Direktna akcijaANARHOSINDIKALISTIČKI BILTEN

“ S l o b o d a S v i h j e u S l o v m o j e S l o b o d e . ” m i h a i l b a k u n j i n

NOVA SERIJA BR.101 5. jun 2014. GOD BESPLATNO

Gle čuda: Vlada prevarila sindikateUjedinjeni granski sindikati Ne-zavisnost izdali su saopštenje u kome ističu da im nije prihvatljiv tekst Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu koji je 2. juna objavilo Ministarstvo rada. Prema rečima UGS nezavisnost tekst navedenog zakona ne odraža-va stavove svih učesnika radne grupe, odnosno sindikata koji su učestvovali u pregovorima. Naime, u Nacrtu Zakona nisu navedena alternativna rešenja u članovima koji nisu usaglašeni, a koja su de-finisana na sastanku Radne grupe.

Alternative nisu navede čak ni u Zapisniku. Pojedini članovi Zakona samoinicijativno su izmenjeni od strane predstavnika vlade. Štaviše, dostavljeni tekst u sebi sadrži ne-ke od odredbi zbog kojih su sindi-kati pretili protestima i izlaskom iz pregovora. Neke od „novina“ u Zakonu su smanjenje dana plaćenog odustva sa 7 na 5 dana, smanjivanje prava po svim osnovama za zaposlenog ko-ji doživi otkaz, brisanje proširenog dejstva kolektivnih ugovora itd. Na ovom primeru jasno vidimo

Čačak: radnici „Papirpaka“ stupili u štrajkNajmanje 85 radnika čačanskog preduzeća ,,Papirpak” stupilo je u štrajk. Oni od vlasnika traže isplatu četiri zarade koje im duguje i povezivanje nekoliko go-dina radnog staža. Zaposlenima se duguje plata za april ove go-dine, kao i zarade za maj, jun i jul iz 2012. godine. Radnici nisu prihvatili predlog vlasnika firme da dug isplati u ratama koje bi on sam naknadno odredio i na-javljuju da će istrajati u štrajku do ispunjenja zahteva. Obustavi rada nisu se odazvali zaposleni koji su u proizvodnji angažovani po ugovoru na određeno vreme.

Vrbas: nastavljaju se otpuštanja u „Karneksu“72 radnika napustiće ovih dana „Kar-neks“ i pridružiće se grupi od preko 800 Vrbasana koji su kao tehnološki višak napustili fabriku otkako je novembra 2011. godine većinski vlasnik postao Miodrag Kostić. Ovim se pokazalo da se iza javnih obećanja menadžmenta MK Grupe kako „nijedan radnik neće bez svoje volje napustiti Karneks“ kri-ju talasi otpuštanja „dobrovoljaca“. Broj zaposlenih 2011. godine iznosio je 1.856 radnika, posle godinu dana 1.238, a 2013. godine 1.112 radnika. Iako proglašeni za „tehnološki višak“, veći-nu otpuštenih zamenili su „sezonci“ koji rade za minimalce, nemaju pravo na topli obrok i putne troškove.

Niš: radnici „Jure“ bez prava na odmor, bolovanje i sindikalno organizovanjeI pored brojnih žalbi institucijama, po-ložaj radnika kompanije „Jura“ u Nišu nije se popravio. Trudnice i porodilje se otpuštaju uz obrazloženje da firmi nisu potrebni „bolesni radnici“. Godišnjih odmora i bolovanja nema. Radnici su prinuđeni da bolesni dolaze na posao, pa se dešava da se neko onesvesti to-kom rada, a ako ostanu kući, sledi im otkaz. Oni su nekoliko puta pokušali da se organizuju u sindikat, ali je uprava uspela da ih osujeti u tome. Ista situaci-ja je i u Kragujevcu i Leskovcu, gde su ispostave „Jure“ u kojima radnici trpe poniženja i neljudske uslove za 25.000 dinara mesečno.

kako se završava „socijalni dija-log“ između žutih sindikata, gazda i države – prevareni sindikati koji su pre toga prevarili svoje članstvo i sada prete praznom puškom, jer vlast zna da je razočarana članstvo žutih sindikata mnogo teže izvesti ponovo na ulice nego borbeno radništvo koje je deo masovnog antikapitalističkog radničkog po-kreta. Ako mislimo da nam ikada bude bolje, to je pokret koji moramo graditi– sa parolom KLASNA BOR-BA, A NE KLASNI DIJALOG!

