botanika skripta
TRANSCRIPT
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 1/28
Агроботаника
У потпуно диференцираној старијој биљној ћелији могу се разликовати три основна
дијела: 1.Ћелијски зид (споља опкољава ћелију! ".#ротопласт$%иви дио ћелије& који се
у виду та'ег или дебљег слоја налази испод ћелијског зида! .)акуола која је испу'ена
ћелијским соком. *иви садр%ај ћелије$протопласт$ представља сло%ен и
високоорганизован %иви систем једне ћелије. #ротопласт се састоји од два основна
дијела: цитоплазме и једра.+итоплазма обу,вата -итав %иви садр%ај ћелије изван
једра. сим основне плазме (,ијалоплазме у 'ој се налазе и разне друге уобли-ене
структуре (органеле.
#ротоплазма се састоји од воде и минерални, материја.#ротоплазма у ,емијском
погледу није јединствена већ представља организовану колоидну смје/у многобројни,
прете%но органски, али и неоргански, једи'е'а.на су дјеломи-но у раствореном& а
дјелими-но у -врстом облику и у протоплазми већином трајно мије'ају агрегатно
ста'е.
Неорганске материје:
1.Вода$#ротоплазма садр%и велику коли-ину воде.)ода уз мале изузетке (плута& мртва
кора -ини највећу компоненту активне протоплазме(оби-но 0$234. 5ез 'е
физиоло/ки процеси се не могу уоп/те изводити.6етаболи-ки активније ћелије
садр%е већу коли-ину воде. )ода је неоп,одна да би се одр%ало нормално физи-ко
ста'е и организација протоплазме. )ода је неоп,одна за метаболи-ке процесе јер се
био,емијске реакције могу одвијати у ћелији само у воденој средини. )ода је раствара-
и транспортно средство за растворене материје.)ода се у ћелији налази у два облика:везана и слободна. 7а везану воду отпада свега 8$04.на је највећим дијелом везана са
протеинске молекуле.Угао од 138& степена је узрок за биоло/ки веома ва%ан диполни
карактер молекула воде. 6етилна група нема никакву поларност и она се пона/а
,идрофобно. 6олекули воде су једним дијелом дисоцирани у јоне -ији је број веома
мали.
2.Неорганске материје у ћелији срећу се оби-но у виду соли& а и у једи'е'има са
органским материјама (аминокиселинама& бјелан-евинама& угљеним ,идратима и
липидима. 6инералне соли које се диспергују на а'оне и катјоне имају ва%ну улогу у
одр%ава'у киселинско базне равноте%е и у регулиса'у осмотског притиска у ћелији.9рећу се минералне материје и у нејонизованом облику& у саставу молекула& нпр.
гво%е& магнезијум& затим у врло малим коли-инама: манган& бакар& цинк& молибден&
никл.У биљној организму утврено је да је 10 елемената неоп,одно за %ивот.;осфор&
азот& сумпор& калијум& калцијум и магнезијум се налазе у биљци у великим
коли-инама(макроелементи а остали, осам у врло малим коли-инама
(микроелементи
1
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 2/28
Органске материје:
1.Бјеланчевине или протеини имају разли-ите улоге у ћелији. <ао структурни
протеини -ине основни скелет многи, ћелијски, структура.6ного протеини су ва%не резервне материје у ћелији (резервни протеини. #ротеини улазе у састав ензима
(ензимски протеини и они су идеални биокатализатори. 5јелан-евине се састоје од
аминокиселина које су меусобно сједи'ене пептидним везама. Аминокиселина
представља органску киселину у којој се истовремено налазе и киселинска група
(карбоксилна група =>??@ и базна група (аминогрупа =A@".Bбог тога припадају
амфотерним једи'е'има тј могу се пона/ати и као киселине и као базе.<иселинска
група једне аминокиселине сједи'ује се са базном групом сусједне при -ему се издваја
један молекул воде. вако створено једи'е'е од свега две аминокиселине назива се
дипептид. Ако три аминокиселине изграују ланац онда је то трипептид& ако је ви/е
'и, то је полипептид.#осебно је зна-ајна морфоло/ка класификација бјелан-евина
гдје разликујемо два типа: фибриларне (ланци савијени у спиралу или изду%ени и
глобуларне (полипептидни ланци савијени тако да образују клупко. ве структурне
особине условљавају већу растворљивост глобуларни, бјелан-евина у порее'у са
фибриларним. Cмамо три градације молекула бјелан-евина. сновна ,емијска
структура тј редослијед аминокиселина у цјелом макромолекулу са свим крај'им и
бо-ним групама полипептидног ланца& озна-ава се као примарна структура
бјелан-евине.9екундарна структура је одреена формом ланца тиме да ли су они у
потпуности изду%ени или су спирализовани. #ри савија'у пептидни, ланаца и
спирални, дијелова у глобуларне -естице образује се терцијарна структура. Bа %ивотне
процесе у ћелији посебно су зна-ајни конјуговани протеини или протеиди& гдје се
поред прости, бјелан-евина налазе и друге компоненте. 5јелан-евине везане за
нуклеинске киселине су нуклеопротеиди.
2.Нуклеинске киселине = #ри размно%ава'у неког организма мора се предавати
мно/тво генети-ки, информација од генерације до генерације. Dо претпоставља
могућност те-ног копира'а информацијске састојине. Усклади/те'у и даљем
предава'у генети-ки, информација слу%е дезоксирибонуклеинске киселине (E7<.
6ора постојати могућност да информације буду употребљиве& морају се на неки на-ин
про-итати. Dај задатак обавља друга нуклеинска киселина$рибонуклеинска киселина
(F7<.7уклеинске киселине су велике полимере.Cмају сло%ену ,емијску структуру.
сновна граевна јединица нуклеински, киселина је нуклеотид односно
мононуклеотид који се састоји од три компоненте: /ећера пентозе& азотне базе и
остатка фосфорне киселине.У састав нуклеински, киселина улазе двије пентозе:
рибоза и дезоксирибоза. 9а обзиром на то која од ове двије пентозе улази у састав
нуклеотида разликују се рибонуклеинска и дезоксирибонуклеинска нуклеинска
киселина. ;осфорна киселина у полинуклеотидном ланцу има улогу везујуће карике:
сједи'ује фосфорном везом угљеник пентозе једног нуклеотида са угљеником
пентозе другог нуклеотида. 7уклеотиди се лако боје базним бојама.Азотне базе судвојаке: пиримидинске и пуринске. #иримидинске б азе су цитозин& урацил и тимин.
2
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 3/28
+итозин се налази у обе нуклеинске киселине док је тимин карактеристи-ан за E7<& а
урацил за F7<.. #уринске базе су аденин и гуанин и улазе у састав E7< и F7<.7ема
разлике у погледу пурински, база. 9табилнија E7< је носилац наследни, својстава док
F7< активно у-ествује у метаболизму& остварајући синтезу специфи-ни,
бјелан-евина.6акромолекули E7< имају способност удваја'а или редупликације.<ао резултат тога образују се два макромолекула E7< који имају потпуно иденти-ну
молекуларну структуру. 9труктура F7< је ма'е позната од грае E7<.#остоји ви/е
врсте F7<: вирална& рибозомална& информациона и транспортна. )ирална F7< је
једноспирална слу%и као генетски материјал и заме'ује E7<.Fибозомална F7< -ини
главну масу ћелијске F7<.7ајркупнија је од сви, врста F7<.7алази се у рибозомима
гдје заједно са протеином у-ествује у граи ти, структура. Cнформациона носи
генети-ку информацију примљену од E7<& везује се за рибозоме и слу%и као матрица
за синтезу специфи-ни, протеина. на транскрибује генети-ку информацију са
молекула E7< и предаје је бјелан-евинама које се синтети/у. на је комплементарна
E7< са тим /то се умјесто тимина јавља урацил. Dранспортна има специјалну
функцију да у процесима синтезе протеина преноси аминокиселину на одреено мјесто
информационе F7<.
3.Полисахариди 6акромолекули полиса,арида су изграени само од једне врсте
молекула. <ао основне јединице полиса,арида слу%е /ећери. У протопласту биљни,
ћелија од полиса,арида налази се скроб. 9кроб представља најва%нију резервну
материју биљака. 6олекул скроба се састоји од дуги, полимера два типа: амилозе и
амилопектина.
4.Липиди се карактери/у растворљиво/ћу у органским раствара-има.#рости липиди
су природне масте и воскови. #риродне масти се дијеле на масти и уља. У сло%ене
липиде спада липоид& то су структурне компоненте мембранског система ћелије
5.ерменти !ен"ими# #остоји -итав низ фермената који имају врло ва%ну улогу у
метаболизму ћелије. ;ерментима се називају биоло/ки катализатори који убрзавају
,емијске реацкије у ћелији. ;ерменти добијају назив према супстрату на који дјелују
или према реакцији коју катализују.;ерменти који разла%у бјелан-евине су
протеазе.;ерменти који разла%у фосфорне естре су фосфатазе.9ваки фермент је
способан да дејствује на један одреен тип супстрата.Gормони регули/у процесе
крета'а и развића
Тургор је напрегнуто ста'е %иве ћелије изазвано обостраним притиском ћелијског
зида и протопласта.Dургор даје зељастим стаблима и листовима -врстину& за,ваљујући
-ему они заузимају одреени поло%ај у простору.Dургор омогућује рад ћелија
затвара-ица стоминог апарата листова.
Плазмолиза је одваја'е протопласта од ћелијског зида вје/та-ким путем
Цитоплазма је основи дио протоплазме то је дио протоплазме ван једра у коме су
смје/тене бројне грануле и органеле .9упстанција која се мо%е издвојити
ултрацентрифугира'ем као релативно бистра фракција озна-ена је као основна
3
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 4/28
цитоплазма тј ,ијалоплазма.Bбог присуства разни, фермената основна цитоплазма има
зна-ајну улогу у процесима биосинтезе.
$итопла"матичне мем%ране 9ве ћелијске мембране како спољна плазмати-на тако и
све унутарћелијске мембране представљају специфи-не танке слојеве липопротеидне
природе дебљине свега 0$13нанометара.7ема отворени, мембрана и оне увјек
ограни-авају партикуле затварајући и, са сви, страна& -име и, одвајају од околне
средине.#лазмалема покрива цијелу повр/ину ћелије мо%е имати сло%ену форму али
се нигдје не прекида већ је затворена и обавија цијелу протоплазму.сновне ,емијске
компоненте ћелијски, мембрана су липиди и бјелан-евине а у многим мембрана су
наени и угљени ,идрати.7аро-ито су зна-ајни фосфолипиди. У спољним грани-ним
мембрана -есто се налазе гликозиди. <арактеристи-на особина мембрански, липида
јесте подјела 'и,ови, молекула на два функционално разли-ита дијела:
неполарни(реп и поларни(главица. #оларне главице су са негативним набојима или су
неутралне.5иомембрана трослојна: бјелан-евине$липиди$бјелан-евине то је сендви-структура.
Протеини у мембранама имају разли-ите улоге: каталити-ку& прима'е дра%и&
обезбјеива'е транспорта кроз мембрану одреени, материја формира'ем канала.
сновна функција биомембрана поред компартментације је регулација тока материја.
ва функција се заснива на пермеабилитету мембрана. дликују се селективним
пермеабилитетом /т/ зна-и да неке материје продиру кроз мембране лак/е од други,
а на неке је мембрана непропустљива.Dранспорт јона и ма'и, молекула одвија се :
1.пасивним транспортом& ". лак/аном дифузијом . Активним транспортом.Bна-ајна
функција мембранае је прима'е физи-ким и ,емијски, дра%и сигнала и информација
из спољне средине /то је омогућено постоја'ем специфи-ни, протеина у мембрана
специјализовани, за прима'е ови, сигнала који се зову рецептори и налазе се на
споља/'ој страни мембране.Hгзоцитоза$ извацива'е материја из ћелије! Hндоцитоза$
убацива'е материје у ћелију! ;агоцитоза$убацива'е -врстим материја! #иноцитоза$
убацива'е материја у те-ном ста'у.
