bosna i hercegovina БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА … - privrem... · sadik bahtić, branko...
TRANSCRIPT
BOSNA I HERCEGOVINA БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
PARLAMENTARNA SKUPŠTINA ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА
BOSNE I HERCEGOVINE БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
PREDSTAVNIĈKI / ZASTUPNIĈKI DOM ПРЕДСТАВНИЧКИ ДОМ
DOM NARODA ДОМ НАРОДА
Privremena zajedniĉka komisija za Привремена заједничка комисија за
utvrĊivanje stare devizne štednje graĊana BiH утврђивање старе девизне штедње
poloţene na raĉune domicilnih banaka i filijala u BiH грађана БиХ положене на рачуне
Privremeno zajedniĉko povjerenstvo za домицилних банака и филијала у БиХ
utvrĊivanje stare devizne štednje graĊana BiH poloţene
na raĉune domicilnih banaka i podruţnica u BiH
______________________________________________________________________________________________________________________________
Trg BiH 1, Sarajevo / Трг БиХ 1, Сарајево, Tel/Тел: (+387 33) 21 99 23, 21 99 24, Fax: (+387 33) 23 34 80
Broj/Број: 01,02-50-1-43-9/09
Sarajevo/Сарајево: 10.3.2009.
Predsjedavajućem Predstavniĉkog doma
Predsjedavajućem Doma naroda
Parlamentarne skupštine
Bosne i Hercegovine
Na osnovu ĉlana 29. Poslovnika Predstavniĉkog doma ("Sl. glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 81/06,
91/06 i 91/07) i ĉlana 29. Poslovnika Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine
("Sl. glasnik BiH", br. 33/06, 41/06, 91/06 i 91/07), Privremena zajedniĉka komisija za utvrĊivanje
stare devizne štednje graĊana BiH poloţene na raĉune domicilnih banaka i filijala u BiH, u kojoj su:
Sadik Bahtić, Branko Dokić i Velimir Jukić iz Predstavniĉkog doma, te Dušanka Majkić, Hazim
Ranĉić i Boţo Rajić iz Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, podnosi
IZVJEŠTAJ
Privremene zajedniĉke komisije za utvrĊivanje stare devizne štednje graĊana BiH poloţene na
raĉune domicilnih banaka i filijala u BiH
Uvod
Privremena zajedniĉka komisija za utvrĊivanje stare devizne štednje graĊana BiH poloţene
na raĉune domicilnih banaka i filijala u BiH osnovana je sa zadatkom da:
a) utvrdi iznos stare devizne štednje graĊana Bosne i Hercegovine poloţene na raĉune
domicilnih banaka u BiH i filijala,
b) ustanovi stanje stare devizne štednje u bankama i filijalama iz taĉke a), zakljuĉno sa
1.6.2007.,
c) predloţi mjere i zakljuĉke koji će biti upućeni nadleţnim institucijama radi daljnjeg
tretiranja eventualno uoĉenih nepravilnosti u procesu verifikacije, isplate i obraĉuna
kamate stare devizne štednje.
Privremena zajedniĉka komisija za utvrĊivanje stare devizne štednje graĊana BiH poloţene
na raĉune domicilnih banaka i filijala u BiH odrţala je osam sjednica i nekoliko radnih sastanaka
grupe.
2
Aktivnosti Privremene zajedniĉke komisije
Privremena zajedniĉka komisija je na 1. sjednici, odrţanoj 4.3.2008., izvršila usaglašavanje
teksta Zakljuĉka broj: 01,02-50-1-1378/07, od 17.12.2007., o ĉemu je izvijestila Kolegij oba doma
Parlamentarne skupštine BiH. Na 1. sjednici zakljuĉeno je da na narednu sjednicu Privremene
zajedniĉke komisije obavezno treba pozvati predstavnike Vijeća ministara BiH.
Na 2. sjednicu Privremene zajedniĉke komisije, odrţanu 19.3.2008., bili su pozvani
predstavnici Vijeća ministara BiH koji su informirali ĉlanove Privremene zajedniĉke komisije o
dosadašnjim aktivnostima Vijeća ministara BiH u rješavanju problema stare devizne štednje. Prilog
br. 1.
Na 3. sjednici Privremene zajedniĉke komisije, odrţanoj 1.4.2008., obavljen je razgovor s
predstavnicima udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje. Prilog br. 2.
Na 4. sjednici, odrţanoj 11.6.2008., razmatrani su dostavljeni podaci udruţenja graĊana za
povrat stare devizne štednje po Zakljuĉku sa 3. sjednice Privremene zajedniĉke komisije i Dopis
Upravnog odbora Udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori, broj: 01,02-
50-2-452-2/08, od 4.6.2008. Prilog br. 3.
Na 5. sjednici, odrţanoj 3.7.2008., u prisustvu predstavnika udruţenja graĊana za povrat
stare devizne štednje, razmatrani su stavovi: Agencije za posredniĉke i finansijske usluge – APIF
Banja Luka, Agencije za finansijske, informatiĉke i posredniĉke usluge-AFIP Sarajevo i Direkcije
za finansije Brĉko Distrikta BiH u vezi s navodima Upravnog odbora Udruţenja graĊana za povrat
stare devizne štednje u BiH i dijaspori i navodima Udruţenja za zaštitu deviznih štediša u Bosni i
Hercegovini.
Na nastavku 5. sjednice, odrţanom 8.7.2008., Privremena zajedniĉka komisija konstatirala
je da treba saĉekati istek roka za odgovore ministarstava finansija. Prilog br. 4.
Na 6. sjednici, odrţanoj 23.7.2008., obavljen je razgovor s predstavnicima Ministarstva
finansija i trezora BiH, Federalnog ministarstva finansija i trezora, Ministarstva finansija Republike
Srpske i Direkcije za finansije Brĉko Distrikta BiH, te razmotreni stavovi Agencije za pruţanje
finansijskih, informatiĉkih i posredniĉkih usluga Mostar u vezi s navodima Upravnog odbora
Udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori i navodima Udruţenja za
zaštitu deviznih štediša u Bosni i Hercegovini.
U skladu sa zakljuĉkom 6. sjednice, 11.9.2008. odrţan je sastanak Radne grupe u kojoj su
bili: Branko Dokić, Sadik Bahtić i Boţo Rajić. Na sastanku je zaduţen Sadik Bahtić da na osnovu
materijala Privremene zajedniĉke komisije pripremi podatke za taĉke a) i b) Zakljuĉka. Branko
Dokić i Boţo Rajić zaduţeni su da na osnovu materijala daju prijedlog mjera. Prilog br. 5.
Na 7. sjednici, odrţanoj 29.10.2008., razmatrani su podaci koje su dostavile nadleţne
institucije te je zakljuĉeno da Radna grupa, zajedno sa sekretarom, na osnovu raspoloţivih podataka
saĉine prijedlog tabela koje će biti sastavni dio Izvještaja Privremene zajedniĉke komisije.
Na 8. sjednici, odrţanoj 12.2.2009., i 9. sjednici, odrţanoj 10.3.2009., ĉlanovi Privremene
zajedniĉke komisije razmatrali su Nacrt izvještaja.
Ĉlanovi Privremene zajedniĉke komisije odrţali su nekoliko sastanaka u vezi s
traţenim i dobivenim podacima. Privremena zajedniĉka komisija traţila je da se o navodima
3
Udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori i Udruţenja za zaštitu
deviznih štediša u BiH pismeno izjasne:
1) Ministarstvo finansija i trezora BiH, Dopis broj: 01,02-50-1-1378-4,2a/07, od 17.6.2008.
2) Ministarstvo finansija RS, Dopis broj: 01,02-50-1-1378-4,2c/07, od 17.6.2008.
3) Direkcija za finansije Brĉko Distrikta BiH, Dopis broj: 01,02-50-1-1378-4,2b/07, od 17.6.2008.
4) Fedralno ministarstvo finansija, Dopis broj: 01,02-50-1-1378-4,2d/07, od 17.6.2008.
O navodima Udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori i
Udruţenja za zaštitu deviznih štediša u BiH navedene institucije izjasnile su se kako slijedi:
1) Ministarstvo finansija i trezora BiH poslalo je Odgovor, broj: 07-50-II-273-50/08, od 3.7.2008.
Dopis nema podataka već su dati prilozi, i to:
- Odgovor Direkcije za finansije Brĉko Distrikta BiH, broj: 04.2-48-2335/08-2, od 1.7.2008.
(odgovor Ministarstvu finansija i trezora BiH, Odgovor na dopis br. 07-50-II-273-50/08 od
20.6.2008.)
- Odgovor Ministarstva finansija RS-a broj: 06.08./059-358-1/08, od 2.7.2008. (odgovorili
da ĉekaju podatke APIF-a)
- Odgovor Fedralnog ministarstva finansija, broj: 09-14-4453/08, od 2.7.2008. (odgovorili
da su poslali odgovor Privremenoj komisiji, prilog Dopis Broj: 09-14-4254/08, od
30.6.2008.)
Konstatirali su da se podaci udruţenja štediša ne mogu prihvatiti kao egzaktni, te se pozvali
na ĉlan 3. stav 1. Zakona po kojem je devizna štednja 1.979.000.000 KM.
2) Ministarstvo finansija RS-a poslalo je Odgovor, broj: 06.08/059-358-2/08, od 11.7.2008. U
prilogu dopisa dati su podaci APIF-a od 2.7.2008.
3) Direkcija za finansije Brĉko Distrikta BiH poslala je Odgovor, broj: 04.2-48-2335/08-3, od
1.7.2008. U prilogu proslijedili odgovor Ministarstvu finansija i trezora BiH, Odgovor na dopis br.
07-50-II-273-50/08, od 20.6.2008.
4) Federalno ministarstvo finansija poslalo je Odgovor, broj: 09-14-4254/08, od 30.6.2008., u
kojem su konstatirali da se podaci udruţenja štediša ne mogu prihvatiti kao egzaktni, te se pozvali
na ĉlan 3. stav 1. Zakona po kojem je devizna štednja 1.979.000.000 KM
S obzirom da su odgovori institucija bili razliĉiti i da nisu sadrţavali traţene podatke,
Privremena zajedniĉka komisija smatrala je da treba, u prisustvu predstavnika udruţenja
graĊana za povrat stare devizne štednje, razmatrati stavove: Agencije za posredniĉke i
finansijske usluge – APIF Banja Luka, Agencije za finansijske, informatiĉke i posredniĉke
usluge-AFIP Sarajevo i Direkcije za finansije Brĉko Distrikta BiH u vezi s navodima
4
Upravnog odbora Udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori i
navodima Udruţenja za zaštitu deviznih štediša u Bosni i Hercegovini. U skladu s navedenim,
traţeno je da se pripreme za sastanak po navodima Udruţenja graĊana za povrat stare
devizne štednje u BiH i dijaspori i Udruţenja za zaštitu deviznih štediša u BiH:
1) Agencija za finansijske, informatiĉke i posredniĉke usluge-AFIP Dopis broj: 01,02-50-1-1378-
5,1a/07, od 20.6.2008.
2) Agencija za posredniĉke i finansijske usluge-APIF Dopis broj: 01,02-50-1-1378-5,1b/07, od
20.6.2008.
3) Direkcija za finansije Brĉko Distrikta BiH Dopis broj: 01,02-50-1-1378-5,1c/07, od 20.6.2008.
O navodima Udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori i
Udruţenja za zaštitu deviznih štediša u BiH navedene institucije izjasnile su se kako slijedi:
1) Agencija za finansijske, informatiĉke i posredniĉke usluge-AFIP odgovorila je Dopisom, broj:
01-1906/2, od 4.7.2008., da ne raspolaţu traţenim podacima.
2) Agencija za posredniĉke i finansijske usluge-APIF dostavila je traţene podatke na samoj sjednici
3.7.2008., Dopisom broj: 01-1420/08, od 2.7.2008.
3) Direkcija za finansije Brĉko Distrikta BiH Dopis dala je iste podatke kao po Dopisu broj: 01,02-
50-1-1378-4,2b/07, od 17.6.2008.
S obzirom da odgovori Ministarstva finansija i trezora BiH i Federalnog ministarstva
finansija nisu sadrţavali traţene podatke, Privremena zajedniĉka komisija ponovo je traţila
da joj se dostave podaci, i to od:
1) Fedralnog ministarstvo finansija Dopisom broj: Broj: 01,02-50-1-1378-7,1/07, od 16.9.2008., i
Urgencijom, broj: 01,02-50-1-1378-7,1/07, od 25.9.2008. Fedralno ministarstvo finansija poslalo je
Odgovor, broj: 09-14-5922/08, od 22.9.2008.
2) Ministarstva finansija i trezora BiH Dopisom broj: 01,02-50-1-1378-7,1/07, od 16.9.2008., i
Urgencijom, broj: 01,02-50-1-1378-7,1/07, od 25.9.2008. Ministarstvo finansija i trezora BiH
poslalo je Odgovor, broj: 07-50-II-512-64/08, od 22.9.2008., kojim nisu dostavljeni traţeni podaci
već podaci o ukupno verificiranoj štednji.