Da li steznali

Pretplati se! Godišnja pretplata iznosi 1000 di-nara i podrazumeva isporuku Direktne akcije na vašu kućnu adresu u narednih godinu dana. Ako želite da postanete naš pretplatnik, javite se na distro@inicijativa.org ili 063/116-5551.

?...da je predsednik SAD Oba-ma obećao pomoć državi Izrael u visini od 30 milijardi dolara tokom naredne decenije, ka-ko bi finansirao njihovu ratnu mašineriju?

Direktnu akciju možete nabaviti na sledećim mestima:

BEOGRAD: Knjižare BARABA, PLATO i BEOPOLIS; Kafići BRAT FIDEL i BRAT ČE. KRAGUJEVAC: Kafane MAGMA i MARKO. SREMSKA MITROVICA: Knjižara BUKBAR. UŽICE: Kafić KUĆA ČAJA. NIŠ: Udruženje ŽENSKI PROSTOR. ZAJEČAR: Omladinski centar ZAJEČAR. NOVI SAD: Knjižare NUBLU i MALA VELIKA KNJIGA.

200 godina od rođenja Mihaila BakunjinaZAGREBI DUBLJE

Pre dvesta godina, 30. maja 1814. godine, rođena je jedna od ključ-nih ličnosti istorije slobodarskog radničkog pokreta - Mihail Baku-njin. Uprkos svom slavenofilstvu, i dru-gim ostacima idealizma u stavovima, uspeo je da postavi teorijske osnove kolektivističkog anarhizma i znača-

jno doprinese organizovanju radni-čke klase na slobodarskim prin-cipima. Kao član Međunarodnog udruženja radnika, suprotstavio se Karlu Marksu u pogledu pitanja ulo-ge države u revoluciji, kao i pitanja strukture same Internacionale, te je značajno doprineo artikulisanju kritike autoritarnog socijalizma. Njegova kritika ideje državne dik-tature kao puta u komunizam, do-živela je gorku potvrdu u realnosti pada Istočnog bloka. Praktična delatnost Bakunjina i njegovih saradnika, između osta-log, dovela je do postavljanja radničkog pokreta na Iberijskom poluostrvu na temelje koji su sa vre-menom izrodili masovni anarho-sindikalistički pokret. Takođe, nedovoljno je poznato da je prva srpska socijalistička organizacija (Srpska socijalistička partija), for-mirana 1872. godine od strane srpskih studenata u Švajcarskoj, stvorena pod veoma jakim utica-jem Bakunjina, koji je i prisustvo-vao njenom osnivačkom kongresu. Bakunjinovi bliski saradnici tada su bili Manojlo Hrvaćanin i drugi. Program Srpske socijalističke parti-je jasno proklamuje borbu protiv države, kapitalističkog poretka, porodice, braka, nelegitimnih au-toriteta... Današnje Međunarodno udruženje radnika i radnica (AIT-IWA), čija je sekcija u Srbiji „Anarhosindikalistička inicijativa”, nastavlja tradiciju slobodarskih organizacija koje su raskinule sa autoritarno ustrojenim segmentima Prve internacionale.

***

KRATKA BIOGRAFIJA MIHAILA BAKUNJINAMihail Aleksandrovič Bakunjin je rođen u plemićkoj porodici na

posedu Prjemuhino u tverskoj ob-lasti, u Rusiji, 1814. godine. Nakon kratke karijere u vojsci 1835. Godine, odlazi na studije filozofije u Moskvu, gde vreme provodi u društvu s Bjelinskim, Hercenom i Ogarevim, upoznaje se s klasičnim nemačkim idealizmom, a posebno sa Hegelovom filozofijom. Godine 1840. odlazi u Nemačku gde nas-tavlja studije filozofije i gde se pod uticajem levih hegelijenaca razvijaju njegovi radikalni pogledi. Nešto kasnije, u Parizu, upoznaje se sa Prudonom i Marksom, stupa u kontakt s poljskim emigrantima i teži stvaranju demokratske fe-deracije slovenskih naroda. Učestvuje u praškom, kasnije i u drezdenskom ustanku, nakon koga, 1849. godine, biva uhapšen i osu-đen na smrt, pa pomilovan i poslat na doživotnu robiju. 1851. godine je izručen Rusiji, gde gotovo se-dam godina provodi u tamnica-ma. Nakon progona u Sibir, uspeva da, preko Japana i SAD-a, dođe do Londona 1861. godine. Sačinjava prvi prevod „Komunističkog ma-nifesta” na ruski jezik, i radi na prevodu „Kapitala”. Nastavlja svoju aktivnost u slovenskim emigrantskim kru-govima, te radi na razvijanju svoje anarhističke teorije. Član je Me-đunarodnog udruženja radnika (Prve internacionale) od 1867. godine i u stalnom sukobu sa Marksom. I pored podrške svih radničkih organizacija članica In-ternacionale, na montiranom kon-gresu u Hagu 1872. godine biva izbačen iz Internacionale, povlače-ći sa sobom veliki broj sekcija. Kasnije sudeluje u ustancima u Francuskoj (Lionu, 1870), Španiji (1873) i Italiji (Bolonja, 1874). Umire u Bernu, u Švajcarskoj, 1876. godine.