Iрани-не мембране су плазмалема и тонопласт.
Плазмалема је периферијска цитоплазмати-на структура која опкољава споља
протопласт& ограни-ена споља ћелијским зидом плазмалема одр%ава контакт измеу
'ега и унутра/'ег дијела протоплазме.Eебљина плазмалеме износи око 13 нанометараи представља најдебљу ћелијску мембрану.сновна функција се заснива на особинама
'ене селективне пропустљивости.9ве материје које улазе у ћелију морају проћи кроз
плазмалему
Тонопласт је цитоплазмати-на мембрана која опкољава вакуоле у биљним ћелијама.
Cзграена је од липида и бјелан-евина али је коли-ина липида знатно већа. Cзоловани
тонопласти задр%авају своју пропустљивост -ак и послије изумира'а цитоплазме и по
томе се знатно разликује од плазмалеме која распола%е пропустљиво/ћу само док је
протоппласт %ив.Cмамо три разли-ита степена пропустљивости у оквиру %иве ћелије:
1. #отпуна пропустљивост ћелијског зида и непродира'е растворени, материја кроз
плазмалезму.".9елективна пропустљивост плазмалеме омогућује продира'е неки,
4
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 5/28
материја у цитоплазму. 9елективна пропустљивост тонопласта која омоћује неким
материјама које су продрле у протоплазму да уу у вакуолу.
Ендоплазматични ретикулум је карактеристи-ан за све биљне и %ивоти'ске ћелије.
Fазликују се три основне форме елемената ендоплазмати-ног ретикулума: цистерне&
везикуле и тубуле.+истерне су изду%ене и спљо/тене кесице& које на попре-ном
пресјеку имају изглед узани, канала.)езикуле имају изглед про/ирени, кесица.Dубуле
су прили-но разли-ите форме& ма'е или ви/е су разгранате.9ва три облика
ендоплазмати-ног ретикулума могу се налазити у истој ћелији истовремено или у
разли-ито вријеме у току %ивота ћелије.#остоје два типа ендоплазмати-ног
ретикулума: грануларни и агрануларни. Iрануларни ретикулум слу%и као локација
синтезе бјелан-евина& остварује транспорт материја& слу%и као центар образова'а
ћелијски, мембрана& слу%и као за-етак већег броја органела.Агрануларни
ендоплазмати-ни ретикулум нема рибозома и састоји се од мре%е уски, разгранати,
тубула.Iрануларни и агрануларни могу прелазити један у други.
Голџи-апарат је систем интрацелуларни, мембрана. IолJи$апарат се састоји од три
основне структурне компоненте: цистерни ограни-ени, мембранама& ситни, везикула и
крупни, везикула.сновну функционалну јединицу представља диктиозом.Eиктиозом
је изграен од већег или ма'ег броја цистерни& наслагани, једна изнад друге и не/то
лу-но савијени,. IолJи апарат ималу улогу у образова'у ћелијског зида и зна-ајан је за
процесе секреције
Лизозоми су ситне грануле ограни-ене липопротеиндом мембраном и испу'ене
густозрнастом стромом у -ији састав улази већи број ,идролаза.6ембране лизозомаимају трослојну грау.Kизозоми садр%е бројне ензиме и 'и,ова активност је
регулисана.Hнзими могу дјеловати само на супстрате који се унесу у лизозоме.ни
немогу дифундовати кроз мембрану а сама мембрана одликује се стабилно/ћу и
отпорна је према ,идролити-ком дејству сопствени, ензима. Ако се лизозоми повреде
тада се ензими ослобаају и могу разло%ити све супстанце у ћелији и све органеле па и
-итаву ћелију.
Цитозоми представљају мале округле творевине са ситнозрним садр%ајем опкољене
елементарном мембраном. )езани су за ендоплазмати-ни ретикулум по -ему се
разликују од лизозома& који су слободно распореени у цитоплазми.Cмамо двијекатегорије цитозома! пероксизоми и глиоксизоми.#ероксизоми су бројно заступљени у
фотосинтетском ткиву. Cмају ва%ну улогу у процесима којима се гликолат преобраћа у
глицерал и угљен диоксид (фотореспирација. +итозоми се налазе изван
фотосинтетски, ткива& налазе се у великој коли-ини у ендосперму и котиледонима за
вријеме клија'а сјемена и та микротијела су озна-ени као глиоксизоми.Cмају
примарну улогу у метаболизму преобраћа'а масни, материја у угљене ,идрате.
<аталаза је основни ензим који садр%е сви цитозоми.
Серозоми су цитоплазмати-не органеле и сли-ни су масним капљицама .9тварају
масти.
5
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 6/28
!ито"ондрије се налазе у цитоплазми сви, еукариоти-ни, ћелија& код сви,
систематски, група биљака& осим бактерија и модрозелени, алги.5рој ови, органела
зависи од метаболити-ке активности и физиоло/ког ста'а ћелије: /то су метаболи-ки
процеси интензивнији& то је број мито,ондрија већи.би-но су у облику краћи,
/тапића& а могу бити и у облику зрнаца или конаца.)ећином је облик карактеристи-анза тип ћелије.)ели-ина је варијабилна.Fаспоред мито,ондрија у ћелији је доста
равномјеран.<ао извори енергије мито,ондрије су локализоване су у оним дјеловима
ћелије гдје је енергија најпотребнија. 6ито,ондрије садр%е бјелан-евине& липиде&
разне витамине.сновна функција мито,ондрија је синтеза аденозинтрифосфата(АD#.
Пластиди су двомембранске органеле. #ластида нема у ћелијама %ивоти'а.#ластиди
су подјељени у три категорије: леукопласте& ,лоропласте и ,ромопласте.9ви типови
пластида су генети-ки повезани меу собом& мада су им функције потпуно разли-ите и
специфи-не. 5рој пластида варира у /ироким границама.блик им је оби-но округло$
елипти-ни тј. у облику диска.Dело пластида се састоји од строме.#ластиди суобавијени у виду двојне мембране која се назива перистрома.#ластиди настају од
пропластида.Леукопласти су пластиди који немају никакви, пигмената.сновна
функција леукопласта јесте: синтеза и нагомилава'е резервни, материја& у првом реду
скроба& а & затим протеина и липида. Fазликује се ви/е врста леукопласта:
амилопласти(образује се скроб& протеинопласти (стварају се протеини и
елајопласти(нагомилавају се липиди. #лоропласти су активни пластиди
карактеристи-ни за фотоаутотрофне биљке.9рећемо и, у надземним органима биљака
дајућу им зелену боју.блика ,лоропласта варира& а вели-ина мо%е бити разли-ита.<од
ви/и, биљака је већи број ,лоропласта& а у културни, биљака вели-ина и број зависте
од сорте.сновни пигмент који ,лоропластима даје зелену боју је ,лорофил.сновна
функција ,лоропласта је фотосинтеза.Dо је сло%ен процес образова'а органски,
материја из прости, неоргански, једи'е'а воде и угљендиоксида уз везива'е сун-еве
свијетлосне енергије.Cмамо двије фазе фотосинтезе свијетлу и таму. 9вијетла фаза се
карактери/е тиме /то се ту вр/и активира'е ,лорофила на ра-ун енергије сун-еви,
зрака. Dамна фаза обу,вата ,емијске реакције које не за,тијевају свијетлост и она се
надовезује на свјетлу и састоји се у редукцији угљен диоксида при -ему се добија
скроб или /ећер.#ромопласти су неактивни пластиди.Iлавни пигмент ,ромопласта су
каротин и ксантофил.Gромопласти могу бити разног облика: лоптасти& вретенасти&
/тапићасти и у облику диска.Cмамо три групе ,ромопласта: глобуларни& фибриларни
или цјевасти и кристални.7ај-е/ће се образују из ,лоропласта.Cма претпоставки да
,ромопласти у-ествују у синтези витамина.
$и%озоми су веома ситне органеле& лоптастог облика и садр%е већу коли-ину
рибонуклеинске киселине. 6огу се налазити као слободне грануле у цитоплазми али су
већином при-вр/ћени за мембране ендоплазмати-ног ретикулума (грануларни.
Cзграени су од двије неједнаке субјединице.#о ,емијском саставу су
рибонуклеопротеидне грануле састављени скоро искљу-иво из рибозомалне F7< и
протеина у прибли%но једнаком односу. #о саставу протеини рибозома су блиски
,истонима и садр%е ви/е базни, аминокиселина него кисели,. #ротеини и F7< су
6
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 7/28
сједи'ени меу собом водониковим везама.Fибозоми су центри синтезе протеина.ву
функцију обављају како поједина-ни рибозоми тако и 'и,ови скупови.9купови
рибозома озна-ени су као полирибозоми. 9интеза протеина из аминокиселина се вр/и
на рибозомима у цитоплазми. вај процес регули/у E7< и F7<. <ако ће се слободне
аминокиселине повезати у полипептидни ланац зависи од E7< која се налази у једру.#о/то E7< не напу/та једро мора друга материја да слу%и као преносилац
генети-ке информације и тај задатак преузима информациона F7<. 5ива синтетизована
на E7< из једра нуклеотида и тако синтетизована се преноси из једра кроз поре на
'еговој мембрани улази у цитоплазму и доспијева на рибозоме. Eовое'е
аминокиселина на рибозоме вр/и други тип F7< која је озна-ена ка транспортна. Bа
сваку аминокиселину постоји најма'е једна транспортна F7<. #рије него /то
аминокиселина бива транспортована она мора бити активирана. Активација се вр/и
помоћу специфи-ни, ензима активације за које је потребна енергија. ва енергија се
добија од АD#
Цитоскелет обу,вата " основна типа немембрански, органела: микротубуле и
микрофиламенте које својом структуром и функцијом дају цитоплазми одреена
физи-ка својства као /то су ме,ани-ка потпора и струја'е. ба типа су изду%еног
облика. )а%на функција ови, органела је усмјерава'е транспорта разли-ити,
структура и материја у ћелији /то се остварује на разли-ите на-ине: пасивно$преко
струја'а цитоплазме и активно$промјеном броја мономера -име се мје'а правац
органеле као и везива'ем супстанци за одреена мјеста на повр/ини органеле и
'и,овим клиза'ем ду% 'е.
&едро& заједно са цитоплазмом& представља основни саставнио дио ћелије.#рипада му
водећа улога у -ува'у и прено/е'у насљедног материјала. У ситастим ћелијама
флоема нема једра.Cмамо три разли-ита ста'а једра: интерфазно једро& митозно једро
и радно(метаболи-ко једро. 'нтеразно једро је оно које се налази у фази измеу
двије диобе.!итозно једро је у процесу диобе.Fадно једро је једро које се ви/е не
дијели.О%лик једра је разли-ит и зависи од форме и функције ћелије.У меристемским
и парен,имским ћелијама једро је лоптасто и елипсоидно.У прозен,имским ћелијама
једро је изду%ено.блик се мо%е мје'ати у зависности од физиоло/ког ста'а
ћелије.(еличина једра је разли-ита& али је узета пропорционална волумену
протоплазме.У ћелијама истог типа постоји нуклеоплазмати-ни однос.Lедра са већимбројем ,ромозома су крупнија& вели-ина такоер зависи и од коли-ине E7<. Поло)ај
једра је карактеристи-ан за сваки одреени тип ћелије.У меристемским ћелијама& једро
се готово редовно налази у центру ћелије. У току расте'а ћелије једро се оби-но
налази на мјесту највеће активности.У старијим ћелијама једро је помјерено уз
ћелијски зид.7ај-е/ће у ћелији срећемо по једно једро(мононуклеарне ћелије.
