BOSNA I HERCEGOVINA

SRBIJA

KOSOVOCRNA GORA

BJR MAKEDONIJA

ALBANIJA

JUGOISTOČNA EVROPA Redovni ekonomski izveštaj

18. juni 2013.

Br. 4

Od dvostruke recesije do slabog oporavka

SVETSKA BANKAREGION EVROPE I CENTRALNE AZIJE

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

wb425962Typewritten Text78505

Ovaj izveštaj dva puta godišnje sastavlja tim ekonomista Odeljenja za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment Svetske banke za region Evropa i centralna Azija (ECA PRE M). Ovaj izveštaj i prethodne izveštaje možete naći na internet adresi www.worldbank.org/eca/seerer. Na čelu tima su Abebe Adugna i Željko Bogetić, a u timu su sledeći članovi sa svojim tematskim oblastima Dilek Aykut (globalna kretanja i perspektiva), Simon Davies (�skalna pitanja i dug), Agim Demukaj (eksterni sektor, Kosovo), Sandra Hlivnjak (Bosni i Hercegovina), Caterina Ruggeri Laderchi (posebna tema o radnim mestima), Erjon Luci (menadžer baze podataka za zemlje JIE 6, Albanija), Anil Onal (pomoć pri istraživanju), Sanja Madžarević-Šujster (in�atorna kretanja, Crna Gora), Lazar Šestović (privreda kretanja, Srbija), Birgit Hansl i Bojan Šimbov (trendovi u radnim odnosima i �nansijski sektor, BJR Makedonija). Maria Andreina Clower i Mismake Galatis su obezbedile podršku timu.

Distribucijom izveštaja, kao i eksternim odnosima i odnosima sa medijima upravlja EXT tim, čiji su članovi Lundrim Aliu, Denis Boškovski, Ana Gjokutaj, Jasmina Hadžić, Andrew Kircher, Vesna Kostić, Mirjana Popović, John Mackedon, Krystin Schrader i Dragana Varezić.

Timu su pružali smernice i savete Satu Kähkönen (menadžer sektora, ECA PREM2) i Yvonne Tsikata (direktor sektora, ECA PREM).

U ovom izveštaju, pojmom “jugoistočna Evropa”obuhvaćeno je šest zemalja zapadnog Balkana (JIE 6): Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija.

Standardna izjava o odricanju od odgovornosti:

Ovaj dokument je proizvod zaposlenih u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj / Svetskoj banci. Nalazi, tumačenja i zaključci izneti

u ovom radu ne odražavaju nužno stavove izvršnih direktora Svetske banke ili vlada koje oni predstavljaju. Svetska banka ne

garantuje tačnost podataka korišćenih u ovom radu. Granice, boje, jedinice za meru i druge informacije koje su prikazane na bilo

kojoj mapi u ovom radu ne podrazumevaju bilo kakvo mišljenje Svetske banke u vezi sa pravnim položajem bilo koje teritorije, niti

potvrdu ili prihvatanje takvih granica.

.

Izjava o autorskom pravu:

Materijal u ovoj publikaciji je zaštićen autorskim pravom. Kopiranje, odnosno prenošenje bez dozvole delova ovog rada ili rada u

celini moglo bi da predstavlja kršenje važećih zakona. Međunarodna banka za obnovu i razvoj / Svetska banka podstiče distribuiranje

ovog rada i obično će bez odlaganja dati dozvolu za reprodukovanje delova rada.

Radi dozvole za fotokopiranje ili preštampavanje bilo kog dela ovog dokumenta potrebno je da uputite zahtev koji sadrži potpune

informacije na sledeću adresu: Copyright Clearance Center, Inc., 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923, USA, broj telefona 978-

750-8400, broj faksa 978-750-4470, http://www.copyright.com/.

Sve ostale upite u vezi sa pravima i dozvolama, uključujući i supsidijarna prava, treba uputiti Kancelariji izdavača, na sledeću adresu:

Office of the Publisher, The World Bank, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA, broj faksa 202-522-2422, adresa

elektronske pošte pubrights@worldbank.org.

http://www.copyright.com/mailto:pubrights@worldbank.org

Sadržaj

POGLAVLJE 1: NEDAVNA MAKROEKONOMSKA KRETANJA ................................................................ 1

GLOBALNI KONTEKST: RAST NAPREDUJE, ALI EVROZONA I DALJE U RECESIJI ............................................................ 1

RAST U ZEMLJAMA JIE6: IZLAZAK IZ DRUGOG TALASA RECESIJE? ............................................................................. 3

INFLATORNA KRETANJA – PRITISAK OD CENA HRANE ................................................................................................ 4

SIROMAŠTVO I NEJEDNAKOST – BEZ POBOLJŠANJA .................................................................................................... 6

TRGOVINA I SPOLJNI DUG – ZNACI POBOLJŠANJA ....................................................................................................... 8

FISKALNA POLITIKA – DIVERGENTNI PRITISCI ......................................................................................................... 13

FINANSIJSKI SEKTOR – SPOR RAST KREDITA............................................................................................................. 16

TRENDOVI KOJI SE ODNOSE NA RADNU SNAGU –– VELIKA NEZAPOSLENOST ŠIROM REGIONA ................................. 21

PERSPEKTIVA JIE6 –– KRHKI OPORAVAK ................................................................................................................ 24

GLAVA 2. POSEBNA TEMA: OŽIVLJAVANJE NAPORA USMERENIH KA OTVARANJU RADNIH

MESTA U JIE6 .................................................................................................................................................. 26

2000-TE: RAZOČARAVAJUĆA DEKADA KADA JE U PITANJU OTVARANJE RADNIH MESTA........................................... 26

PLAN OŽIVLJAVANJA NAPORA USMERENIH KA OTVARANJU RADNIH MESTA............................................................. 29

PRUŽANJE PODRŠKE PREDUZETNIŠTVU I UKLANJANJE PREPREKA OTVARANJU RADNIH MESTA ................................ 30

INKLUZIVNIJA TRŽIŠTA RADA, NISKO UČEŠĆE I MOGUĆNOST ZAPOŠLJAVANJA ......................................................... 32

Uklanjanje nastalog jaza po pitanju stručnih sposobnosti ................................................................................. 32

Upravljanje internom i međunarodnom mobilnošću .......................................................................................... 35

Uklanjanje faktora koji destimulišu zapošljavanje ............................................................................................. 38

LITERATURA ................................................................................................................................................... 41

PRILOG: KLJUČNI POKAZATELJI .............................................................................................................. 43

Slike

Slika 1: Globalna industrijska proizvodnja i trgovina: Snažna trgovina, proizvodnja dostigla najniži nivo 1

Slika 2: Globalna finansijska tržišta – nastavak smirivanja .......................................................................... 2

Slika 3: JIE6 – Industrijska proizvodnja, tromesečni rast u 2012, međukvartalno (procenat) ...................... 3

Slika 4: Inflacija u EU15, EU11 i JIE6, IPC (kraj 2011=100) ...................................................................... 4

Slika 5: Inflacija u zemljama JIE6, IPC, međugodišnja ................................................................................ 4

Slika 6: Inflacija usled cena hrane u zemljama JIE6, međugodišnja (Procenat) ........................................... 5

Slika 7: Inflacija usled cena energenata u zemljama JIE6, međugodišnja (Procenat) ................................. 5

Slika 8: Realni kurs u JIE6, umanjen za IPC, (avg. 2008=100).................................................................... 6

Slika 9: Glavne referentne kamatne stope centralnih banaka u JIE6 (procenat) ........................................... 6

Slika 10: Procene siromaštva za zemlje JIE6 (procenat) .............................................................................. 7

Slika 11: Rast i preraspodela – Razlaganje promena u siromaštvu po Šaplej-ju (US$ 5 dnevno) između

2009. i 2010. ................................................................................................................................................. 7

Slika 12: JIE6 DBTT i trgovinski bilans ....................................................................................................... 9

Slika 13: DBTT po zemljama ....................................................................................................................... 9

Slika 14: Izvoz u 2012. (Procenat BDP) ....................................................................................................... 9

Slika 15: Rast izvoza (Procenat) ................................................................................................................. 10

Slika 16: Rast uvoza (Procenat) .................................................................................................................. 10

Slika 17: Rast izvoza i uvoza, međugodišnji (Procenat) ............................................................................. 10

Slika 18: Doznake radnika 2008–2011. (Procenat BDP) ............................................................................ 11

Slika 19: Neto SDI 2009-2012. (Procenat BDP) ........................................................................................ 11

Slika 20: Neto SDI po zemljama (Procenat BDP) ...................................................................................... 11

Slika 21: Prosečan spoljni dug JIE6 (Procenat BDP) ................................................................................. 12

Slika 22: Ukupan dug po međunarodnim obveznicama, izabrane zemlje JIE6 (u milionima US$) ........... 12

Slika 23: Ukupni javni i privatni spoljni dug, 2012. (% BDP) ................................................................... 12

Slika 24: Fiskalni deficit ............................................................................................................................. 13

Slika 25: Promene u prihodima i potrošnji, 2011-2012. (Procenat BDP) .................................................. 13

Slika 26: Prihodi i rashodi, 2012. i 2013. (Projekcija) (Procenat BDP) ..................................................... 14

Slika 27: Fiskalni deficit, 2012. u odnosu na 2013. (Projekcija) (Procenat BDP) ...................................... 14

Slika 28: Opšti državni duga ....................................................................................................................... 14

Slika 29: Državne garancije (Procenat BDP) .............................................................................................. 14

Slika 30: Dug u domaćoj i stranoj valuti sa dospećem u 2013. (Procenat) ................................................ 15

Slika 31: Dug u domaćoj valuti sa dospećem u 2013. (Procenat BDP)a ..................................................... 15

Slika 32: Realne stope rasta kredita (procentualna promena) ..................................................................... 16

Slika 33: Realni rast BDP, realni rast kredita i strano finansiranje, 2011 - 2012. (procentualno) .............. 17

Slika 34: Kamatne stope na kredite i depozite, 2011 - 2012. ...................................................................... 17

Slika 35: Troškovi finansiranja za zemlje JIE6........................................................................................... 17

Slika 36: Odnos kredita i depozita .............................................................................................................. 18

Slika 37: Problematični krediti (Procenat ukupnih kredita) ........................................................................ 19

Slika 38: Prinos na kapital .......................................................................................................................... 20

Slika 39: Koeficijent adekvatnosti kapitala ................................................................................................ 20

Slika 40: Stopa nezaposlenosti, 2012. ......................................................................................................... 21

Slika 41: Učešće u radnoj snazi i nezaposlenost ......................................................................................... 21

Slika 42: Učešće u radnoj snazi u JIE6 i EU11 .......................................................................................... 22

Slika 43: Promene u radnoj snazi prema polu, četvrti kvartal 2008. i četvrti kvartal 2012 (u procentnim

poenima) ..................................................................................................................................................... 22

Slika 44: Nezaposlenost po starosnim grupama ......................................................................................... 23

Slika 45: Promena u nezaposlenosti po starosnim grupama, 2008-2012 (u procentnim poenima) ............ 23

Slika 46: Udeo zapošljavanja u javnom sektoru u JIE6 .............................................................................. 23

