj istorijiqudskog roda fakti~ki su dekomponovali nekada{wu sliku sveta.Sa scene su nestale neke mo}ne carevine (imperije), a „velikojfamiliji” ti stra{ni sukobi doneli su profit koji je prema{ivao~ak i snove holivudskih producenata! Recimo, ameri~ka kongresna

KULTURA

74 1. januar 2008.

Zaista, u korporativnom vlasni{tvu ne postoji samo jedan„gazda”, ve} mnogo wih, ali je uvek neko dominantan i ostvarujesu{tinsku kontrolu. Na En-Bi-Siju odlu~uju}i uticaj ima megakor-poracija Xeneral elektrik (GE), jedna od najmo}nijih firmi sveta,~iji su interesi, ne samo u medijskoj ve} i u vojnoj sferi itd., kom-plementarni s megakompanijom Vilijama Gejtsa, ~oveka koji je naz-van najbogatijim na svetu – Majkrosoftom. Imovina obe firme seprocewuje u stotinama milijardi dolara. Iz te „fuzije” prois-tekao je i servis Ms/NBC. Druga „velika sestra”, korporacija Ei-Bi-Si, pod dominantnim je okriqem „Volta Diznija”, jednog od na-jve}ih svetskih „proizvo|a~a zabave”. Ima li koga u modernom sve-tu da nije ~uo za Mikija, [iqu, Paju...? Si-Bi-Es je u rukamaogromnog medijskog konglomerata „Vajakom”, ~iji se interesi pro-stiru od Interneta do MTV-ja. Si-En-En, „veleproslavqen” tokomratova u Iraku i biv{oj Jugoslaviji, pod kontrolom je najve}egsvetskog konglomerata AOL/Time Warner. Foks TV je „~edo” RupertaMardoka, koji je svoje medijsko carstvo pro{irio bukvalno na ceosvet, zahvaquju}i podr{ci Vol strita. U Velikoj Britaniji je kupionekada{wi ponos „gordog Albiona” – dnevnik „Tajms” inajtira`niji tabloid „San”. Tokom rata za Foklande, sa naslovnihstranica svojih izdawa grmeo je – Mi smo uz na{e momke...! Moglibismo ovako „danima” da nabrajamo, jer je celokupan na~in orga-nizovawa informaciono-komunikacionih sistema na celom Za-padu, i mawe-vi{e globalno, vrlo sli~an. U Francuskoj, recimo,vode}e novine poput „Figaroa” postaju vlasni{tvo Serà Dasoa,magnata avijacije povezanog sa vojnoinformacionim kompleksom.„Liberasion”, nekada „prokomunisti~ki”, a potom „levi~arski”, uzaplauze novinara i administracije izvi`duke {tampara i drugih radnikalista dolazi pod kontrolu Edurada deRot{ilda, iz porodice koja je deo isinonim „velike familije”. Da se pod-setimo, u „Liberasionu” je u danima ju-goslovenske krize svoje novinarskoime stekla i dama koja nije imalapreko potrebno iskustvo ratnogizve{ta~a – Florens Artman-Do-manku{i}, dugogodi{wi portparoltuìla{tva Suda u Hagu. Ona je snajanekada{weg „Titovog generala”, i to„bezbedwaka” - StjepanaDomanku{i}a...

Kako je „stvoriti vladavinu zanarod, svakako korisna stvar,ali jo{ korisnija - vaspitavatinarod za vladavinu", {to jetvrdio jo{ @an @ak Ruso, koja jeideologija „Imperije” i kako se„propoveda”? Pomiwete Holivudkao najve}eg agenta za PublicRelations.– Holivud je od „fabrike snova”

postao velika laboratorija za PublicRelations. Od medija koji je, umetno{}u,ulep{ao ìvote milionima qudi, o~emu govori prelepi „Sinema paradi-zo” \uzepea Tornatorea, film jepostao jedna od najja~ih poluga „indus-trije svesti”. Se}ate se filma „Topgan”? Lepu{kasti mladi} postaje pi-lot, zavodi svoju instruktorku, lep-oticu i, naravno, „igra” se nadmo}nosa „migovima” u to vreme druge super-sile – SSSR-a. U realnosti, Pentagonje bio zabrinut zato {to se nakon fi-jaska u Vijetnamu malo elitnih u~enika

prijavquje za tako zahtevnu vojnu slu`bu kao {to je avijacija.Razumqivo, nikome se ne gine po tu|im xunglama. I gle, Holivud jedobio zadatak. Planetarni uspeh filma nije doneo samo slavupomenutom glumcu s umetni~kim imenom Tom Kruz i ogroman profitproducentima, ve} je postigao i glavni ciq – regrutacija za pi-lote krenula je „boqe nego {to bi svi vojni stratezi Pentagona tomogli da smisle”, kako to svojevremeno re~e eksministar odbraneSAD Vilijam Koen. Ono {to je jo{ va`nije, Holivud plasiraodre|eni „sistem vrednosti” i odgovaraju}e „kqu~ne re~i”. Setitese kako lako re~i poput „kul”, „gubitnik” i „dobitnik” (cool, loser,winner) potiru odrednice „dobar” i(li) „lo{”. Dakle, radiefikasnosti, sve je dozvoqeno, ili da parafraziramo staru mak-simu - ciq opravdava sredstva! A to je ono {to milioni mladih„japija” {irom sveta „treba da zapamte”, kako bi postali „heroji”malog, a bogami, i velikog biznisa. Naravno, da bi bilidopadqivi gra|anima, ta~nije bira~ima, politi~ari u granicamasvojih mogu}nosti moraju u javnosti da podse}aju na filmskezvezde po garderobi, dràwu, na~inu govora, stilu ìvota. Takose ostvaruje „holivudizacija politike”. Istovremeno, zbog istograzloga – pridobijawa bira~a, filmske zvezde moraju da u~estvujuu kampawama najvi|enijih politi~ara: „o{tri momci” i „ratni-ci”, poput Klinta Istvuda, Brusa Vilisa i Arnolda [varcenegera(kao nekad Ronald Regan, koji se vinuo u politi~ko nebo Kali-fornije ènidbom „u Kenedijeve”), po pravilu su podràvali re-publikance, a oni koji se, bar na re~ima, zalaù za rasnu jed-nakost, prava mawina, itd., poput Xorxa Klunija, Vupi Goldberg iMartina [ina, navijaju za demokrate. Tako se, uz „naru~ene fil-move” i „sukobe vrednosti”, odvija „politizacija Holivuda”. îta-lac koji zna da me|u pomenutim strankama nema su{tinskih razli-ka, mora da se osmehne na tu „strast” s kojom se holivudski

poslenici suo~avaju u me|usobnim TV-duelima. Jedino nije poznato sa ko-liko nula se pi{e re~ „strast”!? Alimora se priznati da Holivud ume i dase nasmeje na svoj ra~un – setite sesamo filma „Rep ma{e psom” (u do-ma}em prevodu: „Ratom protiv is-tine”), u kome holivudski reìser(igra ga Dastin Hofman) i „predsed-nikov ~ovek za sve” (Robert de Niro)stvaraju virtuelni rat u Albaniji zapotrebe izborne kampawe. Film jenastao prema kwizi – „Ameri~kiheroj”!