Fелативно -есто се срећу и двоједарне(бинуклеарне ћелије.Ћелије са великим бројем
једара(полинуклеарне ћелије.#емијски саста* једра је веома сло%ен.Lедро садр%и
бјелан-евине& и нуклеинске киселине у већим коли-инама& док су коли-ине липида&
фермената и минерални, соли ма'е.У једру се налазе обе нуклеинске киселине E7< и
F7<. сновна ,емијска компонента једра је E7<& улази у састав ,ромозом и носилац је
7
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 8/28
генети-ке информације.F7< једра се налазе у једарцету& а констатована је и у
,ромозомима+
Гра,а једра: једрова опна или кариотека& нуклеуплазма или кариоплазма& ,роматин
или кариотин& једарце или нуклеолус.1.Lедрова опна је врло танка.9астоји се из двије
мембране.9пољна мембрана грани-и са цитоплазмом& контактира са мембранама
ендоплазмати-ног ретикулума и покривена је рибозомима.Унутра/'а је у контакту са
нуклеоплазмом и нема рибозоме.Lедрова опна је сродна мембранама ендоплазмати-ног
ретикулума.Bа једрову опну карактеристи-но је да има поре.".7уклеоплазма$једров
сок$то је специфи-на беструктурна маса& разли-ите конзистенције. #овезује једрове
структуре.9астоји се из прости, бјелан-евина& нуклеопротеида.вдје се налази највећи
дио ензима једра..Gроматин је основна структурно функционална компонента једра.
снову -ине танки фибрили увијени у спиралу.Gроматин представља посебно ста'е
,ромозома који се појављују при диоби једра. Gромозоми су носиоци насљедни,
особина и ути-у на регулиса'е метаболи-ки, и морфогенетски, процеса.Gромозомисе налазе стално у једру и одликују се способно/ћу за ауторепродукцију.Gромозоми се
најљеп/е виде у процесу диобе једра.+ентар за крета'е ,ромозома се зове
центромера. Fазликујемо три облика ,ромозома: акроцентри-ни& субметацентри-ни и
метацентри-ни.Gромозоми се састоје од двије ,роматиде и у одрееној фази диобе
једра свака ,роматида се састоји из двије половине тј ,ромонеме.#олне ћелије садр%е
прост ,аплоидан број ,ромозома.Удвојени број ,ромозома карактеристи-ан за
сомати-не ћелије је диплоидан.8.Lедарце представља најгу/ћи дио једра и нај-е/ће је
лоптастог облика.дликује се великим садр%ајем протеина и F7<.7ема мембрану и не
садр%и E7<.Lедарце активно у-ествује у синтези бјелан-евина и представља мјесто
синтезе F7< у ћелији.Lедарце и/-езава у профази и поново се појављује у телофази.
митоза је директна диоба која се де/ава на једру које се налази у интерфазном
ста'у.#ри том се ,ромозоми налазе у деспирализованом ста'у& једрова опна се не
раскида а и једарце се не мје'а.Lедро се подијели на два дијела прибли%но једнака. У
већини слу-ајева амитоза није праћена диобом цитоплазме и као резултат тога образује
се двоједарна ћелија.Амитоза се врло ријетко појављује.9реће се у ћелијама и ткивима
привременог карактера: нуцелусу& ендосперму и перисперму.6о%е се срести и у
ћелијама разли-ити, ткива: парен,им кртоле& љуспасти листови.
У интерфази се вр/и синтеза протеина& АD# и нуклеински, киселина& репликација
E7< и удваја'е ,ромозома.6огу се разликовати три периода: Пресинтетички$синтеза
F7< и протеина& такое липида и угљени, ,идрата и то доводи до расте'а
ћелије.Синтетички-синтеза E7< и удваја'е ,ромозома који су тада у ста'у
максималне деспирализације.$ Постсинтетички период-синтеза F7< и протеина
наро-ито они, који улазе у састав деобног вретена.9интети/е се АD# који обезбјеује
енергију за извое'е митозе.
!итоза је најраспростра'енији на-ин диобе једра сомати-ни, ћелија.#роцес митозе се
мо%е подјелити на : профазу& метафазу& анафазу и телофазу.Проаза по-и'е увећа'ем
8
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 9/28
обима једра.У овој фази изводи се корјенито престројава'е цјеле структуре
ћелије.Gромозоми иду из центра ка периферији једра& и/-езава једарце и једрова опна
и формира се митоти-ки апарат.У профази се вр/и збија'е и скраћива'е
,ромозома.<ада једарце из-езне то је знак завр/етка профазе.!етааза се
карактери/е кона-ним распореива'ем ,ромозома у екватору деобног вретена у видуекваторијалне пло-е.У овој фази сваки ,ромозом се јасно исти-е и запа%а да је
образован од две максимално скраћене ,роматиде&а меу сестринским ,роматидама се
види узду%на пукотина.У метафази се изводи броја'е и испитива'е морфоло/ке
структуре ,ромозома зато /то се најљеп/е виде.нааза по-и'е дјеље'ем
центромера и завр/ава се разила%е'ем сестрински, ,роматида на два супротна пола
ћелије.Eиоба центромера се вр/и истовремено у свим ,ромозомима.7а крају анафазе
диобно вретено се збија и добија буретасту форму$фрагмопласт.Телоаза по-и'е
послије премје/та'а обе групе ,ромозома од екватора на полове диобног вретена.У
току телофазе ,ромонеме се постепено деспирализују& ,ромозоми се изду%ују и враћају
у ста'е које је типи-но за интерфазу.;ормира се једно или неколико једарца& једрова
опна& подјела цитоплазме помоћу фрагмопласта..)искозитет цитоплазме се повећава у
профази& сни%ава у метафази и поново расте у анафази и телофази.
!ејоза или редук.иона дио%а је на-ин диобе ћелије карактеристи-ан за образова'е
гамета полни, ћелија.У мејози се вр/и рекомбинација генети-ког материјала и
размјена дјелова измеу ,омологи, ,ромозома(MNOPPQRS OTUN.д момента спаја'а
гамета до образова'а нови, запа%а се смје'ива'е фаза које се разликују по броју
,ромозома: GА#K;АBА је састављена од ћелија са ,аплоидним бројем ,ромозома и
EC#K;АBА од ћелија са диплоидним бројем ,ромозома.У зависности од односа фаза
у %ивотном циклусу развића организма могу се разликовати три типа мејозе: Bиготни&
гаметни и прелазни. Bиготни тип се одликује тиме /то се редукциона диоба вр/и
непосредно послије оплое'а тј у зиготу.Bаступљен је код неки, алги и други,
организама у -ијем %ивотном циклусу преовлаује ,аплоидна фаза.
Iаметни тип се карактери/е преовлаива'ем диплоидне фазе.Fедукциона диоба се
вр/и при развићу полни, органа.9реће се код ни%и, биљака& зелени, алги које се
размно%авају полним путем. #релазни тип се одликује /то се послије мејозе јо/
неколико пута дијеле оби-ном митоти-ком диобом у редуцираној ,аплофази.<од
ви/и, биљака. У току мејозе се одигравају двије узастопне диобе& од који, је једна
редукциона и доводи до сма'е'а броја ,ромозома на половину а друга еквациона се
изводи по типу оби-не митозе.ве диобе се озна-авају као прва и друга.У мејоти-кој
диоби обезбјеују се промјене диплоидног једра у ,аплоидно& сједи'ава'е ,омологи,
,ромозома меу собом.Gомологи ,ромозоми су парни ,ромозоми& један поти-е од јајне
ћелије а други 'ему одговарајући од спермије. #рва диоба =#рофаза 1 је подјељена на
пет стадијума: Лептотен ,ромозоми у виду танки, нити одвојени, један од
другог.7еправилно распореени. Зиготен-коњугација парно распореива'е ,омологи,
,ромозома. Пахитен-процес скраћива'а и дебља'а ,ромозома због спирализације
'и,ови, ,ромонема.Eолази до кросинг овера тј преплита'а два ,омолога ,ромозома
бивалента. Диплотен дебља'е ,роматида услијед спирализације ,ромонема.Gомологи,ромозоми по-и'у да се одвајају један од другог& а остају сједи'ени јо/ само у
9
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 10/28
та-кама преплита'а при кросинг оверу које се називају ,ијазме. Дијакинеза скраћива'е
,ромозома и распореива'е по периферији једра.Lедарце и/-езава и долази до
раствара'а једрове опне. 6етафаза 1 по-и'е од момента раствара'а једрове
опне.;ормира се митоти-ки апарат -ији је основни дио деобно вретено.5ивалентни
,ромозоми се распореују у екваторијалној равни диобног вретена.Анафаза 1бивалентни се раздвајају и ,ромозоми одлазе на половоде деобног вретена.Dелофаза 1$
,ромозоми могу да се задр%е у збијеном ста'у и при том показују све своје
карактеристи-не морфоло/кеодлике.Cнтефаза појава једрове опне и диференцијација
,ромозома.6етафаза " формира'е митоти-ког апаратаАнафаза " разилазе се половине
,ромозома.Dелофаза " образова'е тетрада
Нај*а)није резер*не материје су скроб& масне материје и бјелан-евине. Скро% је
типи-на и најраспростра'енија резервна материја биљака.9кроб се образује у
,лоропластима& као продукт фотосинтезе.Dо је ауто,тони или асимилациони
скроб.<ада се материја креће од мјеста гдје је има ви/е& ка мјесту гдје је има ма'е или је нема тај скроб се назива транзиторни скроб.Fезервни скроб у органима за
магацинира'е.9кробна зрна показују слојевитост у својој граи&која мо%е бити
концентри-на или ексцентри-на.#о граи скробна зрна могу бити: проста&
полусло%ена и сло%ена.!асне материје/липиди0 се -есто јављају и као резервне
материје.#о/то су оне у биљкама оби-но те-не(уља& виде се као посебне капљице.Ако
су -врсте масти имају облик сферни,& гроздасти, или друга-ији, тјела и налазе се у
цитоплазми.6асти се нај-е/ће јављају у ћелијама органа за магацинира'е.9лу%е као
материјал за диса'е. 1јеланче*ине се јављају и као резервне материје. не ће
у-ествовати у синтези сло%ени, бјелан-евина или представљају енергетске
изворе.Fезервне бјелан-евине су знатно простије од они, које улазе у састав
протопласта.Fезервне бјелан-евине се јављају у облику алеуронски, зрна.
Vврст ћелијски зид омогућује биљној ћелији да ствара велике *акуоле.
(акуоле су испу'ене раствором разни, продуката %ивотне активности протопласта&
који се озна-ава као 2елијски сок.6ембрана која одваја вакуолу од цитоплазме назива
се тонопласт.д материја које се налазе у ћелијском соку разли-ити, ћелија имамо:
3е2ери у *иду моноса"арида и диса"арида.д моноса,арида заступљени су глукоза
и фруктоза& а од диса,арида то су са,ароза и малтоза.Осмотски акти*не материје се
накупљају у централној вакуоли и доприносе ствара'у осмотског притиска ћелијског
сока /то условљава улазак воде у ћелију и одр%анје тургора /то је зна-ајно у условима
водног дефицита.Пектинске материје су високомолекуларна једи'е'а која су по свом
,емијском саставу& блиска угљеним ,идратима.Органске киселине поти-у киселост
ћелијског сока.Танинске материје су сло%ене материје карактеристи-ног опорог
укуса.лкалоиди су сло%ена једи'е'а која садр%е азот& угљеник& водоник& а нека и
кисеоник.Cмају бази-на својства+4ристали кал.ијум-оксалата се могу појавити у
разноврсним облицима.6огу бити игли-астог облика и називају се рафиди& који су
удру%ени у снопиће.<ристалне друзе ви/е кристала који су срасли при основи.
<ристали калцијум$оксалата представљају крај'е продукте метаболизма.У ћелијамаидиобластима.