Slika 47: JIE6––Realni rast BDP-a ............................................................................................................. 24

Slika 48: Promene u zapošljavanju povezane s promenom od 1 odsto u realnom BDP-u, 1995-2010 (u

procentnim poenima) .................................................................................................................................. 26

Slika 49: Indeks tranzicije EBRD-a, 2000. i 2012. ..................................................................................... 27

Slika 50: Promene u komponentama indeksa tranzicije, 2000-2012. ......................................................... 27

Slika 51: Otvaranje neto novih radnih mesta, odabrane zemlje JIE6 i EU11, 2002–2009. ........................ 29

Slika 52: Koraci ka pokretanju posla (1990 –2010) i zaista pokrenut posao (u procentima) ..................... 31

Slika 53: Latentno u poređenju sa pravim preduzetništvom u JIE6, 2010 (u procentima) ......................... 31

Slika 54: Stručne sposobnosti i obrazovanje NE predstavljaju prepreku, 2005. i 2008. ............................ 33

Slika 55: Stručne sposobnosti po grupama zaposlenih, BJR Makedonija i Litvanija ................................. 34

Slika 56: Funkcionalno nepismeni petnaestogodišnjaci, JIE6 (u procentima) ............................................ 35

Slika 57: Interna mobilnost i namera da se migrira (u procentima) ............................................................ 38

Tabele

Tabela 1: Pretpostavke globalnog rasta – Rast globalnog BDP-a (u procentima) ....................................... 2

Tabela 2: JIE6 – Realni rast BDP ................................................................................................................. 3

Tabela 3: JIE6: Državni kreditni rejtinga .................................................................................................... 15

Tabela 4: JIE6––Realni rast BDP-a ............................................................................................................ 25

Okviri

Okvir 1: Zajednički prosperitet u JIE6 .......................................................................................................... 8

Okvir 2: Smanjenje zaduženosti u zemljama JIE6 ...................................................................................... 18

Okvir 3: Reforme i otvaranje radnih mesta ................................................................................................. 28

Okvir 4: Demografski trendovi i plan otvaranja radnih mesta u JIE6 ........................................................ 30

Okvir 5: Latentno preduzetništvo u Srbiji ................................................................................................... 32

Okvir 6: Mobilnost studenata na tercijarnom nivou obrazovanja ............................................................... 37

i

REZIME

Nakon dvostruke recesije, šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6) - Albanija, Bosna i Hercegovina,

Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija - kao grupa, sada ostvaruju slabašan oporavak.

Prošlogodišnja recesija u evrozoni negativno je uticala na spoljnu tražnju i strane direktne investicije

(SDI) u zemljama JIE6, a oštra zima i sušno leto ozbiljno su pogodili poljoprivredu i ugrozili sektore

trgovine, energetike i ukupnu privrednu aktivnost. Sada proizvodnja počinje da se oporavlja. Izvoz se

oporavlja u Srbiji, koja je najveća privreda među JIE6; vremenski uslovi su se umnogome poboljšali; a u

nekim zemljama dinamika se uveliko ubrzava u elektro-privredi, turizmu i srodnim sektorima.

Međutim, oporavak zemalja JIE6 i dalje je nesiguran. U nekim zemljama problematični krediti, usporen

rast kredita, nastavak smanjenja zaduženosti i fiskalna konsolidacija stvaraju prepreke – te u zemljama

JIE6 najverovatnije neće doći do ubrzavanja oporavka sve dok evrozona bude u recesiji.

Iako globalni ekonomski i finansijski uslovi nastavljaju da se poboljšavaju, za evrozonu se očekuje da će

biti u recesiji tokom 2013. godine (sa rastom od -0,4 odsto). Projekcije za globalni BDP pokazuju da će

se porasti za 2,4 odsto u 2013. godini, 3,1 odsto u 2014. godini i 3,3 odsto u 2015. godini. Dok će rast u

visokorazvijenim zemljama rast 2013. godine biti slabih 1,3 procenata (uz spori porast na 2,0 u 2014. i

2,3 odsto u 2015. godini), očekuje se da će poboljšani finansijski i generalno slobodni monetarni uslovi

podstaći aktivnost u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, pri čemu će se rast ove godine ubrzati na

5,4 odsto, u 2014. godini na 5,6 odsto i u 2015. godini na 5,8 odsto. Bruto tokovi kapitala u zemlje sa

niskim i srednjim dohotkom sada su duplo veći u odnosu na period od pre godinu dana – što ukazuje na

okončanje veoma ozbiljnih efekata koje je smanjenje zaduženosti prema evrozoni imalo na ove zemlje,

uključujući i privrede zemalja JIE6.

U tom kontekstu, projekcije pokazuju da će region JIE6 imati rast od 1,7 odsto 2013, što signalizira kraj

dvostruke recesije iz 2012. godine. Iako će rast generalno biti slabašan, biće u porastu u svih šest

zemalja. Opet se očekuje da Kosovo ostvari najveći rast (3,1 odsto), zahvaljujući velikim javnim

investicijama i značajnom prilivu doznaka. Sledeća na liniji rasta je Srbija, sa projektovanih 2 odsto, što

delimično odražava osnovni efekat prošlogodišnje recesije. Pošto Srbija predstavlja 45 odsto privrede u

ovom regionu, rast u Srbiji je od najvećeg značaja za učinak celog regiona. Očekuje se da će Srbija imati

koristi od povećanja SDI, solidnih rezultata od FIAT-a i povratka na uobičajenu poljoprivrednu

proizvodnju, koja je u 2012. godini pala za skoro 20 odsto; kako poverenje investitora bude raslo usled

mogućeg otvaranja pregovora o pristupanju EU tokom ove godine, može se očekivati više SDI. Rast u

Albaniji je projektovan na oko 1,6 odsto, kao i prošle godine, uz stalni rast izvoza. U Crnoj Gori i BJR

Makedoniji očekuje se skroman rast, delimično zbog oporavka elektro-privrede i poljoprivrede, ali

uglavnom zbog snažnog napretka turizma. Očekuje se da privredni rast u Makedoniji bude u početku

skroman, uz postepeno ubrzavanje u drugoj polovini ove godine. U Bosni i Hercegovini rast će ove

godine najverovatnije biti blag; projekcija je samo 0,5 odsto. Nažalost, brojna pitanja u vezi sa

poslovnom klimom u BIH nastaviće da ograničavaju tokove SDI, kao i izglede za širenje domaćih

kompanija.

S obzirom na ovaj nesiguran i slabašan oporavak, zemlje JIE6 trebalo bi, kao što je izneto u prethodnom

izveštaju, da intenziviraju svoje napore da reformišu strukturne oblasti. Bolji izgledi u pogledu

proizvodnje i prihoda trebalo bi da olakšaju napore za postizanje fiskalne konsolidacije. Investiciona

klima treba značajno da se poboljša, naročito u glavnim oblastima gde postoje slabosti: građevinske

dozvole, barijere za preduzetništvo i veštine i infrastruktura. Susedi bi mogli da uče od BJR Makedonije,

ii

koja i dalje ima najpovoljniju klimu za investiranje u regionu, mereno pokazateljima iz izveštaja “O

uslovima poslovanja” (Doing Business).

Jedna od glavnih briga u ovom početnom periodu oporavka je ta što su privrede zemalja JIE6 zahvaćene

velikom nezaposlenošću, naročito među mladima, i što se nova radna mesta ne otvaraju dovoljno brzo da

bi se apsorbovali mladi koji ulaze na tržište rada. Zapravo, stanje sa zapošljavanjem je lošije nego što to

pokazuju turobne brojke o nezaposlenosti, jer mnogi napuštaju region da bi potražili posao na drugim

mestima. Ovo delimično predstavlja nasleđe iz perioda kada su neke zemlje JIE6 imale značajnu

regionalnu dislokaciju koja je odlagala reforme. Iseljavanje se nastavlja pošto trenutno poslovno

okruženje pogoršava ionako teške uslove na tržištu rada.

Ono što zemlje JIE6 treba sada da preduzmu je da podrže ovaj slabašan oporavak i da ulože napor u

otvaranje novih radnih mesta. Za to će biti neophodna agresivna politika okrenuta ka zapošljavanju.

Nedavno istraživanje Svetske banke o zapošljavanju u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom u Evropi i

centralnoj Aziji pokazalo je da bi bilo najbolje da politika zapošljavanja bude usmerena na četiri oblasti:

podsticanje preduzetništva, unapređenje veština, rešavanje mobilnosti na unutrašnjem i međunarodnom

planu i smanjenje institucionalnih faktora koji destimulišu otvaranje novih radnih mesta. Ubrzavanje

reformi u ovim oblastima predstavlja imperativ kako bi opstala nada da će u zemljama JIE6 biti više,

boljih i raznovrsnijih radnih mesta.

1

POGLAVLJE 1: NEDAVNA MAKROEKONOMSKA KRETANJA

GLOBALNI KONTEKST: RAST NAPREDUJE, ALI EVROZONA I DALJE U RECESIJI

Globalni rast ide napred početkom 2013. godine

Uprkos slabom rastu u zemljama sa visokim dohotkom u četvrtom tromesečju 2012. (naročito u

evrozoni), proizvodnja u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom stabilizovala se i nastavlja da

jača u prvom tromesečju 2013. godine (Slika 1). Dok je ubrzavanje proizvodnje prevashodno

zabeleženo u azijskim zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, tempo širenja usporen je u zemljama sa

niskim i srednjim dohotkom u Evropi i centralnoj Aziji, dok je industrijska proizvodnja nastavila da

opada u drugim regionima u svetu. Došlo je i do ponovnog rasta trgovine, pri čemu se uvoz u zemlje sa

niskim i srednjim dohotkom u januaru 2013. godine povećavao po stopi od 21 odsto na godišnjem nivou,

čime je u istom periodu podržano ubrzavanje izvoza iz zemalja sa visokim dohotkom po stopi od 7,3

odsto na godišnjem nivou. Najnovije ankete među privrednicima ukazuju na to da će doći do usporavanja

rasta u drugom tromesečju, delimično zbog zaostalih efekata fiskalnog zaoštravanja u Sjedinjenim

Državama i povratka na održivije stope rasta u zemljama istočne Azije i Pacifika.

Slika 1: Globalna industrijska proizvodnja i trgovina: Snažna trgovina, proizvodnja dostigla

najniži nivo

Izvor: Grupa Svetske banke za globalne izglede.

Projekcije ukazuju da će globalni BDP da poraste za 2,4 procenata u 2013. godini, posle čega će

nastaviti sa postepenim rastom na 3,1 odsto u 2014. i 3,3 odsto u 2015. godini. (Tabela 1). Rast u

visokorazvijenim zemljama ostaće na slabih 1,3 odsto u 2013, ali je projektovan da dostigne 2,0 odsto u

2014. godini i 2,3 odsto u 2015. godini. Očekuje se da bolji finansijski i generalno slobodni monetarni

uslovi stimulišu aktivnost u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom koje ne ostvaruju dobre rezultate.

Ovo bi trebalo da podstakne postepeno ubrzavanje njihovog rasta na 5,4 odsto ove godine, 5,6 odsto

2014. godine i 5,8 odsto 2015. – otprilike u skladu sa njihovim potencijalom. Za evrozonu, međutim,

projektovano je da će ostati u recesiji tokom 2013. godine (sa rastom od -0,6 odsto).