O medijskom poretku „novog sve-ta” pi{ete u „Familiji”. U takvojslici sveta „vojnici” poretka su,ako se ne varam, mediji? Takojasniji biva „pokli~” Bernarda[oa direktno za Si-En-En izIraka tokom bombardovawa:„Nebesa nad Bagdadom su prosve-tqena...”– Prvi put u doma}oj i svetskoj lit-

eraturi, „Imperija” govori o tome kosu i u ~ijoj funkciji spin doktori izagencije za odnose s javno{}u „Ruder iFin”, koja je „pobrala sve lovorike”tokom nesre}nih sukoba na prostorubiv{e SFRJ. îtaoci koje to bude zan-imalo mo}i }e da otkriju kakve to „nev-idqive niti” spajaju, recimo, ameri~kiKomitet za za{titu novinara, KofijaAnana, koji je bio u vreme ju-goslovenske krize generalni sekretarOUN, i agenciju „Ruder i Fin”. Ilikakvi zajedni~ki ciqevi proìmaju~uvenog britanskog „sultana spina” Al-

NAJJEDNOSTAVNIJI PR-TRIK NA SVETUKada doma}i mediji preuzimaju termine

poput „Bil Klinton”, „Jo{ka Fi{er”, „ToniBler”, oni (ne)hotice podleù najjednostavnijemPublic Relations triku. Re~ je o takozvanom „pozi-tivnom pokrivawu establi{menta”, {to jestaro, nepisano, pravilo u svetu medija Zapada.Kome naj~e{}e tepamo? Nekome ko nam je drag,drugarima, deci! Ciq i jeste da se gra|anima,glasa~ima, pribliì odre|eni lider, da budedoìvqen kao neko ko je „dostojan da gra|anereprezentuje”, ko „o wima brine” i ko je „jedanod wih”! Verovatno }e se ovde neki ~itaocisetiti politi~ke kovanice – Drug Tito. Dakle,ako bi doma}i mediji bili dosledni, trebalo bii da srpske politi~are zovu „mek{e”, od mila,ili da nazovu „stvari pravim imenom” – VilijamKlinton, Jozef Fi{er, Entoni Bler, itd.Izdava~: www.konras.com

75

istera Kembla, koji je bio medijski savetnik Entonija Blera, RojaGatmana, „novinara koji je otkrio koncentracione logore u Bosni”i, naravno, agenciju „Ruder i Fin”. Ina~e, spin doktori sustru~waci za takvo „organizovawe informacije” da vam isti-na uvek pomalo izmi~e, kao kad teniser Novak \okovi} takozavrti lopticu da vam se ~ini da }ete lako odgovoriti na tajudarac, a ona dobije takvu rotaciju i putawu da vi{e nemoète da je kontroli{ete. Tako se „zavrte” i re~i i infor-macije da se do su{tine odre|enog doga|aja ne do|e, bar ne udogledno vreme. Spin doktori kreiraju „zvani~no vi|ewe do-ga|aja” i uvek su tu kada se u „kriznim situacijama”, da seposluìm sportskim re~nikom, „lomirezultat”. Su{tinski, oniodre|enom uglu informacije dajusnagu i brzinu. êsto su aktivnosti„spin doktora” upravo uvod u budu}eva`ne doga|aje! Naravno, manipu-lacija je uvek u funkciji nekakvogpoliti~kog ili ekonomskog ciqa ipogotovo je izraèna tokom ratnihdejstava. Se}ate se Xejmija [eja?„ûvenog” portparola Natoa tokomtragi~nog bombardovawa Srbije?Wegove misli je, poput „tomahavka”,navodio upravo pomenuti AlisterKembl, desna ruka propagandetada{weg britanskog premijera En-tonija Blera. To, naravno, nije ni{ta novo. Krajem XIX veka VilijamRandolf Herst, jedan od prvih kraqeva ameri~ke {tampe, ovako seobratio svom dopisni{tvu u Havani: „Vi isporu~ite slike, a ja }uisporu~iti rat!”

„Oni koji ne shvataju {ta zna~i trajawe, nikada ne}eshvatiti {ta je civilizacija” napomiwete. Ukoliko se„Imperija” shvati kao kwiga o kontinuitetu idiskontinuitetu, bojim se da je diskontinuitet u toj pri~i –na na{oj strani. – Agencija „Ruder i Fin” je punu deceniju lobirala protiv

Srbije, za ra~un najpre secesionisti~kih republika Hrvatske iBosne i Hercegovine, a potom i za kosovske Albance. Naravno,nikada ne bi mogli da se upuste u avanturu rada za tada jo{nepriznate dràve bez „blagoslova” odre|enih krugova ameri~keadministracije i, u krajwoj liniji, pozitivnog stava „velikefamilije”. „Kada je Nato preuzeo akciju”, tvrdi u intervjuu zaholandsku TV-stanicu VPRO jedan od izvr{nih direktora te agen-cije Xejms Harf, „otvorili smo {ampawac!”

To je bila „kruna” napora koji su profit agencije „Ruder iFin” podigli u nebesa i 1993. doneli joj drugo mesto na rang-listi najboqih ameri~kih agencija za odnose s javno{}u. U skorijevreme, me|u svoje klijente „Ruder i Fin” ubrojali su, prema sop-stvenom kazivawu, i takve mo}ne kompanije kao {to su: „TajmVorner” i „Dizni”, „Motorola”, „[evron”, „Mobil”, „Ford”,„Folksvagen”, „Audi”, „êjs Menhetn banka”, „Sosijete èneral”,„Deloit i Tu{”, „Levi [traus”, „Filip Moris”, „Koka-kola”,„Prokter i Gembl”, „Naik”, „Soni”, „Del”, „Majkrosoft”, te uni-verziteti, mnoge dràve sveta i „zadu`bine”, poput Fondacijebra}e Rokfeler i Fondacije Rot{ild... Da li je ~udno, ako sh-vatamo mehanizam manipulacije, da gotovo niko iz struke ni nov-inarske ni odnosa s javno{}u u po~etku nije postavqao pitawe dali je Agencija {irila neproverene informacije, {to je protivnosvim kodeksima profesije! Dakle, spin doktori su kucali na„otvorena vrata".

Prili~no neupu}eni u „rukotvorewe pristanka” imehanizme oblikovawa javnog mwewa, i mi smo devedesetihgodina 20. veka bili na meti. „Svoje zvezdane ~asovefirma Ruder i Fin doìvela je tokom gra|anskog rata ubiv{oj Jugoslaviji” – zabeleìli ste.– Da ne bude zabune, lobirawe i odnosi s javno{}u jesu

legalni i legitimni poslovi, regulisani zakonom i kodeksima pro-

fesije. Svaka agencija u SAD, recimo, du`na je da priloì kvar-talni izve{taj o tome za koju stranu dràvu ili organizaciju, ukom periodu i za koji novac radi. Detaqan izve{taj o novcu

ponekad spin doktori u svom stilu prikazuju zarad„peglawa” poreskih obaveza, ali prve dvestavke moraju biti vrlo precizne, ina~eagencija moè da bude optuèna za sub-verzivnu delatnost i – FBI kuca na vrata![ta mislite, na koliko bi vrata neko mogaopokucati u Srbiji?

Pomenuli ste jednom da smo u to vreme „biliskupi”. [ta je u~inilo da izgubimo takvu„trì{nu vrednost” ? „Srbi su spavali 20godina, narednih 20 godina ovde vi{e nikone}e mirno da spava” – ako se ne varam,jednom ste izrekli u neformalnom razgovoruo kwizi. Na {ta ste ta~no mislili?– Umni Volter je davno besedio: „Carstva nisu

slaba onda kada je u wima malo novca, nego on-da kada je malo pravih qudi i malo qudi darovitih!”

