napomene tri:1.u oekivanju hrvatskog prijevoda.....ovo je za sada jedini postojei......2.Bogamu! Pa to je neka pustinja!3.uivajte...iNtermezzzo

jesen u pekingu

roman

NASLOV IZVORNIKA

L'AUTOMNE A PEKIN

S FRANCUSKOGA PREVELADRAGOSLAVA RISIMOVI

NOLITBEOGRAD 1983

A

Osobe koje nisu prouile pitanje lako se mogu navesti na pogreku...(Lord Ragltt; Zabrana rodoskrvnua, Pajo, 1935 strana 145)

1

Bogoljub Duduk iao je nevoljko uskom uliicom koja je inila najduu preicu kojom semoglo dospeti do stanice autobusa 975. Svaki dan je morao da potroi tri i po kartepoto je silazio jo u toku vonje pre svoje stanice, te opipa dep na prsluku da bi videoima li ih jo. Ima. Spazi jednu pticu, nagnutu nad gomilom ubreta, kako kljuca po trimapraznim konzervama i kako uspeva da odsvira poetak Burlaka sa Volge; i on zastade, aliptica odsvira pogreno jedan, ton i odlete besna, gunajui stisnutog kljuna prostakerei na ptijem. Bogoljub Duduk nastavi put pevajui nastavak; ali i on pogreno otpevajedan ton i stade da psuje. Bilo je sunano, ne naroito, ali ba ispred njega, i dno uliice se blago presijavalo,budui da je kaldrma bila masna; nije mogao da ga sagleda, jer je uliica zaokretala dvaputa, desno, pa levo. ene sa tekim mlohavim eljama pojavljivale su se na pragovima,u kunim haljinama, razdrljenim na velikoj nestaici vrline, izruujui svaka svoje smeepreda se; zatim sve zajedno stadoe da angrljaju po dancima kanti za ubre, to je liilona bat doboa, i Bogoljub, po obiaju, krenu ukorak s njim. On je zbog toga najradijeprolazio tom uliicom. Podsealo ga je to na njegovo vojnikovanje sa Amerikaninama,kad su se naduvavali od ire sa konjakom, nalivajui se iz aluminijumskih manjerki nalikna one ptije, samo malo vee. ubre je padalo podiui oblake praine; voleo je to jerje sunce od toga bivalo vidljivo. Sudei po senci od crvenog fenjera sa velike zgrade broj

est, gde su iveli prerueni policajci (bila je to zaista policijska stanica; a da bi odvratilasumnju, susedna javna kua nosila je plavi fenjer), osam sati i dvadeset i devet minuta,otprilike, bilo mu je ve nadomak. Preostao mu je minut da stigne do stanice; to jepredstavljalo tano ezdeset koraka od jedne sekunde, ali Bogoljub je pravio pet svakeetiri sekunde i raun teak kao kamen raspade mu se u glavi; kasnije je, naravno, bioizbaen sa njegovom mokraom, zvekeui o porcelan. Ali mnogo docnije. Pred stanicom 975-ice bilo je pet osoba i sve uoe u prvu 975-icu koja je naila, alikondukter Duduku ne dade da ue. Iako mu ovaj prui pare hartije koje je na prvipogled dokazivalo da je on stvarno esti, autobus je raspolagao samo sa pet mesta, ipokaza mu to prdnuvi etiri puta ne bi li krenuo. Ode polako a zadnji deo mu se vukaopo zemlji palei snopove varnica sa okruglastih grba kaldrme; neki kondukteri su tu kailikremenje, kako bi lepe izgledalo (bili su to uvek kondukteri onog autobusa koji jedolazio iza). Druga 975-ica stade Bogoljubu ispred nosa. Bila je pretrpana i otro je dahtala. Iz njesu izali jedna debela ena i jedna motika za kolae koju je nosio neki polumrtavgospodii. Bogoljub Duduk se obesi o uspravnu ipku i prui svoju kartu, ali gakondukter udari po prstima kljetima za buenje karata. Otkaite se! ree mu. Ali sile su tri osobe! usprotivi se Bogoljub. Bile su prekobrojne, ree slubenik poverljivim glasom i namignu jednim okomodvratno iskrivivi lice. Nije istina! usprotivi se Bogoljub. Jeste, ree slubenik i skoi vrlo visoko da bi dokaio kanap, za koji se zadra kakobi uspostavio polupreanje stanje i Bogoljubu pokazao svoju zadnjicu. Voza krenupoto je osetio potezanje ruiaste uzice privezane mu za uvo. Bogoljub pogleda na sat i viknu Bu! da bi se kazaljka vratila, ali samo sekundarapoe da ide naopako; ostale nastavie u istom smeru, a to nije nita menjalo. Stajao jenasred ulice i gledao kako nestaje 975-ica, kad naie trea i njen prednji branik dokaiga pravo po dupetu. On pade, a voza nastavi da vozi tano jo toliko da bi se zaustavioba iznad njega, i otvori slavinu za toplu vodu koja Bogoljubu stade da zaliva vrat. Za tovreme popee se dve osobe koje su imale naredne brojeve, a kad se on pridigao, 975-icaje iala ispred njega. Vrat mu je bio sav crven i oseao je silan bes; sigurno e zakasniti.Za to vreme stigle su etiri druge osobe koje uzee brojeve pritiui ruku. Peta, jedandebeli mladi, dobi pride mali trc mirisa koji je kompanija, kao nagradu, poklanjalasvakoj stotoj osobi; on strugnu napred urlajui, jer je to bio skoro ist alkohol, a kad je uoku, to mnogo boli. Jedna 975-ica, koja je prolazila u suprotnom smeru, usluno gapregazi da bi mu prekratila muke, pa se videlo da je maloas jeo jagode. Naie etvrta sa nekoliko slobodnih mesta.i neka ena, koja je tu ekala mnogo manjeod Bogoljuba, prui svoj broj. Kondukter prozva glasno. Milion pet stotina est hiljada devetsto tri! Ja imam devetsto!... Dobro, ree kondukter, a jedan i dva? Ja imam etiri, ree neki gospodin. Mi imamo pet i est, rekoe druge dve osobe. Bogoljub se ve bio popeo, ali ga kondukter dograbi za okovratnik. Pokupili ste je sa zemlje, a? Silazite! Videli smo! zakretae ostali. Bio je pod autobusom Kondukter se isprsi i strmeknu Bogoljuba sa platforme, probadajui mu levo rameprezrivim pogledom. Bogoljub stade da skae u mestu od bola. etiri osobe se popee iautobus ode poginjui se, jer ga je pomalo bilo stid.Peti je proao pun i svi putnici se isplazie Bogoljubu i ostalima koji su tu ekali. ak je ikondukter pljunuo prema njemu, ali nedovoljna poetna brzina nije pogodovala ispljuvkukoji ne stie da padne na zemlju. Bogoljub pokua da ga smlavi u letu jednom zvrkom ipromai ga. Znojio se zato to ga je sve to, zaista, dovelo u stanje strahovitog besa, akad je izgubio esti, pa sedmi autobus, odlui da pode peice. Pokuae da se popne nasledeoj stanici, gde obino silazi vie sveta.

Poe, namerno idui iskoeno da bi se lepo videlo kako je besan. Trebalo je da preeotprilike etiri stotine metara a za to vreme druge 975-ice prestizale su ga skoro prazne.Kad je najzad stigao do zelene radnje, deset metara od stanice, iz jednih vratnicaispadoe ba pred njega sedam mladih popova i dvanaestoro kolske dece koja su nosilaratne ripide i raznobojne trake. Poreae se oko stanice i popovi postavie dva bacaahostije kao topovsku bateriju da bi prolaznike prola volja da ekaju 975-icu. BogoljubDuduk je nastojao da se priseti lozinke, ali su silne godine protekle od veronauke i on nemogade da pronae re. Pokua da se priblii idui natrake, i dobi u leda smotanuhostiju,baenu takvom silinom da mu se presee dah i on se zakalja. Popovi su sesmejali i uurbavali oko bacaa hostija koji su neprestano bljuvali tanad. Prole su dve975-ice i klinci zauzee skoro sva slobodna mesta; u drugom ih je bilo jo, ali jedan poposta na platformi i sprei ga da se popne; a kad se okrenuo da ponovo uzme broj, ve jeekalo est osoba, i on se obeshrabri. Onda potra to je bre mogao da stigne dosledee stanice. Daleko napred video je zadnji kraj 975-ice i snopove varnica i baci se nazemlju, jer je pop uperio baca hostija u njegovom pravcu. u kako hostija prelete iznadnjega utei kao zapaljena svila i otkotrlja se u potok. Bogoljub ustade, sav isprljan. Skoro je oklevao da ode u kancelariju u tako prljavomstanju, ali ta e rei sat za otkucavanje? Boleo ga je desni krojaki mii i pokua dazabode iglu u obraz kako bi bol proao; uenje akupunkture u delima iji je autor drStojko Samrtnikov bilo je jedna od njegovih razonoda; na nesreu, nije dobro nianio iizlei se od nefritisa lista na nozi, koji jo nije dobio, a i to ga je zadralo. Kad je stigaona narednu stanicu bilo je jo mnogo ljudi i oni su sainjavali neprijateljski zid okosandueta za brojeve. Bogoljub Duduk osta na pristojnom rastojanju i iskoristi taj trenutak predaha dapokua da razmisli natenane: S jedne strane, ako opet nastavi da ide do sledee stanice, nee vie vredeti da ideautobusom, jer e biti toliko u zakanjenju da... S druge strane, ako se vrati, ponovo e naii na popove. S tree strane, hteo je da ide autobusom. Isceri se vrlo glasno, jer je, kako nita ne bi zbrzio, namerno propustio da razmislilogino te nastavi put prema sledeoj stanici. Iao je jo iskoenije no ranije i bilo jejasno da mu je bes samo porastao. 975-ica mu frknu na uvo u trenutku kad je skoro stigao do stuba gde niko nije ekao ion podie ruku, ali prekasno; voza ga uopte nije video i proe pored metalnog znakaradosno pritiui pedalicu za gas. Ol Jebi ga! ree Bogoljub Duduk. Tako je, potvrdi neki gospodin koji je dolazio za njim, Mislite da to ne rade namerno! nastavi ozlojeeno Bogoljub. Ah! Ah! ree ovek, Zar bi to radili namerno? Ubeen sam! ree Bogoljub. Iz sveg srca? upita gospodin. I due i svesti. I vi biste se u to zakleli? Kugo prokleta! Sigurno! ree Bogoljub. Masko magarea! Dabome da bih se zakleo.A sad u materinu! De, zakunite se, da vidim. Zaklinjem se! ree Bogoljub i pijunu u gospodinovu ruku koju je ovaj ba prinosionjegovim usnama. Svinjo! ree gospodin. Panjkali ste vozaa 975-ice. Napisau vam kaznu zaprekraj. A, tako? ree Bogoljub. Bes ga je proao kao rukom odnesen. Ja sam pod zakletvom, ree ovek i spusti obod kaketa koji je dotad bio uzdignut.Bio je to inspektor 975-ice. Bogoljub hitro pogleda desno, pa levo, i uvi poznati um, polete da uskoi u novu975-icu koja je milela pored njega. Upade tako da provali zadnju platformu i zari se viedecimetara u kolovoz. Imao je samo toliko vremena koliko da sagne glavu; zadnji deo

autobusa prelete preko njega u deliu sekunde. Inspektor ga iupa iz rupe i naplati mukaznu, a za to vreme on izgubi jo dvoja kola; kad to vide, on jurnu napred da stigne nastanicu iza; ovo izgleda nenormalno, ali je tako. Stie do nje bez tekoa, ali vide da mu je kancelarija samo na trista metara odande;da se popne u autobus radi toga... On onda pree ulicu i vrati se plonikom istim putem u suprotnom smeru, da bi sepopeo u autobus na nekom mestu gde bi to vredelo.

