borz 2

PREVOZ PIVA

OPIS PROIZVODA

Pivo je alkoholno piće koje se pravi od kvasca, hmelja, ječma i vode. Spada u slabija alkoholna pića, sa 3 - 13 procenata alkohola. Jedno od najstarijih pića koje se koristilo u Egiptu. Pod pivom se podrazumeva slabo alkoholno piće, koje se proizvodi u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je glavni deo napitka i služi kao rastvarač. Slad se dobija od žitarica, najčešće od ječma i daje pivu sastojke ekstrata od kojeg zavisi punoća ukusa i koncentracija osnovnog ekstrata piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid. Pivo je potpuno prirodan i biološki uravnotežen proizvod, pa se s pravom smatra "tekućom hranom". Energetska vrednost jedne litre standardnog piva odgovara energetskoj vrednosti jedne litre punomasnog mleka.

Istorija

Pivo je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića. Tokom 1985. ekipa Nacionalnog škotskog muzeja iz Edinburga iskopala je u Rimu, na jednom od hebridskih ostrva, posudu od terakote s nepoznatim sastojcima, iz neolitskog doba. Analizom tog nalaza dobijen je napitak za pivo, koje se pravilo iz zobi, ječma, meda i paprati. Ovo piće, za koje mnogi tvrde da je zapravo jelo, koristilo se već u predistorijskom razdoblju. Proizvodili su ga Kelti, Germani, Sloveni i Skiti... Proizvodio se iz ječma, pšenice, zobi i heljde, a mnogi stari narodi začinjavali su ga raznim mirođijama i medom. Današnji glavni sastojak hmelj počeo se koristiti tek u 13. veku. Pivopijska središta u starom veku bila su u Jermeniji, Mesopotamiji i Egiptu. Iz tih su područja pivo posle preuzeli Grci i Rimljani. Prema starim iskopinama i zapisima arheolozi su utvrdili da su stari Vavilonci proizvodili pivo u domaćinstvu još 7000 godina p. n. e. Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu. Odavde se prenela proizvodnja piva u stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje

Sastav piva

Sastojci piva su: voda, etanol, ugljen dioksid i neprevreli deo ekstrakta (suve materije) sladovine. Udeo etanola zavisi od koncentracije suve materije u sladovini od koje je pivo proizvedeno i stepena vrenja. Zavisno od vrste piva, zapreminski udeo alkohola može da bude različit, tj. manji od 0,5% kod "bezalkoholnih" piva i veći od 8% kod ječmenih vina. Lager piva sadrže do 0,5% ugljen-dioksida, koji mu daje svežinu, te bitno utiče na penušavost. Stabilnost pene zavisi od koncentracije i hemijskog sastava neprevrelog dela ekstrakta, pa pivo s više ekstrakta mahom jače peni.

Potrošnja piva u Srbiji kreće se oko 60 litara po glavi stanovnika godišnje, dok je ovaj broj i više od dvostruko veći u Češkoj i iznosi oko 155 litara, a u Nemačkoj oko 138 litara.

1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BB

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD_%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BB

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD_%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BC%D0%B5%D1%99

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BC%D0%B5%D1%99%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BA%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%9B%D0%B5

JEDINICA PROIZVODA, PAKOVANJA, RUKOVANJA I TOVARENJA

Pojavne oblike piva je moguće klasifikovai na 10 različitih jedinica pakovanja (koja je u isto vreme i jedinica proizvoda). Najbolji primer za to je asortiman Nikšićkog piva prikazan u tabeli 1.