Srbima odnosi s javno{}u, naàlost, nisu bili ja~a stranau vreme jugoslovenske krize, a zbog sprovedenih ekonomskihsankcija protiv Jugoslavije, nijedna istinski mo}na svetska agen-cija za odnose s javno{}u nije smela da radi za ve} „dokazanelo{e momke”, iako bi to bio sjajan i vrlo isplativ profesional-ni izazov. Jasno, i to se moglo „isposlovati” da je postojao onajneophodni „blagoslov” ameri~ke administracije. Poznato je, doksu se zapadne republike biv{e SFRJ decenijama, uz pomo} „pri-jateqa sa Zapada”, spremale za otcepqewe, srpska kvazikomu-nisti~ka „elita” je jurila „brizle i {mizle”. Zaista, onaj ko jedecenijama „spavao”, mora}e narednih decenija i te kako da bude„budan”. „Ra~uni” koje su pravili „srpski lideri” jo{ od kraja{ezdesetih godina XX veka stiù za naplatu dana{wim generaci-jama. Za tu kvazielitu i wihove „u~enike” sasvim odgovaraaforizam: jednom la`ni drugovi, uvek la`na gospoda!Dakle, nerazumevawe kontinuiteta i potrebe izgradwe i o~uvawabazi~nog dru{tvenog konsenzusa, koga su jo{ pre gotovo hiqadu go-dina bili svesni osniva~i Nemawi}i, dovelo je do toga da je Sr-bija dobrano „pro}erdala” XX vek, sve tr~e}i da poqubi rukuWenom Veli~anstvu – Ideologiji. A moè li onaj ko ne shvata {taje kontinuitet, ikada shvatiti {ta je civilizacija?

Mi smo se predozirali XX vekom. Bitke svakojake vrste suga sasvim sigurno obeleìle. [ta je onda to za {ta sedanas vredi boriti?– Moderna imperija, mo}nom politi~kom i medijskom

ma{inerijom, „isijava” svoju viziju sveta. îni se da nemalokalne oligarhije kojom globalna „elita” ne moè ovladati i(li)koju ne moè „kupiti", niti ovozemaqske sile koja se „Imperiji”moè suprotstaviti. Ali jedna je okolnost kada je dràva pri-morana da brani svoj suverenitet i svoju teritoriju oru`jem, adruga kada dolazimo na, za odbranu poput oru`ja dragoceni,teren kulture i znawa. „Velika i mala familija", moderne imper-ije „carevi” i „sve{tenici”, vrlo dobro znaju i jedino od togastrepe: „ako su{tinski ne prihvatite vrednosti koje se name}u –niste pobe|eni”. U skladu sa starom jevrejskom mudro{}u kojakaè: „Nije va`no ko vlada Judejom, va`no je ko vlada va{imsrcima!”

Kakva su naj~e{}a svojstva obi~nog podanika „Imperije”danas? – Od ~ega je satkan tipi~an „podanik moderne imperije?”

Pre svega, on se ne ose}a kao podanik, ve} kao gra|anin! On sene ose}a kao „rob potro{a~kog sistema i kamata", ve} kaoEvropqanin i „gra|anin sveta”! I toliko voli da ide u {oping daod obiqa asortimana niti prime}uje niti èli da zna da sve rad-we drì jedan isti monopolista!

Dragana MARKOVI]Snimio G. STANKOVI]

1. januar 2008.76

Na osnovu poznateistorijske gra|e moè sezakqu~iti da na{i precinisu ubijali i mu~ili svojezarobqenike, odnosno da suu ratovima koje su vodilibili odani principu~ove~nosti. Taj princip je zawih, o~igledno, imao visoketi~ki zna~aj, ali i snaguzakona koji se moraopo{tovati. Dakle,~ovekoqubqe i visok moralbile su odlike srpske ratnepro{losti jo{ u vremenustvarawa srpske dràve iborbe za weno o~uvawe.

P

FE

QT

ON

Pi{e Goran MILO[EVI]

V I T E [ K AV R E M E N A

oznato je da su Srbi jo{ u 9. veku stvorili svoju prvu dràvu, kojoj je tekStefan Nemawa udario istinske i ~vrste temeqe, a Sava Nemawi} utkaoduhovnost kao kohezionu snagu srpstva. Du{anovo carstvo predstavqalo jevrhunac wene mo}i u sredwem veku, dok je Kosovska bitka postala simbolvi{evekovne tragedije Srba i wihove dràve. Po~etak 19. veka je i po~etak

oruàne borbe za weno vaskrsnu}e koja je trajala skoro ~itav taj vek. Me|una-rodno priznata na Berlinskom kongresu 1878. godine, srpska dràva trajala jedo decembra 1918. godine, odnosno do stvarawa Kraqevine SHS. Pre toga, uPrvom svetskom ratu, srpski narod je jo{ jednom podneo ogromne `rtve za spassvoje dràve i kao saveznik sila Antante.

ETI^KI KKODEKS

Ovako duga istorija srpske dràve, prema tome, karakteristi~na je po bor-bi srpskog naroda za weno uspostavqawe i o~uvawe. Zbog toga je u woj domini-rao vojni elemenat kao sredstvo i kao metod ostvarewa ovih ciqeva, zbog ~ega jeu svom najduèm periodu bila ratna, odnosno vojna, po svom karakteru. Nalaze-}i se na prostoru na kome su se tradicionalno sudarali interesi i aspiracijevelikih sila, Srbi su bili prinu|eni da svoje te`we za sopstvenom dràvom inacionalnim identitetom ostvaruju snagom oru`ja. Stoga su ratovi koje su vodiliimali svojstvo odbrambenih i oslobodila~kih. Ako se za Srbe kaè da su rat-ni~ki narod, onda takvo wihovo obele`je treba posmatrati prevashodno u tomkontekstu.

HUMANI RATNICI

ropstvu neograni~eno vreme,ve} im posle odre|enog rokaostavqaju na voqu da se otku-pe i vrate u svoju zemqu iliostanu na srpskoj teritorijikao slobodni qudi.

Ostala je zabeleèna iizjava vizantijskog cara Jova-na Kantakuzina da Srbi zaro-bqenike razoruàvaju i pu-{taju svojim ku}ama, jer je powihovom obi~aju greh podvr-gavati qude ropstvu. Po jed-nom drugom izvoru, u takvompoloàju dràli su samo za-robqene vojskovo|e i pripad-nike vlastele i crkve.

VELIKODU[NOST

Konstantin Porfiroge-nit govori o impresivnoj obu-~enosti, izdr`qivosti i hra-brosti srpskih ratnika u bor-bama sa Bugarima, ali i o wi-hovoj velikodu{nosti i huma-nosti prema zarobqenicimakojima poklawaju ìvote islobodu. Prema wegovom ka-zivawu, u jednoj od bitaka Sr-bi potuko{e Bugare i zarobi-{e sina bugarskog vladaraBorisa i jo{ dvanaestoricubugarskih boqara. A tad,usled sinovqeve nevoqe inehtiju}i, Boris se izmiri saSrbqima. Nameravaju}i da gavrati u Bugarsku, a u strahu damu Srbqi gde usput ne panu uzasedu, zatraì sigurnu prat-

wu. Sinovi srpskog vladara Mutimira, Boran i Stevan ga is-prati{e zdrava i ~itava do granice sa svojom preostalom voj-skom – sve do Rasa. Radi te qubaznosti dade im Boris velike da-rove, a oni wemu dado{e za uzdarje gostinsko: dva roba, dva so-kola, dva psa i devedeset koà.

Ovako ~ove~an postupak prema zarobqenom neprijatequostavio je snaàn utisak i oslabio bugarsku agresivnost, pa jeu narednih nekoliko godina vladalo primirje izme|u Srbije iBugarske. Tako je srpski vladar Mutimir plemenito{}u pobe-dio svog protivnika i bar ga privremeno preobrazio u prija-teqa.