2

Stigao je prilino brzo do mesta odakle je svako jutro polazio i odlui da produi daljepoto nije dobro poznavao taj deo puta. inilo mu se da umean posmatra ima ta dazapazi u tom delu grada. Nije gubio iz vida svoj neposredan cilj, da koristi autobus, ali jehteo da upotrebi u svoju korist i neprijatne neprilike ija je rtva bio od poetka dana.Staza 975-ice protezala se velikim delom ulice i vie no zanimljive stvari izlagale su sejedna za drugom Bogoljubovom pogledu. Ali bes mu se uopte nije stiavao. Brojao jedrvee, redovno greei, kako bi snizio svoj krvni pritisak, za koji je oseao da je blizukritine take, i lupkao je po levoj butini vojne koranice koje su bile u modi da bi daoritam hodu. On spazi jedan veliki trg okruen zgradama iz srednjeg veka, koje su otadaostarile; to je bila poetna stanica 975-ice. Oseti da se razveselio i lakoom satnog klatnaskoi na stepenik rampe za ukrcavanje; jedan slubenik presee konopac koji je jozadravao kola; Bogoljub oseti kako ova kretoe. Okrenuvi se, vide kako slubenika posred lica udari kraj konopca i jedan dronjak odnjegovog nosa odlete u oblaku latica od ugarca. Motor je pravilno preo, jer su mu upravo dali pun tanjir kostiju od somia; sedei udesnom zadnjem uglu, Bogoljub je uivao to su kola samo njegova. Kondukter je naplatformi nesvesno okretao svoju spravu za petljanje sa kartama, koju je prikljuio namuziku kutiju iznutra i jednolina pesma uljuljkivala je Bogoljuba. Sluao je kako asijastrue kad bi zadnji deo zakainjao kaldrmu, i pucketanje varnica pratilo je tihu,jednolinu muziku. Radnje su se nizale prelivajui se blistavim bojama; dopadalo mu seda nazre svoj odraz u velikom staklu izloga, ali pocrvene kad vide da se taj koristi svojimzgodnim poloajem da krade stvari koje su bile u izlozima, i okrete se na drugu stranu. Nije se udio to voza nikako ne zaustavlja vozilo: u taj jutarnji as niko vie ne odlaziu kancelariju. Kondukter zaspa i skliznu na platformu, gde u snu potrai pogodnijipoloaj. Bogoljub oseti kako ga osvaja neka vrsta smelog dremea koji se u njega uvlaiokao unitavajui otrov. Povue noge ispruene napred i stavi ih na klupu preko puta.Drvee je sijalo na suncu kao i radnje; njihovo svee lie trlo se o krov autobusa ipravilo isti um kao morsko bilje o ljusku nekog brodia. Drmusanje autobusa uljuljkivaloje Bogoljuba; taj se jo nije zaustavljao; primeti da je preao svoju kancelariju ba utrenutku kad je gubio svest i ta poslednja injenica jedva da ga uznemiri. Kad se Bogoljub probudio, jo uvek su se vozili. Napolju je bilo mnogo manje svetlo ion pogleda na put. Po dva kanala sa mutnom vodom, koja su ila du njega, prepoznadeda je to Nacionalni put za ukrcavanje i neko vreme je posmatrao taj prizor. Pitao se da lie broj karata koje su mu ostale dostati da mu omogui da plati vonju. Okrete glavu ipogleda konduktera. Uznemiren nekim burnim erotskim snom,ovek se koprcao u svimpravcima i na kraju se savio kao spirala oko tankog niklenog stuba koji je podupiraokrov. Meutim, nije prekidao san. Bogoljub pomisli kako kondukterov ivot mora da jezamoran i ustade da protegne noge. Pretpostavi da se autobus u putu uopte nijezaustavljao poto nije video nijednog drugog putnika. Imao je mesta koliko mu drago dabaza do mile volje. Ode odostrag napred, zatim se vrati, i um koji je napravio silazei sastepenika probudi konduktera; ovaj brzo klee i besno okrete ruku svoje sprave,nianei i inei pam pam pam ustima. Bogoljub ga potapa po ramenu a kondukter ga izmitraljira izbliza, pa onda napraviznak puj pike ne vai; sreom, bila je to igra. ovek protrlja oi i ustade.

Kud idemo? upita Bogoljub. Kondukter, koji se zvao Deni, napravi pokret da ne zna. Ne moe se znati, odgovori on. Voza je broj 21239 i lud je. Pa? ree Bogoljub. Pa, sa njim se nikad ne zna kako e se to zavriti. Obino niko ne ulazi u ta kola.Stvarno, kako ste vi uli? Kao i svi, ree Bogoljub. Znam, objasni kondukter. Jutros mi se malo prispavalo. Niste me videli? ree Bogoljub. Muka je sa ovim vozaem, nastavi kondukter, ne moe mu nita rei, ne razume.Povrh toga, to jest jest, on je blesav. ao mi ga je, ree Bogoljub. To je strano. Sigurno, ree kondukter. Eto oveka koji bi mogao da peca, a ta on radi?... Vozi autobus, zakljui Bogoljub. Eto! ree kondukter. Ni vi niste glupi. Od ega je poludeo? Ne znam. Meni uvek zapadnu ludi vozai. Zar vam to nije udno? Do vraga, ne! To je zbog Kompanije, ree kondukter. Uostalom, svi su oni u Kompaniji ludi. Vi se dobro drite, ree Bogoljub. O, ja, objasni kondukter, to nije isto. Razumete, ja nisam lud. I tako se grohotom nasmeja da izgubi dah. Bogoljub se pomalo uznemiri kad ga videkako se valja po podu, postaje ljubiast, potpuno beo i kako se koi, ali se brzo umirividevi da je to pretvaranje: ova je namigivao vrljavim okom, to je veoma lepoizgledalo. Posle nekoliko minuta kondukter ustade. Ja sam spadalo, ree. Ne udi me, odgovori Bogoljub. Ima i tunih, ali ja nisam od tih. Kako bih inae i ostao sa tipom kao to je ovajvozai Koji je ovo put? Kondukter ga pogleda sumnjiavo. Prepoznali ste ga, zar ne? To je Nacionalni put za ukrcavanje. On se njime uputi svakitrei put. Gde stiemo? To ti je, ree kondukter, ja priam, ljubazan sam, pravim se budala, a onda me vikupite. Ali ja vas uopte ne kupujem, ree Bogoljub. Prvo, ree kondukter, da niste prepoznali put, vi biste me odmah pitali gde smo.Ipso facto. Bogoljub ne ree nita i kondukter nastavi. Drugo, poto ste ga prepoznali, vi vrlo dobro znate kud on vodi... i tree, vi nematekartu. On stade da se smeje sa vidljivom revnou. Bogoljubu je bilo neprijatno. Zaista, nijeimao kartu. Vi ih prodajete, ree. Oprostite, ree kondukter. Prodajem ih, ali za uobiajenu stazu. Priekajte malo. Pa ta onda da radim? ree Bogoljub. O, nita. Ali potrebna mi je karta. Platiete mi je kasnije, ree kondukter. Moda e nas on smandrljati u kanal, a?Zato je bolje da uvate svoj novac. Bogoljub nije navaljivao i potrudi se da promeni predmet razgovora. Imate li vi nekog pojma zato se ovaj put zove Nacionalni put za ukrcavanje? Oklevao je da izgovori ime puta i da se ponovo vrati na to, jer se plaio da sekondukter opet ne razljuti. Ovaj pogleda sebi u noge veoma tuno i ruke mu se opustieniz telo. On ih ostavi tako. Ne znate? navaljivao je Bogoljub.

Bie vam nezgodno ako odgovorim, promrmlja kondukter. Ma ne, ree Bogoljub ohrabrujui ga. Pa dobro! Uopte nemam pojma. Ni pojma o pojmu. Zato to niko ne moe da kaepostoji li neka mogunost za ukrcavanje kada se poe ovim putem. Kuda on prolazi? Gledajte ree kondukter. Bogoljub vide da nailazi veliki stub sa natpisom od emajliranog pleha. Bela slova itljivosu iscrtavala ime Egzopotamija, sa strelicom i brojem dui. Idemo tamo? ree. Znai, tamo se moe stii kopnenim putem? Naravno, ree kondukter, dovoljno je da ovek prelomi u sebi i da nema prpu. Zato? Zato to ga uasno ispsuju kad se vrati. Da ne plaate vi benzin, a? Po vama, ree Bogoljub, kojom brzinom idemo? O, ree kondukter, biemo tamo sutra ujutru.

3

Oko otprilike pet sati izjutra Bogoljubu Duduku pade na pamet da se probudi i to mu seisplatilo; to mu je omoguilo da utvrdi kako je strano nezgodno smeten i da ga leauasno bole. Oseao je da su mu usta lepljiva, kao kad se ne operu zubi. Ustade, naininekoliko pokreta da povrati udove na svoja mesta i pristupi intimnoj toaleti trudei se dane padne kondukteru u vidno polje. Leei izmeu dve klupe, ovaj je sanjario okreuisvoju muziku kutiju. Bilo je potpuno svanulo. Rebraste gume pevale su po kaldrmi kaonirnberke zvune igre po aparatima za beinu telegrafiju. Motor je ujednaeno preo,siguran da e dobiti svoj tanjir ribe kad bude trebalo. Bogoljub se dade u uvebavanjeskokova udalj, zabave radi, i poslednji zalet ga prizemlji pravo na kondukterov stomak;odskoi tako jako da glavom ulubi kolsku tavanicu; pade meko, uzjahavi naslon za rukena klupi; ovaj poslednji pokret primora ga da nogu do klupe podigne vrlo visoko, dok jeona druga mogla da se oprui u prolazu izmeu klupa. Ba u tom trenutku napolju spazinov natpis: Egzopotamija, dve dui, pa se sjuri na zvonce i pritisnu ga jednom, ali dugo;autobus uspori i stade na ivicu puta. Kondukter se uspravio i nehajno je stajao na mestuodreenom za konduktera, pozadi levo, blizu uzice, ali usled bola u stomaku izgubio jeneto od svog dostojanstva. Bogoljub protra ilo kroz prolaz izmeu klupa i lako iskoi izautobusa. Nae se nosem uz nos sa vozaem; ovaj je upravo napustio svoje sedite iprilazio da vidi ta se dogaa. Oslovi Bogoljuba. Najzad se neko odluio da zazvoni ! Nije ba prerano Da, ree Bogoljub. To je dobro pare puta. Pa, ta, bogamu! ree voza. Kad god imam 975-icu niko se ne odluuje da zazvonii obino se vratim a da nijednom ne stanem. Lii li vam to na posao? Kondukter namignu iza vozaevih lea i kucnu se po elu da pokae Bogoljubu kako jesvako raspravljanje uzaludno. Moda putnici zaboravljaju, ree Bogoljub, poto je onaj ekao nekakav odgovor. Voza se podrugljivo nasmeja. Lepo vidite da nije tako, poto ste vi zvonili. Muka iva... On se nae prema Bogoljubu. Kondukter shvati da je suvian i udalji se ne praveipitanje. ...je ovaj kondukter, objasni voza. A! ree Bogoljub. On ne voli putnike. Stoga udesi da poemo bez putnika i nikad ne zvoni. Ja to dobroznam. Istina je, ree Bogoljub. On je lud, razumete, ree voza. Tako je... promrmlja Bogoljub. inio mi se udnim. Svi su oni ludi u Kompaniji.

Ja sam iznad njih, ree voza. U zemlji stepaca oravi su kraljevi. Imate li no? Imam perorez. Pozajmite mi ga. Bogoljub mu ga prui a ovaj otvori veliko seivo i snano ga zari sebi u oko. Pa zavrte.Bolelo ga je mnogo i derao se veoma glasno. Bogoljuba spopade strah i on pobee,laktova priljubljenih uz grudni ko, podiui kolena to je vie mogao: to nije bio trenutakza zanemarivanje fiskulture. Proe pored nekoliko bunia scrub spinifexa, okrete se ipogleda. Voza je zatvarao perorez i stavljao ga u dep. Sa Bogoljubovog mesta videlo seda krv vie ne tee. Operisao je vrlo isto i ve je nosio crni povez preko oka. Kondukterje u autobusu etkao dugo du itave duine prolaza izmeu klupa i Bogoljub ga videkroz prozore kako gleda u sat. Voza se ponovo namesti u svoje sedite. Konduktersaeka nekoliko trenutaka, pogleda jo jednom na sat i povue uzicu vie putauzastopce; njegov kolega shvati da su popunjeni i teka kola ponovo krenue uz sveglasniju buku; Bogoljub vide varnice i buka se smanji, utia, nestade; u istom trenutkuizgubio je autobus iz vida i stigao je u Egzopotamiju ne potroivi ni jednu jedinu kartu. Ponovo se zaputi. Nije hteo da se zadrava, jer bi se kondukter moda mogaopredomisliti, a on je eleo da sauva svoj novac.

B

Jedan andarmerijski kapetan uvlai se u sobu bled kao smrt(bojao se da ga ne pogodi neki metak).(Moris Laport: Istorija Obrane, Pajo, 1935, str.105)

1

Bono, sleva, Klod Leon je uo zvuk jutarnje trube i probudi se kako bi sluaopaljivije. Uinivi to, on nehotice ponovo zaspa i opet nenamerno otvori oi pet minutakasnije. Pogleda na fosforescentni brojanik budilnika, ustanovi da je vreme i odbaciebe. Ono mu se odmah umiljato uspe uz noge i ovi oko njega. Bilo je mrano, jo se nijeocrtavao svetli trougao prozora. Klod pomilova ebe koje presta da se mekolji i pristadeda ga pusti da ustane. On, dakle, sede na ivicu kreveta, prui levu ruku da upali lampunad uzglavljem i jo jednom ustanovi da mu je ona s desne strane, isprui desnu ruku i,kao i svako jutro, udari se o drveni okvir kreveta. Na kraju krajeva u ga pretesterisati, promrmlja kroza zube. Oni se iznenada rastavie i glas mu odjednom odjeknu po sobi. Uh bre! pomisli on. Probudiu celu kuu. Ali, kad naulji uvo, u ravnomeran ritam lakog i sigurnog disanja podova i zidova irazvedri se. Poinjale su da se naziru sive linije dana oko zavesa... Napolju je vladalableda svetlost zimskog jutra. Klod Leon uzdahnu a noge mu potraie papue u podnojukreveta. On s naporom ustade. San se sa aljenjem izvlaio iz svih njegovih rairenihpora, isputajui veoma tihi zvuk, kao mi u snu. Doe do vrata i, pre no to okrenu prekida, okrete se prema ormanu. Sino je naglougasio, upravo dok je vodio jedno kreveljenje pred ogledalom, pa je hteo da ga ponovovidi pre no to ode u kancelariju. Jednim potezom upali. Njegovo jueranje lice bilo jejo tu. Kad ga ugleda, on se glasno nasmeja, zatim se ono rasu u svetlosti, a ogledalo

odrazi jutranjeg Leona koji mu okrete lea da ode na brijanje. urio je da stigne ukancelariju pre efa.