Tabela 1. Asortiman Nikšićkog piva

Dakle, pivo se pojavljuje u sledećim pojavnim oblicima: Staklena nepovratna ambalaža 0.33l Staklena povratna ambalaža 0.33l Staklena povratna ambalaža 0.5l Limenka 0.33l Limenka 0.5l Q-pack (pastična boca) 0.65l Q-pack (pastična boca) 1.5l Q-pack (pastična boca) 2l Bačva 30l Bačva 50l

Bitno je napomenuti da proizvodna jedinica jeste upravo i jedinica potrošnje kod krajnjeg korisnika. U nepovratnu ambalažu spadaju staklene flaše od 0.33l, limenke i Q-pack boce. Ovakve staklene flaše se pakuju u kartonske kutije, kao i limenke, dok se Q-pack boce ukrupnjavaju termoskupljajućom folijom. Povratna staklena ambalaža se pakuje u plastične gajbice, dok se bačve ne ukrupnjavaju već se direktno stavljaju na paletu. Ovako ukrupnjene jedinice pakovanja čine jedinice rukovanja. Jednice tovarenja mogu biti palete osim u slučaju da se pivo transportuje nepaletizovano kada je jedinica tovarenja isto što i jedinica rukovanja.

2

Karakterisike jedinice rukovanja

Staklena flaša od 0.33l se pakuje u plastične gajbe dimenzija 400x333x203mm u koju staje 20 ovakvih flaša. Neto masa piva u ovakvoj gajbi je 6.6 l, prazna flaša ima 0.28 kg a bruto masa pune gajbe je 13.7 kg.1

Staklena flaša od 0.5l se takođe pakuje u plastičnu gajbu (slika 1.) dimenzija 400x333x260mm u koju isto staje 20 flaša, a pošto je masa prazne flaše 340g sledi da je bruto masa pune gajbe 18.45kg. Slika 1. Izgled gajbe za pivo

Q-pack boce se pakuju u termoskupljajuće folije koje objedinjene imaj dimenzije 280x190x320mm za boce od 1.5l i 300x200x350mm za boce od 2l. Masa ovakvih pakovanja je 9.4l i 12.4l za pakovanje plastičnih flaša od 1.5l i 2l, respektivno. U oba slučaja se pakuje po 6 boca. Limenke se pakuju u kutije dimenzija 400x270x120mm i 400x270x180mm a bruto mase takvih pakovanja su 9.4l i 12.4l. na jednom pakovaju staje 24 limenki (i od 0.33l i od 0.5l). U tabeli 2 predstavljene su karakteristike jedinica rukovanja piva sa koje se može zaključiti da staklena ambalaža od 0.5l i 0.33l ima istu širinu i dužinu jedinice rukovanja, dok im se visine razlikuju. Isto to se može reći i za limenke od 0.5l i 0.33l.

Tabela 2. Karakteristike jedinica rukovanja piva

NAČIN UKRUPNJAVANJA

VRSTA AMBALAŽE

BR. JEDINICA PROIZVODA U JEDINICI RUKOVANJA

DIMENZIJE JEDNICE RUKOVANJA (mm)

BRUTO MASA (kg)

plastična gajba staklena 0.33l 20 400333203 13.7plastična gajba staklena 0.5l 20 400333260 18.45kartonska kutija limenka 0.33l 24 400270120 9.2kartonska kutija limenka 0.5l 24 400270180 13.3

pakovanje od termoskupljajuće

folije Q-pack 1.5l 6 280190320 9.4pakovanje od

termoskupljajuće folije Q-pack 2l 6 300200350 12.4

Učešće pojedinih amblaža u ukupnoj proizvodnji (izvozu) piva

Pošto je skoro nemoguće doći do podataka sa kojim procentom učestvuje pojedina ambalaža ove robe, u daljem radu su korišćeni podaci sa dva izvora : jednočasovna proizvodnja u MB pivari i istraživanje tržišta ACNielsen.

1 Pretpostavljeno je da je 1l=1kg

3

Podaci koji se nalaze na sajtu MB pivare su :

“Punionica ima dve linije, za punjenje staklene ambalaže kapaciteta 42.000 flaša na sat i za punjenje staklene amabalaže kapaciteta 60.000 flaša na sat. Punionica za punjenje piva u PET ambalaži ima kapacitet od 15.000 flaša od 2,0 litra na sat. Tu je i linija za punjenje piva u buradima od 30 do 50 litara, kapaciteta 60 buradi na sat.”

Množenjem broja jedinica i prosečne mase takve vrste pakovanja (npr. (42000+60000)*(0.33+0.5)/2 dobija se da je prosečna proizvodnja piva u staklenoj ambalaži 42330l) dobijaju se sledeći podaci o učešću pojedinih pojavnih oblika. Ti podaci su prikazani u tabeli 3.