I prema svedo~ewu Prokopija, karakteristika srpskog rat-nika bila je ne samo hrabrost, odanost sopstvenom narodu iprezir prema izdaji, ve} i ~ove~an odnos prema zarobqenomprotivniku. Ako je zarobqenik pripadao nekom daqem sloven-skom plemenu, odmah su ga pu{tali na slobodu bezuslovno, a akoje bio stranac, opet se postupalo veoma humano. Ostavqano muje na voqu da bira ho}e li uz neki otkup da se vrati svojima, daneko vreme ostane u sastavu srpskog plemena, pa da se kasnijevrati ku}i, ili da se stalno nastani kod wih, sa punom ravno-pravno{}u.

U zapisima popa Dukqanina iz 1149. godine postoji neko-liko detaqa koji su relevantni za ovu temu. Tako on kaè da jekraq Radoslav oslobodio sve zarobqene pobuwenike Bele Hr-vatske protiv kojih je digao svoju vojsku, te da su se ̀ upan Vukan iKo~apar prema zarobqenom kraqu Dobroslavu odnosili qudskii humano. Opisuju}i bitku kod Bara 1142. godine, kaè kako suDragoslav, Gojislav i Radoslav pohvatali veliki broj zarobqe-

77

Imaju}i u vidu ovako bo-gatu vojnu istoriju Srbije,neophodno je osvetliti i onustranu srpske ratne pro{lo-sti kojoj je u na{oj literaturidato neopravdano malo pro-stora. Radi se, zapravo, o pi-tawu da li je srpska ratnastrategija ra~unala sa eti~-kim i humanim kodeksima ra-tovawa, kao merom odnosasrpskog vojnika prema wego-vom protivniku. Va`nost odgo-vora na ovo pitawe nalaène samo potreba da se popunipraznina u ovom delu na{eistoriografije, ve} i potre-ba da se snagom argumenataotklone generalne nepovoqnepredrasude o srpskom ratnikukao negativcu, podstaknute po-znatim doga|ajima u posled-woj deceniji pro{log veka.

Istorijska gra|a iz togdomena srpske dràvnosti ni-je toliko obimna, ali je do-voqno respektivna za temu ko-jom se bavimo. U izboru lite-rature poseban zna~aj dalismo odre|enim istorijsko-pravnim izvorima, za koje ses pravom moè re}i da pred-stavqaju osnovne i ~vrstepravne tekovine srpskog na-roda, odnosno wegovu pravnuzaostav{tinu. Oni imaju ta-kvo svojstvo i zbog neprekid-no nagla{enog potencirawaeti~nosti i humanosti u ratui pored toga {to su nastali u razli~itim istorijskim periodi-ma. Drugim re~ima, ove vrednosne kategorije u istoriji srpskedràve i wenog pravnog poretka tradicionalno su imale karak-ter pravnih kodeksa visoke snage obaveznosti, zbog ~ega im je uovom radu dato centralno mesto.

ÔVE^NOST

Srbi kao ju`noslovensko pleme pojavquju se na Balkanu usedmom veku, postepeno prihvataju hri{}anstvo i po~etkom deve-tog veka uspevaju da stvore svoju prvu dràvu pod nazivom Ra-{ka. O sistemu vlasti u woj postoje veoma {turi istorijski iz-vori prema kojima su, osim vladara koji su bili nasledni, vlastvr{ili i ùpani, {to zna~i da je ova dràva bila podeqena naùpe kao administrativno-teritorijalne jedinice. @upani su~inili vlastelu koja je, prema Konstantinu Porfirogenitu, nasvojim zemqi{nim posedima koristila robove kao radnu snagu.Kao deo tog sistema pomiwe se i organizovana vojska pod ko-mandom kneza Vlastimira (oko 825. godine), koju su sa~iwavalasrpska plemena iz doline Ibra, Lima, Pive i Tare. Kao novipoliti~ki faktor na balkanskim prostorima srpska dràva je,me|utim, postala smetwa bugarskim agresivnim i osvaja~kimplanovima {to je bio razlog brojnih srpsko-bugarskih ratova unaredna dva veka.

O tome kako su se srpski ratnici borili pre stvarawa Ra-{ke, kao i u pomenutim ratovima sa Bugarima, i kakav je biowihov odnos prema svom protivniku, postoje izvesni pisaniistorijski tragovi. Tako, prema kazivawu Mavrakija, Srbi suveoma blagi i humani prema zarobqenicima, ne zadràvaju ih u

FEQTON

78

nika, koje su vezane doveliocu. Od zarobqenika kraq jedao Gojislavu 50 rawenih Gr-ka, s tim da ih onako rawene,kada se pribliè neprijate-qu, puste nazad i po{aqu ulogor kneza Qutovida da is-pri~aju {ta im se desilo i dazavidaju rane.

Na osnovu ovih nekolikoizvora moè se zakqu~iti dana{i preci nisu ubijali i mu-~ili svoje zarobqenike, od-nosno da su bili odani prin-cipu ~ove~nosti u ratovimakoje su vodili. Taj princip jeza wih, o~igledno, imao visoketi~ki zna~aj, ali i snagu za-kona koji se morao po{tova-ti. Dakle, ~ovekoqubqe i vi-sok moral bile su odlike srp-ske ratne pro{losti u vreme-nu stvarawa srpske dràve iborbe za weno o~uvawe.

SRBIJA CARA DDU[ANA

Razvitak dru{tvenih i dr-àvnih odnosa u Srbiji bio jepodloàn uticaju razvijenijegVizantijskog carstva, koje je i uperiodu opadawa svoje mo}ivr{ilo snaàn upliv na pra-voslavne zemqe. Ovaj uticaj je posebno zna~ajan kada se posmatrapravni ìvot sredwevekovne srpske dràve.

Politi~ke prilike na Balkanu uo~i Du{anovog dolaska napresto bile su dosta sloène. Mo}na Vizantija po~iwe da sla-bi, a mladi srpski kraq Stefan Du{an, sin Stefana De~an-skog, kruni{u}i se 1331. godine imao je za ciq da oslabqenuVizantiju zameni mo}nim srpsko-gr~kim carstvom. Neposrednopo dolasku na presto, Du{an {iri svoju teritoriju, tako da seubrzo srpska dràva pro{irila od Dunava do Korintskog zali-va i od Jadranskog do Jegejskog mora. Tako je Srbija, osvajaju}iveliko prostranstvo, bila pod jakimuticajem Vizantijskog carstva. Gr~kijezik postaje slu`beni uporedo sasrpskim. I sam car Du{an pisao je po-veqe na gr~kom jeziku i potpisivao nagr~kom.

U tom periodu, Srbija je prevazi-{la onda{we pravne obi~aje, postoje}epojedina~no pisane zakonske propisedoma}eg i vizantijskog porekla. Re{eweje na|eno u {irem kodifikatorskom ra-du ~iji je najva`niji rezultat Du{anovzakonik, objavqen na dràvnom saboruu Skopqu 21. maja 1349. na Spasovdan,u 135 ~lanova. Na drugom dràvnom sa-boru, pet godina kasnije (izme|u 1. sep-tembra 1353. i 31. avgusta 1354), pro-{iren za jo{ 66 ~lanova. U Zakoniku je

zastupqeno javno pravo u kojem seutvr|uje pravo crkve, cara, wego-vih ~inovnika i vojnika (ratnika),te policijske, administrativnenaredbe i posebno krivi~no pra-vo. Pa`qivom analizom Zakoni-ka mogu se identifikovati i onewegove odredbe kojima se sankci-oni{e pona{awe u ratu, odnosnokoje insistiraju na principu huma-nosti i eti~nosti ratovawa. Zatosu Nomokanon svetog Save i Du-{anov zakonik, ali i freske i ar-hitektura sredwovekovnih mana-stira koji krase srpske zemqe,ve~ni svedoci civilizacije srp-skog naroda i nepresu{an izvorhumanizma, ~ovekoqubqa i nada-sve jedne kulture naroda koji imaduboke tradicije u pokoqewima.