„Pored svih njegovih grešaka i slabosti, istorija će mu dati počasno mesto među prvoborcima internacionalnog proletarijata, uprkos tome što će mu ovo mesto uvek osporavati dokle god na zemljinoj kugli bude filistara - bilo da nose preko dugih ušiju policijsku noćnu kapu, bilo da pokušavaju da svoje kljakave kosti sakriju pod lavovsku kožu jednog Marksa.” Franc Mering o Bakunjinu u „Karl Marks”, Kultura, Beograd, 1958.

BAKuNJIN SA SARADNIcImA u NAPuLJu, uITALIJI JuNA 1866. GODINE

AKTUELNO

Gazde i država da plate obnovu, a ne nezaposleni

Dve i po decenije vladajuća klasa je satanizovala sve što iole asocira na socijalističko uređenje. Ideologija jurenja isključivo ličnog profita, kao navodne osnove za dobrobit čitavog društva, suvereno je vladala i kao rezultat toga imamo propale fabri-ke, uništenu ekonomiju, milionsku nezaposlenost, devalvaciju sistema obrazovanja, zdravstvene zaštite i, ono što se pokazalo pogubnim u pre-thodnih 15-tak dana, potpuni ras-pad sistema odbrane od prirodnih nepogoda. Po zvaničnim podacima, broj žrtava je 51 a nastala šteta se procenjuje na bar milijardu evra, od čega će se najviše polovina na-doknaditi iz EU fondova. Pošto se ovde budžet redovno probija i u normalnim okolnostima, a država je već prezadužena, vlast je došla na ideju da revitalizuje koncept koji je bio popularan pedesetih i šezdese-tih godina prošlog veka – koncept radnih akcija! Ipak za razliku od radnih akcija u socijalizmu, kada se stvarala društve-na svojina, koja je tek kasnije oteta od naroda i završila u rukama što drža-ve, što tajkuna, sada bi odmah, sve

što se izgradi pripalo državi, a „akcijaši“ bi radili za staž, socijalnu i zdravstve-nu zaštitu. Ovom perfidno smišljenom prevarom zloupotrebljava se iskazana solidarnost naroda, a teret finansiranja javnih radova bi se praktično svalio na one koji su možda i u najgoroj situaciji, na nezaposlene! Zanimljivo je da je Vučić pre svega nekoliko meseci pričao kako smo mi zemlja ,,lezilebovića“ i kako ne može on da izdržava celu naciju. Sada vi-dimo kako pokušava da prikrije svoju katastrofalnu nesposobnost i nebrigu za narod, računajući na požrtvovanost i spremnost na uzajamnu pomoć tog istog naroda. Ipak ovakve promene ponašanja premijera ne treba da nas čude. Navik-li smo da političari pričaju sve i sva-šta ne bi li pridobili podršku za svoje ciljeve. Tako je premijer procenio da je, umesto priče o neradnicima u drža-vnim službama, sada bolje propagirati nacionalno jedinstvo zbog katastrofe koja nas je zadesila. Pod tom parolom već je počela primena mera štednje. Smanjuju se plate, ukidaju socijalna davanja... Ne smemo da pokleknemo pred

Premijer je procenio da je, umesto priče o ,,lezilebovićima” u državnim službama, sada bolje propagirati nacionalno jedinstvo zbog katastrofe koja nas je zadesila. Vlast je došla na ideju da revitalizuje koncept koji je bio popularan pedesetih i šezdesetih godina pro-šlog veka – koncept radnih akcija!