Tabela 3. Udeo u proizvodnji u MB pivari

Prema istraživanju ACNielsen-a, učešće pojedinih vrsta ambalaža je prikazano na grafiku 1.

Povratna staklena ambalaža; 54.60%

Plastična am-balaža; 40.50%

Limenke; 3.00%Nepovratna staklena ambalaža;

1.90%

Grafik 1. Učešće pojedinih vrsta ambalaža piva prema ACNielsen-u

Može se uočiti da se u prvom izvoru ne spominje udeo limenki, a u drugom udeo bačvi. Spajanjem ovih podataka dobija se opšta slika o učešću pojedinih pojavnih oblika piva (grafik 2.).

4

vrsta ambalažeproizvodnj

a u l/h

procenat u ukupnoj

proizvodnjistaklena ambalaža 42330 56.64Q-pack 30000 40.15Burad 2400 3.21

ukupno 74730 100%

Povratna staklena ambalaža

Plastična ambalaža

Limenke

Bačve

Nepovratna staklena ambalaža

0.00% 10.00% 20.00% 30.00% 40.00% 50.00% 60.00%

54.60%

40.50%

3.00%

1.00%

0.90%

Udeo pojedinog pojavnog oblika u asortimanu piva

Grafik.2. Udeo pojavnog oblika u plasmanu piva

Zaključak je da najveći udeo ima povratna staklena ambalaža sa više od polovine učešća, zatim sledi plastična ambalaža pa limenke i na kraju sa skoro zanemarljivim procentom dolaze bačve i nepovratna staklena ambalaža. Samim tim na osnovu ABC analize u daljem radu će se razmatrati optimizacija za sledeće tipove ambalaža: staklene povratne ambalaže od 0.5l i 0.33 litara, limenke od 0.33l i 0.5l kao i Q-pack boce od 1.5l i 2l.

Takođe je neophodno napomenuti da su Q-pack boce od 0.65l zanemarene jer se njihov udeo u ukupnoj količini piva proizvedenoj za punjenje u plastične boce može pripisati statističkoj greški. Što se tiče ostalih vrsta amabalaže , anketiranjem nekoliko prodajnih objekata utvrđene su sledeće karakteristike:

1. Odnos Q-pack 2l prema Q-pack 1.5l je 3:2

2. Odnos limenka 0.5l prema limenka 0.33l je 2:1

3. Odnos staklena flaša 0.5l prema staklena flaša 0.33l je 4:1

Dakle, sada se može napraviti novi grafik sa konačnim udelom pojedinih vrsta ambalaže koji će učestvovati u optimizaciji logitičkog lanca (grafik 3.).

5

staklene flaše 0.5l

Q-pack 2l

Q-pack 1.5l

staklene flaše 0.33l

limnka 0.5l

limenka 0.33l

2.50% 7.50% 12.50% 17.50% 22.50% 27.50% 32.50% 37.50% 42.50% 47.50%staklene flaše 0.5l

Q-pack 2l Q-pack 1.5l staklene flaše 0.33l

limnka 0.5l limenka 0.33l

Series1 0.445 0.248 0.165 0.112 0.02 0.01

Udeo razmatrane ambalaže

Grafik .3. Udeo bitne ambalaže sa aspekta udela u izvozu

Množenjem količine koja se izvozi u Hrvatsku i učešća različitih pakovanja dobija se potrebna količina izvoza pojedinih vrsta ambalaža. U tabeli 4. prikazana je količina robe koju je potrebno izvesti po vrsti pakovanja.