ZAKONIK

O tome svedo~e i re~i pre-ambule Du{anovog zakonika:

Ja , car, ovim Zakonikommnogih se svojih prava odri~em, ija, car samodràvni, podvrgavamsebe, i caricu, i mladoga kraqa,presudi svojih sudija, i udesio samtako da ni jedan sudija ne odgova-ra, pa ma kako nama presudio.

Ja sam èleo da u mom Zako-niku bude pravde za svakoga, odcara i kraqa do roba.

Sem toga, na{ao sam da semogu zamisliti ustanove za prav-du koje bi potpuno odgovarale du-{i na{ega naroda iako wih nemado danas ni u vizantijskim zako-

nima, ni u ma kojoj drugoj hri{}anskoj dràvi na svetu. Tako mi seu~inilo vrlo korisno da zavedem, pored redovnih dràvnih sudovai sud koji bi se mogao nazvati i sud du{evnika, du{evnih qudi, ilisud dobrih qudi, a koji sam ja nazvao – porotom. Taj bi sud imao neda presu|uje kako da se kazni neki krivac, nego da samo po du{i isavesti kaè da li je optuèni kriv ili nije, a ostalo }e biti po-sao carskog sudije, koji presu|ivati po pisanom zakonu.

Zato i ja, najodaniji rob Gospoda moga Hrista, Bogom ven~a-ni i blagoverni car Stefan, carski skiptar s verom drè}i urukama, i s najqubqenijim sinom carstva mi, kraqem Uro{em, i

Bogom darovanom caricom gospo|omJelenom, poèleh nekoje vrline i naj-istinitije i pravoslavne vere zako-ne postaviti, kako ih treba dràti ibraniti po svetoj i svesabornoj iapostolskoj crkvi Gospoda Boga i Spa-sa na{ega Isusa Hrista, po zemqamai gradovima, da se ne bi umnoìla uoblasti carstva na{ega neka zloba,zlo domi{qawe i lukava mr`wa, negoda svi poìvimo u punoj ti{ini i mir-nome ìvotu i u ìvotu pravoslavnevere sa svima qudima carstva na{e-ga, malima i velikima, i da postigne-mo carstvo nebesko u onome budu}emveku. Amin.

(Nastavak u slede}em broju)

1. januar 2008.

Feqton jenastao na

osnovi kwigeGorana

Milo{evi}a„Vite{kavremena u izdawu

Vojnoizdava~kogzavoda

porekla“. Oslobo|en je optu`bi za ratne zlo~ine na Me|una-rodnom sudu pravde 1948. godine.10. januar 1845.U Kneèvini Srbiji usvojeno Ustroenie garnizonog voinstva.Ovim dokumentom regulisani su odnosi unutar garnizona i na-~in ure|ewa garnizonog {taba. Ustroenije se sastojalo od 64~lana.

12. januar 1847.U Kragujevcu ro|en vojvoda Radomir Putnik. U ratu 1876. godi-ne bio je a|utant, {ef {taba, komandant Rudni~ke brigade iVeterni~kog odreda. Za na~elnika [taba Dunavske divizije po-stavqen je 1883. godine. Istu du`nost obavqao je i u ratu saBugarskom 1885. godine. Posle rata obavqao je du`nost ko-mandanta puka, a 1889. godine unapre|en je u ~in pukovnika.Od 1893. godine do 1896. godine komandovao je [umadijskomdivizijom. Penzionisan je 1896. godine. Dolaskom na prestoPetra Prvog Kara|or|evi}a 1903. godine, Putnik je reaktivi-ran i unapre|en u ~in generala i postavqen je na du`nost na-~enika Glavnog |eneral{taba. Tu du`nost obavqao je do smrti,sa povremenim prekidima kada je bio ministar vojni. U Bal-kanskim i Prvom svetskom ratu, zakqu~no sa 1916. godinom,bio je na~elnik [taba Vrhovne komande. U ~in vojvode unapre-|en je 1912. godine u Kumanovskoj bitci. Umro je u Nici 4. maja1917. godine.7. januar 1953.Zamenik ministra inostranih poslova SAD DavidBrus upozorio je jugoslovenskog ambasadora uSAD Vladimira Popovi}a 7. januara 1953. go-dine na zabrinutost vlade SAD „zbogpoja~anog trvewa izme|u Jugoslavije iItalije, koja je ameri~ka saveznica u NATO“. Neslaù}i se sa mnogim vidovima politike i akcijejugoslovenske vlade, SAD polaze od pretpostavke da suosnovni interesi obeju zemaqa paralelni, posebno odkako su SAD i ostali svet ugroèni od strane SSSR-a.David Brus je naglasio da saradwa izme|u SAD i Jugoslavijemora biti vo|ena s obe strane u duhu razumevawa i ne moèbiti jednostrana. Ambasador Popovi} je odbacio optu`be ame-ri~ke vlade na ra~un Jugoslavije i ukazao na napore jugoslo-venske vlade u ciqu sporazumnog re{avawa pitawa Trsta uzistovremeno odsustvo voqe italijanske strane za postizawembilo kakvog kompromisa. Popovi} je naglasio da „mi nikadane}emo dozvoliti da se na ra~un na{ih nacionalnih interesanagra|uje neko samo zato {to je ~lan NATO.” 14. januar 1953.Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu general Danilo Le-ki} posetio je generala Klajda Edelmana, zamenika pomo}nikana~elnika General{taba vojske SAD. Razgovarali su o potrebiuskla|ivawa odbrambenih planova Jugoslavije sa osnovnim od-brambenim planovima NATO, kao i o potrebi uskla|ivawa od-brambenih planova Jugoslavije sa planovima Gr~ke i Turske.Svi ovi planovi trebalo je da budu razmatrani u sklopu regio-nalnih odbrambenih planova NATO za Ju`nu komandu. Edelmanje rekao: „Za sve to je potrebno tim vi{e vremena {to smo misvi ostali ~lanovi NATO, dok vi niste, {to ne zna~i da mi na-stojimo da i vi u|ete u NATO, pogotovo kada se vidi da za vo|e-we vojnih razgovora i dono{ewe odluka u tom pogledu, to nepredstavqa prepreku”.

Priredio Miqan MILKI]

1. januar 1959. Revolucionarni pokret „26. jul“ pod vo|-stvom Fidela Kastra pobedio je na Kubi, adiktator Fulhesio Batista je posle potpunograsula wemu lojalnih trupa pobegao u Domi-nikansku republiku.1. januar 1965. Pod vo|stvom lidera pokreta „Al fa-tah“ Jasera Arafata formirana je Pa-lestinska oslobodil~ka organizacija.Ova organizacija je odgovorna za ubi-stvo 11 izraelskih sportista na Olim-pijskim igrama 1972. u Minhenu.4. januar 1890. Ro|en je srpski politi~ar, slikar i no-vinar Mo{a Pijade, ~lan Komunisti~kepartije od 1920. godine. Slikarstvo jeu~io u Beogradu, Minhenu i Parizu. Unovembru 1943. organizovao je u JajcuTelegrafsku agenciju nove Jugoslavije(Tanjug).7. januar 1932. Umro je francuski politi~ar AndreMaìno. Kao ministar rata od 1922.do 1924. i od 1929. do 1932. godine,pokrenuo je izgradwu odbrambene lini-

je utvr|ewa du` francusko–nema~ke granice. Linija je po wemudobila naziv „Maìno linija“. Veliki odbrambeni sistem poka-zao se beskorisnim u Drugom svetskom ratu, kada su Nemci 1940.napali Francusku iz Belgije, zaobi{av{i „Maìno liniju“.7. januar 1989.Umro je japanski car Hirohito. Na pre-sto je do{ao 1926. godine, a svoju vla-davinu obeleìo je agresivnom milita-risti~kom politikom, napadom na Kinu1931. i 1937. godine, paktom sa Hitle-rom 1940. godine i napadom na PerlHarbur 1941. godine. U avgustu 1945.objavio je bezuslovnu kapitulaciju Ja-pana, a 1946. se odrekao „boànskog

DOGODILO SE. . .DOGODILO SE. . .