histeričnom propagandom i do-zvolimo ukidanje naših prava, po-sebno prava na zaradu! Nema ni-kakvog jedinstva niti zajedničkog interesa između onih koji sede u foteljama i vozikaju se skupim auto-mobilima i onih koji lome kičmu po gradilištima. Ne smemo zaboraviti ko je sve ove godine profitirao na našoj muci i ko to i dalje čini. Priča-ju nam kako nema para za obnovu, a vidimo da se novac redovno daje privatnim investitorima, kupuje se oprema i naoružanje za vojsku i po-liciju. Uprava sektora za vanredne situacije MUP-a je pre samo mesec dana kupila nove „pajero“ džipove! Pozivamo radničku klasu da se organizuje isto onako energično i solidarno kako smo se branili od poplava, ali ne kako bismo radili za džabe, već kako bismo odbranili svo-ja prava i poboljšali svoj ekonomski položaj. Naterajmo gazde i državu da plate štetu, jer oni snose svu od-govornost!

Generalni sekretarijat Anarhosindikalističke inicijative

Kako ih naterati da plate? Vrlo jednostavno!Radnici Nege kola, firme koja se bavi održavanjem vagona, prekinuli su blokadu pruge nakon što im je na račune legla plata! Podsetimo, zaposleni u ovom preduzeću od ponedeljka su u blokadi držali žele-zničke stanice u Beogradu i Novom Sadu i prugu Zemun – Zemun Polje, jer im nisu bile isplaćene poslednje dve

zarade. Oni nisu čekali da se dugovi nagomilaju i nije ih obeshrabrilo što su im u Železnicama Srbije rekli da nisu nadležni za njihov problem. Rad-nici nemaju žuti sindikat na radnom mestu pa ih sindikalne birokrate ni-su sprečile da se samooganizuju i da stupe u akciju. Posle samo jednog da-na, njihovi zahtevi su ispunjeni!

Uredništvo: Milan Lukić, Slobodan Stamenčić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Aleksandar Belčević (odgovorni urednik)

Sindikalna konfederacija Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) je propa-gandno-borbena anarhistička revolucionarna sindikalna organizacija, koja se bori za društvo bazirano na individualnoj i kolektivnoj slobodi, ravnopravnosti i solidarnosti, lišeno svih oblika represije, hijerarhije i vlasti čoveka nad čovekom.

ASI je Sekcija Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR-AIT-IWA)

Direktna akcija nastavlja tradiciju časopisa Hleb i sloboda, čiji je prvi broj štampan 1905. u Beogradu

Priloge i pisma slati na kontakt adresu.

Rukopisi ne gore. Tiraž: 1000

Kontakt: CLS (DA), Poštanski pretinac 6,11077 Beograd, Srbijatel. 063/1165551e-mail: da@inicijativa.orgweb: www.inicijativa.orgC

IP: 3

29(4

97.1

1)

ISS

N 1

821-

0813

C

OB

ISS

.SR

-ID

1072

6478

0

Direktna akcija se finansira vašim donacijama. Ako želite da nas podržite na ovaj način, novac možete uplatiti na račun Centra za liberterske studije:

200-2269920101033-28

HILJADE ANTIROJALISTA OKuPILO SE u mADRIDu I NA uLIcAmA DRuGIH GRADOVA ŠPANIJE TRAžEćI REfERENDum zA ODBAcIVANJE mONARHIJE

Vesti iz međunarodnog radničkog pokreta:Velika Britanija: aktivisti Solfeda

pomogli otpuštenoj radniciPosle kratke i intenzivne kampanje, Marta, recepcionarka u školi jezika u Londonu, izborila se za svoje zarade. Ona je otpuštena bez ikakvog razloga, bez najave otkaza nedelju dana unapred, i nije joj isplaćena zarada. Ona je stupila u kontakt sa aktivistima iz Federacije solidarnosti (SOLFED, sekcija Međunarodnog udruženja radnika), koji su organizovano posetili upravu škole i predali še-fovima zahtev da uplate otpuštenoj radnici zarade koje joj duguju kao i da joj izdaju pozitivnu radnu preporuku. Nakon što uprava nije našla za shodno da odgovori na ovaj zahtev, Solfed je preduzeo masovnu blokadu fejsbuk stranice škole jezika Speak Up. Nekoliko stotina postova pojavilo se na ovoj stranici za samo 45 minuta, a nakon sat i po aktivnosti Speak Up je morala da zatvori svoju stranicu za sve korisnike u Velikoj Britaniji. Narednog dana u Solfed je stigao mejl iz uprave Speak Up-a, kojim se obaveštava da su Marti isplaćene zarade. U mejlu je priložena i kopija pozitivne preporuke za Martu koja će joj trebati prilikom konkurisanja za novi posao. ,,Čestitamo Marti i hvala svima koji su podržali ovu kampanju“, kaže se u saopštenju Solfeda povodom ovog događaja. ,,Ovo je poruka svim radnicima koji su zaposleni u delatnostima učenja jezika: ne smemo da pokleknemo pred zastrašivanjima