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

2011M01 2011M07 2012M01 2012M07 2013M01

(procentualna promena fizickog obima 3m/3m saar)

Uvoz zemalja sa visokim dohotkom

Uvoz zemalja u razvoju

Industrijska proizvodnja zemalja u razvoju

Industrijska proizvodnja zemalja sa visokim dohotkom Euro zone

%

2

Tabela 1: Pretpostavke globalnog rasta – Rast globalnog BDP-a (u procentima) 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.proc. 2013.proj. 2014.proj. 2015.proj.

Svet 1,4 -2,2 3,9 2,8 2,3 2,2 3,1 3,3

Visokorazvijene

zemlje

0,1 -3,5 2,8 1,7 1,3 1,2 2,0 2,3

Zemlje u razvoju 5,8 1,9 7,3 5,9 4,9 5,1 5,6 5,8

Memo stavke

Evro zona 0,3 -4,3 1,9 1,5 -0,5 -0,6 0,9 1,5

Izvor: Procene članova Grupe Svetske banke za globalne ekonomske izglede (Svetska banka 2013c).

Bolji finansijski uslovi na globalnom planu i snažni tokovi ka privredama sa niskim i srednjim

dohotkom

Značajno poboljšanje globalnih finansijskih uslova traje od leta 2012, pri čemu su prinosi na

državni dug evrozone i zemalja sa niskim i srednjim dohotkom generalno konstantni od januara

(Slika 2). Bruto tokovi kapitala u zemlje sa niskim i srednjim dohotkom stabilizovali su se na visokom

nivou u četvrtom tromesečju 2012, dok su tokovi sopstvenog kapitala i bankarski tokovi trenutno duplo

veći u odnosu na pre godinu dana – čime se potvrđuje kraj veoma ozbiljnijih efekata koje smanjenje

zaduženosti prema evrozoni ima na finansije zemalja sa niskim i srednjim dohotkom. Razlika u kamatnim

stopama (tzv. “spred”) na obveznice zemalja sa niskim i srednjim dohotkom pao je od juna 2012. godine

za 86 baznih poena (bps), a tržišta akcija u ovim zemljama su u porastu 9,8 odsto. Iako je neizvesnost

koja je nastala u pokušaju da se spase Kipar predstavljala grubo podsećanje na to koliko krhko poverenje

može da bude, čini se da je to malo uticalo na uslove u ostalom delu evrozone: prinosi na državni dug

evrozone sa tzv. visokim spredom porasli su za manje od 50 bps, a stope premije osiguranja od kreditnog

rizika (CDS) bankarskog sektora porasle su samo 20 bps od februara meseca. Međutim, uprkos ovim

poboljšanjima evrozona ostaje u recesiji, a njena domaća tražnja slaba. Ali postoji nada da bi ova

poboljšanja na finansijskom tržištu mogla da se prenesu na postepen oporavak pri kraju godine.

Slika 2: Globalna finansijska tržišta – nastavak smirivanja

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

1,800

Jan-10 Nov-10 Sep-11 Jul-12 May-13

Premija osiguranja od kreditnog rizika (bazni poeni)

ŠPANIJA

IRSKA

ITALIJA

PORTUGAL

3

RAST U ZEMLJAMA JIE6: IZLAZAK IZ DRUGOG TALASA RECESIJE?

Kao što smo predvideli u prethodnom izveštaju, zemlje JIE6 su zapale u recesiju 2012. godine.

Ukupno posmatrano, ispostavilo se da je rast u zemljama JIE6 bio baš kako je projektovano u prethodnom

izveštaju (-0,6 odsto). Rast je ostao pozitivan samo u Albaniji, na Kosovu i u BJR Makedoniji; ostale

privrede osetile su recesiju (Tabela 2). Albanija i Kosovo su opet imali najbolje rezultate i doprineli su

pozitivnih 0,4 procentnih poena rastu u regionu u 2012. godini, što je bilo više nego neutralizovano

negativnim rezultatima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Tabela 2: JIE6 – Realni rast BDP

Stvarno Procena Procena

2012.

1. polovina

2012.

2. polovina

2012.

ALB 1,6 0,9 2,2

BIH -0,7 -0,2 -1,1

KOS 2,3 3,6 1,1

MKD -0,3 -1,1 0,4

MNE -0,6 -0,9 -0,2

SRB -1,7 -1,5 -1,9

ponderisani prosek -0,6 -0,5 -0,7 Izvor: Stručnjaci Svetske banke.

Tokom cele 2012. godine činilo se da je situacija u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji

najzabrinjavajuća. Ne samo da su ove zemlje bile u recesiji, već se u nekim od njih privredni pad ubrzao

u drugoj polovini godine. U Bosni i Hercegovini, privreda je imala pad od 1,1 odsto u drugoj polovini, u

poređenju sa samo 0,2 odsto u prvoj polovini godine1. U Srbiji, pad u drugoj polovini bio je podstaknut

uticajem koji je velika suša imala na poljoprivredu i prehrambenu industriju i u manjem stepenu

političkom neizvesnošću zbog izbora. U Crnoj Gori, glavni uzroci pada u prvoj polovini bili su loši

vremenski uslovi i mala proizvodnja električne energije; oporavak u drugoj polovini nije mogao da

nadoknadi gubitke sa početka godine kao ni probleme u metalskoj industriji (u drugoj polovini godine).

Slika 3: JIE6 – Industrijska proizvodnja, tromesečni rast u 2012, međukvartalno

(procenat)

1 Pokazatelji realnog rasta BDP-a BIH su još uvek procena.

-25.0

-20.0

-15.0

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

ALB BIH MKD MNE SRB

Q1 Q2 Q3 Q4

4

Izvor: Stručnjaci Svetske banke. *Podaci za Kosovo nisu raspoloživi.

Industrijska proizvodnja za region u celini pala je za 3,6 odsto u 2012. (Slika 3).2 Albanija je jedina

zemlja gde je došlo do porasta industrijske proizvodnje. U ostale četiri zemlje za koje postoje podaci3

industrijska proizvodnja pala je u proseku za 5,3 odsto u poređenju sa 2011. godinom. Industrijska

proizvodnja pala je najviše (blizu 7 odsto) u BJR Makedoniji i Crnoj Gori; Srbija je imala najmanje

smanjenje, prevashodno zbog dobrog poslednjeg tromesečja.

Međutim, prvi podaci za 2013. ukazuju na slab oporavak u regionu. To odražava preokret u

jednokratnim faktorima kao što su loša zima i suša, koji su loše uticali na poljoprivredu i proizvodnju

električne energije u mnogim od zemalja. Oporavak takođe pokreće povećanje industrijskog izvoza,

naročito iz velike FIAT-ove fabrike u Srbiji, koja ima najveću privredu u regionu. Očekuje se da će i Crna

Gora i Bosna i Hercegovina u 2013. godini takođe ostvariti umereni oporavak, dok se za Albaniju i BJR

Makedoniju predviđa da će rasti po sličnoj ili neznatno višoj stopi nego u 2012. godini. Oporavak u

Albaniji podržava stabilan izvoz. U BJR Makedoniji, iako turizam može da doprinese poboljšanju

rezultata, izgleda da će sve zavisiti od javnih i stranih direktnih investicija. Međutim, recesija koja se

nastavlja u evrozoni, sputavaće ovaj slabi oporavak.

INFLATORNA KRETANJA – PRITISAK OD CENA HRANE

Inflatorna dinamika u zemljama JIE6 bila je raznolika tokom 2012, što odražava razlike u tražnji,

regulisanim cenama i uslovima u pogledu cena hrane (Slika 5). Stope inflacije kretale su se od 2 odsto

u Albaniji do preko 7 odsto u Srbiji. U nekim zemljama (Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Crna

Gora), inflaciji su doprinele korekcije cena energenata, dok su u drugim (Srbija), pokretač bile cene

hrane. Međutim, generalno posmatrano, negativan jaz u proizvodnji i visoka nezaposlenost držali su

pritiske koji dolaze od cena na niskom nivou, krajem 2012. i početkom 2013. godine.

2 Ponderisani prosek, gde je ponder udeo BDP-a jedne zemlje u ukupnom regionalnom BDP-u .

3 Podaci za Kosovo nisu raspoloživi.

Slika 4: Inflacija u EU15, EU11 i JIE6, IPC (kraj

2011=100)

Slika 5: Inflacija u zemljama JIE6, IPC,

međugodišnja

Izvor: Eurostat, nacionalni zavodi za statistiku i

proračuni stručnjaka Svetske banke.

Izvor: Eurostat, nacionalni zavodi za statistiku i

proračuni stručnjaka Svetske banke .

5

Ipak, inflacija u zemljama JIE6 i dalje je mnogo viša nego u EU154 i EU11

5 (Slika 4). Sa

međugodišnjom inflacijom od 6,7 odsto u Q1 2013, inflacija u zemljama JIE6 bila je veća u poređenju sa

2,1 odsto u EU15 odnosno 2,3 odsto u EU11. Ovo odražava korekciju regulisanih cena i poreza u nekim

zemljama JIE6 koje se bore da konsoliduju svoje javne finansije i stalne pritiske koji dolaze od cena

hrane.

Cene hrane i dalje su glavni pokretač ukupne inflacije u JIE6 dok su cene energenata u padu

(Slike 6 i 7). U Q1 2013. godine, inflacija usled cena hrane ubrzala se na 9,3 odsto u odnosu na isti

period prethodne godine, što je više od maksimalnih 9,2 odsto u Q4 2012. Dok se potrošnja u

zemljama OECD-a još uvek povlači, globalna tražnja za naftom i dalje miruje, a pritisci od cena

energenata slabe u praktično svim zemljama JIE6.

Slika 6: Inflacija usled cena hrane u

zemljama JIE6, međugodišnja (Procenat)

Slika 7: Inflacija usled cena energenata u

zemljama JIE6, međugodišnja (Procenat)

Izvor: Eurostat, nacionalni zavodi za statistiku i

proračuni stručnjaka Svetske banke.

Izvor: Eurostat, nacionalni zavodi za statistiku i

proračuni stručnjaka Svetske banke.

Većina valuta u zemljama JIE6 bile su generalno stabilne tokom protekle godine, uprkos

dugotrajne zabrinutosti zbog krize državnog duga u evrozoni. Ipak, većina zemalja JIE6 osetila je

apresijaciju realnog kursa u 2012, što je dovelo do pada konkurentnosti cena u odnosu na trgovinske

partnere. Od januara 2012. godine, realni kurs za Albaniju, BJR Makedoniju i Srbiju realno je porastao

(Slika 8). Samo je konvertibilna marka (KM) u Bosni i Hercegovini bila u neznatnom realnom padu do

decembra 2012, što ukazuje na veću konkurentnost cena sa najvećim trgovinskim partnerima. Referentne

kamatne stope centralnih banaka su uglavnom bile stabilne (Slika 9).

4 EU15 čine Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija,

Portugalija, Španija, Švedska i Velika Britanija. 5 EU11 čine Bugarska, Hrvatska, Republika Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija,

Republika Slovačka i Slovenija.