Iz navedenih razloga prilikom razmatranja tabelarnih podataka koji su sastavni dio
ovog izvještaja treba imati u vidu da su korišteni podaci iz razliĉitih izvora u ĉijoj pripremi i
prezentaciji su korištene razliĉite metode, tako da je veoma teško izvršiti bilo kakvu uporednu
analizu podataka.
U tabelarnom pregledu korišteni su podaci koje su entitetska ministarstava finansija i
Ministarstvo finansija i trezora BiH, te agencije i Brĉko Distrikt BiH dostavili na traţenje
Privremene zajedniĉke komisije.
5
ZADATAK PRIVREMENE ZAJEDNIĈKE KOMISIJE
a) UTVRDITI IZNOS STARE DEVIZNE ŠTEDNJE GRAĐANA BOSNE I
HERCEGOVINE POLOŢENE NA RAĈUNE DOMICILNIH BANAKA U BIH I
FILIJALAMA,
R/b Podaci Iznos u KM
1. Federacija BiH 1.044.226.484,93
2. Republika Srpska-Ministarstvo
finansija-APIF
1.190.244.956,49
3. Distrikt Brĉko 73.643.300,00
UKUPNO 2.308.114.741,42
Podaci Ministarstva finanasija i trezora BiH Dopis, broj: 07-50-11-512-64/08, od 22.9.2008.
R/b Verificirano
štediša
Isplaćeno
štediša
Planirane
obveznice
za štediše
Gotovinska
isplata u KM
Za emisiju
obveznica u
KM
1. Federacija
BiH
50.049
15.160
34.889
43.158.070,00
344.922.943,00
2. Republika
Srpska
32.045
16.108
15.937
44.690.515,00
209.742.717,00
3. Distrikt
Brĉko
3.044
792
2.252
2.619.900,00
39.097.520,00
UKUPNO: 85.138 32.060 53.078 90.468.485,00 593.763.180,00
Republika Srpska-Agencija za posredniĉke, informatiĉke i finansijske usluge APIF, Dopis,
broj: 01-1420/08, od 2.7.2008.
R/b Banka Stanje štednje kod banaka na
dan 30.6.1998.
Primjedba
1. PBS Doboj 279.780.031,00 Banke su po
saĉinjenim svojim
pasivnim
podbilansima na dan
30.6.1998. iskazale
ovo stanje.
APIF preuzeo stanje
iz evidencije
Ministarstva finansija
RS-a.
2. PBS Gradiška 47.845.478,00
3. Semberska banka 49.176.232,00
4. PBS Banjaluka 357.786.930,21
5. PBS Sarajevo, Trebinje,
Srbinje, Zvornik 114.197.678,00
6. PBS Prijedor 175.893.182,41
7. Kristal banka 361.251.448,31
8. PBS Brĉko 58.468.793,00
UKUPNO 1.444.399.772,93
6
Općine koje su predate FBiH 30.11.2006.
R/b Općine koje su predate
FBiH 30.11.2006.
Iznos
1. Ilidţa-Kristal banka 21.800.040,67
2. Goraţde PBS 14.773.258,75
3. Maglaj PBS 21.080.992,31
4. Sanski Most Kristal banka 20.638.745,50
5. Sanski Most PBS 33.228.081,98
6. Krupa na Uni PBS 29.219.511,65
7. Glamoĉ PBS 16.342.510,50
8. Kljuĉ PBS 17.306.897,00
UKUPNO 215.811.915,28
Općine koje su predate RS-u 30.11.2006.
R/b Opštine koje su predate
RS-u 30.11.2006.
Iznos
1. PB Šipovo 8.582.911,15
2. PB Kalinovik 43.586,14
3. PB Han Pijesak, Rogatica,
Ljubinje 10.764.701,33
4. PBS Ljubinje-Nevesinje 6.627.668,24
5. PB Tuzla -Lopare 14.856.672,53
6. PB Višegrad-Goraţde 4.278.319,37
UKUPNO 45.153.858,76
APIF je od banaka preuzeo na osnovu
Uputstva Ministarstva finansija RS-a iznos od 1.318.779.157,89 KM
Banke iz FBiH 45.153.858,76 KM
UKUPNO sa Brčko Distriktom 1.363.933.016,65 KM
Povrat FBiH 215.811.915,88 KM
UKUPNO: 1.148.121.100,77 KM
District Brĉko- Direkcija za finansije Brĉko Distrikta Dopis, broj: 04.2-48-2335/08-2, od
1.7.2008.
1) Glavnica stare devizne štednje u bankama na području Distrikta Brčko iznosi:
73.643.300,00 KM
7
R/b Banka Iznos u KM Primjedba
1. PBS-Filijala Brĉko 44.665.705,00
2. Jugobanka, Sarajevo, Filijala
Brĉko
28.977.595,00
UKUPNO 73.643.300,00
Glavnica 73.643.300,00 KM + bankarska kamata za period 1.1.1992. do 30.6.1998. u iznosu
20.369.063,00 KM = ukupna devizna štednja u iznosu od 94.012.364,00 KM
R/b period 1.1.1992. do 30.6.1998. Iznos u KM Primjedba
1. bankarska kamata 20.369.063,00
2. Glavnica 73.643.300,00
UKUPNO 94.012.363,00 Podatak Direkcije za
finansije Brĉko Distrikta
ne slaţe se za 1 KM
Da bi ovi podaci bili uporedivi s podacima za entitete prema Dopisu Direkcije za finansije Brčko
Distrikta, potrebno je na iznos 73.643.300,00 KM dodati kamatu od 7% (0,5% godišnje za period
od 1992. do 2006.) i kamatu od 2,5% godišnje za period od 2007. do 2016. godine, odnosno sada
od 2008. do 2015. godine.
a) Ukupno verificirani iznos za obveznice je 39.097.520,00 KM za 2.252 štediše.
b) U postupku verifikacije potraživanja po osnovu računa stare devizne štednje utvrđen iznos
za gotovinsku isplatu u visini ukupno: 2.619.900,00 KM.
Federacija BiH-Federalno ministarstvo finansija, Dopis, broj: 09-14-5922/08, od 22.9.2008.
Prema Dopisu, broj: 09-14-5922/08, od 22.9.2008., procijenjene obaveze Federacije BiH po
osnovu računa strare devizne štednje za domaće banke su oko 1.150.000.000,00 KM (bez
Ljubljanske banke, Invest banke i drugih stranih banaka na teritoriji BiH) dok će se tačan iznos
utvditi nakon postupka verifikacije potraživanja.
R/b Predratni naziv banaka
Sadašnji naziv banaka
Broj raĉuna/Broj
štednih knjiţica-
stanje štednje u KM
Primjedba
1. Privredna banka Livno
Gospodarska banka Livno (Filijale
Livno, Tomislavgrad)
19625/16980
67.170.852,66
2. Jugobanka
Unionbanka
219955/137768
8
(Filijale: Bihać, Bugojno, Ĉapljina,
Ĉitluk, Konjic, Lukavac, Mostar,
Orašje, Prozor, Sanski Most, Sarajevo
Centar, Sarajevo Ilidţa, Sarajevo Stari
Grad, Sarajevo Alipašino Polje,
Sarajevo Vojniĉko Polje, Sarajevo
Grbavica, Stolac, Široki Brijeg,
Travnik, Tuzla, Sjanjak, Tuzla Slatina,
Velika Kladuša, Zavidovići, Zenica).
314.725.235,68
3. Privredna banka Sarajevo
IKB Zenica
(Filijale:Busovaĉa, Kakanj,Zavidovići,
Zenica, Ţepĉe)
51596/38318
51.609.608.13
4. Privredna banka Bugojno
PBS Bugojno
(Filijale: Bugojno, Donji Vakuf,
Gornji Vakuf, Kupres)
26051/20456
47.907.828,51
5. Tuzlanska banka
Tuzlanska banka
(Filijale: Banovići, Graĉanica,
Gradaĉac, Klaesija, Kladanj, Lukavac,
Orašje, Srebrenik, Tuzla, Ţivinice).
69331/60784
134.284.306,79
6. Privredna banka
Una banka Bihać
(Filijale: Bihać, Cazin, Velika
Kladuša).
51467/35217
54.957.494,95
7. Privredna banka Sarajevo
HVB Central profit banka
(Filijale: Breza, Fojnica, Kiseljak,
Kreševo, Olovo, Sarajevo, Vareš,
Visoko).
185708/131297
147.717.737,80
8. Privredna banka Mostar
Gospodarska banka Mostar
(Filijale: Ĉapljina, Ĉitluk, Grude,
Jablanica, Konjic, Ljubuški, Mostar,
Neum, Posupje, Prozor, Stolac, Široki
Brijeg).
118873/80918
180.516.945.89
9. Travniĉka banka
Privredna banka Travnik
(Filijale: Novi Travnik, Travnik,
Turbe, Vitez).
27193/18264
22.197.003,66
10. Privredna banka Jajce 37780/ - Postoji stanje
depozita na dan
30.4.1992.
Svi raĉuni su bez
prezimena i imena
štediše
Verifikacija se moţe
izvršiti samo na
osnovu uvida u
originalnu štednu
9
knjiţicu
11. Depozitna banka d.d. Sarajevo 23.121.470,86
U K U P N O: 1.044.226.484,93
Pregled podataka po osnovu stare devizne štednje za pojedine filijale banaka:
R/b Banka Broj raĉuna (cca) Stanje na dan
1. Glamoĉ 3700 31.12.2000.
2. Goraţde 8000 30.06.1998.
3. Ilidţa 13000 31.12.2000.
4. Kljuĉ 6700 31.12.2000.
5. Maglaj 12500 01.01.1994.
6. Odţak 12500 01.01.1994.
7. Sanski Most 1 5800 31.12.2000.
8. Sanski Most 2 12500 01.01.2002.
Navedeno stanje stare devizne štednje ne odražava pravo stanje štednje, s obzirom da je u
postupku verifikacije utvrđeno da se u velikom broju slučajeva podaci banaka o stanju devizne
štednje razlikuju u odnosu na stanje štednje navedene u deviznim štednim knjižicama.
U bazi podataka na dan 31.12.1991. s depozitom većim od 0 evidentirano je 679.551 računa, i to:
-575.488 raĉuna do 1000 KM
-83.377 raĉuna od 1000-10.000 KM
-19.751 raĉuna od 10.000 – 100.000 KM
-933 raĉuna od 100.000-1.000.000 KM
-2 raĉuna veća od 1.000.000 KM.
Republika Srpska-Interna revizija Ministarstva finansija -Izvještaj o reviziji verifikacije stare
devizne štednje, Dopis, broj: 06-02-5-1/07, od 12.2.2007.
Direktor Agencije za posredniĉke i finansijske usluge APIF je na 5. sjednici, odrţanoj 3.7.2008.,
priloţio uz odgovor na podatke udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje i nalaz interne
revizije Ministarstva Finansija RS-a. Podaci iz Izvještaja o reviziji verifikacije stare devizne štednje
dati su u narednim tabelama.
R/b Naziv banke Preuzeto po
kursu na dan
preuzimanja
Datum
preuzimanja
Isplaćeno do
preuzimanja
Primjedba
1. Prijedorska banka 171.602.646,63 1.1.2002. 17.979.601,78 Sa Sanskim
Mostom i
Krupom
2. Gradiška banka 46.366.909,20 28.2.2002. 5.133.720,25
10
3. Banjaluĉka banka 322.749.913,37 13.8.2002. 50.829.197,43 Sa Glamoĉom i
Kljuĉom
4. Kristal banka 321.748.430,40 5.12.2002. 45.697.520,95 Sa Brĉko
Distriktom,
Sanskim
Mostom i
Ilidţom
5. PBS Zvornik 34.218.357,45 1.1.2003.
6. PBS Srbinje 46.719.255,43 1.1.2003.
7. PBS Trebinje 22.724.300,64 1.1.2003.
8. PBS Doboj 256.310.313,10 31.7.2003. 27.309.348,30 Teslić pr.
17.11.2004.
9. Semberska banka 38.743.053,55 31.3.2003. 10.798.979,07
10. PBS Brĉko 57.595.978,05 20.5.2003. 1.324.079,08
UKUPNO: 1.318.779.157,89 159.072.446,86 U preuzetom
iznosu stare
devizne štednje
od
1.318.779.157,89
KM sadrţana je i
propisana
kamata sa
30.6.1998.
Zaključno sa 31.12.2006. od banaka i APIF-a skinuto i prebačeno je 253.643.305,14 KM.