gazda. Onda kad dignemo svoj glas (speak up), gazde će morati da nam plate (pay up). Ako, kao Marta, nemate ugovor o radu ili je vaš ugovor loš, ne ustežite se da uzvratite. Razgovarajte sa svojim kolegama i razmišljajte kako da se kolektivno bori-te za bolje uslove rada. Ako vam je potrebna pomoć, ne ustručavajte se, kontaktirajte Solfed.“

Kina: poginula 22 rudara4. jun. u rudniku uglja u gradu Čongćin na jugozapadu Kine poginula su 22 rudara, najve-rovatnije usled eksplozije gasa. U nesreći u rudniku ,,Janšitaj”, u vlasništvu državne kompanije ,,Čong-ćing enerdži”, takođe su povređena dvojica rudara. Nije razjašnjeno da li se radi o eksploziji, pošto se u saopštenju navodi samo izraz ,,incident povezan sa gasom”, bez navođenja detalja. U rudniku se u vre-me nesreće nalazilo 28 rudara, od kojih su šesto-rica uspeli sami da izađu na površinu, uključujući dvojicu povređenih. Nesreće u kineskim rudnicima su česte, zahvaljuju-ći lošim merama zaštite na radu.

Mere ,,konsolidacije” rezultiraju masovnim siromaštvomMere štednje koje navodno treba da pomognu da Evropa izađe iz ekonomske krize gurnule su

oko 800.000 dece u najteže siromaštvo, navodi se, između ostalog, u obimnom izveštaju koji je ovih dana objavila Međunarodna organizacija rada (MOR). „Dostignuća evropskog socijalnog modela, zahvaljujući kojima je znatno umanje-no siromaštvo i promovisan prosperitet u pe-riodu nakon Drugog svetskog rata, osujećena su kratkoročnim reformama“, navodi se u dokumentu. ,,Fiskalna konsolidacija”, kojom je trebalo da se umanji dug, nije stimulisala rast koji je potreban da bi se stvorila nova radna mesta. Socijalna zaštita ne smanjuje samo siromaštvo, već stimuliše njegovo narastanje. Plate u Grčkoj su od 2008. pale za 35 odsto, dok je stopa nezaposlenosti povećana za 28 odsto. Istovremeno, reforme koje se tiču društve-ne bezbednosti zamenjene su sistemom koji ograničava odgovornost grčkog državnog vrha. MOR naglašava da je cilj nekih ,,strukturalnih re-formi”, koje su nametnute vladama, unapređenje administracije. Ogroman akcenat se stavlja na fiskalni cilj balansiranja budžeta „bez obraćanja dovoljno pažnje na davanje adekvatnog profita svim građanima“. „Postoji mogućnost da se do 2025. još 15-25 miliona ljudi suoči sa siroma-štvom ukoliko se nastavi fiskalna konsolidacija“, upozorava MOR.

Centar za liberterske studije predstavlja:

Jedino su znali s kim ne mogu. I to su glasno i jasno govorili. Nisu mogli i nisu hteli sa onima koji su se odvojili od naroda, kojemu se nažalost ni oni sami nisu umeli približiti, iako nisu bežali od njega. Misli-li su da rade za njega, makar i bez njega. I to je bilo najglavnije pitanje na koje nisu umeli naći odgovor.

Publ

ikac

ije C

LS-a

mož

eš n

aći u

svim

bol

jim k

njiža

ram

a ili

nar

učiti

dire

ktno

od

nas:

e-m

ail: c

ls@in

icijat

iva.o

rg w

eb: w

ww.

inici

jativ

a.org

/tiki

/cls

Mlada Bosna, studija Veselina Masleše

Cen

a: 3

00 d

in.