2

Sreom, stanovao je sasvim blizu Kompanije. Sreom, samo zimi. Leti je to bilopreblizu. Imao je tano tri stotine metara da pree avenijom aka Lemarana, poreznikaod 1857. do 1870. godine, junaka koji je sam samcit branio barikadu od Prusa. Oni su gana kraju krajeva savladali jer su stigli sa druge strane; jadnik, pritenjen uz svojuprevisoku barikadu, prkosei napadaima ispalio je sebi u usta dva metka iz ostrague atrzaj mu je pride otkinuo i desnu ruku. Klod Leon se strano zanimao za sitne istorijskedogaaje i u fioci svog pisaeg stola skrivao je celokupna dela doktora Kabanesa,povezana u crno platno u obliku raunskih knjiga. Mraz je izazivao zveket crvenih ledenica po ivicama plonika a ene su stiskale nogepod svoje kratke porhetske suknje. Klod ree u prolazu Dobar dan vrataru i plaljivoprie liftu marke Rii-Tajnozlorabitelj ispred ije reetke su ve ekale tridaktilografkinje i jedan raunovoa koje pozdravi uzdranim sveobuhvatnim pokretom.

3

Dobar dan, Leone, ree mu ef otvarajui vrata. Klod se tre i napravi veliku krmau. Dobar dan, gospodine Saknusem, promuca on. Nespretnjakoviu, izgrdi ovaj. Uvek krmaite!... Izvinite, gospodine Saknusem, ree Klod... ali... Izbriite to!... ree Saknusem. Klod se nae nad krmau i stade da je marljivo lie. Mastilo je bilo ueglo i mirisalo jena foku. Saknusem je izgledao lepo raspoloen. Pa, ree on, jeste li videli novine? Konformisti nam spremaju lepe dane, a? Hm... da... gospodine, promrmlja Klod. Ti gadovi, ree ef. Ah... vreme je da se pripazi na njih... A svi su oni naoruani,znate. A... ree Klod. To smo lepo videli u vreme Pobedenatakice, ree Saknusem. Odvlaili su punekamione oruja. A, naravno, poteni ljudi, kao vi i ja, nemaju oruja. Sigurno... ree Klod. Vi ga nemate? Ne, gospodine Saknusem, ree Klod. Da li biste mogli da mi nabavite jedan revolver? upita Saknusem s neba pa u rebra. Pa... ree Klod, moda preko devera moje stanodavke... Ne znam...hm... Odlino, ree njegov ef. Da raunam na vas, a? I da ne bude mnogo skup. Imetke, a? Ti konformistiki gadovi... Treba da budemo na oprezu, a? Svakako, ree Klod. Hvala, Leone. Raunam na vas. Kad mi ga moete doneti? Treba da pitam, ree Klod. Razume se... Ne urite se... Ako hoete da poete malo ranije... O, ne... ree Klod. Nema potrebe. Dobro, ree Saknusem. A pripazite malo i na krmae, a? Brinite se o svom poslu,do avola, ne plaamo vas valjda da nita ne radite... Paziu, gospodine Saknusem, obea Klod. I budite tani, zakljui njegov ef. Jue ste zakasnili est minuta.

Ali ipak sam bio devet minuta ranije... ree Klod. Da, ree Saknusem, ali vi obino stiete etvrt sata ranije. Potrudite se, bogamu. On izae iz sobe i zatvori vrata za sobom. Veoma uzbuen, Klod ponovo uze pero.Kako su mu ruke drhtale,napravi jo jednu krmau. Bila je ogromna. Imala je oblikiscerenog lica i gmizavi ukus nafte.

4

Zavravao je veeru. Sir od koga je ostalo samo jedno veliko pare vukao se lenjo potanjiru slezove boje sa rupama te iste boje. Za kraj nasu au rastvora litijumskih soli sakaramelom i saslua kako mu silazi niz jednjak. Mehurii koji su se peli uz strujuodzvanjali su metalnim zvukom rasprskavajui mu se u grkljanu. Ustade da se javi nazvono koje je neko pritisnuo na vratima. Uao je upravo stanodavkin dever. Dobar dan, gospodine, ree taj ovek, iji su uglaen smeak i ria dlaka odavalikartaginsko poreklo. Dobar dan, gospodine, odgovori Klod. Donosim vam onu stvar, ree ovek. Zvao se an. Ah, da... ree Klod. Onaj... Tako je... ree an. I izvue ga iz depa. Bio je to lep srubljiva sa regulatorom za deset metaka,marke Valter i modela ppk,sa bubnjem iji se donji deo,ukraen ebonitom, tano uklapao u dve ploice saudubljenjima za ruku. Dobra izrada, ree Klod. Cev je uvrena, ree ovaj. Velika preciznost. Da, ree Klod. Zgodno za nianjenje. Dobro lei u ruci, dodade an. Lepo zamiljeno oruje, ree Klod nianei u jednu saksiju sa cveem koja se uklonisa pravca muice. Sjajno oruje, ree an. Tri i po hiljade. Malo je previe, ree Klod. To nije za mene.Naravno,mislim da vredi tih para, alita osoba nee da da vie od tri hiljade. Ne mogu vam ga dati za manje, ree an Toliko kota mene. Znam dobro, ree Klod. To je vrlo skupo. Nije to skupo ree an Hou da kaem da je oruje skupo, ree Klod A, to da, ree an jedan ovakav pitolj nije lako nai. Sigurno ree Klod. Tri i po hiljade je poslednja cena, ree an. Saknusem nee dati vie od tri hiljade. Ako utedi jedno pendetiranje, Klod e modada doda pet stotina franaka iz svog depa. Moda vie nee padati sneg, ree Klod. Moda, ree an. Moe se proi, ree Klod, i bez pendetiranja. Dakako, ree an. Sad smo u zimskom dobu. Ostavljam vam i drugi arer po istoj ceni, ree an. Ba ste ljubazni, ree Klod. Mogao bi malo manje jesti pet-est dana i tako bi nadoknadio pet stotina franaka.Moda e to Saknusem sluajno saznati. Zahvaljujem vam Ja treba vama da zahvalim ree Klod i isprati ga do vrata. Imaete dobro oruje zakljui an i ode. Nije to za mene podseti ga Klod,a ovaj sie niz stepenice.

Klod zatvori vrata i vrati se stolu. Crn i hladan, srubljiva jo nita nije rekao; teko jeleao pored sira koji se, preplaen, izmicao to je bre mogao, ne usuujui se ipak danapusti svoj hraniteljski tanjir. Klodu je srce kucalo malo bre no inae. On uze tualosnu stvar i okrete je u rukama. Oseao se jakim sve do vrhova noktiju iza svojihzatvorenih vrata. Ali trebalo je izai i odneti je Saknusemu.A bilo je zabranjeno nositi revolver ulicom. Ponovo ga spusti na sto i naulji ui u tiini,pitajui se nisu li susedi uli neto od njegovog razgovora sa anom.

5

Oseao ga je uz butinu tekog i hladnog kao mrtvu ivotinju. Teret mu je istezao dep ipojas, koulja mu se na desnoj strani nadula nad pantalonama. Kini mantil ga jezaklanjao od pogleda, ali kad god bi se butina ispruila napred, na tkanini se ocrtavalavelika izboina i svi e je primetiti. Izgledalo je mudro da poe drugim putem. Stogaodluno okrete nalevo odmah od ulaza u zgradu. Iao je prema eleznikoj stanici i odluida ide samo malim ulicama. Dan je bio tmuran i bilo je hladno isto kao i sino; tu etvrtnije dobro poznavao i uputi se prvom desno, zatim pomisli da e prebrzo stii do svoguobiajenog puta i, deset koraka dalje, baci se u prvu levo. Ona je zaklapala ugao netomanji od devedeset stepeni sa prethodnom ulicom idui ukoso, puna radnji veomarazliitih od onih pored kojih je obino prolazio, bezbrojnih radnji bez ikakvih posebnihodlika. Iao je brzo i ta stvar mu je pritiskala butinu. Srete jednog oveka za koga mu se uinida je spustio pogled na njegov dep; Klod uzdrhta; osvrnu se dva metra dalje; onajovek je gledao u njega. Oborivi glavu, nastavi da ide i sjuri se nalevo na prvojraskrsnici. Nalete na jednu devojicu tako grubo da se ona okliznu i sede na prljavi snegkoji su nagomilali nakraj plonika. Ne usuujui se da je podigne, on ubrza korak rukuzabijenih u depove, pogledajui kradom unazad. Proia pored nosa nekog bapcanaoruanog metlom, koji je izlazio iz susedne zgrade; babuskera ga pozdravi zvunompsovkom. On se okrete. Pratila ga je pogledom. Ubrza korak i umalo da naleti naetvrtastu reetku koju su radnici putari maloas postavili iznad jednog otvora nakanalizaciji. U snanom unutranjem pokretu da je izbegne, on je zakai u prolazudepom kinog mantila, koji se pocepa. Radnici mu rekoe da je blesav i zavrnut. Crvenod stida, nastavi da ide sve bre, klizajui se po zaleenim barama. Poinjao je da seznoji, nalete na jednog biciklistu koji je skretao ne dajui znak. Pedala mu otkide donjideo pantalona i razdera mu lanak. Kriknuvi od straha, on isprui ruke napred da ne bipao i cela ta guva srui se na blatnjavi kolovoz. Nedaleko je stajao jedan pajkan. KlodLeon se odvoji od bicikla. Gleanj ga je uasno boleo. Biciklista je uganuo jednu ruku ikrv mu je piala iz nosa, psovao je Kloda, a Kloda je poinjao da obuzima bes, srce mu jetuklo, vrelina mu je prolazila kroz ruke, krv mu je kolala vrlo dobro, bilo mu je tuklo i uglenju i po butini, srubljiva se podizao pri svakom otkucaju. Biciklista ga odjednomraspali levom pesnicom po licu i Klod jo vie pomodre. Zavue ruku u dep, izvadisrubljiva i stade da se smeje, poto biciklista poe da muca i uzmie, zatim oseti straanudarac po ruci i pajkanov pendrek se srui. Pajkan pokupi srubljiva i zgrabi Kloda zajaknu. Klod vie nita nije oseao u ruci. Naglo se okrete i desna noga mu se odjednomoprui, ciljao je u donji stomak pajkanu koji se presamiti nadvoje i ispusti srubljiva.Grokui od zadovoljstva, Klod se stuti da ga dohvati a onda ga briljivo isprazni ubiciklistu koji obe ruke prinese pojasu i lagano sede inei aaah... iz dna grla. Dim odmetaka je mirisao lepo i Klod dunu u cev, kako je video da se radi u bioskopu; vratisrubljiva u dep i stropota se na pajkana, spavalo mu se.

6

Najzad, ree advokat, ustajui da ode, zato ste, u stvari, imali taj revolver kodsebe? Rekao sam vam... ree Klod. I ponovi to jo jednom. Bilo je to za mog direktora, gospodina Saknusema. Arna Saknusema. Ali on porie, ree advokat, vi to dobro znate. Ali istina je, ree Klod Leon. Znam ja, ree advokat, ali naite neto drugo; imali ste dosta vremena, na krajukrajeva!... Razljuen, poe prema vratima. Ostavljam vas, ree. Preostaje samo da se eka. Trudiu se da uinim sve tomogu; vi mi uopte ne pomaete!... To nije moj posao, ree Klod Leon. Mrzeo ga je skoro isto onoliko koliko i biciklistu ipolicajca koji mu je polomio prst u policijskoj stanici. Ponovo je oseao vruinu u rukamai nogama. Do vienja, ree advokat i izae. Klod ne odgovori i ponovo sede na krevet. uvar zatvori vrata. uvar stavi pismo na krevet. Klod je napola spavao. On prepoznade apku i uspravi se. Hteo bih... ree. ta? odgovori straar. Kanapa. Jedno klube. Klod se ekao po glavi. To je zabranjeno, ree uvar. Nije zato da se obesim, ree Klod. Imam naramenice od pantalona, to sam vemogao uraditi. uvar odmeri ovo obrazloenje.Za dve stotine franaka, ree, mogu da vam nabavim deset do dvanaest metara. Nevie. I izlaem se opasnosti! ... U redu ree Klod. Zatraiete ih od mog advokata. Donesite. uvar potrai po depu. Tu mi je, ree. Prui mu mali smotuljak prilino vrstog kanapa. Hvala, ree Klod. ta ete s njim? upita uvar. Samo bez gluposti. Da se obesim, ree Klod i nasmeja se. Ah! Ah!... ree uvar irei guu kao zastavu, to je blesavo, imate naramenice. Sasvim su nove, ree Klod. To bi ih upropastilo. uvar ga pogleda sa divljenjem. Vama ba nita ne fali, ree. Mora da ste novinar. Ne, ree Klod. Hvala. uvar se uputi prema vratima. Onda za novac vidite sa advokatom, ree Klod. Da, ree uvar. Ali je li to sigurno, a? Klod kimnu glavom u znak potvrde i brava blago kljocnu

7

Udvostruen i upreden bio je dug otprilike dva metra. Bilo je dovoljno. Ako se popne nakrevet, uspee da ga vee za ipku. Bie potee da odredi duinu, jer ne bi trebalo da munoge dodiruju zemlju. Isproba ga vukui. Drao je. Pope se na krevet, zakai se za zid i dohvati reetku. Smukom priveza konopac. Zatim proturi glavu kroz omu i baci se u prazno. Dobi udarac upotiljak i konopac se prekide. On pade na noge, besan. Ovaj uvar je pokvarenjak, ree glasno.

uvar otvori vrata ba u tom trenutku. Va kanap je ubre, ree Klod Leon. Svejedno mi je, ree uvar. Advokat mi ga je platio. Danas imam eera, po desetfranaka kocka; ako hoete. Ne, ree Klod, od vas vie nita neu traiti. Predomisliete se, ree uvar. Priekajte samo dva ili tri meseca; ma preterujem,neete vie misliti na to ve kroz osam dana. Mogue, ree Klod. To ne znai da va kanap nije bio ubre. Saeka da uvar ode, i onda se odlui da skine naramenice. Bile su potpuno nove, odkoe i lastia. Predstavljale su dvonedeljnu uteevinu. Metar i ezdeset, otprilike; pope se ponovona krevet i dobro uvrsti kraj za podnoje ipke. Zatim napravi vor na drugom kraju iprovue glavu. Baci se po drugi put; naramenice se istegoe do kraja i on se mekoprizemlji ispod prozora. Onda se ipka odvali i raspali ga kao munja po glavi. On vide trizvezde i ree: Grom! Skliznu leima niza zid. Nae se ponovo na zemlji u sedeem poloaju. Glavuda mu sestrano naduvala od grozne muzike, a naramenice su ostale itave.