6

Slika 8: Realni kurs u JIE6, umanjen za IPC,

(avg. 2008=100)

Slika 9: Glavne referentne kamatne stope

centralnih banaka u JIE6 (procenat)

Izvor: Narodne banke i proračuni stručnjaka Svetske

banke. Niži realni kurs ukazuje na apresijaciju.

Izvor: Narodne banke i proračuni stručnjaka

Svetske banke.

Napomena: Za Crnu Goru, stopa kredita za

likvidnost.

SIROMAŠTVO I NEJEDNAKOST – BEZ POBOLJŠANJA

Procenjuje se da 33 odsto stanovništva u JIE6 živi u siromaštvu, dok 8 odsto žive u ekstremnom

siromaštvu. Recesija je dovela do porasta umerenog siromaštva u dužem periodu - 6koje se definiše kao

udeo pojedinaca sa nivoom potrošnje između US$2,5 i US$5 dnevno – sa 22 odsto na 26 odsto. Nasuprot

tome, do 2012. godine umereno siromaštvo je bilo u padu u EU11. Pojednostavljene projekcije za period

2011-2015. ukazuju na to da iako će generalno doći do laganog smanjenja siromaštva i u EU11 i u

zemljama JIE6, ekstremno siromaštvo će pasti na 5 odsto u zemljama JIE6 odnosno na 1 odsto u EU11.

Stope siromaštva u JIE6 na nacionalnom nivou mnogo su veće nego u EU11. Na Slici 10 prikazane su

stope siromaštva za zemlje JIE6 prema metodologiji koja omogućava poređenja na međunarodnom

nivou.7 U svim zemljama izuzev Crne Gore rasprostranjenost siromaštva je veća u seoskim područjima i

siromaštvo u seoskim područjima je dublje nego u gradskim područjima. Izuzev Crne Gore i BJR

Makedonije, gde postoji veća ravnoteža u raspodeli dohotka, većina siromašnih žive na seoskim

područjima. Razlike u stopama siromaštva između muškaraca i žena su neznatne.

6Nažalost, istraživanja ne dozvoljavaju da se uradi dubinska analiza trenutne situacije kako je drugi talas recesije

uticao na siromaštvo u JIE6. Uprkos stalnim investicijama u poboljšanje statističkih podataka, podaci iz anketa o

potrošnji domaćinstava obrađuju se i objavljuju sa zakašnjenjem. U Bosni i Hercegovini i Albaniji, ankete o

potrošnji domaćinstava koje su nekada korišćene za izračunavanje stope siromaštva (Anketa o potrošnji

domaćinstava u BIH i LSMS u Albaniji) više se ne prikupljaju svake godine; poslednji podaci za Bosnu i

Hercegovinu su iz 2007, a za Albaniju iz 2008. Za druge zemlje, podaci o siromaštvu postoje za 2010. godinu (za

Crnu Goru su nedavno objavljeni i za 2011. godinu). Na osnovu ovih podataka i metodologije ECAPOV, koja je

napravljena tako da se dobiju procene koje se mogu porediti na međunarodnom nivou, procenjuje se da 33,2 odsto

stanovništva u zemljama JIE6 (više od 6 miliona) živi u siromaštvu, a 7,7 odsto (više od 1,4 miliona) u ekstremnom

siromaštvu. Stepen siromaštva u JIE6 je značajno viši od proseka za evropske i centralno-azijske zemlje sa srednjim

dohotkom, u kojima je siromaštvo bilo 19 odsto, i od EU10, gde je siromaštvo bilo 12 odsto, dok je ekstremno

siromaštvo u obe ove regije bilo ispod 2 odsto. 7

Ove procene date su na osnovu standardizovanih setova podataka iz nacionalnih anketa o potrošnji u

domaćinstvima koje vodi Svetska banka (baza podataka ECAPOV) a ukupna potrošnja sastavljena je jedinstveno za

sve zemlje. Linije siromaštva koje su korišćene su: 2,5 USD po glavi stanovnika dnevno u 2005. paritet kupovne

moći (PPP) za ekstremno siromaštvo i 5 USD po glavi stanovnika dnevno PPP za ukupno siromaštvo. Ove procene

razlikuju se od nacionalnih procena linije siromaštva i ne služe tome da zamene nacionalne procene. Njihova

namena je samo da se koriste za potrebe poređenja na međunarodnom nivou.

7

Recesiju je pratilo povećanje nejednakosti u zemljama JIE68. Iako je nejednakost u region bila u padu

između 2005. i 2008. (sa procenjenih 38,9 odsto na 36,6 odsto), čini se da je od 2008. godine nejednakost

u porastu (i procenjuje se da je dostigla 37,7 odsto). Čini se da su ovi trendovi drugačiji od onih koji se

primećuju u EU11, i u njihovoj osnovu se nalazi različita dinamika u različitim zemljama. Na primer, na

Kosovu je nejednakost bila u padu i pre i posle krize. U Srbiji, nejednakost je pala pre krize, a posle krize

se nešto povećala.

Slika 10: Procene siromaštva za zemlje JIE6 (procenat)

Izvor: Procene stručnjaka Svetske banke na osnovu seta podataka ECAPOV. Podaci se odnose na

poslednju godinu za koju postoje raspoloživi podaci: Albanija 2008, Bosna i Hercegovina 2007, Kosovo

2010, BJR Makedonija 2010, Crna Gora 2011. i Srbija 2010.

Napomene: Ekstremno siromaštvo se definiše kao život sa manje od US$2,5 dnevno, siromaštvo kao život

sa manje od US$5 dnevno. Siromaštvo u BIH je verovatno značajno potcenjeno zbog problema sa

procenama pariteta kupovne moći za tu zemlju.

Sve veća nejednakost povećala je

siromaštvo u regionu zbog toga što su

siromašnije grupe više pogođene recesijom

od bogatijih grupa. Dinamika je bila

različita u različitim zemljama (Slika 11). Na

primer, između 2009. i 2010. godine,

siromaštvo je poraslo u Srbiji, i mada se ovo

povećanje može objasniti najvećim delom

izostankom rasta, porast nejednakosti je

takođe značajno doprineo. Suprotno tome, u

Crnoj Gori, koja ima najviše prihode po glavi

stanovnika od svih zemalja JIE6, nejednakost

nije imala statistički značajan uticaj na

trendove siromaštva. Na Kosovu, rast je

uticao na značajno smanjenje siromaštva,

iako je dinamika nejednakosti delimično

erodirala uticaj rasta na smanjenje siromaštva.

8 Nejednakost je definisana Gini koeficijentom za čitav region (sve zemlje su predstavljene kao jedan region).

7.7

32.2

0

20

40

60

80

100

KOS ALB MKD SRB MNE BIH

Ekstremno siromaštvo Umereno siromaštvo

Prosek ekstremnog siromaštva za SEE6 Prosek siromaštva za SEE6

Slika 11: Rast i preraspodela – Razlaganje

promena u siromaštvu po Šaplej-ju (US$ 5

dnevno) između 2009. i 2010.

Izvor: Procene Svetske banke na osnovu seta podataka

ECAPOV.

2.3 3.18

-2.61

1.92 0.04

0.47

-4

-2

0

2

4

6

Srbija Crna Gora Kosovo

Rast Redistribucija

8

Okvir 1: Zajednički prosperitet u JIE6

Svetska banka je usvojila dva nova plana kroz koja je formalno izrazila svoj cilj “Svet bez siromaštva”. Ta

dva plana su: eliminisanje ekstremnog siromaštva do 2030. godine i unapređenje zajedničkog prosperiteta.

Prevashodni prioritet u ostvarivanju ovih ciljeva je održivost – njihovo ostvarivanje zahteva unapređenje

ekološke, socijalne i fiskalne održivosti. Naglasak na smanjenju siromaštva je u skladu sa opredeljenjem da

se prepolovi ekstremno siromaštvo koje je ugrađeno u prvi cilj Milenijumskih razvojnih ciljeva (MRC), a

koji su usvojeni na svetskom nivou 2000. godine. Zajednički prosperitet izričito je koncentrisan na prihode

siromašnijih članova društva, a unapređenje zajedničkog prosperiteta definisano je kao najveći mogući rast

prihoda za donjih 40 odsto stanovništva. U zemljama JIE6, donjih 40 odsto stanovništva obično se

povezuje sa životom u seoskim sredinama i životom u domaćinstvima u kojima je glava domaćinstva

mlada osoba, muškog pola, sa niskim nivoom obrazovanja (najviše osnovna škola) i nezaposlen je,

penzionisan ili je student. Samozapošljavanje umesto primanja redovne plate povećava verovatnoću da

takva osoba spada u donjih 40 odsto stanovništva u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali smanjuje tu

verovatnoću u Albaniji, BJR Makedoniji, Kosovu i Srbiji. Cilj zajedničkog prosperiteta je da se formalno

prizna činjenica da iako je rast neophodan za razvoj, ukoliko se korist od takvog rasta ne podeli na

najširem planu, a naročito ako ne dođe do siromašnijih članova društva, rast neće pomoći da im se

poboljšaju uslovi života.

TRGOVINA I SPOLJNI DUG – ZNACI POBOLJŠANJA

Zbog bliske ekonomske veze, spoljni sektor u JIE6 je veoma mnogo povezan sa razvojem događaja

u EU. Tokom 2012. godine, u zemljama JIE6 došlo je do pogoršanja u trgovini, deficitu bilansa tekućih

transakcija (DBTT), SDI i transferima. Albanija je ostvarila bolje rezultate od ostatka regiona, delom

zbog većeg izvoza nafte i ruda i preusmeravanjem na nova tržišta, naročito na Kinu i Tursku. U Srbiji je

izvoz počeo da se oporavlja u drugoj polovini 2012. godine uglavnom zbog značajne SDI iz prethodne

godine. U prvom tromesečju 2013, izvoz podstaknut SDI i poboljšanom ekonomskom situacijom u EU,

primetno se oporavio, što daje nadu u bolju spoljnu poziciju u 2013. godini.

Deficit bilansa tekućih transakcija i trgovinski bilans

Iako su se u 2012. pogoršali i deficit bilansa tekućih transakcija i trgovinski deficit (TD), u prvom

tromesečju 2013. krenuli su u obrnutom pravcu. Pad tražnje u EU za robama iz JIE6 doveo je do pada

u celom region koji je počeo 2011, a nastavio se i u 2012. godini (Slike 12 i 13). U Srbiji (naročito u prvoj

polovini), Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori izvoz je naglo pao dok je uvoz porastao samo umereno. Na

Kosovu, pogoršanje DBTT-a i TD-a odražava veliki uvoz radi izgradnje auto-puta Kosovo-Albanija,

procvat privatne gradnje i nagli pad izvoza. Albanija je bila izuzetak – i DBTT i TD su se poboljšali u

2012, kao rezultat rasta izvoza i usporavanja uvoza.

9

Slika 12: JIE6 DBTT i trgovinski bilans

(Procenat BDP)

Slika 13: DBTT po zemljama

(Procenat BDP)

Izvor: Centralne banke, MMF “Svetski ekonomski

izgledi” (IMF WEO) i proračuni stručnjaka Svetske

banke.