Tabela 4. Količina u tonama pojedinih vrsta ambalaže

količina (t) vrsta ambalaže

2835.54staklene flaše 0.5l

1580.256 Q-pack 2l1051.38 Q-pack 1.5l

713.664staklene flaše 0.33l

127.44 limenka 0.5l63.72 limenka 0.33l

Grafik .4. Procenat pojedinih vrsta ambalaže za transport u Hrvatsku

Dakle može se zaključiti da je potrebno prevesti 2835540 l u staklenim flašama od 0.5l , 713664 l u staklenim flašama od 0.33l, 1580256 l u Q-pack bocama od 2l, 1051380 l u Q-pack bocama od 1.5l, 127440 u limenkama od 0.5l i 63720l u limenkama od 0.33l.

staklene flaše 0.5l45%

Q-pack 2l25%

Q-pack 1.5l17%

staklene flaše 0.33l11%

limnka 0.5l2%

limenka 0.33l1%

6

Optimizacija ukrupnjavanja

Ukrupnajvanje se vrši iz razloga smanjenja broja pretovarno-manipulativnih operacija, a samim tim i uštede u troškovima i vremenu. Najčešće se jedinice rukovanja ukrupnjavaju paletizacijom odnosno postavljanjem na Europool palete. Dimenzije ovih paleta su 1000x1200mm, i 800x1200mm, dinamička nosivost im je 1000 kg, a sopstvena masa iznosi 30kg.

Ukrupnjavanje na paletu 1000x1200mm

1. Staklena ambalaža 0.33l

Broj slogova 5, gajbi u slogu 9 , ukupan broj gajbi na paleti 45

Težina tereta bez palete 616kgTežina tereta sa paletom 636kgIskorišćenje površine palete 99.9%Iskorišćenje zapremine palete 86.1%Iskorišćenje nosivosti: 61.6%

Slika .2. Optimalan način slaganja staklene ambalaže 0.33li 0.5l na paletu 1000x1200mm2




3. Limenka 0.33l

Broj slogova 10, kutija u slogu 10 , ukupan broj kutija na paleti 100

Težina tereta bez palete 920kgTežina tereta sa paletom 950kg

2 Iskorišćenje površine palete je ista za oba tipa staklene ambalaže jer se pakuju u identične gajbe koje se razlikuju samo u visini.

7

Iskorišćenje površine palete 94%Iskorišćenje zapremine palete 93.92%Iskorišćenje nosivosti: 92.0%

Slika 3. Optimalan način slaganja limenki 0.33l i limenki 0.5l na paletu

1000x1200mm3

4. Limenka 0.5l


Težina tereta bez palete 798kgTežina tereta sa paletom 828kgIskorišćenje površine palete 94%Iskorišćenje zapremine palete 84.53%Iskorišćenje nosivosti: 79.8%

5. Q-pack boca 1.5l

Broj slogova 3, pakovanja u slogu 20 , ukupan broj pakovanja na paleti 60Težina tereta bez palete 564kgTežina tereta sa paletom 594kg Iskorišćenje površine palete 88.67%Iskorišćenje zapremine palete 70.82%Iskorišćenje nosivosti: 56.4%

Slika .4. Optimalan način slaganja Q-pack 1.5l boca na paletu 1000x1200mm

6. Q-pack boca 2l

Broj slogova 3, pakovanja u slogu 20 , ukupan broj pakovanja na paleti 60

Težina tereta bez palete 744kgTežina tereta sa paletom 774kgIskorišćenje površine palete 100%Iskorišćenje zapremine palete 88.78%

3 Iskorišćenje površine palete je ista za oba tipa limenki jer se pakuju u identične kutije koje se razlikuju samo u visini

8

Iskorišćenje nosivosti: 74.4%

Slika 5. Optimalan način slaganja Q-pack 2l boca na paletu 1000x1200mm

1.4.2. Ukrupnjavanje na paletu 800x1200mm




Slika 6. Optimalan način slaganja staklene ambalaže 0.33l i 0.5l na paletu 800x1200mm




3. Limenka 0.33l


Težina tereta bez palete 736kgTežina tereta sa paletom 766kgIskorišćenje površine palete 90%Iskorišćenje zapremine palete 89.93%

9


Slika .7. Optimalan način slaganja limenki 0.33l i limenki 0.5l na paletu 800x1200mm

4. Limenka 0.5l



5. Q-pack boca 1.5l


Težina tereta bez palete 451kg Slika .8. Optimalan način slaganja Q-pack Težina tereta sa paletom 481kg 1.5l boca na paletu 800x1200mmIskorišćenje površine palete 88.67%Iskorišćenje zapremine palete 72.29%Iskorišćenje nosivosti: 45.1%