8

Opat Jocko trkarao je zatvorskim hodnikom uz blisku pratnju uvara. Igrali su seuge. Pribliivi se eliji Kloda Leona, opat se okliznu na iscedak iz ile mnogostrukogbia i napravi potpun krug u vazduhu. Ljupko rairena oko njegovih snanih nogu,mantija je uinila da toliko lii na Loj Faler da ga uvar prestie, pun potovanja, i skidekapu, iz utivosti. Zatim opat pade na zemlju uz otegnut zvuk a uvar mu uzjaha nalea; opat jeknu puj pike ne vai. Uhvatio sam vas, ree uvar. Vi plaate turu. Opat Jocko nevoljko kimnu glavom. Bez ale, ree uvar. Potpiite obrazac. Ne mogu da ga potpiem potrbuke, ree opat. Dobro, putam vas... ree uvar. im se podie, opat se grohotom nasmeja i jurnu pravo napred. Tu se nalazio jedanprilino vrst zid i uvar nije imao muke da ga ponovo uhvati. Vi ste nepouzdan tip, ree mu on. Potpiite obrazac. Da se nagodimo, ree opat. Petnaest dana oprosta grehova? Cvonjak, ree uvar. O, to vai... ree opat, Potpisujem. uvar otkide jedan potpuno ispunjen obrazac iz svog bloketa i dade svojuolovku Jocku, koji potpisa.Zatim se uvar primae vratima Kloda Leona. Klju ue u bravu koja se podudari s njim iotvori se. Sedei na krevetu, Klod Leon je bio udubljen u misli.Jedan sunev zrak ulazio je krozrupu, koju je na prozoru ostavila ipka kad se odvalila, pravio je mali krug i gubio se ukibli. Dobar dan, oe, ree Klod Leon kad vide da opat ulazi. Dobar dan, mali moj Klode. Je li mi majka dobro? upita Klod Leon. Pa naravno, ree Jocko. Na mene je sila boja milost, ree Klod. On pree rukom preko zatiljka. Pipnite, dodade. Opat opipa. Do vraga... ree on, tu nije bila ba lake ruke...

Neka je hvala Gospodu, ree Klod Leon. eleo bih da se ispovedim. Hou da sesvom Stvoritelju predstavim iste due. ... kao Persilom oprane!.,. rekoe uglas po katolikom obredu i prekrstie se nanajklasiniji nain. Ali jo nije dolo do toga da vas eree, ree opat. Ubio sam oveka, ree Klod. tavie, biciklistu. Imam novosti, ree opat. Video sam se sa vaim advokatom. Biciklist je biokonformist. Ali ipak sam ubio oveka, ree Klod. Ali Saknusem je pristao da svedoi u vau korist. Ne elim, ree Klod. Sine moj, ree opat, ne moete da ne vodite rauna o injenici da je taj biciklist bioneprijatelj nae anute apostolarske Svete Majke Crkve... Onda kad sam ga ubio na mene jo nije bila sila boja milost, ree Klod. Trice i kuine, ustvrdi opat. Izvui emo vas odavde. Neu, ree Klod. Hou da budem pustinjak. Gde bih to bolje mogao da budem do uzatvoru? Odlino, ree opat. Ako elite da budete pustinjak, izvui emo vas sutra odavde.Biskup je u vrlo dobrim odnosima sa upravnikom zatvora. Ali za mene nema isposnice, ree Klod. Ovde mi se dopada. Umirite se, ree opat. Nai emo vam neto jo odvratnije. Onda, ree Klod, to je neto drugo. Idemo li? Trenutak, bezbonie ree opat. Treba obaviti formalnosti. Doi u po vas sutra umrtvakim kolima. A kuda u da idem? upita Klod veoma razdraeno. Ostalo je jedno dobro pustinjako mesto u Egzopotamiji ree opat. Daemo vamga.Bie vam veoma ravo Odlino!... ree Klod. Molim se za vas. Amin! ree opat. Bambara, bam bambaram!... zavrie u horu jo uvek pokatolikom obredu, to, kako je svima poznato, zamenjuje znak krsta. Opat pomilovaKloda po obrazu i dobro ga utinu za nos, zatim napusti eliju a uvar zatvori vrata.Klod osta da stoji pred prozoretom, zatim skrueno klee i stade da se moli iz sveg svogzvezdanog srca.

c

... Vi preuveliavate nepogodnosti meovitih brakova. (Memoari Luja Rosela,Stok,1908,str.115)

1

Anel je ekao Anu i Stenku; sedei na izlizanom kamenu ograde, gledao je kakotehniari pristupaju godinjem ianju golubova sa skvera. Bio je to oaravajui prizor.Tehniari su nosili veoma iste bele bluze i kecelje od crvenog marokena obeleenegradskim grbom. Bili su opremljeni strialjkom za perje naroitog oblika i sredstvom zaskidanje masnoe sa krila vodenih golubova kojih je u toj etvrti bilo u velikoj srazmeri. Anel je vrebao trenutak kad paperje blizu koe poinje da leti da bi, skoro odmah,bivalo usisano hromiranim cilindrinim sabiraima kojima su rukovali pomonici nakolicima sa gumenim tokovima. Paperjem se punila perina Predsednika Saveta. To jepodsealo na morsku penu dok duva vetar; ona se vidi na pesku u velikim grudvama

koje podrhtavaju na vetru, a ako na nju stanete izbija vam izmeu nonih prstiju. To jemeko i to se vie sui izgleda kao da se pomalo valja kao sukno. Ana i Stenka nisustizali. Ana je sigurno terao egu. On se nikad nije odluivao da doe na vreme, niti da kola damehaniaru na generalni pregled. Stenka je verovatno ekala Anu, koji je trebalo dadoe po nju, Anel je poznavao Anu ve pet godina a Stenku od pre nekog vremena. Anai on izali su iz iste kole, ali je Anel bio tek pri kraju ranga jer nije voleo da radi. Ana jeupravljao jednim delom Kompanije proizvoaa ljunka za Teke eleznice a Anel sezadovoljio manje unosnim poloajem kod jednog tokara staklenih cevi za lampe. On jeodgovarao za tehniko vodstvo preduzea, dok je Ana u Kompaniji bio u komercijalnojslubi. Sunce je ilo tamo-amo po nebu i nije moglo da se odlui. Zapad i istok su se upravoigrali igre etiri oka sa svoja dva druga i, zabave radi, sada je svaki zauzeo drukijipoloaj; Sunce tu izdaleka nije moglo da se snae. Ljudi su se koristili takvim stanjemstvari. Jedino su zupanici sunanih satova ili u pogrenom smeru i poiskakali su jedanza drugim, uz lomljavu i zloslutnu jeku; ali veselost svetlosti ublaavala je uas tihzvukova. Anel pogleda na sat. Bili su za poluobrt u zakanjenju. To je ve postajaloznaajno. On ustade i promeni mesto. Video je s lica jednu devojku koja je pridravalagolubove za strienje. Nosila je vrlo kratku suknju i Anelov pogled uspuza se uz njenaglatka kolena boje zlata i zavue se izmeu dugih i vretenastih butina; tamo je bilovrue; ne sluajui Anela, koji je hteo da ga zadri, on poe malo dalje i zabavi se nasvoj nain. U neprilici, Anel se sa aljenjem odlui da zatvori oi. Mali le osta na mestui devojka ga, otresajui suknju, kad je posle nekoliko minuta ustala, pusti da padne neprimetivi ga. Golubovi lieni perja pravili su oajnike napore da polete, ali su se vrlo brzo zamarali iskoro odmah ponovo padali. Tada se vie uopte nisu micali i doputali su bezprotivljenja da im poveu krila od ute, crvene, zelene ili plave svile, kojima ih je optinadareljivo snabdevala. Posle toga su im pokazivali kako njima da se slue; vraali su se usvoja gnezda proeti novim dostojanstvom i njihov po prirodi ozbiljan korak postajao jesvean. Anela je taj prizor poeo da zamara. Pomisli da Ana nee doi ili da je odveoStenku na neku drugu stranu i ponovo ustade. Proe kroz park, prestie grupe dece koja su se igrala ubijanja mrava ekiem, kolice,sparivanja poljskih stenica i drugih igara njihovog uzrasta. ene su ile torbice odmueme, koje se stavljaju bebama oko vrata kad ih treba naterati da progutaju svojukaicu, ili su se bavile svojim potomstvom. Neke su plele; druge su se samo pravile kakobi izgledale vanije, ali se brzo videlo da nemaju vune. Anel gurnu malu gvozdenu kapiju. Ona se zalupi za njim i on se nae na ploniku.Prolazio je svet, a kolovozom i kola, ali Ana? Osta tu nekoliko minuta. Oklevao je da ode.Misao da jo ne zna boju Stenkinih oiju zadra ga ba kad je hteo da pree ulicu, tejedan voza naini straan zaokret nagore, jer je naglo zakoio videvi da Anel nailazi.Anina kola ila su za njim. Zaustavie se kraj plonika i Anel ue. Stenka je sedela pored Ane i Anel se nae sam na zadnjem seditu ispunjenomfederima sa uzicama i slojevima morske trave. Nae se da se rukuje sa njima. Ana seizvinjavao za zakanjenje. Kola ponovo kretoe. Ana naglo zaokrete da bi izbegao olupinujednog prevrnutog taksija. Ili su ulicom do mesta gde je drvee poinjalo da ukraava plonike i skretoe levo odspomenika. U tom trenutku Ana ubrza, jer je bilo manje kola. Sunce je najzad pronalozapad i uputilo se navrat-nanos na tu stranu, grabei dvostruko da bi nadoknadiloizgubljeni put. Ana je vozio veto i zabavljao se da pomou automatskih krivinomerazakainje ui deci koja su etala plonikom; zbog toga je morao da brie samom ivicomulice i svakog trenutka se izlagao opasnosti da okrzne boju na gumama, ali se izvlaiobez ijedne ogrebotine. Na nesreu, ba je naila jedna devetogodinja ili desetogodinjadevojica iji su prislukivai bili izuzetno klempavi i mera, udarivi posred usne resice,potpuno se prelomi. Elektricitet stade da kaplje u gustim kapljicama s kraja otkinute ice,a ampermetar je uznemirujue opadao. Stenka ga lupnu ali uzalud. Temperatura paljenjase smanji i motor uspori. Nekoliko dui dalje Ana zaustavi. ta je? ree Anel.

Nije razumevao i shvati da ve due vreme gleda u Stenkinu kosu. Gnjavaa! odbrusi Ana. Ta musava devojica! Jedan mera je slomljen, objasni Stenka okreui se prema Anelu. Ana izae da pokua da otkloni kvar i uurba se oko krhkog ureaja. Pokuavao je dauspostavi vezu hirurkim koncem. Stenka se okrete sasvim, kleknuvi na prednje sedite. Jeste li nas dugo ekali? ree. O, nije to nita... promrmlja Anel. Nalazio je da je veoma teko gledati joj u lice. Previe je sijala. Ipak, njene oi...trebalo je da im vidi boju... Da, ree ona. Ali to je zbog ovog spadala Ane. On uvek kasni. Ja sam bila spremna.I pogledajte, im smo krenuli, opet je poeo sa alama. Mnogo voli da se zabavlja. Ima pravo. Da, ree Stenka. Tako je veseo. Za to vreme Ana je psovao kao koija i poskakivao kad god bi mu se kapljicaelektriciteta skotrljala preko ruke. Kud idemo? upita Anel. Hoe da idemo na igranku, ree Stenka. Ja vie volim bioskop. On voli da vidi ta radi, ree Anel. Oh, ree Stenka. Ne treba da govorite takve stvari! Izvinite. Stenka je malice pocrvenela, i Anel se kajao zbog svoje podmukle primedbe. Dobar je to momak, dodade on. Moj najbolji drug. Vi ga dobro poznajete? upita Stenka. Pet godina. Nimalo niste slini. Nismo, ali se dobro razumemo, potvrdi Anel. Da li... Ona zastade i ponovo pocrvene. Zato se ne usuujete da kaete? Zar nije u redu? Jeste, ree Stenka, Ali je aavo. To me se ne tie. To li ste hteli da znate? ree Anel. E pa, jeste, uvek imao uspeha kod devojaka. On je veoma lep mladi, promrmlja Stenka. Ona uuta i okrete se poto je Ana obilazio kola u obrnutom smeru da bi opet seo zaupravlja. On otvori vratnice. Nadam se da e drati, ree. Ne tee mnogo, ali ima nekakav udan pritisak. Basam bio napunio akumulator. Prati te maler, ree Anel. Zato je ta glupava devojica imala tolike ui!... bunio se Ana. Nije trebalo da se blesavi sa svojim pokazivaem, ree Anel. Tano, potvrdi Stenka. Ona se nasmeja. Ba je bilo smeno!... Smejao se i Ana. Nije bio ljut. Kola opet pooe, ali su se vrlo brzo ponovo zaustavilajer je ulica odbila da ide dalje. Ba tu su i ili. Bio je to jedan klub za igranje u kojem su se istunci ljubitelji prave muzike sakupljaliradi upranjavanja iaivanja. Ana je igrao vrlo loe. Anel je stalno patio gledajui Anukako igra bez takta; nikad nije gledao kako igra sa Stenkom. Deavalo se to u suterenu. Male bele stepenice vodile su tamo krivudajui; debelirascvetani kanap, sa ijeg su venca svakog meseca kresali lie, omoguavao je da sespusti bez pogibije. Bilo je tu mestimino jo i ukrasa od crvenog bakra i okanaca. Stenka poe prva, zatim Ana a Anel je bio na kraju kako bi oni koji pristiu mogli dase uhvate. Ponekad su nebriljivci taj kraj isputali pa je kelner stalno na njega naletaopoto mu je uzdignuti posluavnik smetao da vidi. Na po silaska osetie da ih obuzima lupanje srca iz ritmike sekcije. Malo nie ui su impunom snagom hvatale meavinu zvukova klarineta i trompeta, koji su se pojaavalinaslanjui se jedni na druge, dobijajui tako za vrlo kratko vreme znatnu brzinu. A onda