R/b Zakljuĉno sa 31.12.2006. od strane
banaka i APIF-a skinuto i prebaĉeno je
na:
Iznos u KM Primjedba
1. Direkcija za privatizaciju, za otkup
drţavnog kapitala (prodaja preduzeća)
181.937.616,97
2. Za otkup stanova 67.400.115,95
3. Prebaĉeno na privatizacijske raĉune,
nisu utrošena već stoje na individualnim
raĉunima
4.305.572,22
UKUPNO: 253.643.305,14
Pregled transakcija poslije preuzimanja stare devizne štednje od APIF-a u iznosu od
1.318.779.157,89 KM
R/b Pregled transakcija poslije preuzimanja
stare devizne štednje od APIF-a
Iznos u KM Primjedba
1. Skinuto i prebaĉeno od APIF-a po
navedenom osnovu
94.570.858,28 Ako se od ukupno
skinutog i
prebaĉenog iznosa od
253.643.305,14 KM
11
izvrši umanjenje za
iznos od
159.072.446,86 KM
koji je već bio skinut
i prebaĉen sa stare
devizne štednje (od
banaka) do momenta
preuzimanja od
APIF-a, proizilazi da
je APIF od momenta
preuzimanja pa do
31.12.2006. skinuo i
prebacio po
navedenom osnovu
94.570.858,28 KM
2. Gotovinske isplate 511.408,00 Sa 31.12.2006.
isplaćeno je po 100
KM za 5.181 partiju
stare devizne štednje.
U januaru 2007.
isplaćeno je po
100,00 KM u iznosu
4.101,30 KM.
Prenesena sredstva
po ovom osnovu su
600.000,00 KM.
Ostatak neutrošenih
sredstava u iznosu
84.490,70 KM na
dan 1.2.2007. nalazi
se na raĉunu APIF-a.
3. Izdvojeno i predato FBiH 215.811.915,88
4. Umanjeno po preraĉunu kursa za period
1.1.2002. do 15.4.2006.
87.391.169,86
Saldo 31.12.2006. 920.493.805,87
Glavna knjiga trezora RS-a, stara devizna štednja sa 31.12.2006. iznosi 1.190.244.956,49 KM.
Ministarstvo finansija je, na osnovu pasivnih Podbilansa banke, preuzelo poĉetno stanje stare
devizne štednje od banaka sa 30.6.1998. u iznosu 1.444.399.773,93 KM, prevedeno u KM po kursu
na taj dan prema sljedećem pregledu:
R/b Naziv banke Datum preuzimanja Preuzet iznos u KM
1. Privredna banka a.d. Doboj 30.6.1998. 279.780.031,00
2. Privredna banka a.d. Gradiška 30.6.1998. 47.845.478,00
3. Semberska banka a.d. Bijeljina 30.6.1998. 49.176.232,00
4. Banjaluĉka banka a.d. Banjaluka 30.6.1998. 357.786.930,21
5. Privredna banka a.d. Srpsko Sarajevo 30.6.1998. 114.197.678,00
12
6. Kristal banka a.d. Banjaluka 30.6.1998. 361.251.448,31
7. Privredna banka a.d. Prijedor 30.6.1998. 175.893.182,41
8. Privredna banka a.d. Brĉko 30.6.1998. 58.468.793,00
UKUPNO: 30.6.1998. 1.444.399.772,93
Od preuzetog iznosa 1.444.399.772,93 KM Ministarstvo finansija isknjiţilo je sljedeće transakcije:
r/b Transakcije Iznos u KM
1. Otkup drţavnog kapitala, otkup stanova i iznosi prebaĉeni
na privatizacijske raĉune
253.643.305,14
2. Gotovinske isplate 511.510,67
SALDO 31.12.2006. 1.190.244.956,49
NALAZ REVIZIJE: Razlika obaveza po Glavnoj knjizi Trezora i evidenciji APIF-a iznosi
269.751.150,62 KM koja se sastoji od 215.811.915,88 KM za izdvojenu i predatu štednju FBiH i
53.939.334,74 KM koja se odnosi na preračunate kamate po izvršenoj verifikaciji i preračunate
kursne razlike. Ministarstvo finansija, po preuzetoj staroj deviznoj štednji, u knjigovodstvenoj
evidenciji nije vršilo usaglašavanje po promjenama valutnog kursa, dok je APIF po preuzetoj
štednji vršio usaglašavanje s promjenama valutnog kursa i to usaglasio, u skladu sa Zakonom
zaključno sa 15.4.2006.
Više iskazani iznos obaveza po staroj deviznoj štednji u Ministarstvu finansija u iznosu
269.751.150,62 KM nema osnova, jer po istom neće biti odliva sredstava u narednom periodu, te
isti ne predstavlja obavezu, a time ni fer vrijednost iskazanu u bilansu stanja sa 31.12.2006.
Revizija je preporučila da se utvrđene knjigovodstvene razlike (u ukupnom iznosu od
269.751.150,62 KM) sa 31.12.2006. između Ministarstva finansija RS-a i APIF-a usaglase, tako
da Ministarstva finansija isknjiži obaveze u iznosu 215.811.915,88 KM za izdvojenu i predatu
štednju FBiH i usaglasi umanjenje obaveza u iznosu 53.939.334,74 KM po osnovu preračunate
kamate po verifikaciji i usaglašene kursne razlike u APIF-u sa 15.4.2006.
Pregled verifikacije po podacima Ministarstvo finansija - Izvještaj o reviziji verifikacije stare
devizne štednje do 31.12.2006.
R/b Broj zahtjeva za
verifikaciju do 31.12.2006.
Iznos u KM Primjedba
1. 9.284 122.165.571,37 Do 31.12.2006. podneseno je
12.290 zahtjeva koji su nakon
objedinjavanja partija po
13
licima svedeni na 9.284
Po primljenim zahtjevima
izvršeno je storniranje kamate
za period 1992.do 1998. u
iznosu od 28.046.435,57 KM
2. 5181 511.408,00 Za 5181 partiju izvršena je
isplata do 100,00 KM. Podatak
APIF-a je za 5181 partiju
isplaćenu do 100,00 KM
511.511 KM. (Razlika 103,00
KM)
NALAZ REVIZIJE: U periodu verifikacije prebačeno je na privatizacijske račune 2.871.679,80
KM.
Na ostatak iznosa od 90.736.049,00 KM obračunata je kamata od 0,5% za period od 14 godina u
ukupnom iznosu 6.701.401,63 KM. (što ukupno iznosi 97.437.450,63 KM)
Od navedenog iznosa obračunate kamate pripisano je 1.083.806,91 KM po novoj verifikaciji, a
iznos 5.617.594,72 KM koji je verificiran po starom zakonu i Uredbi o verifikaciji, kad nije bila
propisana kamata od 0,5% godišnje, nije pripisan i bit će pripisan po javljanju lica.
BNakon provedenih transakcija po primljenim zahtjevima sa 31.12.2006. verificirano je
97.437.450,63 KM.
Po osnovu preračunate kamate u skladu s Uredbom na iznos od 122.165.571,37 KM,
verifikacijom je došlo do umanjenja vrijednosti stare devizne štednje u iznosu 21.345.033,94 KM.
b) USTANOVITI STANJE STARE DEVIZNE ŠTEDNJE U BANKAMA I
FILIJALAMA IZ TAĈKE A), ZAKLJUĈNO SA 1.6.2007. GODINE
Pregled stare devizne štednje od momenta preuzimanja od banaka 30.6.1998. do 30.3.2008. po
podacima APIF-a uzetim iz Dopisa, broj: 01-1420/08, od 2.7.2008.
R/B PODACI IZNOS U KM PRIMJEDBA
1. Stanje 30.6.1998. (banke) 1.444.399.772,93
2. Vraćeno u Federaciju BiH 215,811.915,88
3. Preuzeto od Federacije BiH 45.153.858,97
4. Preneseno na Direkciju JPR 181.937.616,97
5. Preneseno na Fond stanovanja 68.417.129,82
6. Isplaćeno gotovinski do 100,00 KM 511.511,00
7. Isplaćeno do 2.000,00 KM ţiralno 44.175.004,40
8. Preneseno na obaveznice 209.750.664,10
9. Brĉko Distrikt BiH 80.737.831,39
10. Stornirana kamata 92.-98. 70.612.191,88
11. Propisana kamata 92.- 2006. 18.374.460,85
12. Prijenos na JPR graĊana 3.534.338,02
13. Kursna razlika 10.745.347,72
14. Stanje 31.3.2008. 621.694.541,36
14
NAPOMENA: Od APIF-a je dostavljena zbirna rekapitulacija za Banku Drvar koja je pisana
rukom tako da nije bilo moguće povaditi podatke.
c) PREDLOŢITI MJERE I ZAKLJUĈKE KOJI ĆE BITI UPUĆENI NADLEŢNIM
INSTITUCIJAMA RADI DALJNJEG TRETIRANJA EVENTUALNO UOĈENIH
NEPRAVILNOSTI U PROCESU VERIFIKACIJE, ISPLATE I OBRAĈUNA
KAMATE STARE DEVIZNE ŠTEDNJE.
Privremena zajedniĉka komisija za utvrĊivanje stare devizne štednje graĊana BiH poloţene
na raĉune domicilnih banaka i filijala u BiH konstatirala je da:
1) Prema dobivenim podacima, iznos stare devizne štednje je 2.308.114.741,42 KM, s tim
da Privremena zajedniĉka komisija izraţava rezervu prema ovom podatku i ne moţe tvrditi
da su podaci taĉni, s obzirom da su nadleţne institucije dostavljale razliĉite podatke.
Na osnovu podataka dobivenih od nadleţnih institucija, Privremena zajedniĉka
komisija nije mogla sa sigurnošću ustanoviti stanje stare devizne štednje u bankama i
filijalama zakljuĉno sa 1.6.2007.
2) Prema dobivenim podacima do sada je verificirano 85.138 štediša, a isplaćeno ih je
32.060 u iznosu od 90.468.485,00 KM.
Ovo jasno pokazuje da verifikacija nije uspjela. Stoga Privremena zajedniĉka komisija
smatra da pitanje verifikacije stare devizne štednje treba riješiti kroz izmjene i dopune
zakona tako da ona postane stalan proces ili da se ukine.
3) Privremena zajedniĉka komisija smatra da svako rješavanje problema stare devizne
štednje mora polaziti od ĉinjenice da se radi o privatnoj imovini i da sva rješenja stare
devizne štednje moraju uvaţavati Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kao i odluke
Suda za ljudska prava u Strazburu.
4) U toku razmatranja pitanja stare devizne štednje, Privremenoj zajedniĉkoj komisiji
nametnula su se i odreĊena pitanja koja su bila izvan njenog mandata, ali imajući u vidu
njihovu vaţnost, Privremena zajedniĉka komisija odluĉila je da sugerira Parlamentarnoj
skupštini BiH:
a) da od nadleţnih institucija zahtijeva da se istraţi ko je, kada i kako potrošio staru
deviznu štednju.
b) da obaveţe Vijeće ministara BiH da u skladu sa Zakonom preduzime mjere na
rješavanju pitanja stare devizne štednje u Ljubljanskoj banci i Investbanci Beograd,
te da je obavijesti o preduzetim bilateralnim aktivnostima na rješavanju ovog pitanja.
Imajući u vidu navedeno, Privremena zajedniĉka komisija predlaţe Parlamentarnoj skupštini BiH
da donese sljedeće
15
ZAKLJUĈKE
1) Imajući u vidu da je veliki broj štediša u ratnom periodu ostao bez štednih knjiţica,
Parlamentarna skupština BiH, nalaţe svim institucijama koje raspolaţu podacima o staroj deviznoj
štednji da izdaju duplikate štednih knjiţica ili druge pisane dokaze njenim vlasnicima, ukljuĉujući
vrstu i iznos deviznih sredstava.
Sve institucije u Bosni i Hercegovini koje raspolaţu podacima o staroj deviznoj štednji
duţne su ih, na zahtjev vlasnika stare devizne štednje i njihovih nasljednika, staviti na raspolaganje.
Parlamentarna skupština BiH nalaţe svim institucijama u BiH koje su se bavile poslovima
stare devizne štednje da, u saradnji s entitetskim ministarstvima finansija, Direkcijom za finansije
Brĉko Distrikta BiH, poslovnim bankama i komisijama odmah pristupe sravnjenju stanja na
raĉunima stare devizne štednje s vlasnicima ili njihovim nasljednicima.
Za štediše koje nisu zadovoljne, na ovaj naĉin, utvrĊenim iznosom njihove stare devizne
štednje treba ostaviti mogućnost da mogu sudskim putem dokazivati stvarni iznos njihove stare
devizne štednje.
2) Parlamentarna skupština BiH poziva sve nadleţne institucije BiH da, u skladu s vaţećim
Zakonom i presudom Ustavnog suda BiH, izvrše emisiju vrijednosnih papira kako bi se sprijeĉila
daljnja diskriminacija graĊana u Bosni i Hercegovini po tom osnovu.
Pitanje vrijednosnih papira treba regulirati tako da to rješenje bude prihvatljivo za štediše što
podrazumijeva definiran rok dospijeća, garantiranu gotovinsku isplatu kao i mogućnost korištenja
drugih naĉina isplate prije roka dospijeća u skladu s trţišnim uslovima poslovanja.
3) Imajući u vidu predloţene zakljuĉke, kao i stavove udruţenja štediša, Privremena zajedniĉka
komisija predlaţe Parlamentarnoj skupštioni BiH da osnuje radnu grupu koja će izraditi i
Parlamenarnoj skupštini BiH dostaviti Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o
izmirenju obaveza po osnovu raĉuna stare devizne štednje.