10
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 11/28
5иљна ћелија има -врст 2елијски зид који излу-ује цитоплазма.7ајва%нија материја
ћелијског зида код већине биљака је целулоза& док је код гљива ,итин. #осле оплое'а
јајна ћелија излу-ује грубљи примордијални зид& који је заједи-ки двема сусједним
ћелијама.7а овај слој ћелија лу-и сваки са своје своје стране нови дио зида који се зове
примарни зид и састоји се од пектина и ,емицелулозе.Ћелијски зид поред ова два слојаима и секундарни зид који је изграен од целулозе.Ћелијски зид:сред'а ламела или
примордијални зид& примарни и секундарни.Fасте'е ћелијског зида се одвија у два
правца: у повр/ину и у дебљину.Ћелијски зид /тити протопласт и даје му потребну
-врстину и облик.9екундарни зид је или ви/еслојан или трослојан.7езадебљала
мјеста на ћелијском зиду називамо јамице.Lамице једне ћелије стоје наспрам јамица
сусједне ћелије$Cзмеу 'и, се налази увјек сред'а ламела и примарни зид. Eио
сред'е ламеле и примарног зида који се налази у јамицама измеу сусједни, ћелија
озна-ава се као опна за затвара'е. Перора.ије су крупни отвори на ћелијском зиду
код који, нема преградне опне за затвара'е.;ормирају се дјелова'ем фермената који
растварају примарни зид и сред'у ламелу.Kак/е спровое'е материја кроз биљку.У
самој опни за затвара'е налазе се примарна поља јамица& односно на тим мјестима она
је ситасто избу/ена и кроз те отворе пролазе плазмати-не нити& које се зову
плазмодезме+#римордијални зидови и примарни зидови састоје се од
протопектина.#ектинске материје представљају везивне материје које меусобно
повезују ћелије у ткивима.Lако бубре и могу прећи у слуз. 7ајва%није секундарне
промјене ћелијског зида су: Одр*е5а*а5е/лигниика.ија0- то је појава про%има'а
ћелијског зида материјом која се зове лигнин.#рисуство лигнина констатује се
алко,олним раствором флороглуцина и соне киселине.<омбинова'ем целулозе и
лигнина остварујемо отпорност према истеза'у и отпорност према притиску.#о-и'е усред'ој ламели. Оплута*а5е /су%ериика.ија0 је ,емијска промјена везана за појаву
материје суберина. вај процес по-и'е тек по/то су ћелије достигле своје
дефинитивне размјере. 9астоји се у излу-ива'у суберина који се у виду фини, ламела
тало%и са унутра/'е стране примарног зида.9уберински слој настаје као секундарни
зид и то је липофилна материја. Bна-ај отплутава'а$/тити биљке од испарава'а путем
транспирације. 4утиниза.ија је ,емијска промјена изазвана појавом
кутина.<утинизацији подле%у спољни дијелови зидова епидермски, ћелија.<утин
настаје од прокутина.Cзнад кутикуларног слоја појављује се слој од -истог кутина који
се зове кутикула& која се образује из полу%итки, продуката.<утикуларни слој и
кутикула имају за/титно дејство.!инерализа.ија је ,емијска промјена изазвана
инкрустира'ем минерални, материја у ћелијском зиду. 6инералне материје се могу
јавити као аморфне или у кристалном облику&
Ослуза*а5е/гелиика.ија0 је таква промјена при којој се поједини дијели ћелијског
зида преобраћају у слуз.#атоло/ка појава сли-на ослузава'у је гумозис који настаје
под утицајем микоорганизама када се не само ћелијски зидови већ и -итаве ћелије
претварају у гумасту слуз.
11
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 12/28
Dворна и трајна ткива.Fазлика измеу творни, и трајни, је у томе /то се творна дијеле
а трајна не дијеле. Dворна немају интерцелуларе а трајна имају.
Т*орна тки*а или меристеми могу %ити:
1.апикални(тјемени меристеми$изданка и корјена
".интеркаларни( уметнути меристеми&
.латерални меристеми$камбијум и фелоген
8.траумати-ни меристеми.
Трајна тки*а подјела:
6+Систем парен"имски" тки*а:
а парен,им за фотосинтезу(,лорен,им&
б парен,им за магацинира'е&
ц проводни парен,им&
д апсорпциони парен,им ие аерен,им!
7+Систем ко)ни" тки*а:
а епидермис$примарно ко%но ткиво&
б перидермис$секундарно ко%но ткиво&
ц мртва кора$секундарно ко%но ткиво!
8+Систем ме"анички" тки*а:
а колен,им$угласти& пло-асти и растресити
б склерен,им!
9+Систем про*одни" тки*а
а ксилем и
б флоем!
+Систем тки*а за луче5е:
а секреторна ткива и
б %лездана ткива.
Т*орна тки*а/меристеми0+
Dворна ткива су груписана само на одрееним мјестима кормуса.7алазе се на вр,овима
стабла и корјена.ви биљни дијелови повећавају своју ду%ину благодарећи диобама
ћелија творног ткива.6огу се наћи код ви/егоди/'и, дрвенасти, биљака у
унутра/'ости стабла и корјена гдје граде цилиндре.Eиобом ови, ћелија органи расту у
дебљину.#ојава да се из једнородног материјала формирају двије ћелије разног типа и
разли-ити, функција назива се диерен.ија.ија.<ада се стварају творна ткива из
ћелија трајни, ткива и на тај на-ин постају секундарни меристеми тај процес се зове
дедиерен.ира5е.Iлавна функција меристемски, ткива је диоба 'и,ови,
ћелија.Dворна ткива која воде поријекло од ембрионални, ћелија биљног за-етка су
примарна& а ако постају дедиференцира'ем трајни, ткива онда су то секундарни
меристеми. #о свом поло%ају на биљци меристеми могу бити апикални (дају стабло&листове& цвијетове& латерални ( налазе се у стаблима и корјеновима неки, биљака и
12
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 13/28
повећавају дебљину ови, органа& интеркаларни ( уметнути измеу зона трајни, ткива
и трауматични ( јављају се на мјесту гдје је биљка о/тећена.
пикални/тјемени0 меристеми- &пикални меристеми и"данка 7а вр,у стабла& а
такое и на мјесту гдје ће се развити нова стабла са листовима& налазе се у пупољцима
апикални меристеми изданка.Iраде конусну творевину од меристема која се назива
вегетациона купа.сновна маса апикалног меристема зове се корпус.Ћелије спољни,
слојева иницијала дјеле се само антиклиним диобама и образују тунику.Dуника мо%е
бити састављена од једног или ви/е слојева ћелија.Lеднослојна туника је у многи,
монокотила.Eикотила има двослојну тунику.Cспод тунике и корпуса налазе се
производи 'и,ови, диоба који ће се оби-но јо/ неко вријеме дијелити$основни
меристем. У основном меристему(не увјек мо%е се разликовати повр/ински дио$
протодерм& који ће дати примармо покори-но ткиво& затим прокамбијум који ће дати
спроводна ткива& као и централни дио од кога ће се диференцирати основнаткива.Dуника и корпус дају групе ћелија у облику квр%ица$лисне примордије.Апикални
меристеми изданка су по свом поријеклу& по правилу примарни меристеми.6еутим
могу представљати и секундарне меристеме када настају дедиференцира'ем трајни,
ткива.
&пикални меристем корјена.)егетациона купа корјена за/тићена је омота-ем који се
зове корјенова капа или калиптра.7а вегетационој корјена никада нема за-етка листова.
9реди/'и дио вегетационе купе заузима плером& 'ега опкољава периблем& а
споља/'и слој је дерматоген.Ћелије плерома ће дати ткива централногцилиндра.#ериблем даће ткива коре корјена& а дерматоген даће ткива на периферији
корјена$ризодерм.Dкиво корјенове капе мо%е настати активно/ћу дерматогена& /то је
слу-ај у дикотиледонски, биљака.<орјенова капа образује се на ра-ун посебног
меристемског ткива који се зове калиптроген& /то је слу-ај у монокотила (трава.
Латерални меристеми налазимо код голосјеменица и великог броја дикотиледони,
биљака$ прокамбијум се задр%ава у стаблу у облику једног непрекидног или
испрекиданог цилиндра. 'ам%ијум настаје када је цилиндар испрекидан и употпу'ује
се дјеловима секундарног меристема. Dо је најзна-ајније бо-но постављено творно
ткиво.7а тај на-ин стабло& а сли-но и корјен расте у дебљину.<амбијалне ћелије нисусве исте већ су оби-но два разли-ита типа.Lедне су вретенасте и знатно ду%е& док су
друге изодијаметри-не и од 'и, постају разли-ити елементи проводни, ткива.
елоген !плутин кам%ијум# настаје код они, биљака које имају и ви/егоди/'и
камбијум.;елоген је секундарног порјекла и настаје дедиференцира'ем ткива која се
налазе близу повр/ине биљни, дијелова. #роизводи 'егови, ћелија који се одвајају ка
повр/ини су плута& а он улази у покори-но ткиво$перидермис.
13
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 14/28
'нтеркаларни/уметнути0меристем- у трава& налазе се у стаблу посебне зоне
меристема& уметнуте измеу трајни, ткива.вај меристем води поријекло од апикалног&
и то тако /то се све ћелије основни, меристема не диференцирају& већ заостају зоне
недиференцирани, ћелија& које имају и даље способност диобе.Fадом интеркаларног
меристема интернодије се изду%ују и биљка расте у висину& а апикални меристемвегетационе купе рано по-и'е да образује елементе цвијетног региона.ва подјела
рада измеу апикалног и интеркаларног меристема је наро-ито зна-ајна за
једногоди/'е биљке.Cнтеркаларно ткиво се налази и при основи листова који
расту.во ткиво се врло брзо диференцира и развија се лисна др/ка.
Трауматични меристеми-при ме,ани-ким повредама било ког дијела биљке& ћелије
које се налазе уз рану образују масу парен,имског ткива$калус(бијела или %ута
маса.<алус се најбр%е формира од камбијума или фелогена.Ћелије око ране
повећавају своје димензије тј. долази до 'и,ове ,ипертрофије.ве крупне ћелијепо-и'у енерги-но да се дијеле& дајући масу неправилни, недиференцирани, ћелија& то
је појава ,иперплазије.Ћелије калуса су слабо диференциране. 9твара'е калуса води ка
зара/ћива'у рана и сприје-ава су/е'а унутра/'и, ткива и продира'е патогени,
организама.н се формира и приликом калемље'а.д калуса диференцира'ем ће се
створити ко%на& спроводна и друга ткива. Dраумати-ни меристеми могу давати
апикалне меристеме& односно нове изданке и корјенове. (у извесним условима.
Секундарни меристеми- настају накнадно& као нове творевине& од трајни, ћелија& које
су наново стекле способност за диобу.Hлементи секундарни, творни, ткива имајупрозем,имски облик а садр%е и велике вакуоле.У секундарне меристеме спадају
фелоген и интерфасцикуларни камбијум.
Трајна тки*а = код 'и, нема ћелијски, диоба.#о поријеклу разликујемо примарна и
секундарна ткива. #римарна трајна ткива настају непосредно из прамеристема& док
секундарна трајна ткива постају радом секундарни, меристема.
Систем парен"имски" тки*а-7осиоци ва%ни, физиоло/ки, функција.У 'има се
вр/и фотосинтеза& резервиса'е материја& преко 'и, се примају материје.#арен,имске
ћелије изодијаметри-ног облика. Cмају танке еласти-не ћелијске зидове.#арен,имска
ткива су најма'е диференцирана ткива.9екундарни меристеми постају углавном
дедиференцира'ем ћелија парен,имски, ткива. Паренхим "а
(отосинте"у!хлоренхим#)сновна функција ћелија овог ткива је фотосинтеза.Ћелије
са танким зидовима& увјек садр%е ,лорофилна зрна& и имају велике вакуоле.7алазе се у
листу.5огата интерцелуларима(повећава се унутра/'а повр/ина. Gлорен,им се налази
на оним мјестима гдје је свјетлост најдоступнија& бли%е повр/ини& одма, испод
ко%ни, ткива. У већине биљака ,лорен,им се јавља у облику палисадног и сунерастог
ткива.#алисадно ткиво је од цилиндри-ни, ћелија које су усправно постављене на
повр/ини органа.9унерасто ткиво је од ма'е$ви/е лоптасти, ћелија& са крупниминтерцелуларима и са ма'е ,лорофилни, зрна него у палисадним ћелијама.#алисадно
14
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 15/28
и сунерасто ткиво се налазе заједно у листу&заједни-ки се озна-авају као мезофил.Bа
палисадно ткиво је везана синтеза органски, материја уз апсорпцију свијетлости& а
сунерасто ткиво такое вр/и фотосинтезу& има зна-ајније функције за довое'е угљен
диоксида и воде као и одвое'е већ створени, продуката фотосинтезе.