u dnu stepenica zaue neodreen um nogu u pokretu, priljubljenih tela, poverljivog ionog drugog, manje pristojnog smeha, glasnog podrigivanja i razdraenog razgovorausred zveketa aa i utanja gazirane vode, koji sainjavaju odgovarajuu atmosferujednog poluluksuznog bara. Ana potrai oima slobodan sto i pokaza ga Stenki koja doedo njega prva. Poruie krteni porto. Muzika se nije prekidala, usled postojanosti unih utisaka. Ana iskoristi jedan prilinoeznutljiv bluz da pozove Stenku. Nemali broj igraa vrati se na svoja mesta razgnevljensporou komada, a svi iskrivljeni ustadoe, jer ih je to podsetilo na tango; iskoristie toda u klasino epanje pravovernih, meu koje je Ana verovao da se moe ubrojati,umetnu poneki corte i poneki neoklevajui korak. Anel ih je gledao dve sekunde, azatim skrenu pogled gotov da povraa. Ana je ve izgubio takt a Stenka ga je pratila neuznemiravajui se. Vratie se da sednu. Sada Anel pozva Stenku. Ona se nasmei, ree da i ustade. Opetje bila neka lagana melodija. Gde ste sreli Anu? upita Anel. Srela sam ga nedavno, odgovori ona. Verovatno pre mesec ili dva? Da, ree Stenka. Na jednom uru. Moda ne volite da govorim o tome? upita Anel. Volim da govorim o njemu. Anel ju je poznavao vrlo malo, ali mu pade teko. Zbunio bi se kad bi trebalo daobjasni zato. Kad god bi sreo neku zgodnu devojku oseao je elju za posedovanjem.elju da ima prava nad njom. Najzad, Ana mu je bio prijatelj. Nije on makar ko, ree on. Veoma je obdaren. To se odmah vidi, ree Stenka. Ima divne oi i lepa kola. U koli je bez ikakvih tekoa uspevao tamo gde su drugima bili potrebni sati i sati. On je dasa i po, ree Stenka. Mnogo se bavi sportom. Za tri godine ne znam da je pao ni na jednom jedinom ispitu. A onda, volim kako igra. Anel je pokuavao da je vodi, ali izgledalo je da je vrsto odluila da ne igra po taktu.Bio je prinuen da je dri malo labavije i pusti da se sama bacaka. Ima samo jedan nedostatak, ree Anel. Da, ree Stenka, ali to nije vano. Moi e to da popravi, potvrdi Anel. Njemu je potreban neko da se bavi njime i potrebno mu je da uvek ima nekog poredsebe Verovatno ste u pravu. Uostalom, pored njega uvek nekog ima. Ne bih elela ni da oko njega ima previe sveta, ree zamiljeno Stenka. Ve da suto samo sigurni prijatelji. Na primer, vi. Ja sam siguran prijatelj? Vi ste od onih kojima poeli da im bude sestra. Ba tako. Anel obori glavu. Nije mu ostavljala mnogo nade. Nije znao da se smeje kao Ana. Etorazloga. Stenka je i dalje igrala bez takta i veoma uivala u muzici. Ostali igrai isto tako.Bilo je vrue i zadimljeno i note su se provlaile izmeu sivih kolutova od izdiuihpikavaca na reklamnim pepeljarama kue Dipon, iz ulice Otfej, koje su, u malom,predstavljale guske za krevete i pribor za bolesnike. to radim,kako to mislite? U ivotu? esto igram, ree Stenka. Uila sam za sekretaricu, posle mature, ali jo ne radim.Moji roditelji vie vole da znam da se ponaam u drutvu. Muzika prestade, a Anel bi voleo da ostane na mestu kako bi nastavio im svirainanu novu pesmu, ali oni su otrili svoje instrumente. Otprati Stenku, kojoj se urilo dase vrati za sto i koja sede sasvim uz Anu. Pa, ree Ana obeavate mi sledeu? Da, ree Stenka. Mnogo volim da igram sa vama. Anel se napravi da ne uje. Druge devojke su mogle imati isto tako lepu kosu, alikako da imaju i isti glas? Ni izgled nije ba malo znaio.

Nipoto nije eleo da smeta Ani. Ana je poznavao Stenku i to su bila njegova posla. Onuze bocu iz kofice pune zelenog leda i napuni svoju au. Nijedna od tih devojaka nije gazanimala. Osim Stenke, Ali Ana je imao prvenstvo. Ana mu je bio drug.

2

Morali su da odu na veeru. Ne moe se napolju provesti cela no kad se sutradan radi.U kolima Stenka sede napred, pored Ane, a Anel sede pozadi. Ana se ponaao dobroprema Stenki. Nije joj stavljao ruku oko struka, nije se naginjao prema njoj i nije jeuzimao za ruku. Anel bi to radio da se Stenka upoznala s njim pre nego sa Anom. AliAna je i zaraivao vie od njega; Ana je sve to zasluivao. Igrati bez takta izgleda manjeza osudu kad se vie ne uje muzika. Ponekad bi Ana rekao neku glupost a Stenka sesmejala zabacujui sjajnu kosu preko okovratnika dreavo zelenog kostima... Ana ree neto Anelu, ali je Anel mislio na neto drugo, to je prirodno. Onda se Anaokrenu prema Anelu i taj njegov pokret malo iskrivi upravlja. Teko je to i rei, aliplonikom je iao jedan peak i dobi pun udarac kolskim bokom po kuku, dok se desniprednji toak pope na plonik. Gospodin buno pade i osta da lei drei se za kuk.Potresali su ga greviti trzaji. Anel je ve bio otvorio vrata kola i istrao napolje. Smrtnouznemiren, nae se nad povreenog. Ovaj se uvijao od smeha, na momente bi tekozastenjao, a zatim je ponovo poinjao da se valja od radosti. Boli li vas? upita Anel.

Stenka nije gledala. Ona je ostala u kolima pokrivi lice rukama. Ana je imao gadanizraz. Bio je bled. Mislio je da ovek izdie. Jeste li to vi? tucnu ovek pokazujui na Anela. Ponovo ga uhvati ludosmeh. Suze su mu tekle niz lice. Umirite se, ree Anel. Mora da vas mnogo boli. Trpim kao stoka, uspe da kae gospodin. Ta reenica ga baci u takav delirijum da se pomerio dve stope dalje kotrljajui se kaobure. Ana je neodluno zastao. Okrete se i pogleda Stenku. Ona je plakala, jer je mislilada se ovek ali i plaila se za Anu. On joj prie; kroz otvorena vrata uze njenu glavusvojim velikim rukama i poljubi je u oi. Anel je to nehotice video, ali kad se Stenkine ruke ovie oko Aninog okovratnika nasakou, on opet u gospodina. Ovaj se upinjao da izvue novanik iz depa. Vi ste inenjer? ree on Anelu. Smeh mu se pomalo stiavao. Da, promrsi Anel. Onda ete me zameniti. Nije pristojno da idem u Egzopotamiju sa kukom polomljenimu pet paria. Kad biste znali koliko mi je drago!... Ali... ree Anel. Vi ste vozili, a? Ne, ree Anel, Ana je... Nezgodno... ree ovaj. Lice mu se smrai i usne mu zadrhtae. Ne plaite, ree Anel. Na moje mesto....ne moe se poslati devojka. Ana je mladi... ree Anel. Povreenog to pogodi kao struja. estitajte majci... Neu to propustiti, ree Anel, ali ona se ve navikla na tu misao. Onda emo Anu poslati u Egzopotamiju. Ja se zovem Kornelije Sram. Ja sam Anel. Prenesite to Ani, ree Kornelije. Treba da potpie. Srea to je na mom ugovoruime ostalo nepopunjeno!

Zato to? upita Anel. Mislim da nisu imali poverenja u mene, ree Kornelije. Pozovite Anu. Anel se okrete. Pogleda i smui mu se, ali koraknu dvaput i stavi Ani ruku na rame.Ovome je pao mrak na oi, a te oi su mu... uasno ih je bilo videti. Stenkine oi suostale zatvorene. Ana, ree Anel. Treba da potpie. ta? ree Ana. Ugovor za Egzopotamiju. Za gradnju eleznice, objasni poblie Kornelije. On zastenja na kraju reenice, jer su mu komadi kuka, sudarajui se, stvarali ineprijatan zvuk u uima. Ii ete tamo? ree Stenka. I Ana se opet nae prema njoj da joj kae da ponovi. I odgovori da e ii. Potrai podepu i uze nalivpero. Kornelije prui ugovor. Ana ispuni formulare i potpisa pri krajustrane. Da vas stavimo u kola i odvedemo u bolnicu? predloi Anel. Nema potrebe, ree Kornelije. Svakako e proi neka bolnika kola. Vratite miugovor. Zaista sam zadovoljan. Uze ugovor i onesvesti se.

3

Ne znam ta da radim. ree Ana. Treba da ide, ree Anel. Potpisao si. Ali strano u da se nagnjavim, ree Ana. Biu sasvim sam. Jesi li ponovo video Kornelija? Telefonirao mi je. Treba da otputujem prekosutra. Zar te to toliko mui? Ne, ree Ana. Naposletku, tako u videti taj kraj. Nee da kae, ree Anel, ali to ti teko pada zbog Stenke. Ana zaueno pogleda Anela. Zaista, na to nisam mislio. Misli da e se naljutiti na mene ako odem? Ne znam, ree Anel. Mislio je kako bi, s vremena na vreme, mogao da se via sa njom, ako ona ostane.Imala je plave oi. Ana bi bio odsutan. Zna... ree Ana. ta? Trebalo bi da poe sa mnom. Njima sigurno treba vie inenjera. Ali ja se nimalo ne razumem u eleznice, ree Anel. Nije mogao da ostavi Stenku, ako Ana ode. Na mestu gde si sad, ti bar zna sve o ljunku. Ja ga prodajem, ree Ana. Ne znam nita o njemu, uveravam te. Ne mora ba dapoznaje ono to prodaje. Ako odemo obojica, ree Anel. O, ree Ana, ona e ve nai dosta drugih momaka da se njom pozabave... Pa zar nisi zaljubljen u nju? upita Anel. Neto neobino micalo mu se oko srca. Pokua da zaustavi disanje, ne bi li prestalo, alito je bilo teko. Ona je veoma zgodna devojka, ree Ana. Ali treba se rtvovati. Pa onda upita Anel, zato te toliko uznemirava pomisao da odlazi? Bie mi grdno dosadno, ree Ana. Ako poe sa mnom, uvek bismo mogli da sezabavimo. Zar ne moe da poe? Nije valjda da te zadrava Stenka? Naravno da nije, ree Anel. Veoma bolno da se izgovori, ali se nita ne slomi.

ta misli, ree Ana, da udesim da je Kornelije zaposli kao sekretaricu? Dobra ideja, ree Anel. Govoriu o tome sa Kornelijem kad budem pitao da liimaju posla za mene. Ipak si se odluio, ree Ana. Neu te ostaviti na cedilu tek tako. Dobro, ree Ana. Stari moj, verujem da emo se zabavljati. Telefoniraj Korneliju. Anel sede na Anino mesto i uze slualicu. Onda, pitaemo ga da li Stenka moe da poe i da li moe da zaposli i mene? Hajde, ree Ana. Na kraju krajeva, ima rtava koje ovek sasvim lepo moe i da neuini.