6. Q-pack boca 2l



10

Slika 9. Optimalan način slaganja Q-pack 2l boca na paletu 800x1200mm

KARAKTERISITKE TRANSPORTNIH SREDSTAVA

U ovoj tački će biti obrađena i predstavljena transportna sredstva koja će se koristiti za transport. U obradi će učestvovati železnička kola serija Gbs-z i Hbis-z, poluprikolica S.CS DRINK Model: S.CS 24/L – 13.62 EB (koja je i predviđena za transport pića) i poluprikolica KRONE Mega Liner. Specifikacije ovih sredstava su date u nastavku.

Specifikacije transportnih sredstava

11

Železnička kola serije Gbs-z

Ova kola su prvenstveno namenjena za transport komadne i paletizovane robe pa su u skladu sa tim i izabrana.Karakteristie ovih kola su:Broj osovina: 2Dužina preko odbojnika: 14020 mmUtovarni prostor: 12700x2600 mmVisina tovarnog prostora na punoj širini 2200 mm; Bočna vrata: 2 (2500x2150 mm)Nosivost: 26 tona Slika10. Železnička kola serije Gbs-zKorisna zapremina tovarnog prostora 72.64m³

Železnička kola serije Hbis-z

Kao i prethodna i ova kola su namenjena za prevoz komadne i paletizovane robe.Karakteristike ovih kola su:Broj osovina: 2Dužina preko odbojnika: 14020 mmUtovarni prostor: 12780x2900 mmOtvor za utovar: 6280x2760 mmVisina tovarnog prostora na najnižoj tački: 2020 mmZapremina tovarnog prostora 93 m³Nosivost: 25 tona4 Slika 11. Železnička kola serije Hbis-z

Poluprikolica Schmitz Cargobull S.CS Drink 5

Ova poluprikolica je i namenjena prevozu pića (slika 4), spada u grupu poluprikolica veće nosivosti. Dimenzije tovarnog prostora su : 13090x2480x2700 mm. Korisna nosivost je 27

4 Izvor : http://www.hznet.hr/

5 Izvor : http://www.cargobull.com/uk/download_centre/list.php?dlccat_id=35

12

tona, a zapremina tovarnog prostora 87.65m³. Ostale dimenzije su prikazane na slici 3. Slika 12. Dimenzije poluprikolice S.CS Drink S.CS 24/L – 13.62 EB

.

Slika 13. Izgled poluprikolice S.CS Drink

Poluprikolica Krone Mega Liner 6

Mega Liner je poluprikolica kompanije KRONE, takođe spada u grupu poluprikolica veće nosivosti koja iznosi kao i u prethodnom slučaju 27t. Dimenzije tovarnog prostora su 13620x2480x2860mm. Ostale dimenzije su prikazane na slici 5.

Slika.14. Dimenzije poluprikolice Mega Liner

Optimizacija slaganja paleta u transportna sredstvaPotreban broj paleta na godišnjem nivou, za palete 1000x1200mm iznosi 14729 komada, a za palete 800x1200mm je nešto veći i on je 20996 komada. Na osnovu podataka iz prve tačke rada dobija se da je prosečna visina paletnog sloga 1210mm (važi za obe palete), a prosečna težina natovarene palete 800x1200mm je 613.03 kg, dok za paletu 1000x1200mm ona iznosi 799.12 kg.

U nastavku rada su dati grafički prikazi optimalnog uklapanja paleta u spomenute vagone i dva drumska transportna sredstva.