VREMEPLOV

79

Arhiepiskop kesarij-ski ro|en je u vreme caraKonstantina. Jo{ kao ne-kr{ten, {kolovao se uAtini i stekao visokoobrazovawe. Petnaest go-dina u~io je retoriku, fi-lozofiju, astrologiju iostale nauke toga vreme-na. [kolski drugovi su mubili Grigorije Bogoslov iJulijan – kasnije car od-stupnik. U zrelim godinakrstio se na reci Jordanusa svojim u~iteqem Evulom.

Postav{i ~vrsti po-bornik pravoslavqa, lu~a

moralne ~istote i verske revnosti, ovaj umni bogoslov se spravom naziva Veliki. @iveo je samo pedeset godina, ali jebio postojani stub Crkve i wen revnosni utemeqiteq. Desetgodina je sluìo kao episkop Kesarije kapadokijske i nazivanp~elom crkve Hristove. Sa~uvana su wegova mnogobrojna dela– bogoslovska, kanonska, apologetska, kao i slu`ba nazvana powegovom imenu. Ona se sluì deset puta u godini i to 14. janu-ara (1. januar po starom kalendaru), uo~i Boì}a, uo~i Bogoja-vqawa, u sve nedeqe âsnog posta, osim Cvetne, na Veliki ~e-tvrtak i na Veliku subotu.

Sveti Vasilije se mirno upokojio i preselio u carstvoHristovo 14. januara (1. januara po starom kalendaru) 379. go-dine.

1. januar 2008.80

DUHOVNOST

NNe nosite nao~ari? Ba{ mi je ào! U protivnom slu~aju bihvam pone{to ispri~ao o nao~arima. Ja sam im zahvalan zamnogo toga {to sam nau~io u ìvotu, {to je, mo`da, bilo ne-beskorisno za druge...Kao dete nisam voleo nao~ari. Tada su za mene postojale sa-

mo „tu|e nao~ari”, u koje sam tako rado i sa rado{}u gledao. Ali,to je uvek bilo razo~arawe; sve je odjednom postojalo ~udno rase-jano, tako jadno zakrenuto, neta~no, prevarqivo; ili nasuprot,sve stvari su postojale zabavno malenima, kao da su odmaknute udaqinu, gde su, poput igra~aka, pedantno ~inile ne{to, na svoj na-~in. U dubini du{e sam pomi{qao: „tako, dakle, nao~arko vidisvet! Ne, moj je svet boqi!”

– Ostavi ih, iskvari}e{ sebi o~i! – neretko bi se razdraostrog glas. Ali, ja sam bio sre}an da se vratim sopstvenom pogle-du na svet, i ve} sam znao: tu|e nao~ari premalo mi pomaù.

Godine su prolazile bez nao~ara: tu|ima se vi{e nisam hteosluìti (nisu mi bile potaman), a svoje mi jo{ uvek nisu bile po-trebne. Uìvao sam mladi}ku sigurnost da „vidim pravilno” –onako kako jeste u stvarnosti!.. Ko je mogao ̀ eleti ne{to vi{e? Itako sam ìveo u naivnoj samozadovoqnosti ni{ta nepodozreva-ju}eg sveta.

Zatim se podigao veliki rat i u ruku mi je dopao veliki caj-sov poqski binokl. Iznenada se moj horizont jako ra{irio. Biloje zapawuju}e – imati mogu}nost videti nekoga tako daleko, tako ja-sno i tako ~isto. I svaki put sam oturao poqski binokl u stranu,ose}ao sam da je se moj vidik prosto suzio, da odjednom spadam uone iste „Patuqke” koji svojim slabim o~ima sve vide kratkovido,a mnogo toga uop{te ne vide. Od tada sam prihvatio dva re{ewa:da ne precewujem svoj normalan vid i da ga svakako proveravam.

U te{ko i zbrkano posleratno vreme ve} nisam imao iluzi-ja. Znao sam da vidim r|avo, da ne mogu bez nao~ara. I kad mi jeslavni o~ni lekar prepisao potrebne nao~are, kad sam ih prviput nadenuo, za~udio sam se kako sam lakomisleno kora~ao poprethodnom ̀ ivotu sa svojim „o~nim” hvalisawem. Od tada se bri-nem ne samo o svojim o~ima, ve} i o nao~arima, posebno ih ~uvamod prqav{tine i pra{ine koje Bog zna otkuda padaju na wih. Mno-go ~emu sam, ipak, obavezan posle iskustva no{ewa nao~ara...

Nao~ari su, potom, za mene postale stalna predstraà odsamovoqnosti i odve}ne gordosti. Svi se pomalo moramo privi-}i na ideju da malo i r|avo vidimo; da na{e obi~no oko ne zahva-ta mnogo toga va`noga, mo`da i najva`nije, da imamo mnogo raz-loga razmi{qati o granicama sopstvenih umstvenih sposobnosti.Ni{ta lak{e nego prekora~iti te granice; ni{ta nije tako nesu-{astveno, kao postepeno {irewe tih granica. Na{ duhovno vid jeograni~en: on nas uvek moè uvesti u iluzije i razo~arawe. Kakose uop{te pribliìti „duhovnim nao~arima” koje bi mogle pomo-}i i spasti?..

Nije li ~ove~anstvo, uop{te, kratkovido? Ne luta li ono,pipaju}i okolo! Ne prihvata li ono svoje sopstveno kretawe na-slepo za svetao progres duhovnog vidio{tva? Nije li se predalootvorenom hvalisawu svojim dobrim vidom? Svoje nao~ari, s vre-mena na vreme ~istimo, skidaju}i sa wih prqav{tinu i r|u. Ali,ko od nas misli da proveri i oblagorodi na{e „duhovne nao~a-ri”, da ra{iri i produbi na{ duhovni pogled? Ko zna puteve imetode tog oblagoro|ewa? Kako da do|emo do krajwe istine u du-hovnom vidio{tvu koju filosofi nazivaju „o~igledno{}u”, {tozna~i: to vi{e nije privremeno-subjektivan „pogled”, ve} dovr{e-no, istinsko „razumevawe stvari”?

Lako mnogi qudi nose nao~ari, ili tu|e nao~ari koje su slu-~ajno na{li na ulici preko kojih vide sve iskvarenim i izlomqe-nim! Oni te nao~ari, ~ak, ne umeju pravilno nositi i ~istiti... Utom slu~aju oni za wih postaju sudbina.

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

NAOÂRI V E R S K I PP R A Z N I C I1-15. januar

Pravoslavni2. januar – Sveti Igwatije Bogonosac6. januar – Badwi dan (Oci)7. januar – Ro`denstvo Hristovo – Boì}8. januar – Sabor Presvete Bogorodice9. januar – Sveti prvomu~enik i arhi|akon Stefan14. januar – Obrezawe Gospodwe, sveti Vasilije

Veliki (Nova godina)

Rimokatoli~ki1. januar – Nova godina6. januar – Bogojavqewe13. januar – Kr{tewe Isusovo

Muslimanski10. januar – Nova godina 1429. hixretska

SVETI VASILIJE VELIKI

MUSLIMANSKA NOVA GGODINA –– HHIX RAMuharrem (Sveti mesec) je prvi mesec dvanaestome-

se~ne lunarne hixretske godine i jedan od ~etiri sveta i oda-brana meseca. Toga dana se u xamijama odràvaju prigodni sku-povi, na kojima se u~i i tuma~i Kuran, izgovara duhovna poezi-ja i u~e ilahije i kaside (pobo`ne duhovne pesme). Na predava-wima se oìvqavaju se}awa na Hixru (seobu) blagoslovqenogaMuhameda i wegovih ~asnih sledbenika (ashaba).