D

... Takva odluka doneta je posle ive rasprave; bilo bi zanumljivo upoznati stavove svakog pojedinca u toj raspravi.(or Konjo;Subvencije za nastavu veronauke.La Pensee,br.3,april-maj-jun 1945)

1

Profesor Klopoklopac gledao je nekoliko trenutaka u izlog ne mogavi da odvoji pogledod sjajnog odbljeska koji je mlena sijalica rasejano kaila o uglaano drvodvanaestokrake elise; srce mu je igralo od radosti pa poskoi tako da svojim vrhomdotae osamnaesti par privremenih brahijalnih ivaca; Klopoklopac otvori vrata. Radnjaje prijatno mirisala na drvenu strugotinu. Komada balze, pria, emloka i ikorije bilo je posvim okovima, iseenih u svim oblicima i po svim cenama, a u izlozima je bilo kuglinihleajeva, sprava za letenje i tako neeg okruglog i bezimenog to je trgovac krstiotokovima samo zbog jedne rupice u sredini. Dobar dan, gospodine profesore, ree trgovac. Poznavao je dobro Klopoklopca. Dobra vest, gospodine Sirovnjak, ree Klopoklopac. Upravo sam ubio tri bolesnika iopet u imati vremena da radim. Velianstveno! ree gospodin Sirovnjak. Ne treba ih promaiti. Medicina je, ree profesor, vrlo dobra za bogovsko zabavljanje, ali ne vredi kolikomali modeli. Ne govorite tako, ree gospodin Sirovnjak. Ja sam poeo medicinu pre dva dana ito mi se dopada. O, predomisliete se! ree Klopoklopac. Jeste li videli novi italijanski motori? Nisam, ree gospodin Sirovnjak. Kakav je? Straan! ree Klopoklopac. Da ga poklopoklopa. Ha! Ha! Ha! zasmeja se gospodin Sirovnjak. Profesore, vi ste uvek zabavni. Da, ali je bez paljenja, ree profesor. Sirovnjaku se oi izduie u irinu, to ga natera da spusti one kapke i on se naeprema profesoru poloivi ake na tezgu. Nije valjda? zadahta on. Istina je... Klopoklopac je govorio istim, blagim i ruiastim glasom koji je iskljuivaonemogunost.

I videli ste ga? Imam jedan kod kue i taj radi. Odakle vam? Poslao mi ga moj zastupnik iz Italije, Alfredo abes. Pokazaete mi ga? ree Sirovnjak. Nada mu je brazdala krukaste obraze. Ah, ree Klopoklopac, to zavisi. Zavue prste izmeu okovratnika koulje boje ljutia i svog cilindrino-koninog vrata. Treba mnogo toga da nabavim. Posluite se, ree Sirovnjak. Uzmite to god elite i nemojte platiti, ali da odmahidem kod vas. Dobro, ree Klopoklopac. On udahnu punim pluima i sjuri se u zadnji deo radnje, pevajui neku ratniku pesmu.Sirovnjak ga je gledao kako radi. Pristao bi da gleda kako odnosi celu radnju.

2

Nevieno!... ree Sirovnjak. Motor je upravo stao. Klopoklopac zaeprka oko klipa i okrete elisu da bi ga ponovopokrenuo. Pri treem obrtaju ona naglo krete te on nije imao vremena da povue ruku. Stenjui, poe da skakue u mestu. Sirovnjak stade na njegovo mesto pa sad onzamaja elisu. Motor za tren oka krete ponovo. U maloj boci za gorivo videlo se kakovazduni mehurii ulaze kroz ventil, kao kad pu bali, a preko dva otvora na dovodimaulje je sasvim lagano teklo. Vetar od elise dunu dim iz izduvne cevi na Klopoklopca koji se ponovo pribliio. Onpokua da okrene ruicu kontraklipa, da bi podesio pritisak, i estoko opee prste.Zamlatara rukom i celu je stavi u usta. Jebem li ti!... opsova. Sreom, kroz prste se nije dobro razumelo. Opinjen, Sirovnjak je pokuavao da pratipogledom kretanje elise i one jabuice su mu se okretale u dupljama, ali je centrifugalnasila izbacivala ona soiva napolje pa je video samo unutranju ivicu svojih kapaka, stogase zaustavi. Teki sto za koji je bilo privreno malo aluminijumsko kuite motorapodrhtavao je i tresao je celu sobu. Radi! povika Sirovnjak. I odmae se od stola pa zgrabi Klopoklopca za ruke. Oni zaigrae kolo, dok je plavi dimkuljao u sobu. Iznenadivi ih usred jednog pogibeljnog skoka, zvonjava telefona jasno pokazaraspoloenje za proizvodnju piskavog zvuka koji podsea na zvidanje meduze. Zateenusred leta, Klopoklopac pade pljotimice na lea, a Sirovnjak se glavake zari u zemlju usaksiji u kojoj se nalazila jedna velika akademska palma. Klopoklopac se podie prvi i otra da se javi. Sirovnjak se batrgao ne bi li se iskopao izzemlje i napokon uspe da ustane sa saksijom, jer je palmu vukao za stabljiku mislei damu je to vrat. Uvide zabludu tek kad mu se sva zemlja sasu za lea. Klopoklopac se vrati besan. Doviknu Sirovnjaku da zaustavi motor, jer je praviopaklenu buku. Sirovnjak prie, zatvori dovod i motor se zaustavi uz zvuk zlobnog,suvog,udahnutog poljupca sa zadranim dahom. Odlazim, ree Klopoklopac. Zove me jedan bolesnik. Neki va klijent? Ne, ali moram da idem. Gnjavaa, ree Sirovnjak. Vi moete ostati da putate motor, ree Klopoklopac. O, onda u redu, samo idite! ree Sirovnjak. Vi ste zli, ree Klopoklopac. Svejedno vam je, Savreno.

Sirovnjak se nae nad sjajni cilinder, lagano odvrnu klip i promeni mesto da bi ponovopustio motor u rad. Ovaj krete u trenutku kad je Klopoklopac izlazio iz prostorije.Sirovnjak je promenio regulaciju pritiska i, frkui besno, elisa odlepi sto iz tla; sve seskri o naspramni zid. Na tu buku Klopoklopac se vrati. Kad vide ta je bilo, pade nakulena i prekrsti se. Sirovnjak se ve molio.

3

Sluga Kornelija Srama uvede profesora Klopoklopca u sobu povreenog. Ovaj je, damu proe vreme, pleo neku akar-mustru od Pola Klodela, koju je uzeo iz jednog brojaasopisa Katolika misao i hodoasnik na gomili. Zdravo! ree Klopoklopac. Vi ste mi ba na smetnji. Zar? ree Kornelije. To me veoma alosti. Vidim. Boli li vas? Kuk mi je otiao u pet komada. Ko vas je leio? Profastaon. Sada je vrlo dobro. Zato ste me onda pozvali? Hteo sam neto da vam predloim, ree Kornelije. Idite vi u materinu! ree Klopoklopac. Dobro, ree Kornelije. Idem. Pokua da ustane i tek to stavi nogu na zemlju, kuk mu se ponovo slomi. On senaisto onesvesti. Klopoklopac se dokopa telefona i zatrai da poalju bolnika kola da gaprenesu na njegovo odeljenje.

4

Davaete mu injekciju evipana svako jutro, ree Klopoklopac. Neu da se budi kaddoem na odeljenje. Stalno me gnjavi sa... On zastade. Staista ga je paljivo posmatrao. U stvari, to se vas ne tie, ree Klopoklopac. Kako mu je kuk? Stavili smo rafove, ree staista. One velike uzorke. Ima velianstven prelom, tuna kuku. Znate li ko je to Tunakuku? upita Klopoklopac. Pa... ree staista. Ako ga ne znate, ne govorite o njemu. To je rumunski inenjer koji je pronaaoizduvni ureaj za lokomotive. A...? ree staista. Koji je kasnije usavrio aplon, dopuni Klopoklopac. Ali, na kraju krajeva, ni to vasse ne tie. On ode od Kornelijevog uzglavlja i prenese pogled na susedni krevet. Poto ga nijedanbolesnik nije zauzimao, spremaica je bila na njega podigla stolicu da pospremi. ta je toj stolici? aljivo upita Klopoklopac. Ima vatru, ree staista isto tako aljivo. Vi se sa mnom sprdate, a? ree Klopoklopac. Stavite joj toplomer, ba da vidimo. On prekrsti ruke i saeka. Staista izae iz sobe i vrati se sa runom builicom itoplomerom. Okrete stolicu naglavake i stade da bui rupu pod seditem. Jednovremenoje duvao na nju kako bi rasterao strugotinu. Pourite, ree Klopoklopac. ekaju me.. Na ruak? upita staista. Ne, ree Klopoklopac. Da konstruiem jedan model ping 903". Veoma steradoznali od jutros.

Staista se uspravi i posadi toplomer u rupu. Videlo se kako se iva gri, pa kakoskae, prelazi stepene munjevitom brzinom i kako gornji kraj toplomera poe da senaduvava kao mehur od sapunice. Brzo ga izvucite... ree Klopoklopac. Gospode!... ree staista. Stvoreni baloni se nadu jo malo a zatim zaetak i pukotine prsnu blizu ipke i mlazusijane ive pade na krevet. U dodiru sa njim aravi se osmudie. Na belom platnu toje ocrtavalo uporedne linije koje su se ipak pruale ka jednoj barici od ive. Okrenite tu stolicu i stavite je u krevet, ree Klopoklopac. Pozovite gospoicuZveitikvu. Glavna sestra dojuri. Izmerite pritisak ovoj stolici, ree Klopoklopac. Posmatrao je kako je staistabriljivo polee. Vrlo zanimljiv sluaj, mrmljao je opet. Ne drmusajte je tako, brate!... Besan, staista je grubo rukovao stolicom isteravi iz nje jedan uasan krip. Poto gaKlopoklopac oinu pogledom, on se uurba oko stolice nenim pokretima profesionalnoggutaa jaja.

5

Vie bih voleo da kljun bude izrezan iz jednog komada, ree Sirovnjak. Ne, odgovori Klopoklopac, ve s klasinom oblogom od balze od 15 desetina; to ebiti lake. Sa ovakvim motorom, ree Sirovnjak, gotov je ako naleti na neto. Izabraemo neko mesto, ree Klopoklopac. Radili su obojica na jednom planu pinga 903" velikih razmera, koji je Klopoklopacprepravljao za motor. Bie opasno, primeti Sirovnjak. Bolje da se ovek ne nae ispred njega. Vi ste serator, Sirovnjak. Tim gore. Pa ja sam doktor, na kraju krajeva. Dobro, prikupiu delove koji nam jo nedostaju. Uzmite dobre, a? Platiu ta treba. Uzimam kao za sebe, ree Sirovnjak. Ne!..- Uzmite kao za mene. Tako vie volim. Vi imate lo ukus. Idem sa vama. Trebada obiem svog bolesnika. Hajdemo, tee Sirovnjak. Oni ustadoe i izadoe iz prostorije.

6

Sluajte, ree Kornelije Sram. Govorio je nesigurnim i pomuenim glasom, a oni kapci su mu padali. NaKlopoklopevom licu pojavi se izraz satrvenosti. Nije vam dovoljan evipan koji dobijate? Ipak biste hteli da ponete sa svojim uvenimpredlozima? Ma ne!... ree Kornelije. Ve... ta stolica... Pa ta? ree Klopoklopac. Bolesna je. Leimo je. Znate ta je bolnica, zar ne? O!... zastenja Kornelije. Sklonite je!... Celu no nije prestajala sa kripom... Stojei pored Klopoklopca, i staista je izgledao kao da je na ivici ivaca. Je li istina? upita ga profesor. Staista dade znak da jeste. Mogli bismo je zavrljaiti, ree on. To je stara stolica.

To je stolica stila Luj XV, ree Klopoklopac. A zatim, jesam li ja rekao da ona imavatru ili ste to rekli vi? Ja sam, ree staista. Besneo je kad god bi se Klopoklopac bavio stolicom, Onda je leite. Ali ja u da poludim!... jeknu Kornelije. Tim bolje, ree Klopoklopac. Vie mi neete dosaivati sa svojim predlozima. Dajtemu opet injekciju, dodade okrenuvi se staisti i pokazujui na Komelija. Jao... Jao... jadikovao je Kornelije. Vie ne oseam guzicu!... U tom trenutku iz stolice odjeknu uasan niz koatih prasaka. Odvratan miris rairi seoko njenog kreveta. I elu no tako... promrmlja Kornelije. Promenite mi mesto. Ve smo vas strpali u sobu sa samo dva kreveta, a vi niste zadovoljni!,.. usprotivi sestaista, Sa dva kreveta i jednom stolicom to smrdi, ree Kornelije. O, u redu, ree staista. Uobraavate li da vi miriete? Budite utivi sa mojim bolesnikom, primeti Klopoklopac. ta je toj stolici? Da nijeperforirajue srastanje? Mislim da jeste, ree staista. A i pritisak joj je etrdeset devet. Dobro, ree Klopoklopac. Znate ta vam preostaje da uradite. Do vienja. Udari dobru vrgu Kornelijevom nosu da bi ga zasmejao i izae. Sirovnjak ga je ekaozbog pinga 903".

7

Sirovnjak je nervozno vakao usne. Pred njim je bio list hartije prekriven proraunima ijednainama dvadeset i estog stepena, nereenim i neodlunim. Klopoklopac je partaokroz sobu i, kako bi izbegao okretanje, vraao se koraajui unazad kad god bi stigao dozida obojenog u krpeljasto modro. Ovde je nemogue, ustvrdi Sirovnjak posle dueg utanja. Sirovnjae, ree Klopoklopac, vi uvek splasnete kao luftbalon. Nema dovoljno prostora. Ii e etiri mere u minutu. Shvatate li? Pa ta? ree Klopoklopac. Treba pronai neku pustinju. Ali ja sam prinuen da ostanem da se brinem o bolesnicima. Izdejstvujte da vas naimenuju za kolonijalnog lekara. To je blesavo. Neprestano bih lutao od sela do sela i nikad ne bih imao vremena zapinga". Uzmite odmor. To se ne radi. Onda ne moemo!... Pa ta onda!... ree Klopoklopac. To mu je!... odgovori Sirovnjak. O, briga me!... Idem u bolnicu... Nastavite sa proraunima. On sie niza stepenice, proe kroz cilindrino predsoblje i izae. Kola su ga ekalaispred reetkastog plonika. U stvari, od smrti jedne njegove omiljene klijentkinje uoptevie nije primao i ograniio se na rad u bolnici. Kad ue u Kornelijevu sobu na krevetu koji je pripadao stolici zatee jednu plavumominu. Ovaj ustade kad ga ugleda. Zovem se Ana, ree. Dobar dan, gospodine. Sad nije vreme za posete, primeti staista koji je ulazio sa profesorom. On sve vreme spava, ree Ana, Moram da budem tu dok se ne probudi. Klopoklopac se okrete i pogleda staistu. A ta je to vama?