Izvor: Centralne banke JIE6.

Izvoz i uvoz

Trgovina sa EU je od ključne

važnosti za izvozne rezultate JIE6

(Slika 14). Čak i sa ekonomskim

problemima koje donosi kriza u

evrozoni i manjom tražnjom, EU i

dalje čini 55 odsto celokupnog

izvoza zemalja JIE6 u 2012, što

predstavlja pad u odnosu na 58,8

odsto u 2011. Italija i Nemačka i

dalje su glavni trgovinski partneri

JIE6 sa 26,6 odsto (pad sa 28,7

odsto u 2011. godini). Iako je izvoz

u EU pao za region u celini,

trgovina Srbije sa EU je porasla.

Slično je i u Albaniji, gde je izvoz u

EU, uglavnom nafte i ruda, takođe

porastao. Drugu krajnost čini izvoz

sa Kosova u EU koji je doživeo

strmoglavi pad, uglavnom zbog

pada cena osnovnih metala, što je

glavna izvozna roba za Kosovo.

Trgovina unutar regiona dobila je na važnosti. Ovo naročito važi za Kosovo, Crnu Goru, Srbiju i BJR

Makedoniju. Udeo trgovine unutar regiona u BDP-u povećao se sa 24,9 odsto u 2011. godini na 27,0

odsto u 2012, dok je opao izvoz u druge zemlje koje nisu članice EU. Trend rastuće trgovine unutar

regiona bio je najprimetniji u Albaniji, mada se krenulo od male baze. Širenje izvoza u zemlje JIE6

omogućilo je Kosovu da ublaži nagli pad svog izvoza u EU do kojeg je došlo sa padom cena metala.

-9.3 -8.5 -10.0 -10.8

-29.1

-24.0 -24.4 -23.3

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

02009 2010 2011 2012

DBTT Trgovinski balans

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0KOS MNE ALB SRB SEE6 BiH MKD

2009 2010 2011 2012

Slika 14: Izvoz u 2012. (Procenat BDP)

Izvor: Centralne banke JIE6.

3 1

5

17

15

2

12

9

13 17 10

11

16

9 9

5

8

9

13 5

5 8

5

0

10

20

30

40

50

MKD MNE SEE6 SRB ALB BiH KOS

Italija Nemačka Ostatak EU JIE 6 Ostalo

10

Slika 15: Rast izvoza (Procenat)

Slika 16: Rast uvoza (Procenat)

Izvor: Centralne banke JIE6 i Eurostat.

Napomena: Za 2013. prikazan je samo izvoz roba,

dok je za prethodne godine prikazan izvoz i roba i

usluga.

Izvor: Centralne banke JIE6 i Eurostat.

Napomena: Za Q1 2013 prikazan je samo uvoz roba, dok

su za celu godinu prikazani i robe i usluge.

Iako su se slaba tražnja u evrozoni i loši vremenski uslovi odrazili na izvoz iz zemalja JIE6 u 2012,

izgledi za 2013. su bolji (Slika 15). U 2012. godini, izvoz iz JIE6 pao je za 0,7 odsto – nakon što je

porastao za 14,0 odsto u 2011. – u odnosu na izvoz EU11 koji je porastao 4,9 odsto. Glavni uzrok pada

izvoza u zemljama JIE6 bio je pogoršanje ekonomske klime u EU, što je smanjilo tražnju (Slika 15).

Izvoz je počeo polako da se poboljšava u drugoj polovini 2012. (u odnosu na isti period prethodne

godine) kada je trgovina u Srbiji, koja je povezana sa SDI, izgladila pad iz prve polovine godine. Od

prvog tromesečja 2013. godine javlja se tračak nade da se izvoz u regionu možda oporavlja u 2013.

Uvoz zemalja JIE6 bio je na istom nivou u 2012, a zatim opet pao u Q1 2013. (Slika 16). Kretanje u

cenama trgovinskih partnera verovatno da objašnjava delimično kretanje uvoza. Uvozne cene energenata i

sirovina su pale značajno u 2009, pa su porasle značajno u 2010 i 2011. godini, zatim su ostale

nepromenjene u 2012 i opale su u 2013. godini. Srbija je više uvozila u 2012. godini, dok je uvoz u

drugim zemljama pao. U većini zemalja uvoz je brže padao u drugoj nego u prvoj polovini godine, pošto

su i domaća tražnja i industrijska proizvodnja nastavili da klize nadole (Albanija, BJR Makedonija, Bosna

i Hercegovina i Kosovo), što se ponovo dogodilo u prvom tromesečju 2013. godine (Slike 16 i 17)

uglavnom zbog slabe domaće tražnje i privredne aktivnosti.

Slika 17: Rast izvoza i uvoza, međugodišnji (Procenat)

Izvor: Centralne banke JIE6.

Napomena: Za Q1 2013 prikazani su samo izvoz i uvoz roba, dok su za prethodne godine prikazani i robe i usluge.

Kosovski izvoz za period od septembra 2012. do januara 2013. godine ne uključuje izvoz električne energije, tako da je

stvarni pad u 2012. manje izražen.

-20.00

-10.00

0.00

10.00

20.00

30.00

2009 2010 2011 2012 Q1:2013

SEE6 EU11 EU15

-30.0

-20.0

-10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

2009 2010 2011 2012 Q1:2013

SEE6 EU11 EU15

-20

-10

0

10

20

30

40

Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz

ALB BIH KOS MKD MNE SRB

2010 2011 2012 Kv1: 2013

11

Doznake radnika i SDI

Doznake su relativno odolevale

krizi u evrozoni, mada su bile u

neznatnom padu u poslednje dve

godine. Iako su doznake u Srbiji

potonule sa 9,5 odsto u 2009. na

6,8 odsto u 2011. godini, a zatim

ostale na tom nivou u 2012,

doznake u drugim zemljama JIE6

nisu pokazivale dramatične razlike

od 2009. godine (Slika18).

SDI - što je važno za

finansiranje, investiranje, izvoz i

rast u JIE6 – primetno su opale

u 2012, za 45,6 odsto (2,6

procentnih poena) – ali i dalje

postoji nada za oporavak u 2013.

(Slika 19). Pad je bio veći u prvoj polovini 2012. godine u svim zemljama izuzev Albanije. SDI su se

održale u Albaniji, i opale su u BJR Makedoniji, Kosovu i Srbiji, prevashodno zbog negativnog uticaja

krize u evrozoni, visokoj bazi za 2011. godinu u Srbiji i BJR Makedoniji i značajnim odlivima iz Srbije.

Međutim, početkom 2013 javili su se ohrabrujući znaci. Strane direktne investicije u Crnoj Gori oporavile

su se u drugoj polovini 2012. godine sa izgledima za dalji rast u 2013. Slično tome, privatizacija

Telekomunikacione kompanije (PTK) na Kosovu u aprilu 2013. godine i ulazak “Türkiye Iş Bankasi” na

tržište pogurali su izglede za SDI na Kosovu u 2013. U Srbiji, bolje političko okruženje i nedavni

napredak ka pristupanju EU posle političkog dogovora sa Kosovom unapredili su izglede za SDI u 2013.

Međutim, u Albaniji i Bosni i Hercegovini očekuje se da SDI ostane na istom nivou.

Slika 19: Neto SDI 2009-2012. (Procenat BDP) Slika 20: Neto SDI po zemljama (Procenat BDP)

Izvor: Centralne banke JIE6. Izvor: Centralne banke JIE6.

Spoljni dug

Ukupni spoljni dug JIE6 skočio je za 7 procentnih poena BDP-a u 2012. godini, pošto su se vlade

zaduživale da bi nadoknadile pad u prihodima i slabe javne finansije (Slika 21). Posle pada na 62,6

odsto BDP-a u 2011. sa najviših 65,5 odsto u 2010. godini, prosečan spoljni dug JIE6 dostigao je novi

5.4

4.4

5.7

3.1

1.8 1.5 2.0 2.0

-

2.0

4.0

6.0

2009 2010 2011 2012

SEE6 EU11

0.0

5.0

10.0

15.0

MNE ALB KOS BIH SEE6 MKD SRB

2010 2011 2012

Slika 18: Doznake radnika 2008–2011. (Procenat BDP)

Izvor: Centralne banke JIE6.

Albanija i Bosna i Hercegovina definišu doznake tako da uključuju

naknade zaposlenima; Kosovo, Srbija, Makedonija i Crna Gora koriste

uže definicije.

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

KOS BIH ALB SEE6 SRB MNE MKD EU11

2010 2011 2012

12

rekord od 69,6 odsto u 2012. Od juna 2009. do septembra 2012. godine, četiri zemlje pristupile su

međunarodnim komercijalnim tržištima kroz emitovanje evro-obveznica (BJR Makedonija 2009, Albanija

2010, Crna Gora 2010. i 2011. i Srbija 2011. i 2012. godine; Slika 22) ili korišćenje tržišta kredita uz

garanciju IBRD-a (Srbija, BJR Makedonija, Crna Gora).

Trend rasta imale su sve zemlje JIE6. Srbija je najviše uvećala svoj spoljni dug emitovanjem obveznica

2012. godine u vrednosti od US$1 milijardu, čime je ukupan dug na ime međunarodnih obveznica dovela

na US$2,7 milijarde (Slika 23). Međutim, najveći porast spoljnog duga u 2012. godini bio je na Kosovu

zbog isplate po stend-baj aranžmanu sa MMF-om, mada je ukupan spoljni dug9 Kosova i dalje veoma

skroman i čini 8,5 odsto BDP-a. Crna Gora i Srbija imaju najveće ukupne iznose javnog i privatnog

spoljnog duga, dosta iznad proseka u regionu (Slika 23).

Slika 21: Prosečan spoljni dug JIE6 (Procenat

BDP) Slika 22: Ukupan dug po međunarodnim

obveznicama, izabrane zemlje JIE6 (u milionima

US$)

Izvor: Centralne banke i ministarstva finansija JIE6. Izvor: Ministarstva finansija JIE6.

Slika 23: Ukupni javni i privatni spoljni dug, 2012. (% BDP)

Izvor: Centralne banke i ministarstva finansija JIE6; MMF; Svetska banka.

Napomena: Spoljna dugovanja CG i KOS su procene.

9 Za razliku od drugih zemalja JIE6, Kosovo ima vrlo ograničen pristup međunarodnim finansijskim tržištima, te shodno tome i

mali spoljni dug.

62.9 65.5 62.8 69.6

19.6 23.3 25.0 28.6

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2009 2010 2011 2012

External debt

0.0

500.0

1000.0

1500.0

2000.0

2500.0

3000.0

ALB MK MNE SRB

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

120.0

MNE SRB SEE6 MKD BiH ALB KOS

2009 2010 2011 2012

13

FISKALNA POLITIKA – DIVERGENTNI PRITISCI

Fiskalni deficit u zemljama JIE6 išao je naviše u 2012, u proseku sa 3,2 odsto BDP-a u 2011. na 3,9

odsto u 2012. (Slika 24). Najveći porast bio je u Srbiji (2,6 procentnih poena BDP-a) i BJR Makedoniji

(1,4 procentnih poena), i to u BJR Makedoniji uglavnom zbog izmirenja naraslih zaostalih plaćanja od

strane države. Albanija i Crna Gora, sa padom u fiskalnom deficitu, snažno su odolele ovom trendu.