81

Zadovoqna organizacijom takmi~ewa i uslovima na Vojnoj aka-demiji Tamara Savi}-[otra istakla je da turnir posve}en wenomocu predstavqa jo{ jedan od poku{aja ponovne popularizacije togsporta me|u mladima u Srbiji.

D. GLI[I]

U organizaciji Ma~evala~kog kluba Vra~ar, a pod pokroviteq-stvom Ma~evala~kog saveza Srbije, 15. decembra na Vojnoj akademi-ji odràn je {esti „Memorijalni turnir Quba Savi}”, u ~ast pro-slavqenog reprezentativca i trenera ma~evala~kog sporta Qubo-mira Savi}a, tragi~no preminulog u 59. godini ìvota.

Na takmi~ewu u disciplini sportski ma~ u~estvovalo je 15 tak-mi~arki i 19 takmi~ara, a po prvi put su se pojavili i najmla|i qu-biteqi tog vite{kog sporta, de~aci i devoj~ice starosti od ~etirido osam godina.

Me|u organizatorima ovog memorijalnog turnira bila je i k}er-ka proslavqenog trenera Tamara Savi}-[otra, svojevremeno jednaod na{ih najuspe{nijih ma~evalki. U disciplini sportski ma~ ona jebila 35 puta dràvni {ampion, a jedina je predstavqala na{u zemquna Olimpijskim igrama u periodu od 1992. do 2000. godine.

Snimio Darimir BANDA

MEMORIJALNITURNIR QUBA SAVI]

N A V O J N O J A K A D E M I J I

A N K E T A A P A T I N S K O G G L A S A K O M U N E

U anketi apatinskog Glasa komune, vodnik prve klase Goranêgar iz Vojne akademije, progla{en je za najpopularnijeg spor-tistu op{tine Apatin za 2007. godinu.

Trodnevno ispitivawe popularnosti organizovano je na ta-lasima Radio Apatina. Maratonac Goran êgar je, u mrtvoj trcisa Marijanom Gajin, ~lanicom Aerobik-fitnis kluba Kleopatra,bio uspe{niji. Tako su odlu~ili glasovi slu{alaca.

Tokom jedne od ranijih anketa, Goran êgar je bio nosilaclaskave titule najboqeg sportiste op{tine Apatin, a wegova de-vojka maratonka Marijana Luki} – najboqe sportistkiwe.

IZBOR SPORTISTE GODINE VOJSKE SRBIJE U 2007.POSLEDWA [ANSA

Do{lo je vreme da izaberemo najboqe sportiste Vojske Sr-bije u ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji. Uzev{i u obzir postignu-te rezultate, verujemo da }e ìri imati slatke muke kako bi, po va-è}im kriterijumima, odredio ko je obeleìo sportsku 2007. god.

Magazin „Odbrana” }e najuspe{nijima odati priznawe nasve~anosti 24. januara 2008. godine.

Za naziv sportiste godine Vojske Srbije 2007. mogu konkuri-sati oficiri, podoficiri, civilna lica na slu`bi u Vojsci i MO,studenti Vojne akademije, u~enici sredwih vojnih {kola, vojnici po

ugovoru i oni na redovnom odsluèwu vojnog roka. Isti principvaì i za ekipe, ~iji ~lanovi treba da pripadaju nekoj od pomenu-tih kategorija.

Predloge za najboqeg sportistu i sportsku ekipu Vojske Sr-bije mogu uputiti komande, jedinice, ustanove, vojne {kole i osta-le obrazovne institucije, sportski savezi, klubovi i sekcije –kratka biografija sportiste ili ekipe, postignuti rezultati tokomprotekle godine i fotografija.

@iri }e pa`qivo razmotriti sve pristigle predloge koji ispu-wavaju propisane uslove za izbor. Predloge moète poslati do 4.januara 2008. godine na adresu – Redakcija magazina „Odbrana” (zaizbor sportiste godine), Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd.

U èstokoj konkurenciji o~ekujemo pravu sportsku borbu, ali}e pobediti najboqi.

Tokom uspe{ne trinaestogodi{we karijere, vodnikprve klase Goranêgar, iz Apatina,osvojio je vi{e trofeja na deonicama od 3.000metara, ali i u najteòj atletskoj disciplini – maratonu

GORAN ÊGAR NAJPOPULARNIJI SPORTISTASportski par êgar – Luki} dolaze iz Atletskog kluba

Apatin, jednog od najboqih i najuspe{nijih srpskih klubova. Tokom trinaestogodi{we sportske karijere, Goran êgar

je osvojio titulu prvaka Vojvodine na deonicama tri i pet hi-qada metara, ali i prvaka u {tafeti ~etiri puta 400 metara,gde je branio boje mati~nog kluba, ~iji je jedan od osniva~a, uzSlavka Jerkovi}a.

Za sportistu godine Vojske Srbije i Crne Gore izabran je2005. godine. Iste godine pobedio je na tradicionalnom Beo-gradskom maratonu. Treba ista}i da je Goran bio prvi i na ovo-godi{wem Cerskom polumaratonu.

Kao jedan od najuspe{nijih srpskih polumaratonaca i ma-ratonaca êgar je vi{e puta nastupao za reprezentaciju Sr-bije i Crne Gore u planinskom tr~awu, zajedno sa ZdravkomMi{ovi}em iz Kule, Neboj{om Milenkovi}em iz Kikinde (ina-~e klupskim kolegama), Draganom Bojovi}em iz Kosova Poqa iDu{anom Momi}em iz Novog Sada.

Goran êgar ìvi na relaciji Beograd–Apatin–Ba~ka Topo-la–Oxaci. Kako ocewuje wegov profesor Ivica Nikoli} sa Fa-kulteta za uslu`ni biznis iz Sremske Kamenice, vrlo dobar jestudent. Namerava da u roku zavr{i trogodi{we studije, a èqamu je da jednoga dana dobije i oficirske ~inove.

Pored mnogobrojnih obaveza na Vojnoj akademiji, redovnotrenira, koliko mu to slobodno vreme dozvoqava. Ve`ba sa svo-jom devojkom Marijanom Luki}, aktuelnom prvakiwom na{e ze-mqe u maratonu, ~iji je li~ni trener. Nedavno su se vratili savi{emese~nih priprema u Arizoni.

Milorad BLA@I]

S P O R T

82 1. januar 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Uporedni pregled svih obavqenih platnih transakcija u toku jedne godine, 2.Izraelski dràvnik, Haim, 3. Raj, rajsko mesto, 4. Ameri~ki glumac, Gregori,5. Likovni umetnik, 6. ̂ ovek bez novca, „{vorc”, 7. Tursko parno kupatilo, ha-mam, 8. Grad na Azurnoj obali, 9. Simbol aktinijuma, 10. Britanski komi~ar,Sa{a, 11. Vrsta zemaqskog navigacionog sistema, 12. Hiqadu kilograma, 13.Prilog za koli~inu, 14. Li~na zamenica, 15. @ensko ime, Azemina, 16. Mu{koime, Matija odmila, 17. Glumci u atelani, 18. Solo-igra~, 19. Beogradski mu-zi~ki ansambl (Irena, Ana i Tripo), 21. Grad u Ukrajini, 23. Povodac (mn.),25. Draftovawe (NBA ko{arka{a), 26. @ensko ime, Ikonija odmila, 28. Imesprintera Boldona, 29. êlnik parohije, 32. Sme|okosa èna, 32. Divqi luk,sremu{, 34. Mu`jak ma~ke, 35. Biv{a Jugoslovenska narodna armija, 36. Pred-met u trgovini, artikl, 37. Oblast kojom upravqa emir, 38. Uz, do, kraj, 39. Bu-zdovani, 42. Mu{ko ime, Radoslav, 43. Lirska pesma od 14 stihova u 4 stro-fe, 45. Pergamski kraq velikog bogatstva, 46. Vladarski presto, 47. Skica,nacrt, 48. Oblik imena Pavle, 49. Izraelska glumica, Dalija, 51. Pokriva~za kowa (turc.), 52. Biv{i bokser, Muhamed (alijas Kasijus Klej), 53. Slavnapeva~ica, Dajana, 55. Upi{ite: a, }, 56. Simbol nobelijuma.