6 Izvor : http://www.kroneshop.de/nfz/dbl/megaliner_cs_de.pdf

13

800x1200 na železnička kola serije Gbs-z

Ukupno paleta: 30

Ukupna težina tereta: 18390.9 kg

Zapremina tereta: 34.85 m3

Iskorišćenje površine: 87.22%

Iskorišćenje zapremine: 47.97%


Slika 15. Optimalno uklapanje palete 800x1200mm u železniča kola serije Gbs-z

1000x1200 na železnička kola serije Gbs-z

Ukupno paleta:24






Slika 16. optimalno uklapanje palete 1000x1200 na železnička kola serije Gbs-z

1200x1000 na železnička kola serije Hbis-z

Ukupno paleta:24




14


Iskorišćenje nosivosti: 76.7% 7

800x1200 na železnička kola serije Hbis-z

Ukupno paleta:36

Ukupna težina tereta: 22068 kg


Iskorišćenje površine: 93.68% Slika.17. Optimalno uklapanje palete

Iskorišćenje zapremine: 55.86% 800x1200mm u železniča kola serije Hbis-z


1000X1200 na poluprikolicu S.CS DRINK

Ukupno paleta: 26

Težina tereta: 20777.12 kg





Slika.18. Optimalno uklapanje palete 1000x1200mm na poluprikolicu S.CS Drink

800X1200 na poluprikolicu S.CS DRINK

Ukupno paleta: 32


7 Napomena: način slaganja je isti kao na slici 3.6. pa iz tog razloga slika za ovaj

15





Slika 19. Optimalno uklapanje palete 800x1200mm na poluprikolicu S.CS Drink

1000X1200 na poluprikolicu MEGA LINER

Ukupno paleta: 26






Slika 20. Optimalno uklapanje palete 1000x1200mm na poluprikolicu Mega Liner

800X1200 na poluprikolicu MEGA LINER

16

Ukupno paleta: 34






Slika 21. Optimalno uklapanje palete 800x1200mm na poluprikolicu Mega Liner

Na osnovu dobijenih podataka može se zaključiti da je najveće iskorišćenje nosivosti u kombinaciji palete 800x1200mm i poliprikolice Megaliner. U tabeli 5. su prikazani uporedni podaci iskorišćenja za sve četiri kombinacije transporta (palete 800x1200 i 1000x1200 na poluprikolicu S.CS DRINK i iste te palete na poluprikolicu Megaliner). Takođe se u istoj tabeli nalazi i podatak o potrebnom broju ovih poluprikolica na godišnjem nivou. U slučaju poluprikolice Megaliner i palete 800x1200mm broj pokretanja ovih poluprikolica je 618.

Tabela 5. Uporedna iskorišćenja za različite tipova paleta i poluprikolica

S.CS DRINK Megaliner800x1200 mm

1000x1200 mm

800x1200 mm

1000x1200 mm

broj paleta u poluprikolici 32 26 34 26broj paleta godišnje 20996 14729 20996 14729Iskorišćenje nosivosti (%) 72.66 76.95 77.2 76.95Iskorišćenje površine (%) 94.63 96.11 96.63 92.37Iskorišćenje zapremine (%) 42.41 43.07 40.88 39.08

potreban 657 567 618 567

17

broj poluprikolica godišnje

Što se tiče železničkih kola iz tabele 6. se može zaključiti da je najefikasnije puniti vagone Hbis-z paletizovanog piva na paletu 800x1200, jer je najveće iskorišćenje nosivost koje dostiže čak 88% . Potreban broj vagona sa ovim paletama na godišnjem nivou je 584, a ukoliko se u jednoj železničkoj kompoziciji nalazi po 6 vagona onda je potreban broj kompozicija na godišnjem nivou 98.

Tabela 6. Iskorišćenje železničkih kola sa paletama 800x1200mm i 1000x1200mm

Železnička kola serije Gbs-z

Železnička kola serije Hbis-z

800x1200 mm

1000x1200 mm

800x1200 mm

1000x1200 mm

broj paleta u vagonu 30 24 36 24broj paleta godišnje 20996 14729 20996 14729Iskorišćenje nosivosti (%) 70.73 73.76 88.27 76.7Iskorišćenje površine (%) 87.22 87.22 93.68 77.71Iskorišćenje zapremine (%) 47.97 47.97 55.86 46.55potreban broj vagona godišnje 700 614 584 614Potreban broj železničkih kompozicija godišnje 117 103 98 103