U celom regionu, prihodi i potrošnja kao procenat BDP-a kretali su se u istom smeru u 2012.

Pojavile su se dve jasne grupe: zemlje koje su dale impuls i prihodima i potrošnji (rastući fiskalni

“otisak”) i one u kojima je došlo do pada i prihoda i potrošnje.

Rastući fiskalni “otisak”: Iako se fiskalni deficit povećao, prihodi kao procenat BDP-a zapravo su porasli u Srbiji i BJR Makedoniji (Slika 25). Srbija je uložila značajne napore da

poboljša prihode, time što je podigla i stopu PDV-a i stopu poreza na dobit preduzeća.

Nažalost, iako su ove dve zemlje imale koristi od povećanja prihoda, njihova potrošnja je

takođe porasla, i to za 1,5 procentnih poena BDP-a u BJR Makedoniji (što je povezano sa

isplatom zaostalih dugovanja) i za 6,3 procentna poena u Srbiji.

Slika 24: Fiskalni deficit

(Procenat BDP) Slika 25: Promene u prihodima i potrošnji, 2011-

2012. (Procenat BDP)

Izvor: “ Svetski ekonomski izgledi”, april 2013. Izvor: “Svetski ekonomski izgledi”, april 2013. i procene

stručnjaka Svetske banke.

Smanjenje fiskalnog “otiska”: U Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori došlo je do pada prihoda kao udela u BDP-u, za 0,2 do 1 procentnog poena. Naročito su bili pogođeni

prihodi od PDV-a (npr. za preko 2 procentna poena u Albaniji) zbog sporog – ili negativnog

ekonomskog rasta. Sve ove zemlje nastojale su da smanje potrošnju kako bi obezbedile održivi

fiskalni deficit. Na Kosovu je smanjenje potrošnje bilo ograničeno što je imalo veze sa

završetkom auto-puta R7 do Albanije. U nekim zemljama, smanjenje potrošnje eventualno se

svelo na akumuliranje dugovanja umesto na realna smanjenja.

Projekcije za fiskalni deficit u regionu ukazuju na neznatan pad u 2013. (Slike 26 i 27). Očekuje se

da će (neponderisani) prosečni fiskalni deficit pasti sa 3,9 odsto BDP-a u 2012. na 3,7 odsto. Srbija

predvodi, s obzirom da njihova vlada planira da smanji deficit sa 6,8 na 4 procenata BDP-a. Takođe se

očekuje da Bosna i Hercegovina ostvari malo smanjenje deficita (od 0,5 procenata BDP-a), dok će deficit

BJR Makedonije ostati nepromenjen kao procenat BDP-a. S druge strane, očekuje se rast deficita u

Albaniji i na Kosovu, i to u prvoj zemlji zbog pada prihoda i na Kosovu zbog potrošnje na novi auto-put

R6 od Prištine do Skoplja.

0

5

10

2008 2009 2010 2011 2012

ALB BiH KOS

MKD MNE SRB -2

0

2

4

6

8

ALB BiH KOS MKD MNE SRB

Promene prihoda

Promene rashoda

Promene deficit

14

Očekuje se da će porast prihoda dovesti do fiskalnog oporavka. Projekcije pokazuju da će prihodi

ostati stabilni u celom regionu sa prosečnih 35,2 odsto BDP-a. Ovaj prosek prikriva padove u Albaniji i

Crnoj Gori. Očekuje se da će prihodi na drugim mestima rasti zahvaljujući sporom poboljšanju privredne

klime i daljim merama za povećanje prihoda.

Slika 26: Prihodi i rashodi, 2012. i 2013.

(Projekcija) (Procenat BDP)

Izvor: “Svetski ekonomski izgledi”, april 2013. i

procene stručnjaka Svetske banke.

Slika 27: Fiskalni deficit, 2012. u odnosu na

2013. (Projekcija) (Procenat BDP)

Izvor: “Svetski ekonomski izgledi”, april 2013. i

procene stručnjaka Svetske banke.

Javni dug i kratkoročni rizici

Javni dug se već nekoliko godina unazad postepeno povećava u svim zemljama JIE6 (Slika 28). U

proseku opšti državni dug (ne računajući garancije i blagajničke zapise centralnih banaka) porastao je sa

37 odsto BDP-a na kraju 2011. na 42 odsto na kraju 2012. U Srbiji je taj porast iznosio oko 12,5

procentnih poena, sa 39,7 na 52,2 odsto BDP-a ne računajući garancije (uključujući garancije javni dug je

premašio 60 procenata BDP-a u 2012.). Osim toga, Albanija je izmenila zakon kako bi mogla da

prekorači limit za zaduživanje od 60 odsto BDP-a. Uprkos tome državni kreditni rejtinzi stabilni su u

celom region od sredine 2012. godine sa izuzetkom BJR Makedonije čiji je rejting nedavno snižen na BB-

(Tabela 3).

Dug za koji garantuje država, što je pitanje koje se postavlja u nekoliko zemalja, i dalje raste (Slika

29). Garantovani dug iznosi preko 11 odsto BDP-a u Crnoj Gori i preko 8 odsto u Srbiji. Iako su garancije

i dalje ispod 5 odsto BDP-a u Albaniji, BJR Makedoniji i Crnoj Gori, čini se da polako rastu u svim ovim

zemljama. Kosovo je nedavno dalo garanciju za Preduzeće za prenos električne energije, KOSTT, ali

njegove garancije iznose ispod 0,2 odsto BDP-a. Garancije u Bosni i Hercegovini iznose oko 0,8 odsto

BDP-a.

Slika 28: Opšti državni duga

(Procenat BDP) Slika 29: Državne garancije (Procenat BDP)

Izvor: “Svetski ekonomski izgledi”, april 2013. aPrimenjen je bruto koncept. Garancije nisu

uključene.

Izvor: Državni organi i procene stručnjaka Svetske

banke.

0

20

40

60

80

ALB BiH KOS MKD MNE SRB

prihodi 2012 prihodi 2013

rashodi 2012 rashodi 2013

0

2

4

6

8

ALB BiH KOS MKD MNE SRB

Deficit 2012 Deficit 2013

0

20

40

60

80

ALB BiH KOS MKD MNE SRB

2010 2011 2012

0

5

10

15

MNE SRB MKD ALB BiH KOS

15

Tabela 3: JIE6: Državni kreditni rejtinga

Dec

2010.

Dec

2011.

Dec

2012.

Maj

2013.

ALB B+ B+ B+ B+

BIH B+ B B B

MKD BB BB BB BB

MNE BB BB BB- BB-

SRB BB- BB BB- BB- Izvor: Standard and Poor’s. a Dugoročna devizna dugovanja na dan 08.05.2013. Kosovo

nema državni rejting.

Kratkoročni dug, naročito u domaćim valutama, počeo je u nekim zemljama da dominira u

dužničkom portfoliju. Dve trećine duga BJR Makedonije koji je izražen u domaćoj valuti dospeva do

kraja 2013, kao i oko polovine albanskog domaćeg duga (Slike 30 i 31). Iako u Srbiji otprilike samo jedna

trećina duga u domaćoj valuti dospeva do kraja godine, kratkoročni dug se povećava: 58 odsto obveznica

i trezorskih zapisa emitovanih na lokalnom tržištu u 2013. godini dospevaju za 53 nedelje ili manje, u

odnosu na manje od polovine u 2012. Sve obveznice i blagajnički zapisi koje je Bosna i Hercegovina

emitovala u 2013. godini su kratkoročni, u poređenju sa 57 odsto u 2012. Slično tome, BJR Makedonija

emitovala je kratkoročni dug, ali su nadležni organi uložili značajne napore da produže rokove otplate –

dugoročne dužničke hartije od vrednosti danas čine 25 ukupnog javnog duga, dok je to bilo samo 5

procenata 2011, i tako formiraju novčani tampon od oko 6,6 odsto BDP-a do kraja 2012, koji će pomoći

da se amortizuju sve teškoće u pristupu finansiranju.

Slika 30: Dug u domaćoj i stranoj valuti

sa dospećem u 2013. (Procenat)

Slika 31: Dug u domaćoj valuti sa dospećem u 2013.

(Procenat BDP)a

Izvor: Bloomberg; proračuni stručnjaka Svetske

banke. Izvor: Bloomberg; proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. a Ne uključuje blagajničke zapise centralnih banaka, tamo

gde su izdati, i dugovanja za koja su date garancije.

Većina instrumenata spoljnog javnog duga JIE6 imaju dugi rok dospeća. Ni u jednoj zemlji u 2013.

godini ne dospeva više od 8 odsto njenog ukupnog deviznog duga, a Bosna i Hercegovina i Kosovo ga

nemaju uopšte. BJR Makedonija ima dug od EUR 175 miliona koji dospeva u 2013 iako je preuzet

početkom januara 2013. Međutim, neke zemlje koriste kratkoročne instrumente u stranoj valuti. U Srbiji

su, na primer, kratkoročni oko jedna trećina obveznica i trezorskih zapisa u stranoj valuti koji su

emitovani na domaćem tržištu u 2012. i do sada u 2013.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

MKD ALB SRB KOS BiH MNE

domaca valuta

strana valuta

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

ALB MKD SRB BiH MNE KOS

16

Borba protiv dugoročnog spoljnog duga pomoću kratkoročnog domaćeg duga pomogla je da se

ograniči direktna izloženost vlade riziku od promene kursa i da se domaćim bankama pruži šansa

da investiraju u kratkoročne dugovne instrumente. Najveći deo kratkoročnog javnog duga kupuju

domaće banke, što omogućava onima koje imaju likvidna sredstva da zarade više kamate od kamata koje

centralne banke plaćaju na depozite. U trenutku kada privatni bankarski depoziti rastu brže od kredita,

mnoge komercijalne banke pozdravljaju ovu mogućnost da ostvare višu zaradu na drugom mestu.

Međutim, kratkoročni domaći javni dug izlaže vlade riziku od produžavanja duga. Iako su

komercijalne banke trenutno likvidne i imaju tendenciju da produžavaju kratkoročni javni dug, promena u

unutrašnjem ili spoljašnjem finansijskom odnosno privrednom okruženju mogla bi da smanji njihovu

spremnost da to čine. Stoga bi bilo mudro prilikom izrade fiskalne politike i politike dugovanja uzeti u

obzir sve ove rizike.

FINANSIJSKI SEKTOR – SPOR RAST KREDITA

Rast kredita u regionu tokom prethodne godine stagnirao je ili se smanjivao (Slika 32). U Albaniji,

na Kosovu, BJR Makedoniji i Srbiji rast kredita bio je sporiji nego prethodnih godina. Rast kredita u

Bosni i Hercegovini bio je skroman (2,8 procenata), a u Crnoj Gori, uprkos nekim poboljšanjima, i dalje

je bio negativan.