O, proi e. Staisti su se ruke tresle kao pera u elektrinom zvoncu a oi su mu se podvuklecrnilom sve do sredine lica. Niste spavali? Ne... to je zbog stolice... A? Nije dobro? Kakva drolja!.... ree staista. Stolica se pokrenu i krenu i opet je poinjalo da zaudara. Staista besno poe dvakoraka unapred, ali mu Klopoklopac stavi ruku na miicu. Smirite se, ree mu. Ne mogu vie!... Ona me zeza! Jeste li joj dali gusku? Nee nita da uradi, poali se staista. Samo joj je do pratanja, kripe, groznice ido toga da mi prdi pod nos. Budite pristojni, tee Klopoklopac. Odmah emo se pobrinuti za nju. A vi? nastavion obraajui se Ani. eleo bih da razgovaram sa gospodinom Sramom. U vezi sa mojim ugovorom. Ne vredi sa mnom govoriti o tome... nisam u toku. Gospodin Sram vam nije nita predlagao? Gospodin Sram je toliko brbljiv da ga uspavljujem od jutra do mraka. Oprostite, ree staista. Uspavljujem ga ja. U redu, ree Klopoklopac. Vi... ako ba hoete. Meni su njegovi predlozi poznati, ree Ana. Mogu vam ih rei. Klopoklopac pogleda staistu i dade mu neki znak. Staista preturi po depu. Stajao jeiza Ane. Zar? Zanimljivo, ree Klopoklopac. Ponite onda! Staista izvue iz depa veliku trcaljku i zabode iglu posred masnog tkiva Aninogbicepsa. Ovaj pokua da se bori, ali uskoro odjednom zaspa. Gde da ga stavim? upita staista, jer je Anu bilo teko drati. Snaite se, ree Klopoklopac. Idem da obiem sale. Sram e se bez sumnjeprobuditi. Staista rairi ruke i Ana skliznu na zemlju. Mogu da ga stavim na mesto ove stolice... natuknu on. Stolica odvrati nizom podsmeljivih praskanja. Ostavite je na miru, ree Klopoklopac. Ako vas uhvatim da joj dosaujete... Dobro, ree staista. Onda u ga ostaviti tu. Kako hoete. Profesor popravi svoju belu bluzu i izae gipkim i neujnim korakom. Ieznu ulakiranom hodniku. Kad je ostao sam, staist lagano prie stolici i obuhvati je pogledom iz kojeg je izbijalazloba. Bio je tako umotan da su mu se kapci svaki as sklapali. Ue jedna bolniarka. Jeste li joj dali gusku? ree staista. Jesam, ree bolniarka. Pa? Pa ona ima drvene gliste. A jednom je i sama ustala. Ona hoda diui istovremenoobe noge s jedne strane. To je neprijatno videti. Zgrozila sam se. Posluau je, ree student. Dajte mi isto rublje. Evo, ree bolniarka. Nije imao snage ak ni da joj zavue ruku meu noge, iako je, kao i obino, raskopalabluzu. Ona mu ljutilo prui ubrus i ode maui emajliranom posudom. Staista sede nakrevet i otkri stolicu. Trudio se da ne die jer je pratala iz sve snage.

8

Kad se Klopoklopac vratio sa obilaska sala, staista je i sam spavao opruen poprekona Ani, u podnoju Kornelijevog kreveta. Profesor primeti neto neobino u izgledususednog kreveta i hitro otkri stolicu stila Luj XV. Noge su joj bile ukruene. Ostarila jeza dvadeset godina. Postala je hladna, nepomina i stila Luj XVI. Krivine na njenomnaslonu, zategnute i ispravljene, odavale su koliko je njen ropac morao biti muan.Profesor zapazi beliasto plavkastu boju drveta i, okrenuvi se, snano udari nogomstaistu po glavi, ali se ovaj ne pomeri. Hrkao je. Profesor klee pored njega i prodrmaga. Kako to? Vi spavate?... ta ste to uinili?... Staista zakra i otvori jedno iliasto oko. ta je to sa vama? ponovi Klopoklopac. Injekciju sam sebi... promrmlja staist Epivan isto. Mnogo pospan. On zatvori oko uz potmulo hrkanje. Klopoklopac ga protrese jae. A stolica? Staista se lagano i podrugljivo nasmeja. Strihnin. Gade!... ree Klopoklopac. Sad samo preostaje da se uspravi na noge i opleteslamom. On ustade uvreen. Staista je spavao snom srenika. Ana i Kornelije takode.Klopoklopac zevnu. Paljivo podie stolicu i stavi je uz donji kraj kreveta. Ona poslednjiput krenu blago i mrtvo, i on sede na nju. Glava mu se klatila levo desno i ba kad sezaustavi u ugodnom poloaju neko zakuca na vrata. Profesor ne u, pa Anel zakuca ponovo i ue. Klopoklopac uperi u njega dve jabuice, staklaste i potpuno bezizrazne. Nikad nee moi da poleti, mrmljao je. ta kaete? utivo upita Anel. Doktor je imao muke da se otrgne snu, On naini golem napor od vie kilograma i uspeda neto kae. Nikad jedan ,,ping 903" nee imati mesta za letenje u ovoj zemlji. asnaKlopoklopeva re!... Previe je drvea. Ali ako poete sa nama? ree Anel. S kojima vama? Sa Anom i sa mnom i sa. Stenkom. Kuda to? U Egzopotamiju. Morfejevi velovi se odkrinue iznad Klopoklopeve lobanje i Morfej lino mu baci jedankamiak tano na meko teme. On se potpuno rasani. Bogamu! Pa to je neka pustinja! Da, ree Anel. To mi ba treba. Onda vai? Ma kakvi bakrai? ree profesor koji vie nije razumevao. Napokon. Gospodin Sram vam je neto predlagao? Gospodin Sram me masira, ree Klopoklopac. Ve osam dana mu dajem injekcijeevipana da budem na miru. Ali on je samo hteo da vam ponudi mesto glavnog lekara logora u Egzopotamiji. Kakvog logora? Kad? Logora eleznice koja e se tamo graditi. Za mesec dana. Trebalo bi da poemo sutra,Ana i ja i Stenka. Ko je Stenka? Jedna prijateljica. Zgodna? Klopoklopac se pridie. Razveselio se. Da, ree Anel. Bar za mene. Vi ste zaljubljeni, ustvrdi profesor. O nel ree Anel. Ona voli Anu.

Ali vi volite nju? Da, tee Anel. Zato i treba da Ana voli nju poto ona voli njega; bie jojpotaman. Klopoklopac se poea po nosu. Hm, to je vaa stvar ree on. Ali uvajte se takvog razmiljanja. Znai, mislite datamo ima mesta za putanje pinga 903? Koliko vam drago. Kako to znate? Ja sam inenjer, ree Anel. Divno! Profesor pritisnu na zvonce kraj Kornelijevog uzglavlja. ekajte, ree Anelu. Udesiemo da se probude. Kako to? Oh!... ustvrdi Klopoklopac pomou injekcije, nita lake od toga. On uuta i razmisli. Na ta mislite? upita ga Anel. Udesiu da sa mnom poe i moj staista, ree Klopoklopac. On je potenmomak... Oseao se neudobno na stolici, ali ipak nastavi. Nadam se da e imati mesto i za Sirovnjaka. On je vrlo dobar mehaniar. Sigurno, ree Anel. Zatim ue bolniarka sa svim to je potrebno za injekcije.

PRELAZ

Sad je umesno da se naas zaustavimo,jer e ovo da se zapetlja i u uobiajenimpoglavljima. Moe se znati i zato: ve postoji jedna devojka,jedna zgodna devojka. Doie i druga, a u takvim okolnostima nita ne moe potrajati. Da nije tako, bez sumnje bi ee bilo veselo; ali sa devojkama postoji potreba zatunim; ne zato to ga one vole - tako bar kau - nego to tuno ide uz njih. Uz one lepe.O runim ne bismo mogli govoriti: dovoljno je to ih ima. Uostalom, sve su one lepe. Jedna e se zvati Bakrena a druga Lavanda, dok e imena izvesnih doi kasnije; ali neu ovoj knjizi niti u istoj prii. U Egzopotamiji e biti mnogo ljudi zato to je to pustinja. Ljudi vole da se okupljaju upustinji jer u njoj ima mesta. Oni tamo pokuavaju da ponovo ine stvari koje su inili nasvim drugim mestima, a koje im tamo izgledaju nove: jer pustinja predstavlja dekor ukome sve ispada lepo, naroito ako je sunce, po pretpostavci, obdareno posebnimsvojstvima. Pustinja se esto upotrebljava. Artur Edington je odredio nain prikupljanja svih lavovakoje ona sadri: dovoljno je samo prosejati pesak i lavovi e ostati na cedilu. Jedan deoovog postupka - onaj najzanimljiviji - jeste drmusanje. Naposletku lepo imamo svelavove na cedilu sita. Ali Edington je zaboravio da ostaje i ljunak. Mislim da u, svremena na vreme, govoriti o ljunku

STAV PRVI

Taj postupak prua znatne prednosti, a njegova ekonominost, zdruena sa svojstvima vlakana,ini taj metod izuzetno zanimljivim!(Rene Eskuru:Hartija.Knjiara Arman Kolen,1941,str.84)

1

Tada, poto je ogladneo, Atanagora Porfirogenet odloi arheoloki eki i, veran svojojkrilatici (sit tibi terra levis)/laka ti zemlja bila/, ue u svoj ator da rua, ostavivi unutraturijatski up iju je dezinkrustaciju upravo privodio kraju. Zatim, itaoeve lagodnosti radi, ispuni sledeu dole navedenu in extenso listupodataka, ali samo tampanim slovima. Rast: 1 m 65 Teina: 69 kilogram sila Kosa: proseda Sistem preostale maljavosti: slabo razvijen Godine: neodreene Lice: duguljasto Nos: sasvim prav Ui: univerzitetskog tipa, nalik na uske amfore Odelo: zaputeno a depovi razvaljeni usled bezobzirnog nabijanja Ostale oznake: bez ikakvog znaaja Navike: sedelake osim u vreme prelazaka. Poto ispuni tu listu, pocepa je, jer mu uopte nije bila potrebna, imajui u vidu da jeod svoje mladosti upranjavao sokratovsku vebicu prostaki nazvanu: upoznaj sebesama Atin ator je bio napravljen od jednog komada naroito skrojenog platna, snabdevenogokruglim prozoriima na pojedinim mudro izabranim takama i poivao je na tlu pomoucilindrinih koia od bazukinog drveta, koji su mu omoguavali da vrsto izadovoljavajue prilee uza zemlju. Iznad te platnene prostorije bila je zategnuta jedna druga platnena prostorija naodgovarajuoj udaljenosti, privrena posredstvom konopaca privezanih za metalneklince koji su sve to odvodili u zemlju kako bi se izbeglo neprijatno brujanje. Podizanje tog atora, sjajno izvedeno brigom Martina Salia, Atanagorine desne ruke,pribavljalo je posetiocu, uvek sluajnom, skup oseanja zavisnih od kakvoe i izotrenostinjegovih uroenih sposobnosti, ali je obeavalo budunost. U stvari, pokrivao je samopovrinu od est kvadratnih metara (i razlomke, jer je ator dolazio iz Amerike, aAnglosaksonci izraavaju palcima i stopama ono to drugi mere metrima: to jeAtanagoru navelo da kae: u zemljama gde stopalo gospodari bilo bi dobro da se metarrazbakari) i bilo je jo puno mesta sa strane. Martin Sali, koji se tu u okolini bavio ispravljanjem okvira svoje lupe, koji se iskriviousled jednog preteranog uveanja, pridrui se svome gazdi pod atorom. Sad i on ispunilistu: na nesreu, pocepa je prebrzo kako bismo imali vremena da je prepiemo, alisaekaemo ga na krivini. Posluite jelo, Martine, zamoli arheolog, koji je zaveo gvozdenu disciplinu u svomlogoru za iskopavanje./proizvodei na taj nain indukovanu struju pomou koje je,prekosolenoida,dobijao osvetljenje./ Da, uitelju, odgovori Martin bez ispraznog truda da bude originalan. On stavi posluavnik na sto i sede preko puta Atanagore; dva oveka buno izukrtaesvoje petoprste viljuke, ubadajui slono u veliku konzervu zgusnutog gulaa, koju jecrni sluga Dipon maloas otvorio. Crni sluga Dipon pripremao je u kuhinji drugu kutiju konzerve za veernji obed.Trebalo mu je najpre da u mnogo vode sa obrednim zainima spusti ilavo mumijinomeso da se kuva na sveanim zakletvama i marljivo odravanoj vatri u usijanom stanju.Zatim, da tu smesu destiluje, da kukuruznim branom napuni plehanu kutiju kalajisanu