Za izvjestioca pred Predstavniĉkim domom Parlamentarne skupštine Bosne i
Hercegovine imenovan je predsjedavajući Privremene zajedniĉke komisije Branko Dokić.
Za izvjestioca pred Domom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine
imenovan je Boţo Rajić.
Predsjedavajući
Privremene zajedniĉke komisije za utvrĊivanje
stare devizne štednje graĊana BiH poloţene na raĉune
domicilnih banaka i filijala u BiH
Branko Dokić
16
PRILOG BR. 1
Na 2. sjednicu Privremene zajedniĉke komisije bili su pozvani predstavnici Vijeća
ministara BiH koji su informirali ĉlanove Privremene zajedniĉke komisije o dosadašnjim
aktivnostima Vijeća ministara BiH u rješavanju problema stare devizne štednje. Od
navedenih aktivnosti istakli su:
- usvojen je Zakon о izmirenju obaveza po osnovu raĉuna stare devizne štednje, te
izmjene i dopune Zakona o izmirenju obaveza po osnovu raĉuna stare devizne
štednje ("Sl. glasnik BiH", br. 28/06, 76/06 i 72/07) kojim je, izmeĊu ostalog,
nametnuta obaveza izdavanja obveznica do 31.3.2008.
- s ciljem provoĊenja odredbi navedenog zakona, Vijeće ministara BiH donijelo je
dvije odluke kojima se utvrĊuje plan otplate duga po osnovu raĉuna stare devizne
štednje kao i otplate anuiteta. Prema podacima kojima raspolaţe Ministarstvo
finansija i trezora BiH, glavnica duga za Federaciju BiH iznosi: 344.922.943,00
KM, a kamate 38.594.626,00 KM, za Brĉko Distrikt BiH glavnica je:
39.097.520,00 KM, a kamate 4.374.757,00 KM, dok se pretpostavlja da je
glavnica u Republici Srpskoj: 209.742.717,00 KM. Ministarstvo finansija i trezora
BiH nema taĉnih podataka za Republiku Srpsku s obzirom da je ona sama
napravila svoj plan otplate.
- Republika Srpska donijela je zakon kojim je skratila rokove otplate duga po
osnovu raĉuna stare devizne štednje, pa je upućena apelacija Ustavnom sudu BiH
da se ovaj zakon Republike Srpske stavi van snage. Imajući to u vidu, Vijeće
ministara BiH je, prilikom donošenja provedbenih odluka, reklo da će se one
primjenjivati, a kad Ustavni sud BiH po apelaciji donese svoju odluku, na osnovu
nje izvršit će se izmjene i dopune provedbenih odluka.
- ukupno verificirana devizna štednja bez kamata i podataka iz Republike Srpske
iznosi 593.763.180,00 KM i predstavlja iznos na koji će se izdati obaveznice, s tim
da postoji opravdana bojazan da neke štediše nisu verificirale svoju štednju jer su
ih na to pozivala razna udruţenja štediša. Imajući to u vidu, predstavnici Vijeća
ministara BiH predloţili su da Privremena zajedniĉka komisija razmotri
mogućnost produţenja roka za dva mjeseca za verifikaciju stare devizne štednje i
da predloţi izmjene i dopune Zakona o izmirenju obaveza po osnovu raĉuna stare
devizne štednje ("Sl. glasnik BiH", br. 28/06, 76/06 i 72/07) po hitnom postupku.
- da treba imati u vidu da ima dosta udruţenja štediša a trenutna situacija je da se
došlo u fazu kada se izdaju obaveznice, pa, imajući to u vidu, smatra da bi bilo
dobro da Privremena zajedniĉka komisija odrţi sastanak s predstavnicima
udruţenja.
- Vijeće ministara BiH zajedno sa štedišama radilo je na izmjenama i dopunama
Zakona i o tome postoje zapisnici iz kojih se jasno vidi o ĉemu je postignuta
saglasnost, a o ĉemu nije.
- treba izdati obaveznice a s njihovim izdavanjem doći će i do promjene mišljenja
štediša pa i iskazivanja interesa za novu verifikaciju, pa stoga treba ići na
produţenje roka.
- da postoje novi momenti kao što je donošenje zakona Republike Srpske, ali i da se
u Ministarstvu finansija i trezora BiH pitaju šta s onim graĊanima koji nisu
verificirali svoju deviznu štednju.
- Ministarstvo finansija i trezora BiH za potrebe Privremene zajedniĉke komisije
pripremit će podatke po entitetima - koliko je graĊana verificiralo staru deviznu
štednju i koliko je bilo pojedinaĉnih isplata stare devizne štednje graĊana.
17
Ĉlanovi Privremene zajedniĉke komisije u razgovoru s predstavnicima Vijeća
ministara BiH istakli su da:
- oĉekuju da će Ministarstvo finansija i trezora BiH pomoći Privremenoj zajedniĉkoj
komisiji da obavi svoj zadatak;
- smatraju da Privremena zajedniĉka komisija mora dobiti podatak koliko je
verificirano stare devizne štednje;
- je potrebno odrţati sastanak s APIF-ima i predstavnicima udruţenja graĊana kako
bi se otklonile dileme u vezi s podacima o staroj deviznoj štednji;
- bi bilo korektno da Privremena zajedniĉka komisija da prijedlog da se da još jedan
rok za verifikaciju, posebno što se smatra da bi u ovom novom roku jedan dio
štediša verificirao svoju štednju, ako bi im bio upućen javni poziv da to uĉine;
- treba ići na izmjene i dopune Zakona o izmirenju obaveza po osnovu raĉuna stare
devizne štednje ("Sl. glasnik BiH", br. 28/06, 76/06 i 72/07) kojim će se drţava
obavezati da obavi verifikaciju tako da sravni podatke i obavijesti svakog
graĊanina kolika mu je devizna štednja;
- se traţi od Vijeća ministara BiH da, u skladu sa Zakonom o izmirenju obaveza po
osnovu raĉuna stare devizne štednje ("Sl. glasnik BiH", br. 28/06, 76/06 i 72/07),
pristupi rješavanju pitanja stare devizne štednje u Ljubljanskoj banci i Investbanci
Beograd, te da je obavijesti o preduzetim bilateralnim aktivnostima na rješavanju
ovog pitanja;
- traţe od Ministarstvo finansija i trezora BiH da dostavi podatke po entitetima
o verificiranoj deviznoj štednji, podatke o pojedinaĉno isplaćenoj štednji
graĊana, te koliki je taĉan iznos devizne štednje graĊana na dan 1.6.2007.
18
PRILOG BR. 2
Na 3. sjednici Privremene zajedniĉke komisije, predstavnici udruţenja graĊana za
povrat stare devizne štednje istakli su da:
- su, prilikom verifikacije stare devizne štednje graĊana, uoĉene teške zloupotrebe.
Kompletna dokumentacija o uoĉenim zloupotrebama prilikom verifikacije stare
devizne štednje graĊana dostavljena je Vijeću ministara BiH i SIPA-i. Na osnovu
te dokumentacije, podnijeli su 10 kriviĉnih prijava i tuţbi koje su otišle prema
Tuţilaštvu BiH i SIPA-i ali prema saznanjima nijedna nije došla do navedenih
institucija;
- raspolaţu podacima o prijenosu devizne štednje nekih graĊana na tuĊe raĉune;
- je drţavni kapital opljaĉkan preko devizne štednje graĊana;
- vlasnici stare devizne štednje ţele prevashodno svoje pitanje rješavati u sistemu, a
ne pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. Poznat je stav Ustavnog suda BiH po
pitanju verifikacije stare devizne štednje graĊana, ali još nije poznat njegov stav po
pitanju zakona tako da treba saĉekati i ovu odluku;
- ne treba forsirati produţavanje roka za verifikaciju stare devizne štednje po hitnom
postupku već da se na neki naĉin "zaledi" postojeće stanje i saĉeka odluka
Ustavnog suda BiH;
- u prvoj varijanti verifikacija je trebalo da bude završena u decembru 2006. godine.
Tada se desilo da entiteti uredbom mijenjaju zakon što je dovelo do diskriminacije
graĊana u BiH. Novim zakonom uspostavljen je jednak tretman graĊana, a imamo
situaciju da RS isplaćuje u gotovini 2000,00 KM, a FBiH 1000,00 KM. Izmjenama
i dopunama novog zakona štedišama je dat rok za verifikaciju od nekoliko dana,
pa se moţe reći da ni ovaj zakon ne daje ţeljeni efekat. Ovaj zakon proizveo je
diskriminaciju štediša u BiH, onemogućio pravo na praviĉno suĊenje te osporio
pravo na privatnu imovinu;
- je problem što sudovi u BiH neće da procesuiraju tuţbe štediša, tako da im kao
zadnja mogućnost ostaje Sud za ljudska prava u Strazburu, a prema podacima koje
je dao Jure Pelivan, 600 miliona KM je registrirano dok se 700 miliona ne moţe
verificirati jer banke nisu dale podatke, pa prema procjeni udruţenja graĊana, 800
miliona nastojat će se naplatiti pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. Na
osnovu navedenog, moţe se zakljuĉiti da je problem ozbiljan i da zahtijeva
reviziju dosadašnjih aktivnosti ali i utvĊivanje strategije za njegovo rješavanje.
Stoga su udruţenja graĊana krenula od banaka od kojih traţe izvorne podatke, a
vrši se pritisak i na agencije koje vrše verifikaciju;
- je interes zajedniĉki i udruţenjima i Privremenoj zajedniĉkoj komisiji posebno ako
se imaju u vidu njeni zadaci;
- postoji 6000 ţalbi na verifikaciju;
- je problem u RS-u gdje je verificirano 16.215 štediša, a Vlada RS-a donijela je
odluku da isplati 16.000 štediša, pa se postavlja pitanje šta je s onim štedišama
koje nisu verificirale staru deviznu štednju bilo da nisu mogli ili nisu htjeli. Mnogi
nisu mogli verificirati staru deviznu štednju zato što nisu dobili potrebnu
dokumentaciju;
- da ima podataka o 50.000 štediša u FBiH, a trenutno udruţenja graĊana raspolaţu
podatkom od 32.000 štediša, pa se postavlja pitanje da li je razlika u broju štediša
na ĉekanju;
- da je RS smanjio rok za isplatu stare devizne štednje na pet godina, a taj rok u
FBiH je sedam godina. Na osnovu toga treba uraditi prijedlog šta dalje raditi a o
tome je odrţan i sastanak s Vijećem ministara BiH;
19
- je od sukcesije naplaćeno preko milijardu dolara što u zlatu što u valuti, a danas
se ne zna gdje je taj novac;
- je problem dd Banke Drvar i razmjena podataka izmeĊu APIF-a i Ministarstva
finansija i trezora BiH u trajanju od dvije i po godine. Iako je produţen rok do
28.2.2008. za verifikaciju stare devizne štednje za štediše ove banke, ljudi
pokušavaju da se verificiraju ali ne mogu jer njihovih podataka nema nigdje.
Tihomir Ćurak nije dao elektronske podatke pa su tim štedišama ugroţena njihova
prava. Dodatno im je oteţana situacija jer su odneseni spiskovi, pa je 9.000 ljudi u
svakom sluĉaju u nezavidnoj situaciji posebno ako se ima u vidu i to da za Livno
iz Drvara nema saobraćajne linije tako da su dodatno maltretirani u vezi s
odlaskom do nadleţne institucije za verifikaciju;
- smatraju pozitivnim to što RS isplaćuje u gotovini 2.000,00 KM tako da je mnogo
ljudi riješilo pitanje povrata stare devizne štednje;
- se veliki broj štediša nije htio verificirati jer:
1. na listu za verifikaciju nije pisalo da će se novac vratiti;
2. na listu za verifikaciju nije pisalo šta znaĉe obaveznice i kako će biti
naplata po njima, npr. prije su obveznice imale kupone s rokom
dospijeća,
3. postojao je u verifikacionom listu poziv na jedan ĉlan kojim se štediša
obavezivao da prihvata utvrĊenu sumu i da se odriĉe od ţalbe na
utvrĊeni iznos,
i to je bio jedan od razloga zašto je veliki broj štediša odustao od verifikacije , a to
će i dalje biti razlog za neodazivanje verifikaciji ako se nešto u tim obrascima ne
promijeni;
-se banke zanimaju za obaveznice a one će dovesti do kriminala i devizne štediše
će opet biti prevarene;
-do verifikacije nije došlo uglavnom zbog obaveznica jer ljudi ne ţele da se njihov
imetak pretvara u papir;
-postoji raspoloţenje da se ustanovi gdje je problem u vezi s verifikacijom stare
devizne štednje, s tim da se treba upitati ko je kriv da nije izvršena verifikacija
stare devizne štednje;
-je bio sastanak štediša i predstavnika Ministarstva finansija i trezora BiH kojem je
predsjedavao Fuad Kasumović i da je reĉeno da će se:
1. prihvatiti verifikacija nakon verifikacije u APIF-ima;
2. izvršiti revizija rada APIF-a i Agencija u vezi sa starom deviznom
štednjom, posebno što se zna da je bilo otpisivanja ili prepisivanja stare
devizne štednje na druga lica koja nisu njeni vlasnici, a o tome podatke
ima i SIPA;
3. po ispunjenju dogoverenih aktivnosti na sastanku izaći na zajedniĉku
pres-konferenciju i pozvati štediše na provjeru podataka u APIF-ima. Svi
podaci su u bankama i provjera raĉuna ujedno bi bila i verifikacija.