Faktorima tražnje objašnjava se dobar

deo pada odnosno stagniranja rasta

kredita u zemljama JIE6. Mala tražnja za

kreditima odražava prigušenu privrednu

aktivnost kompanija i privatnog sektora

posle krize. Takođe, domaćinstva i

kompanije koje su se više zaduživale u

periodu napretka sada pokušavaju da smanje

zaduženost na održivi nivo. Osim toga,

kretanja kamatnih stopa jasno pokazuju da

je došlo do smirivanja kreditne tražnje.

Kamatne stope u zemljama JIE6 pale su

tokom prošle godine (Slika 33); to pokazuje

da su na rast kredita uticali izraženiji faktori

na strani tražnje.

Na strani ponude, sa pogoršanjem uslova na finansijskom tržištu poskupelo je finansiranje, naročito

u prvoj polovini 2012. Evropske banke dospele su pod jak pritisak kada su sredinom 2011. godine i opet u

drugom kvartalu 2012. počeli da rastu tzv. “spredovi” za svopove kreditnog neizvršenja (CDS).11

Spredovi za CDS svopove u zemljama JIE6 takođe su počeli da rastu, što je još više poskupelo

finansiranje.12

10

Prosečan rast kredita u Crnoj Gori za period 2006-2008. iznosio je 97,2 odsto (nije prikazano). 11

CDS spredovi matičnih banaka su: Raiffeisen Bank Austrija, Erste Bank Asutrija, BancaIntesa Italija, UniCredit

Italija, Societe Generale Francuska, Nacionalna Banka Grčke i Alpha Bank Grčka. 12

Uobičajena je praksa da se troškovi finansiranja unutar grupacije određuju kao troškovi finansiranja matične

banke plus spred za CDS svop države u kojoj je locirana zavisna banka.

Slika 32: Realne stope rasta kredita

(procentualna promena)10

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske

banke.

-20

-10

0

10

20

30

40

50

ALB BIH KOS MKD MNE SRB

2009 2010 2011 2012 Prosek (2006-2008)

17

Slika 33: Realni rast BDP, realni rast kredita i

strano finansiranje, 2011 - 2012. (procentualno)

Slika 34: Kamatne stope na kredite i

depozite, 2011 - 2012.

Izvor: Državni organi, Banka za međunarodna poravnanja i

proračuni stručnjaka Svetske banke.

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske

banke.

Uprkos nedavnim poboljšanjima,

bankarski sektor još uvek ima

teškoća. U drugoj polovini 2012.

godine poboljšali su se spredovi za

CDS svopove matičnih banaka i

zemalja JIE6 u odnosu na prethodni

period, zahvaljujući merama koje su

preduzeli ECB i Federalne rezerve

SAD. To je smanjilo troškove

finansiranja (Slika 35).13

Shodno

tome, posle značajnog procesa

smanjenja zaduženosti koji se

nastavio u drugom tromesečju 2011.

godine (vidi Okvir 2) i doveo do

smanjenja pozicije banaka koje

podnose izveštaje Banci za

međunarodna poravnanja u vezi sa

regionom (2,9 odsto proseka u 2011.

plus BDP za 2012.), u trećem

tromesečju 2012. godine došlo je do

smanjenja spoljne pozicije od 0,4

odsto zajedničkog BDP-a zemalja

JIE6 za 2012. Međutim, kako se pokazalo u četvrtom tromesečju 2012. godine, finansijski sektor i dalje

mora da rešava pitanja problematičnih kredita (NPL), smanjenja zaduženosti i ponovnog pokretanje rasta

kredita. U četvrtom tromesečju došlo je do male ali negativne promene spoljne pozicije banaka koje

podnose izveštaje Banci za međunarodna poravnanja (0,05 odsto zajedničkog BDP-a za 2012.).

13

Anketa o uslovima kreditiranja od strane banaka na novim tržištima pokazuje poboljšanje uslova na

međunarodnim tržištima u drugoj polovini 2012.

-7.9

0.4

-5.3

-1.5

7.2

-8.4

-1.4 -2.0

-2.7 -3.1 -3.7 -3.6 -4.0

-1.5

1.4 0.7

-1.6

-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

ALB BIH KOS MKD MNE SRB

Promena u stopama rasta kreditiranja (2011-2012.godine)

Promena u stopama realnog rasta BDP-a (2011-2012.godine)

Promena eksterne pozicije banaka koje izveštavaju BIS uodnosu na region JIE6, kao % BDP-a (2011-2012. godine)

-0.7

0.1

-0.8

-0.02

-0.4

0.3

-0.3

-0.4

-0.2

-0.4

-1

-1

-1

0

0

0

0

0

ALB BIH MKD MNE SRB

Promena u procentualnim poenima kod depozita(2011-2012. godine)

Promena u procentualnim poenima kod zajmova(2011-2012. godine)

Slika 35: Troškovi finansiranja za zemlje JIE6

Izvor: Bloomberg, Banka za međunarodna poravnanja i proračuni

stručnjaka Svetske banke.

0

200

400

600

800

1000

-3000

-2000

-1000

0

1000

2000

3000

2011:Kv1 2011:Kv4 2012:Kv2 2012:Kv4

Promena eksterne pozicije banaka koje izveštavaju BIS u odnosu na regionSEE6 (leva osa)CDS raspon matičnih banaka, prosek za SEE6 (desna osa)

CDS raspon za suvereni dug zemalja regiona JIE6, bps (desna osa)

18

Okvir 2: Smanjenje zaduženosti u zemljama JIE6

Zemlje JIE6 izložene su od 2008. godine riziku od poremećaja usled povlačenja sredstava od strane

evropskih banaka. Do kraja 2008, prema navodima Banke za međunarodna poravnanja (BIS),

potraživanja ove banke od regiona dostigla su US$20,7 milijardi – 22,2 odsto zajedničkog BDP-a ovog

regiona. Međutim, među zemljama postoji veliki disparitet. Potraživanja od Srbije, Bosne i Hercegovine i

Crne Gore kretala su se od 27 do 32 odsto, dok su u BJR Makedoniji i Albaniji bila samo oko 5 odsto, što

se pokazalo kao dobar amortizer. Pošto je najveći deo finansiranja stizao u region preko lokalnih banaka u

stranom vlasništvu koje su pri tom bile od sistemske važnosti, bankarski sistem je smatrao da postoji

značajan rizik od brzog povlačenja sredstava. Ono što još više komplikuje stvari je to da je većina banaka

u stranom vlasništvu u zemljama JIE6 imala svoje centrale u zemljama Evropske unije koje se i same

suočavaju sa problemima, kao što su Italija, Slovenija i, naročito, Grčka. Scenariji za najgori mogući

slučaju još uvek se nisu ostvarili (uglavnom zahvaljujući merama međunarodnih finansijskih institucija,

koje su formirale Bečku inicijativu radi podrške regionu tokom krize). Međutim, ovaj rizik i dalje je

prisutan.

Slika B2.1 Potraživanja stranih banaka od banaka u JIE6 (u milionima US$)

Izvor: Banka za međunarodna poravnanja.

Bolji pristup lokalnom

finansiranju, bilo putem depozita

ili tržišta kapitala, biće ključni za

nastavak rasta kredita. Spoljna

pozicija banaka koje podnose

izveštaj Banci za međunarodna

poravnanja u vezi sa zemljama JIE6

i dalje je u proseku 11,5 odsto

zajedničkog BDP-a (iz 2012.).

Prema tome, ako se pojača proces

prelaska na banke sa lokalnim

finansiranjem, bar u zemljama koje

imaju visok odnos kredita i depozita,

moguće je suprotstaviti se snažnom

vetru u lice na strani ponude (Slika

36). Novo pravilo igre je da se

pokuša da se rast kreditiranja veže

za rast depozita (ili generalno za

domaće finansiranje), naročito u

privredama gde postoji veća

neravnoteža. U boljoj su poziciji zemlje koje počinju sa povoljne pozicije i mogu da finansiraju

0

5000

10000

15000

20000

25000

2006

-Q1

2006

-Q2

2006

-Q3

2006

-Q4

2007

-Q1

2007

-Q2

2007

-Q3

2007

-Q4

2008

-Q1

2008

-Q2

2008

-Q3

2008

-Q4

2009

-Q1

2009

-Q2

2009

-Q3

2009

-Q4

2010

-Q1

2010

-Q2

2010

-Q3

2010

-Q4

2011

-Q1

2011

-Q2

2011

-Q3

2011

-Q4

2012

-Q1

2012

-Q2

2012

-Q3

2012

-Q4

Claims on all sectors Liabilities to all sectors

Slika 36: Odnos kredita i depozita

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske banke.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

ALB BIH KOS MKD MNE SRB

Decembar 2012. godine

Ekstremni nivo (2006-2012. godine)

19

kreditiranje iz lokalnih izvora. Albanija, Kosovo i Makedonija već dugo beleže odnos kredita i depozita

ispod 100; Bosni i Hercegovini i Srbiji će biti mnogo teže. Crna Gora je uspela da značajno snizi ovaj

odnos sa najviše vrednosti.14

Zapravo, četiri zemlje koje su imale odnos kredita i depozita ispod 100 do

sredine 2009. godine imale su veći rast kredita tokom krize nego dve zemlje koje je prethodno imale

visok odnos kredita i depozita.

Međutim, razvoj uslova ponude takođe se odražava i na druge faktore osim troška. Neka od

pooštravanja uslova nastaju usled faktora domaće ponude, kao što su monetarna politika, ponovna

procena ekonomskih izgleda po bankama i visok nivo problematičnih kredita.15

Najnovija Anketa o

uslovima kreditiranja od strane banaka na novim tržištima ukazuje da su izvesni kreditni uslovi nastavili

da se pooštravaju sa porastom problematičnih kredita.

Problematični krediti su opet u

porastu (Slika 37). Visok nivo

problematičnih kredita odražava

pogoršavanje u kvalitetu kredita i

hronične teškoće koje banke imaju

sa otpisom problematičnih kredita

zbog slabih režima solventnosti.

Iako se nivoi problematičnih kredita

značajno razlikuju u regionu, drugi

talas porasta predstavlja razlog za

zabrinutost. Posle kratkog

stabilizovanja (odnosno pada u

nekim zemljama, kao što je Crna

Gora), problematični krediti su

počeli ponovo da rastu, naročito u

drugoj polovini 2012. Albanija i

Bosna i Hercegovina su najteže

pogođene. Problematični krediti u

ovim zemljama trenutno su na

najvišem nivou od početka krize.

BJR Makedonija i Kosovo su takođe

doživeli drugi talas porasta problematičnih kredita, mada manje jak, tako da je trenutni nivo

problematičnih kredita u ovim zemljama tik ispod najviših vrednosti. U Crnoj Gori, uprkos značajnom

smanjenju u odnosu na najviši nivo, usled prodaje problematičnih kredita firmama koje se bave

faktoringom, problematični krediti su i dalje na drugom mestu u regionu po visini i dalje su u porastu jer

je bilo malo pomaka sa restrukturiranjem ili rešavanjem problematičnih kredita. Ukupna slika u regionu je

takva da ionako visok nivo problematičnih kredita nastavlja da raste u prvim mesecima 2013, što

predstavlja smetnju za privrednu aktivnost i spremnost banaka da odobravaju kredite. Istovremeno, u

Srbiji, na Kosovu i u Makedoniji postoje dobra rezervisanja za problematične kredite, i u izvesnoj meri u

Bosni i Hercegovini. U Albaniji i Crnoj Gori rezervisanja su ispod proseka.