hranom kuvanom u mnogo vode, ne propustivi pri tom da izlije mnogo vode u malislivnik; a onda da lepkom, kao gvoem, zalije poklopac, i to je inilo kutiju konzerve zaveernji obed. Dipon, sin vrednih zanatlija, ubio ih je kako bi napokon mogli da se zaustave i poivajuu miru. Izbegavajui javna estitanja, iveo je postrani ivotom vernika i bogomoljcanadajui se da e ga pred smrt papa posvetiti, kao oca de Fukoa, propovednika krstakogturizma. Po pravilu, on se uglavnom prsio, a trenutno je uurbano radio gomilajui iverjena nesigurno uravnoteenu vatru, nadevajui udarcima kosira vlane sipe ije je mastilobacao svinjama pre no to bi ih utopio u mineralogikoj vodi koja je kljuala u vedrusastavljenom od tesnospojivih latica crvenosrce lalaste magnolije. U dodiru sa kljualomvodom sipe su dobijale lepu indigo boju; svetlost vatre odbijala se na uzdrhtalu povrinu,bacajui na kuhinjsku tavanicu odsjaje u obliku plave konoplje, ali iji se miris jedvarazlikovao od mirisa losiona sa aromom Patrel, koji moemo nai kod svakog dobrogfrizera, a naroito kod Andrea i Gustava. Diponova senka pretravala je odaju okastim i isprekidanim pokretima. ekao je daAtanagora i Martin zavre obed da bi raspremio sto. Meutim, Martin je svom uitelju priao priu u obliku dijaloga o jutranjimdogaajima. ta ima novo? ree Atanagora. Nita novo u vezi sa sarkofagom, tee Martin. Nema ga. Kopanje se nastavlja? Nastavlja. U svim pravcima. Sveemo to na samo jedan smer, kad budemo mogli. Upozorava se na jednog oveka u ovom kraju, ree Martin. ta radi? Stigao je 975-icom. Zove se Bogoljub Duduk. Ah, uzdahnu Atanagora, najzad su pokupili jednog putnika... On je nametenik, ree Martin. Pozajmio je pisai sto i pie pisma. Od koga je pozajmio pisai sto? Ne znam. Izgleda da naporno radi. udno. U vezi sa sarkofagom? ree Martin. Sluajte, Martine, ne navikavajte se na pomisao da emo svakog dana pronalaziti pojedan sarkofag. Ali jo nismo pronali nijedan!... To samo dokazuje da su retki, zakljui Atanagora. Martin obeshrabreno zavrte glavom. Ama ba nita od ovog zemljita ree. Tek smo ga naeli, primeti Atanagora. Vama se previe uri. Izvinite, uitelju ree Martin. Nije vano. Ispisaete mi dvesta redova za veeras. Iz ega, uitelju? Prevedite mi na grki letristiku pesmu Isidora Isua. Uzmite neku poduu. Martin odgurnu stolicu i izae. Imao je posla za najmanje do sedam sati uvee, a bilaje velika pripeka. Atanagora zavri obed. Izlazei iz atora, uze opet svoj arheoloki eki; bilo mu jestalo da okona dezinkrustaciju svog turijatskog upa, ali nameravao je da pouri;linost imenovanog Bogoljuba Duduka poinjala je da ga zanima. Na dnu pozamanog upa od grubog porcelana bilo je naslikano oko koje su krenjak isilicijum bili napola prekrili.Lakim i tanim udarcima Atanagora je odvaljivao okamenjeneljuspe, oslobaajui duicu i zenicu. Vieno celo,bilo je to prilino lepo plavo oko, pomalootro, sa prijatno povrnutim trepavicama. Atanagora je radije gledao na drugu stranu nebi li se sakrio od upornog pitanja koje je sadravao izraz tog keramikog suoenja. Kadaje ienje bilo gotovo, on napuni up peskom da vie ne gleda oko, promuka ga i razbiudarivi vie puta ekiem, zatim pokupi razbacane parie. Tako je up zauzimao vrlomalo mesta i mogao je da ue u kutiju standardnog oblika ne naruavajui pravilnostuiteljeve zbirke. On izvue iz depa posudu o kojoj je re.

Poto to uradi, Atanagora napusti uei stav i krenu pretpostavljenim pravcem kaBogoljubu Duduku. Ako se ovaj pokae sklon arheologiji, zasluuje da mu se obratipanja. Nepogreivo ulo koje je arheologa vodilo u njegovim postupcima nije propustiloda ga upravi ka pravom mestu. Sedei zaista za pisaim stolom, Bogoljub Duduk jetelefonirao. Ispod njegove leve podlaktice Ata vide podmeta iji je upija ve nosiotragove silnog rada; gomilu pisama ispred njega spremnu za slanje i, u jednoj korpi, veprimljena potu. Znate li gde se ovde moe ruati? upita Bogoljub pokrivajui rukom mikrofon imspazi arheologa. Vi previe radite, odgovori Atanagora. Sunce e vas ubiti. Ovo je aroban kraj, ustvrdi Bogoljub. Ima mnogo posla. Gde ste nali ovaj pisai sto? Pisai sto se uvek nade. Ja ne mogu da radim bez stola. Doli ste 975-icom? Bogoljubov sagovornik mora da je postajao nestrpljiv, jer se mikrofon u Bogoljubovojruci snano prope. Gadno se osmehujui, Bogoljub epa jednu iodu iz pernice i zabodeje u malu crnu rupu. Mikrofon se ukruti i on mogade da ga poloi na aparat. ta rekoste? zapita Bogoljub. Rekao sam: stigli ste 975-icom? Da. Prilino je udobna. Njom idem svaki dan. Ovde vas nikad nisam video. Ne idem ovom 975-icom svaki dan. Kao to sam vam ve rekao, ovde ima mnogoposla. Uzgred, da li biste mogli da mi pokaete gde se moe ruati? Neki restoran se valjda moe pronai, ree Atanagora. Priznajem da se od dolaskaovamo nisam time bavio. Pomeo sam zalihe a moe se i pecati na iglionu. Otkad ste ovde? Od pre pet godina, objasni Atanagora. Onda treba da poznajete ovaj kraj. Prilino dobro. Radim vie pod njim. Ima udesnih siluro-devonskih nabora. Volim ineke zakutke iz pleistocena u kojima sam naiao na tragove grada Glira. Nije mi poznato, ree Bogoljub. A gore? Za to treba pitati Martina da vas vodi, ree Atanagora. On je moj pomonik. Je li peder? upita Bogoljub. Jeste, ree Atanagora. Voli Dipona. Svejedno mi je, ree Bogoljub. Tim gore po Dipona. Vi ete ga namuiti,ree Ata i on mi nee kuvati. Pa postoji i restoran... Jeste li sigurni? Poite sa mnom, ree Bogoljub. Odveu vas do njega. On ustade, vrati stolicu na mesto. U utom pesku bilo je lako postii da stoji pravo. Ovaj pesak je ista stvar, ree Bogoljub. Mnogo mi se dopada ovo mesto. Nemanikad vetra? Nikad, potvrdi Atanagora. Ako siemo niz ovu dinu naii emo na restoran. Duge zelene trave, krute i uvotene, arale su tlo konastim senkama. Stopala dvajuhodaa nisu pravila nikakav um i dubila su kupaste otiske blago zaokrugljenih obrisa. Ovde se oseam kao drugi ovek, ree Bogoljub. Vazduh je vrlo zdrav. Nema vazduha, ree Atanagora. To sve pojednostavljuje. Pre nego to sam doao ovamo, bio sam katkad stidljiv. Izgleda da vas je to prolo, ree Atanagora. Koliko vam je godina? Ne mogu vam kazati brojku, ree Bogoljub. Ne seam se poetka. Sve to bihmogao da uinim jeste da ponovim neto to su mi rekli a u ta nisam siguran. Radijeneu. Sve u svemu, jo sam mlad. Dao bih vam dvadeset osam godina, ree Atanagora. Zahvaljujem vam, ree Bogoljub Ne znam ta bih s njima. Sigurno ete nainekoga kome bi to inilo zadovoljstvo. O, dobro! ree Ata.

Bio je malice uvreden. Dina se sada sputala okomito a druga, isto tako visoka, zaklanjala je okerasti vidik.Nadolazee manje dine pravile su nabore ocrtavajui tesnace i prolaze kroz koje seBogoljub zaputio bez ikakvog oklevanja. Prilino je daleko od mog atora, ree Ata. Nije to nita, ree Bogoljub. Vratiete se naim tragom. Ali ako smo pogreili put u odlasku? Pa dobro, u povratku ete zalutati i gotovo. To je nezgodno, ree Ata. Ne bojte se. Ja sigurno znam gde je. Eno, pogledajte. Iza povee dine Atanagora ugleda italijanski restoran: vlasnik Lulo Barizone. ZvaniLula. Zavese od crvenog platna veselo su se isticale na lakovanoj boji drvenih zidova.Belo lakovanoj. Da budemo tani. Ispred cokle od svetlih cigala neumorno je cvetao divljibro u lakiranim saksijama. Rastao je i na prozorima. Ovde e nam biti vrlo dobro, ree Bogoljub. Mora da imaju sobe. Rei u da miprenesu ovamo pisai sto. Ostaete ovde? ree Ata. Gradiemo elezniku prugu, ree Bogoljub. Pisao sam mom preduzeu zbog toga.Jutros mi pade na pamet. Ali nema putnika, ree Atanagora. Vi, putnici, mislite da eleznica bez vas ne moe? Ne, ree Atanagora. Oigledno ne. Dakle, pruga se nee pohabati, ree Bogoljub. Stoga se u predraunu trokovakorienja nikad nee morati da vodi rauna o dotrajalosti materijala. Shvatate li? Ali to je samo jedna stavka u bilansu, primati Atanagora. ta se vi razumete u poslove, a? grubo odvrati Bogoljub. Nita, ree Atanagora. Ja sam samo arheolog. Onda hajdete na ruak. Ve sam ruao. U vaim godinama, ree Bogoljub, trebalo bi da ste u stanju da ruate dvaput. Oni stigoe do staklenih vrata. Na proelju je celo prizemlje bilo zastakljeno i videli suse redovi malih istih stolova i stolica od bele koe.Bogoljub gurnu jedno krilo vrata i zvonce se grozniavo prenu. Desno, iza velikog anka,Lulo Barizone, koga su zvali Lula, itao je velikoslovni jezik iz nekih novina. Imao je nasebi lepu belu potpuno novu bluzu i crne pantalone i otkopan okovratnik, jer je ipak bilorelativno toplo. Fae la barba u sedam ura s'to matinjo?/jeste li se brijali jutros u sedam?/ upita onBogoljuba. Da, odgovori Bogoljub. Iako nije znao kako se to pie, razumeo je nareje negde s Mediterana. Dobro, odgovori Lula. Hoete ruati? Da. ta ima? Sve to se moe nai u jedan ristorante terrestre e diplomatico /zemaljskom idiplomatskom restoranu/ odgovori Lula sa izvanrednim italijanskim akcentom. Minestrone? I minestrone i pageti a la Bolognese. Avanti! ree Atanagora da bi ostao u istom tonu. Lulo ieze prema kuhinji, Bogoljub izabra jedan sto kraj prozora i sede. Hteo bih da vidim vaeg pomonika, ree. Ili vaeg kuvara. Kako hoete. Imate vremena. Nije sigurno, ree Bogoljub. Imam mnogo posla. Znate, uskoro e ovde biti mnogosveta. Divno, ree Atanagora. Ala e lepo da se ivi. Hoemo li prireivati primanja? ta vi nazivate primanjem? To je pomodno poselo, objasni Atanagora. Ma nemojte! ree Bogoljub. Kao da emo imati vremena za prireivanje primanja! O, do moga! ree Atanagora.

Odjednom se oseti razoaranim. Skide naoari i pljunu na njih da oisti stakla.

SASTANAK

Ovom spisku se moe takoe dodati sulfat amonijaka,osuena krv i zahodsko ubrivo.(Iv Anri:Vlaknaste biljke,Kolen,1924)

1)

Posluitelj, kao i obino, stie prvi. Sastanak Administrativnog saveta bio je predvienza pola jedanaest. Trebalo je da otvori dvoranu, rasporedi pepeljare ispred svakogpodmetaa i, nadohvat ruke savetnicima, skaredne slike mestimino poprskanedezinfekcionim sredstvom, jer je veina ove gospode patila od zaraznih konih bolesti, pada naslone stolica poreda u savrene paralele oko stranica okruglog stola. Tek to serazdanjivalo, jer je posluitelj hramao, pa je morao sebi da predvidi mnogo vremena. Bioje obuen u staro kicoko odelo od gustog svilenog sera tamnozelene boje, a oko vrataje nosio pozlaen lanac sa izgraviranom ploicom na kojoj je onaj ko je to hteo mogaoproitati njegovo ime. Kretao se trzajima i sakata noga mu je spiralno vitlala po vazduhupri svakom njegovom isprekidanom koraku. On dohvati iskrivljeni klju plakara za pribor i prevali neto prostora prema ugluprostorije koja se graniila sa mestom sastanka gde su se ostavljale sve te vrloneophodne stvari. urio se uz glasno stenjanje. Pregrada otkri police,kaiperski ukraenehartijom sa nazubljenim ivicama koju je u neko davnanje doba islikao Leonardo daVini. Pepeljare su bile poslagane jedna na drugu u neupadljivom redu, koji je bio presugerisan no nametnut, ali to se tie duha, strog. Skaredne razglednice raznih oblika,neke viebojne, bile su rasporeene u raznovrsne pregrade. Posluitelj je, manje-vie,poznavao sklonosti gospode iz Sa