Da je ispoštovan navedeni dogovor, izašlo bi se na pres-konferenciju i pozvale bi
se štediše na verifikaciju štednje. MeĊutim, dogovor nije ispoštovan i nije došlo do
poziva, a u postupku verifikacije dogaĊalo se da je devizna štednja bila dignuta u
ratu a da vlasnik devizne štednje za to ne zna. Prema podatku udruţenja graĊana,
1.284.000.000,00 KM devizne štednje nije verificirano, a 2% štediša koje su
verificirale svoju štednju traţi raskid ugovora jer smatraju da su verifikacijom
prevareni.
-buduća verifikacija stare devizne štednje ne treba zahtijevati da ĉovjek potpisuje
nešto što ne mora i da ona bude samo provjera podataka jer banke imaju podatke o
staroj deviznoj štednji;
20
-verifikaciju moţe vršiti samo institucija koja ima podatke o staroj deviznoj štednji
i koja je sposobna da je izvrši, a ne nekave agencije s tim što graĊanima treba
omogućiti pristup bankama koje imaju elektronske podatke o staroj deviznoj štednji.
Ĉlanovi Privremene zajedniĉke komisije u razgovoru s predstavnicima udruţenja
graĊana za povrat stare devizne štednje istakli su da:
-od Privremene zajedniĉke komisije ne treba oĉekivati odgovore na sva pitanja, jer njen
zadatak je da:
d) utvrdi iznos stare devizne štednje graĊana Bosne i Hercegovine poloţene na
raĉune domicilnih banaka u BiH i filijala,
e) ustanovi stanje stare devizne štednje u bankama i filijalama iz taĉke a), zakljuĉno
sa 1.6.2007.,
f) predloţi mjere i zakljuĉke koji će biti upućeni nadleţnim institucijama radi
daljnjeg tretiranja eventualno uoĉenih nepravilnosti u procesu verifikacije, isplate
i obraĉuna kamate stare devizne štednje;
-razumiju kompleksnost problema ali da se neće ništa riješiti ako se poĉne rješavati sve.
Zato prvo treba ukloniti prepreke za rješavanje pitanja stare devizne štednje, a to znaĉi da
treba prvo sagledati problem da bi se moglo pristupiti njegovom rješavanju;
-predstavnici udruţenja štediša treba svoje prijedloge da koncentriraju na to kako doći do
rješavanja verifikacije stare devizne štednje;
-na ovakve sastanke treba da dolaze najviše po dva predstavnika udruţenja, a da svoje
prijedloge za rješavanje ovog pitanja dostavljaju pismeno;
-je prvo, najvaţnije pitanje koliko se ljudi odazvalo pozivu za verifikaciju stare devizne
štednje i drugo, koliko je sredstava verificirano;
-Ministarstvo finansija i trezora BiH nije dalo dovoljno precizne podatke, ali ni podaci
predstavnika udruţenja štediša nisu precizni;
-dodatni problem u rješavanju pitanja verifikacije je u tome što su udruţenja pozivala ljude
da se ne odazovu verifikaciji i podsticali ih da svoja prava traţe u Strazburu;
-postoje suprostavljeni stavovi u vezi s pitanjem verifikacije, ali postoje i ljudi koji nisu
verificirali svoju štednju;
-se u partnerskom odnosu Privremene zajedniĉke komisije, Ministarstva finansija i trezora
BiH i predstavnika udruţenja štediša treba nastojati utvrditi trenutno stanje i na osnovu toga
ponuditi rješenje prihvatljivo za sve strane;
-je doneseni Zakon imao ambiciju da obuhvati veliku većinu štediša a da pokazatelji govore
da se to nije desilo;
-su neke stvari upitne sa stanovišta kamata, koliko je to sredstava, rok otplate i model-da li
su to certifikati itd.
Privremena zajedniĉka komisija zatraţila je od predstavnika udruţenja graĊana za
povrat stare devizne štednje da joj u razumnom roku dostave sve relevantne podatke koji se
odnose na verifikaciju stare devizne štednje, i to:
-ukupan iznos stare devizne štednje graĊana prema podacima kojima oni raspolaţu;
-razloge zbog kojih nije uspjela verifikacija stare devizne štednje;
-prijedloge mjera koje, prema mišljenju udruţenja, treba preduzeti da bi one štediše
koje se nisu verificirale mogle izvršiti verifikaciju svoje štednje.
Privremena zajedniĉka komisija pozvala je predstavnike udruţenja štediša da joj
pismeno dostave svoje komentare na zakljuĉke sa sastanka s predstavnicima Ministarstva
finansija i trezora BiH, odrţanog 19.3.2008. (Zapisnik 2. sjednice Privremene zajedniĉke
komisije).
21
PRILOG BR. 3
Ĉlanovi Privremene zajedniĉke komisije na 4. sjednici Privremene zajedniĉke komisije
razmatrali su podatke udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje dostavljene po
Zakljuĉku sa 3. sjednice Privremene zajedniĉke komisije i tom prilikom istakli su da:
-se iz dopisa predstavnika udruţenja štediša vidi da su oni protiv toga da se ide u verifikaciju
stare devizne štednje;
-su udruţenja štediša dostavila podatke o staroj deviznoj štednji graĊana kojima raspolaţu, ali i
ujedno stavila svoje primjedbe na rad Privremene zajedniĉke komisije, koje se ne mogu
prihvatiti posebno zato što su ĉlanovi Privremene zajedniĉke komisije bili spremni traţiti
rješenja zajedno s udruţenjima štediša. Kvalifikacije iskazane u materijalima udruţenja štediša
neprihvatljive su sa svih aspekata u vezi s radom Privremene zajedniĉke komisije, pa se
postavlja pitanje moţe li ona raditi ako nedostaje dobra volja na drugoj strani da se pronaĊu
rješenja koja će zadovoljiti obje strane;
-verifikacija stare devizne štednje nije uspjela zbog bojkota udruţenja štediša;
-je u nekoliko navrata mijenjan zakon i produţavana verifikacija stare devizne štednje, a
Privremena zajedniĉka komisija trebalo je da prikupi podatke o tome koliko stvarno iznosi stara
devizna štednja graĊana;
-imaoci stare devizne štednje neće da se verificiraju a da su obje komisije za finansije i budţet
Parlamentarne skupštine BiH mogle predloţiti izmjene i dopune zakona da je za to iskazana
volja predstavnika udruţenja štediša;
-su dopisi udruţenja štediša u stvari bojkot Privremene zajedniĉke komisije i da ona ne moţe
ispraviti nepravdu prema njima ako oni ne ţele saraĊivati s Privremenom zajedniĉkom
komisijom, te da bi bilo najrealnije produţiti rok za verifikaciju stare devizne štednje;
-Privremena zajedniĉka komisija nije uspjela dokazati da li je ili nije u APIF-ima bilo
manipulacija i u tom segmentu nije završen njen rad, pa imajući to u vidu, predlaţe se da
Privremena zajedniĉka komisija obavi razgovor s direktorima APIF-a u Republici Srpskoj i
Federaciji BiH;
-podatke koje su dostavila udruţenja štediša treba dostaviti Ministarstvu finansija i trezora BiH
kako bi ih uporedili s podacima koje oni imaju;
-se, prema istupima Svetozara Nišića, ĉini da udruţenja štediša ne ţele riješiti pitanje stare
devizne štednje graĊana, a posebno je neprimjerena terminologija koja se koristi u popratnim
aktima;
-Privremena zajedniĉka komisija u rješavanju pitanja stare devizne štednje graĊana treba
ukljuĉiti i Ministarstvo finansija i trezora BiH kao i APIF-e entiteta jer se u saradnji s njima ovo
pitanje moţe riješiti;
-je nekorektan odnos udruţenja štediša prema Privremenoj zajedniĉkoj komisiji ali se ne treba
ljutiti, nego treba odbaciti dosadašnji neprimjeren rjeĉnik u kominikaciji s njom;
-su problemi u vezi sa starom deviznom štednjom veliki a udruţenja štediša ne daju
konstruktivne prijedloge u vezi sa uslovima vraćanja duga, visinom kamate i sl.;
-postoji potreba za ukljuĉivanjem Vijeća ministara BiH u rješavanje ovog problema, a posebno
kad se radi o dostavljanju podataka o staroj deviznoj štednji, s tim da kaţu Privremenoj
zajedniĉkoj komisiji ako ne raspolaţu taĉnim podacima;
-Vijeće ministara BiH ne treba pitati zašto nije uspjela verifikacija, budući da je problem veoma
sloţen a time je i velika odgovornost Privremene zajedniĉke komisije, pa treba uĉiniti sve kako
bi se našlo rješenje ovog problema;
-Privremena zajedniĉka komisija treba insistirati da se njeni zakljuĉci ispoštuju te zatraţiti od
Vijeća ministara BiH produţenje roka za verifikaciju;
22
-treba obaviti razgovor s APIF-ima jer je cilj verifikacije stare devizne štednje pomijeranje
roka za verifikaciju i ako toga nema, drţava neće moći reći koji je stvarni rok za izmirenje
obaveza prema štedišama, a s udruţenjima štediša treba razgovarati, ali ih i kvalitetno
informirati o razlozima za verifikaciju putem dobro pripremljene medijske kampanje i
ukazivanjem na napore koje drţava Bosna i Hercegovina ulaţe u rješavanje problema stare
devizne štednje;
-se udruţenja štediša opredjeljuju za Sud za ljudska prava u Strazburu, što se vidi iz poslanih
pisama u kojima navode da se od njih traţi odricanje od kamate, posebno što se verifikacijom
stara devizna štednja pretvara u javni dug, a oni se ne ţele odreći kamate.
Nakon razmatranja podataka udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje,
dostavljenih po Zakljuĉku sa 3. sjednice, Privremena zajedniĉka komisija zakljuĉila je da:
-podatke dobivene od Upravnog odbora Udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje u
BiH i dijaspori i od Udruţenja za zaštitu deviznih štediša u Bosni i Hercegovini uputi
Ministarstvu finansija i trezora BiH, Federalnom ministarstvu finansija i trezora, Ministarstvu
finansija Republike Srpske i Direkciji za finansije Brĉko Distrikta BiH i zatraţi da razmotre
navedene podatke i o njima se izjasne u roku od 20 dana od dana njihovog prijema.
23
PRILOG BR. 4
Na 5. sjednici Privremene zajedniĉke komisije, predstavnici Agencije za finansijske,
informatiĉke i posredniĉke usluge-AFIP istakli su i to da:
-je verifikacija stare devizne štednje entitetski proces uprkos ĉinjenici da se obavlja u
okvirima drţavnog zakona;
-je poslove verifikacije trebalo da vrši drţavna organizacija osnovana posebno za tu
namjenu;
-Agencija za finansijske, informatiĉke i posredniĉke usluge-AFIP po zakonu radi za
potrebe Ministarstva finansija i trezora BiH i AFIP ne moţe davati komentare kako da se
neka pitanja rješavaju u budućnosti, već je njegov zadatak da provede verifikaciju;
-je AFIP trebalo zvati na sjednicu na koju su pozivana ministarstva;
-se iz dopisa udruţenja štediša vidi da ne poznaju proces verifikacije. Verifikacija nije
propao proces kako se govori jer se verificiralo oko 50.000 štediša, ali se moţe govoriti o
njenom poboljšanju;
-prijedlog po kojem bi se izvršilo stepenovanje povrata stare devizne štednje;
-je AFIP izvršio verifikaciju stare devizne štednje u skladu s propisima;
-postoji instrukcija po kojoj stranke (lica iz inozemstva) mogu izvršiti verifikaciju stare
devizne štednje na osnovu drugih identifikacionih dokumenata;
-je verifikacija kontrolirani proces i kontrolu vrši Ministarstvo finansija i trezora FBiH;
-je u vezi sa zadacima Privremene zajedniĉke komisije reĉeno da predstavnici Agencije za
finansijske, informatiĉke i posredniĉke usluge-AFIP, Agencije za posredniĉke i finansijske
usluge – APIF i Direkcije za finansije Brĉko Distrikta BiH nisu adrese od kojih će se traţiti
podaci za prva dva zadatka već banke.