14

Interesantno je da su sve zemlje izuzev Kosova dostigle najviši nivo odnosa kredita i depozita u veoma kratkom

vremenskom periodu od marta do jula 2009. (baš na početku finansijske krize). Srbija je dostigla još jednu vršnu

vrednost u aprilu 2011, a Kosovo je najviši nivo dostiglo u junu 2010. 15

Izveštaj MMF-a o rešavanju pitanja problematičnih kredita u zemljama srednje i jugoistočne Evrope potvrđuje

negativne efekte problematičnih kredita na ponudu kredita (www.imf.org/external/region/eur/.../030112.pdf). 16

Podaci za Srbiju pre krize odnose se samo na kraj 2008. godine.

Slika 37: Problematični krediti (Procenat ukupnih kredita)16

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske banke.

0

5

10

15

20

25

30

ALB BIH KOS MKD MNE SRB

Dec-12

Ekstremni nivo u toku perioda 2008-2013. godine

Nivo NPL pre krize (kraj 2008. godine)

20

Slika 38: Prinos na kapital Slika 39: Koeficijent adekvatnosti kapitala

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske

banke.

Napomena: Podaci za Srbiju se odnose samo na kraj 2008.

Podaci za Crnu Goru se odnose na septembar 2012.

Izvor: Državni organi i proračuni stručnjaka Svetske banke.

Napomena: Podaci za Srbiju se odnose samo na kraj 2008.

U proseku banke u regionu izašle su iz krize kao mnogo manje profitabilne nego ranije – u svim

zemljama profitabilnost banaka je pala za više od polovine. Prinos na kapital (Slika 38) pao je sa

prosečnih 10,6 odsto u periodu 2006 – 2008. na 0,7 odsto u periodu 2009 – 2012, opet uz neke razlike

među zemljama. Crna Gora je bila naročito teško pogođena.

Dobra vest je da su banke uspele da održe svoje kapitalne pozicije u solidnom stanju (Slika 39).

Koeficijent adekvatnosti kapitala banaka nije se mnogo promenio u poređenju sa nivoom pre krize; to je

pomoglo regionalnim bankama da izdrže nevolje u evrozoni. Takođe, koeficijenti adekvatnosti kapitala u

regionu značajno su veći od onih koje zahtevaju lokalna regulatorna tela (između 8 i 11 odsto, zavisno od

zemlje). Međutim, visok nivo problematičnih kredita u nekim zemljama, iako je još uvek rešiv, mogao bi

da bude izvor rizika, a regulatorna tela moraće pomno da prate situaciju.

Sve zemlje JIE6 načinile su značajan napredak u reformama finansijskog sektora u protekle dve do

tri godine, mada ne sve u istoj meri. Sve zemlje su poboljšale svoje zakone kojima se regulišu centralne

banke i finansijske i nefinansijske institucije i njihov nadzor. Međutim, izvesne mere i dalje moraju da

imaju prioritet u regionu u celini:

Sveobuhvatne mere za snižavanje nivoa problematičnih kredita. Iako se nivoi

problematičnih kredita razlikuju u regionu, oni u svim zemljama JIE6 utiču na kvalitet aktive u

bankarskom sektoru, finansijske rezultate, troškove kreditiranja, fokus menadžmenta i, konačno,

na spremnost za kreditiranje. Bolje organizovanje okvira za rešavanje i procedura u slučaju

nesolventnosti, kao i usvajanje postupaka za brža vansudska poravnanja moglo bi da bude od

pomoći.

Jača koordinacija između regulatornih tela matične zemlje i zemlje domaćina. Iako

smanjenje zaduženosti nije još uvek prouzrokovalo veće poremećaje, on i dalje može da bude

izazov. Tako da je jača koordinacija sa regulatornim telima zemalja EU i dalje od vitalnog

značaja za sprečavanje poremećaja. Bečka inicijativa 2.0 poboljšala bi koordinaciju.

Jačanje lokalnog finansiranja i lokalnih tržišta kapitala. Ovo bi moglo da bude posebno

važno za zemlje koje još uvek imaju visok odnos kredita i depozita pošto banke pokušavaju da

pronađu bolje izbalansiran i održiv način finansiranja.

Jačanje zaštite osiguranja depozita putem dokapitalizacije agencija za osiguranje depozita

(tamo gde je to potrebno) ili putem posebnog sporazuma sa međunarodnim finansijskim

institucijama.

18.4

5.1

14.0

5.1 10.5

4.2 1.6 2.9

-18.4

6.2

-25-20-15-10

-505

10152025

ALB BIH MKD MNE SRB

Prosek za period 2006-2008. godine, na kvartalnom nivou

Prosek za period 2009-2012. godine, na kvartalnom nivou

17.7

13.0

17.5

10.1

21.9

15.8 13.0

16.7

10.2

19.8

0

10

20

30

ALB BIH MKD MNE SRB

Prosek za period 2006-2008. godine, na kvartalnom nivouProsek za period 2009-2012. godine, na kvartalnom nivouNivo na kraju 2012. godine

21

Poboljšanje sveobuhvatnih okvira za rešavanje krize. Kako se pokazalo u finansijskoj krizi,

državni organi treba da budu pripremljeni za razne negativne scenarije, a regulatorna tela treba

da budu spremna da koordiniraju krizne mere.

TRENDOVI KOJI SE ODNOSE NA RADNU SNAGU –– VELIKA NEZAPOSLENOST ŠIROM REGIONA 17

U toku 2012. nezaposlenost se stabilizovala na više od 20 odsto (Slika 40). Stopa nezaposlenosti u

zemljama JIE6 u 2012. i dalje je bila slična onoj koja je zabeležena na vrhuncu krize (ljubičasti rombovi

na slici).18

Prosek za region iznosio je nekih 22,8 odsto u četvrtom kvartalu 2012, što je više nego

dvostruko više od 11,2 odsto u zemljama EU11. Nezaposlenost se neznatno smanjila u Albaniji i Srbiji

(zeleni stupci), u Crnoj Gori se povećala (narandžasti stubac), dok se u ostalim zemljama nije mnogo

promenila. U skladu s očekivanjima, tamo gde je stopa nezaposlenosti najviše porasla, stopa aktivnosti je

najviše opala (Slika 41).

Izvor: Ankete o radnoj snazi (ARS) i Međunarodna

organizacija rada (MOR). Za period posle 2009. nisu

dostupni nikakvi podaci za Kosovo.

Napomena: Podaci za četvrti kvartal 2012., osim u

slučaju Bosne i Hercegovine (treći kvartal 2011.).

Izvor: ARS i MOR.

Stopa aktivnosti niža je u zemljama JIE6 nego u zemljama EU11, a izgleda da neformalni sektor

apsorbuje manji broj nezaposlenih nego što je to bio slučaj ranije (Slika 42). Od 2008. godine

naovamo, u svim zemljama JIE6 izuzev Srbije više žena nego muškaraca pridružilo se radnoj snazi. Kad

su u pitanju muškarci, aktivnost je stagnirala ili pak opala (Slika 43). Niža stopa učešća u radnoj snazi

može se delimično objasniti visokim stepenom neformalnosti19

u JIE6, gde veliki broj samozaposlenih i

poljoprivrednika radi u mikropreduzećima u kojima nema plaćenih radnika. Dok u zemljama JIE6 nema

17

Ovaj deo se u velikoj meri oslanja na izveštaj Svetska banke 2013d. 18

Vidi i izveštaj Svetska banke 2013a. 19

Neformalnost može da se manifestuje kao rad lica za poslodavce koji nisu registrovani, bez zvaničnog ugovora o

zapošljavanju ili socijalne zaštite. Na ove zaposlene propisi o radnim odnosima obično se ne odnose.

12.8 27.6 30.6 20.6 22.5

Prosek JIE

Prosek EU11

13.9

27.6

33.1

20.5

25.5

0

5

10

15

20

25

30

35

Albanija BiH BJRMakedonija

Crna Gora Srbija

-5.0

-4.0

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

-4 -2 0 2

Promena u stopi aktivnosti izmedju 2007 i 2012 Pro

men

a u

sto

pi n

ezap

osl

eno

sti i

zmed

ju 2

00

7 i

20

12

(p

roce

ntn

i po

eni)

MKD

KOS

MNE

BiH

SER

ALB

Slika 40: Stopa nezaposlenosti, 2012.

Slika 41: Učešće u radnoj snazi i nezaposlenost

22

dovoljno podataka o neformalnom sektoru, podaci iz nekih novih država članica EU20

ukazuju da je

neformalnost najviše zastupljena u oblasti poljoprivrede (80,6 odsto) i građevinarstva (38,2 odsto), kao i

među samozaposlenima (83,9 odsto).21

Mada se često smatra da je neformalnost poslednje rešenje za

nezaposlene za vreme kriza, ovog puta postoje dokazi koji ukazuju da se neformalno zapošljavanje nije

proširilo kako bi se popunila praznina prisutna u najvećem delu Evrope (Hazans 2011. i Walewski

2011).22

Nezaposlenost među mladima u nekim zemljama, kao što su Srbija (51,2 odsto) i BJR Makedonija

(53,0), dvostruko je veća od nacionalne stope nezaposlenosti (Slika 44). Dok se u najvećem delu JIE6

nezaposlenost među mladima za vreme krize povećala, izgleda da su BJR Makedonija i Albanija uspele

da otvore radna mesta za radnike starosti 15–25 (kao i za sve druge starosne grupe). Iako je prilično

visoka, odnos nezaposlenosti među mladima i one među odraslima u JIE6 je zapravo u nivou sa prosekom

za zemlje Evrope i Centralne Azije, iako se više mladih starosti 15–24 duže obrazuju i kasnije pojavljuju

na tržištu rada. Ima veoma mnogo i mladih koji su besposleni, ne obrazuju se, ne rade i ne traže posao. U

nekim zemljama u kojima je nezaposlenost među mladima velika, poput Kosova, nagli rast broja mladih

vrši pritisak naniže na zapošljavanje i zarade. U drugim zemljama, obrazovni sistemi i sistemi obuke ne

obezbeđuju neophodne kvalifikacije. Međutim, pravi problem često predstavljaju pitanja tražnje a ne

pitanja ponude. Postojanje uslova za lakši ulazak u posao i veću dostupnost radnih mesta može da

doprinese prevazilaženju problema ograničene konkurencije koja smanjuje šanse za zapošljavanje. Na

drugoj strani starosnog spektra, starenje stanovništva u JIE će ići sporije nego među zemljama EU11, tako

da će se čak u nekim zemljama JIE6 radno sposobno stanovništvo u toku naredne dekade povećavati

(Albanija) (Svetska Banka 2013).

20

Ovo se odnosi se na: Bugarsku, Češku Republiku, Estoniju, Letoniju, Poljsku i Slovačku. 21

Svetska banka 2012a: „Izlazak iz senke Integrisanje neformalnog tržišta rada u Evropi (In from the Shadow

Integrating Europe’s Informal Labor Market)“; Packard, Koettl i Montenegro. 22

Hazans, M. 2011. i Walewski, M. 2011.

Slika 42: Učešć