Паренхим "а мага*инира+е)функција овог ткива је сакупља'е и -ува'е воде иоргански, материја.6агацинира'е воде се оби-но вр/и у %ивим ћелијама. рганске
материје се магацинирају у разним дјеловима ћелије.Ћелије за магацинира'е су
крупне& оби-но лоптасте& нај-е/ће са танким зидовима и релативно ситним
интерцелуларима.Fезервне материје могу бити у те-ном ста'у(плодови.У -врстом
облику су скробна и алеуеронска зрна у кртоли кромпира.Dкива за магацинира'е у
со-ним плодовима оби-но садр%е већи број разли-ити, материја : /ећери& органске
киселине& скроб и масти.
Проводни паренхим)слу%и провое'у материја.Ћелије изду%ене у правцу
провое'а.н прати проводне елементе.
&псорп*иони паренхим)ова ткива вр/е упија'е воде и минерални, материја& односно
раствора органски, материја.Ћелије са танким зидовима& богате цитоплазмом и са
крупним једрима.Vесто изду%ене$повећана повр/ина за апсорпцију. ,и"одермис
!епи%лем# слу%и за апсорпцију воде и растворени, соли из земљи/та.7алази се на
повр/ини одреени, зона корјена.9астоји се од једног слоја ћелија.Fизодермис
максимално повећава могућност уласка воде и соли из споља/'е средине у
биљку.)рло -есто су ћелије ризодермиса проду%ене у корјенове длаке -име се јако
повећава апсорпцијона повр/ина корјена.<орјенове длаке при-вр/ћују
корјенове. &еренхим)то је парен,имско ткиво за магацинира'е вазду,а.7осилац
функције овог ткива су врло крупни интерцелулари& испу'ени вазду,ом.
Систем ко)ни" тки*а-биљно тјело је изло%ено разним утицајима.Bа за/титу биљног
тјела слу%е ко%на ткива.<о%на ткива мо%емо подјелити на: епидермис& перидермис и
мртву кору. -пидермис$је примарно ко%но ткиво које настаје из периферијског слоја
прамеристема(продотерма& дерматогена& тунике.Bа/титни омота- који обавија биљно
тијело споља и посредује при размјени материја са спољном средином.7ај-е/ће је
изграен од једног слоја ћелија& које су -врсто спојене& без интерцелулара.Ћелије
епидермиса су %иве.д пластида нај-е/ће се налазе леуопласти& нема ,лоропласта.У
неки, биљака које %иве у сјенци има ,лоропласта.7ај-е/ће се разлику три слоја:унутра/'и слој од целулозе.9поља/'и слој од -истог кутина назива се кутикула и она
је слабо пропустљива за воду и гасове.9реди/'и слој целулоза W кутин.Dкиво које се
налази испод епидермски, ћелија мо%е бити: или дио основног ткива или мо%е настати
из ћелија протодерма периклиним диобама.У овом другом слу-ају озна-ава се као
ви/еслојни епидермис.7а повр/ини биљака налазе се изра/таји епидермски, ћелија$
длаке (три,оме.Eлаке пома%у функцију епидермиса& доприносе за/тити од
загријава'а и испарава'а.6ртве длаке су испу'ене вазду,ом који одбија свјетлост и
тиме се сма'ује загријава'е.Eлаке на сјемену неки, биљака потпома%у расејава'е.
Dоком еволуције биљака појавиле су се стоме преко који, се вр/и промет гасова уоним биљним дијеловима који су покривени епидермисом. 9тома није прост отвор& већ
15
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 16/28
има сло%ену грау и зато се назива стомин апарат& који има двије основне функције: да
олак/а измјену гасова и регулиса'е одава'а водене паре.#рема граи стомини, ћелија
разликујемо:XNYZQRUYU$[Q\ Q ]ZYN^__QP$[Q\.У амарилис типа стомине ћелије имају
бубре%аст облик или облик сјемена пасуља.7алазе се увјек по двије заједно& окренуте
једна другој издубљеним странама и на тај на-ин граде стомин отвор.У стоминимћелијама се увјек налазе ,лоропласти (разлика од епидермски, ћелија.Eве епидермске
ћелије са стране називају се помоћне ћелије.Cспод стоминог отвора налази се већа
/упљина$стомина дупља.Ћелије које опкољавају стомину дупљу називају се сусједне
ћелије.9ве заједно стомине ћелије& помоћне ћелије и сусједне ћелије -ине стомин
апарат.Bидови нису равномјерно задебљали.твара'е и затвара'е стома директно
зависи од унутра/'ег притиска$тургора.Dургор се јавља услијед нагомилава'а воде у
ћелијама.<ада је тургор већи стома се отвара. раминеа тиоп стома стомине ћелије
имају форму цијеви& које су на крајевима затворене.Bидови су танки на крајевима& док
су среди/'и задебљали.<ада се тургор повећа стома се отвара.
Перидермис$ је секундарно ткиво& јер постаје радом секундарног меристема.Iлавни
дио перидермиса је плута.Dкиво плуте настаје радом латералног меристема
секундарног порјекла& озна-еног као фелоген или плутин камбијум.Ћелије одвојене од
фелогена према унутра/'ости граде посебно ткиво$фелодерм.Ћелије фелодерма
садр%е ,лорофилна зрна.#лутине ћелије су спојене меу собом без
интерцелулара.Ћелије плуте су мртве и испу'ене вазду,ом.Bидови плутини, ћелија
садр%е суберин који је непропустљив за воду и гасове.#лута /тити органе биљака од
су/е'а и ме,ани-ки, повриједа.7аро-ити отвори кроз које се вр/и измјена гасова
измеу унутра/'и, ткива и споља/'е средине називају се лентицеле&које постају
радом посебног дјела фелогена& који се назива фелоген лентицелеУвјек има
интерцелуларе.
. ртва кора$ У већине дрвећа фелоген се послије извесног времена потпуно
диференцира у плуту и нестаје.У том слу-ају дедиференцира'ем ћелија ствара се нови
фелоген.7овонастали фелоген ће прећи у плуту.9ва ткива која се налазе изнад плуте
изумиру због тога /то је плута прекинула 'и,ову везу са ткивима која доводе
,ранљиве материје.7а тај на-ин се ствара омота- око органа изграен од плуте и од
низа други, ћелија& које је плута одвојила од унутра/'ости и које због тога изумиру.7а
тај на-ин постаје мртва кора& која је далеко боља за/тита од су/е'а загријава'а идр.спољни, утицаја.6ртва кора се не ствара у сви, биљака у исто вријеме& односно у
исто доба старости.Fазликујемо љуспасту и прстенасту мртву кору. `успаста се -е/ће
образује.;елоиди су ћелије које одбацују мртву кору и постају радом фелогена.
Систем ме"анички" тки*а- Vврстоћа је један од основни, принципа у изград'и
биљног тијела.Унутра/'и напон у ћелијама$тургор.#остоје двије врсте ме,ани-ки,
ткива: колен,им и склерен,им. 'оленхим) се оби-но јавља у младим органима који јо/
расту и карактери/е се задебља'има зидова.Fазликују се три основна типа колен,има:
16
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 17/28
угласти! плочасти и растресити" <олен,им је /ироко распростра'ен у дикотила и то
је најма'е диференцирано ме,ани-ко ткиво које се јавља близу повр/ине
органа.#онекад садр%и ,лоропласте и мо%е вр/ити фотосинтезу./клеренхим) је ткиво
састављено из ћелија -ији су зидови јако и равномјерно задебљали.7алазе се у
старијим дијеловима биљке који су завр/или са расте'ем.9клерен,им се дијелина:склеренхимске ћелије(склереиде# и склеренхимска влакна"9клереиди могу бити:
бра,исклереиди& макросклереиди& остеосклереиди и астерсклереиди.9клерен,имска
влакна су изду%ене ћелије са у/иљеним крајевима. Eрвена влакна или либриформ су
влакна гдје су мембране одрве'еле& а ликина влакна су влакна гдје су мембране слабо
одрве'еле.
Систем про*одни" тки*а- #ровое'е вр/е два разли-ита ткива.<силем проводи воду
и неорганске материје на горе& а флоем растворе органски, материја на доле. 'силем
има врло велики зна-ај за дава'е ме,ани-ке -врстине ви/егоди/'им дрвенастимбиљкама.<силем настаје диференцира'ем прокамбијума основног меристема и то је
примарни ксилем.<ада је настао од ћелија камбијалног прстена то је секундарни
ксилем.<силем је изграен од разли-ити, елемената: тра,еје& тра,еиде& парен,им
ксилема& либриформ влакна.Dра,еиде су примарни елементи за провое'е воде код
биљака. Cзду%ене ћелије& са лигнифицираним ћелијским зидовима.)елики број
јамица.Dра,еиде представљају ћелијске фузије& низове ћелија измеу који, су се
поптуно или дјелими-но изгубиле попре-не преграде& тако да се ствара цијев. лоем)у
'егов састав улазе: ситасте цјеви& ћелије пратилице& парен,им флоема.9итасте цјеви су
изграене од низа изду%ени, ситасти, ћелија& које су меусобно спојене преко
ситасти, пло-а.<ада су младе имају добро развијену цитоплазму са једом и
леукопластима.<ада су дефинитивно развијене тако да улазе у састав ситасти, цијеви
немају једара.9итаста пло-а је дио примарног ћелијско, зида са отворима који
представљају /ироке канале$плазмодезме.Ћелије пратилице постају од исте ћелије од
које постаје и ћелија$-лан ситасте цјеви.Ћелије пратилице су прозен,имске.Bид им је
танак и имају густу цитоплазму.Bатворене$стабло и ли/ће монокотила& творене$
стабло голосјеменица и дикотила.
Про*одни снопи2и$<ада садр%е и ксилем и флоем то су потпуни или сло%енипроводни снопићи.<ада се посебно налазе флоем и ксилем то су непотпуни или
прости.Bатворени проводни снопићи јављају се у стаблу монокотила и у ли/ћу& а
отворени налазе се у стаблу голосјеменица и дикотила. 'он*ентрични проводни
снопи0) карактери/е се тиме /то је један од дијелова снопића у центру& а други га
опкољава у виду прстена.Амфикрибрални ксилем у центру& а ако је флоем у центру
онда је то амфивазални. 4олатерални про*одни снопи2- одликује се тиме& /то се
ксилем и флоем налазе на истом радијусу& додирују се& флоем је окренут ка периферији&
а ксилем ка центру стабла.9табло и листови ви/и, биљак
Биколатерални проводни снопи0) је у ствари једна варијанта колатералног типа& код
кога се налази јо/ један флоем са унутра/'е стране ксилема(укупно два флоема.
,адијални проводни снопи0)има елементе ксилема и флоема пореане наизмени-но& и
17
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 18/28
то тако да сваки ксилем и сваки флоем заузимају посебни радијус.9куп сви, ксилема и
флоема са разни, радијуса -ини један снопић.вај тип снопића налази се у корјену.
)и/е код монокотила ма'е код дикотила.
Сјеме или кли.а у сјемену& јесте за-етак нове биљке.сновни вегетативни органи
кормофита$изданак (стабло и лист и корјен развијају се од одговарајући, дијелова
клице. сим клице у сјемену се налази и ,ранљиво ткиво& на ра-ун кога се клица
развија у право вријеме.Gранљиве материје се налазе у наро-итом ткиву уз саму клицу&
која се назива ендосперм.У зрелим сјеменима многи, биљака нема ендосперма& те су
,ранљиве материје локализоване у другом ткиву (перисперм или се налазе у дјеловима
саме клице& нај-е/ће у котиледонима.#рема врсти ,ранљивог ткива и мјесту гдје се
налазе разликују се -етири типа сјемена: сјемена %е" ендосперма$ код овакви, сјемена
клица за вријеме развића апсорбује ,ранљиве материје& па и -итаво ткиво
ендосперма.туда се сва ,рана преноси у клицу& углавном у котиледоне! сјемена саендоспермом$овдје ембрион заузима незнатан дио сјемена& а ендосперм -ини главну
масу.7ајви/е распростра'ен у биљном свјету& сјемена са периспермом$перисперм је
,ранљиво ткиво које води поријекло од ћелија нуклеуса& сјемена са ендоспермом и
периспермом),ранљиво ткиво двојно, поријекла: ендосперм (настао оплое'ем
секударне централне ћелије ембрионове кесице и перисперм (настао од ћелија
нуцелуса& зна-и вегетативног поријекла.