-je razliĉit rad entitetskih agencija i Brĉko Distrikta BiH. Baza podataka u AFIP-u
formirana je na osnovu podataka Ministarstva finansija i trezora FBiH i ono raspolaţe
podacima s obzirom da je preuzelo podatke od banaka. Banke su podatke stavile na
raspolaganje Agenciji za privatizaciju FBiH. S obzirom da AFIP nije dobio podatke, on ne
moţe raditi rekonstrukciju s tim da ova ĉinjenica ne utiĉe na pojedinaĉno pravo svakog
štediše da traţi verifikaciju svoje stare devizne štednje.
-se trenutno obraĊuju pojedinaĉni sluĉajevi, odnosno oni koje je sud uputio AFIP-u.
Dakle, u 2008. godini nema verifikacije osim po nalogu suda. AFIP nije od štediša
oduzimao knjiţice već je uzimao njihove fotokopije.
Na 5. sjednici Privremene zajedniĉke komisije, predstavnici Agencije za posredniĉke i
finansijske usluge – APIF istakli su da:
-postoje razlike u ponašanju entiteta sa starom deviznom štednjom nakon 1991.;
-postoje razlike u ponašanju banaka dva entiteta. Banke u Federaciji BiH ostale su suštinski
vlasnici, a u martu 1993. u Federaciji BiH uveden je upis certifikata koji su radile banke, a
zatim su preneseni AFIP-u s tim da su se na poleĊini štednih knjiţica upisivali ti podaci i to
nije nigdje zvaniĉno proknjiţeno. Ministarstvo finansija i trezora BiH dobilo je stanje na
spiskovima koji su bili osnov za verifikaciju stare devizne štednje i AFIP nije ulazio u to šta
je bilo sa starom deviznom štednjom u navedenom periodu. Do 30.6.1998. u RS-u štednja je
voĊena u bankama koje su unosile promjene. Tog trenutka banke prave poĉetne bilanse za
privatizaciju i štednju prenose u podbilanse s tim da štednja nije više u banci nego u drţavi.
24
Godine 2000. treba izvršiti likvidaciju banke u Gradišci i Vlada RS-a donosi odluku da se
štednja prenese na APIF;
-je u RS-u donesen poseban zakon kojim se regulira rad APIF-a;
-se u APIF nije prenijela devizna štednja već podaci;
-kad je donesen zakon o staroj deviznoj štednji, po tom zakonu, APIF je sklopio ugovor s
Ministarstvom finansija RS-a po kojem APIF obavlja poslove verifikacije stare devizne
štednje u ime i za raĉun ministarstva;
-ako je neko bio na gubitku zbog konverzije, to nije stvar APIF-a jer je konverzija vršena
taĉno po zakonu. Ako u zakonu piše kako se obraĉunava kamata, onda to pitanje nije stvar
APIF-a koji je duţan da primjenjuje zakon;
-je stvar ocjene da li je uspješna ili ne verifikacija ali treba imati u vidu da je oko 35 hiljada
graĊana verificiralo svoju štednju u RS-u;
-je ĉinjenica da štediše neće obveznice nego hoće novac, a postavlja se pitanje šta su
obveznice ako nisu novac, odnosno garancija da će se isplatiti novac;
-što se tiĉe prve dvije taĉke zadatka Privremene zajedniĉke komisije, tu joj APIF ne moţe
pomoći. U procesu verifikacije sve promjene se vraćaju do 31.12.1991.
-je Jure Pelivan nastojao napraviti evidenciju o staroj deviznoj štednji s bankama, s tim da je
jedina adresa da se doĊe do podataka Narodna banka bivše Jugoslavije ili Narodna banka
BiH. Agencije mogu reći samo trenutno stanje i to: toliko ima štednje verificirane, a toliko
otpada na kamatu;
-udruţenja štediša nisu htjela prihvatiti zakonsku odredbu o verifikaciji koja je, u stvari,
tehniĉki postupak. RaĊene su dvije verifikacije po kojima je bio princip da se isplaćuje 100
KM i kamata od 1991. do 1996. briše se. Kad je donesen novi zakon, u njemu je reĉeno da
je kamata 0,6% i to je APIF priznao i onim štedišama koje su po ranijim odredbama
verificirale svoju štednju, odnosno kojim su poništene knjiţice (probušene).
-su udruţenja štediša glavni krivac zato što verifikacija nije uspjela. Štedišama sa 2000 KM
savjetovano je da izvrše verifikaciju svoje štednje.
-je, ako postoji potreba za produţenjem verifikacije stare devizne štednje, APIF za to.
Verifikacija treba biti stalan process a ne da štediše sudskim putem ostvaruju pravo na
verifikaciju, a to u krajnjem sluĉaju nije u interesu ni štediša ni drţave. Prijedlog je da
verifikacija postane stalan proces i da se kroz zakonske izmjene kaţe da ona traje od januara
do marta tekuće godine, a tom rješenju treba prilagoditi i emisiju obveznica. Ukazano je na
pravnu nesigurnost s obzirom da se zakoni stalno donose i mijenjaju, pa Privremena
zajedniĉka komisija ima šansu preĉistiti zakon tako da on na neki naĉin postane stalan;
-u RS-u na 34.000 verifikacija stare devizne štednje ima 300 ţalbi;
-nemaju podatke kolika je devizna štednja na dan 31.12.1991., ali imaju podatke koliko je
ona iznosila na dan prenošenja podataka iz banaka na APIF;
-se postupak verifikacije vrši tako da se uporeĊuju podaci koje je APIF dobio s predoĉenom
štednom knjiţicom. Stornira se kamata pa se ona obraĉuna po novom zakonu, a onda se
iznos od 2000 KM uplati na tekući raĉun štediše, a za preostali dio novca mu se izda potvrda
i zatim se cijeli predmet pošalje Ministarstvu finansija RS-a zbog obveznica. Naglašeno je
da u Krupi na Uni ima 6000 štediša, a da je sva dokumentacija PBS-a uništena, kao i
razliĉiti pristupi u FBiH i RS-u u vezi sa starom deviznom štednjom. APIF je nastojao
pomoći štedišama, pa se i na osnovu najmanjeg dokumenta rješavalo to pitanje dok je u
FBiH drugaĉije.
-APIF nije mogao isplatiti iznos od 2000 KM jer je bio vezan za rok ţalbe, pa se isplaćivao
odmah ako je štediša izjavio da se odriĉe prava na ţalbu, odnosno ako je izjavio da je
saglasan s utvrĊenim iznosom.
-APIF nije osnovan zbog stare devizne štednje već zbog gašenja sluţbe za platni promet.
APIF po osnovu obligacionog odnosa s drţavom vrši usluge za nju. Verifikacije stare
devizne štednje nema. Pregledom knjiga revizor je naloţio da se mora voditi u APIF-u
knjigovodstvo duga.
25
Na 5. sjednici Privremene zajedniĉke komisije predstavnici Direkcije za finansije Brĉko Distrikta
BiH istakli su da:
-je verifikacija stare devizne štednje u Brĉko Distriktu BiH poĉela polovinom 2004. Baza
podataka je tad bila u APIF-u;
-je nakon donošenja zakona Brĉko Distrikta BiH zakljuĉen na osnovu sugestije predstavnika
OHR-a ugovor sa APIF-om na osnovu kojeg je on nastavio posao verifikacije stare devizne
štednje za Brĉko Distrikt BiH;
-je Ustavni sud BiH stavio van snage zakon Brĉko Distrikta BiH, a zatim je donesen drţavni
zakon koji predstavlja dobro rješenje. Predstavnici Brĉko Distrikta BiH nisu bili ukljuĉeni u
izradu navedenog zakona, ali su za to da se on ispoštuje.
-u Brĉko Distriktu BiH ima 60 ţalbi koje, u skladu sa zakonom, rješava komisija sastavljena
od predstavnika banaka, APIF-a i Vlade Brĉko Distrikta BiH, a predviĊen je i apelacioni
postupak.
-što se tiĉe presuda iz Strazbura, stav je da će Brĉko Distrikt BiH izvršiti svoje obaveze po
njima. U sluĉaju Ruţe Pejić Brĉko Distrikt BiH izvršit će obavezu po presudi koja iznosi
oko 500.000 KM.
-bi voljeli da se svi uoĉeni sluĉajevi kriminogenih radnji u procesu verifikacije prijave kako
bi se mogli procesuirati. Takvi sluĉajevi bit će proslijeĊeni Tuţilaštvu.
-u Brĉko Distriktu BiH nema verifikacije stare devizne štednje od prošle godine, s tim da bi
trebalo stvoriti mogućnost za verifikaciju.
Na 5. sjednici Privremene zajedniĉke komisije predstavnici udruţenja graĊana za
povrat stare devizne štednje istakli su da:
-je ugovorom o sukcesiji - Aneks G - drţava Bosna i Hercegovina preuzela odreĊene
obaveze prema štedišama;
-se postavlja pitanje rada komisije koju je vodio Izet Hadţić i koja je donijela odreĊene
zakljuĉke i gdje su njeni zakljuĉci, posebno šta je sa zakljuĉkom da se sluĉaj preda
Tuţilaštvu BiH;
-je bila osnovana i radna grupa koja je radila na izmjenama i dopunama zakona, koja je
odrţala sastanak u Bihaću kojem je prisustvovao i Osman Osmanović i na kojem su
stavljeni prigovori na rad APIF-a;
-imaju potrebu da se donese zakljuĉak kojim bi se zatraţila revizija rada APIF-a;
-direktor APIF-a treba reći ko je pisao odgovor po kojem je oko 544.000 deviznih štediša i
oko 1.458.000.000 KM jer se postavlja pitanje gdje je nestala razlika od oko 175.000.000
KM;
-se u APIF-u u Banjoj Luci vršila preprodaja stare devizne štednje;
-APIF-i moraju imati podatke o staroj deviznoj štednji;
-ima na desetine graĊana koji ne mogu doći do podataka o svojoj deviznoj štednji jer su im
dokumenti uništeni, a APIF im ne da podatke;
-nigdje nije bilo objavljeno šta taĉno znaĉi verifikacija stare devizne štednje. Prilikom
konverzije u eure od štediša se uzimalo 2% provizije, a i prilikom konverzije u KM uzimala
se provizija u APIF-ima od 2%. Poništenje verifikacije traţi 2000 starih deviznih štediša jer
imaju velike iznose stare devizne štednje;
-je 5000 aplikacija u Strazburu ĉija je vrijednost oko 1.138.000.000 KM prema podacima
uzetim iz njihovih štednih knjiţica;
26
-bi trebalo osnovati komisiju na drţavnom nivou u kojoj bi bili i predstavnici udruţenja
štediša, koja će ispitati navode agencija da ne raspolaţu podacima, ali i gdje su podaci
nestali;
-agencije ne rade dobro - šta treba raditi ako 1991 knjiţica nije potvrĊena u banci i upisana
kamata i ako se zna da ona ne vaţi za agencije;
-se verifikacija treba raditi na nivou drţave;
-neko u Parlamentarnoj skupštini BiH treba postaviti pitanje primjene zakona i odluke
Ustavnog suda BiH. Kao problem navedeno je to što sudovi u Bosni i Hercegovini neće da
sude po tuţbama štediša iako ĉlan 5. Zakona о izmirenju obaveza po osnovu raĉuna stare
devizne štednje ("Sl. glasnik BiH", br. 28/06, 76/06 i 72/07) dozvoljava pokretanje sudskog
postupka;
-su svi postupci pred Sudom Bosne i Hercegovine stopirani, a sliĉno se ponašaju i sarajevski
sud i kantonalni;
-se AFIP ponaša kao sudsko tijelo i on odbacuje ţalbe deviznih štediša. Smatraju da se radi
o ozbiljnoj povredi ĉlana 6. Zakona о izmirenju obaveza po osnovu raĉuna stare devizne
štednje;
-ţele da se sagledaju problemi i da se naĊe rješenje kako bi se na pitanje stare devizne
štednje stavila taĉka. Ako se ne moţe postići dogovor, spremni su i na sudsku medijaciju;
-u vezi s prijedlogom za prolongiranje roka verifikacije, da je u septembru Ramazan i da bi
štediše još jednom postale ţrtve agencija i ministarstva jer zbog obaveza u skladu s
praznikom ne bi se mogle verificirati.