VODORAVNO:20. Predtakmi~ar u skija{kim skokovima, 21. Sastojak kozmeti~kih sredstava(na àlost!), 22. Brod za plovidbu po zamrznutim morima, 23. Osniva~ naseo-bine, naseqiva~, 24. Vrsta platna, 25. Ukrasno, 26. Vrsta majmuna, 27. Lekkoji osveàva ili okrepquje, toni~no sredstvo, 28. Unutra{wi deo {ake, 29.Rastavna sveza, 30. Nadimak biv{eg komi~ara Olivera Hardija, 31. Oznakaza nepoznatu osobu, 32. Kanal za odvod ili dovod vode, 33. Ime kompozitorHa~aturjana, 35. Slovo latinice, 36. Atletski savez Srbije (skr.), 37. No}nilokal, 38. Baka, 39. Stari Sloveni, 40. Prestonica [vajcarske, 41. Profi-tabilno, 42. Neparan broj, 44. Biv{i akadski vajar, 45. Ranije, 47. Kubanskigitarista, Ilijades, 48. Engleski glumac, Tim, 49. Veoma vaàn za~in, 50. @en-sko ime, 51. Industrija motora i traktora iz Beograda, 52. Pra{ina, 53.Kultni film sa Stivom Mek Kvinom i Dastinom Hofmanom, 54. Ime peva~iceFrenklin, 55. Grad u Kazahstanu, 56. Rumunski fudbaler, Klaudio, 57. Glumi-ca iz filma Lajawe na zvezde (sada udata Tapu{kovi}), 58. Deo Svetog pisma,59. @iteq Stala}a, 60. Postati senilan.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: kin

eski

res

tora

n,S

D, b

p, a

mate

ri, v

erne

, dek

oder

, pat

ina,

ka,

Ikv

a, K

iril

o, o

lako

,S

ahel

, Ila

, taj

ac, R

a{a,

apr

ehen

zija

, Dan

e, C

a, p

rior

, tri

, akr

ep, s

,k,

{e{

ir, c

rw, o

tkup

, ok,

uro

k, s

olid

arno

st, i

zum,

Mil

o{, s

ag, D

ai-

ni, o

mica

, ava

lit,

Nom

a, Z

A, v

rata

r, n

akov

aw, V

in~a

, uma

liti

, El,

Ga,

Drag

an M

i}an

ovi}

.

Beli: Kg1, Dh6, Ta1, Te1, Sf3, a4, b2,c3, f2, g2, h3Crni: Kg8, Dc7, Ta8, Te8, Ld5, a5, b5,c6, f7, g6, h7

22. Sh2 f5 23. Dd2Manevar belog sa skaka~em imao

je za ciq da zapreti dolaskom naf6, pa je crni bio prinu|en da jo{malo oslabi poziciju. Pored toga,crni lovac nije dobar, jer su mu pe-{aci istopoqni.

23…Lb3 24.ab5 cb5 25.Sf3Lf7 26.h4 Tad8 27.Dg5 Te4 28.h5Tg4 29.Df6 Td6 30.De5 gh5 31.Tad1

Beli ima inicijativu, ali crniigra vrlo dobro i svaka gre{ka bibelog odvela u poraz.

IZABRANA PARTIJA

BILO MU JEZADOVOQSTVOM. R. Savi} – Spilman

Torino, 2006. 1.e4 c6 2.d4 d5 3.Sc3 g6 4. h3

Lg7 5.Sf3 Sf6 6. Ld3 ed4 7.Se4Se4 8.Le4 Sd7 9. 0-0 0-0 10. c3 e5

Na posledwoj olimpijadi, na ko-joj je nastupala reprezentacija podimenom Srbija i Crna Gora, nijepostignut uspeh koji je nerealnoo~ekivan. Nije pobe|ena ni jednareprezentacija sa boqim rejtingom,niti je zablistao bilo koji na{igra~. Jedinu pobedu koju trebapamtiti postigao je Miodrag R. Sa-vi} nad engleskim reprezentativ-cem Xonatanom Spilmenom, igra-~em sa vrha svetske rejting liste.

Crni primewuje solidnu i pri-znatu odbranu Karo-Kan, a umestopoteza u partiji, primewivao je i10…c5. Naravno, nije to odlu~ilopartiju.

11.Lc2 ed4 12.Sd4 Sc5 13.Le3Se6 14.Sf3 Dc7 15.Dc1 Te8 16.Te1Ld7 17.Lb3 a5 18.a4 b5 19.Le6Le6 20.Lh6 Lh6 21.Dh6 Ld5

31…Tc6 32.Sd4 De5 33.Te5 Td634.f3 Tg5 35.Tb5 h6

Zavr{nica je boqa i beli je fi-nim potezima realizuje.

36.Tb8 Kh7 37.Tb7 Kg6 38.Te1 f439.Tee7 Tf6 40.Tbc7 h4 41.Kh2 a442.Sc6 h3 43.Se5 Te5 44.Te5 hg245.Tec5 Le8 46.Te7 Lf7 47.Te2 Td648.Tg2 Kf6 49.Ta5 Lb3 50.Th5 Kf751.Tf5

1:0U komentaru ove partije pobed-

nik je naveo da mu je, uz ~vrst stisakruke, xentlmen rekao:

– Bilo mi je zadovoqstvo!

ZANIMQIVOSTI[AMPIONSKI

Tokom svoje duge i uspe{nekarijere, ameri~ki velemajstorArtur Bizgajer je osvojio sveva`nije {ahovske titule u SAD.Bio je: juniorski {ampion SAD1948, {ampion SAD (zatvorenturnir) 1954, {ampion SAD(open) 1956, {ampion US (na-cionalni open) 1970, 1974. i1978, {ampion US (Gran pri)1980. i seniorski {ampionSAD 1989, 1997 i 1998.

CITATIVredi se zamisliti nad ~iwe-

nicom da je jedna intelektualnaigra, ro|ena u praskozorje ci-vilizacije u isto~nim azijskimcarstvima – tada kulturno naj-razvijenijem delu sveta – preì-vela tolike smene istorijskihepoha, savladala tolike kultur-no-istorijske granice i distan-ce i na{la svoje mesto, ~ak do-stigla novi stepen procvata usavremenom industrijskom dru-{tvu kao jedan zajedni~ki, pove-zuju}i element u kulturi dana-{weg sveta. [ta je toj igri obez-bedilo takvu izuzetnu istorijskusudbinu, {ta je ka woj privla~i-lo wude razli~itih epoha i naj-razli~itijih dru{tvenih statusa,za{to su za wu nalazili vremna~uveni nau~nici, umetnici, voj-skovo|e, politi~ari, ali i obi-~an svet, starci i deca…

Prof. dr Najdan Pa{i}, u ~asopisu „Mat” 1969.

NOVINSKI CENTAR

Sre}na Nova godinai Bo`i}ni prazniciSre}na Nova godinai Bo`i}ni praznici

boqe - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · godina i v broj 55 1. januar 2008. cena 100 dinara 1,20...

Documents