7а клици се могу разликовати корјенак& стабаоце и на 'ему клицин пупољ-ић и један
или два (или ви/е котиледона.6јесто гдје се корјенак додирује са клициним стаблом
зове се корјенов врат.<отиледони су метаморфозирани листови -ија је основна
функција упија'е материје из ,ранљивог ткива.#римитивни котиледони(нормални
листови& каснији развој младе биљке$фотосинтеза.У дикотиледони, биљака оби-но се
налазе два а у монокотила један котиледон.д стабаоцета и пупољ-ића настаје изданак
од корјенка$корјен.ргани који не воде поријекло од одговарајући, дијелова клице су
адвентивни(допунски органи.<отиледони изнад земље (пасуљ$епигеично клија5е
<отиледони не излазе ванм остају у земљи (%ита$"ипогеично клија5е
(егетати*ни органи-слу%е за одр%ава'е индивидуалног %ивота
;руктиика.иони$ органи за размно%ава'е& за одр%ава'е врсте
5иљно тијело код кога не постоји ни корјен ни стабло ни ли/ће назива се талус+
'зданак-ста%ло$ изданак је стабло са листовима.Cзданак који се развија из пупољка у
току једног вегетационог периода назива се годи/'и изданак.Cзданак који се развија
над земљом& у вазду,у& назива се надземни изданак.Cзданак под земљом$подземни
изданак. Cзданак расте вр,ом. )егетациона купа заједно са листовима који је
опкољавају назива се пупољак& то је млад јо/ недовољно развијен крај једног изданка.
сновна функција стабла је да носи листове и да и, поставља у /то повољније
свјетлосне услове.<роз 'ега се вр/и провое'е материја од корјена ка листовима и
супротно.9табло мо%е вр/ити и фотосинтезу. Eио стабла који носи лист назива се -вор
или нодус.Fастоја'е на стаблу од једног -вора до другог јесте -ланак илиинтернодија(ду%е или краће. Ако су интернодије кратке& листови су постављени близу
18
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 19/28
један другога и образују лисну розету.Dипи-но изра%ену лисну розету имају
двогоди/'е биљке и то у првој години %ивота.
4ласиика.ија %и<ака на: дрвенасте и зељасте.=р*енасте %и<ке се дијеле на:
дрвеће& %бунове и полу%бунове. Дрвеће обу,вата крупне биљке са веома развијеним
ви/егоди/'им стаблом које по-и'е да се грана тек на исвјесној висини& образујући
круну.
%унови се разликује од дрвећа тиме /то је главно стабло у 'и, слабо
развијено&грана'е по-и'е скоро од саме повр/ине земљи/та. Полу$%унови се
разликују од %бунова тиме /то су 'и,ови изданци у до'ем дјелу ви/егоди/'и и
покривени перидермом& а гор'и дијелови су једногоди/'и покривени епидермисом и
пред зиму изумиру.>е<асте %и<ке /изумира5е надземни" органа на крају
*егета.ионог периода0 се дијеле на једногоди/'е& двогоди/'е и
ви/егоди/'е. &едногоди'ње по-и'у и завр/авају %ивотни циклус у току једне
године& то су многе културне биљке(п/еница. Двогоди'ње зељасте биљке су оне које у
првој години %ивота образују над земљом само лисну розету&а под земљом органе за
магацинира'е ,ране! у другој години %ивота развија се стабло са цвјетовима и
плодовима& послије -ега биљка угине.(мрква. и'егоди'ње зељасте биљке се одликују
тиме /то им надземни изданци изумиру сваке године& а подземни органи су им
дуговје-ни.)и/егоди/'е зељасте биљке називају се перене.(луцерка& пиревина.
натомска гра,а ста%ла- мо%е бити примарна и секундарна.#римарна граа стабла
настаје диференцира'ем ћелија примарног меристема& а секундарна гра)а секарактери/е тиме& /то у граи у-ествују и ткива настала радом наро-итог меристема$
камбијума и фелогена. #римарна граа стабла дикотила$Fазликујемо три дјела:
епидермис& примарну кору и централни цилиндар. -пидермис споља обу,вата стабло и
изграен је од једног слоја ћелија.7а повр/ини епидермиса се налази кутикула.5рој
стома је релативно мали. Примарна кора$ је састављена углавном из парен,има.У
периферијским дијеловима примарне коре налази се ме,ани-ко ткиво. #ослед'и слој
примарне коре састављен је од збијени, ћелија& без интерцелулара& и озна-ен је као
ендодермис.У ендодерму се -есто налази доста скроба& и онда се мо%е озна-ити као
скробна сара. $ентрални *илиндар заузима среди/'и део стабла.#рви спољни дио
назива се перицикл& који је -есто ви/еслојан.У центру стабла образује се ср%
изграена од парен,има(основно ткиво. #римарни ср%ни зрак је настао од
парен,имски, ћелија ксилема и флоема.<олатерални отворени проводни снопићи.
Гра,а ста%ла монокотила =Bатворени проводни снопић& снопићи без фасцикуларног
камбијума
Секундарна гра,а ста%ла- у голосјеменицама дикотила.9екундарно дебља'е везано
је активност посебног латералног меристема$камбијума. #римарни меристем води
директно поријекло од прокамбијума и налази се у сваком отвореном проводном
снопићу. Dо је фасцикуларни камбијум. 7ова меристемска зона која је настала накнадно
19
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 20/28
из трајни, ћелија& припада секундарном меристему и назива се интерфасцикуларни
камбијум.Секундарна кора(секундарни *лоем# се састоји од ћелијски, елемената два
типа.Lедни су настали од вретенасти, камбијални, ћелија а други су постали од
камбијални, ћелија изодијаметри-ног
облика и радијално су распореени.Fадијално распореене ћелије дају флоемске зракекоје су наставак зракова из ксилема и заједни-ки се називају секундарни ср%ни зраци.У
секундарној кори -есто се налазе и %лездана ткива.Секундарно дрво(секундарни
ксилем# је састављено из ви/е врста ткива.Eрво изграују: проводно ткиво(тра,еје и
тра,еиди& дрвени парен,им и ме,ани-ка ткива.
Dоком времена тра,еје се за-епљују тилама& оне представљају изра/таје околни,
ћелија дрвеног парен,има.#онекад се у 'има налазе и скробна зрна.Dиле временом
изумиру.
Грана5е.9ви на-ини грана'а мо%емо свести на два основна типа: ди,отомо и
моноподијално. ихотомо грана+е је заступљено у ни%и, биљака& а одликује се тиме
/то се тјемена вегетациона купа дјели на двије нове подједнако развијене гране.
оноподијално грана+е одликује се тиме /то главна осовина стално расте вр,ом&
односно вегетациона купа остаје до краја %ивота&а из бо-ни, пупољака се развијају
бо-не гране./имподијално грана+е се мо%е развити из моноподијума или из
ди,отомије.
Лист$ је дио изданка од веома великог зна-аја за ис,рану биљака.#реко листа се
највећим дијелом обавља транспирација$процес одава'а воде у виду водене паре из
%иве биљке.<оли-ина воде коју биљка ода при транспирацији преко јединице
повр/ине листа у јединици времена назива се интензитет транспирације.
<оли-ина воде која се ода транспирацијом за ствара'е 1гр суве материје назива се
транспирацони коефицијент. #остоје два типа транспирације: кутикуларна и
стоматерна. +утикуларна транспирација се обавља преко кутикуле на тај на-ин /то
спољни зидови епидермски, ћелија одају водену пару. Стоматерна транспирација се
обавља кроз стомине отворе и мо%е се регулисати ме,анизмом стомини, ћелија.
7а отвара'е и затвара'е стома ути-у фактори спољне средине (свијетлост& вла%ност
вазду,а& температура.твара'е стома у току дана (око подне$вла%ност ниска&
температура висока.Iутација је процес одава'а воде у виду капљица тј. у те-ном
ста'у и она се јавља при високој вла%ности вазду,а& када нема транспирације& а земља
је вла%на и топла& те коријен прима доста воде. Dада се на вр,овима листова појављују
капљице воде. У по-етку лист расте равномјерно.<асније лист расте интензивније
вр,ом и до'ом страном. #ослије неког времена вр, листа прекида са расте'ем& затим
се постепено гаси расте'е идући од вр,а ка основи и на крају расте'е се прекида и на
основи.(базипарелелно.
Cмамо три категорије листова: до'е& сред'е и гор'е ли/ће. Доње ли'ће је по правилу
љуспасто.7алази се на подземним изданцима& у до'ем дијелу надземни, зељасти,
изданака. орње ли'ће се налази у региону цвијета или цвасти.Lа-е је развијена лисна
основа.Dу спадају приперци& омота- /титасте цвасти /титоно/а& оп/та -а/а
цвасти.Средње ли'ће је нормално зелено ли/ће& -ија је основна функцијафотосинтеза. Dипи-но развијен лист се састоји из три дијела: лисне основе& лисне
20
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 21/28
др/ке и лиске. Лисна основа је нај-е/ће развијена у облику лисног зглоба&рукавца или
залистака. Kисна основа се мо%е развити као лисни рукавац. Лисна др'ка је дио листа
помоћу кога је он у већине биљака утврен за стабло. <ада лист нема лисну др/ку онда
је лист сједећи. Bадатак лисне др/ке је да лиску доведе у /то повољнији поло%ај
према свјетлости. Лиска је најва%нији дио листа. Kиска је нај-е/ће дорзивентралнеграе тј. има лице и нали-је.Dакви листови се називају %и*ацијални. <ада се немо%е
разликовати лице и нали-је такав лист је екви*ацијалан.,ни*ацијалан лист је лист
који стоји усправно и има цилиндри-ан облик. Eио листа гдје лице прелази у нали-је
назива се обод листа. Kист који има само једну лиску је прост лист& а лист који има
већи број лиски је сло%ен. 9ло%ен лист мо%е бити тро-лан.Ако др/ке поједини, лиски
полазе са једног мјеста главне др/ке онда је такав сло%ени лист прстаст.9ло%ен лист
код кога су листићи распореени у паровима ду% главне др/ке јесте пераст.Ако се
пераст лист завр/ава на вр,у једним листићем& онда је он непарно пераст& ако завр/ава
са два онда је парно пераст. 7а листу се мо%е запазити мре%а %илица које се наро-ито
исти-у на нали-ју листа у виду истакнути, ребара.Dо су лисни нерви. 9куп сви, нерава
једног листа -ини 'егову нерватуру која мо%е бити: ди,отома(ра-васта&
пругаста(паралелна и мре%аста. У листовима са ра-вастом (ди,отома нерватуром не
постоји главни нерв. 9ви су нерви скоро једнаки и гранају се у по двије слабије
развијене ра-ве које се даље на исти на-ин ра-вају.(Iинко билоба.
#ругаста нерватура је када главни нерви теку кроз лиску паралелно& или су мало
извијени лу-но а меу собом су спојени попре-ним слабо развијеним нервама.
(монокотила.
6ре%аста нерватура се одликује великом разгранато/ћу.д главног нерва се одвајају
бо-ни то је пераста нерватура.9а вр,а лисне др/ке продире у лиску у разним правцимави/е прибли%но једнаки, нерава који се даље гранају у слабије нерве то је #рстаста
нерватура. <ада се на истој биљци налазе листови разли-итог облика та појава се зове
,етерофилија.