Ĉlanovi Privremene zajedniĉke komisije u razgovoru s agencijama istakli su da:
- Privremena zajedniĉka komisija nije bez razloga pozvala na današnji sastanak
predstavnike Agencije za finansijske, informatiĉke i posredniĉke usluge-AFIP,
Agencije za posredniĉke i finansijske usluge – APIF i Direkcije za finansije Brĉko
Distrikta BiH. Privremena zajedniĉka komisija pozvala ih je da joj kaţu koliki im
je stvarni iznos devizne štednje prenesen s banaka, te da kaţu da li je bilo
nepravilnosti prilikom isplate i obraĉuna kamata. Privremena zajedniĉka komisija
kvalitetno će obaviti svoj zadatak samo ako od navedenih institucija dobije
navedene podatke;
- im nije jasno kako to da, ako je APIF dobio podatke od banaka, on nema podataka
kolika je devizna štednja;
- agencije ne mogu Privremenoj zajedniĉkoj komisiji dati podatke kolika je bila
devizna štednja na dan 31.12.1991., te da je do 1998. u FBiH proces u vezi sa
starom deviznom štednjom bio mrtav;
- su bili razliĉiti entiteski pristupi u rješavanju pitanja stare devizne štednje, a 1998.
izvršena je cesija bez pristanka treće strane, odnosno štednja s banaka prenesena je
na drţavu;
- se desilo da je drţava oslobodila poslovne banke devizne štednje, a preuzela
sredstva od privatizacije;
- su agencije preuzele komisioni posao i da su one samo nosioci tehniĉkih poslova,
tako da se odnosi štediša po pitanju stare devizne štednje tiĉu samo drţave;
- se sumirano prigovori štediša odnose na to da ne prihvataju verifikaciju, kamatnu
stopu i otplatu duga;
- imajući u vidu zadatak Privremene zajedniĉke komisije i ĉinjenicu da je zaduţena
da kaţe Parlamentarnoj skupštini BiH kolika je stara devizna štednja predstavnici
agencija treba da kaţu koja je prava adresa na koju se Privremena zajedniĉka
komisija moţe obratiti i traţiti podatke;
27
- su zakone prvo donijeli entiteti, a zatim su osnovane agencije. U zakonu je
pisalo da su banke duţne prenijeti staru deviznu štednju na agencije, pa je pitanje
ko tu ne poštuje zakon – vlade entiteta, APIF, AFIP ili banke, odnosno zašto
prisutni predstavnici agencija vraćaju Privremenu zajedniĉku komisiju na banke
kad su agencije osnovane na osnovu zakona;
- ima informacija da se verifikacija radi i nakon proteka zakonskog roka;
- ako je kroz proces privatizacije došlo do izrade certifikata u 1998. i ako je drţava
imala podatak koliki je iznos izdatih certifikata, postavlja se pitanje zašto se ti
podaci ne mogu koristiti u procesu verifikacije stare devizne štednje;
- ukoliko bi Privremena zajedniĉka komisija uoĉila da nešto nije u redu u procesu
verifikacije, bilo bi u redu da na to skrene paţnju, a njen zadatak nije da ona
govori o produţenju verifikacije. Privremena zajedniĉka komisija moţe govoriti o
kamatama;
- je utvrĊeno da agencije ne mogu dati podatke i da ih treba traţiti od banaka.
28
PRILOG BR. 5
Na 6. sjednici Privremene zajedniĉke komisije predstavnici Ministarstva finansija i
trezora BiH istakli su da:
-je materija jasna, a posao u vezi sa starom deviznom štednjom vodili su entiteti tako da, ako
se ţeli najpoštenije pristupiti tom problemu, treba reći da su AFIP-u i APIF-u dostavljeni
spiskovi tako da su podaci koje su banke dale validni, s tim da se ta devizna štednja mora
verificirati, jer je za Ministarstvo finansija i trezora BiH validno samo ono što je po zakonu
verificirano;
-ako se ţeli nešto uĉiniti, onda je najpošteniji naĉin prvi ispis stare devizne štednje koji
predstavlja taĉne podatke, dok su svi kasniji podaci upitni;
-će se obveznice izdavati na ime štediše, tako da će se, ako je lice umrlo, na njegovo ime
izdati obveznice, koje će kroz ostavinsku raspravu biti prenesene na njegove nasljednike;
-su prisutni predstavnici Ministarstva uĉestvovali u pripremi zakona, pa znaju koliko je to
bio teţak komisijski rad s tim da se u toj fazi pokušalo odgovoriti na sva pitanja iako su
podaci s kojim se raspolagalo bili razliĉiti. Na jedinstvenom raĉunu graĊana bili su upisani
iznosi koje je neko već uloţio u privatizaciju i sl. U zakonu su se ta pitanja nastojala
razloţiti, a znajući procijenjene podatke o staroj deviznoj štednji jer su entiteti raspolagali
podacima u ĉlanu 3. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu raĉuna stare devizne štednje
("Sl. glasnik BiH", br. 28/06, 76/06 i 72/07) reĉeno je da se radi o iznosu od
1.900.000.000,00 KM, s tim da nisu sigurni da i štediše raspolaţu taĉnim podacima o iznosu
stare devizne štednje;
-je zakon donesen s tim da su štediše opstruirale verifikaciju tako da se izgubilo na vremenu,
a tu je još i Ljubljanska banka koja se rješava bilateralnim putem. Prilikom utvrĊivanja roka
za verifikaciju, nastojalo se dati realno vrijeme s tim što treba imati u vidu da je zbog
opstrukcije verifikacije vrijeme bespotrebno potrošeno tako da se moralo ići na izmjene;
-se mora nastaviti s verifikacijom, a u vezi sa sumnjama da su neki iznosi naplaćeni, tu su
potrebni eksperti iz banaka i zakon koji moraju pratiti;
-je bio prijedlog da se izmijeni postojeći zakon i produţi verifikacija, i da je to ispravan put;
-je verifikacija stalan proces, pa zato treba ići na izmjenu zakona kojom će se produţiti rok
verifikacije. Kad su bili razliĉiti zakoni, pokušalo se u skladu s raspoloţivim podacima
napraviti prihvatljivo rješenje, posebno kad se zna da su ljudi koristili tu štednju;
-je pitanje Ljubljanske banke markirano u zakonu, a o tome se razgovaralo i sa štedišama. U
vezi sa zakljuĉkom Privremene zajedniĉke komisije, Ministarstvo finansija i trezora BiH
pokrenulo je inicijativu koju je uputilo Vijeću ministara BiH, a kojom se, pošto se radi o
drugoj drţavi, sugeriralo da se formira radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva
vanjskih poslova BiH, Ministarstva finansija i trezora BiH i entiteta koja bi radila na pitanju
Ljubljanske banke s tim da se ne iskljuĉuje ni mogućnost tuţbe protiv Republike Slovenije,
ali o tome treba da se zauzmu generalni stavovi. U ovom sluĉaju vaţno je Ministarstvo
vanjskih poslova BiH;
-je Republika Hrvatska ponudila štedišama da im namiri dug pod uslovima koje je ona dala i
neke štediše su to prihvatile a neke ne. Nadalje, Republika Hrvatska o tom pitanju vodi
razgovore s Republikom Slovenijom s tim da se postavlja pitanje šta će se desiti s razlikom
koja se moţe pojaviti kad neki od Republike Slovenije moţda naplate nešto više nego što su
banke u Republici Hrvatskoj isplatile štedišama. O tom pitanju treba da razgovaraju
Ministarstvo vanjskih poslova BiH, Zajedniĉka komisija za ljudska prava, prava djeteta,
mlade, imigraciju, izbjeglice, azil i etiku i entitetska ministarstva finansija;
-se guvernerova izjava u novinama ne moţe uzeti kao kompetentna s obzirom da je vraćanje
duga po osnovu stare devizne štednje obaveza entiteta
29
Na 6. sjednici Privremene zajedniĉke komisije predstavnici Federalnog ministarstva finansija
istakli su da:
-su zakonske odrebe rezultat razliĉitih iskustava. U Republici Srpskoj pitanje stare devizne
štednje prebaĉeno je na APIF dok je u Federaciji BiH to jedno vrijeme bilo na bankama, pa na
raĉunima graĊana i praktiĉno podaci o staroj deviznoj štednji u Federaciji BiH su sve samo ne
validni podaci;
-u Federaciji BiH nema podataka na osnovu kojih se moţe utvrditi stara devizna štednja. Od
banaka su dobiveni podaci za 679.350 deviznih raĉuna sa stanjem 1.019.153.000,00 KM, s tim
da su to partije a ne pojedinaĉni vlasnici kojih ima oko 87.000;
-su podaci dobiveni od banaka šaroliki i teško ih je upotrijebiti kao podatke depozita. Traţeni
podaci su ime i prezime vlasnika, mjesto, jedinstveni matiĉni broj itd., s tim da nijedna banka
nije dostavila cjelovite nego poloviĉne podatke, koji sadrţe ime i prezime, dok ostalih podataka
nema, a zna biti i po nekoliko istih imena i prezimena vlasnika raĉuna;
-nijedna banka nije dostavila promet nakon 1992., a zna se da je u ovih 16-17 godina došlo do
odreĊenih promjena kao što su nasljeĊivanje, darovanje itd., tako da nije moguće utvrditi stanje
na dan 31.12.1991. Iz tih razloga verifikacija stare devizne štednje je potrebna jer se jedino na
taj naĉin moţe doći do podataka, pa je, iako košta, ona neophodna. Istakao je da trenutno ima 13
hiljada ţalbi, s tim da su 2/3 riješene pozitivno na osnovu slobodne ocjene dokaza, naglasivši da
je veoma teško donijeti takvu odluku ako se zna kakvo je stanje s dobivenim podacima;
-je APIF izdao štedne knjiţice dok Federacija BiH nije ništa radila po pitanju stare devizne
štednje do privatizacije. Kad je došlo do poništenja zakona, izdati certifikati trebalo je da budu
upisani u podbilans ili vraćeni na bankovne raĉune s tim da, pošto su banke bile u to vrijeme
privatizirane, one nisu mogle prihvatiti tu štednju na raĉune;
-su svi depoziti otišli na jedinstveni raĉun graĊana. Polovina depozita graĊana nije završila na
jedinstvenom raĉunu tako da oko 670.000.000,00 KM nije prebaĉeno. U meĊuvremenu su
banke privatizirane i štednja je preusmjerena na jedinstveni raĉun. Ustavni sud BiH donio je
odluku na osnovu koje je trebalo vratiti novac u banke, a one to nisu prihvatile jer su
privatizirane;
-su u meĊuvremenu pronaĊeni podaci za neke banke za koje se smatralo da ih nema, tako je
naĊena traka s podacima za štediše Mostarske banke d.d., kao i trake Osnovne banke Jajce koje
su bile u podrumu i koje su sluĉajno pronaĊene, pa je predloţeno da Privremena zajedniĉka
komisija doĊe u registar Federalnog ministarstva finansija i trezora i na licu mjesta se uvjeri s
kojim podacima se trenutno raspolaţe;
-30-40% štediša ima knjiţice, ali zbog statusnih promjena kao što su nasljeĊivanje, darovanje i
sliĉno, koje su nastale u meĊuvremenu, podaci banke ne mogu se koristiti, odnosno ne moţe se
egzaktno utvrditi stanje depozita. Npr. u sluĉaju Kupres banke, Republika Srpska povukla je
stare knjiţice i izdala nove, zatim štedišama Banjaluĉke banke dati su obrasci, dok je Beobanka
skidala štednju pojedinaĉno tako da nema podataka o elektronskom prometu. Postoje sluĉajevi
da su skidani s raĉuna iznosi pa je upitan podatak, odnosno da li banke imaju te podatke i iz
navedenih razloga javila se potreba da se utvrdi stvarno stanje na raĉunu štediše bilo da se izvrši
verifikacija stare devizne štednje ili utvrdi drugi naĉin utvrĊivanja stvarnog iznosa štednje;
-Federalno ministarstvo finansija i trezora ne moţe dati podatak koliko iznosi stara devizna
štednja jer, da se moţe dati taj podatak, verifikacija kao proces ne bi u tom sluĉaju imala smisla;
-je u sluĉaju stare devizne štednje primijenjeno 17 pristupa. Na agencije se s banaka nije moglo
prebaciti oko 654.000.000,00 KM, a da se ne govori o banalnom podatku kome dati novac. Za
Foĉu su izdati certifikati i kad su shvatili da štediše mogu s knjiţicom otići u APIF i verificirati
staru deviznu štednju, imajući to u vidu, oni su razmijenili podatke s APIF-om. U Federaciji
BiH procjenjuje se da bi stara devizna štednja mogla biti oko 750-800 miliona. U vezi s rokom
30
za verifikaciju, istaknuto je da je štednja imovina i ona kao takva ne moţe propasti pa se tako
prema njoj i odnose;
-postoji velika zbrka u sluĉaju maloljetne djece s obzirom da su roditelji do punoljetstva imali
pravo raspolaganja štednjom, zatim postoje i odreĊeni problemi kod banaka jer npr.
Gospodarska banka ima samo podatke o raĉunu, te prezime i ime tako da je struĉnjacima teško
upariti partiju s imenom i prezimenom. Banka Drvar stvara takoĊer iste probleme. Zatim nešto
su štediše i dizale pa tamo gdje postoji knjiţica nema problema, a oni koji se javljaju s potvrdom
predstavljaju problem s obzirom da je nešto novaca dizano pa je teško upariti lice s partijom.