18

Optimizacija slaganja nepaletizovanog tereta u drumska transportna sredstva

U prvoj tački rada su date dimenzije za šest vrsta ukrupnjenih jedinica piva. Slaganjem različitih ambalaža u u poluprikolice Megaliner i S.CS Drink dobiće se potreban broj pokretanja drumskih vozila. U tabeli 7. prikazane su dimenzije tih ambalaža, broj jedinica rukovanja koje mogu stati u jednu poluprikolicu i potreban broj vožnji na godišnjem nivou za svaku ambalažu. Potrebno je napomenuti da je isti broj jedinica rukovanja koje staju u obe poluprikolice, jer je u ovom slučaju prvenstveno uticala nosivost, a ne dimenzije tovarnog prostora. Dakle, kao što se vidi iz tabele 7. da bi se prevezlo 660664 jedinica rukovanja odnosno 6372 tone piva na godišnjem nivou je potrebno 361 poluprikolica. Odabir između dve ponuđene poluprikolice je izvršen na osnovu iskorišćenja površine koja je u slučaju Mega Liner-a povoljnija.

Tabela 7. Potreban broj poluprikolica za pojedine ambalaže

potreban broj jedinica

Br. jedinica rukovanja

Potreban broj vožnji

VrstaDimenzije jedinice rukovanja na koje staje u na godišnjem

Ambalaže rukovanja (mm) godišnjem nivou jednu poluprikolicu nivou

staklene flaše 0.5l 400x333x260 285359 1463 195Q-pack 2l 300x200x350 131688 2177 60Q-pack 1.5l 280x190x320 116820 2872 41

staklene flaše 0.33l 400x333x203 108131 1970 55limenka 0.5l 400x270x180 10620 1463 7limenka 0.33l 400x270x120 8046 2934 3

Ukupno 660664 361

Definisanje optimalnih transportnih sredstava po varijantama

19

V1 Kombinovani drumsko-železnički transport paleta

Iz prethodnih izlaganja u ovoj tački se može zaključiti da će se palete tipa 800x1200mm utovarati u železnička kola serije Hbis-z (tabela 6.), iako se sa paletom 1000x1200mm ostvaruje manji broj vožnjidrumskim vozilima respektujući dužinu puta koja se prelazi železnicom ipak će se koristiti, kao što je već rečeno, paleta 800x1200mm. Pošto je iskorišćenje površine i zapremine tovarnog prostora za ovu paletu veće u slučaju korišćenja poluprikolice Megaliner biće korišćene poluprikolice ovog tipa.

Dakle,u prvoj varijanti pivo se paletizuje na palete 800x1200mm, transportuje železničkim kolima serije Hbis-z i poluprikolicama Megaliner.

Isporuka će se vršiti na svakih 20 dana , broj isporuka iznosi 18 godišnje, pa je potreban broj železničkih kola u jednoj isporuci 33, odnosno na godišnjem nivou on iznosi 584.

V2 drumski transport paletizovanog pivaPivo će se pakovati na palete 800x1200mm a palete prevoziti poluprikolicama Mega Liner.

Potreban broj vožnji na godišnjem nivou iznosi 618, isporuka će se vršiti na svakih 5 dana, broj isporuka iznosi 73 a u svakoj od isporuka slaće se po 9 kamiona.

V3 Transport nepaletizovanog piva drumskim transportnim sredstvima

Za prevoz date količine piva na godišnjem nivou ovoj varijanti, potrebna je 361 vožnja poluprikolicama Mega Liner. U ovoj varijanti isporuka će se vršiti na svakih 9 dana, broj isporuka iznosi 40 na godišnjem nivou, odnosno u svakoj isporuci će biti upućeno 9 kamiona sa nepaletizovanim teretom.8

8 Napomena: Ovako velika razlika između broja vozila koje je potrebno poslati u drugoj i trećoj varijanti je posledica obezbeđenja tereta prilikom transporta, naime, palete u drugom redu poluprikolica nepopunjavaju celu površinu tovarnog prostora (druga varijanta), pa je samim tim broj paleta koji staje u jednu poluprikolicu manji za oko trećinu, dok je u trećoj varijanti ova popunjenost velika, a iskorišćenje nosivosti za svaku ambalažu preko 99%.

20

borz 2

Documents