Припремна аза опада5а ли32а састоји се у разара'у ,лорофила услед -ега ли/ће
мје'а боју.#оред промјене боје ли/ћа долази и до повла-е'а неки, материја из ли/ћа
у осовинске органе.9труктурне промјене огледају се у у образова'у специјални,
слојева ћелија које -ине тзв. слој за одваја'е&који мо%е бити примаран и
секундаран.#римарни се образује веома рано тј док је лист јо/ у пупољку.9екундарнисе диференцира пред само опада'е ли/ћа у виду једног слоја.7а мјесту стабла гдје је
опао лист остаје рана која се мора затворити& а када се рана затвори тј зарасте ствара се
лисни о%иљак.#рекрива'е ране вр/и се образова'ем перидерма.
пада'е ли/ћа има ви/еструки зна-ај за саме биљке.пало ли/ће има зна-ај за
обогаћива'е земљи/та органским материјама од који, се ствара ,умус.
$аспоред листо*а мо%е бити: пр/љенаст(цикли-ан и спиралан(наизмјени-ан.
#р/љенаст распоред листова карактери/е се тиме /то се на истом -вору налазе два
или ви/е листова.Ако су два листа листа на једном -вору онда се такав пр/љенаст
распоред назива наспраман.9пиралан распоред ли/ћа је такав распоред када са сваког
21
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 22/28
-вора полази само један лист.Bами/љена линија која спаја листове по реду 'и,овог
постанка има облик спирале и назива се основна спирала.
натомска гра,а листа- лист се у анатомском погледу састоји од ко%ног ткива&
основног ткива и спроводног система.<о%но ткиво је епидермис& основно ткиво је
ткиво за фотосинтезу& а проводни систем представљен је колатералним затвореним
снопићима.Анатомску грау листа са-и'авају епидермис& мезофил& проводно ткиво и
ме,ани-ко ткиво. -пидермис обавија споља лист са обе стране.#реко 'ега се ја-е
развија кутикула на лицу него на нали-ју.У епидермису се налазе стоме.Kистови који
имају стоме само на нали-ју зову се хипостоматални.<ада се стоме налазе на лицу
онда је лист епистомалан"Ако се стоме налазе са обе стране лист је
ам*истоматалан" е"о(ил је ткиво које испу'ава унутра/'ост листа.Eиференциран
је на два ткива(дикотила:палисадно и сунерасто.Cспод палисадног ткива се налазе
ћелије сабира-ице(сунерасто ткиво преко који, се одводе створене материје допроводног снопића.#рема нали-ју листа мезофил је диференциран у сунерасто ткиво&
које је састављено од ћелија неправилног облика са врло крупним
интерцелуларима.9унерасто ткиво ма'е ,лорофилни, зрна него палисадно. Проводна
ткива .7ерви су састављени од проводни, снопића колатералног типа и нај-е/ће
затворени(без фасцикуларног камбијума.<силем је окренут ка лицу а флоем ка
нали-ју.Gлорен,им по правилу није диференциран на палисадно и сунерасто ткиво.
?ти.ај спо<ни" актора на гра,у листа- имамо листове свјетлости и листове
сјенке.Kистовима свјетлости припадају листови на периферији и на вр,у круне& а
листовима сјенке листови који се налазе у унутра/'ости круне .Унутра/'а граалистова свјетлости се разликује од листова сјенке због ови, особина: ћелије
епидермиса имају ма'е извијене зидове и имају дебљу кутикулу! број стома је висок!
асимилационо ткиво је јако развијено.
#остоје три главна типа симетрије: полисиметрија& бисиметрија и моносиметрија.
Полисиметрично тјело је ако се кроз узду%ну осовину биљке мо%е повући ви/е од
двије равне симетрије. исиметрично тијело је оно тијело кроз -ију се узду%ну осовину
мо%е провући само две равни симетрије.5иљно тијело кроз -ију се узду%ну осовину
мо%е провући само једна раван симетрије је моносиметрично.<ада се кроз узду%ну
осовину не мо%е провући ниједна раван симетрије онда је то асиметрично тијело
4оријен-се по правилу налази нај-е/ће у земљи& рјее у вазду,у(радијалне симетрије$
полисиметри-ан& расте неограни-ено вр,ом и никада не носи листове.Iлавни задаци
корјена су: при-вр/ћива'е биљке за подлоку и упија'е воде са раствореним
минералним материјама из земљи/та.7а самом вр,у корјена налази се корјенова
капа(калиптра& које /тити вегетациону купу од ме,ани-ки, повреда при продира'у
корјена кроз земљу. Bона расте'а корјена је кратка да би се лак/е одупирала
неповољним ме,ани-ким утицајима у земљи/ту.Bона изду%ива'а се проте%е до зоне
корјенови, длака која слу%и за апсорпцију воде и неоргански, материја.#овр/инско
ткиво у овој зони је ризодермис са корјеновим длкама..<орјен који се развија директно
22
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 23/28
из корјена клице назива се главни корјен(дикотила.6онокотила$избија ви/е
корјен-ића.Iрана'ем главног корјена постају бо-ни корјенови.9плет корјена заједно
са-и'авају корјенов систем.<орјенови који не постају из главног корјена називају се
адвентивни корјенови.#остоје два типа корјеновог система: осовински и
%или-аст.совински корјенов систем се одликује тиме /то је главни корјен јако развијен и јасно се издваја од остали, бо-ни, и адвентивни, корјенова. Bаступљен је у
већине голосјеменица и дикотиледони, биљака. *или-аст корјенов систем је у већине
монокотила и карактери/е се већим бројем корјенова углавном танки, који се не
гранају или се слабо гранају.7астаје од адвентивни, корјенова. Fазвијеност корјеновог
система зависи од биљне врсте и услова под којима биљка %иви.#о развијености
корјенови системи могу бити дубински и повр/ински.У ћелијама квр%ица %иве
бактерије.6икориза представља симбионтско удру%ива'е ,ифа гљива са корјеновима
ви/и, биљака. 6икориза је врло распростра'ена у ви/и, биљака. У већини слу-ајева
микориза је факултативна (необавезна& док је само у неки, облигатна
(обавезна.6икориза мо%е бити: ендотрофна и ектотрофна. .ндотро*на микориза је у
слу-ају када су ,ифе гљиве распореене скоро искљу-иво унутра& у корјену& и само
мали број излази напоље и налази се у земљи/ту. .ктотро*на микориза одликује се
тиме /то мицелије густо обавијају вр, корјена и отуда одлазе у земљи/те слободне
,ифе& које замје'ују корјенове длаке.
натомска гра,а корјена+#римарна граа типи-но је изра%ена у зони корјенови,
длака.<орјен изграују : ризодермис& примарна кора и централни цилиндар.
,и"одермис споља покрива младе дјелове корјена. д епидермиса се разликује јер
ризодермис представља апсорпционо ткиво& прије свега по томе : спољни зидови
ризодермиса су танки& нема кутикулу и нема стома. Примарна кора је изгра,ена од
осно*ни" тки*а /парен"има0+ Први слој примарне коре који се налази непосредно
испод ризодермиса је егзодермис.Bна-ај егзодермиса је у томе /то за вријеме
изумира'а корјенови, длака и ризодермиса 'егове ћелије оплутају и када ризодермис
са длакама и/-езне егзодермис преузима за/титну улогу и добија карактер ко%ног
ткива. Послед+и унутра+и слој примарне коре који -ини границу према централном
цилиндру назива се ендодермис(проводи воду.7а зидовима ендодермиса налазе се
<аспаријева задебља'а. Hндодермис је непропустљив за воду.#ромет се вр/и кроз
посебне ћелије пропуснице. (зидови нису задебљали. $ентрални *илиндар по-и'еслојем парен,имски, ћелија озна-еним као перицикл.Lеднослојни перицикл је у
многи, дикотила и неки, монокотила(зна-ај за ствара'е бо-ни, корјенова и
секундарно дебља'е корјена& а ви/еслојни код голосјеменица и само неки,
скривеносјеменица.
!етаморозе изданка+'здан.и за мага.инира5е "ране-ту убрајамо ризоме& кртоле&
луковице& у неки, биљака репе. /изоми су подземни изданци изду%еног облика са
неограни-еним расте'ем.Fазликује се од корјена јер нема калиптру и има листова.
'здан.и за мага.инира5е *оде@ на сувим стани/тима. Bа магацинира'е воде мо%е
да слу%и само стабло.=руге метаморозе изданка.0рнови
23
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 24/28
1есполно размно)а*а5е-карактери/е се тиме /то се дијелови за размно%ава'е
директно без сједи'ава'а са другим дјеловима разивијају у нове индивидуе.5есполно
размно%ава'е мо%е бити: вегетативно и бесполно размно%ава'е у у%ем смислу.
Вегетативно ра"мноава+е подразумјева образова'е нови, биљака уз разни,
вегетативни, дијелова& односно органа(луковица& кртола& ризома& корјена.Bаснива сена изра%еној способности регенерације.6о%е бити: природно и
вје/та-ко. Природно"#омоћу ризома се вегетативно размно%авају многе ви/егоди/'е
зељасте биљке.)егетативно размно%ава'е нај-е/ће се изводи помоћу ризома&
надземни, пузећи, изданака& луковица& кртола& корјенова(са адвентивним
корјеновима.7а кратким ризомима пупољци су јако прибли%ени& и из 'и, постају
збијени надземни изданци. 7а дуга-ким ризомима образују се растресити надземни
изданци. Fазмно%ава'е биљака помоћу ризома вр/и се веома интензивно. 7адземни
пузећи изданци 'и,ове интернодије касније изумиру и нове индивидуе губе везу са
материнском биљком.#омоћу луковица размно%авају се многе зељасте биљке у првом
реду монокотиле.<ртоле могу водити поријекло од стабла и корјена.Eоста
распростра'ен на-ин вегетативног размно%ава'а је размно%ава'е помоћу
адвентивни, пупољака на корјену.Cз ти, пупољака развијају се бројни надземни
изданци& који постају потпуно самостални послије изумира'а корјена који и, повезује
с матером биљком. је'тачко"Cзмеу природног и вје/та-ког вегетативног
размно%ава'а не мо%е се повући о/тра граница.7ајбли%е природном вегетативном
размно%ава'у јесте умно%ава'е дијеље'ем бокора(%буна& које се -есто примје'ује
код разни, декоративни, зељасти, ви/егоди/'и, биљака&а понекад и код повртарски,
биљака и неки, %бунова и дрвећа.5иљке се -есто размно%авају поло%ницама& савијају
се гране биљке лу-но до земље и затрпају се тако да им вр, остане над земљом.Bатимће се на сваком дијелу развити адвентивни корјенови и надземни изданци.Bатим се
поло%ница одвоји од матере биљке и пресаује.Fазмно%ава'е помоћу
резница(садница нај-е/ће су од стабла.<орјеновим резницама размно%авају се оне
биљке које имају адвентивне пупољке на корјену. <од резница је врло јасно изра%ена
поларност.<ао поларност се озна-ава супротност изме%у вр,а и основе.Cз резница се
увјек развијају изданци из гор'ег краја а корјени из до'ег дјела.<алемље'е се заснива
на трансплатацији дјела %иве биљке на другу сродну биљку.#ресаени дио биљке не
развија сопствени корјен& већ користи корјенов систем биљке на коју се преноси.5иљка
на коју се калеми назива се подлога а онај дио биљке који се преноси зове се калем или
племка.Bа успје, у калемље'у је од зна-аја систематска сродност биљака изабрани, за
подлогу и калем.Уколико је сродност већа толико калемље'е боље успјева. Бесполно
ра"мноава+е у уем смислу разликује се од вегетативног по томе /то се у овом
слу-ају стварају специфи-не ћелије$споре које слу%е једино размно%ава'у.9поре
клијају у новим индивидуу директно без спаја'а са неком сли-ном ћелијом
Полно размно)а*а5е се одликује тиме /то се образују две разли-ите полне ћелије
или гамети( му/ки и %енски. 9паја'ем гамета постаје нови продукт& који уједи'ује
карактере и му/ког и %енског гамета$то је зигот. #рви ступа' у развићу гамета налази
се код ни%и, алги и гљива.Dу су гамети оба пола истовјетни по облику и вели-ини иназивају се изогамети.9ледећа етапа се карактери/е тиме /то се јављају разлике у
24
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 25/28
вели-ини (диморфизам.Lедан гамет је крупнији (%енски други ситнији (му/ки.Dо је
анизогамет.У даљој еволуцији долази до тога да је један гамет непокретан (%енски.н
је крупнији и назива се јајна ћелија.6у/ки гамет је ситнији и назива се
спермазоид.#ослед'а етапа у еволуцији гамета одликује се тиме /то и му/ки игамет
постаје непокретљив$зна-и оба гамета су потпуно непокретљиви.Dо је слу-ај кодбиљака најви/е организације.Fазли-ити наследни карактери комбиновани у зиготу&
полним размно%ава'ем се преносе на потомство.