Naglasio je da nijedna banka nema podataka o isplaćenim iznosima sa 31.12.1991.;
-su podaci o staroj deviznoj štednji u Federaciji BiH autentiĉni i odgovaraju podacima koje ima
Ministarstvo finansija i trezora BiH;
-je na sastanku u Bihaću jedan od zakljuĉaka bio da se osnuje komisija koja će raditi na
pronalaţenju rješenja za preostala pitanja;
-se u Federaciji BiH redovno planiraju sredstva za izmirenje obaveza po osnovu stare devizne
štednje, kao i sredstva za isplate presuda i emisiju obveznica;
-je odlukom Ustavnog suda BiH utvrĊeno da se ovdje radi o odgovornosti drţave Bosne i
Hercegovine i entiteta, a da bi bili sretni da se potraţivanja po osnovu stare devizne štednje
vode kod banaka;
-su udruţenja štediša nastojala otjerati štediše sa šaltera, posebno što su sredstva od ĉlanarine
koja prikupe udruţenja a koja iznosi 20 KM ogromna, ako se uzme u obzir podatak da ima 65
hiljada štediša. Identiĉan sluĉaj je i sa 35 hiljada tuţbi u Strazburu;
-je Federalno ministarstvo finansija i trezora radilo rješenja, ali i pruţalo pomoć kod ulaganja
ţalbi. Predstavnici ovog ministarstva idu zajedno s revizorima u reviziju agencija. Prilikom
revizije nisu naĊene greške osim moţda nekih tehniĉkih propusta;
-je verifikacija proces koji i danas traje, a AFIP po zakljuĉcima suda daje podatke o staroj
deviznoj štednji. Sad se primaju tuţbe koje su podnesene sudu, a sud ih dostavlja na upravni
postupak.
Na 6. sjednici Privremene zajedniĉke komisije predstavnici Ministarstva finansija Republike
Srpske istakli su da:
-se verifikacija mora uraditi;
-su u RS-u na osnovu zakona o privatizaciji drţavnog kapitala preuzeti podaci banaka;
-je princip rada da se utvrdi taĉna filijala, ekspozitura banke, a u razmjeni je oko
215.000.000,00 KM predato Federaciji BiH, a preuzeto oko 45.000.000,00 KM. Isplaćeno je
oko 44.000.000,00 KM a APIF i Ministarstvo finansija RS-a vode uporedne
knjigovodstvene podatke;
-je podatak za emisiju obveznica oko 209.000.000,00 KM;
-je u skladu sa zakonom, štedišama pripisana niţa kamata kao i otpis kamate do 1998.
godine. Prema procjenama, ima oko 500.000.000,00 KM za otplatu;
-u RS-u postoje podaci uknjiţeni u poslovne knjige i s njima raspolaţe i APIF;
-mogu procijeniti iznos kad otpišu staru kamatu i pripišu kamatu obraĉunatu po postojećem
zakonu;
-su izdate obveznice s rokom otplate pet godina;
-verifikacija treba biti stalan process;
-podatke kojima raspolaţu oni i APIF traţi od njih u svakom pojedinaĉnom sluĉaju i Sud u
Strazburu;
-RS nije izdavala certifikate, a obaveza RS-a vodi se u njenim knjigama. Samo se postavlja
pitanje da li je problem u tome što štediše neće da verificiraju svoju štednju ili je problem u
kamatama;
31
-Republika Srpska ima sredstva za isplatu obaveza po osnovu stare devizne štednje i
obveznica, te novac za isplate po presudama.
Na 6. sjednici Privremene zajedniĉke komisije predstavnici Direkcije za finansije Brĉko
Distrikta BiH istakli su da:
-Brĉko Distrikt BiH ima manje problema u vezi sa starom deviznom štednjom jer se radi o
samo dvije banke, a poslove verifikacije za Brĉko Distrikt BiH radi APIF. Jedini problem u
vezi s podacima je tamo gdje ima nekoliko partija a ne zna se ime i prezime vlasnika raĉuna;
-je baza podataka taĉna, 40.000.000,00 KM je verificirano, 2.700.000,00 KM isplaćeno po
2000,00 KM, a ostalo će se isplatiti kroz obveznice;
-nije jasno na osnovu ĉega je Ministarstvo finansija i trezora BiH dalo podatak za Federaciju
BiH, odnosno da li Federalno ministarstvo finansija i trezora moţe dati eksplicitan podatak
koliko iznosi stara devizna štednja.
Na 6. sjednici Privremene zajedniĉke komisije predstavnici Agencije za pruţanje
finansijskih, informatiĉkih i posredniĉkih usluga Mostar u vezi s navodima Upravnog odbora
Udruţenja graĊana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori i navodima Udruţenja
za zaštitu deviznih štediša u Bosni i Hercegovin istakli su da:
-je Agencija za pruţanje finansijskih, informatiĉkih i posredniĉkih usluga Mostar samo
servis i poslove verifikacije radi na osnovu ugovora s Federalnim ministarstvom finansija i
trezora;
-su radnici Agencije obuĉeni za rad i njihovo je bilo da doĉekaju stranku i daju joj sve
informacije u vezi s verifikacijom, s tim što nisu govorili štedišama da gube pravo ako ne
ţele verificirati svoju deviznu štednju. U sluĉajevima kad se podaci nisu slagali, izdavali su
rješenja koja je rješavalo Federalno ministarstvo finansija i trezora. Prema ocjenama, štediše
su na podruĉju koje oni pokrivaju shvatile bit verifikacije;
-je sve u bazi podataka a ona se nalazi u Federalnom ministarstvu finansija i trezora. Kad
doĊe stranka s knjiţicom, stanje se provjeri u bazi podataka privatizacije s tim što je bilo
prodaje devizne štednje na crnom trţištu, a i takvi su htjeli da izvrše verifikaciju. Nije
problem nasljeĊivanje i verifikacija stare devizne štednje već probleme stvara prijenos stare
devizne štednje bez ugovora. Bilo je takvih sluĉajeva da stranka ima knjiţicu a ne nalazi se
u bazi podataka privatizacije;
-je stav Agencije bio da se stranka verificira gdje joj je najbliţe, a ne po navedenom
kriteriju. Stav Agencije bio je da se strankama objasni sve od zakonskih rješenja do svih
pravnih sredstava.
Na 6. sjednici Privremene zajedniĉke komisije ĉlanovi Privremene zajedniĉke komisije istakli su
da:
-se štediše s razlogom ljute iako u nekim stvarima pretjeruju ali je zabrinjavajuće što se
dolazi do saznanja da niko ne zna o ĉemu se ovdje radi. Zadatak Privremene zajedniĉke
32
komisije je da odreĊenim metodama utvrdi iznos stare devizne štednje ili kaţe da sadašnji
zakon nije dobar. Da bi se došlo do nekog odgovora, Privremena zajedniĉka komisija mora
dobiti jasne odgovore od onih institucija kojima se obraćala. APIF je bio jasan a u Federaciji
BiH sve podatke i evidencije vodi Federalno ministarstvo finansija i trezora;
-se postavlja pitanje da li je Federacija BiH samovoljno uradila cesiju pretvarajući dug u
certifikate, te zašto nije prenesen dug na entitet kao u RS-u. Šta je bilo s bilansima banaka u
Federaciji BiH kad je izvršena privatizacija? Na osnovu ĉega su Federacija BiH ali i RS
izvršili emitiranje certifikata ako nisu utvrĊeni taĉni iznosi, odnosno kad nije bilo
autentiĉnih podataka;
-se postavlja pitanje da li je i na koji naĉin moguće dobiti pouzdane podatke o staroj
deviznoj štednji da bi Privremena zajedniĉka komisija mogla izvijestiti Parlamentarnu
skupštinu BiH. Suština je u pitanju da li je moguće naći naĉin za utvrĊivanje stare devizne
štednje graĊana jer se ĉini da osim verifikacije nema drugog naĉina;
-se postavlja pitanje da li je neko u Federaciji BiH radio podbilanse banaka;
-je Federacija BiH prodala banke i isknjiţila podbilansu (štednju graĊana) banaka, pa se
postavlja pitanje na osnovu ĉega su izdati certifikati, te da li je Federacija BiH na osnovu
zakona isknjiţila staru deviznu štednju i time preuzela obavezu njenog vraćanja;
-je pitanje moţe li se u Federaciji BiH doći do podataka banaka;
-je Federacija BiH neodgovorno skinula s banaka staru deviznu štednju a da je pri tome nije
preuzela na sebe dok je neko pokupio novac od privatizacije;
-su certifikati u Federaciji BiH izdavani na ime i prezime po osnovu stare devizne štednje.
Podatak je enormno veći od podatka Federalnog ministarstva finansija i trezora i to je
poznato odgovornima u ovom ministarstvu. Federacija BiH je unutar Federalnog
ministarstva finansija i trezora napravila jedinicu za privatizaciju banaka. Cijena banaka ne
bi bila takva kakva je bila da je sadrţavala staru deviznu štednju;
-ĉak nema podataka, Federalno ministarstvo finansija i trezora bilo je nadleţno za staru
deviznu štednju pa se postavlja pitanje zašto su se prodavale banke i izdavali certifikati, a da
se nije upitalo ko je potrošio novac;
-se štediše ne slaţu s kamatom i rokom otplate po obveznicama. Zatim se ţale da su morali
potpisivati izjave o odricanju od tuţbe, a što ne znaĉi da su u pravu;
-"štediše imaju osjećaj- ko se verificirao, verificirao se, a ko nije, taj gubi pravo na naplatu i
neće dobiti novac";
-je kljuĉni problem u svemu pitanje šta se smatra vlasništvom;
-kod upotrebe certifikata, obrasci su bili takvi da se taĉno znalo šta se plaća. Taĉno se zna
koliko je bilo certifikata, a ti podaci postoje u Federalnoj agenciji za privatizaciju;
-je pitanje da li je Vijeće ministara BiH išta uradilo po zakljuĉcima Privremene zajedniĉke
komisije u vezi s Ljubljanskom i Investbankom Beograd i šta se planira uraditi po tom
pitanju. To pitanje Republika Hrvatska riješila, pa je pitanje u ĉemu je specifiĉnost Bosne i
Hercegovine da se to ne moţe riješiti;
-je ĉinjenica da ima paušalnih ocjena udruţenja u vezi s postupkom verifikacije ali da je
drţava stvorila povoljnu klimu za to.
BOSNA I HERCEGOVINA БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
PARLAMENTARNA SKUPŠTINA ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА
BOSNE I HERCEGOVINE БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
PREDSTAVNIČKI / ZASTUPNIČKI DOM ПРЕДСТАВНИЧКИ ДОМ
DOM NARODA ДОМ НАРОДА
Privremena zajednička komisija za Привремена заједничка комисија за
utvrĎivanje stare devizne štednje graĎana BiH утврђивање старе девизне штедње
položene na račune domicilnih banaka i filijala u BiH грађана БиХ положене на рачуне
Privremeno zajedničko povjerenstvo za домицилних банака и филијала у БиХ
utvrĎivanje stare devizne štednje graĎana BiH položene
na račune domicilnih banaka i podružnica u BiH
______________________________________________________________________________________________________________________________
Trg BiH 1, Sarajevo / Трг БиХ 1, Сарајево, Tel/Тел: (+387 33) 21 99 23, 21 99 24, Fax: (+387 33) 23 34 80
Broj/Број: 01,02-50-1-43-9/09
Sarajevo/Сарајево: 15.4.2009.
Predsjedavajućem Predstavničkog doma
Predsjedavajućem Doma naroda
Parlamentarne skupštine
Bosne i Hercegovine
Nakon uvida u Zapisnik 9. sjednice Privremene zajedničke komisije za utvrđivanje stare
devizne štednje građana BiH položene na račune domicilnih banaka i filijala u BiH, održane
10.3.2009., utvrđeno je da se u Izvještaju Privremene zajedničke komisije za utvrđivanje stare
devizne štednje građana BiH položene na račune domicilnih banaka i filijala u BiH, broj: 01,02-50-
1-43-9/09, od 10.3.2009., na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, potkrala tehnička greška, pa se daje
sljedeća
ISPRAVKA
Izvještaja Privremene zajedničke komisije za utvrđivanje stare devizne štednje građana BiH
položene na račune domicilnih banaka i filijala u BiH, broj: 01,02-50-1-43-9/09, od 10.3.2009.
U navedenom izvještaju na strani 14. briše se tačka 4).
U navedenom izvještaju na strani 15. u zaključku broj 2) treba brisati drugi stav koji glasi:
"Pitanje vrijednosnih papira treba regulirati tako da to rješenje bude prihvatljivo za štediše što
podrazumijeva definiran rok dospijeća, garantiranu gotovinsku isplatu kao i mogućnost korištenja
drugih načina isplate prije roka dospijeća u skladu s tržišnim uslovima poslovanja."
U navedenom izvještaju na strani 15. dodaju se zaključci 4) i 5) koji glase:
"4) Parlamentarna skupština BiH zahtijeva od nadležnih institucija da istraže ko je, kada i kako
potrošio staru deviznu štednju.
5) Parlamentarna skupština BiH obavezuje Vijeće ministara BiH da, u skladu sa Zakonom,
preduzme mjere za rješavanje pitanja stare devizne štednje u Ljubljanskoj banci i Investbanci
Beograd, te da je obavijesti o preduzetim bilateralnim aktivnostima na rješavanju ovog pitanja."
Predsjedavajući
Privremene zajedničke komisije za utvrđivanje
stare devizne štednje građana BiH položene na račune
domicilnih banaka i filijala u BiH
Branko Dokić