Ц*ијет представља скраћени& неразгранати изданак са ограни-еним расте'ем& 'егови
су листови метаморфозирани у вези са полним размно%ава'ем.совина цвијета за коју
су при-в/ћени сви листови који граде цвијет назива се цвијетна ло%а.Eио стабла
непосредно испод цвијетне ло%е који носи цвијет назива се цвијетна др/ка.У неки,
биљака цвијетна др/ка није развијена и онда су цвијетови сједећи.Kист из -ијег се
пазу,а развија цвијет назива се брактеја и оне припадају категорији гор'ег ли/ћа.Упогледу симетрије цвијетови могу бити: полисиметри-ни или актиноморфни&
моносиметри-ни или зигоморфни и асиметри-ни.Dипи-ан потпун цвијет има следеће
дијелове: -а/ицу (12345& круницу (1676332& пра/нике (28972:16:;< и ту-ак односно
листиће који га граде ( =482:16:;<.<од неки, цвијетова свиј дијелови цвијета су
распореени по спирали (ацикли-ни или спирални. +вијетни дијелови распореени у
пр/љеновима (цикли-ни.Kистићи распореени у пр/љеновима а пра/ници и ту-кови
по спирали (,емицикли-ни. Ако се у једном цвијету налазе и пра/ници и ту-кови
онда је такав цвијет двополан или ,ермафродитан.
Ц*јетни омотач/периант0- Kистови који опкољавају пра/нике и ту-ак озна-авају се
једним именом као цвјетни омота- или периант.#ериант мо%е бити двојак:
хомохламидан! тј. једноставан& гдје су листићи у оба круга цвјетног омота-а исти& такав
цвјетни омота- назива се перигон. >етерохламидан гдје су -ланови два круга перианта
неједнаки. #ериант је двојан.?а'ица представља спољни круг листића двојног
цвјетног омота-а која се од крунице разликује зеленом бојом и оби-но ма'ом
вели-ином. Iлавна функција -а/ице јесте да за/тити унутра/'е млае и 'е%није
дијелове цвјета док је јо/ у пупољку. +руница образује унутра/'и круг цвјетног
омота-а и од -а/ице се разликује већином крупнијим и %иво обојенимлистићима.Iлавна функција крунице је да привла-и инсекте и на тај на-ин пома%е
опра/ива'е.Ако су круни-ни листићи слободни цвијет је ,орипеталан а ако су
круни-ни листићи срасли цвијет је симпеталан.
ндре.еум је скуп сви, пра/ника једног цвјета. #ра/ник се састоји из пра/ни-ког
конца и пра/нице( антера #ра/ница се састоји из два дијела: то су полуантере& које су
меусобно раздвојене стерилним ткивом& озна-еним као конектив. У пра/ницима се
образују споре и такви листови се називају спорофили.сновна функција пра/ника је
образова'е полена . #ра/ници који не образују никакав полен називају се стаминодије(стерилни пра/ници.У младој антери у 'еним раним фазама развића ћелије
25
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 26/28
субепидермалног слоја постају крупније и дијеле се тангенцијалним диобама у два
слоја.Унутра/'и слој ће дати ар,еспоријум а од споља/'ег слоја постаће дио зида
поленове кесице.Ћелије спољног слоја се дијеле и диференцирају у три разли-ита
слоја& која опкољавају ар,еспоријум. 9пољни слој се налазви непосредно испод
епидермиса& и назива се ендотецијум. Lедан или неколико слојева ситнији, ћелијаиспод ендотецијума -ине меуслој који се касније утро/и за ис,рану
полена.Унутра/'и слој који се грани-и са ар,еспоријумом назива се тапетум.Cмамо
два типа тапетума: секреторни и амебоидни или периплазмодијум.
Гине.еум+Kистићи који граде ту-ак у цвјету називају се оплодни листићи( или
карпеле. 9куп сви, карпела у једном цвјету озна-ава се као гинецеум. 7а ту-ку
мо%емо разликовати три дијела.Eо'и у коме се налазе сјемени замеци назива се
плодник(оваријум.9а плодника полази кон-асти дио који се назива стубић(стилис&а на
вр,у стубића налази се %иг(стигма. <ада се у цвјету налази само једна карпела такавгинецеум се озна-ава као монокарпан&а када се састоји из ви/е од једне карпеле назива
се поликарпан. #лодник мо%е бити: једноок &ла%но двоок& двоок& троок и ви/еоок.
#оло%ај плодника у односу на остале дјелове цвјета мо%е бити: надцвјетан& потцвјетан
и средцвјетан. Ако се плодник налази изнад мјеста на које су утврени остали дјелови
цвјета онда је он надцвјетан.Ако је цвјетна ло%а издубљена у виду пе,ара и опкољава
плодник али не сраста са 'еговим зидом онда је он средцвјетан и ако пе,арасто
издубљена цвјетна ло%а сра/ћује са зидом плодник такав је гинецеум
подцвјетан.9јемени заметак развија се у унутра/'ости плодника и касније из 'ега
настаје сјеме које се образује у виду мале квр%ице на ободу младог оплодног
листића.6јесто на плоднику за које је при-вр/ћен сјемени заметак и преко кога се
снабдјева ,ранљивим материјама назива се плацента.Eовод ,ранљиви, материја у
сјемени заметак вр/и се преко 'еговог проводног система углавном ксилема.Dипови
сјемени, заметака су: прав или атропан& преврнут или анатропан и искривљен или
кампилотропан.
Ц*асти$ могу бити просте и сло%ене.#росте цвасти су у слу-ају када са јединствене
главне осовине полазе цвјетови.9ло%ене цвасти се карактери/у тиме /то тек са
осовина другог или н реда полазе цвјетови.+васти се дијеле на основу грана'а осовине
и реда отвара'а цвјетова на : моноподијалне или рацемозне и симподијалне илицимозне.Fацемозне се карактери/у моноподијалним грана'ем.вдје спадају грозд&
клас& /тит и главица..Cз ова -етири основна типа мо%емо извести јо/ неке: гро'а&
клип и реса. #оред ови, прости, имамо и сло%ене рацемозне цвасти: сло%ени клас&
сло%ени /тит и метлица..+имозне цвасти се карактери/у симподијалним грана'ем
осовине цвасти. @онохазијум се карактери/е субфлоралним развојем само једне
гране. Дихазијум се карактери/е развојем двије бо-не гране. Плејохазијум се
карактери/е развојем ви/е од двије субфлоралне гране.Bове се јо/ цимозни /тит.
Опра3и*а5е-#од опра/ива'ем се подразумјева прено/е'е поленови, зрна на %игту-ка(ангиосперми& односно на сјемени заметак(гимносперми. Fазликујемо два
26
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 27/28
биоло/ка типа опра/ива'а: самоопра/ива'е и унакрсно
опра/ива'е.Самоопра'ивање је такав слу-ај опра/ива'а када полен једног цвијета
доспјева на %иг тог истог цвијета.9амоопра/ива'е је могуће само код двополни,
цвијетова и то само ако пра/ници и ту-ак сазријевају прибли%но
истовремено9амоопра/ива'е није корисно за биљку јер га прати самооплое'е$аутогамија.,накрсно опра'ивање се знатно -е/ће јавља у природи него
самоопра/ива'е. но има за посљедицу укр/тено оплое'е$алогамију која мо%е
бити: геитоногамија када је опра/ива'е извр/ено измеу цвијета исте индивидуе и
ксеногамија која слиједи послије опра/ива'а изме%у цвијетова разни, индивидуа.
#рема -иниоцима који у-ествују у прено/е'у полена мо%емо разликовати три
основна типа опра/ива'а: анемо*илија- опра/ива'е подсредством вјетра& зоо*илија-
опра/ива'е у коме у-ествују %ивоти'е& хидро*илија-опра/ива'е помоћу воде.
помиксис-Упоредо са полним размно%ава'ем& када се образова'е ембриона иззигота вр/и послије оплое'а у неки, врста скривеносјеменица развиће клице вр/и
се без оплое'а(бесполним путем.Dај процес ствара'а ембриона без оплое'а назива
се апомиксис&за разлику од полног размно%ава'а амфимиксиса.#остоји ви/е типова
апомиксиса : партеногенеза& апогамија& апоспорија& адвентивна
ембрионија. Партеногенеза је процес образова'а ембриона из неоплоене јајне
ћелије.на мо%е бити двојака: ,аплоидна и диплоидна.#ри ,аплоидној партеногенези
ембрион се образује из ,аплоидне јајне ћелијем& /то зна-и да је у процесу образова'а
ембрионове кесице извр/ена нормална мејоза макроспоре.У овом слу-ају сви процеси
у цвијету теку нормално& али не долази до оплое'а.Gаплоидна партеногенеза среће се
при удаљеном укр/та'у.Eиплоидна партеногенеза представља процес образова'а
ембриона из диплоидне јајне ћелије.Lајна ћелија је диплоидна услед тога /то при
образова'у ембрионове кесице није извр/ена мејоза. Aпогамија је процес образова'а
ембриона из други, ћелија ембрионове кесице из синергида и антипода& а не из јајне
ћелије.Fазликуј се два вида апогамије:,аплоидна и диплоидна.Gаплоидна апогамија је
образова'е ембриона из ,аплоидни, синергида и антипода.Eиплоидна апогамија је
образова'е ембриона из диплоидни, синергида и антипода. Aпоспорија је тип
апомиксиса који се карактери/е тиме /то се развиће ембрионове кесице вр/и из
ћелије нуцелуса или интегумента сјеменог заметка& а не из макроспоре.#ри апоспорији
ембрионова кесица се оби-но развија у ,алазном дјелу сјеменог заметка. Aдвентивнаем%рионија је развиће клице из ћелије нуцелуса или из интегумента сјеменог
заметка.<лице се развијају интензивним диобама ћелија нуцелуса и оби-но урастају у
ембрионову кесицу.Hмбрион се за-и'е изван ембрионове кесице.7ајвећи број настали,
ембриона пропадне.
#артенокарпија озна-ава образова'е плодова без оплое'а и својтвена је само
ангиоспермама.
Плод- је орган биљке који се послије оплое'а развија из плодник и други, дијелова
цвијета или цвасти који за извјесно вријеме затвара сјеме& /тити га и евентуално
пома%е 'егово расејава'е.#лодов омота- (перикарп је диференциран у три слоја:
27
7/24/2019 Botanika skripta
http://slidepdf.com/reader/full/botanika-skripta 28/28
егзокарп& мезокарп и ендокарп.#лодови се дијеле на двије велике групе: плодови који
су постали из једног цвијета$монантокарпни плодо*и и плодови који настају из
цвасти$полиантокарпни плодо*и.!онантокарпни плодо*и се дијеле у двије групе:
посе%не и з%ирне. Посе%ни се дијеле на пу.ају2е гдје спадају ме/ак& ма,уна& -аура и
посебни типови -ауре љуска и љу/-ица и непу.ају2е који се дијеле насу'не( ора/ица и 'ени посебни облици а,енија и крупа& /изокарпијум& мерикарпијум
и сочне(%о%ица! ко'туница и посе%ан о%лик ко'тунице синкарпна ко'туница#" %ирни
се дијеле на збирну ора/ицу и збирну ко/туницу.Полиантокарпни дијеле на : срасле
плодове и плодове цвасти.